Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print
11.09.2017.

PREDLOG IZMENA USTAVA UDRUŽENJA SUDIJA PREKRŠAJNIH SUDOVA REPUBLIKE SRBIJE


Uvažavajući neophodnost promena Ustava Republike Srbije u cilju obezbeđenja garancija nezavisnosti i samostalnosti pravosuđa kao treće grane vlasti u Republici Srbiji, po razmatranju i analizi prispelih predloga sudija prekršajnih sudova, sa namerom da se ustavnopravni položaj  pravosuđa  definiše  na  način  koji  bi  najbolje  iskazao nezavisnost pravosuđa, Udruženje sudija prekršajnih sudova Republike Srbije predlaže sledeće izmene Ustava Republike Srbije:

Član 143. stav 4. koji glasi:

"Vrhovni kasacioni sud je najviši sud u Republici Srbiji."

menja se tako da glasi:

"Vrhovni sud je najviši sud u Republici Srbiji."

Obrazloženje predloga:

Pojam "Vrhovni kasacioni sud" u znatnoj meri ograničava postupanje i nadležnost najvišeg suda u Republici Srbiji svodeći ga samo na sud koji postupa po vanrednim pravnim lekovima što ne odgovara stvarnoj poziciji ovog suda kao najvišeg suda u sistemu pravosuđa u državi. Obim nadležnosti najvišeg suda je u značajnoj meri širi od onog na koji upućuje postojeći naziv suda i ne definiše ga dovoljno jasno kao najviši sud. Iz tih razloga predlaže se uvođenje (vraćanje ranijeg) naziva

"Vrhovni sud" koji bolje odražava poziciju ovog suda kao najvišeg u sistemu sudske vlasti. Ovaj predlog je i u duhu tradicije sistema sudova u Srbiji kroz istoriju.

Po logici stvari i u svim ostalim članovima Ustava RS u kojima se pominje naziv "Vrhovni kasacioni sud" treba taj naziv zameniti nazivom "Vrhovni sud".

Član 143. stav 5. koji glasi:

"Sedište Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu."

menja se tako da glasi:

"Sedište Vrhovnog suda je u Beogradu."

Član 144. stav 2. koji glasi:

"Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne može biti ponovo biran."

menja se tako da glasi:

"Predsednik Vrhovnog suda bira se na period od četiri godine i može biti ponovo biran."

Obrazloženje predloga:

Osim naziva suda, za šta je obrazloženje ranije dato, predlaže se ukidanje ograničenja na samo jedan mandat Predsednika Vrhovnog suda iz razloga što nije logično i nema nijedan valjani razlog da postoji takvo ograničenje i to jedino u odnosu na predsednika najvišeg suda u državi dok u odnosu na ostale predsednike sudova, saglasno poslednjim izmenama Zakona o sudijama, ne postoji ograničenje na jedan već na dva mandata. U slučaju usvajanja predloga o omogućavanju još jednog mandata predsedniku najvišeg suda trebalo bi dužinu trajanja mandata ograničiti na četiri godine kao što to važi i za ostale predsednike sudova jer ne postoji nijedan razlog koji bi govorio u korist postojanja dužeg mandata predsednika Vrhovnog suda u odnosu na dužinu mandata predsednika svih ostalih sudova u državi.

Udruženje predlaže i alternativni (kraći) predlog koji ne spominje, ali i ne ograničava (kao postojeći tekst ustava), mogućnost ponovnog izbora predsednika najvišeg suda već to rešenje (o mogućnosti dva mandata) ostavlja odgovarajućem zakonu iz seta pravosudnih zakona.

Član 146. stav 2. koji glasi:

"Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine."

treba da se briše.

Obrazloženje predloga:

Sudije prekršajnih sudova predlažu da treba ukinuti prvi izbor sudija na funkciju ograničenog mandata od tri godine i da se sve sudije biraju na stalnu funkciju. Ograničenje prvog izbora na tri godine je suprotno duhu nezavisnosti sudija i dopušta, posebno u situaciji kakva je sada u našem društvu, veću mogućnost uticaja na te sudije i to u vreme neposredno posle izbora na sudijsku funkciju kada bi sudije upravo trebalo da izgrađuju i postepeno jačaju svoj položaj i svoju nezavisnost. Takođe, dosadašnje postojanje ograničenja prvog izbora na tri godine nije se pokazalo opravdanim niti potrebnim jer svaki sudija je u obavezi da svoju funkciju obavlja stručno, savesno i pošteno, po važećim zakonima i drugim propisima, bez obzira na činjenicu da li su dugogodišnje sudije ili su tek izabrani na sudijsku funkciju.

Član 147. stavovi 1, 2. i 4. koji glase:

"Narodna skupština, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju."

"Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine."

"Visoki savet sudstva odlučuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili viši sud."

treba da se brišu, a stav 3. koji glasi:

"Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu."

menja se tako da postaje novi stav 1. koji glasi:

"Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije." Treba dodati novi stav 2. koji glasi:

"Po pravilu, za sudiju će biti birano lice koje je završilo početnu obuku Pravosudne akademije."

Obrazloženje predloga:

Saglasno predlogu da se ukine prvi izbor sudija na mandat od tri godine, sledi i ovaj predlog da se ukinu stavovi 1. i 2. člana 147. koji se upravo odnose na prvi izbor sudija, dok se brisanje stava 4. istog člana predlaže iz razloga što, ukoliko se usvoji predlog izmenjenog stava 3. (koji treba da bude novi stav 1), taj stav postaje suvišan.

Predložen je i potpuno novi stav 2. koji, saglasno postojanju Pravosudne akademije, uvažavanju njene uloge i značaja, propisuje da će, po pravilu, za sudiju biti birano lice koje je završilo početnu obuku Pravosudne akademije. Kako ne bi bilo propisano da se izbor sudija vrši isključivo među licima koja su završila početnu obuku Pravosudne akademije i u nameri da se razreši postojeća situacija, pri kojoj u sistemu pravosuđa postoji veliki broj stručnih sudijskih pomoćnika koji mogu i treba da budu birani za sudije, posebno stoga što je u vreme kada su primljeni na radna mesta sudijskih pomoćnika to bio jedini i prirodan put izbora na sudijsku funkciju, dodate su reči "po pravilu" koje omogućavaju da i navedena lica u budućem periodu mogu da konkurišu na izbor za sudijsku funkciju, a da, po protoku tog perioda, pretežan, skoro isključiv, izbor za sudijsku funkciju bude među kandidatima koji su prošli obuku Pravosudne akademije.

Član 148. stav 1. koji glasi:

"Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju."

menja se tako da glasi:

"Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga."

Obrazloženje predloga:

Ako se prihvati prethodni predlog da se ukine izbor sudija na prvi mandat od tri godine, onda treba ukinuti i neizbor tih sudija na stalnu funkciju kao način prestanka sudijske funkcije.

Član 149. stav 1. koji glasi:

"Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan potčinjen samo Ustavu i zakonu."

menja se tako da glasi:

"Sudija je u vršenju sudijske funkcije nezavisan, statusno ravnopravan i potčinjen samo Ustavu i zakonu."

Obrazloženje predloga:

Predloženim rešenjem koje ističe statusnu ravnopravnost sudija otklanja se postojeća situacija pri kojoj su sudije sudova različite nadležnosti (opšte ili posebne) a istog stepena (npr. prvostepeni sudovi) u nejednakom zakonskom položaju zbog čega jedan veliki broj sudija nije ravnopravan sa svojim kolegama, što je inače situacija koja ne odgovara stanju u velikoj većini evropskih zemalja i koju svakako treba promeniti i uskladiti sa zakonodavstvom i praksom zemalja članica Evropske Unije. Na taj način bi se izbeglo da sudije prekršajnih sudova budu (kao što je sada slučaj) u neravnopravnom položaju u odnosu na sudije ostalih prvostepenih sudova (osnovnih i privrednih) samo zbog vrste suda u kojoj rade, ne uzimajući u obzir bilo kakva vrednosna merila kao što su: složenost posla, obim posla, veliku količinu propisa iz svih oblasti života koje primenjuju u svom radu i drugo, a što nije slučaj kako u državama članicama Evropske Unije tako i u državama u regionu.

Član 150. stav 2. koji glasi:

"U slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili upućen u drugi sud, u skladu sa zakonom."

menja se tako da glasi:

"Sudija izuzetno može bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili upućen u drugi sud, u skladu sa zakonom."

Obrazloženje predloga:

Mišljenje predlagača je da uslove za mogućnost trajnog premeštaja ili upućivanja u drugi sud bez saglasnosti sudije ne treba propisivati u Ustavu već u zakonu kojim se reguliše status sudija a osim toga ograničavanje uslova samo na ukidanje suda ili pretežnog dela nadležnosti ne obuhvata sve moguće životne situacije kao što je trajnije nefunkcionisanje suda usled poplave, zemljotresa, požara i slično ili usled nestabilne ili nerešene političke situacije kao što je dugogodišnji slučaj sa sudovima sa teritorije Kosova i Metohije.

Član 153. stavovi 2, 3. i 4. koji glase:

"Visoki savet sudstva ima 11 članova.

U  sastav  Visokog  saveta  sudstva  ulaze  predsednik  Vrhovnog kasacionog  suda  i  ministar  nadležan  za  pravosuđe  i  predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom.

Izborne članove čine šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta."

menjaju se tako da glase:

"Visoki savet sudstva ima 13 članova.

U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog suda i ministar nadležan za pravosuđe, kao članovi po položaju i 11 izbornih članova koje bira Narodna skupština, u skladu sa zakonom.

Izborne članove čini 11 sudija od kojih su četiri sa područja apelacionih sudova i sedam izabranih po funkcionalnom principu."

Član 153. stav 5. koji glasi:

"Predsednici sudova ne mogu biti izborni članovi Visokog saveta sudstva."

treba da se briše, a postojeći stav 6. da postane stav 5.

Član 153. stav 7. koji glasi:

"Članovi Visokog saveta sudstva uživaju imunitet kao sudija."

menja se tako da postojeći stav 7. postaje stav 6. koji glasi:

"Izborni član Visokog saveta sudstva i predsednik Vrhovnog suda uživaju imunitet kao sudija."

Obrazloženje predloga:

Povećanje       broja    članova           Visokog           saveta sudstva            predloženo      je uzimajući u obzir obim njihove nadležnosti koji će se u budućem periodu samo širiti kako bi mogli na odgovarajući način da odgovore potrebama i zadacima koji se pred njima nalaze.

Što se tiče predložene izmene sastava Visokog saveta sudstva, u cilju postizanja što većeg stepena njegove nezavisnosti i autonomije, predloženo je da se skoro svi članovi Visokog saveta sudstva koji nisu iz reda sudija uklone zato što ne postoji nijedan valjan razlog da članovi Visokog saveta sudstva budu iz reda advokata ili profesora. Udruženje je mišljenja da je postojeća situacija neodrživa upravo iz razloga što dopušta uticaj na rad najvišeg organa u sistemu sudske vlasti od strane lica koja su samo jedna od strana u postupku pred bilo kojim sudom - advokata, ili od strane profesora (što je manje opasna situacija), te da oni ne treba da imaju mogućnost uticaja na donošenje odluka Visokog saveta sudstva, posebno kada se radi o izboru ili razrešenju sudija. Uostalom, ni sudije nisu članovi najviših organa advokature ili fakulteta pa nema nikakvog razloga da bude suprotno.

U odnosu na članstvo predsednika nadležnog odbora Narodne skupštine u Visokom savetu sudstva zauzet je negativan stav iz razloga da putem tog svog predstavnika Narodna skupština, koja oličava zakonodavnu vlast, ne bi mogla da vrši nedozvoljen uticaj na rad Visokog saveta sudstva, kao dela sudske vlasti koja teži tome da bude nezavisna od uticaja i zakonodavne i izvršne vlasti.

Uprkos načelnom neslaganju sa članstvom ministra nadležnog za pravosuđe, kao predstavnikom izvršne vlasti, u Visokom savetu sudstva, svesni postojeće situacije u kojoj sudska vlast u celini pa ni Visoki savet sudstva kao predstavnik te vlasti još nisu dosegli takav stepen autonomije i odgovarajućih (pre svega materijalnih) resursa za nesmetano funkcionisanje pravosuđa, kao i svesni činjenice da osnovne uslove za funkcionisanje pravosuđa u Republici Srbiji u ovom trenutku obezbeđuje ministarstvo nadležno za pravosuđe (putem izgradnje i održavanja zgrada, tehničkog  opremanja,  održavanjem  sistema  za  elektronsko  vođenje predmeta, obezbeđivanjem sredstava za zarade zaposlenih u pravosuđu...) predložili smo da ministar nadležan za pravosuđe i dalje bude član Visokog saveta sudstva, po položaju, ali sa dosta ograničenim kapacitetom, o  čemu će biti reči prilikom obrazlaganja sledećeg predloga za izmenu Ustava RS.

Predložen je povećan broj izbornih članova Visokog saveta sudstva kako bi bilo dovoljno članova da odgovore obavezama saveta u budućnosti, sa jedne strane, ali i kako bi se obezbedila i teritorijalna i funkcionalna zastupljenost sudova svakog stepena i tipa nadležnosti.

Tako je predloženo da se zadovolji princip decentralizacije i područne (teritorijalne) zastupljenosti kroz obavezan izbor četiri člana sa područja sva četiri apelaciona suda, kako bi na taj način zastupljenošću bila pokrivena celokupna teritorija Republike Srbije.

Što se tiče funkcionalne zastupljenosti predlog je osmišljen tako da u sastav Visokog saveta sudstva ulaze po jedan predstavnik:

1) Vrhovnog suda,

2) Upravnog suda (ili upravnih sudova ako budu uvedeni prvostepeni upravni sudovi),

3) apelacionih sudova,

4) viših sudova,

5) osnovnih sudova,

6) privrednih sudova, i

7) prekršajnih sudova,

ali mišljenja smo da to ne treba da bude uređeno ustavom već zakonom, a da ustav samo treba da propiše broj članova Visokog saveta sudstva.

Predloženo je i ukidanje ustavnog ograničenja da predsednici sudova

ne mogu biti članovi Visokog saveta sudstva zato što se radi o izrazito diskriminatornoj odredbi koja predsednike sudova (koji su i sami sudije) stavlja u neravnopravan položaj sa svim ostalim sudijama kada je u pitanju njihovo pravo da budu birani za najviši organ pravosuđa. Predsednici sudova treba da imaju jednako pravo da budu birani kao članovi Visokog saveta sudstva a logično je da ne mogu istovremeno obavljati obe funkcije i da u slučaju da budu izabrani za člana Visokog saveta sudstva moraju odstupiti sa funkcije predsednika suda, svi osim predsednika Vrhovnog suda, koji je po položaju član Visokog saveta sudstva.

Predložena je i izmena odredbe o imunitetu na taj način što je imunitet priznat samo članovima Visokog saveta sudstva iz reda sudija (bez obzira da li se radi o izabranim članovima saveta ili o predsedniku Vrhovnog suda koji je član po položaju) zato što je ideja da samo oni i imaju mogućnost odlučivanja o statusnim pitanjima (izbor, premeštaj, prestanak funkcije, razrešenje, odgovornost...) sudija pa im stoga u tom delu i treba priznati imunitet koji inače uživaju sudije.

Član 154. stav 1.koji glasi:

"Visoki savet sudstva bira i razrešava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlaže Narodnoj skupštini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaže Narodnoj skupštini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u skladu sa Ustavom  i  zakonom,  učestvuje  u  postupku  za  prestanak  funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na način predviđen Ustavom i zakonom, vrši i druge poslove određene zakonom."

menja se tako da glasi:

"Članovi Visokog saveta sudstva iz reda sudija biraju i razrešavaju sudije i predsednike sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlažu Narodnoj skupštini izbor predsednika Vrhovnog suda, u skladu sa Ustavom i zakonom, učestvuju u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog suda, na način predviđen Ustavom i zakonom, i odlučuju o premeštaju sudija i izricanju disciplinskih mera."

Članu 154. dodati nove stavove 2, 3. i 4. koji glase:

"U rešavanju svih ostalih pitanja učestvuju svi članovi Visokog saveta sudstva ravnopravno.

Visoki savet sudstva ima pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti.

Predlagači zakona iz nadležnosti Visokog saveta sudstva u obavezi su da pribave mišljenje Visokog saveta sudstva."

Obrazloženje predloga:

Ovim predlogom je napravljena razlika između članova Visokog saveta sudstva iz reda sudija, bez obzira da li se radi o izabranim članovima ili predsedniku Vrhovnog suda kao članu po položaju, sa jedne strane, i ministra nadležnog za pravosuđe, sa druge strane, tako da nadležnosti koje se tiču statusa sudija (izbora, razrešenja, premeštaja...), a koje su precizno navedene u tekstu, obavljaju samo članovi saveta iz reda sudija, a sve ostale nadležnosti Visokog saveta sudstva treba da obavljaju svi članovi saveta, odnosno da u njihovom obavljanju ravnopravno učestvuje i ministar nadležan za pravosuđe.

Takođe, iz nadležnosti Visokog saveta sudstva uklonjeno je i predlaganje Narodnoj skupštini predsednika sudova pošto je ideja da Visoki savet sudstva (a ne Narodna skupština) bira predsednike sudova. Izbor predsednika Vrhovnog suda je ostavljen na nadležnost Narodnoj skupštini (na predlog Visokog saveta sudstva) zato što se radi o najvišoj funkciji u sistemu sudske vlasti pa je prirodno da narodni poslanici, kao predstavnici građana, odlučuju o tome ko će biti na čelu pravosuđa u državi.

Predložena je i jedna veoma značajna izmena kojom se Visokom savetu sudstva daje pravo predlaganja zakona iz nadležnosti saveta kao i pravo da se od Visokog saveta sudstva obavezno traži mišljenje ako neki drugi nadležni organ predloži zakon iz nadležnosti saveta. Ako ova prava pripadaju nekim drugim organima (kao što je npr. Agencija za borbu protiv korupcije, Zaštitnik građana, Poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i sl.) nema nikakvog razloga da se ne priznaju i Visokom savetu sudstva.



Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print