1. Opšte odredbe

Član 1.

Pravilnik se primenjuje na zgrade ili delove zgrada koji se koriste za proizvodnju izradu, obradu, oplemenjivanje, pripremu tehnologije proizvodnje, kontrolu, distribuciju i/ili interno skladištenje sirovina, poluproizvoda i proizvoda ili drugih dobara (alata, pomoćnih materijala) kao i one u kojima se obavljaju remontni radovi (u daljem tekstu industrijski objekti).

Član 2.

Pravilnik se primenjuje i na:

- industrijske objekte u kojima je moguć nastanak gasovitih eksplozivnih atmosfera i eksplozivnih atmosfera koje nastaju usled smeša prašina i vazduha (objekti u kojima se odvijaju metalurške operacije, tehnološke operacije sa znatnim korišćenjem zapaljivih gasova i zapaljivih i gorivih tečnosti, objekti sa mašinama za mlevenje, brušenje materijala čije prašine u smeši sa vazduhom mogu da eksplozivno gore i sl.).

- objekte za remont i druge radove na popravkama i održavanju čija je površina poda veća od 300 m2 (održavanje komunalnih vozila, građevinskih mašina, tehnoloških mašina i sl.).

Član 3.

Pravilnikom se postavljaju zahtevi za:

- prilazne puteve, platoe i okretnice za vatrogasna vozila koji se moraju izvesti u skladu sa posebnim propisima, za potrebe vatrogasne intervencije radi spašavanja i gašenja požara u industrijskim objektima

- izdvajanje industrijskih zgrada od ostalih objekata koje se ostvaruje bezbednosnim rastojanjem i/ili zidom povećane otpornosti na požar.

- grupisanje industrijskih zgrada u industrijske zone

- izdvajanje u posebnu zgradu energetskih tehnoloških sadržaja industrijskih zgrada (trafo stanica, kotlarnica, prostorija za smeštaj dizel agregata),

- požarno izdvajanje pojedinih prostorija za određene rizične tehnologije u kojima se oslobađaju materije koje mogu da formiraju eksplozivne smeše (na primer prostorija sa hemijskim reaktorom, priručnih skladišta gorivih gasova, smeštaj zapaljivih tečnosti i njihovo pretakanje i mešanje, lakirnica itd).

- određivanje potrebne otpornosti nosećih i nenosećih konstrukcija zgrade

- tehnološke mere kojima se u procesu proizvodnje i prerade gorivi materijali smanjuju na najnužniju količinu (snabdevanje sirovinama i tokom smene, držanje sirovina i poluproizvoda u priručnom skladištu, rezerva u pogonu dovoljna za četvorosatnu proizvodnju, odnošenje u skladišta na kraju smene, snabdevanje zapaljivim gasovima i zapaljivim i gorivim tečnostima cevovodnim transportom i drugih vidova transporta sa automatskim doziranjem do mesta upotrebe i slično),

- primenu opreme kojom se obavlja nadzor i alarmiranje pri pojavi nedozvoljenih koncentracija opasnih gasova i para.

- izvođenje otvora za provetravanje i odimljavanje ukoliko se može postići uspešno ispuštanje dima bez primene ventilatora za odvođenje dima.

- preventivno održavanje opreme u ispravnom stanju i redovno čišćenje od otpadaka, posebno u vidu prosutih gorivih tečnosti, prašine itd.

- odlaganje i tesno slaganje čvrstih gorivih materijala (napr. drvenih i sličnih ploča) kako bi se smanjilo požarno opterećenje.

Član 4.

Pravilnik se ne odnosi na:

- industrijske zgrade u kojima se proizvode prerađuju ili dorađuju eksplozivne materije (proizvodnja, prerada i čuvanje eksploziva, proizvodnja municije, pirotehnički proizvodi i dr.).

- postrojenja definisana posebnim propisima

- objekte skladišta definisana posebnim propisom

Pravilnik se ne odnosi (samo u delu koji se odnosi na određivanje ekvivalentnog trajanja požara) na srednje i velike industrijske zgrade visine tavanice veće od 18 m.

Član 5.

Industrijski objekti mogu se izvoditi kao višeetažne objekti posebno kada to zahteva tehnološki postupak ("vertikalne tehnologije" sa hemijskim reaktorima obično sa tečnim materijama u kojima se koristi gravitacija).

U objektima iz stava 1, ako to zahtevaju tehnološki postupci, međuspratna konstrukcija može se izvoditi kao rešetkasta konstrukcija najviše do 50 % površine međuspratne konstrukcije.

Član 6.

U industrijaskim objektima podovi se izvode tako da da budu otporni prema svim očekivana uticajima i da se čistoća može lako održavati.

U prostorijama ili delovima velikih prostorija u kojima je očekivano prisustvo materija koje mogu da stvaraju eksplozivnu smešu podovi se izvode od materijala koji ne varniče pri udaru.

Na podovima se moraju neizbrisivim žutim trakama širine 10 cm označiti saobraćajnice i tehnološka područja (priručna skladišta, područja oko mašina i radnih mesta, linija montaže itd.).

Član 7.

Industrijske zgrade se dele na:

- Male čija je površina osnove najviše 500 m2

- srednje čija je površina osnove od 501 do 2500 m2 i

- velike čija je površina osnove od 2501 m2

- Širina ovih zgrade ne može biti veća od 70 m.

Član 8.

Industrijska zgrada čija je površina poda veća od 4000 m2 mora imati sa obe duže strane prilazni put za vatrogasna vozila koji se izvodi u skladu sa posebnim propisima.

Član 9.

Prema ugroženosti od požara i eksplozija eksplozivnih smeša industrijski objekti se dele u kategorije od K1 i K1E do K5 prema Tabeli 1.

K1	- pogoni za proizvodnju ili preradu zapaljivih gasova, zapaljivih tečnosti kategorije 1 i kategorije 2 i gorivih praškastih materija, proizvodni pogoni u kojima postoji prisustvo trajnih ili primarnih izvora opasnosti, proizvodni pogoni u kojima eksplozivna smeša u normalnom radu može preći vrednost od 10% DGE, proizvodni pogoni za preradu i obradu materija u kojima se razvijaju zapaljivi gasovi, zapaljive tečnosti, fine prašine (puderi) sa temperaturom tinjanja do 350°C ili temperaturom paljenja do 450°C. pogoni za proizvodnju viskoznih vlakana, ekstrakciju benzinom, hidriranje, rekuperaciju i rektifikaciju organskih rastvarača i skladišta zapaljivih i gorivih tečnosti i zapaljivih gasova, ugljen-disulfida, etra, acetona, i slični pogoni. - pogoni u kojima se koriste jaki oksidansi, neorganski i organski peroksidi, hlorati, perhlorati, jodati, perjodati, bromati, perbromati, hromati, bihromati i sl. kao i skladišta ovih materija sa količinama takvim da bi požar bez vatrogasne intervencije trajao više od 30 minuta,
K1E	- pogoni u kojima se koriste jaki oksidansi, neorganski i organski peroksidi, hlorati, perhlorati, jodati, perjodati, bromati, perbromati, hromati, bihromati i sl. kao i skladišta ovih materija u okviru pogona kada preti opasnost od eksplozije i požara koji bi bez vatrogasne intervencije trajao više od 90 minuta.
K2	- pogoni u kojima se koriste, proizvode ili prerađuju zapaljive tečnosti kategorije 3, pogoni u kojima se preradom stvaraju eksplozivne prašine sa temeperaturom tinjanja preko 350°C ili temperaturom paljenja preko 450°C, pumpna postrojenja u objektu za tečne materije čija je tačka paljenja između 60°C i 100°C, pogoni u kojima se stvaraju ugljena prašina, drvene strugotine, brašno, šećer u prahu, sintetički kaučuk u prahu i sl., proizvodnja gume, i slični pogoni.
K3	- pogoni u kojima se koriste, proizvode ili prerađuju tečnosti sa tačkom paljenja od 100°C do 300°C, gorive čvrste materije temperature paljenja do 300°C, pogoni za mehaničku preradu drveta i proizvodnju hartije, pogoni za proizvodnju tekstila, pogoni za regeneraciju ulja za podmazivanje, skladišta maziva u okviru pogona, pogoni za transport uglja, zatvorena skladišta uglja, pumpne postrojenja u objektu za tečne materije čija je tačka paljenja 100°C do 300°C, i slični pogoni.
K4	- pogoni u kojima se koriste, proizvode ili prerađuju negorive materije, pogoni u kojima se radi sa tečnostima čija je tačka paljenja iznad 300°C, čvrstim materijama čija je tačka paljenja iznad 300°C i materijama koje se prerađuju u zagrejanom, razmekšanom ili rastopljenom stanju, pri čemu se oslobađa toplota praćena iskrama i plamenom, pogoni za topljenje, livenje i preradu metala, gasno-generatorska postrojenja, odeljenja za ispitivanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem, kotlarnice, komandne zgrade u elektrenergetskim postrojenjima, pogoni u kojima sagoreva čvrsto, tečno i gasovito gorivo, i slični pogoni.
K5	- pogoni u kojima se radi sa negorivim materijalima i hladnim mokrim materijalom, na primer: pogoni za mehaničku obradu metala, kompresorske stanice, pogoni za proizvodnju negorivih gasova, mokra odeljenja industrije tekstila i hartije, pogoni za dobijanje i hladnu obradu minerala, azbesta i soli, objekti za preradu ribe, mesa i mlečnih proizvoda, vodne stanice, i slični pogoni.

Član 10.

Industrijski objekti moraju imati prilazne puteve, okretnice i platoe za postavljanje u radni položaj vatrogasnih vozila za rad na visini i hidrauličnih platformi u skladu sa posebnim propisima kojima je uređena ova oblast.

Industrijski objekti moraju biti izvedeni tako da sprečeno prenošenje prenošenje požara i efekata eksplozije na objekte suseda

Ispunjenje zahteva iz stava 2 postiže se bezbednosnim rastojanjem i/ili izgradnjom zida prema susedu koji može da spreči prenos požara i efekata eksplozije na susedni objekat.

Bezbednosno rastojanje s obzirom na zračenje iz plamena iz prozora jednog požarnog sektora jedne zgrade na prozor druge naspramne zgrade, letenja fragmenata nastalih eksplozijom itd. određuje se proračunom u skladu sa srpskim ili stranim standardom kojim je obuhvaćena metodologija određivanja, uz saglasnost nadležnog organa za zaštitu od požara, ali ne može biti manje od 12 m.

Član 11.

2.Termini i definicije

Za potrebe ovog pravilnika primenjuju se sledeći termini i definicije:

1. Industrijska zgrada

Industrijska zgrada je zgrada ili deo objekta u oblasti industrije, uključujući pripadajuće poslovne sporedne prostorije, koje služe za proizvodnju (izradu, obradu, oplemenjivanje, pripremu tehnologije proizvodnje, kontrolu, distribuciju) i/ili interno skladištenje sirovina, polu- proizvoda i proizvoda ili drugih dobara (alata, pomoćnih materijala) kao i one u kojima se obavljaju remontni radovi.

Napomena: objekat sa tri ili više zidova, krovom i jednom ili više otvorenih strana u kome se obavljaju poslovi zavarivanja, montaže velikih delova, sušenje i sl. ne smatra se industrijskom zgradom i takav objekat ne može biti prislonjen na industrijsku zgradu.

2. Blok sporednih prostorija

Blok sporednih prostorija čine pripadajuće poslovne prostorije u sklopu industrijske zgrade (kancelarije, laboratorije za ispitivanja, prostorija za razvoj, kuhinje, restorani, garderobe, kupatila, sanitarne prostorije i drugo) koje su povezane sa osnovnom namenom objekta i moraju biti izvedene kao požarni segment ili sektor.

3. Požarni sektor

Požarni sektor (skraćeno PS) je deo objekta, odvojen od drugih delova objekta konstrukcijama otpornim na požar, sa jednim ili više spratova ili etaža, koji se može samostalno tretirati u pogledu nekih tehnoloških i organizacionih mera bezbednosti od požara (procene rizika, određivanje požarnog i specifičnog požarnog opterećenja itd.)

4. Parcijalni deo požarnog sektora

Parcijalni deo požarnog sektora je jedna ili više prostorija požarnog sektora, koji je od drugog ili drugih parcijalnih delova sektora odvojeni građevinskim konstrukcijama otpornim na požar u skladu sa standardom, tako da se u predviđenom vremenu kroz granične konstrukcije ne očekuje širenje požara u druge delove objekta.

5. Scenario događaja (razvoja požara i intervencije)

Scenario događaja (razvoja požara i intervencije) je opis očekivanog udesnog događaja u pogledu mesta i načina nastanka, razvoja, ugroženosti po ljude i imovinu, mogućim posledicama sa svim potrebnim analizama, proračunima i merama koje se predviđaju da će se sprovoditi pre, tokom i posle događaja (spasavanje i dr.)

6. Požarno opterećenje

Požarno opterećenje, (fire load, skraćene oznake FL) je vrednost količine toplote, [MJ], koja se može osloboditi gorenjem gorivih materija u realnim uslovima smeštaja a koje zavisi od mesta paljenja, gustine slaganja/pakovanja, položaja gorivih sadržaja u prostoru.

U gorive materije pored gorivih materijala koji se nalaze u objektu uračunavaju se i materiji koje se koriste u tehnološkom procesu, ambalažiranju, gorivi delovi opreme (radni stolovi, ormari i dr.) i instalacija (goriva izolacija kanala, cevi, kablova) i svi gorivi delovi konstrukcija (drvenih i sl.) od kojih je izgrađena zgrada.

7. Specifično požarno opterećenje (q_R)

Specifično požarno opterećenje ("gustina" požarnog opterćenja skraćene oznake FLD), je računska /usrednjena/vrednost za količinu toplote - požarnog opterećenja, po 1 m2 površine poda PS [MJ/m2] (ili neke referentne površine na kojoj se goriva materija nalazi - koja se uvek posebno opisuje i označava, napr. za prostoriju priručnog skladišta ili odlagalište u vidu "boksa") koja se oslobađa u slučaju požara tokom čitavog trajanja požara bez gašenja.

8. Površinska brzina gorenja (m")

Površinska brzina gorenja [kg/m2 s], je brzina gorenja po jedinici površine gorive materije u jednoj sekundi, a zavisi od brzine isparavanja (za tečnosti) odnosno termičke razgradnje (napr. za drvo, gumu itd.) kao pripreme materije u gasnom ili čestičnom stanju za oksidaciju.

9. Masena brzina gorenja (m’)

Masena brzina gorenja ("potrošnja mase") [kg/s], je osnovna a promenljiva veličina tokom razvoja požara koja označava potrošnju mase gorive materije u jednoj sekundi.

10. Toplotna snaga požara (Q’)

Toplotna snaga požara (Heat Release Rate, skraćene oznake HRR) [MW], je toplota razvijena u požaru u jedinici vremena i predstavlja proizvod masene brzine gorenja i toplotne moći gorive materije: Q’ = m’ • Hc,

11. Toplotna moć (Hc)

Toplotna moć je količina toplotne energije koja se oslobađa gorenjem sprašene materije u atmosferi obogaćenoj kiseonikom u standardom definisanoj opremi i uslovima i postupcima ispitivanja prema ISO 1716.

12. Priručno skladište sirovina

Priručno skladište sirovina je skladište sirovina koje se nalazi u blizini mašine uz pomoć koje se te sirovine obrađuju prema tehnološkom projektu, čija količina ne može biti veća od one koja je potrebna za desetočasovni rad te mašine.

Priručno skladište sirovina po tehnološkom projektu mora imati službenim dokumentom definisan kapacitet, način skladištenja, visinu stoga i uzimanja predmeta za rad.

13. Odlagalište polugotovih i gotovih proizvoda

Odlagalište polugotovih i gotovih proizvoda je prostor ili površina za smeštaj polugotovih i gotovih proizvoda na kojima je obavljena predviđena faza tehnološtkog procesa, a koji se tu odlažu kratko vreme definisano tehnološkim projektom, dok se ne prenesu na mesto za sledeću fazu proizvodnje ili na mesto previđeno za odlaganje gotovih proizvoda.

Odlaganje polugotovih proizvoda i gotovih proizvoda na odlagalištu ne može trajati duže od 4 sata.

14. Boks

Boks je prostor za smeštaj robe koji je od susednog pristora požarno izdvojen zidom koji nadvišava stog gorive robe najmanje za 2 m a izvodi se zidom sa najmanje jedne strane (kad je u uglu veće prostorije), odnosno sa dve strane kad je "prislonjen" uz fasadni ili neki drugi zid ili tri zida kada se nalazi u sredini objekta slika 1.

Slika 1

15. Provetravanje

Provetravanje je uspostavljanje kretanja vazduha korišćenjem razlika u temperaturi (napr. senovita strana sa nižom temperaturom u odnosu na vazdušnu masu u gornjem delu prostorije zagrejane od toplotnih izvora u prostoriji ili od dejstva Sunca na krovni pokrivač), odnosno pritisku vazdušnih masa u prostoriji i okolini zgrade.

Provetravanje se najčešće izvodi iz sanitarnih razloga (održavanja propisane temperature u prostoriji, i eliminaciju manjih količina emitovanih gasova koji su slične gustine kao vazduh na primer od 0.7 do 1.5 gustine vazduha)

Provetravanje se izvodi koristeći "efekta dimnjaka" koji nastaje ako postoje toplotni izvori u prostoriji to izvođenjem otvora otvora na krovu (efikasnije) ili pri krovu prostorije i otvora pri podu prostorije da se omogući nadoknada toplije vazdušne mase koje je ispuštena a izbeglo slabljenje isticanja usled vakuuma.

Provetravanje u funkciji odvođenja dima ima manju efikasnost u višim prostorijama (preko 7 m), ako je požar pri podu jer se gasni produkti gorenja iznad plamena u mešanju sa vazduhom na koji nailaze i koji se bočno indukuje (ulazi u struju) hlade i usporavaju kretanje naviše.

16. Ventilacija

Ventilacija je uspostavljanje struje vazdušne mase prinudnim putem na primenom ventilatora, duvaljke, injektora itd.. Za bolju kontrolu kretanja vazdušne mase primenjuju se haube, kanali, šahtovi i sl.

Ventilacija se primenjuje:

1) za potiskivanje ili izvlačenja zagađenog vazduha ili dima iz radnog prostora, ili prostorije

2) za stvaranje nadpritiska u prostoriji radi sprečavanja prodora zagađenog vazduha ili dima pri otvaranju vrata kada u susednoj prostorije ima zagađenog vazduha ili dima

3) za odprašivanja i odsisavanje parno/gasnih produkata i čestičnih produkata gorenja (dima).

17. Požarni segment

Požarni segment (skraćene oznake PSG) je deo zgrade ili aneks koji je vrlo pouzdano požarno izdvojen od ostalog dela zgrade zidom povećane otpornosti na požar (u kome nema vrata koji ih povezuju, prodora ventilacionih kanala, prodora instalacija itd.). Tipičan primer PSG su lamele koje imaju svoje nezavisne ulaze dužih stambenih zgrada.

18. Faktor izgorevanja (m)

Faktor izgorevanja je bezimenziona veličina izražena za krupnije predmete koja daje odnos mase tela na kraju gorenja koje se završilo spontanim prestankom gorenja i početne gorive mase.

Ova veličina je jasno izražena za drvena stabla i krupnu drvenu građu većeg poprečnog preseka, ploče iverice, medijapan, lesonit i dr. na bazi drveta, naslagane knjige itd.

19. Ekvivalentno trajanje požara (te)

Ekvivalentno trajanje požara te, je vreme u minutima, u kojem se u posmatranoj građevinskoj konstrukciji pri dejstvu standardnog požara (standardna ISO temperaturno-vremenska kriva ili kombinacija krive i prave koje se odnosi na period gašenja- za požare celuloznih materijala) postiže približno isto dejstvo (slabljenje čvrstoće, promena modula elastičnosti itd.) kao i u očekivanom požaru.

Procenjuje se da postoji prosta relacija između zagrevanja (porasta temperature u peći (odnosno prostoriji) i snage požara (HRR~ T), sa uvažavanjem gašenja/hlađenja žarišta - ali nije utvrđena ova relacija u zavisnosti od odimljavanja (nema ISO krive koja to uzima u obzir).

U praksi se uvažava efekat odimljavanja i gašenja tako što je energija opisana površinom ispod ETK (do 30 ili 60 min) i linije L i apcise jednaka energiji opisanom površinom pravougaoniku sa dužinom vremena tekv (ili nadalje kraće pisano te) i odgovarajućim (HRR~ T),

20. Faktor odvođenja dima i toplote (w)

Faktor odvođenja toplote je bezdimenzionalna korektivna vrednost, kojom se uzima u obzir dejstvo postojećih vertikalnih i horizontalnih površina za odvođenje toplote na porast temperature u posmatranoj oblasti hale.

21. Faktor uticaja graničnih građevinskih konstrukcija (c)

Faktor uticaja graničnih građevinskih konstrukcija [min m2/kWh] je korektivna vrednost preko koje se uzima u obzir provođenje toplote kroz granične građevinske konstrukcije (zidovi, međuspratne konstrukcije, tavanice, stakla) i uticaj na razvoj temperature u požarnom sektoru ili posmatranoj prostoriji sektora.

22. Proračunska potrebna otpornost na požar (tPF)

Proračunska potrebna otpornost na požar je potrebna otpornost na požar građevinskih konstrukcija u minutima, uzimajući u obzir proračunsko specifično požarno opterećenje q_R, faktor prijema toplote zidova c, faktor odvođenja dima i toplote w, infrastrukturu u pogledu tehničke zaštite od požara (dodatnu vrednost aL) i klasifikaciju građevinske odgovornosti konstrukcije prema klasi KO (sigurnosna korektivna vrednost γ).

23. Korektivna vrednost (α_L)

Korektivna vrednost aL je bezdimenzionalna korektivna vrednost, kojom se uzima u obzir uticaj infrastrukture u pogledu tehničke bezbednosti od požara (fabrička vatrogasna jedinica, uređaj za gašenje požara, uređaj za dojavu požara) isključivo na verovatnoću nastanka potpuno razvijenog požara.

24. Masena produkcija dima (Md)

Masena produkcija dima [kg/s] je količina dima (gasnih produkata gorenja u kojoj ima čestica čađi) koja se oslobodi gorenjem u jedinici vremena iznad samog plamena odnosno žarišta ako je gorenje tipa žarenja.

Za određivanje volumena te produkcije treba utvrditi temperaturu dima a u proračunima se usvaja da ona nije manja od 600°C.

25. Brzina gorenja po dubini (u)

Brzina gorenja po dubini u, mm/min je brzina smanjenja nivoa gorive tečnosti u posudi pri gorenju odnosno debljine uzorka od drveta, prerađevine od drveta (napr. iverice, lesonita, medijapana, šper ploče itd.), plastične mase itd. Za uzorak od drveta veće debljine (većeg preseka) brzina gorenja po dubini se postepeno od oko 0.5 mm/min smanjuje i obično na dubini od oko 2 -3 cm svodi na 0 (dakle drvo većeg preseka "ogori" i spontano prestaje da gori)

3. Mere bezbednosti od požara

Mere prostornog izdvajanja industrijskih zgrada u industrijske zone

Član 10.

Industrijski objekat (livnica gvožđa i dr.) za koji se očekuje da može stvoriti opasnosti po okolinu usled požara, eksplozija ili havarijskog isticanja opasnih materija mora se graditi van naselja u sastavu industrijske zone koja se planskim dokumentima predviđa na periferiji naselja

Industrijska zona se planskim dokumentom predviđa pored reka, kanala, jezera kako bi raspolagala sa neiscrpnom količinom vode za tehnološke potrebe, za potrebe gašenja požara i hlađenja objekata usled efekata požara.

U industrijskoj zoni hidrantska mreža za gašenje požara se izvodi sa cevima koji imaju prečnik utvrđen proračunom ali on ne sme biti manji od 200 mm.

Nadzemni hidranti u industrijskoj zoni moraju biti proizvedeni prema SRPS EN 14384 (NP 16 sa jednim A i dva V priključka) što se potvrđuje odgovarajućom ispravom o usaglašenosti.

U industrijskoj zoni subjekti zaštite od požara moraju imati onoliko vatrogasnih jedinica koliko se zahteva posebnim propisom kojima je uređena ova oblast.

Mere bezbedne evakuacije

11.

Industrijska zgrada se izvodi sa prozorima i drugim otvorima na zidovima i krovu da bi se obezbedilo dnevno osvetljenje i kad nestane električno napajanje u zgradi.

Svaki požarni segment mora imati najmanje dva spoljna zida a svaki požarni sektor mora da ima najmanje jedan spoljni zid na kojima će se nalaziti vrata pristupačan za vatrogasnu intervenciju.

Industrijski objeakt mora imati odgovarajući broj izlaza-vrata za evakuaciju, kao i dvoja ulazno/izlazna vrata za kamione i viljuškare.

Put od polaznog mesta svake osobe koja se evakuiše do krajnjeg izlaza ne može biti duži od 40 m.

Industrijski objekti čija je površina osnove veća od 2.500 m2 koji u svom sastavu imaju dve etaže moraju imati najmanje dva stepeništa za evakuaciju međusobno udaljena više od 25 m, od kojih jedno stepenište mora biti spoljnje evakuaciono.

Svaka prostorija u sastavu industrijskog objekta sa površinom osnove većom od 400 m² mora da ima najmanje dva evakuaciona izlaza.

Osobama koje se evakuišu sa bilo kog polaznog mesta u svakom delu proizvodne hale kao i sa bilo kog polaznog mesta u bloku sporednih prostorija mora biti omogućen pristup koridoru evakuacije koji ne sme biti udaljen više od 15 m od polaznog mesta.

Koridori evakuacije moraju biti široki najmanje 2 m i na njima se mora ostvariti najkraće pravolinisko kretanje do izlaza na bezbedan otvoren prostor, bezbedan okolni teren ili do prostora bezbednog od požara unutar objekta.

Osobama koje se evakuišu, sa svakog polaznog mesta mesta u proizvodnoj prostoriji koja pripada industrijskom objektu, mora biti dostupan najmanje jedan izlaz na otvoren prostor i jedan pristup evakuacionom stepeništu ili spoljnem evakuacionom stepeništu tako da rastojanje između izlaza na otvoren prostor i pristupa evakuacionom stepeništu ili spoljnjem evakuacionom stepeništu iznosi:

- najviše 35 m uz prosečnu unutrašnju visinu proizvodne prostorije do 5 m

- najviše 50 m uz prosečnu unutrašnju visinu proizvodne prostorije do10 m

Kada evakuaciono stepenište nije izdvojeno u poseban prostor otporan na požar tada se mora obezbediti da stepenišni kraci imaju odgovarajuću otpornost na požar u skladu sa posebnim standardom koja se dokazuje odgovarajućim ispravama o usaglašenosti.

Kontrola kretanja dima i toplote nastalih u požaru

12.

U prizemnim industrijskim objektima mora se provetravanjem i/ili ventilacijom uspostaviti kontrola kretanja dima i toplote nastalih u požaru tako da se:

- izvede evakuacija osoba iz objekta u vremenu potrebnom za evakuaciju,

- omogući pristup vatrogasacima radi gašenja požara

- nosivost i druga svojstava konstrukcija zgrade zasnovana na ovom pravilniku održe u vremenu dok se požar lokalizuje i gasi.

Radi ispunjenja zahteva iz stava 1 mora se računski odrediti produkcija dima za naj- manje prvih 10 minuta od nastanka požara prema standardnim paraboličnim razvojima požara. (Prilog Slika ili slično).

13.

Produkcija dima i toplote i ukupna površina svetlih otvora za kontrolu dima i toplote

provetravanjem određuje se računski analizom prema obrascima koji su dati u PRILOGU.... a površina svetlih otvora iznosi:

- najmanje 2.5 m2 na 100 m2 površine osnove hale za specifična požarna opterećenja do 500 MJ/m2

- najmanje 3.5 m2 na 100 m2 za specifična požarana opterećenja od 500 do 1000 MJ/m2 (može se primeniti linearna interpolacija za vrednosti od 2.5% do 5%).

- najmanje 5% osnove požarnog sektora odnosno površine dimne zone za veća od 1000 MJ/m2 (može se primeniti linearna ekstrapolacija za vrednosti preko 5%).

Zgrada se mora podeliti u dimne zone tako da:

- površina osnove dimne zone oznake (Ad), [m2], iznosi najviše 600 m2 a visina dimne zone oznake (hd), [m] je najmanje 1,5 a najviše 4 m.

- se u jednoj dimnoj zoni primenjuju najmanje 3 ispusnika dima i toplote koja se jednovremeno otvaraju.

- se ispusnici dima i toplote ugrade u krovu iznad opreme za koju se očekuje da može goreti i stvarati veću količinu dima (kada sa uljem za kaljenje, kada sa lakom za lakiranje, stog lakozapaljivog penastog sintetičkog materijala itd.

- se u donjoj četvrtini obimnog zida prostorije izvedu žaluzine za dotok vazduha sa podesivim protokom čiji se broj i svetli presek određuje računski u korelaciji sa svetlom površinom ispusnika dima odnosno razlikom u gustini svežeg vazduha i dima.

Ukoliko se prilikom proračuna ili uvažavanjem okolnih parametara ustanovi da ispusnici dima i toplote nisu dovoljni za efikasno kontrolu kretanja dima provetravanjem, ugrađuje se najmanje jedan ventilator za kontrolu kretanja dima ventilacijom koji se smešta između ispusnika dima.

14.

Instalacija industrijskog objekta za kontrolu kretanja dima i toplote provetravanjem i/ili ventilacijom u uslovima požara je posebna instalacija koja se izvodi nezavisno od instalacije provetravanja i/ili ventilacije namenjene za komforan rad radnika u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu u normalnim i slabijim udesnim događajima (emisijama opasnih gasova i para),.

Instalacija ventilacije koja je namenjena i dimenzionirana za kontrolu dima i toplote nastalih u požaru može se koristiti i u svrhu bezbednosti i zdravlja na radu u manjoj brzini obrtanja ali se mora voditi računa da je primarna namena ove instalacije kontrola dima i toplote, pa se funkcija ventilacije koja je u vezi sa zahtevima za bezbednost i zdravlje na radu mora isključiti kada nastane požar.

15.

Instalacija za kontrolu kretanja dima i toplote provetravanjem i/ili ventilacijom mora imati na bezbednom mestu u objektu komandnu tablu sa koje se upravlja svim elementima ove instalacije (klapne, ispusnici dima, ventilatori, žaluzine za usis svežeg vazduha, prozori, vrata itd.) sa indikacijom položaja potrebnog za efikasan rad instalacije. Pored automatskog upravljanja mora se predvideti i mogućnost ručnog upravljanja svim elementima instalacije.

16.

U prvoj godini rada instalaciju za kontrolu kretanja dima vrše se tromesečne provere projektovanih brzina vazdušnih struja na 1 m od ulaznih rešetaka i 1 m ispod ispusnika dima ili ventilatora za izvlačenja i po potrebi vrše podešava ili promene na instalaciji da bi se potvrdila njena efikasnost. Ove provere se vrše sa simuliranim požarima snage najmanje polovine vrednosti od one za koju je instalacija projektovana

17.

Ventilatore za odvođenje dima i toplote potrebno je dimenzionisati i za temperaturu dimnih gasova od 600°C a celokupnu instalaciju za radno vreme od najmanje 60 minuta.

Izuzetno od stava 1 kada vlasnik ili korisnik objekta shodno posebnim propisima mora imati sopstenu vatrogasnu jedinicu, dimenzionisanje se može izvesti za temperaturu dimnih gasova od 400°C, i rad celokupne instalacije za 2 sata

Svi elementi instalacije za kontrolu dima i toplote moraju odgovarati standardima kojima je uređena ta oblast i mati isprave o usaglašeno prema propisima kojima je uređena oblast isprava

18.

Radi sprečavanja nekontrolisanog kretanja i smanjenja razblaživanja dima i toplote može se iznad mesta gde se očekuje veća produkcija dima i toplote izvesti hauba sa kanalskim odvodom dima najkraćim putem iznad krova zgrade.

19.

Hauba i kanal za odvođenje dima izvode se od negorivih materijala a pri prolasku kroz krovni pokrivač moraju se termički izolovati negorivim materijalima radi sprečavanja paljenje krovnog pokrivača i drugih materijala na koje naleže.

Hauba i kanal kao i svi materijali upotrebljeni za njihovu izradu moraju odgovarati posebnim standardima koji se odnose na tu oblast i moraju imati odgovarajuće isprave o usaglašenosti u skladu sa propisima kojima je uređena ova oblast.

20.

Kontrola odvođenja dima i toplote donjih etaža višešetažnih industrijskih zgrada izvodi se podelom na dimne zone primenom kanala koji prolaze kroz gornju etažu a završavaju se ispusnicima dima na krovu objekta

Nadoknada vazduha se vrši preko otvora (žaluzine ili klapne) u donjoj četvrtini te etaže.

U instalacija za kontrolu kretanja dima i toplote iz stava 1, kada je to potrebno, primenjuju se za odsisavanje dima i toplote ventilatori i druge komponente koji moraju odgovarati uslovima iz ovog pravilnika.

Pregrade otporne na požar i druge mere za odvajanje požarnih segmenata

21.

Industrijski objekti se se moraju zidovima povećane otpornosti na požar (120 minuta) podeliti na požarne segmente (PSG) ne duže od 80 m i to obično tako da svaki PSG čini tehnološku celinu.

Na mestima podele industrijskog objekta u PSG obimni zidovi i krov moraju biti presečeni zidom koji nadvisuje krov za 50 cm a na obimnom zidu čini rebro, ispust, ne manji od 40 cm.

Ako se ne izvodi rebro na obimnom zidu horizontalno rastojanje prozora ili bilo kakvih otvora dva susedna PSG ne može biti manje do 1.6 m.

22.

U podeonim zidovima PSG nije dozvoljeno izvoditi vrata, kao ni prodore transportera, prodore za kanale, prolaz cevi koje su izolovane gorivom izolacijom, prodore kablova i dr.

Veze PSG, ako je neophodno iz tehnoloških razloga, mogu se ostvariti spoljnjim bočnim komunikacijama koje kreću iz jednog PSG u spoljnju saobraćajnicu koja se jednim krakom može povratno uliti u drugi PSG. Ova spoljnja komunikacija može biti zaštićena od atmosferilija samo nastrešnicom.

Izuzetno od stava 1 i stava 2 ukoliko je iz tehnološki razloga neophodno povezivanje dva PSG radi pešačke komunikacije, ono se može izvesti i kroz podeoni zid dva PSG-a uz izvođenje tampon prostorije otporne prema požaru 90 minuta, veličine osnove ne manje od 10 m2 i širine ne manje od 2.5 m koja na ulazu i izlazu ima vrata otporna na požar najmanje 90 minuta koja na sve 4 strane ima otvore za ispuštanje dima visine najmanje 2 m iznad krova zgrade

23.

Krovovi srednjih i velikih industrijskih zgrada moraju biti izvedeni od negorivih materija u skladu sa standardom kojima je uređena ova oblast i moraju imati ispravu o usaglašenosti u skladu sa propisima kojima je uređena oblast isprava.

Pregrade otporne na požar i druge mere za podelu na požarne sektore

24.

Podela industrijskog objekta u požarne sektore, PS, vrši se prema tehnološkim potrebama tako da površina PS ako je on i PSG ne može biti veća od 80 x 70 = 5600 m2.

Radi ograničenja širenja požara, mogućih šteta i olakšanja gašenja unutar velikih požarnih sektora se primenjuju zidna platna širine ne manje od 8 m i visine ne manje od 4 m.

25.

Na granicama PS pored stalno zatvorenih vrata mogu se upotrebljavati normalno otvorena vrata otporna na požar koja se na dojavu požara zatvaraju, u njihovim zidovima na prodorima ventilacionih kanala koji ne služe za kontrolu dima i toplote ugrađuju se klapne otporni na požar, a prodori kablova, izolovanih cevi itd moraju biti izvedeni tako da ne prenose požar u drugi PS

Svi uređaji komponente i materijali iz stava 1 moraju odgovarati standardima kojima je uređena ta oblast i ispravu usuglašenosti u skladu sa propisima kojima je uređena oblast isprava.

26.

Za izvođenje termičke ili izolacije od buke opreme, kanala i cevi ne smeju se upotrebljavati materijali klase reakcije na požar manje od B s1 d0.

Za fasadne zidove malih hala mogu se upotrebljavati materijali klase B s1 d1 i bolji.

Za fasadne zidove srednjih hala mogu se primenjivati kombinacije negorivih i gorivih klase B s1 d1pri čemu vertikalni pojas negorivih ne može biti manji od 3 m na svakih 15 m dužine.

27.

Podovi tehnoloških prostorija u suterenu (koji služe za na primer prikupljanje zaprljanih tečnosti i njihovo prečišćavanje i dr.) mogu se potpunosti ili delimično nalaze na dubini naviše do 2 m ispod površine okolnog zemljišta i ne mogu imati površinu poda veću od 1.000 m2.

Tehnološke mere bezbednosti

28.

U glavnom projektu zaštite od požara koji je uređen posebnim propisom navode se i sledeće tehnološke mere bezbednosti:

1. Koje se opasne i druge materije primenjuju u procesima, daju se njihove količine, fizičko-hemijske karakteristike, oznake opasnosti i definišu mere skladištenja, priručnog smeštaja, internog transporta i korišćenja. Podaci o svim opasnim materija daju se za maksimalne projektovane količine.

2. Koji uređaji se uređaju u opremu radi praćenja i registracije podataka i parametara procesa i koje su njihove zaštitne funkcije.

3. Na koji način će se vršiti analiza registrovanih podataka i parametara u svakoj smeni kako bi se uočila rana odstupanja u tehnološkom procesu i odredila verovatnoća nastanka otkaza ili kvar sa velikim posledicama (havarija).

4. Konstrukcija, vrsta robe, mogućnost gašenja požara robe u pokretu i druge predviđene mere bezbednosti trakastih i sl. transporteri dužih od 6 m i bržih od 1 m/s.

5. T tehnološki procesi, i njihova ugroženost od požara i eksplozija uzimajući u obzir ugrožavanja ljudi, opreme i objekta, način smeštaja svih gorivim materija kao i definisano požarno opterećenje.

6. Scenario događaja (razvoja požara i intervencije) prikazan tekstualno i grafički.

29.

Ukoliko postoji više očekivanih mesta nastanka udesnog događaja ili različitih razvoja razrađuju se najmanje dva scenarija događaja.

U razradi scenarija ne usvaja se najgori mogući scenario razvoja požara (maksimalno moguća šteta) ni za industrijske zgrade srednje veličine niti pretpostavlja da uopšte neće biti gašenja požara odnosno da će ono biti od zanemarljive vrednosti tj. da će žarište biti veće od 400 m2 površine poda.

Ukoliko se s obzirom na materijale koji se koriste u većim količinama na širem području očekuje brz razvoj požara i time brzo uvećanje površine žarišta primenjuju se instalacije automatskog gašenja tipa sprinkler a kod vrlo brzog tipa drenčer.

U slučaju da se tokom požara može očekivati pojava eksplozije moraju se proceniti njena dejstva i preduzeti tehnološke i građevinske mere koje su ovim pravilnikom i drugim propisima predviđene.

30.

U industrijskoj zgradi za svaki gorivi materijal mora biti poznat faktor izgorevanja za određivanje realnije vrednosti toplote u požaru gorive materije zavisno od načina smeštaja, gustine i visine skladištenja i vlažnosti tabela 1.

Faktor izgorevanja se može odrediti i proračunom prema DIN standardu.

Usvajanje faktora izgorevanja m < 0,2 nije dozvoljeno (iako se u veštijem, "gušćem" ili tesnijem namotavanju, slaganju, može postići i manja vrednost m).

Tabela 1

Broj	materijal	Gustina skladištenja, %	m -faktor	Toplotna moć Hc MJ/kg
1. Drvo i materijali na bazi drveta
1.1	Smrekovo drvo
1.1.1	Daske /nabacane/
/malo pažljivije složene	50
70	1.0 (sve izgori
0.8 (izgori 80%)	17.28
1.1.2	Daščice 100 mm x 100 m	50
90	0.7
0.5	17.28
1.1.3.	Daščice 200 mm x 200 mm (tesno složene)	50
95	0.3
0.2	17.28
1.1.4	Okruglo drvo "šelovano" od 150 do 300 mm (prečnik ili možda dužina?)	50	0.5	17.28
1.1.5.	Iverice, OSB ploče i sl. naslagane jedna na drugu	99	0.2 (za takvo slaganje 20 % izgori)	17.28
Papir, karton
2.1.	Papir za pisanje i štampu
2.1.1	Papir velikog formata u "paketu" od više stotina listova	100	0.2	13.68
2.1.2	Papir tesno navijen u velike rolne	75	0.2	13.68
2.2	Karton
2.2.1.	Izrezan složen na palete	100	0.2	15.12
2.2.2	Tesno navijen u velike rolne	75	0.2	15.12
2.2.3.	Stari papir i karton presovan u bale	90	0.2	15.12
2.2.4.	Sanitarni krep papir u rolnama upakovan u plastične vrećice	80	1.7*	13.32
3	Tekstilni proizvodi
3.1	Pamuk
3.1.1	Tkan u balama	-	0.4	15.48
	Vlakna presovana u balama	-	0.2	15.48
	Poliestarska vlakna presovana u balama	30	0.2	27.36
	Poliamidna vlakna presovana u balama	-	0.7	28.44
	Otpadni materijali od pamuka, poliamida i sl. presovani u bale	-	0.8	28.8
	Sintetički materijali
	Polikarbodimid - tvrda pena gustine 16.8 kg/m3	100	0.2	31
	Poliesterska smola - nezasićena - štapovi ojačani staklenim vlaknima	25	0.7	19
	Polietilen - granulat u džakovima	-	0.8	43.9
	Polietilen oblikovani delovi	-	0.5	43.9
	Polipropilen oblikovani delovi u kartonskim kutijama	13	0-8	46
	Polistiren - tvrda pena	100	0.4 - 0.8	39.6
	ABS - delovi u kartonskim kutijama	8	0.9	35.6
	Poliuretan (tvrda pena)	100	0.2 -0.3	24.1
	Polivinilhlorid /PVC/čvrsti oblikovani delovi u žičanim korpama	30	0.4	18
	PVC - delovi u kartonskim kutijama	30-90	0.4	18
	Briketi od mrkog uglja, nasuti	60	0.3	21
	Cikloheksan	100	0.6	32
	Glikol	100	1.3	16.6
	Ulje za grejanje EL	100	0.4	42.1
	Izopropilalkohol	100	1.2	27
	Metalnol	100	1	19.5
	Terpentin	100	0.6	41.4
	Ksilol	100	0.4	40
	Hidraulično ulje	100	0.4 - 0.6	35.3
	Vučne trake od gume u slojevima	100	0.2	44
	Blokovi bitumena	100	0.6	35.3
	Sredstvo za odmašćivanje u otvorenom kupatilu	100	0.5	41.4

NAPOMENA: Tabela je preuzeta iz SRPS TP 19. Postupak na osnovu koga su dobijene vrednosti faktora izgorevanja m je opisan u tada važećem DIN 18230 Deo 2 iz 1987 a prema JUS.J1. 054 : 1997. Kako je u međuvremenu menjao DIN 18230 menjao se i deo koji se odnosi na ovaj faktor izgorevanja pa je umesno koristiti vrednosti za faktor izgorevanja m iz najnovije verzije DIN 18230-3. U novom DIN-u je gorivi materijal u industrijskoj hali raspoređen nejednako, pa je požarno optrećenje (FL) po jedinici površine poda vrlo neujednačeno. Zbog toge se gustina požarnog opterećenja (FLD) (specifično požarno opterećenje) ne izražava samo za ceo požarni sektor već i po tehnološkim celinama (napr. u pojedinim delovima sektora drvne industrije se vrši gruba obrada drveta i proizvoda na bazi drveta, iverica, OSB ploče, lesonit, medijapan i dr. u drugim delovima se vrši rezanje komada na meru, mašinska obrada, brušenje i priprema za lakiranje, lakiranje i sušenje, montaža, pakovanje itd. a obično uz svaku tehnološku celinu je i mesto za odlaganje sirovina i gotovih proizvoda u stogovima i sl.) pa je lokalno FLD znatno veće od prosečnog. Gde god u tehnološkom procesu ima izolovanih povećanih količina gorivih materija kao sirovina, poluproizvoda i proizvoda određuje se lokalno specifično požarno opterećenje bilo po prostorijama (priručna skladišta), stogovima ili u boksovima.

Član 31.

Veći stogovi gorivih materija, (viši od 1.5 m) moraju se udaljiti od nosećih stubova i nosećih zidova, na rastojanje najmanje 3 m.

Izuzetno od stava 1 gorivi materijal se ne mora udaljiti od nosećih stubova i nosećih zidova ako je smešten u boks, tako da je stub štićen njegovim zidom.

Silosi za sakupljanje prašine koja se odvodi sa radnih mesta odprašivanjem smeštaju se izvan industrijske zgrade uz zid bez prozora.

Član 32.

Površina poda koja je predviđena za slaganje materijala na palete, u džakovima, u buradima, kao i u vidu stogova ili na bilo koji drugi uredan način mora se posebno obeležiti i označiti.

Član 33.

Srednje i velike hale moraju imati stabilni sistem za detekciju požara..

U tehnološkim procesima u kojima se oslobađaju pare i gasovi koje u smeši sa vazduhom čine zapaljivu i eksplozivnu, smešu iznad mesta gde se te pare oslobađaju moraju se izvesti haube sa kanalom i ventilatorom iznad krova radi izvlačenja ovakvih sadržaja izvan krova objekta.

Ukoliko je zagađivanje okoline ovim materijama neprihvatljivo one moraju na putu do atmosfere proći kroz filterski uređaj radi uklanjanja nedozvoljenog sadržaja do prihvatljivog nivoa.

Tehnološki procesi u kojima se stvaraju eksplozivne smeše moraju imati stabilni sistem za detekciju eksplozivnih para i gasova sa i vizuelnim i audio upozorenjima i izvršne funkcije u pogledu uključenja uređaja za provetravanje i ventilaciju, blokadu daljih radova (napr. na lakiranja).

Član 34.

Zapaljive i gorive tečnosti i zapaljivi gasovi za potrebe tehnoloških procesa u kojima se koriste ovi fluidi u zgradu i njene prostorije dovode se čeličnim cevima izolovanim negorivim materijalima prema SRPS 13501-1.

Rezervoari u sklopu tehnološkog procesa mogu imati kapacitet koji je dovoljan najviše za jednu smenu

Instalacija za zapaljive i gorive tečnosti i zapaljive gasove mora činiti zatvoren sistem i mora se održavati u ispravnom stanju i time spreči pojava isticanja gasa, kapanja tečnosti, isticanja flidizovanih prahova i sl.

Ispod rezervoara u sastavu tehnološkog procesa kao i ispod pumpi moraju se ugraditi kada za iscurelu tečnost koja se održava čistom i suvom stanju.

Kade sa gorivom tečnošću (nap pimer kade sa uljem za kaljenje, kade sa lakom za lakiranje i sl.) moraju imati metalne poklopce za pokrivanje kade u slučaju požara i moraju imati i instalaciju za lokalno gašenje požara.

Član 35.

U industrijskim objektima mora se vršiti održavanje čistoće i uklanjanje procurelih tečnosti, toksičnih i zapaljivih gasova, određuju uslovi za projektovanje provetravanja ili ventilacije kojima se sprečava nastanak eksplozivnih smeša.

Prašine nastale u proizvodnji za vreme rada smene moraju se kontinualno uklanjati sistemom za odprašivanje tokom njihovog nastajanja.

Ako u tehnološkom procesu postoji curenje maziva i drugih gorivih i zapaljivih tečnosti, formiranje sloja strugotine kod mesta rezanja i krojenja, formiranje sloja nataložene zapaljive prašine i sl., tada se oni moraju ukloniti odmah posle nastajanja.

U tehnološkom procesu u tekstilnoj, drvnoj, obućarskoj, prehrambenoj, farmaceutskoj i drugim industrijama kanali i filteri se moraju čistiti periodično i to najmanje jednom nedeljno a tamo gde je to potrebno oni se moraju čistiti i i svakodnevno.

Član 36.

Tehnološka oprema i posude za smeštaj gasova pod podpritiskom, posude za smeštaj zapaljivih i gorivih tečnosti i zapaljivih gasova kao i tehnološki cevovodi moraju imati propisanu bezbednosnu opremu, (manometre, termometre, sigurnosne ventile, rasprskavajuće diskove ili membrane itd.).

Tehnološki postupci kod kojih preti opasnost od pregrevanja, naglog porasta pritiska, prepunjavanja prilikom utakanja moraju imati automatsku regulaciju kojom se ove pojave sprečavaju.

Tamo gde postoji prolaz transportera kroz zid otpran ma požar moraju se radi sprečavanja prenosa požara na mestu prolaza izvesti zatvorene komore sa vodenom zavesom i detekcijom požara tako da se transporter isključi i zaustavi kada se aktivira detektor požara ili vodena zavesa

Izuzetno od stava 3 mogu da se primenjuju i neke druge jednako efikasne mere za sprečavanje prenosa požara uz automatsko zaustavljanje transportera.

Član 37.

Radi gašenja požara, otvaranja ispusnika koji se nisu automatski otvorili i dr., spoljašnjim stepeništem mora biti omogućeno penjanje vatrogasaca na krov zgrade.

Mali i srednji industrijski objekti moraju imati jedno a veliki industrijski objekti dva stepeništa iz stava 1.

Radi formiranje provetravanja u cilju efikasnijeg ispuštanja dima i toplote u delu prostorije kome pripada dimna zona, u fasadnom zidu izvode se pokretne žaluzine za nadoknadu vazduha, koje pored osnovnih vrsta upravljanja mogu sa spoljašnje strane imati i ručne mehanizme za podešavanje maksimalnog protoka svežeg vazduha.

Za nadoknadu vazduha mogu se koristiti otvorena spoljašnja vrata ali ne i unutrašnja vrata (na primer vrata prema drugom sektoru ili nekom drugom prostoru objekta).

Član 38.

U industrijskim objektima za transport se mogu koristiti isključivo električni viljuškari samo sa zatvorenim baterijama (baterije koje prilikom punjenja i pražnjenja ne emituju vodonik u okolni prostor) ili vuljuškari sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem ali ne i oni koje je korisnik sam prilagodio tako da koriste tečni naftni gas kao pogonsko gorivo motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Putevi za kretanja viljuškara moraju biti označeni na podu žutim trakama širine 10 cm.

7. Proračunsko određivanja potrebne otpornosti na požar nosećih konstrukcija

Član 39.

Ekvivalentno trajanje požara te izraženo u minutima izračunava se jednačinom:

te = q_R • c • w

Pri tome je:

q_R -proračunsko specifično požarno opterećenje izraženo u [MJ/m2] ;

c - faktor uticaja graničnih građevinskih konstrukcija (zidovi, međuspratne konstrukcije,

tavanice, stakla) na razvoj temperature u požarnom sektoru ili posmatranoj prostoriji sektora izražen u [min m2/kWh], uzimajući u obzir provođenje toplote kroz granične građevinske konstrukcije, tabela 2;

w -faktor odvođenja dima i toplote kao bezdimenzionalna korektivna vrednost, kojom se uzima u obzir dejstvo postojećih vertikalnih i horizontalnih površina za odvođenje dima i toplote na porast temperature u posmatranoj oblasti prostorije;

Faktor uticaja graničnih građevinskih konstrukcija (c)

Faktor uticaja graničnih građevinskih konstrukcija dat je u tabeli 2 u zavisnosti od grupe uticaja graničnih građevinskih konstrukcija.

Tabela 2

C min.
[m2/kWh]	Grupa uticaja graničnih građevinskih konstrukcija a
0,15	I
0,20	II
0,25	III
a Granične građevinske konstrukcije se prema provođenju toplote u slučaju požara klasifikuju na sledeći način:
Grupa uticaja I:
Građevinske konstrukcije tj. građevinski materijali sa velikim stepenom provođenja toplote kao što su: staklo, aluminijum, čelik.
Grupa uticaja II:
Građevinske konstrukcije tj. građevinski materijali sa srednjim stepenom provođenja toplote kao što su: Beton, laki beton sa zapreminskom masom > 1 000 kg/m3, kao napr. silikatna opeka, građevinske konstrukcije sa malterom, građevinska opeka.
Grupa uticaja III:
Građevinski materijali sa zapreminskom masom 1000 kg/m3, kao npr. građevinski materijali za izolaciju, porozni beton, drvo, ploče od drvne vune, lake građevinske ploče, laki beton, izolacioni malter, višeslojne građevinske konstrukcije.
Ukoliko se apsorpciono dejstvo graničnih konstrukcija pri razvoju požara razvijenom požaru) izgubi usled razaranja, (napr. otpada malter sa malterisanog zidanog zida može se usvojiti c = 0.15.

Faktor odvođenja dima i toplote (w)

Faktor odvođenja dima i toplote: w, je bezdimenzionalna korektivna vrednost, kojom se uzima u obzir dejstvo postojećih vertikalnih i horizontalnih površina za odvođenje toplote na porast temperature u posmatranoj oblasti prostorije.

Faktor odvođenja toplote w može da se izračuna ili odredi grafički.. Kod izračunatih vrednosti kada je w < 0,5 uzima se da je w = 0,5.

Faktor odvođenja dina i toplote w zavisi od odnosa površina vertikalnih otvora Av ili površina horizontalnih otvora Ah prema površini požarnog sektora A.

Postupak koje se odnosi na određivanje faktora w, (metode po DIN 18230-1)

Faktor odvođenja toplote w određuje se iz odnosa vrednosti av i ah:

aV = AV/A

ah = Ah/A

Pri tome je:

AV - površina vertikalnih otvora za odvođenje dima i toplote u spoljnim zidovima, [m2];

Ah - površina horizontalnih otvora u krovu tj. tavanici jedne etaže, [m2];

A - površina poda odgovarajućeg požarnog sektora, [m2].

Ukoliko nema horizontalnih površina za odvođenje toplote ili su mali (ah ≤ 0,005) a vertikalne površine za odvođenje toplote pretežno se nalaze u donjoj površini prostorije, za Av

se uzima samo:

Av ≤ 2 (Av,ob)

Pri tome je Av,ob - Površina vertikalnih otvora u gornjoj polovini spoljnih zidova, [m2]

Faktor w se izračunava iz:

w = wo αw ≥ 0,5

Pri tome je

Wo	Faktor za uzimanje u obzir horizontalnih i vertikalnih površina za odvođenje dima i toplote; (određuje se računski ili grafički - iz grafika)
aw	Faktor za uzimanje u obzir srednje visine h određenog požarnog sektora
h	Prosečna unutrašnja visina određenog požarnog sektora, [m];

gde je β_w = 20,0 (1 + 10 a_v - 64 a²) ≥ 16, pod uslovom da je : 0,025 ≤ a ≤ 0,25

U prethodnim jednačinama kada je a_v ˂ 0,025 uzima se vrednost a_v =0,025, a kada je a_v > 0,25 uzima se a_v = 0,25.

Kod utvrđivanja vrednosti w0 i aw iz dijagrama sa slika 2 i 3 dozvoljena je interpolacija.

Slika 2 - Faktor w 0 u zavisnosti od a_v i a_h

Slika 3 - Faktor a w za uticaj prosečne unutrašnje visine na w faktor

Proračunska potrebna otpornost na požar (t^P_F)

Proračunska potrebna otpornost na požaru t^P_F izražena u minutima izračunava se na sledeći način

t^P_F = t_e • γ • α_L

Pri tome je:

t_e - ekvivalentno trajanje požara izraženo u minutima

γ -korektivna vrednost za građevinske konstrukcije određene klase odgovornosti KO3, KO2 i KO1

α_L - korektivna vrednost koja odslikava doprinos infrastrukture na verovatnoću nastanka potpuno razvijenog požara.

Korektivne vrednosti za građevinske konstrukcije (γ)

U zavisnosti od klase odgovornosti KO1, KO2 ili KO3 i površina požarnog sektora ili parcijalnog dela sektora PO, uzimaju se vrednosti γ iz tabele 3.

Dopunska vrednost γ za druge površine, osim onih navedenih u tabeli 2, može da se dobiti linearnom interpolacijom.

Tabela 3

Površina požarnog sektora ili parcijalnog dela sektora (PO)	Zgrada sa jednom etažom
	KO3	KO2	KO1
≤ 2 500	1,00	0,60	0,50
2500 - 5 600	1,05	0,60	0,50

Napomena : KO3 su konstrukcije najveće odgovornosti za zgradu u celini - noseći zidovi, stubovi, zidovi na granicama PS; KO2 su konstrukcije čiji bi kolaps izazvao lokalna veća oštećenja - međuspratne konstrukcije, noseća zidna platna veće širine itd. KO1 su za nenoseće pregradne konstrukcije napr. zidove, vrata, klapne u kanalima ventilacije itd. Standardom SRPS U.J1.240 ovaj koncept je odavno u primeni.

Korektivna vrednost (α_L)

Korektivna vrednost α_L koja je data u tabeli 4, uzima u obzir ograničavanje širenja požara u požarnom sektoru i verovatnoću nastanka potpuno razvijenog požara na osnovu primenjenih bezbednosnih instalacija i očekivanog dejstva vatrogasaca fabričke vatrogasne jedince

Tabela 4.

1	2	3	4	5	6
Vatrogasna jedinica	Automat. uređaj za dojavu požara na celoj površini	Polumobilni uređaji za gašenje požara na celoj površini	Automatski uređaji za gašenje požara na celoj površini	Automatski uređaji za gašenja na potrebnim mestima - mašinama veće vrednosti i ugroženost i od požara	Automatska instalacija nadzora koncentracije zapaljivih gasova i para u prostoru potencijalno ugroženom od Ex smeša
Broj vatrogasaca ravnome no raspoređenih po smenama	Vatrogasna jedinica koju subjekat zaštite od požara mora da ima prema posebno m propisu	Vatrogas na jedinica koju je subjekta formirana a da to nije zahtevan o posebnim propisom
nema	1,0	1,0	0,90	1,0b	0,60	0.7	0.8
13	0,90	0,95	0,95	0,85
17	0,85	0,90
21	0,80	0,85
25	0,70	0,80
33	0.60	0,75
a Ukoliko za kolone 1 do 6 ne postoje mere koje mogu da se uračunavaju, za vrednost tabele se uzima 1,0.
b 0,95 uz saglasnost nadležne javne vatrogasne službe.
NAPOMENA Povezivanje na stalno prisutnu službu (dojava požara) je kod automatskih uređaja za gašenje požara već uzeto u obzir u dodatnoj vrednosti αL = 0,6, tj. korektivna vrednost 0,90 tj. 0,95 iz tabele 4, kolona 2, po pravilu se ne primenjuje, ukoliko se ne koristi dodatni automatski uređaj za dojavu požara.
Vatrogasna jedinica iz kolone 1 mora biti opremljena u skladu sa Pravilnikom o organizovanju zaštite od požara prema kategoriji ugroženosti od požara "Službeni glasnik RS", broj 92 od 7. decembra 2011.

Ukupna ocena mera je proizvod brojeva iz kolona (1)· (2)· (3) ili (1)· (2) (4) ili (1) • (2) •(5) odnosno i (6)

Kod manjeg specifičnog proračunskog požarnog opterećenja korektivna vrednost αL može da se smanji ako ukupna ocena mera iz tabele 4 daje aL ≤ 0,85. i to na:

80% pri qR ≤ 162 MJ/m2;

90% pri qR ≤ 360 MJ/m2;

Član 40.

Vatrogasna jedinica subjekta zaštite od požara

Vatrogasna jedinica subjekta zaptite od požara koju subjekat zaštite od požara mora da ima prema posebnom propisu i vatrogasna jedinica koju je subjekat formirana a da to nije zahtevano posebnim propisom sa brojem vatrogasaca i opremom prema tabeli 4 uzima se u obzir samo ako postoji dokument u kome je konstatovano da su ispunjeni uslovi iz tabele 4 i posebnog propisa kojima je uređena ova materija kao i da postoji rano otkrivanje požara i alarmiranje vatrogasne jedinice i zabele 4.

Vatrogasna jedinica iz stava 1 od trenutka alarmiranja mora stići do mesta intervencija. za manje od 5 min

Član 41.

Automatska detekcija požara i stalno prisutno osoblje kad nema "skrivenih" mesta u hali

Automatski uređaj za dojavu požara se uzma u obzir samo ako odgovara odredbama SRPS EN54.

U pogledu detekcije i alarmiranja požara u požarnim sektorima, u kojima je obezbeđena trenutna detekcija i dojava požara preko stalno prisutnog osoblja, to se može izjednačiti sa automatskim uređajem za dojavu požara.

Član 42.

Polumobilni uređaji za gašenje požara

Polumobilni uređaji za gašenje požara (tipično za gašenje prahom) uračunavaju se samo ako su namenjeni upotrebi od stane vatrogasne jedinice iz člana 36. i ako postoji automatska detekcija požara u celom objektu prema članu 37.

Član 43.

Klasifikacija proračunske potrebne otpornosti na požar

Proračunska potrebna otpornosti prema požaru tPF klasifikuje se prema nazivnoj potrebnoj otpornosti na požar prema na sledeći način: tabeli:

0 < tPF ~ 15 min -> neznatna otpornost (NO)

15 < tPF ≤ 30 min -> mala otpornost na požar (MO)

30 < tPF ≤ 60 min -> veća otpornost na požar (SO)

60 < tPF ≤ 90 min -> velika otpornost na požar (WO)

Na osnovu klasifikacije proračunske potrebne otpornosti na požar u skladu sa stavom 1 potrebna otpornosti na požar elemenata građevinske konstrukcije utvrđuje se prema tabeli 5.

Tabela 5:

Vrsta elementa konstrukcije	Položaj	Stepen otpornosti na požar (SOP)
Otpornost na požar elemenata konstrukcije [h]
		I
(NO)	II
(MO)	III
(SO)	IV
(VO)	V
(WO)
Nosivi zid	Unutar požarnih sektora	1/3	¾	1	1.5	2
Stub		1/3	¾	1	1.5	2
Greda		1/3	1/2	3/4	1	1.5
međuspratna kons.		1/3	1/2	3/4	1	1.5
Nenosivi zid		-	1/3	1/2	¾	1
Stepenišni krak	/	1/3	1/2	¾	1	1.5
Krovna konstrukcija	/	-	1/3	1/2	¾	1
Zid	Na granici požarnih sektora	1/2	1	1.5	2	3
međuspratna kons.		1/2	¾	1	1.5	2
Vrata i klapne do 3.6 m2		1/3	1/3	1/2	1	1.5
Vrata površine > 3.6 m2		1/3	½	1	1.5	2
Konstrukcija evak. putakoridora evakuacije	/	1/3	½	1/2	1	1.5
Fasadni zid		1/3	½	1/2	1	1
Krovni pokrivač	------------
Ispitivanje na režim zagrevanja za spoljašnje konstrukcije	Materijal klase A2	1/3	1/2	¾	1
Spoljašnje konstrukcije (stubovi, balkoni),		1/3	½	3/4	1	1.5

Član 44.

Količina vode potrebna za gašenje i hlađenje

Za industrijske objekte koji su predmet ovog propisa mora se obezbediti sledeća količina vode za gašenje i hlađenje:

- ako je površina najvećeg požarnog sektora do 2.500 m2 potrebna količina je najmanje 96 m3/h

- ako je površina najvećeg požarnog sektora do 2.500 m2 do 5.600 m2 potrebna količina je najmanje 192 m3/h

Količina vode za gašenje i hlađenje iz stava 1 mora se obezbediti u trajanju od dva sata.

Za gorive materije koje se teško gase i ako je ukupno požarno opterećenje u bilo kom požarnom sektoru sa gorivim materijalima koji se teško gase, veće od 2500 GJ ili ako je u bilo kom požarnom sektoru sa gorivim materijalima ovo požarno opterećenje veće 5600 GJ mora se obezbediti dvostruko više vode iz stava 1 koja se mora nalaziti u nekoj pogodnoj akumulaciji (bazenu)

Međuvrednosti po veličini PS i akumulaciji mogu linearno da se interpolišu.

Član 45.

Detalji o proračunskom specifično požarnom opterećenju, faktoru apsorpcije toplote obimnih zidova, faktoru odvođenja dima i toplote, masenoj produkcija dima, eksplozivnom odušivanje dati su u Prilogu A, koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Primer proračuna zasnovan na odredbama pravilnika dat je Prilogu B koji je odštampan uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.

Član 46.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.

Prilog A

sastavni deo Pravilnika

1. Proračunsko specifično požarno opterećenje (qR)

Izračunavanje proračunskog specifičnog požarnog opterećenja qR za požarni sektor

Proračunsko specifično požarno opterećenje qR određuje se iz proračunskog specifičnog požarnog opterećenja nezaštićenih materijala (qR,u)

Proračunsko specifično požarno opterećenje qR,u [MJ/m2] nezaštićenih materijala izračunava se na sledeći način:

Pri tome je

Mi - masa pojedinačnog nezaštićenog materijala [kg];

Hui - toplotna moć pojedinačnog materijala [MJ/kg];

mi - faktor izgorevanja pojedinačnog gorivog materijala;

AB - površina požarnog sektora [m2]

Usvaja se da je minimalno specifično požarno opterećenje qR = 54 MJ/m2.

2. Faktor apsorpcije toplote obimnih zidova (c)

Faktor c naveden u tabeli 2, zavisi od vrednosti toplotne efuzivnosti primenjenih građevinskih materijala uzma u obzir količinu toplote koju su iz požarnog opterećenja preuzele granične građevinske konstrukcije požarnog sektora. U teoriji požara poznato je da se značajan deo toplote nastao u požaru akumulira u površinskom sloju (debljine desetak mm) zidova (napr. malteru kojim su malterisani zidani zidovi pri čemu značajnu ulogu ima gips u malteru koji je vezao izvesnu količinu vode). Usled značajnih razlika u temperaturi i napona između maltera i materijala zidova i tavanice posle ½ do 1 sat od dejstva vatre na takav zid dolazi do otpadanja maltera koji se pretvara u šut.

Faktor c može da se proračuna kao ponderisani prosek preko površina različitih graničnih materijala u sastavu građevinskih konstrukcija. Ovde je potrebno uzeti u obzir površinu tavanice i zidova. Pri tom se, prema jednačini koja je data, u obzir uzimaju različiti granični materijali koji čine slojeve građevinske konstrukcije sa proporcionalnom površinom Ai i pripadajućim faktorom ci.

Pri čemu je

ci - faktor koji pripada posmatranoj površini [min m2/kWh];

Ai - parcijalna površina graničnih građevinskog dela (izložene konstrukcije) [m2].

Ukoliko ne postoji tačniji dokaz, za izbor faktora apsorpcije toplote obimnih zidova- c kod jednoslojnog

zida granične građevinske konstrukcije mogu da služe primeri za vrednosti toplotne efuzivnosti b (dati u tabeli 2.2 na osnovu kojih se iz tabele 2.1 toplotnoj efuzivnosti b, dodeljivanje grupa uticaja a onda primenom tabele 2 određuje faktor apsorpcije toplote obimnih zidova c.

Tabela 2.1 - Dodeljivanje grupa uticaja toplotnoj efuzivnosti b

Grupa uticaja	Toplotna efuzivnost b
[W h1/2/(m2 K)]
I	≤ 42
II	12 - 42
III	≤ 12

Tabela 2.2 - Primer za toplotnu efuzivnost (b) materijala na unutrašnjoj površini zida

	Toplotna efuzivnost b
[W h1/2/(m2 K)]	Gustina površinskog sloja ρi (približne vrednosti) [kg/m3]
Običan beton	38	2400
Laki beton	14	1200
Gas beton	7	800
Azbest cement	18	2000
Čelik	250	8000
Aluminijum	370	2700
Puna opeka	20	1800
Blokovi od krečnjačkog peska	22	1800
Blokovi od lakog betona	11	900
Drvo	10	800
Malter	21	1800
Izolacioni malter	6	600
Drvena vuna - laki beton	5	480
Mineralni vlaknasti izolacioni mater.	0,7	50
Polistiren	0,6	20
Poliuretan	0,5	30
a Navedene vrednosti su prosečne vrednosti za odgovarajuću grupu materijala. U zavisnosti od postojeće zapreminske mase materijala, mogu u pojedinim slučajevima da budu merodavne vrednosti koje odstupaju od navedenih. Proračunske vrednosti za toplotnu provodljivost λ i za specifični toplotni kapacitet cp date su uopšteno u stručnoj literaturi o pitanjima građevinske fizike, npr. toplotne zaštite.

Kod višeslojnih zidova može se, sa dovoljnom tačnošću za ovu svrhu, pomoću jednačine koja je data, izračunati primenljiva toplotna efuzivnost bges:

Pri čemu je (odnosi se na normalnu temperaturu)

si - debljina sloja [m];

ρi - gustina, zapreminska masa sloja [kg/m3];

cp,i - specifični toplotni kapacitet sloja [W h/(kg K)];

λi - koeficijent toplotne provodljivosti [W/(m K)].

2. Faktor odvođenja dima i toplote (w)

Napomena 1 : razumevanje i pravilna primena ovog dela propisa zahteva bolje poznavanje teorije požara i određen inženjerski profil (master termotehnike ili grane tehnologija u kojoj se znatno primenjuje mehanika fluida i master bezbednosti od požara)

Napomena 2. Kako se u ovom delu koriste podaci koji se biraju odnosno usvajaju iz ovog dokumenta ali su prilično neodređeni /napr. faktor m - / ili iz stručne literature (o produkciji i razređivanju dima - pri čemu su podaci još rastegljiviji i teže se nalaze i u najboljoj stručnoj literaturi potreban/korisna je konsultacija eksperata - na ta "mesta" će se ovde ukazati

Napomena 3. Izvorna dokumentacija sadrži greške i slabosti koje su prepoznate i ovde komentarisane

Pravilnik je izrađen na osnovu:

Tehničke preporuke JUS TP 19 Građevinske tehničke mere zaštite od požara industrijskih zgrada

- Proračunska potrebna otpornost prema požaru 1997. i ažurirane verzije istog nemačkog standarda iz 2010 (važeća i prevedena 2017. maja) Baulicher Brandshutz im Industriebau Tail 1 : Rechnerich erfoderliche Feuerwiderstandsdauer - Structural fire protection in industrilal buildings Part 1 Analiticaly required fire resistance time,nemačke direktive MindBauRL

- novijih terminoloških i drugih standarda SRPS EN i SRPS ISO.

- iskustava stručnjaka iz domaće i nemačke prakse uz uvažavanja razlika industrije Nemačke i Srbije

Kako se u izradi navedenih nemačkih propisa nisu ni za industrijske zgrade u ovim dokumentima bavili tehnologijom, teorijom požara, pa ni eksplozije (u MindBauRL nema zahteva za tehnološkim merama, primeni nadzora nad koncentracijom zapaljivih para i gasova, uklanjanjem prašine koja može da formira eksplozivne smeše) u pravilniku je to dodato u najnužnijem obimu.

To su samo neki aspekti koji su važni da se shvati da je preuzimanje svega iz ovog standarda neumesno i može nam stvoriti više teškoća nego što bi pomoglo.

Dijagrami za utvrđivanje faktora odvođenja toplote w izrađeni su na osnovu analize obračuna bilansa toplote za jednoetažne požarne sektore sa ravnomerno raspoređenim požarnim opterećenjem uz korišćenje računskog programa na osnovu teorije o toplotnom bilansu. U pogledu konstrukcija koje smanjuju toplotu uzete su u obzir samo građevinske konstrukcije koje ograničavaju požarni sektor (bez međuzidova ili ugradnih delova). U izvršenim proračunima se polazi od toga da je dimenzionisano specifično požarno opterećenje od 518 MJ/m2 ravnomerno raspoređeno na čitav požarni sektor od 2.400 m2. Polazeći od izvora požara u sredini požarnog sektora, požar se u fazi razvoja širi konstantnom brzinom od 1 m/min na četiri strane, sve dok ne dospe do zidova hale.

Na tako nastaloj površini požara ogorevaju gorivi materijali, ako uzmemo u obzir m-faktor (mešoviti gorivi materijali od drveta i različite plastike), sa utvrđenom energetskom vrednosti m·Hu od 13.464 MJ/kg pri pretpostavljenoj površinskoj brzini gorenja od 20 kg/(m2h) = 0,00555 kg/(m2s)

/Napomena NK. - to je nerealno vrlo mala vrednost i za fazu početka gorenja po površini a pogotovu kad počne gorenje po dubini drveta i plastike/, sve dok se ne potroše svi gorivi materijali -ovo je malo verovatno i da nema gašenja, a računa se da ima!

Ili ovo iz prevoda: " Na tako nastaloj površini požara sagorevaju gorivi materijali, ako uzmemo u obzir m-faktor (mešoviti gorivi materijali od drveta i različite plastike), sa utvrđenom energetskom vrednosti m Hu od 3,74 kWh/kg pri pretpostavljenoj brzini sagorevanja od 20 kg/(m2h), sve dok se ne potroše svi gorivi materijali. Za konfiguraciju dimenzionisanja nastupa nakon približno 30 min situacija potpuno razvijenog požara u kojoj gorivi materijali gore na čitavoj površini požarnog sektora i može se odrediti srednja temperatura preko cele površine osnove i visine prostorije. To nije uvek slučaj kada postoje drugačiji odnosi između požarnog opterećenja i visine hale. Na primer, može se utvrditi veća izloženost građevinskih konstrukcija kod neravnomerno raspoređenog požarnog opterećenja i veoma velikih požarnih sektora u oblasti slojeva vrelih gasova i povećanog požarnog opterećenja./"

U odnosu na položaj površina vertikalnih otvora, u pretpostavkama se polazi od toga da su raspoređeni ravnomerno, gde je jedan deo pozicioniran u obliku kapija (približno na svakih 40 m do 60 m) direktno iznad poda.

Proračunom su pokriveni i požarni sektori sa nagnutim krovovima, tj. izračunavanje w faktora može da se izvrši ako se za merodavnu visinu uzme srednje rastojanje hm površina krova od poda (ovo je još jedna drastična greška u DIN) - trebalo bi kao prema sledećoj slici:

Slika 3.1.

Legenda

AG površina osnove požarnog sektora u m2

AV: Površina vertikalnih (i nagnutih) otvora u spoljašnjem zidu u m2

Ah površina horizontalnih (i nagnutih) otvora u krovu tj. u spratnoj tavanici (ovde je to krov) u m2

hm rastojanje između sredine otvora na krovu do sredine otvora u zidu

4. Masena produkcija dima (Md)

Masena produkcija dima se procenjuje prema sledećem izrazu (jedan od propisanih po NFPA) Md = 5.2 • 10 -4 (h - d) Qc3/5 [kg/s];

gde je:

h-visina od poda do otvora [m];

d - visina pregrade (dimne zone) [m];

Qc - vrednost konvektivne toplotne snage požara[W]

Qc = 2/3 Q

Q - ukupna toplotna snaga požara [W]

Ovaj izraz daje korektne vrednosti za Qc do 10 MW a primenjuje se za odimljavanje koje se sprovodi za prvih 10- 12 min i za bezbednost ljudi - u ovim slučajevima radnika a vatrogasci bi morali da koriste disajne aparate.

S obzirom da je dim vreo zavisno od temperature imaće različit volumen. Primarni dim nailazi na struju svežeg vazduha koji se bočno uvlači u struju dima i sa njim meša pa je potrebno odrediti volumen dima pri izlasku iz ispusnika.

O određivanju snage požara videti grafik standardizovanih razvoja požara (ultrabrzi, brzi, srednji i spori)

Standardizovani razvoji požara (prvi put u NFPA 204 M a kasnije preneto u ISO i EN pa tako i SRPS standarde)

Najefikasnije ispuštanje dima i toplote je pri razlici temperatura ispod i iznad ispusnika od oko 300°C (što je retko moguće postići u visokim halama u slučaju da je požar pri podu). Računajući da je visina plamena pri gorenju čvrstih materija 2-3 D gde je D - prečnik žarišta, pa je na primer za žarište čiji je prečnika 3 m i da je ono na visini od 1 m od poda je vrh plamena će biti na na 7 do 10 m. Ako je hala visine 15 m gasovi iz plamena se naglo hlade nailazeći na svež vazduh i uvlačeći ga sa strane, pa se dim razređuje relativno brzo po visini čime se usporava njegov izlazak kroz ispusnike. Odavno, još od 1971. godine postoje izrazi za promenu temperature dimnog stuba u funkciji visine iznad plamena, T = f(h). Veza nije linearna i tokom decenija obrasci su se menjali za potrebe utvrđivana primene termičkih detektora i aktiviranja sprinklera. S tim u vezi je i porast gustine dima, pa tako i uzgonske sile slabe odnosno dim usporava kretanje, konus dima se širi i volumen dima po visini raste. Poznavanje širenja dima pod tavanicom nam je važno da bi se optimalno odredila rastojanja i broj ispusnika dima slika 4.1. Što je udaljenost ispusnika veća više se uveća volumen dima a opada njegova temperatura (posebno ako temperatura dima opadne znatno ispod 250°C to znatno utiče na efikasnost ispusnika).

Slika 4.1 Dostizanje dima do tavanice i početak razilaženja; desno dim se razlio i počinje da izlazi kroz ispusnike

Promenu volumena i mase dima sa visnom je moguće računati ili bar procenjivati ali kako je sama procena produkcije primarnog dima (onog koji "izvire" iz plamena) vrlo gruba, treba praviti smislene stručne procene dotoka ("sekundarnog") dima do ispusnika dima.

U slučaju nastanka požara predviđeno da se isključi ventilacija i odprašivanje kako ne bi remetili odimljavanje.

Nemački autori traže da ukupna svetla površina odvodnika bude najmanje 2.5 % površine poda dimne zone - nezavisno od toga šta gori i kako gori.

To je dovoljno kod požara sa FLD manjim od 500 MJ/kg ali u objektima gde je ono znatno veće veća je i masena brzina gorenja i produkcija dima. Ima materijala za koje tih 5% površine poda nije dovoljno (napr. za gorenje gume i nekih drugih materijala).

Ukupna površina svetlih otvora za ispuštanje dima jedne dimne zone, Av, se izračunava prema sledećem izrazu:

Av = 1.94 • 10-4 Qc3/5 (h - d)/d1/2 [m2]

Ovaj obrazac takođe je preuzet iz NFPA i primenjuje se za odimljavanje koje se sprovodi radi bezbednosti ljudi i važi za prvih nekoliko minuta pa time i za požare manjih snaga. On je ovde dat radi poređenja sa odimljavanjem koje treba da traje duže i omogući odlaganje pregrevanja konstrukcija. To može da služi za orijentaciju - da uvojene vrednosti otvora na krovu budu veće od ovako dobijenih. Oprema za odimljavanje se proizvodi i za požare koji traju 2 sata pa za industrijske zgrade i skladišta nije potrebna neka specijalna oprema u odnosu na zgrade javne namene.

Ovako dobijenu vrednost treba uvećati za najmanje 40 % ako seza ispuštanje dima i topote primenjuju žaluzine, za 30 % ako se primenjuju klapne sa osovinom na sredini, odnosno 20 % ako u otvoru nema nikakvih elemenata koji skreću ili ometaju strujanje.

Pregrade za formiranje dimne zone mogu biti i roletne od negorivog tekstila koje se spuštaju do projektovane visine koje odgovaraju posebnom standardu zatim žaluzina za ispuštanje dima na krovu zatim one koje se ugrađuju u zid za nadoknadu vazduha;

Na putu viljuškara veće visine od 4 m ugrađuju se spuštajuće/podizne roletne koje se automatski podižu i spuštaju prilikom njegovog prolaska

5. Eksplozivno odušivanje

Prostorije u objektu u kojima se može formirati eksplozivna smeša (mlin, lakirnica i dr.) treba da se nalaze u uglu prostorije slika 5.1 i da imaju opremu za provetravanje (po potrebi i ventilaciju) i eksplozivno odušivanje. Ako je hala veće visine radi smanjenja volumena opasne smeše izvodi se tavanica te prostorije sa eksplozivnim odušcima (najmanje 4) čija veličina svetle površine nije manja od 25% površine poda a masa poklopaca nije veća od 25 kg/m2. Kapci ili prozori koji su izvedeni za eksplozivno odušivanje u zidovima moraju biti na visini većoj od 2.2 m (za smešu lakšu od vazduha), a na visini od 0.8 m pa naviše za smešu težu od vazduha.

Ukupna površina za eksplozivno odušivanje se određuje iz izraza:

A ≧ 4 k V2/3 [m2]

gde je:

k - koeficijent koji zavisi od procenjenog volumena eksplozivne smeše i maksimalnog pritiska koji formira eksplozivnu smešu [bar ] i kao se izračunava k= 0.1 Pmax Vs/Vp

V - volumen prostorije [m3];

Slika 5.1 Odvođenje dima i toplote i dovodi svež vazduh u prostoriju i rešavanje eksplozionog odušivanja za posebnu prostoriju

Volumen eksplozivne smeše manji od 4 dm3 se zanemaruje. Najmanje polovina potrebnih otvora za odušivanje se predviđa na zidu u vidu kapaka koji se otklanjaju do 600.

Eksplozoni odušci se izvode na tavanici i zidu na otvorima koji nisu dalje od 6 m mesta od očekivanog paljenja eksplozine smeše.

Primer za ekplozivno odušivanje:

Ako je očekivano stvaranje eksplozivne smeše propana/butana u volumenu oko 9 m3, naravno pri dnu prostorije volumena 50 m3,s obzirom da je smeša P/B oko 2.5 do 3 puta teža od vazduha i ako je Pmax za ovu smešu 8 bar.

k = 0.1 Pmax Vs/Vp = 0.1 • 8 • 9/50 = 0.144 A ≧ 4 • 0.144 • 502/3 = 7,81 m2;

Moguća je primena 5 kapka površine 0.8 x 1 m u zidu i 5 podizna (po vođicama) oduška 0.9 x 1.0 m na tavanici- što je ukupno oko 8.5 m2.

Prilog B

Sastavni deo pravilnika - informativni - primer proračuna

Proračunsko određivanja potrebne otpornosti na požar nosećih konstrukcija -primer

Osnova dela hale (površine 1520 m2 - 50 = 1470 m2) sa više različitih tehnologija i tri podna priručna magacina sa robom na paletama, jednom izdvojenom prostorijom za eksplozivno rizičniji proces (PS 2): Požarni sektor 1 se izdvaja od susednog PS3 sa troje kliznih vrata često otvorenih za prolaz viljuškara ; noseći stubovi po obimu su smešteni tako da nisu izloženi neposrednom dejstvu vatre; značajna je uloga nosećih vitkih stubova u hali - kako ih je samo 4 dva su do visine od 4 m povezana montažnim zidom visine do 3 m koji sa drugim zidovima te visine štiti od požara tekstilne materijale na regalima. Tehnologija 1 i 4 se odnose na pripremu drvenih komada nameštaja (ležaja i fotelja); tehnologija 2 je montaža: tehnologija 3 je završna kontrola i sitnije popravke, podešavanja i sl. Tehnologija 5 je izrada tapetarije fotelja.

Gorivi sadržaji u PS1 su

	Tehnološka celina	Gustina skladišt.
%	m- faktor	Hc
[MJ/kg]
1	Tehn 1. 1200 kg drveta + 80 kg paleta	70	0.8	17.23
2	700 kg iverice + 60 kg paleta	80	0.85	17.23
3	800 kg iverice	70	0.8	17.23
4	1200 kg ispuna PUR	70	0.4	39.6
5	100 kg tekstila, eko kože	30	0.2	27.4
6	Tehn. 3 1500 kg ležaja i stolica	30	0.3	25
7	Tehn. 5 Izrada tapacirunga 1000 kg PUR	70	0.4	39.6
8	Tekstila, eko kože 200 kg	30	0.3	27.4
9	Prir. sklad. 1 600 kg PUR komadi naslagani	70	0.4	39.6
10	Prir. sklad. 2 800 kg teksil i eko koža, zaštić.	80	0.6	27.4
11	Prir. sklad 3 130 0 kg drveta	40	0.5	17.3

Pomoćni materijali (konac, folije za pakovanje i dr. nisu uračunati sa obzirom da malo učestvuju)

Napomena; vrednosti m faktora su još vrlo neodređene za praksu jer je vrlo teško opisati gustinu skladištenja; način slaganja, uticak materijala regala, uticaj gorive ambalaže itd. Tu se u proračun unose velike neodređenosti koje se vuku do kraja proračuna i određuju krajnje veličine

Vrednosti faktora sagorevanja m za visinu skladišta do 4,5 m navedene su u standardu DIN 18230-3. Vrednosti za visine skladišta od 4,5 do 9,0 m potrebno je odrediti prema standardu DIN 18230-3:2002-08, poglavlje 5.

Kao materijal za upoređenje prema standardu DIN 18230-2 služi stog drvenih gredica, kako bi se

uspostavila veza s standardnim požarom prema DIN 4102-2. Faktor sagorevanja m stog drvenih gredica je utvrđen da bude 1,0. Materijal ili mešavina materijala sa vrednošću m > 1,0 proizvode veće požarno dejstvo na građevinske konstrukcije, dok materijali sa vrednošću m < 1,0 proizvode manje požarno dejstvo na građevinske konstrukcije. Vrednosti za faktor izgorevanja m mogu se uzeti iz DIN 18230-3.

Računanje požarnog opterećenja

U ovom slučaju mogu se računati požarna opterećenja po tehnološkim celinama. Međutim kako su rastojanja među njima mala (nedovoljna da se spreči razvoj/preskok požar možemo računati da je požarno opterećenje ravnomerno raspodeljeno po celom sektor. Ukoliko bi neka tehnološka celina imala više od 1.6 puta veće specifično požarno opterećenje od prosečnog specifičnog požarnog opterećenja moglo bi se pokušati sa njenim požarnim izdvajanjem zidovima (pregradama i sl.) ili prostorno - ako ima mesta za stvaranje čistog pojasa sa svih strana oko njega. No tako izdvajanje stvara veće probleme (čini analizu dalje neodređenom i time manje vrednom) u daljem računjanju kad se uključuje odimljavanje.

U našem primeru zaštićeno PO je samo ono u priručnom skladištu 2. pa se ono i ne uzima u obzir dok se po blažem kriterijumu standarda (čelična pregrada) uzima u obzir ono u priručnom skladištu 1.

Slika 1.1 Poprečni presek hale - čelični stubovi obimnih zidova su spolja i zaštićeni od dejstva požara; unutrašnji stubovi su s po neke strane prislonjeni uz zidna platna pa su delimično štićeni.

Primer proračuna u delu odimljavanja - potreban za polazno određivanje veličine otvora: neka je u hali čija je osnova 1520 m2 visine 8 m očekivan srednji do brzi razvoj požara a gori suvo smrekino komadno drvo; odredi produkciju dima u 240 i 480 s.

Iz grafika o dinamikama požara se očitava da je ukupna toplotna snaga požara oko 240 s oko 1.4 MW a za 480 s oko 6 MW. Kako je za drvo toplotna moć oko Hc =17,3 MJ/kg masena brzina gorenja je respektivno m’ 240 = 1.4/17.3 = 0.08 kg = 80 g/s odnosno m’= 480 = 6/17.3 = 0.347 = 347 g/s

U udžbenicima teorije sagorevanja, kotlova i dr. su obrađene i odnosi potrebne količine vazduha za sagorevanje 1 kg gorive materije a na osnovu stehiometrijskih jednačina. U teoriji požara ti odnosi malo vrede jer materije koje gore nisu iste (u kotlovima jednovremeno gori jedna vrsta goriva a u požaru često desetak), nisu usitnjene, promaja je različita pa ima materija koja gore plameno, a neke i žarenjem - pa je odnos količine vazduha i gasnih produkata vrlo različit (napr. za poliuretan je odnos maksimalne i mini- malne i vrednosti potrebne količine vazduha veći od 10 odnosno može goreti i kad za 1 kg PU u komoru upuštamo 10 kg vazduha i preko 100 kg vazduha). Korisnik, projektant se upućuje za ovaj detalj analize na osnovnu stručnu literaturu (SFPE, II, III, IV ili V izdanje priručnika) a i na eksperiment u skladu sa nekim od standardnih ispitivanja (napr- SBI test, test na konusnom kalorimetru i dr.)

Procenimo da je za gorenje 1 kg drveta potrebno 20 kg vazduha (zavisno od tipa gorenja - piroliza - žar - plameno gorenje može biti potrebno 6 do 40 kg vazduha) - usvojili smo nešto više s obzirom da je pri dostizanju ovih snaga gorenje izrazito plameno. Ova rastegljivost podatka nam prilično utiče na vrednost cele analize.

Kako je odnos mase vazduha i goriva mnogo u korist vazduha možemo računati da je produkcija primarnog dima 1600 g odnosno 6940 g na kraju 8-mog minuta.

Uporedimo ovu vrednost sa izrazom za Md u kome kako smo videli i nema naznake da se odnosi na drvo ili bar celulozne materijale; Md = 5.2 • 10 -4 (h - d) Qc3/5 = 5.2 • 10 -4 (8 - 3) (2/3 • 6 • 106)3/5 = 5.2 • 10 -4 5 • 9146 = 23.8 kg/s

Možemo proceniti da je poluempirijski izraz (po NFPA za "veliki" požar preporučen i za neke materijale koji troše više vazduha pri gorenju. Sad nas čeka još neizvesnija procena - koliko će se ovaj primarni dim izmešati sa okolnim vazduhom i dospeti do otvora ispusnika dima - logično je da veća visina plamena smanjuje, a veća visina tavanice i put od plamena do otvora uvećava mešanje i time utiče na volumen dima koji stiže na ispusnik.

Naravno i ovo je moguće procenjivati kao i usputno hlađenje dima pa na račun toga promena volumen.

Poluempiriski obrasci NFPA i dr. stručnih asocijacija koji govore o potrebnoj veličini otvora ispusnika ne daju tu vezu. Primenimo dat NFPA obrazac

Av = 1.94 • 10-4 Qc3/5 (h - d)/d 1/2 = 1.94 • 10.4 • 9146 • 5/31/2 = 1.94 • 10 -4 • 9146 • 5 • 0.577 = 5.12 m2

Ova vrednost se za prostorije koje veće od dimne zone (imaju više dimnih zona) odnos na dimnu zonu (o našem slučaju zonu 1 i 2).

Uzimajući u obzir koeficijent proticanja koji je za žaluzine ne veći od 0.7 dobijamo da bi svetli otvor žaluzina ukupno trebao da bude 7.3 m2

Opet se napominje da je ovo obrazac dobijen u USA za slučaj odimaljavanja radi evakuacije ljudi -dakle za požar još relativno male snage, dakle za prvih nekoliko minuta, a ne za sat, dva.

S obzirom da puna intervencija vatrogasaca može biti i nešto kasnija od 8-mog minuta požar može biti i nešto veće snage pa je umesno ovu vrednost uvećati bar na 2.5 % što je 13,75 m2 (7 ispusnika površine otvora 2 m2). Za nadoknadu vazduha računato za ceo PS mogu poslužiti ulazna vrata - 2 x dimenzija napr. 3m x 4 m = 24 i 2 na bočnim zidovima 2.2 x 1 = 4.4 m što je više nego dovoljno. Kako su dimne zone DZ1 i DZ2 daleko od velikih vrata onda bi trebalo računati po zonama i za neke od njih predvideti podesive žaluzine dimenzija najmanje 6 m2 i jedna vrata površine otvora 2 m2.

Usvojeno je za nadoknadu vazduha 4 žaluzine 1.3 x 1.15 u donjem delu zida i po jedna jednokrilna vrata za DZ1 i isto za DZ2.

Av = 4 • 0.7 • (1.3 • 1.15) + 0,8 • 2 = 5.8 m2; Ah = 7 • 0.8 2 = 11.2 m2

Sada možemo odrediti niz vrednosti: av =Av/A = 5.8/550 =0.01 ah = Ah/A = 11.2/550 = 0.02

Za ove vrednosti se iz grafika određuje tačka čija je "visina" na wo = 1.8

Slika 1.3

Slika 1.4

w = wo αw ≥ 0,5 (11)

Pri tome je: wo Faktor za uzimanje u obzir horizontalnih i vertikalnih površina za odvođenje toplote.

wo je veće od 0.5 pa je uslov zadovoljen

w Faktor za uzimanje u obzir srednje visine h PS, prema jednačini ili slici 3;

h prosečna unutrašnja visina tj. unutrašnja visina etaže požarnog sektora u m; Umesto grafika wo se može odrediti računski iz sledećeg izraza

gde je βw = 20,0 (1 + 10 av - 64 a 2) ≥ 16, ovde važi: 0,025 ≤ a ≤ 0,25

grafik za αw je dobijen iz izraza αw = (6/h)0.3 (14)

Kod utvrđivanja vrednosti w0 i aw iz slika 1.3 i 1.4 dozvoljena je interpolacija.

(jedna od dobrih strana nemačkih inženjera je da koriste grafičke metode pa tako i grafike kad god mogu da zaobiđu računanje). To daje mogućnosti za bržu analizu napr. pri potrebi da se promeni neki para- metar a i za kontrolu formula za koje postoje izgledi da su pogrešno odštampani)

Kako je za našu halu visina h = 8 m iz grafika samo očitamo da hiperbolična linija sa tom apscisom ima

ordinatu oko 0.92 /tačnije (6/8)0.3 = 0.9173/.

Po izrazu 11 w = wo αw = 1.8  0.92 = 1.66 ≥ 0,5

Sad prelazimo na određivanje C i ekvivalentnog trajanja požara

te = qR · c · w min

te = qR · 0.20 · 2 =min (ovde treba da je qR izraženo preračunato u kWh/m)

Ako su zidovi od šuplje opeke pa malterisani; malter je gustine oko 1800 kg/m3 debljine oko 1 cm; vrednost faktora apsorpcije toplote c pripada grupi II pa c ima vrednost 0.20 min. m2/kWh.

Vrednost toplotne efuzivnosti tog maltera je b = 21 W h1/2/(m2 K)

Proračunska potrebna otpornost na požaru tPF izražena u minutima izračunava se jednačinom (2):

tPF = te γ  aL (2)

Pri tome je: γ s korektivna vrednost za građevinske konstrukcije određene klase - vidi tabelu o KO;

αL korektivna vrednost za ograničavanje smanjenja širenja požara na osnovu infrastrukture.

Sve vrednosti su poznate tako da je lako završiti ovaj primer.

Objašnjenja za učesnike u donošenju propisa u vezi načina na koji je urađen ovaj predlog pravilnika

U industrijskim objektima od požara na milion ljudi strada godišnje malo ljudi; kako je na 1000 većih požara retko kad više od jedne eksplozije smrtnost je takođe mala.

U izgradnju i opremanje industrijskih zgrada ulažu se velika sredstva i kako se radi sa opasnim materijama, od kojih su mnoge lako zapaljive i one koje brzo gore i razvijaju opasne produkte gorenja postoje značajne mogućnosti vrlo velikih šteta i ugrožavanja zdravlja ljudi i prirode. Veliki požari ovih zgrada mogu stvoriti velike sekundarne štete (napr. nedostatak lekova, prerađene hrane, polufabrikata za druge proizvode složenijih a neophodnih proizvoda itd.). Zato se ulažu veliki napori da se suzbije nastanak velikih požara u industriji odnosno onih koji bi bitno oštetili i samu zgradu.

Određivanje stepena otpornosti na dejstvo požara za industrijske zgrade je stvar više ekspertske procene nego bilo koje analitičke metode koja uvažava i više desetina faktora. Ovo se tumači time što je obavljeno malo ispitivanja simulacija većih požara u ovakvim zgradama (a bilo je uslova u slučaju da se planira rušenje zgrade) i što su neki važni procesi posebno za određivanje faktora izgorevanja, hemizna gorenja (potrebne količine vazduha za gorenje 1 kg gorive materije, kvaliteta i razređivanja dima tek na početku ispitivanja. Napr. za određivanje potrebne količine vazduha za gorenje 1 g gorive materije radilo se sa vrlo malim uzorcima, svega nekoliko cm3 u uslovima koji su daleko od uslova u srednjim i velikim halama tako da je za sad nužno ekspertsko procenjivanje da bi se rešio neki konkretan zadatak.

Po pravilu ove zgrade se izvode u SOP III i SOP IV Mnoge industrijske hale manje vrede nego imovina koja se u njim smešta tako da je vrednije sačuvati tu imovinu nego same konstrukcije zgrade.

Postoji mogućnost da se s obzirom na visinu krova i prostranost hale nešto većim požarom i ne ugroze značajnije konstrukcije hale a da šteta bude vrlo velika.

Korišćenje metode potrebne otpornosti noseće konstrukcije po DIN 18230 -1 iako se može šablonizovati (što se i u Srbiji radilo) može dovesti do greške - velikog zastranjivanja - natezanjem uticajnih faktora koji nisu dobro dokumentovani i to tako da se dobije što manja vrednost potrebne otpornosti konstrukcija na osnovu proračunski dobijenog ekvivalentnog trajanja požara. Ova metoda vodi poreklo još od američkog pionira bezbednosti od požara Simona Ingberga koji je pre skoro 100 godina zaključio da postoji veza između specifičbog požarnog optrećenja i dužine trajanja požara. Decenijama je ova prosta ideja razvijana i 70.tih godina se (u Švedskoj, Univerzitet u Lundu) došlo do ideje ekvivalentnog trajanja požara koji obuhvata nekoliko uvedenih faktora koji imaju uticaja na razvoj požara i njegovo delovanje na konstrukcije - i u uslovima kad se požar ne gasi, ili slabo gasi ili uopšte ne gasi.

Taj koncept je razvijen dalje i u Nemačkoj gde su uslovi za gašenje s obzirom na bolju urbanizaciju - postojanje značajnih vatrogasnih jedinica u samim fabrikama, industrijskim zonama gradova znatno povoljniji. U ponderisanju uticajnih faktora nemački istraživači su se oslonili na statistiku u analitiku u Nemačkoj, jednoj od retkih zemlja koja ima sve napredne tehnologije i mnoge koje druge zemlje nemaju (moćne pogone metalurgije, baznu hemiju, industriju boja i lakova, velike fabrike vagona brze železnice, vetrogenatarora, velikih delova najvećih putničkih aviona, brodova itd.).

S obzirom na veliko bogatstvo Nemačkoj (njenim jakim firmama osiguranja i reosiguranja) je tolerantno da im povremeno od požara strada i po neka hala ili deo velike hale - koje često izvode i prevelike površine osnove preko 50000 pa i 100000 m2 - što je prihvatanje prevelikog rizika koje manje i siromašnije države ne mogu da podnesu. U tom smislu Srbija je bliža Slovačkoj i Mađarskoj nego Nemačkoj.

Nemačke vlasti su donele dokumenta o planiranju i izgradnji industrijskih zgrada od kojih je jedna direktiva MindbauRL u kojoj se postavljaju neki osnovni zahtevi a njihovo ispunjavanje se "dokazuje" po postupcima koji su definisani odgovarajućim DIN-om (ovde je to DIN 18230 -deo 1) i nizom drugih stan- darda i propisa stručnih udruženja. Ceo postupak ima karakter "reversnog inženjeringa" - eksperti znaju rešenje pa se trude decenijama da formiraju nekakvu kompleksnu metodu proračuna koja daje te očekivane rezultate - da oni koji nisu eksperti dobiju inženjerski korektan rezultat.

Nevolja na tom putu je što su neke veličine koje se usvajaju toliko rastegljive da i tako kompleksnu analizu čine jedva smislenom - kako zbog različitog tipa gorenja zavisno od slaganja materijala, priliva svežeg vazduha, položaja žarišta u odnosu na konstrukciju (napr. stub u sredini hale), efekata provetravanja (za odimljavanje), efekata gašenja, veštine i prisebnosti vatrogasaca itd.

Kao i uvek kad se radi o nekoj kompleksnoj materiji u dokumentu ima pozivanja na više drugih propisa iz sistema propisa zemlje gde je i za koju je dokument pisan. Tako se u ovom standardu autori pozivaju na više drugih dokumenata - različitih vrsta - drugih svojih standarda, granskih normi i napr. VdS (udruženja osiguravača Nemačke). Kako je i u Nemačkoj (kao i više drugih država) DIN ustanova koja nije državna, već je kao institut za stručnu podršku privredi, trgovini i drugima, on ima slobodu da povezuje svoj dokument sa dokumentima raznih stručnih organizacija, osiguranja itd.

Treba imati u vidu da je Nemačka savezna država a da je javna bezbednost (čiji je deo bezbednost od požara) u nadležnosti pojedinih članica - država odnosno slobodnih gradova koji je čine. Vatrogastvo je u Nemačkoj različito organizovano. Kao i u mnogim drugim državama EU i razvijenog sveta i praksa je da velika preduzeća (a u Nemačkoj ih kao industrijskoj velesili ima mnogo) imaju fabričke vatrogasne jedi- nice. Takođe je značajno da su mnoga preduzeća povezana (sistemom automatske dojave) sa teritorijalnim (gradskim) vatrogasnim jedinicama - što kod nas nije slučaj (nekad davno vrlo malo je bilo povezanih i u Beogradu).

Teškoću za prevođenje i korišćenje imamo i u tome što je ovaj DIN pravljen (i dopisivan) u dugom periodu od preko 25 godina, ali je pisan opet nejasno iako u poslednjoj verziji ima pokušaja da se mnogi pojmovi i postupci u primeni pojasne - autori kao da su se sve više udaljavali od praktičnosti primene.

Posebnu teškoću stvara loš "tehnički jezik" - jedan od razloga je što nema (sem dva skromna crteža - i to sa greškama!) potrebnih ilustrativnih crteža. U prevelikom broju slučajeva se čitalac pita: zar nisu autori mogli da se preciznije izraze? Posle tolikih godina oni i dalje prave grešku - na stotine mesta u tekstu - i ono što je gustina požarnog optrećenja nazivaju samo požarno optrećenje. Više drugih termina pogrešno su nazvali (ili zadržali ono što je novijm terminološkim rečnicima odbačeno i zame- njeno) a to je utoliko apsurdnije jer je DIN učestvovao u pisanju terminiloškog rečnika 2000 -te i odradio to bolje od BSI i AFNOR-a.

Napr. autori umišljaju da će neka plastika (početkom 80-tih su za tu namenu i standardizovali plastične kupole - što se pokazalo vrlo loše što je još iste decenije i u praksi zabranjeno i zamenjeno boljim uređajima) na visokom krovu da ispadne ili se istopi, izgori i tako formira otvor za ispuštanje dima. Postoji više davno prevaziđenih predloga pa je iz tog standarda uzeto samo ono što ima neku vrednost za manje upućene.

Jedna od spornih tema je računanje sa nekakvim "zaštićenim" požarnim optrećenjima (gorivo u rezervoarima, razna roba u običnim čeličnim ormarima i dr.). Terminološka greška je govoriti o "zaštićenim" objektima bilo mehanički izolacijom ili bilo kakvom instalacijom za gašenje - umesnije je reći "štićenim" jer nikad nismo sasvim sigurni da će objekat biti i zaštićen.

Ovde (u predlogu pravilnika) je usvojen koncept da ono što je "štićeno" može biti pouzdano štićeno "mehanički" samo dovoljno debelim slojem izolacionog materijala za tu namenu a tada ga i ne računamo kao požarno opterećenje uz ono koje je otvoreno, izloženo vatri, "nezaštićeno". Zanimljivo je da Nemci nisu značajnije vrednovali instalacije za automatsko gašenje (vidi se po vrednosti korektivnih faktora) a u tekstu ih visoko cene.

Naše industrijske zgrade su proste kutijaste konstrukcije. Naravno ima još po neka zgrada koja je zaostala iz davanih vremena kada su i i ovde pravljene višeetažne zgrade za izradu konfekcije, štampu i neke druge lake industrije. U tom smislu nam ne treba dobar deo ovog DIN standarda. Ideja je da se pravilnikom obuhvati verovatno preko 95% industrijskih zgrada kakve se u Srbiji grade ili su već izgrađene i dolazi vreme za njihovu prenamenu, revitalizaciju.

Pored toga ovaj DIN standard se primenjuje i na skladišta. Mi za skladišta imamo već pravilnik koji se pokazao prilično dobar i umesno je malo ga ažurirati i pojasniti neke sitnije slabosti.

Kako navode autori ovaj standard se pravio na osnovu analize požara, statistike ljudskih gubitaka i šteta, organizacije službi, iskustava itd. u Nemačkoj za poslednjih 3-4 decenije pa je jasno da je ponderisanje nekih uticajnih faktora koji su u vezi s tim neodgovarajuće za siromašnu i devastiranu industriju Srbije.

Slikama u prilogu ovog komentara su dati primeri industrijskih hala iznutra - nekad se izdvoje (ne i požarno) sobe za pripremu tehnologije ili finu kontrolu i sl. od bučnih mašina i sl. Često se koriste i razni kontejneri ili sl. drvene tipske "sobe"

Novi DIN standard u suštini je redakcijski prerađen, pri čemu su uneta naročito iskustva iz primene standarda DIN 18230-1 iz ranijih godina u međuvremenu od objavljivanja 1998-05 do danas. "Najvažnije izmene i dopune su:

- jasnije sažeti pojmovi koji su u prošlosti dovodili do pogrešnih tumačenja;..."

Navešće se još nekoliko izvoda iz tih nemačkih dokumenata:

"korektivna vrednost γ uključuje verovatnoću otkaza po godini od pf3 = 10-5; pf2 = 10-4; pf1 = 10-3 za višeetažne objekte i od pf3 = 10-4; pf2 = 10-3; pf1 = 10-2 za jednospratne objekte.

Određivanje korektivne vrednosti γ izvodi se za verovatnoću nastanka požara od od p1 = 5 x 10-6 po m2 i godini. U slučaju da postoji javna vatrogasna služba, verovatnoća da se od početnog požara dođe do potpuno razvijenog požara usvaja se sa p1 = 1 x 10-1 tako da ukupna verovatnoća nastanka opasnih požara iznosi p1 p2 = 5 x 10-7 vrednosti prema tabeli 2.

Kada se koriste automatski uređaji za gašenje požara tj. sprinkler-sistemi verovatnoća razvoja početnog požara u potpuno razvijeni požar uzima se sa p2 = 1 x 10-2 tako da ukupna verovatnoća nastanka opasnih požara iznosi p1 p2 = 5 x 10-8 vrednosti γ prema tabeli 2 iz standarda.

Ako je verovatnoća nastanka požara p1 veća od ovde usvojene vrednosti, potrebno je povećanje sigurnosne dopunske vrednosti. Ukoliko je verovatnoća nastanka požara veća za desetak puta, može da se uzme u obzir preko povećanja vrednosti γ za faktor 1,1, a odgovarajuća niža verovatnoća nastanka požara može da se usvoji preko faktora 0,9.

Korektivna vrednost aL uzima u obzir smanjenje mogućnosti nastanka potpunog požara u slučaju postojanja dodatnih mera za gašenje i dojavu požara. Ona dakle odgovara smanjenoj verovatnoći p2, da će se početni požar razviti u potpuno razvijeni požar.

Pri tome se zaštitno dejstvo neke akreditovane fabričke vatrogasne jedinice ili instaliranog automatskog uređaja za gašenje požara na celoj površini obuhvata sa iskustvenom verovatnoćom otkaza od p2 = 10-2.

Postupak dimenzionisanja prema ovom standardu naveden je kao priznati postupak dokazivanja

u direktivi MIndBauRL, poglavlje 7. Primena ovog standarda primarno je predviđena za potrebne dokaza za novogradnju. Međutim, ovaj standard može da se primenjuje i na postojeće građevinska i ostala postrojenja i uređaje u industrijskim objektima, ako je npr. potrebna nova dozvola za gradnju, kao rezultat promene upotrebe.

Pouzdanost (odn. verovatnoća otkazivanja) uređaja za gašenje prema 6.4.6 i 6.4. 7 DIN-a sada se

konkretno ne može izraziti brojkama. Ovo se, pored ostalog, može dovesti u vezu s tim, što ovi koncepti postrojenja do sada nisu bili sadržani u standardu DIN 18230-1. Ovoj nesigurnosti se poklanja pažnja putem ograničavanja površine, zahteva za slobodne zone, uzimanja u obzir fabričke vatrogasne jedinice i procene minimalnog požarnog opterećenja.

Dozvoljene površine požarnih sektora kao i potrebna otpornost prema požaru građevinskih konstrukcija, koje razdvajaju ili premošćuju požarne sektore, upravljaju se prema direktivi MlndBauRL.

(mi u Srbiji nemamo ovakve podatke a usvajati nemačke, s obzirom na veliku razliku u industrijalizaciji, opremanju bezbednosnim instalacijama i organizaciji bezbednosti je neumesno)

Najdrastičnija razlika u Nemačkim propisima i propisima drugih razvijenih zemalja je u veličini požarnih sektora - u Nemačkoj su dozvoljeni i toliko veliki (i preko 100000 m2) da je to "van pameti" i to požarci u drugim zemljama porede sa neograničavanjem brzine na autoputevima - što je nemački specijalitet pa ne mali broj vozača vozi i preko 300 km/sat a na istim autoputevima u Austriji, Francuskoj itd. je dozvoljeno 120 ili 130 km /s.

Bar za slučajeve gde je izraženo smeštanje veće količine robe (u visinu) u većoj hali koristan je koncept određivanja FLD za tu skladišnu površinu pa bar da se za takvo skladište izvede odimljavanje. Za manje količine gorivih materija ono nije ni nužno s obzirom na veću visinu hale i mogućnost da se koriste neki otvori na krovu koji su nužni za provetravanje u letnjim uslovima (posebno za često primenjive limene krovove)

Noseći zid unutar PS, separator

Ilustracija levo: PSG 1 ima dva požarna sektora pri čemu se u prvom nalaze dve skladišne grupe (priručna skladišta) koja su prostorno izdvojena širom saobraćajnicom SP. PS2 je običan i može da ima neku internu podelu ili ne. PSG2 ima tri PS pri čemu PS3 ima internu podelu nosivim zidom koji ima značajnu otpornost na požar - kao dve prostorije u lokalu koji čini jedan PS ili dva boksa.

Ilustracija desno: Zgrada ima podelu na dva PS a u svakom još po dva manja PS (lakirnica, priručni maga- cin ili sl.) koji su obično manje visine - pa imaju i svoju tavanicu. Saobraćajnica duž hale je nedovoljno široka da stvara podelu (obično 5 do 7 m - za viljuškare a nekad i kamione, retko voz).

(Crveno označena - vrata otporna na požar u zidovima koji su naravno otporni na požar)

(levo) Zgrada sa dva požarna sementa i pokrivenom saobraćajnicom ispred; prikazane su ilustrativno mogućnosti da rizik pa i ekvivalentno vreme trajanja požara određuje za svaki PS ali i njegove delove - bilo prostorije ili slobodnim prostorom u vidu šireg internog puta između dve skladišne grupe, SG i sl.

U našim uslovima (a i u Evropi) se pokazalo da usled nediscipline korisnika požar se prenosi i unutar sektora vrlo često i kad postoje zidovi i vrata za "podelu" (tj. usporavanje širenja požara) jer se vrata ostavljaju otvorena, blisko njima se slažu gorivi materijali itd. Na internom putu se SP se odlaže istovarena goriva roba, previše zadržava vozilo a vozač "izgubi" pa je vozilo gorivi posrednik za prenos požara sa SG1 na SG2 ili obratno. Time se inače primamljiv koncept određivanja realnijeg specifičnog požarnog opterećenja (FLD - fire load density) narušava. Umesto da se dobije realnija (veća) vrednost FLD računajući FL na površini poda pod SG roba se smešta na veću površinu pa se nekad tako povećava i FL i FLD ili se roba razmešta kako nije predviđeno već kako je radnicima zgodnije (napr. da ne moraju da je podižu i ređaju na regale pa spuštaju kad zatreba).

Kada se sistemi za tehničku zaštitu od požara uzimaju u obzir iskustveno se ukazuje potreba da se poštuju sledeća načela:

- Sistemi za bezbednost od požara moraju da budu dimenzionisani prema priznatim tehničkim pravilima. U slučaju da se koriste tehnički sistemi koji nisu pokriveni priznatih tehničkim pravilima, mora da se sprovede postupak ispitivanja putem proba gašenja da bi se ti sistemi dimenzionirali i podesili u skladu sa postojećim rizikom;

- Da bi se obezbedila pretpostavljena velika pouzdanost sistema za bezbednost od požara eventualno je potrebna određena redundantnost u tehničkim sistemima, npr. redundantnost u nadzoru prostora od Ex smeša (prenosnim uređajima), snabdevanju vodom za gašenje požara;

- U postupku dimenzionisanja nosećih građevinskih konstrukcija u pogledu tehničke zaštite od požara pretpostavlja se velika pouzdanost sistema za zaštitu od požara i zato su potrebne tehnološke mere radi osiguranja kvaliteta, koje su do sada bile vrlo ograničeno definisane u građevinskim propisima, te je zato potrebno da se izričito definišu u konceptu bezbednosti od požara:

Kako je istaknuto ima i slabosti u konceptima, ima teškoća u preuzimanju jer ima pozivanja na druge propise, ima razlike u tretmanu vatrogasnih jedinica (kod nas i službi za objekte II kategorije) itd.

U prevodu dokumenata (koji je relativno dobro preveden - uz tek po neku grešku - ali "bukvalno") malo ko bi se od naših inženjera požaraca snašlo. U izradi ovog predloga pravilnika učinjen je veliki broj izmena termina i definicija da bi se uopšte dobio smislen i stručan tekst a odbačeni su neki delovi koji u našim uslovima ne bi mogli da budu primenljivi.

Uzimanje u obzir smeštaja većih količina gorivih tečnosti u rezervoarima i njihovo havarijsko isticanje je umesno za reaktore u baznoj hemiji (Srbija nema takvu tehnologiju); rezervoari s obim tečnostima mogu da budu i u hali, ali to su količine koje su manje pa se tretiraju kao priručne, a veći rezervoari su napolje i onda se automatizuje doziranje).

No kako su mnoge hale relativno visoke a požar je obično pri podu dim se do dolaska do plafona prilično ohladi pa se na krovnom otvoru ne postiže temperaturna razlika koja daje veći protok - dakle može biti slabo odvođenje toplote i kad su svi "otvori" (klapne, ispusnici dima, pomične žaluzine i sl. otvoreni).

Dakle ovakav standard se izgleda ne poštuje naročito ni u Nemačkoj, ali ima značaja za naše projektante da shvate od kakvog značaja za rizik od požara može imati ovde nekoliko dobro odabranih mera, naročito "upijanje" toplote u zidovima, odimljavanje ispuštanjem dima koje se lako izvodi za obične hale, kako se može preciznije odrediti FLD itd. pa je bilo korisno preuzeti to u naš pravilnik.

Požar u Nemačkoj - fabrika guma Fulda

Požar u Engleskoj - zahvatio više PS; velika površina žarišta i kolaps više konstrukcija

Kako se vidi iz ovih, a i mnogih drugih slika i naravno obilaskom industrijskih hala (i u Nemačkoj!) mali broj hala ima izvedenu zgradu spremnu za odimljavanje ispuštanjem dima (i kasnije promajom)... a to je u ovom DIN-u od suštinskog značaja. Mnoge hale imaju uslove da metod ispuštanja dima bude dovoljno efikasan s obzirom da imaju već opremu koja ima jače toplotne izvore i postoje prirodna strujanja vazduha naviše.

Primeri industrijskih objekata

Uobičajene proste betonske ili čelične strukture (ova desno je viša i može imati u nekom delu i 2 etaže)

Nepristupačni, "uvučeni" deo hale

Na oko lepo ali slabo projektovano - nedostaju prilazni putevi sa duže dve strane kompleksa zgrada

Za većinu hala u kompleksu dobar pristup za gašenje i bezbednosna rastojanja; desno - mala rastojanja za većinu hala i prevelike hale

Primena hidraulične platforme za gašenje "iz visine"

Slike za ilustraciju enterijera hala i podele u PSG i PS.

Vrata otporna na požar su često u režimu "normalno otvorena"

Primeri industrijskih hala iznutra - nekad se izdvoje (ne i požarno) sobe za pripremu tehnologije ili finu kontrolu i sl. od bučnih mašina i sl. Često se koriste i razni kontejneri ili sl. drvene tipske "sobe".

Kako se vidi iz ovih, a i mnogih drugih slika i naravno obilaskom industrijskih hala mali broj hala ima izvedenu zgradu spremnu za odimljavanje ispuštanjem dima (i kasnije promajom)... a to je u ovom DIN-u od suštinskog značaja. Mnoge hale imaju uslove da metod ispuštanja dima bude dovoljno efikasan s obzirom da imaju već opremu koja ima jače toplotne izvore i postoje prirodna strujanja vazduha naviše. (ovde izgleda da se kad se govori o etažama misli na rešetkaste ("rost") podove kakvi se prave u energetskim i nekim objektima hemijske industrije)

Dakle ovakav standard se izgleda ne poštuje naročito ni u Nemačkoj, ali ima značaja za naše projektante i požarce da shvate od kakvog značaja za rizik od požara može imati ovde nekoliko dobro odabranih mera, naročito "upijanje" toplote u zidovima, odimljavanje ispuštanjem dima koje se lako izvodi za obične hale, kako se može preciznije odrediti FLD itd. pa bi bilo korisno bar to preuzeti u naš pravilnik.

Bar za slučajeve gde je izraženo smeštanje veće količine robe (u visinu) u većoj hali koristan je koncept određivanja FLD za tu skladišnu površinu pa bar da se za takvo skladište izvede odimljavanje. Za manje količine gorivih materija ono nije ni nužno s obzirom na veću visinu hale i mogućnost da se koriste neki otvori na krovu koji su nužni za provetravanje u letnjim uslovima (posebno za često primenjive limene krovove)

Kako je istaknuto ima i slabosti u konceptima, ima teškoća u preuzimanju jer ima pozivanja na druge propise, ima razlike u tretmanu vatrogasnih jedinica (kod nas i službi za objekte II kategorije) itd.

Uzimanje u obzir smeštaja većih količina gorivih tečnosti u rezervoarima i njihovo havarijsko isticanje je umesno za reaktore u baznoj hemiji (Srbija nema takvu tehnologiju); rezervoari s obim tečnostima mogu da budu i u hali, ali to su količine koje su manje se tretiraju kao priručne, a veći rezervoari su napolje i onda se automatizuje doziranje.

Neujednačeno ali praktično raspoređivanje požarnog opterećenja (stogovi drvenih letvi umerene visine); stog dasaka u prednjem planu je "tesno" složen što je znatno bolje od stoga u pozadini u kome je slaganje unakrsno pa je površina koja može bili izložena gorenju znatno veća pa je i masena brzina veća a time i toplotna snaga; desno ambijent u prehrambenoj industriji u kome je požarno optrećenje malo ali i pokretno!

Primena trakastih i valjčastih transportera u industriji - opasnost je izražena kod većih brzina traka i prenosa gorivih paketa da se požar brzo prenese nekad i u susednu prostoriju gde postoji prolaz transportera kroz zid a gde se izvode vodene zavese ili primenjuju neke druge mere za sprečavanje prenosa požara uz automatsko zaustavljanje transportera.

Naslagana iverica - neće izgoreti ni 20% mase (paket "ogoreva") i kad se požar ne gasi: slično ogorevaju drvene grede većeg preseka i novinski papir u vidu valjka; isti papir kad se razmota u mašini za štampu sasvim izgori.

Otpadanje maltera od opeke - malter je "upio" toplotu i otpao

Krovni ispusnik dima (domaći proizvod) - kakvih ima i u inostranstvu

Nekoliko slika sa ispusnicima dima