Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print
05.05.2017.

PREDLOG UREDBE KOJOM SE UTVRĐUJE PROGRAM OSTVARIVANJA STRATEGIJE RAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2025 SA PROJEKCIJAMA DO 2030. GODINE, ZA PERIOD 2017. DO 2023. GODINA - Tekst propisa


1. OPŠTI DEO

Na osnovu Zakona o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/2014) energetska politika Republike Srbije utvrđuje se Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine („Službeni glasnik RS” br. 101/2015) (u daljem tekstu Strategijom energetike), a uslovi, način, dinamika i mere za ostvarivanje Strategije energetike utvrđuju Programom ostvarivanja Strategije (u daljem tekstu: POS), dok se godišnje potrebe za energijom, odnosno energentima, koje je neophodno obezbediti radi pouzdanog, sigurnog i kvalitetnog snabdevanja krajnjih kupaca, izvori obezbeđivanja potrebnih količina energije, odnosno energenata, kao i potreban nivo zaliha i rezervnih kapaciteta energetskih objekata za sigurno snabdevanje kupaca energijom i energentima utvrđuju Energetskim bilansom Republike Srbije (u daljem tekstu: Energetski bilans).

Strategijom energetike (usvojenom 4. 12. 2015. godine) definisani su strateški prioriteti razvoja energetike RS za navedeni period. To su:

· Obezbeđenje energetske sigurnosti, kroz:

1. Pouzdano, sigurno, efikasno i kvalitetno snabdevanje energijom i energentima.

2. Uspostavljanje uslova za pouzdan i bezbedan rad svih sistema u okviru energetskog sektora i za njihov održivi razvoj

Kako bi se omogućilo sigurno, pouzdano i kvalitetno snabdevanje energijom potrebno je promovisati racionalno korišćenje energije, obezbediti odgovarajuće rezerve nafte i prirodnog gasa, obezbediti različite izvore snabdevanja ovim energentima, zatim pristupiti izgradnji novih kapaciteta za proizvodnju električne energije (sa obnovljivim izvorima energije, kao i sa konvencionalnim izvorima energije, uz visoku energetsku efikasnost) i kapaciteta za prenos i distribuciju električne energije i energenata koji će obezbediti sigurno snabdevanje uz najniže ukupne troškove.

· Razvoj tržišta energije, kroz:

1. Obezbeđenje konkurentnosti na tržištu energije na načelima nediskriminacije, javnosti i transparentnosti;

2. Zaštitu kupaca energije i energenata;

3. Razvoj tržišta električne energije i prirodnog gasa i njihovo povezivanje sa jedinstvenim tržištem energije EU;

4. Intenzivnije povezivanje energetskog sistema Republike Srbije sa energetskim sistemima drugih država, naročito onih iz neposrednog okruženja.

U skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, Republika Srbija je uspostavljanje regionalnog tržišta energije postavila kao jedan od svojih proiriteta. Ovo tržište bi trebalo da se integriše u energetsko tržište EU i da omogući više investicija u ovaj sektor i doprinese njegovom razvoju.

· Tranzicija ka održivoj energetici, kroz:

1. Obezbeđivanje uslova za unapređenje energetske efikasnosti u obavljanju energetskih delatnosti i potrošnji energije;

2. Stvaranje ekonomskih, privrednih i finansijskih uslova za povećavanje udela energije iz obnovljivih izvora energije, kao i za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije;

3. Stvaranje institucionalnih, finansijskih i tehničkih pretpostavki za korišćenje novih izvora energije (energije vetra, sunca, biomase, biogasa, i sl.);

4. Unapređenje stanja i sistema zaštite životne sredine u svim oblastima energetskih delatnosti;


5. Uspostavljanje povoljnijih zakonskih, institucionalnih i logističkih uslova za dinamičnije investiranje u energetiku.

Republika Srbija je Strategijom energetike, Nacionalnim akcionim planom za energetsku efikasnost („Službeni glasnik RS” br. 1/2017), Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije („Službeni glasnik RS” br. 53/2013), Nacionalnim planom za smanjenje emisija i Nacionalnim programom za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju [6], definisala ciljeve, mere i aktivnosti koji treba da doprinesu povećanju energetske efikasnosti, povećanju proizvodnje energije iz obnovljivih izvora energije, smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte kao i reorganizaciji i restrukturiranju preduzeća u energetskom sektoru, kreiranju novih nacionalnih propisa i standarda kao i usaglašavanju već postojećih sa propisima i standardima koji se primenjuju u EU. Pojedinačni merljivi ciljevi za svaki od sektora energetike prikazani su u poglavlju koje se odnosi na taj sektor.

Napomena: Dokument Nacionalni plan za smanjenje emisija je u procesu usvajanja. Nacionalni program za integraciju R`epublike Srbije u Evropsku uniju je dokument koji sadrži precizan plan kako da se postignu svi kriterijumi neophodni da bi država postala članica EU i usvojen je na sednici Vlade Republike Srbije održanoj

9. oktobra 2008. godine.

Mere, aktivnosti i projekt i koji doprinose realizaciji definisanih merljivih ciljeva u okviru pojedinih sektora usmereni su ka sveukupnoj tranziciji ka održivoj energetici u Srbiji. Održivost razvoja proističe iz sveopšteg unapređenja energetske efikasnosti, povećanja korišćenja obnovljivih izvora energije i unapređenja stanja životne sredine, koje delimično proističe iz prethodna dva faktora. Oblast energetske efikasnosti uređena je Zakonom o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS” br. 25/2013), dok oba krovna zakona za oblast energetike: Zakon o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/2014) i Zakon o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS” br. 25/2013) uređuju oblast obnovljivih izvora energije.

Pored nivoa energetske efikasnosti (odnosno indikatora koji ukazuju na energetsku efikasnost) i učešća obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije, treći značajan pokazatelj održivog razvoja je nivo unapređenja stanja životne sredine u oblasti zaštite životne sredine. Zakonsku osnovu za zaštitu životne sredine predstavljaju sledeći akti:

- Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS” br. 135/2004, 36/2009,

36/2009, dr. zakon, 72/2009, dr. zakon, 43/2011, odluka US i 14/2016),

- Zakon o zaštiti zemljišta („Službeni glasnik RS” br. 112/2015),

- Zakon o vodama („Službeni glasnik RS” br. 30/2010 i br. 93/2012),

- Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS” br. 112/2015),

- Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja („Službeni glasnik RS” br. 36/2009),

- Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS” br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016),

- Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 36/2009 i 10/2013),

- Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br.

135/2004 i 88/2010),

- Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i

36/2009),

- Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine

(„Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i 25/2015),

- Zakon o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 92/2011, 93/2012 i 25/2015),


- Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 -

ispr. i 14/2016).

Pored navedenog, zakonsku osnovu čine prateće uredbe i pravilnici i prihvaćeni međunarodni ugovori i sporazumi (Kjoto protokol, Okvirna konvencija UN o promeni klime, Parmska deklaracija o životnoj sredini i zdravlju, Pariski sporazum, Evropska konvencija o predelu, Podgorička inicijativa/regionalni pristup pitanjima zaštite životne sredine i klimatskih promena u Jugoistočnoj Evropi, Protokol o vodi i zdravlju uz Konvenciju o korišćenju prekograničnih vodotokova i međunarodnih jezera, Ugovor o osnivanju Energetske zajednice (Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, „Službeni glasnik RS”, br. 62/2006), Konvencija o saradnji na zaštiti i održivom korišćenju reke Dunav, Okvirni sporazum o slivu reke Save). Inventar gasova sa efektom staklene bašte za period 2010-2013. godina i projekcije do

2020. godine, dakle, za deo perioda koji pokriva Program ostvarenja strategije, dat je u

„Prvom ažuriranom dvogodišnjem izveštaju prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime” [20]. Projekcije emisije gasova sa efektom staklene bašte do 2030. godine i nacionalno određeni doprinos smanjenju emisija od 9,8% u odnosu na emisije u baznoj,

1990. godini, date su u dokumentu „Intended Nationally Determined Contribution of the Republic of Serbia” [21]. Poseban značaj za mere, aktivnosti i projekte pomenute u Programu ostvarenja strategije ima „Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje” („Službeni glasnik RS”, br.

6/16) koja uslovljava realizaciju čitavog niza projekta u oblasti elektroenergetike, oblasti toplotne energije, oblasti nafte i oblasti industrije u kojima postoje velika ložišta. Dvadeset toplana u okviru sistema daljinskog grejanja, NIS a.d. i JP Elektroprivreda Srbije (u daljem tekstu EPS) prepoznati su kao operatori koji podležu Zakonu o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i 25/2015) i obavezne su da podnesu zahtev nadležnom ministarstvu radi dobijanja integrisane dozvole.

Takođe, planiran je niz mera i aktivnosti koje bi trebalo da obezbede održivi energetski sektor u skladu sa međunarodno preuzetim obavezama i pozitivnom praksom.

Ovaj dokument u nastavku obuhvata sledeće celine, odnosno poglavlja:

2. Način definisanja strateških energetskih projekata i neophodne aktivnosti u vezi sa donošenjem odluke o tome da je neki projekat strateški i osnovne obaveze Vlade Republike Srbije, njenih ministarstava i Agencije za energetiku Republike Srbije u vezi sa strateškim energetskim projektima;

3. Pregled merljivih ciljeva i indikatora njihovog ostvarenja koje je potrebno ostvariti kroz Program ostvarenja strategije i listu mera, aktivnosti i projekata po oblastima u okviru POS-a za ostvarenje postavljenih ciljeva, uzimajući u obzir i zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost za svaku od navedenih oblasti:

· Oblast električne energije

· Oblast toplotne energije

· Oblast obnovljivih izvora energije

· Oblast nafte

· Oblast prirodnog gasa

· Oblast uglja

· Oblast energetske efikasnosti u sektoru potrošnje energije


U okviru POS-a posebno je izdvojena grupa projekata čije su osnovne karakteristike, trenutni status i dinamički plan realizacije detaljno prikazani. Ovi projekti su jedinstveno numerisani kroz ceo POS, ključni su za ostvarenje ciljeva po oblastima i njihova realizacija, pored realizacije predloženih mera i aktivnosti, biće predmet izveštavanja u periodu realizicije POS-a.

4. Određivanje prioriteta projekata definisanih u okviru poglavlja 3, koje je izvršeno koristeći posebnu Metodologiju za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata koju je usvojila Vlada Republike Srbije. Na osnovu valorizovane strateške relevantnosti svakog od projekata, formiran je predlog dopune Jedinstvene liste prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike - dokumenta koji je uvojila Vlada Republike Srbije i čija se revizija očekuje u 2018. godini. Nakon izvršene analize, procenjeno je da su neki strateški ciljevi potcenjeni u sistemu ocenjivanja definisanog kriterijumima za procenu strateške relevantnosti projekata koji su korišćeni za formiranje Jedinstvene liste prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike. U tom smislu redefinisan je sistem ocena i parametara za ocenjivanje, kao i težinskih faktora pojedinih ocena da bi se adekvatno sagledao uticaj projekata na realizaciju ciljeva definisanih Strategijom energetike i formirana je posebna rang lista projekata definisanih u okviru POS-a koja bolje pokazuje njihov valorizovani uticaj na ostvarenje ciljeva čiji je pregled dat u poglavlju 3.

5. Literatura


2. STRATEŠKI ENERGETSKI PROJEKTI

2.1. Osnovni pojmovi u vezi sa strateškim energetskim projektima

U cilju definisanja pojma strateški energetski projekat, načina promovisanja nekog projekta u strateški i obaveza i aktivnosti nadležnih institucija u pogledu praćenja realizacije strateških energetskih projekata koriste se pojmovi sa sledećim značenjem:

1) „energetska infrastruktura” predstavlja delove energetskog sistema, koji se nalaze u Republici Srbiji ili povezuju Republiku Srbiju sa jednom ili više zemalja;

2) „odluka o izgradnji objekta” predstavlja sve odluke koje se donose u postupku pribavljanja dozvole za izgradnju, ne uključujući odluke sudova i odluke donete u postupku po žalbama;

3) „projekat” predstavlja jedan ili više delova energetske infrastrukture;

4) „projekat od interesa za Energetsku zajednicu” predstavlja strateški energetski projekat koji je deo liste projekata od interesa za Energetsku zajednicu;

5) „usko grlo energetske infrastrukture” predstavlja ograničenje fizičkog protoka u energetskom sistemu zbog nedovoljnih kapaciteta, što uključuje, između ostalog, nedostatak infrastrukture;

6) „promoter projekta” je:

(a) operator prenosnog sistema (OPS), operator transportnog sistema (OTS), operator distributivnog sistema (ODS), ili drugi operator, ili investitor, koji razvija strateški energetski projekat;

(b) pravni subjekt koji je ugovorom ovlašćen do prihvati pravne obaveze i snosi finansijsku odgovornost u ime ugovornih strana, u slučaju da postoji više operatora sistema, investitora, ili grupa zaineresovanih subjekata;

7) „pametna mreža” je elektroenergetska mreža koja na isplativ način objedinjuje ponašanje i delovanje svih korisnika koji su na nju priključeni, odnosno povezani, uključujući proizvođače, krajnje kupce i one koji i proizvode i troše, da bi se obezbedio ekonomski efikasan i održiv elektroenergetski sistem sa niskim gubicima i visokim nivoima kvaliteta, sigurnosti snabdevanja i bezbednosti;

8) „radovi” su izgradnja objekta u smislu Zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata, kao i nabavka opreme i usluga;

9) „studije” su aktivnosti potrebne za pripremu izvođenja projekta, u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata i zakona kojim se uređuje zaštita životne sredine;

10) „stavljanje u pogon” je postupak puštanja projekta u rad nakon izgradnje u smislu zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja objekata.

2.2. Kategorije strateških energetskih projekata

1) Oblast električne energije:

(1) nadzemni elektroenergetski vodovi naponskog nivoa 110 kV ili višeg, ili podzemni elektroenergetski vodovi (kablovi) naponskog nivoa 110 kV ili višeg ili podvodni elektroenergetski vodovi (kablovi) naponskog nivoa

110 kV ili višeg;

(2) objekti za skladištenje električne energije koji se koriste za stalno ili privremeno skladištenje električne energije u nadzemnoj ili podzemnoj infrastrukturi ili geološkim lokacijama, pod uslovom da su direktno povezani s elektroenergetskim vodovima naponskog nivoa 110 kV ili višeg;


(3) oprema ili instalacije koje su bitne za siguran, pouzdan i efikasan rad prethodno pomenutih sistema pod (1) i pod (2), uključujući sisteme zaštite, nadzora i upravljanja za sve naponske nivoe i transformatorske stanice;

(4) oprema ili instalacije u prenosnom i distributivnom sistemu, koji obezbeđuju dvostranu digitalnu komunikaciju u realnom vremenu ili što bliže realnom vremenu, interaktivan i pametan nadzor i upravljanje proizvodnjom, prenosom, distribucijom i potrošnjom električne energije unutar elektroenergetske mreže, u pogledu razvoja elektroenergetske mreže koja na isplativ način objedinjuje ponašanje i delovanje svih subjekata koji su na nju povezani (proizvođača, potrošača i onih koji obavljaju obe funkcije), da bi se osigurao ekonomski efikasan i održiv elektroenergetski sistem sa niskim gubicima i visokim nivooom sigurnosti i kvaliteta snabdevanja i visokim nivoom bezbednosti;

2) Oblast gasa:

(1) gasovodi za transport prirodnog gasa i biogasa koji su deo transportnog sistema;

(2) podzemna skladišta prirodnog gasa povezana sa gasovodima pomenutim pod

(1);

(3) postrojenja za prijem, skladištenje, regasifikaciju ili dekompresiju utečnjenog prirodnog gasa ili komprimovanog prirodnog gasa;

(4) oprema ili instalacije koje su od značaja za bezbedan, siguran i efikasan rad sistema, ili omogućuju dvosmeran protok prirodnog gasa, uključujući kompresorske stanice;

3) Oblast nafte:

(1) naftovodi za transport sirove nafte;

(2) pumpne stanice i skladišni objekti potrebni za rad naftovoda;

(3) svaka oprema ili instalacije koja je bitna za siguran, pouzdan i efikasan rad pomenutog sistema, uključujući sisteme zaštite, nadzora i upravljanja, kao i uređaje za reverzibilni tok;

4) Prioritetna tematska oblast koju treba razvijati:

uvođenje pametnih mreža: primena tehnologija pametnih mreža u Republici Srbiji, s ciljem efektivne integracije ponašanja i delovanja svih korisnika povezanih s elektroenergetskom mrežom, posebno proizvodnje velikih količina električne energije iz obnovljivih ili distribuiranih izvora energije i upravljive potrošnje;

2.3. Kriterijumi i procena kriterijuma

Da bi projekat bio određen kao strateški energetski projekat mora da ispuni opšte i posebne kriterijume.

Opšti kriterijumi su:

1) da projekat pripada jednoj od kategorija projekata iz poglavlja 2.2;

2) da ukupna potencijalna korist od projekta, procenjena u skladu sa posebnim kriterijumima dugoročno prevazilaze ukupne troškove projekta;

3) sa projekat zadovoljava najmanje jedan od sledećih kriterijuma:

- pored Republike Srbije uključuje najmanje još jednu susednu državu, potpisnicu

Ugovora o osnivanju Energetske zajednice ili članicu EU,

- nalazi se na teritoriji Republike Srbije i ima značajan prekogranični uticaj na neku od zemalja sa kojima se Republika Srbija graniči.


Da bi projekat imao značajan prekogranični uticaj u skladu sa tačkom 3) alineja 2. opštih kriterijuma mora da ispunjava sledeće uslove:

(1) u pogledu prenosa električne energije da projekat povećava kapacitet prenosne elektroenergetske mreže ili raspoloživ kapacitet za komercijalne protoke, na granici Republike Srbije s jednom ili nekoliko drugih država ili nekom drugom relevantnom preseku istog prenosnog koridora s učinkom povećanja prekograničnog kapaciteta prenosa elektroenergetske mreže, za najmanje 500 MW u poređenju sa stanjem kada projekat nije pušten u rad;

(2) u pogledu skladištenja da projekat predviđa najmanje 225 MW instalisanog kapaciteta i ima skladišni kapacitet koji omogućuje neto godišnju proizvodnju električne energije od 250 GWh godišnje;

(3) u pogledu transporta prirodnog gasa, da se projekat odnosi na ulaganje u dvosmerne kapacitete ili promene sposobnosti transporta prirodnog gasa preko granica Republike Srbije za najmanje 10% u odnosu na stanje pre puštanja projekta u rad;

(4) u pogledu skladištenja prirodnog gasa ili tečnog/komprimovanog prirodnog gasa, da je cilj projekta direktno ili indirektno snabdevanje najmanje dve države potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice ili članice EU ili zadovoljavanje infrastrukturnog standarda (N-1).

(5) u pogledu pametnih mreža da je projekat namenjen opremi i instalacijama napona

10 kV ili više. Pored navedenog ceni se i da li su operatori sistema iz najmanje dve države potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice i da li pokrivaju najmanje 50.000 korisnika koji proizvode ili troše električnu energiju ili i jedno i drugo u konzumnom području sa potrošnjom od najmanje 300 GWh godišnje, od čega najmanje 20% dolazi iz obnovljivih izvora čija je proizvodnja po prirodi promenljiva.

Posebni kriterijumi su doprinos projekta kako sledi:

1. Za projekte prenosa i skladištenja električne energije:

(1) Integraciji tržišta i smanjenju uskih grla energetske infrastrukture, konkurenciji i prilagodljivosti sistema;

Ovaj kriterijum se ceni računanjem i procenom.

Za prekogranične projekte računa se uticaj na prenosnu sposobnost mreže u oba smera protoka električne energije, izmerenog u odnosu na količinu snage (u MW) i njihovog doprinosa postizanju minimalnog kapaciteta interkonekcije od 10% instalisanog kapaciteta proizvodnje.

Za projekte sa značajnim prekograničnim uticajem, računa se uticaja na prenosnu sposobnost mreže na granicama između Republike Srbije i država potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice ili članica EU, ili unutar Republike Srbije, te na ravnotežu ponude i potražnje i rad mreže u Republici Srbiji.

Procenom uticaja za svaki pojedinačni projekat koji obuhvata sve ugovorne strane i države članice na čijem području će se projekat graditi, sve susedne ugovorne strane i države članice i sve ostale ugovorne strane i države članice na koje projekat značajno utiče.

Posebno se procenjuje uticaj u odnosu na troškove proizvodnje i prenosa električne energije, razvoja i približavanja tržišnih cena za ceo projekat u okviru različitih planiranih scenarija, posebno imajući u vidu variranje nastalo u redosledu vrednosti.


(2) Održivosti, pored ostalog, putem uključivanja obnovljive energije u elektroenergetsku mrežu i prenosa te energije do velikih potrošačkih centara i skladišta;

Ovaj kriterijum se ceni u skladu sa analizom sprovedenom u okviru najnovijeg važećeg desetogodišnjeg plana razvoja elektroenergetske mreže, a naročito kod prenosa električne energije, ocenom količine kapaciteta proizvodnje iz obnovljivih izvora energije (prema tehnologiji, u MW), koja je povezana i prenosi se zbog projekta, u poređenju s količinom planiranog ukupnog kapaciteta proizvodnje iz ovih vrsta izvora obnovljive energije u skladu sa ciljem koji treba dostići do 2020. godine u skladu Nacionalnim akcionim planom za obnovljive izvore energije u Republici Srbiji.

Kada je u pitanju skladištenje električne energije, ocena se vrši upoređenjem novog kapaciteta predviđenog projektom sa ukupnim postojećim kapacitetom za istu tehnologiju skladištenja u području koje obuhvata sve ugovorne strane i države članice na čijem području će se projekat graditi, sve susedne ugovorne strane i države članice i sve ostale ugovorne strane i države članice na koje projekat značajno utiče.

(3) Sigurnosti snabdevanja, pored ostalog, putem međusobne usaglašenosti, odgovarajućih povezivanja i sigurnog i pouzdanog rada sistema;

Ovaj kriterijum se ceni u skladu sa analizom sprovedenom u okviru najnovijeg važećeg desetogodišnjeg plana razvoja elektroenergetske mreže, posebno procenom uticaja projekta na gubitak očekivanog opterećenja na području koje obuhvata sve ugovorne strane i države članice na čijem području će se projekat graditi, sve susedne ugovorne strane i države članice i sve ostale ugovorne strane i države članice na koje projekat značajno, u pogledu proizvodnje i adekvatnog prenosa za niz karakterističnih perioda opterećenja, uzevši u obzir očekivane promene kod ekstremnih vremenskih prilika i njihov uticaj na fleksibilnost infrastrukture. Pored navedenog, ako je potrebno, ceni se uticaj projekta na samostalnu i pouzdanu kontrolu rada i usluga sistema.

2. Za projekte iz prioritetne tematske oblasti koju treba razvijati:

(1) Povezivanju i uključivanju korisnika sistema sa novim tehničkim zahtevima u vezi sa njihovom ponudom i potražnjom električne energije;

Ovaj kriterijum se ceni na osnovu procene metoda usvojenih za obračun taksi i tarifa, kao i njihove strukture, za proizvođače, kupce i one koji i proizvode i troše, te operativne prilagodljivosti za dinamičko uravnoteženje električne energije u mreži.

(2) Efikasnosti i međusobne usaglašenosti prenosa i distribucije električne energije u svakodnevnom radu mreže;

Ovaj kriterijum se ceni procenom nivoa gubitaka u prenosnoj i distributivnoj mreži, određivanjem odnosa između najmanje i najveće potražnje za električnom energijom u određenom vremenskom periodu, učešća na strani potražnje na tržištima električne energije i u merama energetske efikasnosti, procenta iskorišćenosti (tj. prosečnog opterećenja) sastavnih delova elektroenergetske mreže, raspoloživosti sastavnih delova mreže (u vezi s planiranim i neplaniranim održavanjem) i uticaja na efikasnost rada mreže i stvarne raspoloživosti kapaciteta mreže s obzirom na standardnu vrednost.

(3) Sigurnosti mreže, kontroli sistema i kvalitetu snabdevanja;

Ovaj kriterijum se ceni procenom odnosa između pouzdanog raspoloživog kapaciteta proizvodnje i vršne potrošnje, udela električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora, stabilnosti elektroenergetskog sistema,


trajanja i učestalosti prekida po kupcu, uključujući poremećaje povezane s klimatskim uslovima i uticaja na kvalitet napona.

(4) Optimizovanom planiranju budućih isplativih investicija u mrežu;

Ovaj kriterijum se ceni procenom smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i uticaja na elektroenergetske mrežne infrastrukture na životnu sredinu.

(5) Funkcionisanju tržišta i uslugama korisnicima sistema, odnosno doprinos prekograničnim tržištima električne energije upravljanjem tokovima snaga radi smanjenja cirkulatornih tokova snaga i povećanja kapaciteta interkonekcije;

Ovaj kriterijum se ceni procenom odnosa između kapaciteta interkonekcije ugovorne strane i njene potražnje električne energije, iskorišćenja kapaciteta interkonekcije i naknada za zagušenje u interkonekcijama.

Pored ovoga, ceni se instalisani kapacitet distribuiranih izvora energije u distributivnim mrežama, najveći dozvoljeni plasmani električne energije bez rizika zagušenja u prenosnim mrežama i energije koja nije uključena u obnovljive izvore energije zbog rizika zagušenja ili rizika sigurnosti.

3. Za projekte iz oblasti transporta i skladištenja prirodnog gasa:

(1) Integraciji tržišta i smanjenju uskih grla energetske infrastrukture, međusobnoj usaglašenosti i prilagodljivosti sistema;

Ovaj kriterijum se ceni računanjem dodatne vrednosti koju projekat ima na povezivanje tržišta i približavanje cena, celokupnu prilagodljivost sistema, uključujući nivo kapaciteta koji je ponuđen za dvosmerni protok prema različitim scenarijima.

(2) Konkurenciji, pored ostalog, putem diversifikacije izvora snabdevanja, ugovornih strana koje vrše snabdevanje i pravaca snabdevanja;

Ovaj kriterijum se ceni na osnovu diversifikacije, uključujući olakšavanje pristupa domaćim izvorima snabdevanja, uzimajući u obzir sledeće: diversifikaciju izvora snabdevanja, raznovrsnost ugovornih strana, diversifikaciju pravaca snabdevanja, uticaj novog kapaciteta na Herfindahl- Hirschmann indeks (HHI) proračunat na području koje obuhvata sve ugovorne strane i države članice na čijem području će se projekat graditi, sve susedne ugovorne strane i države članice i sve ostale ugovorne strane i države članice na koje projekat značajno utiče.

(3) Sigurnosti snabdevanja, pored ostalog, putem odgovarajućih povezivanja, diversifikacije izvora snabdevanja, ugovornih strana koje vrše snabdevanje i pravaca snabdevanja;

Ovaj kriterijum se ceni izračunavanjem dodatne vrednosti projekta na kratkoročnu i dugoročnu prilagodljivost sistema za transport prirodnog gasa i poboljšanje fleksibilnosti sistema u slučaju poremećaja u snabdevanju država potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice, prema raznim scenarijima, kao i dodatnog kapaciteta predviđenog projektom koji je izmeren u odnosu na infrastrukturni standard (N-1) na regionalnom nivou.

(4) Održivosti, pored ostalog, putem smanjenja emisija, kroz podršku povremnoj proizvodnji električne energije iz obnovljivih izvora energije i kroz povećanje korišćenja biogasa;

Ovaj kriterijum se ceni na osnovu doprinosa projekta smanjenju emisija, radu rezervnog sistema proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora ili


konverziji energije u gas i transportu biogasa, vodeći računa o očekivanim promenama u klimatskim uslovima.

4. Za projekte iz oblasti transporta nafte:

(1) Sigurnosti snabdevanja i smanjenju zavisnosti od jednog izvora ili jednog pravca snabdevanja;

Ovaj kriterijum se ceni na osnovu procene dodatne vrednosti koji novi kapacitet predložen projektom ima na kratkoročnu i dugoročnu prilagodljivost sistema, kao i na preostalu fleksibilnost sistema u slučaju poremećaja snabdevanja prema raznim scenarijima.

(2) Efikasnom i održivom korišćenju resursa kroz smanjenje rizika po životnu sredinu;

Ovaj kriterijum se ceni na osnovu procene obima u kojem projekat koristi već postojeću infrastrukturu i doprinosi smanjenju uticaja i rizika po životnu sredinu i klimatske promene.

(3) Međusobnoj usaglašenosti;

Ovaj kriterijum se ceni na osnovu procene obima u kojem projekat poboljšava rad naftovodne mreže, posebno pružanjem mogućnosti reverzibilnog protoka.

Strateški energetski projekti iz poglavlja 2. mogu da se kandiduju za projekte od interesa za Energetsku zajednicu u skladu sa odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice broj D/2015/09/MC-EnC.

2.4. Radna grupa za strateške energetske projekte

Vlada, na predlog ministarstva nadležnog za poslove energetike, formira stalnu Radnu grupu za strateške energetske projekte koju čine, pored predstavnika ministastva nadležnog za poslove energetike, i sledeći predstavnici: ministarstvo nadležno za poslove planiranja i izgradnje objekata, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, ministarstvo nadležno za poslove zaštite životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove finansija, Agencije za energetiku Republike Srbije (u daljem tekstu AERS), JP Elektroprivreda Srbije (u daljem tekstu EPS), Elektromreža Srbije a.d. (u daljem tekstu EMS a.d), JP Srbijagas, Transport gas Srbija d.o.o., Jugorosgaz, Jugorosgaz - transport a.d., JP Transnafta. U rad radne grupe mogu se uključiti i druge institucije i promoteri projekta.

Osnovni zadaci Radne grupe su:

- Određuje šemu za donošenje odluke o izgradnji objekta;

- Razmatra zahteve Promotera projekta;

- Vrednuje projekte u skladu sa poglavljem 2.2;

- Predlaže ministru nadležnom za poslove energetike liste kandidata za strateške energetske projekte. Odluku o proglašenju nekog projekta strateškim energetskim projektom donosi Vlada Republike Srbije na predlog Ministra nadležnog za poslove energetike.

- Predlaže ministarstvu nadležnom za poslove energetike izradu nacrta zakona kojim će se urediti pitanja u vezi sa strateškim energetskim projektom;

- Prati realizaciju strateških energetskih projekata;

- Priprema godišnji izveštaj za svaki od strateških energetskih projekata iz oblasti električne energije i prirodnog gasa i dostavlja Sekretarijatu Eneregetske zajednice u skladu sa odlukom Ministarskog saveta Energetske zajednice broj D/2015/09/MC- EnC;

- Sarađuje sa koordinatorom projekta od interesa za Energetsku zajednicu kojeg imenuje stalna grupa na visokom nivou (PECI koordinatorom);


- Prati aktivnosti nadležnih organa u vezi sa odlukom o izgradnji objekta u cilju ispunjenja roka.

Osnovni zadaci Promotera su:

1. Da u svemu postupa u skladu sa propisima kojima je regulisana oblast energetike,

prostornog planiranja i izgradnje objekata, zaštite životne sredine.

2. Na zahtev Radne grupe, Agencije za energetiku i Sekretarijata Energetske zajednice dostavlja potrebne podatke i informacije u vezi sa projektom.

3. Da podatke i informacije iz tačke 2 kao i Izveštaje koji se dostavljaju Agenciji za energetiku i Sekretarijatu Energetske zajednice, dostavlja Radnoj grupi.

4. Da izradi posebnu internet stranicu na kojoj prezentuje strateški energetski projekat.

2.5. Sprovođenje i nadzor

Radna grupa za strateške energetske projekte prati realizaciju projekata na osnovu plana sprovođenja (realizacije) koji podnosi promoter projekta. U okviru plana implementacije neohpodno je da se precizno definiše vremenski plan za:

- izradu prostorno-planske i tehničke dokumentacije u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji;

- izdavanje svih potrebnih odobrenja nadležnih organa i institucija;

- izgradnju i puštanje u rad;

- izdavanje svih potrebnih dozvola.

Postupak rešavanja administrativnih i pravnih pitanja koja se odnose na sticanje ili eksproprijaciju zemljišta na kojem će se realizovati projekat uređuju se u skladu sa posebnim propisom.

Rokovi za izdavanje akata iz stava 1 biće propisani posebnim propisom i ukupno ne mogu biti duži od 3,5 godine.

Posebnim propisom iz stava 3 se uređuje:

- projekat koji je Odlukom proglašen strateškim energetskim projektom, opis projekta, prioritetni status i utvrđivanje javnog interesa;

- obaveze promotera projekta, posebno u pogledu rokova izvršenja pojedinih faza;

- način izveštavanja o realizaciji projekta na godišnjem nivou, za svaku godinu realizacije, uključujući rokove za izveštavanje, statuse dozvola i procedura za konsultacije, način izveštavanja o kašnjenju realizacije projekta i sl;

- rokovi za izdavanje akata iz stava 1.

U cilju potpunog prenošenja zahteva Uredbe 347/2013 evropskog parlamenta i veća o smernicama za transevropsku energetsku infrastrukturu neophodno je propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine i propisima kojima se uređuje prostorno planiranje i izgradnja objekata propisati da se rokovi za strateške energetske projekte utvrđuju posebnim propisom.

2.6. Uloga Agencije za energetiku Republike Srbije

U procesu utvrđivanja i praćenja realizacije strateških energetskih projekata učestvuje i Agencija za energetiku Republike Srbije koja će do 30. juna 2018. godine utvrditi i objaviti pokazatelje i odgovarajuće referentne vrednosti radi poređenja jediničnih troškova ulaganja za uporedive projekte infrastrukturnih kategorija prikazane u poglavlju 2.2, tačke 1) i 2), a koje promoteri projekta mogu da koriste za analize troškova i za projekte koje promovišu.


3. PREGLED CILjEVA, INDIKATORA, MERA, AKTIVNOSTI I PROJEKATA PROGRAMA OSTVARENjA STRATEGIJE PO OBLASTIMA

3.1. Oblast električne energije

Strategijom energetike su definisani strateški ciljevi Republike Srbije u sektoru elektroenergetike. Za svaki cilj definisani su indikatori preko kojih se prati njegova realizacija.

C.E.1. Obezbeđivanje sigurnog snabdevanja električnom energijom domaćeg tržišta;

Meri se kroz mogućnost da se svim kupcima električne energije u periodu realizacije POS-a obezbedi snabdevanje električnom energijom u skladu sa Zakonom o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/2014) [1], propisom o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom, pravilima o radu distributivnog sistema, pravilima o radu prenosnog sistema i pravilima o praćenju tehničkih i komercijalnih pokazatelja i regulisanju kvaliteta isporuke i snabdevanja električnom energijom i prirodnim gasom.

Pokazatelji neprekidnosti isporuke u prenosnoj mreži, koji se prate i proračunavaju su:

§ ispala snaga [MW] - ukupna ispala snaga na svim mernim mestima koja su ostala bez napajanja usled prekida,

§ ENS [MWh] - ukupna neisporučena električna energija, koja predstavlja ukupnu neisporučenu električnu energiju za vreme svih prekida,

§ ENS [%] - udeo neisporučene električne energije u ukupno isporučenoj električnoj energiji,

§ AIT [min] - prosečno trajanje prekida napajanja u minutima, koje predstavlja količnik neisporučene električne energije i srednje snage.

Neprekidnost isporuke u distributivnoj mreži se ocenjuje na osnovu pokazatelja:

§ SAIFI [broj prekida/korisnik] - prosečna učestanost prekida napajanja po korisniku, koja se računa kao količnik kumulativnog broja prekida napajanja korisnika i ukupnog broja korisnika i

§ SAIDI [min/korisnik] - prosečno trajanje prekida napajanja u minutima po korisniku, koje se računa kao količnik kumulativnog trajanja prekida napajanja korisnika i ukupnog broja korisnika.

Kako ne postoje međunarodno utvrđeni standardi zadovoljavajućeg nivoa neprekidnosti isporuke u prenosnoj i distributivnoj mreži, operatori prenosnog i distributivnog sistema u svojim strateškim dokumentima nisu u mogućnosti da definišu ciljane vrednosti ovih parametara. Takođe, svi navedeni parametri zavise u velikoj meri od vremenskih prilika tokom godine, a naročito od pojave neuobičajenih događaja (tzv. više sile) - elementarnih nepogoda katastrofalnih razmera. U tom smislu ispunjenje ciljeva predstavljenih u tab. 1 po godinama, definisanih na osnovu analiza istorijskih podataka i ekspertskog iskustva, neophodno je kritički sagledavati prilikom izveštavanja.


tab. 1: Indikatori neprekidnosti isporuke u prenosnoj i distributivnoj mreži

Merljivi cilj

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Ispala snaga (MW)

2000

1960

1920

1880

1840

1800

1760

ENS (MWh)

1600

1500

1400

1300

1200

1100

1000

ENS (%)

0,005

0,004

0,004

0,004

0,003

0,003

0,003

AIT (minuti)

30

29

28

27

25

23

21

SAIFI (broj prekida/korisnik)

8,5

8,2

7,9

7,6

7,3

7,0

6,7

SAIDI (minuta/korisnik)

850

800

750

700

650

600

550

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike svake godine podnosi izveštaj o sigurnosti snabdevanja [38] u okviru kojeg su date vrednosti indikatora neprekidnosti isporuke u prenosnoj i distributivnoj mreži. Ove vrednosti prikuplja, sistematizuje i objavljuje Agencija za energetiku u okviru svog izveštaja o radu koji podnosi Narodnoj skupštini i objavljuje svake godine.

C.E.2. Razvoj tržišta električne energije na nacionalnom i regionalnom nivou;

Za merenje razvijenosti veleprodajnog tržišta električne energije koriste se dva parametra: (1) učešće tri snabdevača sa najvećim obimom trgovine i (2) nivo koncentracije tržišta. Oba parametra se proračunavaju prema sledećim aktivnostima:

- prodaja električne energije EPS-u;

- kupovina električne energije od EPS-a;

- prodaja električne energije između snabdevača;

- kupovina električne energije između snabdevača;

- uvoz električne energije;

- izvoz električne energije;

- tranzit električne energije.

Proračun koncentracije tržišta obavlja Agencija za energetiku Republike Srbije i informaciju o tome izlaže u svom godišnjem izveštaju o radu [39]. Proračunate vrednosti iz izveštaja [39] Agencije za energetiku Republike Srbije koriste se kao osnov za proračun indikatora, čije su ciljne vrednosti prikazane u tab. 2, izuzev za peti indikator čiju vrednost obezbeđuju SEEPEX i EMS, pri čemu se indikatori proračunavaju na sledeći način:

- Nivo koncentracije tržišta, kao najviša vrednost od proračunatih nivoa koncentracije tržišta;

- Maksimalno učešće tri snabdevača na veleprodajnom tržištu sa najvećim obimom trgovine (%), kao najviša vrednost od proračunatih vrednosti;

- Broj aktivnih snabdevača na veleprodajnom tržištu električne energije podnosi se kao direktan podatak u izveštaju [39];

- Broj aktivnih snabdevača električnom energijom na maloprodajnom tržištu podnosi se kao direktan podatak u izveštaju [39];

- Podatke o odnosu godišnje energije kojom se trguje na berzi i ukupne godišnje potrošnje električne energije u Srbiji obezbeđuju SEEPEX (o godišnjoj trgovini na berzi) i EMS (o ukupnoj godišnjoj potrošnji).

Na nacionalnom nivou delimično funkcioniše otvoreno tržište električne energije (za oko 37% od ukupne potrošnje krajnjih kupaca u 2015. godini), a ostatak kupaca ima obezbeđeno garantovano snabdevanje električnom energijom po regulisanim cenama (za


oko 63% od ukupne potrošnje krajnjih kupaca u 2015. godini). Dalji razvoj tržišta bi trebalo da dovede regulisane cene električne energije na tržišni nivo.

tab. 2: Indikatori razvijenosti tržišta električne energije

Merljivi cilj

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Nivo koncentracije tržišta

umereno visok

umereno visok

srednji

srednji

srednji

nizak

nizak

Maksimalno učešće tri snabdevača na veleprodajnom tržištu sa najvećim obimom trgovine (%)

≤50

≤50

≤45

≤45

≤45

≤40

≤40

Broj aktivnih snabdevača na veleprodajnom tržištu električne energije

>40

>40

>40

>40

>40

>40

>40

Broj aktivnih snabdevača električnom energijom na maloprodajnom tržištu

>10

>10

>10

>10

>10

>10

>10

Odnos godišnje energije kojom se trguje na berzi

i ukupne godišnje potrošnje električne energije u Srbiji

>5%

>6%

>7%

>8%

>9%

>10%

>11%

C.E.3. Povećanje prenosnih kapaciteta/koridora preko Republike Srbije koji imaju regionalni i panevropski značaj;

Ovaj cilj u vezi sa realizacijom izgradnje „Transbalkanskog koridora” i u tom smislu može se definisati kao povećanje kapaciteta/koridora preko Republike Srbije, koji imaju regionalni i panevropski značaj, za 500 MW u pravcu severoistok-jugozapad u periodu do 2023. godine. Izveštaj o godišnjem povećanju kapaciteta podnosi EMS.

C.E.4. Smanjenje gubitaka u distributivnim mrežama;

Ovaj cilj je definisan strateškim dokumentima EPS-a, u nadležnosti je operatora distributivnog sistema i prikazuje se kao procentualna vrednost gubitaka električne energije u distributivnom sistemu u odnosu na ukupnu energiju koja se nabavlja na pragu distributivnog sistema za potrebe snabdevanja kupaca priključenih na distributivni sistem.

tab. 3: Indikator smanjenja gubitaka u sektoru distribucije električne energije

Merljivi cilj

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Gubici energije (%)

12,8

11,9

10,8

10,4

10,1

9,8

9,6

Godišnji gubici električne energije u distributivnom sistem i njihov procenat u odnosu na ukupnu energiju koja se nabavlja na pragu distributivnog sistema za potrebe snabdevanja kupaca priključenih na distributivni sistem deo su informacije o ostvarenju elektroenergetskog bilansa elektrodistribucija Republike Srbije, koju će u narednom periodu obezbeđivati operator distributivnog sistema.


C.E.5. Stvaranje mogućnosti za neto izvoz električne energije;

Mogućnost za neto izvoz električne energije stvara se ukoliko je ukupna potrošnja električne energije kupaca i korisnika prenosnog i distributivnog sistema na teritoriji Republike Srbije, uvećana za gubitke u prenosnom i distributivnom sistemu i potrošnju za potrebe režima pumpanja RHE, niža od ukupne količine električne energije iz proizvodnih kapaciteta na pragu prenosne mreže na području Republike Srbije. Drugim rečima, razlika između izvoza i uvoza električne energije u toku jedne godine u tom slučaju treba da bude pozitivna. U skladu sa tim definisan je i cilj da razlika izvoza i uvoza električne energije u godišnjem bilansu električne energije u periodu realizacije POS-a bude veća od nule.

3.1.1. Pregled mera i aktivnosti u oblasti električne energije

Radi ostvarenja ciljeva definisanih u poglavlju 3.1, u periodu realizacije POS-a realizovaće se sledeće aktivnosti: obezbeđivanje nesmetanog i transparentnog funkcionisanja tržišta električne energije i nediskriminatorni pristup svim učesnicima na tržištu i usklađivanje podzakonskih akata sa Zakonom o energetici (pre svega donošenje novog propisa o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom). Imajući u vidu neizvesnost tržišnih kretanja na tržištu električne energije (povećanu proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora u pojedinim evropskim zemljama i očekivanu povećanu mogućnost plasmana na tržištu Republike Srbije zbog integracije tržišta u narednom periodu, neizvesnosti oko trgovine CO2 sertifikatima, i sl.), energetski subjekti će u narednom periodu u okviru svoje poslovne politike i u okviru strateških i planskih dokumenata, posebnu pažnju posvetiti merama za ublažavanje posledica tržišnih rizika i predvideti sredstva za realizaciju aktivnosti za koje su nadležni.

Pored navedenog, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike preduzeće sve mere za realizaciju aktivnosti za koje je nadležno i u tu svrhu obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije za odgovarajuću godinu.

tab. 4: Pregled aktivnosti u sektoru elektroenergetike

Aktivnost

Period realizacije

Odgovorni subjekti

Indikatori realizacije

Donošenje podzakonskih akata u skladu sa Zakonom o energetici

2017.

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Donet propis o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom.


Aktivnost

Period realizacije

Odgovorni subjekti

Indikatori realizacije

Obezbeđenje pravnog okvira za vršenje procesa sertifikacije operatora prenosnog sistema kroz izmenu Zakona o ministarstvima, Zakona o vladi, Zakona o javnim preduzećima i Zakona o privrednim društvima

2018.

Vlada Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove privrede, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Sproveden postupak sertifikacije i izvršena sertifikacija operatora prenosnog sistema od strane AERS.

Preuzimanje mernih mesta od strane operatora distributivnog sistema i tehnološko unapređenje merne infrastrukture da bi se obezbedilo nesmetano funkcionisanje tržišta i obezbedila bolja ponuda na tržištu električne energije

2017-2020.

ODS EPS Distribucija, Agencija za energetiku Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izvršenje obaveze iz Zakona o energetici (član 136 i 404)

Obezbeđivanje nesmetane, transparentne i nediskriminatorne raspodele prekograničnih prenosnih kapaciteta putem koordinisanih alokacija prenosnih kapaciteta uz pridruživanje aukcionoj kancelariji

2017.

OPS EMS, Agencija za energetiku Republike Srbije

Indikatori razvijenosti tržišta električne energije prikazani u tab. 2.

Usaglašavanje mrežnih pravila operatora prenosnog i distributivnog sistema saglasno Zakonu o energetici

2017-2020.

OPS EMS, ODS EPS Distribucija, Agencija za energetiku Republike Srbije

Indikatori razvijenosti tržišta električne energije prikazani u tab. 2.


Aktivnost

Period realizacije

Odgovorni subjekti

Indikatori realizacije

Spajanje tržišta (berze) električne energije (market coupling) sa tržištima Crne Gore (1. faza), 4MMC (tržištem Mađarske, Rumunije, Češke i Slovačke) (2. faza), Italije (3. faza) i

tržištima Hrvatske, Bugarske i Albanije (4. faza)

2017. - Crna

Gora

2018. -

4MMC

2020. -

Italija

2023. - Hrvatska, Bugarska i Albanija

SEEPEX

Indikatori razvijenosti tržišta električne energije prikazani u tab. 2. i završeni procesi spajanja tržišta.

Donošenje podzakonskih akata u skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije u domenu elektroenergetike

2017.

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Donošenje Uredbe i Pravilnika kojim se propisuju minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju, prenos i distribuciju električne i toplotne energije.

Unapređenje energetske efikasnosti u sektoru proizvodnje električne energije kroz unapređenje tehničke efikasnosti parnih kotlova i turbopostrojenja i ostalih postrojenja u skladu sa merama propisanih Akcionim planom za energetsku efikasnost

2017-2023.

EPS

Vrednosti stepena korisnosti novih i rekonstruisanih termoenergetskih postrojenja u skladu sa budućom Uredbom o minimalnim zahtevima energetske

efikasnosti.

Uključivanje postupka

izdavanja energetske dozvole za izgradnju objekata za proizvodnju snage 1 MW i više, ili snage manje od 1 MW koji koriste vodu kao

primarni energetski resurs, objekata za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije i direktnih dalekovoda u elektronske usluge E-portala

2018.

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave, Privredna komora Srbije

Uspostavljena elektronska usluga na portalu E-uprave


Aktivnost

Period realizacije

Odgovorni subjekti

Indikatori realizacije

Izrada studije kojom bi se sagledala potreba uvođenja jednog od modela kapacitativnog mehanizma i definisali dalji koraci i aktivnosti na njegovoj eventualnoj primeni

2019.

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izrađena studija u kojoj su sagledani različiti modeli primene kapacitativnog mehanizma, izabrano optimalno rešenje i definisani dalje aktivnosti i koraci u njegovoj primeni

U skladu sa odredbama Zakona o energetici planirana je izrada i donošenje propisa,

čiji je pregled, rok donošenja i odgovorne institucije dat u narednoj tabeli.

tab. 5: Plan donošenja budućih propisa u oblasti sektora električne energije

Naziv budućeg propisa

Naziv EU propisa prema kojem se vrši usklađivanje

Rok donošenja

Odgovorne institucije

Uredba o uslovima isporuke i snabdevanja električnom energijom

Direktiva 2009/72/EZ u tekstu implementiranom prema Odluci Ministarskog saveta EZ D/2011/02/MC-EnC od 6. oktobra 2011.

II kvartal

2017. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za

elektroenergetiku)

Tehnički propisi u oblasti električne energije

-

IV kvartal

2019. godine


3.1.2. Lista projekata u oblasti električne energije

3.1.2.1. Projekti u oblasti proizvodnje električne energije

U oblasti proizvodnje električne energije u periodu realizacije POS-a planira se izgradnja i ulazak u pogon nekoliko većih proizvodnih kapaciteta i povlačenje iz pogona termoenergetskih blokova koji su na kraju eksploatacionog veka.

U periodu realizacije POS-a u pogon bi trebalo da uđu sledeći značajniji proizvodni objekti:

1) Vetroelektrana Alibunar, do kraja februara 2018. godine, instalisane snage 42 MW, procenjene godišnje proizvodnje 100,8 GWh;

Napomena: Godišnja proizvodnja za sve vetroelektrane je procenjena na osnovu instalisane (maksimalne) snage i procenjenog ekvivalentnog efektivnog vremena rada od 2400 sati.

2) Vetroelektrana Malibunar, do kraja aprila 2018. godine, instalisane snage 8 MW, procenjene godišnje proizvodnje 19,2 GWh;

3) Vetroelektrana Plandište 1, do kraja novembra 2018. godine, instalisane snage

102 MW, procenjene godišnje proizvodnje 244,8 GWh;

4) Vetroelektrana Kovačica, do kraja novembra 2018. godine, instalisane snage

104,5 MW, procenjene godišnje proizvodnje 250,8 GWh;

5) Vetroelektrana Čibuk 1, do kraja novembra 2018. godine, instalisane snage

158,46 MW, procenjene godišnje proizvodnje 380,3 GWh;

6) Vetroelektrana Krivača, do kraja 2018. godine, instalisane snage 103,32 MW, procenjene godišnje proizvodnje 248 GWh, koja inače nema status privremenog povlašćenog proizvođača;

7) Vetroelektrana Košava, do kraja aprila 2019. godine, instalisane snage 68 MW,

procenjene godišnje proizvodnje 163,2 GWh;

8) Vetroelektrana Kostolac, do kraja 2020. godine, instalisane snage 66 MW, procenjene godišnje proizvodnje 145 GWh (ovaj projekat je uključen u Jedinstvenu listu prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike zajedno sa solarnom elektranom Petka u Kostolcu, instalisane snage 9,9 MW, procenjene godišnje proizvodnje 13 GWh);

9) Parno-gasna TE-TO Pančevo, do kraja I kvartala 2019. godine, instalisane snage

140 MW, procenjene godišnje proizvodnje 910 GWh [40]. Postoji mogućnost pomeranja roka koji sagledava investitor ukoliko se priključak uslovi završetkom prve etape TS Pančevo 7, s obzirom na investicioni status ovog objekta;

10) Blok B3 u TE Kostolac B, do kraja 2020. godine, instalisane snage 350 MW, procenjene godišnje proizvodnje 2200 GWh.

Dakle, ukupna proizvodnja električne energije iz novih kapaciteta bi trebalo da se poveća za 4675 GWh. Na ovaj način bi se uspešno supstituisala energija proizvodnih kapaciteta čije se povlačenje iz pogona planira zbog završetka njihovog eksploatacionog veka.

Projekti izgradnje vetroelektrana, čija je izgradnja podstaknuta uvođenjem statusa povlašćenog proizvođača i podsticaja koji se ovoj vrsti proizvodnje električne energije obezbeđuju, biće iz tih razloga predstavljeni u poglavlju koje se odnosi na oblast obnovljivih izvora energije.

U periodu realizacije POS-a planira se nastavak revitalizacije hidroagregata, pri čemu se planira povećanje snage koju predaju u prenosni sistem sa sledećom dinamikom:


1) Agregat G1 u HE Đerdap 1, sa novom instalisanom snagom 205 MW, biće u pogonu od

2017. godine.

Napomena: Odobrenje za eksploaticiju novom snagom isporučilac daje po završetku garancijskih ispitivanja - važi za svaki od navedenih agregata.

2) Agregat G2 u HE Đerdap 1, sa novom instalisanom snagom 205 MW, biće u pogonu od

2018. godine.

3) Agregat G3 u HE Đerdap 1, sa novom instalisanom snagom 205 MW, biće u pogonu od

2019. godine.

4) Agregat G2 u HE Zvornik, sa novom instalisanom snagom 31,4 MW (umesto 24 MW),

biće u pogonu od 2017. godine.

5) Agregat G3 u HE Zvornik, sa novom instalisanom snagom 31,4 MW (umesto 24 MW),

biće u pogonu od 2018. godine.

6) Agregat G4 u HE Zvornik, sa novom instalisanom snagom 31,4 MW (umesto 24 MW),

biće u pogonu od 2019. godine.

7) Agregat G1 u HE Potpeć, sa novom instalisanom snagom 19 MW (umesto 17 MW), biće u pogonu od 2021. godine.

8) Agregat G2 u HE Potpeć, sa novom instalisanom snagom 19 MW (umesto 17 MW), biće u pogonu od 2022. godine.

9) Agregat G3 u HE Potpeć, sa novom instalisanom snagom 19 MW (umesto 17 MW), biće u pogonu od 2023. godine.

10) Novi Agregat G4 u HE Potpeć, sa novom instalisanom snagom 13 MW, biće u pogonu od 2020. godine.

Pored povećanja snage hidroagregata, proizvodnja električne energije u hidroelektranama će i dalje najviše zavisiti od hidrologije (dotoka vode).

U periodu realizacije POS-a planira se revitalizacija termobloka A4 u TE Nikola

Tesla A, pri čemu se planira povećanje instalisane snage sa 308,5 MW na 335,3 MW od

2018. godine.

Do kraja 2023. godine planirano je povlačenje iz pogona osam termo-blokova (za TE Kostolac A1 će se vršiti dodatne analize o isplativosti povlačenja/rekonstrukcije) ukupne bilansne snage 622 MW i proizvodnje od oko 1717 GWh. To znači da bi se do kraja realizacije POS-a obezbedila dodatna električna energija u iznosu od oko 2,958 TWh iz domaćih izvora, pri čemu bi proizvodnja iz novih TE i TE-TO u potpunosti zamenila proizvodnju iz povučenih TE i TE-TO, čime bi se omogućilo ispunjenje dva strateška cilja iz oblasti elektroenergetike:

C.E.1. Obezbeđivanje sigurnog snabdevanja električnom energijom domaćeg tržišta; C.E.5. Stvaranje mogućnosti za neto izvoz električne energije;

Napomena: Navedeni redni brojevi ciljeva odgovaraju rednim brojevima ciljeva iz poglavlja 3.1. Ovakav način numeracije ciljeva zadržan je i u poglavljima koja se odnose na projekte u oblastima prenosa i distribucije električne energije. Ciljevi su pobrojani po značaju projekta za njihovo ostvarenje (prvi je naveden cilj za čije ispunjenje projekat ima najveći značaj).

Iako blokovi A1 i A2 u TE Nikola Tesla A dolaze do kraja eksploatacionog veka u toku realizacije POS-a, preliminarne analize pokazuju da je najekonomičnije rešenje rekonstrukcija blokova A1 i A2 u TE Nikola Tesla A uz primenu mera za zaštitu životne sredine i za to su potrebna procenjena ulaganja u iznosu od oko 230 miliona €. Konačno rešenje za status ovih blokova će se znati nakon izrade detaljnije investiciono-tehničke dokumentacije, koja je u toku.


Investicije potrebne za povlačenje iz pogona pet termo-blokova procenjene su na oko 26 miliona €.

U toku je izrada investiciono-tehničke dokumentacije za status lokacije TE Kostolac A. Preliminarne analize pokazuju da termo blok A1 treba povući iz pogona, a blok A2 rekonstruisati uz primenu mera za zaštitu životne sredine i za to su potrebna investiciona sredstva na nivou od 187 miliona €.

Planira se da rekonstruisani i novi proizvodni blokovi budu realizovani korišćenjem savremenih tehnologija koje obezbeđuje optimalan nivo energetske efikasnosti u sektoru proizvodnje električne energije. Oni bi zamenili stare, energetski neefikasne termo- blokove koji se povlače iz pogona.

Unapređenje energetske efikasnosti u sektoru proizvodnje električne energije planira se kroz unapređenje tehničke efikasnosti parnih kotlova i turbopostrojenja. Plan aktivnosti na unapređenju kao i vrednosti indikatora realizacije ovih aktivnosti (stepena korisnosti pojedinih termo-blokova) će definisati EPS kroz svoj desetogodišnji plan razvoja.

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike pripremilo je uredbu i pravilnik kojima se propisuju minimalni zahtevi za nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju, prenos i distribuciju toplotne i električne energije, što će biti uslov za dobijanje energetske i/ili građevinske dozvole, a čija će primena započeti u 2017. godini.

Pored vetroelektrana, koje su posebno važne zbog zadovoljenja ciljeva u vezi sa obnovljivim izvorima energije, u okviru različitih scenarija Strategije razvoja energetike razmatran je niz potencijalnih projekata izgradnje proizvodnih kapaciteta u elektroenergetskom sektoru koji su prikazani u tab. 6.

tab. 6: Potencijalni projekti izgradnje novih proizvodnih kapaciteta u elektroenergetskom sektoru

Naziv projekta

Procenjena snaga

(MW)

Procenjena godišnja proizvodnja

(GWh)

TENT B3

750

5400

TE Kolubara B

750

5100

TE TO na gas

860 a

3000

HE Velika Morava

147,7 b

650

HE Zapadna Morava

66,45 b

297,14

HE Ibar v

117 b

451

HE Srednja Drina v

321 b

1445

RHE Bistrica

680

-

RHE Đerdap 3 (I faza)

600

-

a - Ukupna snaga više TE TO (Pančevo, Beograd, Niš i dr.)

b - Ukupna snaga više kaskadnih HE

v - Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o saradnji u oblasti energetike („Službeni glasnik RS” - Međunarodni ugovori br. 7/12)

Pored navedenog, u Republici Srbiji se razmatra mogućnost pokretanja projekata izgradnje objekata za proizvodnju električne energije iz otpada.


P.1. Projekat izgradnje novog bloka u TE Kostolac B3

Projekat izgradnje novog bloka u TE Kostolac B3 (TEKO B3 snage 350 MW) doprineće povećanju proizvodnih kapaciteta, a time i unapređenje energetske stabilnosti u Republici Srbiji. Projekat obuhvata i proširenje površinskog kopa Drmno, odnosno povećanje proizvodnje uglja sa 9 na 12 miliona tona godišnje. Vrednost projekta TE Kostolac B3 je 715,6 miliona $ (oko 81.100 miliona RSD). Projekat se finansira iz dva izvora: 85% vrednosti projekta finansiraće se iz zajma kineske EKSIM banke pod preferencijalnim uslovima uz odobrenu državnu garanciju, a ostatak je obezbeđen iz sredstava EPS-a (15%). Rok za realizaciju projekta je 58 meseci. Blok TE Kostolac B3 zadovoljava sve standarde zaštite životne sredine propisane zakonima Republike Srbije. Realizacija izgradnje od izuzetne je važnosti za razvoj energetike Republike Srbije zbog pouzdanog i sigurnog snabdevanja energijom i energentima i uspostavljanja uslova za pouzdan i bezbedan rad i održivi razvoj energetskog sektora uopšte, što direktno utiče na konkurentnost i izvoznu sposobnost srpske ekonomije.

Sa aspekta unapređenja energetske efikasnosti detaljne procene biće poznate po izradi elaborata o energetskoj efikasnosti. Pošto će novi termo-blok svojom proizvodnjom zameniti proizvodnju starih termo-blokova niskog stepena korisnosti, pretpostavka je da će se stepen korisnosti proizvodnje električne energije novog bloka povećati za bar 3 procentna poena. Dakle, ukoliko se pretpostavi da postojeći termo-blokovi koje će zameniti novi termo-blok imaju stepen korisnosti 35% (što je konzervativna pretpostavka jer je u 2015. godini prosečan stepen korisnosti termo-blokova bez utroška električne energije za sopstvenu potrošnju iznosio 34,9%), a da će novi termo- blok imati stepen korisnosti 38% (karakteristike pojedinih elemenata termo-bloka su nepoznate, jer je blok još uvek predmet projektovanja), na svaki kWh proizvedene energije iz novog termo-bloka uštedeće se oko 225 Wh primarne energije. To znači da godišnjoj proizvodnji od 2200 GWh odgovara godišnja ušteda primarne energije od 495 GWh, što čini oko 0,4% primarne proizvodnje energije u 2015. godini.


tab. 7: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

TE Kostolac B3

350 MW

715,6 miliona $ (85% iz kredita

kineske EKSIM

banke, a 15% iz sopstvenih sredstava EPS)

Povećanje instalisane snage termoelektrana EPS-a za 350 MW, odnosno godišnje proizvodnje koja se plasira u prenosni sistem za oko

2200 GWh. Proizvodnja ovog termo bloka će nadomestiti proizvodnju kapaciteta čije je povlačenje iz

pogona planirano do 2023. godine što će uz izgradnju ostalih kapaciteta iz OIE obezbediti sigurnost

snabdevanja električnom energijom kupaca na području Republike Srbije.

Godišnja proizvodnja električne energije koja se plasira u prenosni sistem: 2200 GWh;

Vrednost plasirane energije prema regulisanim cenama električne energije iz 2015. godine: 14.762 miliona RSD (135,5 miliona $ prema regulisanim cenama električne energije iz 2015. godine).

tab. 8: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Status projekta u toku izrade POS-a

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat izgradnje novog bloka u TE Kostolac B3

Završen je Idejni projekat i dobijena je saglasnost Državne revizione komisije 2014. godine, u toku je izmena i dopuna Idejnog projekta, usled izmenjenih uslova od strane kineskog partnera. U toku je izrada i pregled Projekta za građevinsku dozvolu.

Studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, studija priključenja na prenosni sistem, energetska dozvola, elaborat o energetskoj efikasnosti, građevinska dozvola, projekat za izvođenje (građevinski, mašinski, elektro i informaciono-komunikacioni deo), projekat izvedenog stanja, upotrebna dozvola.

Indikator realizacije ovog projekta je procenat realizacije termin plana usaglašenog sa izvođačem po kvartalima (i godinama).

23


tab. 9: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

Projekat izgradnje novog bloka u TE Kostolac B3

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EPS, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

x

x

x

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

x

Studija uticaja na životnu sredinu i društvo

x

Dozvole

x

x

Realizacija gradnje i puštanje u probni rad

x

x

x

24


3.1.2.2. Projekti u oblasti prenosa električne energije

Projekti u oblasti prenosa električne energije mogu se podeliti u dve grupe:

1) Projekti pojačanja veza prenosnog sistema Srbije sa susednim prenosnim sistemima i dalje integracije prenosnog sistema Republike Srbije u regionalnu interkonekciju. Ovi projekti omogućuju realizaciju sledećih strateških ciljeva u oblasti elektroenergetike (ciljevi su navedeni po redosledu veličine uticaja projekta):

C.E.2. Razvoj tržišta električne energije na nacionalnom i regionalnom nivou;

C.E.3. Povećanje prenosnih kapaciteta/koridora preko Republike Srbije koji imaju regionalni i panevropski značaj;

C.E.5. Stvaranje mogućnosti za neto izvoz električne energije;

C.E.1. Obezbeđivanje sigurnog snabdevanja električnom energijom domaćeg tržišta;

2) Projekti daljeg razvoja i rekonstrukcije postojeće mreže naponskog nivoa 110 kV radi obezbeđenja sigurnog napajanja korisnika prenosnog sistema. Ovi projekti omogućuju realizaciju sledećih strateških ciljeva u oblasti elektroenergetike:

C.E.1. Obezbeđivanje sigurnog snabdevanja električnom energijom domaćeg tržišta;

C.E.2. Razvoj tržišta električne energije na nacionalnom i regionalnom nivou;

U prvu grupu projekata spada projekat „Transbalkanski koridor” koji je u fazi realizacije i koji ima pretežno regionalni karakter. Drugu grupu projekata čine projekti rekonstrukcije postojećih vodova 110 kV koji su na kraju eksploatacionog veka, kao i izgradnje novih vodova kojima se rešavaju problemi nesigurnog, radijalnog napajanja pojedinih transformatorskih stanica 110/X kV.

P.2. Projekat „Transbalkanski koridor”

Projekat „Transbalkanski koridor” nalazi se na Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata, Prioritetnoj listi infrastrukturnih energetskih projekata (PECI listi), Listi projekata od zajedničkog interesa (PCI listi) (sekcija Rešica - Pančevo), Listi projekata investicionog okvira Zapadnog Balkana (WBIF listi) i Listi projekata u okviru inicijative Zapadni Balkan 6 (WB6 listi) (sekcija Kragujevac 2 - Kraljevo 3 i dogradnja TS Kraljevo 3) i sastoji se iz dve faze.

Projekat „Transbalkanski koridor - faza 1” sastoji se iz četiri sekcije:

1. Izgradnja dvostrukog dalekovoda 400 kV TS Pančevo 2 - TS Rešica;

2. Izgradnja dalekovoda 400 kV TS Kragujevac 2 - TS Kraljevo 3;

3. Izgradnja dvostrukog dalekovoda 400 kV TS Obrenovac - TS Bajina Bašta;

4. Izgradnja regionalne interkonekcije 400 kV Srbija - Bosna i Hercegovina - Crna Gora kroz izgradnju dvostrukog dalekovoda 400 kV TS Bajina Bašta - TE Pljevlja - HE Višegrad na koju bi se perspektivno priključila buduća RHE Bistrica.

Projekat „Transbalkanski koridor - faza 2” obuhvata više projekata izgradnje novih elektroenergetskih vodova 400 kV. Tek nakon završetka prve faze, a na osnovu kompletirane planske i tehničke dokumentacije, doneće se odluka o prioritetima projekata u okviru faze 2.

Planira se da se tokom realizacije POS-a završi izgradnja sekcija 1, 2 i 4 faze 1 projekta, započne izgradnja sekcije 3 faze 1 projekta i kompletira planska i tehnička dokumentacija i obezbede dozvole za izgradnju faze 2 projekta.

25


Za fazu 2 projekta u toku je izrada prethodne studije opravdanosti, tako da još uvek ne postoje raspoloživi podaci o konačnim tehničkim karakateristikama i efektima izgradnje dalekovoda.

Zbir efekata smanjenja gubitaka zbog realizacije svih projekata iznosi 202,3 GWh godišnje, što čini oko 0,2% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini. Međutim, zbirni efekat realizacije svih projekata je manji zbog promene baznog stanja u odnosu na koje su proračuni rađeni. U svakom slučaju, zbirni efekat nije manji od 130,4 GWh godišnje (maksimalni efekat pojedinačnog projekta), što čini oko 0,13% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u

2015. godini.

Do promena u odnosu na prethodno sagledane vrednosti projekta „Transbalkanski koridor - faza 1” u Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata, odnosno tab. 126

POS-a, došlo je zbog zaključivanja ugovora za kredit i donaciju za sekciju 2, čime je određena konačna vrednost investicije kao i preciznijeg sagledavanja troškova za sekcije 3 i 4, zbog potrebe popunjavanja aplikacije za dobijanje investicionog granta.

26


Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije (vrednosti su preuzete iz odgovarajućih studija)

dvostruki dalekovod

400 kV TS Pančevo 2 -

Rešica - 65 km

25,4 miliona € (sopstvena sredstva

EMS-a)

Unapređenje ukupnog i neto prenosnog

kapaciteta interkonecije između Srbije i Rumunije, olakšavanje priključenja budućih velikih vetroelektrana na području južnog Banata i priključenja buduće TS 400/110 kV Vršac, prevođenje prenosne mreže u zapadnoj Srbiji na 400 kV kroz postepeno preuzimanje funkcije preko 500 km 220 kV vodova u ovoj zoni čija je starost preko 50 godina i predviđeni su za povlačenje iz upotrebe, uz smanjenje gubitaka, povećanje kapaciteta vodova koji omogućuju pumpni režim RHE Bajina Bašta, povećanje prenosnog kapaciteta prenosne mreže u

Republici Srbiji u pravcu istok-zapad, i sever-jugoistok i olakšanje plasmana

jeftinije električne energije iz

jugoistočne Evrope u Italiju čime se u Republici Srbiji: povećava sigurnost napajanja kupaca električnom energijom, omogućava priključenje obnovljivih izvora električne energije i obezbeđuje bolja integracija tržišta električne energije, a obezbediće se i uslovi za priključenje buduće RHE Bistrica na 400 kV mrežu.

5,1 miliona € (smanjenje gubitaka 0,6 miliona € i povećanje prenosnog kapaciteta 4,5 miliona €);

Smanjenje gubitaka: 13,3 GWh godišnje (oko 1,4% u odnosu na sadašnju vrednost gubitaka u prenosnom sistemu); Smanjenje emisije CO2 ≈ 11000 t godišnje (procena).

dalekovod 400 kV

TS Kragujevac 2 -

TS Kraljevo 3 - 60 km

28 miliona € (od toga: 6,4

miliona €

sopstvena sredstva

EMS-a, 6,6 miliona

€ donacija preko

WBIF, 15 miliona €

kredit KfW)

0,38 miliona € (smanjenje gubitaka);

Smanjenje gubitaka: 7 GWh godišnje (oko 0,8% u odnosu na sadašnju vrednost gubitaka u prenosnom sistemu); Smanjenje emisije CO2 ≈ 4077 t godišnje (procena).

dvostruki dalekovod

400 kV TS Obrenovac - TS Bajina Bašta - 111 km

60 miliona € (pretpristupni EU

fondovi)

9,8 miliona € (smanjenje gubitaka 7,8 miliona €, smanjenje emisije CO2 1,3 miliona € i povećanje prenosnog kapaciteta 0,7 miliona €)

Smanjenje gubitaka: 130,4 GWh godišnje (oko 14% u odnosu na sadašnju vrednost gubitaka u prenosnom sistemu); Smanjenje emisije CO2 ≈ 108500 t godišnje (procena).

dvostruki dalekovod

400 kV koji povezuje TS Bajina Bašta, TE Pljevlja i HE Višegrad

- 84 km

48 miliona € (pretpristupni EU

fondovi)

6,4 miliona € (pojedinačni efekti nisu dati u raspoloživoj dokumentaciji);

Smanjenje gubitaka: 51,6 GWh godišnje (oko 5,5% u odnosu na sadašnju vrednost gubitaka u prenosnom sistemu); Smanjenje emisije CO2 ≈ 42900 t godišnje (procena).


tab. 11: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

dvostruki dalekovod

400 kV TS Pančevo 2 -

TS Rešica - 65 km

Izgradnja započeta 2016. godine

Projekat izvedenog objekta

dalekovod 400 kV TS Kragujevac 2 -

TS Kraljevo 3 - 60 km

Završena je kompletna planska dokumentacija, usvojeni su planovi detaljne regulacije za teritorije tri lokalne samouprave kroz kojih prolazi dalekovod (Kragujevac, Knić i Kraljevo), obezbeđeni su lokacijski uslovi koji su izdati od strane Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Studija opravdanosti sa idejnim projektom je završena i reviziona komisija Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je izdala pozitivno mišljenje na Studiju. Završena je kompletna procedura procene uticaja objekta na životnu sredinu. Urađena je Studija o proceni uticaja, održana javna rasprava i javni uvid, a potom i stručna revizija u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. U završnoj fazi je izrada tehničke dokumentacije i tehnička kontrola iste. Pri kraju je i rešavanje

imovinsko-pravnih poslova, tj. eksproprijacija zemljišta za stubna mesta. Dobijena je građevinska dozvola za radove u TS Kraljevo 3.

Očekuje se da izdavanje građevinske dozvole za dalekovod i pokretanje tendera za izgradnju započnu tokom 2017. godine, a izgradnja dalekovoda tokom

2018. godine.

28


Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

dvostruki dalekovod

400 kV TS Obrenovac - TS Bajina Bašta - 111 km

U toku je priprema elaborata o izboru idejne trase i Prostornog plana područja posebne namene. Takođe, priprema se dokumentacija za tender za izradu studije opravdanosti, idejnog projekta i studije procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji. Dokumenti koji su pripremljeni u prethodnom postupku ne odgovoraju zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji pa ih je potrebno prilagoditi.

Elaborat izbora idejne trase, Prostorni plan područja posebne namene, idejno rešenje, lokacijski uslovi, konačna verzija studije opravdanosti, idejnog projekta i studije procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat izvedenog objekta.

dvostruki dalekovod

400 kV koji povezuje Bajinu Baštu, TE Pljevlja i HE Višegrad - 84 km

U toku je priprema Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN) u nadležnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Paralelno se priprema studija opravdanosti, idejni projekat i studija procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji i oni će biti dostavljeni na reviziju po usvajanju PPPPN i idejnog rešenja i pribavljanja lokacijskih uslova.

Prostorni plan područja posebne namene, idejno rešenje, lokacijski uslovi, konačna verzija studije opravdanosti, idejnog projekta i studije procene uticaja na životnu sredinu u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat izvedenog objekta.

Indikator realizacije ovog projekta je realizacija aktivnosti prikazanih po godinama u narednoj tabeli. Brojevi u tabeli označavaju sekcije projekta, a broj 5 se odnosi na drugu fazu projekta.

tab. 12: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a (po sekcijama)

Projekat: Transbalkanski koridor

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EMS

1-4

2-4

2-4

3-5

3-5

3-5

3, 5

Priprema prostorno-planske dokumentacije

4

4

3-4

3, 5

3, 5

5

Priprema tehničke dokumentacije

4

3-4

3-4

3, 5

3, 5

5

Studija uticaja na životnu sredinu i društvo

3

Dozvole

2

4

4

3-5

3, 5

3, 5

5

Realizacija gradnje i puštanje u probni rad

1

2

2

4

4

3


P.3. Projekat rekonstrukcije elektroenergetskih vodova 110 kV u cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti prenosa električne energije na naponskom nivou 110 kV.

Preko 2000 km nadzemnih elektroenergetskih vodova 110 kV u prenosnoj mreži izgrađeno je pre više od 50 godina. Iako su u međuvremenu neki od njih rekonstruisani, u pitanju su bile zamene dotrajalih provodnika, a vrlo retko zamena stubova. Veliki broj elektroenergetskih vodova je izgrađen na betonskim stubovima i prolazi ugroženim trasama, što za posledicu ima smanjenje pokazatelja pouzdanosti napajanja. Da bi se obezbedio zadovoljavajući nivo pouzdanosti napajanja prenosnom mrežom 110 kV neophodno je realizovati faznu rekonstrukciju ove mreže u narednom periodu. U periodu realizacije POS-a planirano je da se godišnje izvrši rekonstrukcija oko 40 kilometara nadzemnih elektroenergetskih vodova 110 kV, odnosno, ukupno 280 kilometara.

Svaki pojedinačni vod zahteva posebnu analizu efekata na energetsku efikasnost, zavisno od njegove uloge u mreži (odnosno, maksimalnog godišnjeg opterećenja i ekvivalentnog vremena njegovog trajanja) i preseka provodnika pre i posle rekonstrukcije. Uz pretpostavku da je prosečno maksimalno opterećenje rekonstruisanih vodova 20 MW i 6 MVAr, i da će svi rekonstruisani vodovi menjati presek sa AlFe 3x150 mm2 na AlFe 3x240 mm2 pri čemu je ekvivalentno vreme trajanja maksimalne snage 4500 sati godišnje, očekivano godišnje smanjenje gubitaka energije po 1 km voda iznosi oko 6700 kWh (335 €/km uz pretpostavljenu cenu gubitaka energije od 0,05 €/kWh). Sa aspekta energetske efikasnosti procenjeni efekat realizacije kompletnog projekta je smanjenje gubitaka od 1,88 GWh godišnje posle 2023. godine, što čini oko 0,002% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini.


Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

40 km/godišnje

Oko 4 miliona €

godišnje

(sopstvena sredstva

EMS-a)

Smanjenje godišnjih troškova održavanja, povećanje sigurnosti snabdevanja, smanjenje gubitaka.

Smanjenje godišnjih troškova.oko 52 hiljade € (usvojena je studijska procena od 1300 €/km, pri čemu nisu razdvojeni pojedinačni efekti smanjenja troškova održavanja, gubitaka,...)

Indikator realizacije ovog projekta je procenat realizacije aktivnosti prikazanih po godinama u narednoj tabeli. Broj kilometara u tabeli označava ukupnu dužinu vodova za koju bi trebalo da se realizuje određena aktivnost.

tab. 14: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat: Rekonstrukcija 110 kV mreže

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EMS

x

x

x

x

x

x

x

Priprema prostorno-planske dokumentacije

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

Priprema tehničke dokumentacije

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

Studija uticaja na životnu sredinu i društvo

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

Dozvole

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

Realizacija gradnje

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km

40 km


P.4. Projekat pojačanja nadzemnih i podzemnih (kablovskih) elektroenergetskih vodova

110 kV u cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti prenosa električne energije na naponskom nivou 110 kV.

Dvadesetak transformatorskih stanica ODS nema obezbeđeno sigurno napajanje. To su: Novi Sad 7, Senta 2, Ada, Temerin, Žabalj, Bela Crkva, Veliko Gradište, Kovin, Rudnik Kovin, Krupanj, Ljubovija, Knić, Stenjevac, Prijepolje, Arilje, Ivanjica, Novi Pazar 1 i

2, Raška, Sjenica, Jablanica, Vlasotince, Dimitrovgrad, Preševo. Naime, pri ispadu jedinog napojnog voda navedene TS ostaju bez napajanja na 110 kV nivou, pri čemu se za samo mali deo njihovog konzuma može obezbediti rezervno napajanje na nižim naponskim nivoima iz susednih TS 110/X kV. Takođe, pojedini 110 kV pravci zahtevaju pojačanje radi povećanja efikasnosti prenosa energije mrežom 110 kV. S tim u vezi, u periodu realizacije POS predviđa se ulazak u pogon sledećih 110 kV nadzemnih i podzemnih (kablovskih) elektroenergetskih vodova:

1. Podzemni vod 110 kV TS 110/35/20 kV Novi Sad 7 - TS 110/20/10 kV Novi Sad 5 (Al

1000 mm2, 3,98 km);

2. Dalekovod 110 kV TS 110/20 kV Bela Crkva - TS 110/35 kV Veliko Gradište (Alč 240 mm2, 34,13 km);

3. Dalekovod 110 kV TS 110/35 kV Ljubovija - TS Srebrenica (BiH - Alč 240 mm2,

ukupno 8,62 km, a deo u nadležnosti RS - 2,5 km);

4. Dalekovod 110 kV TS 110/20 kV Ada - TS 110/20 kV Kikinda 2 (Alč 240 mm2,

29,56 km);

5. Dalekovod 110 kV TS 110/35 kV Guča - TS 110/35 kV Ivanjica (Alč 240 mm2, 23 km);

6. Dvostruki dalekovod 110 kV TS 220/110 kV Kraljevo 3 - TS 110/35 kV Novi Pazar 1 (2xAlč 240 mm2, 63,37 km).

Priprema planske i tehničke dokumentacije za ove vodove će se sukcesivno realizovati tokom realizacije POS-a.

Za navedene potprojekte ne postoje raspoložive studijske informacije o efektima smanjenja gubitaka u postojećem stanju mreže. Zbog toga su urađene procene uticaja na poboljšanje energetske efikasnosti na bazi raspoloživih modela prenosne mreže:

1. Podzemni vod 110 kV TS 110/35/20 kV Novi Sad 7 - TS 110/20/10 kV Novi Sad 5:

1,9 GWh godišnje (≈0,002% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini);

2. Dalekovod 110 kV TS 110/20 kV Bela Crkva - TS 110/35 kV Veliko Gradište:

1,48 GWh godišnje (≈0,0014% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini);

3. Dalekovod 110 kV TS 110/35 kV Ljubovija - TS Srebrenica: efekti su približno nula;

4. Dalekovod 110 kV TS 110/20 kV Ada - TS 110/20 kV Kikinda 2: efekti su približno nula;

5. Dalekovod 110 kV TS 110/35 kV Guča - TS 110/35 kV Ivanjica: efekti su približno nula;

6. Dvostruki dalekovod 110 kV TS 220/110 kV Kraljevo 3 - TS 110/35 kV Novi Pazar 1:

13,6 GWh godišnje (≈0,013% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini).


Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

1. Podzemni vod 110 kV TS Novi Sad 7 - TS Novi Sad 5, Al 1000 mm2, 3,98 km

3,2 miliona €

(sopstvena sredstva EMS-a)

Poboljšanje sigurnosti napajanja, smanjenje gubitaka.

Smanjenje neisporučene električne energije za oko 37 MWh.

2. Dalekovod 110 kV TS Bela Crkva - TS Veliko Gradište, Alč 240 mm2, 34,13 km

2,8 miliona €

(sopstvena sredstva EMS-a)

Smanjenje neisporučene električne energije za oko 166 MWh.

3. Dalekovod 110 kV

TS Ljubovija - TS Srebrenica

(BiH), Alč 240 mm2, ukupno

8,62 km, a deo u nadležnosti

RS - 2,5 km

0,7 miliona €

(sopstvena sredstva EMS-a)

Smanjenje neisporučene električne energije za oko 262 MWh.

4. Dalekovod 110 kV TS Ada -

TS Kikinda 2, Alč 240 mm2,

29,56 km

2,2 miliona €

(sopstvena sredstva EMS-a)

Smanjenje neisporučene električne energije za oko 233 MWh.

5. Dalekovod 110 kV TS Guča -

TS Ivanjica, Alč 240 mm2,

23 km

2,4 miliona €

(sopstvena sredstva EMS-a)

Smanjenje neisporučene električne energije za oko 340 MWh.

6. Dvostruki dalekovod 110 kV

TS Kraljevo 3 - TS Novi

Pazar 1, 2xAlč 240 mm2,

63,37 km

9,6 miliona €

(sopstvena sredstva EMS-a)

Smanjenje neisporučene električne energije za oko 157 MWh.


tab. 16: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Potprojekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

1. Podzemni vod

110 kV TS Novi Sad 7 -

TS Novi Sad 5

Postoji kompletna urbanističko-planska dokumentacija.

U toku je postupak kompletiranja tehničke dokumentacije, obezbeđivanja potrebnih dozvola i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa.

2. Dalekovod 110 kV

TS Bela Crkva -

TS Veliko Gradište

Postoji kompletna urbanističko-planska dokumentacija i tehnička dokumentacija.

U toku je postupak obezbeđivanja dozvola za gradnju i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

3. Dalekovod 110 kV

TS Ljubovija -

TS Srebrenica (BiH)

Projekat je u razvojnoj fazi.

Nedostaje kompletna urbanističko-planska i tehnička dokumentacija, nije započeto obezbeđivanje potrebnih dozvola i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

4. Dalekovod 110 kV

TS Ada - TS Kikinda 2

Postoji kompletna urbanističko-planska dokumentacija i tehnička dokumentacija.

U toku je postupak obezbeđivanja potrebnih dozvola i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

5. Dalekovod 110 kV

TS Guča - TS Ivanjica

Postoji kompletna urbanističko-planska dokumentacija.

Nije započet proces obezbeđenja potrebne tehničke dokumentacije, nisu obezbeđene dozvole, nisu rešeni imovinsko-pravni odnosi.

6. Dvostruki dalekovod

110 kV TS Kraljevo 3 -

TS Novi Pazar 1

Postoji kompletna urbanističko-planska dokumentacija.

U toku je postupak kompletiranja tehničke dokumentacije i obezbeđivanja potrebnih dozvola. Nije započet postupak rešavanja imovinsko-pravnih odnosa.

Indikator realizacije ovog projekta je realizacija aktivnosti prikazanih po godinama u narednoj tabeli. Brojevi u tabeli odgovaraju rednim brojevima pojedinih potprojekata iz tab. 16

34


Projekat:

„Projekat pojačanja nadzemnih i podzemnih elektroenergetskih vodova 110 kV”

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EMS

1-6

1-6

2-6

4-6

5-6

Priprema prostorno-planske dokumentacije

3

Priprema tehničke dokumentacije

1, 5-6

3

Dozvole

1, 2, 4

1-6

3, 5-6

Realizacija gradnje

1-2

2-6

4-6

5-6


3.1.2.3. Projekti u oblasti distribucije električne energije

Osnovna funkcija projekata u oblasti distribucije električne energije je povećanje nivoa pouzdanosti napajanja kupaca električne energije, smanjenje gubitaka električne energije i optimalno korišćenje kapaciteta distributivne mreže. Dakle, ovi projekti obezbeđuju realizaciju sledećih strateških ciljeva u oblasti elektroenergetike:

C.E.1. Obezbeđivanje sigurnog snabdevanja električnom energijom domaćeg tržišta; C.E.4. Smanjenje gubitaka u distributivnim mrežama;

Projekti se mogu podeliti u dve grupe: projekti uvođenja savremenih tehnologija koje omogućuju unapređenje funkcionisanja i smanjenje gubitaka u distributivnom sistemu i projekti rekonstrukcije i pojačanja distributivne mreže s ciljem da se unapredi pouzdanost napajanja kupaca i da se smanje gubici u distributivnoj električnoj mreži.

U prvoj grupi projekata nalaze se projekti „Unapređenje merne infrastrukture” i

„Automatizacaja distributivne mreže”. Drugu grupu projekata čine „Projekat rekonstrukcije TS 110/X kV na kraju eksploatacionog veka” i „Projekat izgradnje novih TS 110/X kV”.

Ukupna investiciona vrednost navedena četiri projekta iznosi oko 277 miliona €.

P.5. Projekat „Unapređenje merne infrastrukture”

Cilj projekta „Unapređenje merne infrastrukture” je zamena dotrajale merne infrastrukture i implementacija savremenih sistema za daljinsko očitavanje i upravljanje potrošnjom, kao i informacionih sistema koji omogućuju korišćenje ovako prikupljenih podataka. Projekat se realizuje fazno, kroz zamenu brojila i implementaciju sistema na područjima na kojima je izvršena prethodna priprema i snimanje postojećeg stanja. Trenutno je pripremljena i raspoloživa dokumentacija za zamenu indirektnih, poluindirektnih i direktnih mernih grupa na području kompletnog ODS-a (130 indirektnih mernih grupa klase 02, 4.087 indirektnih mernih grupa klase

05, 29.830 poluindirektnih mernih grupa i 24.295 direktnih mernih grupa) i zamenu brojila za ukupno oko 50.000 domaćinstava i 25.343 indirektne merne grupe koje će se ugraditi na TS X/0,4 kV. Takođe, pripremljena je dokumentacija za implementaciju informacionog sistema koji će omogućiti daljinsko očitavanje, upravljanje potrošnjom i korišćenje podataka dobijenih na ovaj način.

U tab. 19 dat je indikativni plan realizacije projekta. Konačan plan realizacije projekta biće definisan na početku njegove realizacije i biće formiran na osnovu procene o mogućnosti isporuke opreme i raspoložive tehničke dokumentacije za njenu instalaciju.

Sa aspekta energetske efikasnosti procenjeni efekat projekta je smanjenje gubitaka od

96 GWh godišnje, što čini oko 0,09% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini.

36


Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Zamena 83.685 indirektnih, poluindirektnih i direktnih mernih grupa i

330.000 brojila kod domaćinstava i industrijskih kupaca i implementacija AMI/MDM sistema u skladu sa tehničkom specifikacijom

80 miliona €

(50% kredit Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i 50% kredit Evropske investicione banke (EIB))

Praćenje toka električne energije kroz distributivni sistem, od njenog ulaska do izlaska i optimizacija tokova. Smanjenje troškova i vremena potrebnog za očitavanje, isključenje i uključenje kupaca električne energije, smanjenje komercijalnih gubitaka kao rezultat izmeštanja mernih mesta, povećanje stepena naplate (discipline u plaćanju električne energije), mogućnost brze implementacije novih tarifnih

stavova kod kupaca, povećanje mogućnosti upravljanja potrošnjom, smanjenje broja prigovora na tačnost očitavanja (obračuna), kvalitetniji nadzor i optimizacija funkcionisanja distributivnog sistema, smanjenje troškova održavanja, obezbeđivanje ekonomičnijeg i pravovremenog investiranja u elektroenergetsku mrežu, kvalitetnije i brže rešavanje zahteva novih korisnika za priključenje, stvaranje preduslova za kvalitetnije funkcionisanje tržišta električne energije, jednostavnija procedura promene snabdevača i fleksibilnost u snabdevanju električnom energijom, obezbeđivanje podataka i informacija u realnom vremenu ovlašćenim subjektima (krajnjem kupcu, trenutnom snabdevaču, i potencijalnom snabdevaču), praćenje kvaliteta napona i kontinuiteta napajanja.

6,4 miliona € (4,8 miliona €

- smanjenje

troškova gubitaka -

≈96 GWh

godišnje,

1,6 miliona €

- smanjenje troškova očitavanja)

Indikator realizacije ovog projekta je procenat realizacije aktivnosti prikazanih po godinama u narednoj tabeli.


tab. 19: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a (broj brojila koji se obrađuje)

Projekat: Unapređenje merne infrastrukture

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EPS, ODS

x

x

x

x

x

x

Priprema tehničke dokumentacije

16.000

66.000

66.000

66.000

66.000

Realizacija projekta

25.343 IMG

za

TS X/0,4 kV,

4.217 IMG,

29.830

PIMG,

24.295 DMG

66.000

66.000

66.000

66.000

66.000

Napomena: IMG - indirektna merna grupa, PIMG - poluindirektna merna grupa, DMG - direktna merna grupa.


P.6. Projekat „Automatizacaja distributivne mreže”

Cilj projekta „Automatizacaja distributivne mreže” je poboljšanje pouzdanosti napajanja potrošača, skraćenje vremena trajanja prekida, zaštita posebno osetljivih kupaca (javne službe, bolnice, procesna industrija koja je osetljiva na prekide napajanja), povećanje nivoa manipulativnosti mreže srednjeg napona, poboljšanje iskorišćenja postojeće opreme kroz ujednačavanje godišnjeg dijagrama opterećenja daljinskim upravljanjem opterećenjem, odnosno, promenom načina njegovog napajanja kroz korišćenje sistema daljinskog upravljanja u mreži srednjeg napona. Projekat će se realizovati kroz ugradnju novih rastavnih elemenata u srednjenaponskoj mreži (recloser- a i rastavljača snage) koji će biti daljinski upravljani, ugradnjom opreme za daljinsko upravljanje na postojećoj rastavnoj opremi, ugradnjom novih TS X/0,4 kV sa ring main unit prekidačkom opremom, ugradnjom ring main unit prekidačke opreme na postojećim TS X/0,4 kV, ugradnjom SCADA sistema i njihovom integracijom u postojeće dispečerske centre upravljanja.

Ovaj projekat nema značajnijeg uticaja na unapređenje energetske efikasnosti.


tab. 20: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Automatizacija srednjenaponske mreže kroz ugradnju i opremanje opremom za daljinski nadzor i upravljanje ukupno

1.050 tačaka u mreži i automatizacija TS

35/X kV kroz ugradnju

SCADA sistema po TS

10,5 miliona €

(1,3 milijarde RSD)

Skraćenje vremena prekida napajanja potrošača (naročito posebno osetljivih potrošača), brže uspostavljanje posthavarijskih režima nakon ispada objekata 110/X kV i 35/X kV, ujednačavanje dijagrama opterećenja objekata 110/X kV i

35/10 kV (bolja iskorišćenost istih i odlaganje investicija u nove), poboljšanje operativnog upravljanja mrežom i zaštite energetskih vodova.

360.000 € (bez uvaženih efekata na sniženje opterećenja objekata 110/X kV i

35/X kV i efekata smanjenja broja prekida napajanja posebno osetljivih kupaca)

Indikator realizacije ovog projekta je procenat realizacije aktivnosti prikazanih po godinama u narednoj tabeli.

tab. 21: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a (broj tačaka koji se automatizuje u mreži srednjeg napona)

Projekat: Automatizacaja distributivne mreže

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EPS, ODS

x

x

x

x

x

x

x

Priprema tehničke dokumentacije

150

150

150

150

150

150

150

Dozvole

150

150

150

150

150

150

150

Realizacija projekta

150

150

150

150

150

150

150


P.7. Projekat rekonstrukcije TS 110/X kV na kraju eksploatacionog veka u cilju povećanja bezbednosti rada i sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti distribucije električne energije na naponskom nivou 110 kV.

Više od 50 TS 110/X kV na području energetskih subjekata za distribuciju električne energije u Srbiji je staro 40 i više godina. Mada je u međuvremenu u pojedinim transformatorskim stanicama vršena zamena neispravne opreme i rekonstrukcije najmanjeg obima da bi se omogućio njihov bezbedan rad, većina ovih TS funkcioniše sa starom i neujednačenom opremom, a i njihova uloga u mreži je značajno promenjena od momenta njihovog ulaska u rad (ove TS su uglavnom bile građene izvan urbanizovanih zona, a danas su u potpuno urbanizovanim područjima sa različitom strukturom mreže koja se iz njih ili u njihovoj okolini napaja sa naponskog nivoa 110 kV). Takođe, promenjena je i struktura i funkcija napojne 110 kV mreže, što zahteva i eventualnu izmenu načina povezivanja ovih objekata. Zbog navedenih razloga, a da bi se obezbedilo sigurno snabdevanje kupaca koji se napajaju posredstvom ovih TS, neophodna je hitna rekonstrukcija velikog broja TS 110/X kV u distributivnoj mreži. Projekat rekonstrukcije sadrži sledeći skup potprojekata rekonstrukcije pojedinih TS 110/X kV koji bi trebalo da se realizuje u periodu koji pokriva POS:

1. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Požarevac 1 (instalisana snaga 20+31,5 MVA, projektovana snaga 2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,5 miliona € -

309 miliona RSD);

2. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Petrovac (instalisana snaga 20+31,5 MVA, projektovana snaga 2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,3 miliona € -

408 miliona RSD);

3. Rekonstrukcija TS 110/35/10 kV Lapovo (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,35 miliona € - 290 miliona RSD);

4. Rekonstrukcija TS 110/10 kV Kragujevac 5 (Divlje Polje) (instalisana snaga

31,5 MVA, projektovana snaga 2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,142 miliona € - 388 miliona RSD);

5. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Raška (instalisana snaga 31,5+20 MVA, projektovana snaga 2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,5 miliona € - 309 miliona RSD);

6. Rekonstrukcija TS 110/10 kV Novi Pazar 2 (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 1,6 miliona € -

198 miliona RSD);

7. Rekonstrukcija TS 110/10 kV Paraćin 3 (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 0,68 miliona € - 84 miliona RSD);

8. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Ćićevac (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 0,68 miliona € -

84 miliona RSD);

9. Rekonstrukcija TS 110/35/10 kV Lešnica (instalisana i projektovana snaga

2x20 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3 miliona € - 371 miliona RSD);

10. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Užice 1 (instalisana i projektovana snaga 2x31,5 MVA,

procenjena vrednost rekonstrukcije 0,72 miliona € - 89 miliona RSD);

11. Rekonstrukcija TS 110/20 kV Šabac 5 (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 1,2 miliona € - 148 miliona RSD);


12. Rekonstrukcija TS 110/35/6,3 kV Šabac 1 (instalisana snaga 3x31,5+20 MVA, projektovana snaga 4x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,8 miliona € -

346 miliona RSD);

13. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Gornji Milanovac 1 (instalisana i projektovana snaga

2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,7 miliona € - 333 miliona RSD);

14. Rekonstrukcija TS 110/10 kV Niš 5 (instalisana snaga 20 MVA, projektovana snaga

2x20 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 0,5 miliona € - 62 miliona RSD);

15. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Aleksinac (instalisana snaga 31,5+20 MVA, projektovana snaga 2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,3 miliona € -

408 miliona RSD);

16. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Niš 1 (instalisana i projektovana snaga 2x31,5 MVA,

procenjena vrednost rekonstrukcije 2 miliona € - 247 miliona RSD);

17. Rekonstrukcija TS 110/10 kV Ristovac (instalisana snaga 10 MVA, projektovana snaga 2x16 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 1 milion € - 124 miliona RSD);

18. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Pirot 2 (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 1 milion € - 124 miliona RSD);

19. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Vlasotince (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 1 milion € - 124 miliona RSD);

20. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Bor 1 (instalisana i projektovana snaga 2x31,5 MVA,

procenjena vrednost rekonstrukcije 2,5 miliona € - 309 miliona RSD);

21. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Vranje 1 (instalisana i projektovana snaga 2x31,5 MVA,

procenjena vrednost rekonstrukcije 2,5 miliona € - 309 miliona RSD);

22. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Kuršumlija (instalisana snaga 31,5 MVA, projektovana snaga 2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,5 miliona € - 309 miliona RSD);

23. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Zrenjanin 1 (instalisana i projektovana snaga

2x31,5MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,59 miliona € - 320 miliona RSD);

24. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Novi Sad 4 (instalisana i projektovana snaga

2x63 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 2,45 miliona € - 303 miliona RSD);

25. Rekonstrukcija TS 110/20 kV Novi Sad 5 (instalisana i projektovana snaga

2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,2 miliona € - 395 miliona RSD);

26. Rekonstrukcija TS 110/35/20 kV Subotica 1 (instalisana i projektovana snaga

2x31,5+20 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 1,676 miliona € - 207 miliona

RSD);

27. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Kikinda 1 (instalisana i projektovana snaga

2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,03 miliona € - 374 miliona RSD);

28. Rekonstrukcija TS 110/10 kV FOB (instalisana i projektovana snaga 2x31,5 MVA,

procenjena vrednost rekonstrukcije 3,17 miliona € - 391 miliona RSD);

29. Rekonstrukcija TS 110/35/10 kV Beograd 1 (2x40+31,5+30 MVA, projektovana snaga

2x40+2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,17 miliona € - 391 miliona

RSD);

30. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Beograd 6 (instalisana snaga 63+60 MVA, projektovana snaga 2x63 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 4,891 miliona € - 604 miliona RSD);

42


31. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Beograd 2 (instalisana snaga 2x31,5 MVA, projektovana snaga 2x63 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,17 miliona € - 391 miliona RSD);

32. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Beograd 9 (instalisana i projektovana snaga 2x63 MVA,

procenjena vrednost rekonstrukcije 3,17 miliona € - 391 miliona RSD);

33. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Beograd 7 (instalisana i projektovana snaga 2x63 MVA,

procenjena vrednost rekonstrukcije 3,17 miliona € - 391 miliona RSD);

34. Rekonstrukcija TS 110/35 kV Beograd 10 (instalisana i projektovana snaga

2x31,5 MVA, procenjena vrednost rekonstrukcije 3,25 miliona € - 401 miliona RSD).

Planira se da se u toku realizacije POS-a završi rekonstrukcija 28 TS 110/X kV, da bude u toku rekonstrukcija tri TS 110/X kV (Paraćin 3, Ćićevac i Kuršumlija), a da bude pripremljena potrebna prostorno-planska i tehnička dokumentacija za tri TS

110/X kV (Ristovac, Pirot 2 i Vlasotince).

Rekonstrukcija ostalih pomenutih TS (starijih od 40 godina), koja je potrebna u cilju povećanja bezbednosti rada i sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti distribucije električne energije na naponskom nivou 110 kV biće započeta u periodu nakon 2023. godine.

Sa aspekta energetske efikasnosti procenjeni efekat projekta je smanjenje gubitaka od

1,5 GWh godišnje što čini oko 0,0015% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini. Procena je formirana na osnovu podataka o povećanju instalisane snage transformatorskih stanica i pretpostavci o prosečnom opterećenju transformatora koji se zamenjuju ili kojima se pridružuje nova jedinica u transformatorskoj stanici.


tab. 22: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Rekonstrukcija 34

TS 110/X kV ukupne instalisane snage u planskom periodu

2.638 MVA

80,409 miliona € (9.931

miliona RSD)

(sopstvena sredstva EPS i krediti stranih finansijskih institucija: Svetske banke, EBRD, EIB, itd.)

Podizanje nivoa sigurnosti snabdevanja, optimalan razvoj mreže srednjeg napona.

Povećanje sigurnosti snabdevanja za ukupnu isporučenu energiju: 6.621 GWh;

Broj kupaca za koje se obezbeđuje sigurnost napajanja: ≈920.000;

tab. 23: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/35 kV Požarevac 1

Zamena kompletne elektroenergetske opreme svih naponskih nivoa kojoj je istekao eksploatacioni vek (osim transformatora) i izgradnja nove pogonske zgrade za opremu

35 kV. Implementacija novih tehnologija.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS-a.

Idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Petrovac

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Postoji prethodna studija opravdanosti, idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, rešeni su imovinsko pravni odnosi i obezbeđen dokaz o pravu svojine, formirana je specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.


Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/35/10 kV Lapovo

Ugradnja i povezivanje drugog transformatora koji je već nabavljen, sa opremanjem kompletnih polja na primaru, sekundaru i tercijeru i zamena opreme kojoj je istekao eksploatacioni vek u priključnim poljima postojećeg transformatora.

Postoji investiciono-tehnička dokumentacija, u toku je priprema tenderske dokumentacije za opremu i radove.

U toku je postupak za dobijanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova. Postojeći objekat ima građevinsku i upotrebnu dozvolu na projektnu dokumentaciju sa dva transformatora.

TS 110/10 kV Kragujevac 5 (Divlje Polje)

Ugradnja i povezivanje drugog transformatora koji je već nabavljen, sa opremanjem kompletnih polja na primaru, sekundaru i tercijeru i zamena opreme kojoj je istekao eksploatacioni vek u priključnim poljima postojećeg transformatora.

Postoji investiciono-tehnička dokumentacija, u toku je priprema tenderske dokumentacije za opremu i radove.

U toku je postupak za dobijanje rešenja o odobrenju za izvođenje radova. Postojeći objekat ima građevinsku i upotrebnu dozvolu na projektnu dokumentaciju sa dva transformatora.

TS 110/35 kV Raška

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Postoji prostorno-planska dokumentacija. U toku je izrada Idejnog projekta. Specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija su u fazi pripreme.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za izvođenje, rešenje o odobrenju za izvođenje radova. Postojeći objekat ima građevinsku i upotrebnu dozvolu na projektnu dokumentaciju sa dva transformatora.

TS 110/10 kV Novi Pazar 2

Ugradnja drugog transformatora 110/10 kV i opremanje priključnih polja 110 kV i 10 kV i ugradnja dodatnih ćelija 10 kV.

Postoji prostorno-planska i tehnička dokumentacija. Specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija su u fazi pripreme.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.


Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/10 kV Paraćin 3

Ugradnja drugog transformatora 110/10 kV i opremanje priključnih polja 110 kV i 10 kV i ugradnja dodatnih ćelija 10 kV.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija.

Idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Ćićevac

Ugradnja drugog transformatora 110/35 kV i opremanje priključnih polja 110 kV i 35 kV.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija.

Idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35/10 kV Lešnica

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Postoji prethodna studija opravdanosti, idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, rešeni su imovinsko pravni odnosi i obezbeđen dokaz o pravu svojine, formirana je specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.


Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/35 kV Užice 1

Postrojenje 110 kV: zamena postojeće opreme sa izradom novih temelja u trafo poljima, demontaža postojeće opreme i temelja u dalekovodnim poljima i izgradnja novih dalekovodnih polja prema „H” - šemi, kompletna rekonstrukcija sistema zaštite i upravljanja, rekonstrukcija i izgradnja saobraćajnica i proširenje ograde oko postrojenja;

Postrojenje 35 kV: demontaža temelja i opreme razvodnog postrojenja na otvorenom i kompletna izgradnja zatvorenog razvodnog postrojenja sa sistemom zaštite i upravljanja

Postrojenje 110 kV: pribavljena građevinska dozvola,odabran izvođač radova, radovi u toku;

Postrojenje 35 kV: Izabran je obrađivač koji će izraditi potrebnu investiciono- tehničku dokumentaciju, na osnovu koje će se formirati i obezbediti specifikacija za opremu i radove i koji će pribaviti sve potrebne dozvole

Za postrojenje 110 kV: upotrebna dozvola, za postrojenje 35 kV: idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Šabac 5

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani, ugradnja novog transformatora 110/20 kV 31,5 MVA, opremanje 20 kV ćelija, građevinska rekonstrukcija (zadržava se postojeći gabarit postrojenja).

Postoji kompletan projekat i građevinska dozvola iz 2011. godine. Dokumenta treba da se prilagode novom Zakonu o planiranju i izgradnji.

Studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za

građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35/6,3 kV Šabac 1 (buduća

110/35/20 kV)

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani, zamena jednog postojećeg transformatora 110/6 kV transformatorom 110/20 kV, ugradnja novog postrojenja 20 kV i građevinska rekonstrukcija (zadržava se postojeći gabarit postrojenja).

Usvojeni su idejni projekat i studija opravdanosti, završena tenderska procedura nabavke opreme.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.


Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/35 kV Gornji Milanovac 1

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Do sada je prikupljena sledeća dokumentacija: prethodna studija opravdanosti, idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, u toku je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, formirana je specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/10 kV Niš 5

Opremanje dva dalekovodna polja 110 kV, zamena primarne opreme i opreme zaštite i upravljanja.

Prikupljena je kompletna investiciono-tehnička dokumentacija. Formirana je specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija i završen je tender i ugovoren deo nabavke opreme. Radovi se planiraju za

2017. godinu.

Građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Aleksinac

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani i dogradnja polja za priključenje 110 kV dalekovoda ka TS Soko Banja.

Do sada je prikupljena sledeća dokumentacija: prethodna studija opravdanosti, idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, u toku je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, a formirana je specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.


Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/35 kV Niš 1

Sanacija TS koja je čvorna, priključena na mrežu 110 kV sa četiri voda 110 kV, opremljena sa dva energetska transformatora. U postojećem postrojenju 110 kV će se

zameniti kompletne sabirnice, oprema 110 kV (prekidač, SMT), sabirnički portali, izgraditi uljna jama itd.

Izrađena je studija opravdanosti sa idejnim projektom, pripremljena je specifikacija

za opremu i radove i tenderska dokumentacija, u toku je rešavanje pravno-imovinskih odnosa s obzirom na to da je TS preuzeta od EMS-a.

Projekat za građevinsku dozvolu, projekat za izvođenje, građevinska dozvola/ odobrenje za izvođenje radova.

TS 110/10 kV Ristovac

Nije formiran detaljan opis rekonstrukcije - verovatna kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije. Priprema dokumentacije će započeti u

2017. godini

Nema raspoložive investiciono-

tehničke dokumentacije.

TS 110/35 kV Pirot 2

Nije formiran detaljan opis rekonstrukcije - verovatna kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije. Priprema dokumentacije će započeti u

2020. godini

Nema raspoložive investiciono-

tehničke dokumentacije.

TS 110/35 kV Vlasotince

Nije formiran detaljan opis rekonstrukcije - verovatna kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije. Priprema dokumentacije će započeti u

2020. godini

Nema raspoložive investiciono-

tehničke dokumentacije.


Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/35 kV Bor 1

U prvoj etapi rekonstrukcije predviđena je:

- zamena jednog transformatora 31,5 MVA

transformatorom 63 MVA;

- ugradnja nove primarne i sekundarne opreme

110 kV i 35 kV;

- rekonstrukcija građevinskog dela objekta TS i nosača aparata u poljima 110 kV u skladu sa građevinskim projektom.

U drugoj etapi rekonstrukcije predviđena je:

- zamena drugog transformatora snage

31,5MVA transformatorom snage 63 MVA;

- dogradnja postrojenja 35 kV sa opremanjem četri nova izvodna polja 35 kV.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS-a.

Idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Vranje 1

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS-a.

Idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Kuršumlija

Kompletna zamena opreme na kraju eksploatacionog veka na visokonaponskoj i srednjenaponskoj strani.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS-a.

Idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.


Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/35 kV Zrenjanin 1

Izgradnja TS 110/35/20 kV “Zrenjanin 1” na lokaciji postojeće TS 110/35 kV. Rekonstrukcija novog RP 110 kV, rekonstrukcija RP 35 kV, postavljanje ET

110/20 kV, izgradnja novog RP 20 kV, zamena kompletne ZU opreme.

Postoji prostorno-planska dokumentacija. Izrađena je studija opravdanosti i idejni projekat.

Specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za

građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Novi Sad 4

Dogradnja RP 110 kV, rekonstrukcija

RP 35 kV, ugradnja transformatora 110/20 kV, izgradnja RP 20 kV (otkup parcele za proširenje TS) - priprema i zamena kompletne zaštitno-upravljačke opreme.

Objekat predviđen u prostornim i urbanističkim planovima s tim što je potrebno proširenje postojeće parcele. Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija.

Idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Novi Sad 5

Adaptacija postrojenja 110 kV radi povezivanja na prenosni sistem.

Pripremljena je prostorno-

planska dokumentacija

Studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za

građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35/20 kV Subotica 1

Rekonstrukcija RP 110 kV, rekonstrukcija RP

20 kV i zamena kompletne zaštitno-

upravljačke opreme.

Postoji pripremljena kompletna investiciono-tehnička dokumentacija, potpisan je ugovor sa izvođačem radova i isporučiocima opreme. Obezbeđeno je rešenje o odobrenju radova.

Projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.


Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/35 kV Kikinda 1

Formiranje napojne tačke 20 kV u postojećoj TS 110/35 kV Kikinda 1: dogradnja RP 110 kV, rekonstrukcija RP 35 kV, ugradnja transformatora 110/20 kV, izgradnja RP 20 kV i zamena kompletne zaštitno-upravljačke opreme.

U pripremi je prostorno- planska i tehnička dokumentacija.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, , specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/10 kV FOB

Predviđena je rekonstrukcija kompletne TS 110/10 kV FOB, a zbog prognoze opterećenja i predviđene izgradnje

TS 110/10 kV Beograd 41 - Blok 32 nije potrebno povećanje instalisane snage transformatora, već ostaje ista instalisana snaga 2x31,5MVA.

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije. Priprema dokumentacije će započeti u

2017. godini

Nema raspoložive investiciono-

tehničke dokumentacije.

TS 110/35/10 kV Beograd 1

Predviđena je rekonstrukcija razvodnog postrojenja 110 kV i rekonstrukcija i povećanje broja ćelija u RP 35 kV.

Nema raspoložive investiciono-tehničke dokumentacije. Priprema dokumentacije će započeti u

2017. godini

Nema raspoložive investiciono-

tehničke dokumentacije.


Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/35 kV Beograd 6

Predviđena je zamena starog postrojenja

110 kV novim postrojenjem u SF6 tehnici, zatim kompletna zamena razvodnog postrojenja

35 kV novim u SF6 tehnici sa dva sistema sabirnica, zamena relejne zaštite novom mikroprocesorskom, uvođenje daljinskog upravljanja, zamena kompletne sopstvene potrošnje i rekonstrukcija instalacija.

Postoje studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Beograd 2

Predviđeno je povećanje instalisane snage zamenom oba transformatora snage 31,5 MVA transformatorima snage 63 MVA. Postrojenje

110 kV će se rekonstruisati u celini kao postrojenje na otvorenom prostoru (zadržava se postojeći broj polja sa nešto izmenjenim redosledom i dva sistema sabirnica, ostavlja se prostor za jedno rezervno 110 kV polje). Predviđena je zamena 35 kV postrojenja u zgradi, na mestu postojećeg postrojenja 35 kV, novim postrojenjem sa dva sistema sabirnica uz dogradnju 4 izvodne rezervne ćelije. Novo

35 kV postrojenje predviđeno je u SF6 tehnici.

Do sada je prikupljena sledeća dokumentacija: prethodna studija opravdanosti, idejno rešenje, studija opravdanosti, idejni projekat, u toku je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, a formirana je specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.


Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/35 kV Beograd 9

Predviđena zamena starih transformatora T1 i T2 novim transformatorima iste snage i ugradnja novog transformatora T3 snage

63 MVA. Prvo se izvode radovi na izgradnji postrojenja za priključenje transformatora T3. Rekonstrukcija RP 110 kV predviđena je u dve faze.U prvoj će biti u pogonu jedan

transformator preko svog 110 kV trafo polja, a ostali deo RP 110 kV će biti demontiran i izvršeni potrebni građevinski i elektromontažni radovi na montaži nove opreme. Potrebno je obezbediti prevezivanje

110 kV vodova, van kruga postrojenja TS Beograd 9 ( u skladu sa mogućnostima i uslovima EMS-a). U drugoj fazi

rekonstrukcije u pogonu će biti drugi transformator 110/35 kV preko rekonstruisanog dela RP 110 kV. Za to vreme će se izvršiti rekonstrukcija preostalog dela RP 110 kV koje je bilo u pogonu u prvoj fazi rekonstrukcije.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS-a.

Studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za

građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.


Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/35 kV Beograd 7

Postojeće stanje 2x63MVA, a planirano stanje

2x63 MVA + 2x31,5 MVA (zadržava se T2, zamenjuje se T1, ugrađuju se novi T3 i T4 snage

31,5 MVA, prenosnog odnosa 110/10 kV). Rekonstrukcija RP 110 kV predviđena je u dve faze. U prvoj fazi u pogonu će biti jedan transformator preko svog 110 kV polja, a ostali deo RP 110 kV će biti demontiran i izvršeni potrebni građevinski i elektromontažni radovi na montaži nove opreme. U drugoj fazi rekonstrukcije u pogonu će biti drugi transformator 110/35 kV preko rekonstruisanog dela RP 110 kV. Za to vreme

će se izvršiti rekonstrukcija preostalog dela RP 110 kV koje je bilo u pogonu u prvoj fazi rekonstrukcije, kao i izgradnja dodatnog postrojenja za priključenje transformatora T3 i T4.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS-a.

Studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za

građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.


Projekat

Opis rekonstrukcije

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/35 kV Beograd 10

Predviđena je kompletna zamena opreme u 110 kV postrojenju, zamena kompletnog postrojenja

35 kV, zadržavaju se oba postojeća transformatora snage od po 31,5 MVA, predviđena je kompletna rekonstrukcija sopstvene potrošnje, uzemljenja, osvetljenja, gromobranske instalacije,... Rekonstrukcija RP 110 kV će se realizovati u dve faze. U prvoj će biti u pogonu jedan transformator

preko svog 110 kV trafo polja, a ostali deo RP

110 kV će biti demontiran i izvršeni potrebni građevinski i elektromontažni radovi na montaži nove opreme. U drugo fazi rekonstrukcije u pogonu će biti drugi transformator preko rekonstruisanog dela RP 110 kV.

Ne postoji urađena investiciono-tehnička dokumentacija. Usvojen projektni zadatak na Tehničkom savetu EPS-a.

Studija opravdanosti, idejni projekat, specifikacija za opremu i radove i tenderska dokumentacija, projekat za

građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, upotrebna dozvola.

Indikator realizacije ovog projekta je procenat realizacije aktivnosti prikazanih po godinama u narednoj tabeli.

tab. 24: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat: Rekonstrukcija TS 110/X kV na kraju eksploatacionog veka

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EPS, ODS

19 TS

18 TS

16 TS

13 TS

11 TS

8 TS

8 TS

Priprema prostorno-planske dokumentacije

4 TS

3 TS

3 TS

2 TS

1 TS

Priprema tehničke dokumentacije

9 TS

8 TS

6 TS

5 TS

5 TS

3 TS

3 TS

Dozvole

5 TS

5 TS

5 TS

3 TS

3 TS

2 TS

3 TS

Realizacija gradnje

9 TS

9 TS

8 TS

6 TS

3 TS

5 TS

5 TS

Ulazak u pogon

5 TS

5 TS

5 TS

5 TS

3 TS

3 TS


P.8. Projekat izgradnje novih TS 110/X kV u cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti distribucije električne energije

U prethodnih dvadeset pet godina izgradnja novih TS 110/X kV nije bila u skladu sa potrebama nastalim zbog promene prostorne raspodele i strukture potrošnje kao i zbog porasta potrošnje koji se dogodio u međuvremenu. Proces izgradnje novih TS 110/X kV koje preuzimaju funkciju neekonomično opterećene srednjenaponske mreže, rešavaju problem nesigurnog napajanja iz postojećih TS 110/X kV i TS 35/X kV, visokih gubitaka i loših naponskih prilika u mreži srednjeg napona intenziviran je u prethodnih 5-10 godina, i nastaviće se u narednih desetak godina zbog velikog broja objekata čija je izgradnja neophodna. Projekat izgradnje novih TS 110/X kV sadrži sledeći skup potprojekata izgradnje novih TS:

1. TS 110/X kV Beograd 23 - Autokomanda (2x40 MVA, 9 miliona € - 1112 miliona RSD);

2. TS 110/35 kV Beograd 42 - Grocka (1x31,5 MVA, 3,5 miliona € - 432,3 miliona RSD);

3. TS 110/35 kV Beograd 44 - Surčin (2x31,5 MVA, 5,65 miliona € - 697,3 miliona RSD);

4. TS 110/10 kV Beograd 43 (2x20 MVA, 4 miliona € - 494 miliona RSD);

5. TS 110/35/10 kV Sokobanja (1x31,5 MVA, 1,97 miliona € - 243,3 miliona RSD);

6. TS 110/10 kV Niš 6 (2x31,5 MVA, 5,02 miliona € - 620 miliona RSD);

7. TS 110/X kV Bela Palanka (2x20 MVA, 2,5 miliona € - 308,8 miliona RSD);

8. TS 110/X kV Boljevac (1x31,5 MVA, 2,6 miliona € - 321 miliona RSD);

9. TS 110/10 kV Leskovac 5 (2x31,5 MVA, 4 miliona € - 494 miliona RSD);

10. TS 110/X kV Stara planina (2x31,5 MVA, 3,25 miliona € - 401 miliona RSD);

11. TS 110/20 kV Srbobran 2 (1x31,5 MVA, 1,9 miliona € - 234,7 miliona RSD);

12. TS 110/20 kV Krnješevci (1x31,5 MVA, 2,2 miliona € - 271,7 miliona RSD);

13. TS 110/20 kV Perlez (1x20 MVA, 1,94 miliona € - 240 miliona RSD);

14. TS 110/X kV Plandište (1x31,5 MVA, 3,5 miliona € - 432,3 miliona RSD);

15. TS 110/20 kV Beočin (1x31,5 MVA, 3 miliona € - 370,5 miliona RSD);

16. TS 110/X kV Novi Sad 8 (1x31,5 MVA, 3,5 miliona € - 432,3 miliona RSD);

17. TS 110/X kV Kraljevo 6 (2x31,5 MVA, 1,74 miliona € - 214,9 miliona RSD);

18. TS 110/X kV Užice 2 (2x31,5 MVA, 2,84 miliona € - 350,7 miliona RSD);

19. TS 110/X kV Kopaonik (2x31,5 MVA, 8,68 miliona € - 1071,6 miliona RSD);

20. TS 110/X kV Ub 2 (2x31,5 MVA, 2,5 miliona € - 308,8 miliona RSD);

21. TS 110/20 kV Tutin (2x20 MVA, 2,5 miliona € - 308,8 miliona RSD);

22. TS 110/35 kV Priboj (2x31,5 MVA, 2,5 miliona € - 308,8 miliona RSD);

23. TS 110/20 kV Aranđelovac 2 (2x31,5 MVA, 2,5 miliona € - 308,8 miliona RSD);

24. TS 110/20 kV Koceljeva (1x31,5 MVA, 1,0 milion € - 123,5 miliona RSD);

25. TS 110/20 kV Svilajnac (2x20 MVA, 2,5 miliona € - 308,8 miliona RSD);

26. TS 110/35 kV Gornji Milanovac 2 (2x31,5 MVA, 2,5 miliona € - 308,8 miliona RSD);

27. TS 110/20 kV Novi Pazar 3 (2x31,5 MVA, 3 miliona € - 370,5 miliona RSD);

28. TS 110/35 kV Despotovac (2x20 MVA, 2,5 miliona € - 308,8 miliona RSD);

29. TS 110/X kV Loznica 2 (2x31,5 MVA, 2,5 miliona € - 308,8 miliona RSD);

30. TS 110/35/10 kV Ušće (2x31,5 MVA, 2,52 miliona € - 311,2 miliona RSD);

31. TS 110/35/20 kV Kragujevac 21 - Nova Zastava (2x63 MVA, 3,904 miliona € -

468 miliona RSD);

32. TS 110/X kV Smederevo 5 (2x31,5 MVA, 3 miliona € - 494 miliona RSD);

57


33. TS 110/10 kV Kragujevac 22 - Centar (2x31,5 MVA, 5 miliona € - 617,5 miliona RSD);

34. TS 110/35 kV Požarevac 2 (2x31,5 MVA, 4 miliona € - 494 miliona RSD);

35. TS 110/X kV Smederevska Palanka 2 (1x31,5 MVA, 1,9 miliona € - 234,7

miliona RSD);

Planira se da se u toku realizacije POS-a završi izgradnja 32 TS 110/X kV, a da bude pripremljena potrebna prostorno-planska i tehnička dokumentacija i obezbeđene dozvole za tri TS 110/X kV (Boljevac, Leskovac 5 i Stara planina).

Sa aspekta energetske efikasnosti procenjeni efekat projekta je smanjenje gubitaka od

49,464 GWh godišnje što čini oko 0,048% finalne potrošnje energije (za energetske i neenergetske svrhe) u 2015. godini. Procena je formirana na osnovu raspoloživih studija dugoročnog razvoja mreža, studija prethodne opravdanosti i raspoloživih modela distributivnih sistema.

58


tab. 25: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Novih 35

TS 110/X kV ukupne instalisane snage u planskom periodu

1.789 MVA

115,1 miliona € (13.929,2

miliona RSD)

(sopstvena sredstva EPS)

Poboljšanje naponskih prilika u mreži srednjeg napona, smanjenje gubitaka, podizanje nivoa sigurnosti, optimalan razvoj mreže srednjeg napona.

Godišnje smanjenje gubitaka: 49.464 MWh (1,16% od sadašnje vrednosti gubitaka u distributivnom sistemu);

Smanjenje godišnjih troškova gubitaka:

2,465 miliona €;

Smanjenje emisije CO2 ≈ 39.507 t godišnje

(procena);

Povećanje sigurnosti snabdevanja za ukupnu isporučenu energiju: 3072 GWh;

Broj kupaca za koje se obezbeđuje sigurnost napajanja: ≈430.000;

tab. 26: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Potprojekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/X kV Beograd 23 (Autokomanda) -

2x40 MVA

Ugovorena je I faza nabavke opreme i radova. U toku je tender za II fazu. Započeti su građevinski radovi na lokaciji.

Projekat izvedenog objekta i upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Beograd 42 (Grocka) - 1x31,5 MVA

U toku je priprema studije opravdanosti i idejnog projekta.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Beograd 44 (Surčin) - 2x31,5 MVA

U toku je priprema prostorno planske dokumentacije.

Plan detaljne regulacije, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje,

projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.


Potprojekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/10 kV Beograd 43 (Železnik) - 2x20 MVA

Završena je izrada idejnog rešenja.

Lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35/10 kV

Sokobanja - 1x31,5 MVA

U toku je izgradnja objekta.

Upotrebna dozvola.

TS 110/10 kV Niš 6 -

2x31,5 MVA

Projekat je trenutno u procesu dobijanja građevinske dozvole.

Građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Bela

Palanka - 2x20 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Boljevac -

2x31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/10 kV Leskovac

5 - 2x31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Stara planina - 2x31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Srbobran 2 -

1x31,5 MVA

Pripremljeno je idejno rešenje i lokacijski uslovi.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.


Potprojekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/20 kV Krnješevci -

1x31,5 MVA

U toku su pripremni radovi na izgradnji objekta.

Projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Perlez -

1x20 MVA

Završena je izrada idejnog rešenja i obezbeđeni su lokacijski uslovi. Nije jasan status idejnog projekta, studije opravdanosti i studije procene uticaja na životnu sredinu.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Plandište

- 1x31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Beočin -

2x31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Novi Sad 8

- 1x31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Kraljevo 6

- 2x31,5 MVA

U toku je izgradnja objekta.

Projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Užice 2 -

2x31,5 MVA

U toku je izrada studije opravdanosti i idejnog projekta.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Kopaonik -

2x31,5 MVA

U toku je izgradnja objekta.

Projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.


Potprojekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/X kV Ub 2 -

2x31,5 MVA

U toku je izrada idejnog rešenja.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Tutin -

2x20 MVA

U toku je izrada studije opravdanosti i idejnog projekta.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35/10 kV Priboj

- 2x31,5 MVA

Završeni su idejni projekat i studija opravdanosti, u toku je rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35/20 kV Aranđelovac 2 -

2x31,5 MVA

Završeni su idejni projekat, studija opravdanosti i rešeni su imovinsko pravni odnosi.

Projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Koceljeva -

1x31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti. TS je već izgrađena kao TS 110/20 kV, ali je neophodno opremanje priključnih dalekovodnih polja

110 kV i transformatorskog polja

110 kV, kao i ugradnja transformatora 110/20 kV.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Svilajnac

- 2x20 MVA

Određena je lokacija.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.


Potprojekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/X kV Gornji

Milanovac 2 -

2x31,5 MVA

Određena je lokacija.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/20 kV Novi

Pazar 3 - 2x31,5 MVA

Određena je lokacija.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV

Despotovac - 2x20 MVA

Određena je lokacija.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Loznica 2 -

2x31,5 MVA

U toku je izrada studije opravdanosti i idejnog projekta.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35/10 kV Ušće

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35/20 kV Kragujevac 21 (Nova Zastava)- 2x63 MVA

Završeni su studija prethodne opravdanosti i generalni projekat.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Smederevo 5 -

1x31,5 MVA

Završena je studija opravdanosti. U toku je izrada idejnog projekta.

Idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.


Potprojekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

TS 110/X kV

Kragujevac 22 (Centar) -

2x31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti.

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/35 kV Požarevac 2 -

2x31,5 MVA

U toku je izrada idejnog projekta i studije opravdanosti.

Studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

TS 110/X kV Smederevska Palanka 2 -

1x31,5 MVA

Nema realizovanih investicionih aktivnosti

Prostorno-planska dokumentacija, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, tenderska dokumentacija za izgradnju, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta, upotrebna dozvola.

Indikator realizacije ovog projekta je procenat realizacije aktivnosti prikazanih po godinama u narednoj tabeli.

tab. 27: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

Izgradnja novih TS 110/X kV

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

EPS, ODS

24 TS

22 TS

24 TS

21 TS

21 TS

10 TS

8 TS

Priprema prostorno-planske dokumentacije

2 TS

13 TS

13 TS

7 TS

5 TS

3 TS

3 TS

Priprema tehničke dokumentacije

15 TS

14 TS

7 TS

5 TS

3 TS

3 TS

Dozvole

4 TS

2 TS

3 TS

11 TS

2 TS

5 TS

4 TS

Realizacija gradnje

8 TS

6 TS

6 TS

14 TS

13 TS

7 TS

5 TS

Ulazak u pogon

5 TS

3 TS

3 TS

3 TS

11 TS

2 TS


3.1.3. Podoblast zaštite životne sredine u oblasti električne energije

Povlačenje osam termoblokova (A1, A2, A3 i A5 u TE Kolubara A, A1 u TE Morava, A1 u TE Kostolac A i G1 i G2 u TE-TO Novi Sad) pomenutih u poglavlju 3.1.2.1 iz pogona posledica je, pored njihove starosti (što važi za blokove A1 i A2 u TE Kolubara A koji će u pogonu biti samo do kraja 2017. godine), i potrebe da se zadovolje zahtevi Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS”, br. 6/16), odnosno, primene mehanizma ograničenog rada postrojenja (20.000 radnih sati u periodu 2018-2024. godina). Radi unapređenja zaštite životne sredine u sektoru za proizvodnju električne energije iz fosilnih goriva planirano je da se emisije sumpor-dioksida, azotnih oksida i praškastih materija svedu na propisane granične vrednosti emisija definisanih uredbom („Službeni glasnik RS”, br. 6/16). Svođenje emisije na propisane granične vrednosti je deo Nacionalnog plana za smanjenje emisija čije je donošenje posledica Odluke Ministarskog Saveta EZ D/2013/05/MC-EnC o pravilima implementacije Direktive o velikim ložištima (2001/80/EC) i Odluke Ministarskog Saveta EZ D/2013/06/MC-EnC o implementaciji dela Direktive o industrijskim emisijama (2010/75/EU). Odredbama Direktive 2001/80/EC podležu postrojenja čija je instalisana toplotna snaga veća ili jednaka 50 MWth. Primena Nacionalnog plana za smanjenje emisija predviđena je u periodu 1. januar 2018. godine - 31. decembar 2027. godine. U režimu primene mehanizma ograničenog rada preliminarno se nalaze termoelektrana Morava, agregat A1, termoelektrana Kolubara A, agregat A3 (kotao 1), termoelektrana Kolubara A, agregat A3 (kotlovi 3, 4, 5), termoelektrana Kolubara A, agregat A5, termoelektrana Kostolac A, agregat A1 i termoelektrana Kostolac A, agregat A2 i termoelektrana-toplana Novi Sada, agregati G1 i G2.

U toku su realizacija projekta izgradnje postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova (ODG) na blokovima A3-A6 u TENT A i pripremne aktivnosti za izgradnju postrojenja za ODG na blokovima B1 i B2 u TENT B. Postrojenja za smanjenje emisija će, usled sopstvene potrošnje, uzrokovati smanjenje raspoložive snage na pragu prenosa. Potrošnja postrojenja za smanjenje emisija iznosi najviše 3% u odnosu na raspoloživu snagu, te je očekivana redukcija od 4 MW po bloku u TE Kostolac B (blokovi B1 i B2) do 10 MW po bloku u TENT A i B (blokovi A3-A6 i B1-B2). Iako ova postrojenja imaju uticaja na smanjenje raspoložive energije za plasman u prenosni sistem, ovaj uticaj nije od presudnog značaja za bilans električne energije kao što je to u slučaju kapitalnih remonata u periodu realizacije POS-a.

Pored poštovanja regulative u vezi sa emisijom štetnih materija u vazduh, u skladu sa Uredbom („Službeni glasnik RS”, br. 6/16), produženi rad rekonstruisanih termoblokova za narednih 100.000 radnih sati uslovljen je poštovanjem zahteva regulative koja se odnosi na zaštitu kvaliteta voda i zemljišta, kao i postupanje sa svim vrstama otpada. U tom smislu, neophodno je da radovi na produženju radnog veka termoblokova obuhvate, najmanje, sledeće aktivnosti:

- izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda u skladu sa Uredbom o graničnim vrednostima emisija u vode,

- izgradnju novih prostora za deponovanje otpada u skladu sa Uredbom o odlaganju otpada na deponije i

- izradu procedura za upravljanje otpadom.

Navedene aktivnosti u vezi sa unapređenjem životne sredine su obuhvaćene kroz projekte koji su deo Jedinstvene liste prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike. Ovi projekti su u okviru POS-a grupisani i uključeni u jedinstveni projekat zaštite životne sredine.


P.9. Projekat zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a

Projekat zaštite životne sredine u oblasti elektroenergetike obuhvata trinaest potprojekata čija je namena smanjenje emisije otrovnih gasova SO2 i NOx i njihovo svođenje u dozvoljene granice i rešavanje problema otpepeljavanja, skladištenja otpada i prečišćavanja otpadnih voda na lokacijama pojedinih proizvodnih kapaciteta u EPS-u. Pored činjenice da obezbeđuje tranziciju ka održivoj energetici, projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom (jer omogućava zadržavanje postojećih kapaciteta u pogonu) i razvoju tržišta energije (jer omogućuje plasman energije iz EPS-ovih elektrana na regionalno tržište, pri čemu su obezbeđeni neophodni uslovi u pogledu zaštite životne sredine).

1) Smanjenje emisija SO2 i NOx u Termoelektrani Nikola Tesla A, blok A1 - vrednost projekta je 36 miliona € - još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

2) Smanjenje emisija SO2 i NOx u Termoelektrani Nikola Tesla A, blok A2 - vrednost projekta je 36 miliona € - još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

3) Smanjenje emisija SO2 u Termoelektrani Kostolac A, blok A2 - vrednost projekta je

49 miliona € - projekat će se realizovati u toku 2022-2023. godine;

4) Smanjenje emisija NOx u Termoelektrani Kostolac A, blok A2 - vrednost projekta je

10 miliona € - projekat će se realizovati u toku 2022. godine;

5) Smanjenje emisija NOx u Termoelektrani Nikola Tesla A, blok A6 - vrednost projekta je 12,2 miliona € - projekat će se realizovati u toku 2020-2021. godine;

6) Smanjenje emisija NOx u Termoelektrani Nikola Tesla B, blok B1 - vrednost projekta je 12,3 miliona € - projekat će se realizovati u toku 2019-2020. godine;

7) Smanjenje emisija NOx u Termoelektrani Nikola Tesla B, blok B2 - vrednost projekta je 12,2 miliona € - projekat će se realizovati u toku 2022-2023. godine;

8) Smanjenje emisija NOx u Termoelektrani Kostolac B, blok B2 - vrednost projekta je

12,2 miliona € - projekat će se realizovati u toku 2018-2019. godine;

9) Smanjenje emisija SO2 i NOx u Termoelektrani Kostolac A, blok A1 - vrednost projekta je 27 miliona € - još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

10) Smanjenje emisija SO2 u Termoelektrani Nikola Tesla B, blok B1 i B2 (odsumporavanje) - vrednost projekta je 146 miliona € - projekat će se realizovati u toku 2021-2022. godine;

11) Novi sistem za otpepeljavanje u Termoelektrani Nikola Tesla A - vrednost projekta je 58,6 miliona € - projekat će se realizovati u toku 2020-2021. godine;

12) Adaptacija deponije u skladu sa direktivom Evropske unije za deponije (Termoelektrana Nikola Tesla A, Termoelektrana Nikola Tesla B, Termoelektrana Kolubara A, Termoelektrana Morava) - vrednost projekta je 55 miliona € - još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

13) Konstrukcija postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u: Termoelektrani Kostolac A, Hidroelektrani Đerdap (osam lokacija) i Hidroelektrani Drinsko- Limske (osam lokacija) - vrednost projekta je 18 miliona € - još nije jasno definisan termin realizacije projekta.

Procenjene vrednosti pojedinih projekata razlikuju se od vrednosti koje su navedene u tab. 126 POS-a (strana 219) u kojoj su navedene vrednosti iz Jedinstvene liste infrastrukturnih projekata u oblasti energetike. Razlika je posledica ažuriranih informacija nastalih na osnovu dostupne dokumentacije i/ili izbora različite tehnologije. Korekcije će biti primenjene tokom sledećeg ažuriranja Jedinstvene liste infrastrukturnih projekata. Ukupna procenjena vrednost projekta je 484,5 miliona €.


Indikatori toka realizacije ovih projekata su procenti realizacije termin plana usaglašenog sa izvođačem po kvartalima, u godinama kada su projekti planirani za realizaciju. S obzirom na to da je uobičajeno trajanje ovakvih projekata jedna godina, to znači da je sa aspekta praćenja njihove realizacije u okviru POS-a relevantan indikator

„Projekat je završen”.

Pri izgradnji i rekonstrukciji dalekovoda i transformatorskih stanica, koje su predmet projekata u oblasti prenosa i distribucije električne energije, i u toku njihove eksploatacije javljaju se uticaji na životnu sredinu koje će za svaki projekat pojedinačno obraditi odgovarajuća studija procene uticaja na životnu sredinu. Za izabrani skup projekata u okviru POS-a, na osnovu raspoloživih informacija, osnovne informacije o uticaju na životnu sredinu (emisije CO2, emisije štetnih materija u vazduh, povećano nejonizujuće zračenje, količine otpadnih voda, otpada, hemikalija, zagađenja zemljišta i akcidenata koji su izvor zagađenja životne sredine, sa potrebnim merama zaštite životne sredine) će se obraditi u Izveštaju o strateškoj proceni uticaja POS-a za period 2017. do 2023. godine na životnu sredinu.

Procenjeni zbirni doprinos analiziranih projekata u oblasti električne energije u pogledu smanjenja godišnje emisija gasova sa efektom staklene bašte, izuzimajući izgradnju vetroparkova koji su razmatrani u poglavlju koje se odnosi na oblast obnovljivih izvora energije, iznosi 3,033 Gg CO2eq, što čini oko 37% nameravanog nacionalno određenog doprinosa za 2030. godinu.

Aspekti životne sredine na koje utiče izgradnja i rekonstrukcija dalekovoda su:

- zagađenje vazduha,

- pojačana buka i vibracije,

- potencijalno zagađenje vode,

- potencijalno zagađenje zemljišta i zauzimanje obradivog zemljišta,

- negativan uticaj na biološku raznovrsnost,

- potencijalno povećano nejonizujuće zračenje u okolini dalekovoda,

- negativan uticaj na predeo.

Aspekti životne sredine na koje utiče izgradnja i rekonstrukcija transformatorskih stanica su:

- zagađenje vazduha,

- pojačana buka i vibracije,

- potencijalno zagađenje vode,

- potencijalno zagađenje zemljišta,

- negativan uticaj na biološku raznovrsnost,

- potencijalno povećano nejonizujuće zračenje unutar i u okolini transformatorske stanice,

- negativan uticaj na predeo.


3.2. Oblast toplotne energije

U okviru sistema daljinskog grejanja u Republici Srbiji posluje 59 energetskih subjekata sa ukupno raspoloživim kapacitetima toplotnih izvora od oko 6900 MW (2880 MW pripada JKP Beogradske elektrane), više od 2100 km distributivne mreže i

23500 toplotno-predajnih podstanica. Prosečna starost kotlovskih jedinica, distributivne mreže i toplotno-predajnih podstanica je 21-24 godine.

Strateški ciljevi u oblasti toplotne energije definisani su Strategijom energetike:

- obezbeđenje toplotne energije za sigurno snabdevanje široke potrošnje i industrije uz striktno poštovanje normi zaštite životne sredine;

- povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i snabdevanju toplotnom energijom;

- povećanje udela korišćenja obnovljivih izvora energije (OIE) i diversifikacija korišćenih energenata;

- održivo poslovanje energetskih subjekata koji se bave proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom.

Napomena: U daljem delu teksta za energetske subjekte koji se bave proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom će se koristiti termin toplane.

Strateški pravci delovanja su:

- kontinualna modernizacija postojećih toplifikacionih sistema;

- formiranje i primena jedinstvenog tarifnog sistema za proizvodnju, distribuciju i snabdevanje toplotnom energijom;

- institucionalno povezivanje sistema;

- širenje postojećih sistema daljinskog grejanja;

- promocija primene energenata i njihovog efikasnijeg korišćenja kroz:

· smanjenje učešća tečnih goriva i uglja,

· značajnije korišćenje biomase (moguće kosagorevanje u postojećim toplanama na ugalj),

· uvođenje kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije;

· povećanje broja priključaka za korišćenje sanitarne tople vode;

· podizanje kapaciteta jedinica lokalnih samouprava u vezi sa regulisanjem tržišta (naplata prema utrošenoj količini toplotne energije).

3.2.1. Pregled mera u oblasti toplotne energije

Mere u oblasti toplotne enerigje usmerene su ka ispunjenju strateških ciljeva i obuhvataju:

3.2.1.1. Unapređenje regulatornog okvira u oblasti toplotne energije

Delatnost energetskih subjekata koji učestvuju u radu ovog sistema uređuju: Zakon o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/2014), Zakon o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS” br. 25/2013), Zakon o komunalnim delatnostima („Službeni glasnik RS”, br. 88/2011 i 104/2016), Zakon o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS”, br. 15/2016), Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015), Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama („Službeni glasnik RS”, br. 88/2011, 15/2016 i 104/2016), Zakon o lokalnoj samoupravi („Službeni glasnik RS”, br. 129/2007 i 83/2014 - dr. zakon), Zakon o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015), Zakon o stanovanju i održavanju zgrada („Službeni glasnik RS”, br. 44/95, 46/98, 1/2001 -


odluka USRS, 101/2005 - dr. zakon, 27/2011 - odluka US i 88/2011) i prateća podzakonska akta ovih zakona.

Jedinica lokalne samouprave izdaje licencu za obavljanje energetskih delatnosti: proizvodnja, distribucija i snabdvanje toplotnom energijom. Pri tome, vodi registar izdatih licenci i evidenciju proizvođača toplotne energije snage od 0,1 do 1 MW, propisima koje samostalno donosi utvrđuje uslove isporuke i snabdevanja toplotnom energijom kupaca na svom području, definiše prava i obaveze proizvođača, distributera i snabdevača i krajnjih kupaca toplotne energije, donosi propise kojim se uređuje način raspodele troškova sa zajedničkog mernog mesta u toplotno-predajnoj stanici, kao i uslove i način održavanja dela sistema od završetka distributivnog sistema do krajnjeg kupca, uključujući i njegovu grejnu opremu. Jedinica lokalne samouprave definiše: prava i obaveze krajnjih kupaca toplotne energije, posebno u slučaju prestanka ugovora, kao i uslove podnošenja i rešavanja zahteva krajnjeg kupca za obustavu isporuke toplotne energije, daje saglasnost na cene toplotne energije i propisuje druge uslove za obezbeđivanje pouzdanog i sigurnog snabdevanja kupaca toplotnom energijom, u skladu sa Zakonom o energetici. Energetski subjekt koji obavlja energetsku delatnost snabdevanja toplotnom energijom utvrđuje cenu snabdevanja krajnjih kupaca, a metodologija za utvrđivanje cene se utvrđuje aktom Vlade.

U skladu sa Zakonom o efikasnom korišćenju energije i zakonom kojim se utvrđuje integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja životne sredine nova i revitalizovana postrojenja za proizvodnju toplotne energije, odnosno sistemi za distribuciju toplotne energije moraju ispunjavati minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti (minimalni stepen korisnosti postrojenja za proizvodnju i minimalni stepen sistema za distribuciju), Vlada na predlog Ministra bliže propisuje minimalne zahteve energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju nova i revitalizovana postrojenja i sistemi. Uz zahtev za izdavanje energetske dozvole za izgradnju novih ili rekonstrukciju postojećih postrojenja za prozvodnju toplotne energije, podnosilac zahteva je u obavezi da priloži elaborat o energetskoj efikasnosti postrojenja, pri čemu ovaj elaborat za postrojenje za proizvodnju toplotne energije mora sadržati i tehno-ekonomsku analizu povećanja energetskog stepena korisnosti postrojenja, koji bi se ostvario korišćenjem kombinovane proizvodnje toplotne i električne energije. Uz zahtev za dobijanje građevinske dozvole za izgradnju novih ili rekonstrukciju starih sistema ili delova sistema za distribuciju toplotne energije, investitor je dužan da kao sastavni deo tehničke dokumentacije priloži i elaborat o energetskoj efikasnosti sistema za distribuciju toplotne energije. Ovim elaboratom se dokazuje da će biti ispunjen zahtev o propisanoj minimalnoj energetskoj efikasnosti sistema. U pripremi su sledeći dokumenti:

- Uredba o minimalnim zahtevima energetske efikasnosti koje moraju da ispunjavaju postrojenja za proizvodnju električne energije, kao i postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, sistemi za prenos i distribuciju električne energije, postrojenja za proizvodnju toplotne energije i sistema za distribuciju toplotne energije;

- Pravilnik o sadržini elaborata o energetskoj efikasnosti postrojenja za proizvodnju električne energije, postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije, sistema za prenos i distribuciju električne energije, postrojenja za proizvodnju i distribuciju toplotne energije.

Zakonom o efikasnom korišćenju energije se uređuje da jedinice lokalne samouprave imaju obavezu da u tarifni sistem za usluge daljinskog grejanja uključe kao jedan od elemenata za obračun cene usluge grejanja izmerenu, odnosno stvarno predatu količinu toplotne energije. U određivanju cena pojedinih tarifnih elemenata u tarifnim sistemima za distribuciju toplotne energije ne mog use koristiti vrednosti gubitaka


ako su veće od vrednosti maksimalnih gubitaka koje se utvrđuju aktom Vade iz člana 45. Stav 2. Zakona o efikasnom korišćenju energije.

Zakon o efikasnom korišćenju energije propisuje da svi vlasnici kotlova snage veće od

20 kW dužni su da obezbede sprovođenje redove kontrole procesa sagorevanja u cilju utvrđivanja stepena korisnosti kotlova, kao i da preduzmu mere sa ciljem dostizanja vrednosti propisanih veličina stanja sagorevanja.

Zakon o efikasnom korišćenju energije propisuje i ko su subjekti sistema energetskog menadžmenta, pa tako definiše uslove (granične vrednosti potrošnje primarne energije) koje ako privredna društva ispunjavaju postaju obveznici sistema energetskog menadžmenta. Zakonom se propisuju obaveze obveznika sistema energetskog menadžmenta: realizacija planiranih ciljeva uštede energije na godišnjem nivou, imenovanje potrebnog broja energetskih menadžera, donošenje programa i plana energetske efikasnosti, dostavlja nadležnom ministarstvu godišnje izveštaje o ostvarivanju ciljeva sadržanih planom i programom energetske efikasnosti, obezbeđuje sprovođenje energetskih pregleda najmanje jdnom u pet godina i druge aktivnosti i mere koje su u skladu sa odredbama Zakona.

Zakonom o energetici definisan je pojam povlašćenog proizvođača toplotne energije - koji koriste obnovljive izvore energije i pri tome ispunjavaju uslove u pogledu energetske efikasnosti, a podsticajna sredstva dodeljuje jedinica lokalne samouprave Jedinica lokalne samouprave vodi registar povlašćenih proizvođača toplotne energije i dužne su da najmanje jedanput godišnje obaveštava ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike o podacima sadržanim u ovom registru.

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem odredaba Zakona o energetici u oblasti toplotne energije, kao jedne od dužnosti u okviru svoje delatnosti, obavlja energetski inspektor, čime se indirektno ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike uključuje u nadzor i praćenje svih aktivnosti na polju toplotne energije.

1. Aktivnost - uspostavljanje grupe za lokalnu energetiku i angažovanje energetskih inspektora u ministarstvu nadležnom za poslove rudarstva i energetike shodno Zakonu o energetici, čija delatnost pokriva oblast toplotne energije.

2. Aktivnost - usklađivanje pravnih akata koje su donele jedinice lokalne samouprave sa odredbama Zakona o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/2014) i Zakona o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS” br. 25/2013) koje tretiraju oblast toplotne energije. Proveru usklađenosti pravnih akata koje donose jedinice lokalne samouprave periodično proveravati na svake 2 do 3 godine, osim u slučaju promene zakonske regulative. Nadzor nad 2. Aktivnošću treba da bude sprovedena implementacijom LEP baze ministarstva nadležnog za poslove rudarstva i energetike koju popunjavaju jedinice lokalne samouprave potrebnom dokumentacijom, a koja se u propisanom periodu ažurira. Energetski inspektori u ministarstvu nadležnom za poslove rudarstva i energetike obavljaju nadzor i kontrolu nad podacima u bazi. Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike i jedinice lokalne samouprave su u stalnoj komunikaciji putem LEP baze. LEP baza treba da posluži i za formiranje registra lokalnih kotlarnica koje se koriste za grejanje prostora, a koje nisu u sastavu toplana.

3. Aktivnost - prema Zakonu o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/2014) i Zakonu o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS” br. 25/2013) prelazak na naplatu toplotne energije po utrošku (ova aktivnost ne sme biti vezana za jedan trenutak, već je to proces). Svi učesnici u sektoru toplotne energije moraju biti uključeni u ovaj proces. Lokalne samouprave moraju biti više uključene u realizaciju ove aktivnosti, a krajnje kupce toplotne energije treba edukovati i obaveštavati o načinu sprovođenja 3. Aktivnosti. Sa jedne strane, očekuje se da će najduže tri godine posle uvođenja naplate po utrošku doći do pada prihoda


preduzeća koja se bave proizvodnjom, distribucijomi snabdevanjem toplotne enregije, dok sa druge strane naplata po utrošku nosi sa sobom benefit umanjenja troškova poslovanja toplana, budući da se očekuje smanjenje troškova za energente. Jedna od najvažnijih tačaka kod realizacije 3. Aktivnosti, odnosi se na uspostavljanje ekonomske cene za jedinicu isporučene toplotne energije krajnjim kupcima. Jedino u tom slučaju transfer naplate sa paušalnog vida plaćanja usluga na naplatu po utrošku toplotne energije neće predstaljati kritičnu tačku koja bi potencijalno mogla da ugrozi poslovanje toplana. Indikator za praćenje realizacije 3. Aktivnosti

- praćenje prelaska na obračun i naplatu prema utrošku toplotne energije (% uvećanje kupaca toplotne energije koji su prešli na obračun prema utrošku toplotne energije).

4. Aktivnost - usklađivanje Programa razvoja toplana sa Programima razvoja jedinica lokalne samouprave. Svoje Programe i Planove razvoja jedinice lokalne samouprave moraju uskladiti sa odredbama Zakona o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS” br. 25/2013) prema kojim je distributer toplotne energije dužan da svojim Planom razvoja utvrđuje način i dinamiku izgradnje novog i rekonstruisanog postojećeg distributivnog sistema i drugih distributivnih kapaciteta za period od pet godina. Distributer je u obavezi da podense godišnji izveštaj jedinici lokalne samouprave. Najznačajniju ulogu usklađivanja planova razvoja infrastrukture imaju jedinice lokalne samouprave.

U tab. 28 prikazane su sumarno aktivnosti koje se odnose na unapređenje regulatornog okvira u oblasti toplotne energetike.

tab. 28: Aktivnosti za unapređenje regulatornog okvira u oblasti toplotne energije

Aktivnost

Rok

donošenja

Indikator

Odgovorne

institucije

Unapređenje

kadrovskih kapaciteta ministarstva nadležnog za poslove energetike popunjavanjem radnih mesta u Grupi za lokalnu energetiku i angažovanje energetskih inspektora

IV kvartal

2017. godine

Uspostavljena grupa i

postavljeni inspektori za oblast lokalne energetike

Ministarstvo

nadležno za poslove energetike

Usklađivanje

pravnih akata koje su donele lokalne samouprave i usklađivanje istih sa odredbama Zakona o energetici („Službeni glasnik RS”, br.

145/2014) koje tretiraju oblast toplotne energije

II kvartal

2018. godine

Popunjena i ažurirana LEP

baza (inspektori za oblast lokalne energetike proveravaju usklađenost akata)

Jedinice lokalne

samouprave, ministarstvo nadležno za poslove energetike


Aktivnost

Rok

donošenja

Indikator

Odgovorne

institucije

Naplata po

utrošku toplotne energije

2017-2020.

Uspostavljen sistem naplate

prema utrošku toplotne energije kod svih korisnika u SDG

Jedinice lokalne

samouprave, energetski subjekti koji se bave proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom, ministarstvo nadležno za poslove energetike

Usklađivanje

Programa razvoja toplana sa Programima razvoja jedinica lokalne samouprave i sa okvirima sistema energetskog menadžmenta

II kvartal

2018.godine

Donet akt jedinice lokalne

samouprave o usklađenosti programa razvoja infrastrukture (toplovodnamreža i distributivna mreža za prirodni gas)

Jedinice lokalne

samouprave i energetski subjekti koji se bave proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom,

Donošenje Uredbe

i Pravilnika koji su u vezi sa članom

45. i 46. Zakona o efikasnom korišćenju energije*1

III kvartal

2017. godine

Doneti akti Uredba i

Pravilnik

Ministarstvo

nadležno za poslove energetike

Donošenje

Pravilnika sagasno članu 51. Zakona o efikasnom korišćenju energije*2

IV kvartal

2017. godine

Donet akt - Pravilnik

Ministarstvo

nadležno za poslove energetike

Napomene:

*1 U okviru dokumenta Metodologija za određivanje cene snabdevanja krajnjeg kupca toplotnom energijom definisani su minimalni stepeni korisnosti kod postojećih proizvodnih postrojenja u zavisnosti od vrste goriva, kao i minimalni stepen korisnosti postojeće distributivne mreže u zavisnosti od njenog kapaciteta.

*2 Ministar nadležan za poslove energetike propisuje uslove pod kojima bi opremanje grejne instalacije mernim uređajima bilo tehnički neizvodljivo ili u odnosu na dugoročno procenjenu uštedu energije nije ekonomski isplativo.

3.2.1.2. Tehničke mere za obezbeđenje toplotne energije za sigurno snabdevanje potrošača, unapređenje energetske efikasnosti u proizvodnji,


distribuciji i isporuci toplotne energije, povećanje udela OIE kod toplotnih izvora

1. Aktivnost - potencijalna realizacija projekta Izgradnja toplodalekovoda Beograd - Obrenovac (korišćenje toplote iz TENT A - 600 MWth na račun smanjenja raspoložive snage za proizvodnju električne energije od 150 MWe) - povećanje sigurnosti snabdevanja potrošača, smanjenje emisije zagađujućih komponenata iz toplana, povećanje korišćenja energije iz kogenerativnih sistema, niža cena grejanja, povećana mogućnost zatvaranja malih lokalnih kotlarnica. Indikatori za praćenje realizacije aktivnosti su smanjenje potrošnje uvoznog energenta (prirodnog gasa) u toplanama i predata količina toplote u toplodalekovod iz TENT A3-A6. Za dalju potencijalnu realizaciju projekta neophodno je donošenje potrebnih poslovnih odluka svih učesnika na projektu.

2. Aktivnost - implementacija projekata koji se odose na unapređenje toplotnih izvora toplana - izgradnja novih toplotnih izvora, gašenje dotrajalih i neuslovnih kotlarnica, konverzija goriva, prelazak na korišćenje OIE, ugradnja eksternih ekonomajzera na dimni trakt radi iskorišćenja otpadne toplote dimnog gasa, unapređenje sistema za automatsku kontrolu toplotnih izvora, CHP postrojenje. Indikatori za praćenje realizacije aktivnosti - procentualno poboljšanje efikasnosti sistema kroz unapređenje efikasnosti toplotnih izvora, procentualno povećanje učešća obnovljivih izvora energije kao osnovnog goriva, procentualno povećanje udela kogenerativnih postrojenja u sistemima daljinskog grejanja.

3. Aktivnost - implementacija projekata koji se odnose na unapređenje distributivnog sistema toplana - rehabilitacija mreže daljinskog grejanja uz zamenu dotrajalih deonica distributivnog toplovoda, dalji razvoj mreže radi priključivanja novih krajnjih kupaca toplotne energije. Indikator - smanjenje gubitaka distributivnoj mreži; poboljšanje pouzdanosti snabdevanja potrošača toplotnom energijom kroz praćenje broja reklamacija u toku grejne sezone.

4. Aktivnost - implementacija projekata koji se odnose na unapređenje rada toplotno- predajnih podstanica - osavremenjavanje merno-regulacione opreme u toplotno- predajnim stanicama, daljinski sistem nadzora i upravljanja konzumom, daljinsko očitavanje utrošene toplotne energije ugradnja novih kompaktnih podstanica. Indikatori za praćenje realizacije 4. Aktivnosti - povećanje pouzdanosti rada, poboljšanje energetske efikasnosti, ispunjenje neophodnih uslova za uvođenje naplate prema utrošenoj toplotnoj energiji.

3.2.2. Merljivi cilj i indikatori

Merljivi cilj

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Povećanje udela CHP u proizvodnji toplotne energije (%)*1

4,16

4.16

4.33

4.50

4.66

4.83

5

Smanjenje gubitaka u distributivnoj mreži (%)

18

17

16

15

14

13

12

Uvećanje toplotnog konzuma izraženo preko grejane površine (106 m2)*2

43.21

43,77

44,33

44.90

45,48

46.07

46.66

Razvoj distributivne

3860

3898,6

3937.6

3977

4036.6

4097.2

4158.6


mreže (km)*3

Napomene:

Udeo OIE u sektoru toplotne energije prati se u okviru izveštavanja o sprovođenju

Nacionalnog akcionog plana za korišćenje OIE shodno članu 66. Zakona o energetici.

*1 Instalirani kapacitet u toplotnim izvorima u sistemima daljinskog grejanja u Srbiji iznosi 6900 MWth od čega se 4,16% toplote proizvodi u CHP postrojenjima koja u odnosu na instalisani kapacitet toplotnih izvora iznosi 287,31 MWth. Prema postojećim planovima i programima razvoja toplana u Srbiji u periodu od 2017. do

2023. potencijal za izgradnju novih CHP postrojenja iznosi 43,3 MWth. U tom smislu, projektovano povećanje udela CHP postrojenja u instalisanim toplotnim izvorima u okviru sistema daljinskog grejanja dato je u tabeli merljivih ciljeva i indikatora.

JKP Beogradske elektrane u svoj plan razvoja uvrstile su Projekat Snabdevanje Beograda toplotnom energijom iz kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije u postojećoj TE Nikola Tesla A, Obrenovac korišćenjem kolubarskog lignita. Prema tom projektu predviđeno je da se izgradi toplodalekovod kapaciteta

600 MWth. Pod uslovom da se ovaj veliki projekat realizuje, povećao bi se udeo CHP postrojenja u proizvodnji toplotne energije za 8,7% u odnosu na instalisani kapacitet toplotnih izvora sistema daljinskog grejanja, što znači da bi ukoliko bi se projekat izgradnje toplodalekovoda realizovao u periodu od 2017-2023. udeo CHP postrojenja u proizvodnji toplotne energije u odnosu na sadašnju instalisanu snagu toplotnih izvora u sistemu daljinskog grejanja iznosio 13,5%.

*2 Uvećanje toplotnog konzuma je uzeto u obzir preko proširenja priključene grejne površine na sistem daljinskog grejanja. Na osnovu pojedinih strateških dokumenata JKP toplana, a prevashodno oslanjajući se na strategiju razvoja Beograda od 2016 -

2021. (najveći konzum se nalazi na području grada Beograda - 52%) i razvoja JKP Beogradske elektrane, predviđen je rast konzuma na području glavnog grada od 1,289%. U tom smislu, ispraćena je ova projekcija za uvećanje toplotnog konzuma, izraženog preko grejne površine.

*3 Uzimajući u obzir planove razvoja najvećih sistema za proizvodnju (pre svega se misli na JKP Beogradske elektrane koji sa svojim instalisanim kapacitetima toplotnih izvora pokriva 42% od ukupno instalisane snage svih kotlova), distribuciju i snabdevanje, odnosno mogućnosti realnog širenja mreže, predviđen je širenje mreže od po 1% godišnje do 2020. godine, a od 2020. godine nadalje predviđa se stopa rasta mreže od 1,5%. Kao polazni podatak uzeta je ukupna dužina mreže za distribuciju toplote (dvocevni sistem - potisni i povratni vod).

3.2.3. Lista projekata u oblasti toplotne energije

U oblasti toplotne energije u toku realizacije POS-a započeće se sa realizacijom sledećih projekata iz oblasti toplotne energije:


P.10.Snabdevanje Beograda toplotnom energijom iz TE „Nikola Tesla A”

toplodalekovodom kapaciteta od 600 MW toplotne energije;

P.11.Izgradnja novih toplotnih izvora, gašenje dostrajalih i neuslovnih kotlarnica, konverzija goriva, prelazak na korišćenje OIE, ugradnja eksternih ekonomajzera na dimni trakt radi iskorišćenja otpadne toplote dimnog gasa, unapređenje sistema za automatsku kontrolu toplotnih izvora, CHP postrojenja;

P.12.Rehabilitacija mreže daljinskog grejanja uz zamenu dotrajalih deonica distributivnog toplovoda, dalji razvoj mreže radi priključivanja novih krajnjih kupaca toplotne energije:

P.13.Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji - Faza V:

P.14.Podsticaj korišćenja obnovljivih izvora energije: Razvoj tržišta biomase u

Srbiji (BMZ-ID 201197888).


tab. 29: Osnovne karakteristike i efekti projekta

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Snabdevanje Beograda toplotnom energijom iz TE „Nikola Tesla A” toplodalekovodom kapaciteta od 600 MW toplotne energije

165.000.000,00 €

Model finansiranja će biti naknadno utvrđen

Predviđeni kapacitet toplovoda od 600 MWth obezbeđuje toplotnu energiju za više od 50% toplotnog konzuma toplane Novi Beograd. Komplementarni projekat je i povezivanje velikih i efikasnijih toplana (Novi Beograd, Dunav, Konjarnik...) u jedinstven sistem za snabdevanje potrošača, kao i ugradnja sistema skladišta toplotne energije. SDG Beograda će se potencijalno snabdevati sa

600 MWth iz blokova A3 do A6 TENT-A, što će uticati na smanjenje raspoložive snage na TENT A od oko 150 MWe.

Projekat omogućava:

- povećanje udela proizvodnje/korišćenje toplotne energije iz CHP postrojenja (ovaj projekat doprinosi da se za 8,7%

uveća učešće CHP postrojenja iz kojih se proizvodi

toplotna energija u odnosu na dosadašnji instalisani kapacitet toplotnih izvora u SDG);

- smanjenje potrošnje uvoznih energenata i uvozne

zavisnosti (ušteda u primarnoj energiji je ekvivalentna

164.940.000 m3/god (n.u));

- smanjenje štetnih emisija i unapređenje zaštite životne

sredine (umanjenje emisije CO2 za 327.876 t/god.;

- smanjenje upotreba fosilnih goriva u JKP BE;

- povećana je sigurnost rada el. energetskog sistema zbog pouzdanog SDG;

- niža cena grejanja za krajnje kupce i mogućnost priključenja novih krajnjih kupaca na SDG;

- stabilnost cene grejanja u dužem periodu;

- brz povraćaj investiranih sredstava;

- mogućnost gašenja lokalnih kotlarnica - najvećih zagađivača;

Ušteda u primarnoj energiji za 600

MWth:

- izraženo u prirodnom gasu iznosi

164.940.000 m3/god (n.u.)

- izraženo u mazutu 143.167.920 kg/god.

Umanjenje emisije CO2:

- za 327.876 t/god. ukoliko se uštede izražavaju u prirodnom gasu,

- 458.851 t/god. ukoliko se uštede izražavaju u mazutu.


Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Izgradnja novih toplotnih izvora, gašenje dostrajalih i neuslovnih kotlarnica, konverzija goriva, prelazak na korišćenje OIE, ugradnja eksternih

ekonomajzera na dimni trakt radi iskorišćenja otpadne toplote dimnog gasa, unapređenje sistema za automatsku kontrolu toplotnih izvora,

CHP postrojenje. Projekti obuhvataju

28 toplana.

121.012.572,00 €

Izvor sredstava finansiranja:

- sopstvena sredstva

JKP,

- nepovratna sredstva ministarstva nadležnog za poslove energetike kroz budžetski fond za EE,

donacije,

- kreditne linije,

- programi KfW, GIZ, IPA pojekti

Predloženi projekat podrazumeva:

- zamenu dotrajalih kotlovskih jedinica koje su koristile fosilna goriva i prelazak na biomasu ili prirodni gas;

- ugradnja novih kotlovskih jedinica koje kao osnovno gorivo koriste biomasu;

- izgradnja CHP postrojenja koja kao osnovno gorivo koriste biomasu;

- implementacija tehnologija za korišćenje geotermalne energije

- iskorišćenje „otpadne toplote” dimnog gasa ugradnjom ekonomajzera na dimnom traktu

Projekat omogućava:

- povećanje udela proizvodnje toplotne energije iz obnovljivih izvora energije, odnosno umanjenje upotrebe

fosilnih goriva;

- smanjenje potrošnje uvoznih energenata i uvozne zavisnosti (ušteda u primarnoj energiji koja je

ekvivalentna > 8.000,00 toe);

- smanjenje štetnih emisija i unapređenje zaštite životne

sredine (umanjenje emisije CO2 za > 25.000 t/god.;

- povećana je pouzdanost rada sistema zanavljanjem

proizvodnih pogona;

- povećanje kvaliteta isporučene toplotne energije;

- mogućnost priključenja novih krajnjih kupaca na SDG;

- mogućnost gašenja lokalnih kotlarnica - najvećih zagađivača;

Godišnje smanjenje potrošnje energenata:

>8.000,00 toe (1,32% u odnosu na ukupno utrošenu primarnu na godišnjem nivou

energiju za proizvodnju toplotne energije

u SDG);

Novčane uštede: > 3.300.000,00 evra

Smanjenje emisije CO2: >25.000 tCO2

Broj kupaca (postojeći i novi) na koji će se odnositi efekti projekata: >105.000

Potrebno je izraditi detaljne studije izvdljivosti radi detaljne kvantifikacije efekata ušteda u energentima i efekata umanjenja emisija štetnih komponenti u atmosferu.


Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Rehabilitacija mreže daljinskog grejanja uz zamenu dotrajalih deonica distributivnog toplovoda, dalji

razvoj mreže radi priključivanja novih krajnjih kupaca toplotne energije.

Projekti obuhvataju

16 toplana

50.000.000,00 €

Izvor sredstava finansiranja:

- sopstvena sredstva

JKP,

- nepovratna sredstva ministarstva nadležnog za poslove energetike kroz budžetski fond za EE,

donacije,

- kreditne linije,

- programi KfW, GIZ, IPA pojekti

Predloženi projekat podrazumeva:

- zamenu dotrajalih deonica distributivne mreže

- proširenje distributivne mreže radi priključivanja novih krajnjih kupaca na SDG.

Projekat omogućava:

- zamena stare tehnologije sa novom - predizolovanim toplovodima;

- smanjenje gubitaka – kroz toplotnu izolaciju i usled curenja;

- smanjenje broja kvarova na distributivnoj mreži i smanjenje potrebe za hitnim intervencijama, dodatnim ekipama i izvođačima za sanaciju kvarova i havarija na toplovodima;

- povećanje kvaliteta isporučene toplotne energije krajnjim kupcima;

- smanjenje potrebe za dopunom sistema hemijshi pripremljenom vodom čime se dodatno utiče na smanjenje troškova;

- manji broj prekida isporuke/snabdevanja toplotnom energijom; smanjen broj reklamacija i žalbi i broja bonifikacija zbog prekida snabdevanja toplotnom energijom;

Godišnje smanjenje potrošnje energenata:

>6.000,00 toe (»1% u odnosu na ukupno utrošenu primarnu energiju na godišnjem nivou za proizvodnju toplotne energije u SDG)

Novčane uštede: >3.700.000,00 evra

Broj kupaca (postojeći i novi) na koji će se odnositi efekti projekata: >477.000

Potrebno je izraditi detaljne studije izvdljivosti radi detaljne kvantifikacije efekata ušteda u energentima i efekata umanjenja emisija štetnih komponenti u atmosferu.


Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Osavremenjavanje merno-regulacione opreme u toplotno- predajnim stanicama, daljinski sistem nadzora i upravljanja konzumom, ugradnja novih kompaktnih podstanica.

Projekti obuhvataju

12 toplana

14.096.800,00 €

Izvor sredstava:

- sopstvena sredstva

JKP,

- nepovratna sredstva ministarstva nadležnog za poslove energetike kroz budžetski fond za EE,

donacije,

- kreditne linije,

- programi KfW, GIZ, IPA pojekti

Predloženi projekat podrazumeva:

- ugradnju novih kompaktnih podstanica;

- ugradnja kalorimetara u kućnim podstanicama;

- automatizacija i uvođenje sistema daljinskog nadzora i optimizacija radom toplotno-predajnih podstanica.

Projekat omogućava:

- kvalitetnija isporuka toplotne energije krajnjim kupcima;

- ostvarivanje uslova za naplatu prema utrošku toplotne energije;

- detaljan uvid u obračun troškova za isporučenu toplotnu energiju;

- optimizacija rada sistema.

Godišnje smanjenje potrošnje energenata:

>940,00 toe (»0,2% u odnosu na ukupno utrošenu primarnu energiju na godišnjem nivou za proizvodnju toplotne energije u SDG)

Novčane uštede: >390.000,00 evra

Broj kupaca (postojeći i novi) na koji će se odnositi efekti projekata: >225.000

Potrebno je izraditi detaljne studije izvdljivosti radi detaljne kvantifikacije efekata ušteda u energentima i efekata umanjenja emisija štetnih komponenti u atmosferu.

Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji - Faza V

30.000.000,00 € iz kredita

2.000.000,00 €

donacija

Do 10 Toplana Srbije.

U okviru Programa sprovode se sledeće tehničke mere:

- rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih proizvodnih kapaciteta računajući i izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije (CHP);

- zamena dotrajalih deonica i/ili proširenje distributivne mreže;

- rekonstrukcija postojećih ili ugradnju novih podstanica;

- rekonstrukcija postojećih ili ugradnju savremenih

SCADA sistema

Realizacijom programa biće omogućeno:

- kvalitetnija isporuka toplotne energije krajnjim kupcima;

- detaljan uvid u obračun troškova za isporučenu toplotnu energiju;

- unapređenje efikasnosti proizvodnih kapaciteta;

- priključivanje novih kupaca na SDG.


Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Podsticaj korišćenja obnovljivih izvora energije: Razvoj tržišta biomase u Srbiji (BMZ-ID

201197888)

Obezbeđena sredstva u iznosu od

100.000.000 € (uz donaciju od

7.000.000 € obezbeđeno od strane Nemačke i

Švajcarske vlade); Projekat će se realizovati u više

faza. Početak realizacije projekta je

2017.

Prva faza:

20.000.000 €

Druga faza:

80.000.000 €

Program će se realizovati kroz više faza, prva faza će se realizovati u periodu 2017-2021.

Glavne investicije odnose se na ugradnju kotlova na biomasu, toplotnih pumpi, rekonstrukciju toplovodne mreže, izgradnja skladišta za biomasu i nabavku ostale opreme neophodne za snabdevanje biomasom, sisteme nadzora i kontrole u kotlarnicama, građevinske radove.

Realizacijom Programa biće omogućeno:

- unapređenje zaštite životne sredine smanjenjem emisija CO2 i SO2 za 70%,

- povećanje efikasnosti, (smanjenje gubitaka toplotne energije za 25%),

- unapređenje održivosti i raspoloživosti snabdevanja (kroz veće korišćenje obnovljivih izvora energije, smanjenje broja prekida i unapređenje javnih usluga snabdevanja toplotnom energijom),

- pozitivan uticaj na lokano okruženje i stimulisanje lokalne privrede.


tab. 30: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Snabdevanje Beograda toplotnom energijom TE

„Nikola Tesla A” toplodalekovodom kapaciteta od 600 MW toplotne energije

Predlog Studije opravdanosti i idejnog projekta je završen u

2016. godini i čeka se usvajanje predloga Plana detaljne regulacije u prvom kvartalu 2017. godine, kako bi se predala Revizionoj komisiji Ministarstva građevinarstva na davanje mišljenja o projektu

Studija opravdanosti i idejni projekat snabdevanja Beograda toplotnom energijom iz kombinovane proizvodnje električne i toplotne energije u postojećoj TE Nikola Tesla A u Obrenovcu korišćenjem kolubarskog lignita (Inovacioni centar Mašinskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu), predlog urađen jul 2016. godine, a po usvajanju planskog dokumenta biće predat Revizionoj komisiji

PDR za snabdevanje grada Beograda toplotnom energijom iz

TENT A preko toplovoda - dalekovoda TENT A-TO Novi Beograd

,, predlog urađen i u toku je sprovođenje procedure usvajanja pred Komisijom za planove grada Beograda, a zatim i u Skupštini grada

Po usvajanju PDR i pozitivnom mišljenju Revizione komisije, pristupiće se izradi projektne dokumentacije za dobijanje lokacijskih uslova, građevinsku dozvolu i prijavu radova (izvođenje).

Za dalju potencijalnu realizaciju projekta neophodno je donošenje potrebnih poslovnih odluka svih učesnika na projektu.

Potrebno je da EPS pripremi dokumentaciju za optimizaciju dobijanja toplotne energije sa lokacije TENT A i preduzme aktivnosti za rekonstrukciju blokova A4-A6 na lokaciji TENT A.

Urađeno je samo idejno rešenje. Po dobijanju pozitivnog mišljenja Republičke revizione komisije nadležnog ministarstva za oblast izgradnje pristupiće se izradi preostale tehničke dokumentacije - za dobijanje građevinske dozvole i za izvođenje


Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Izgradnja novih toplotnih izvora, gašenje dostrajalih i neuslovnih kotlarnica, konverzija goriva, prelazak na korišćenje OIE, ugradnja eksternih ekonomajzera na dimni trakt radi iskorišćenja otpadne toplote dimnog gasa, unapređenje

sistema za automatsku kontrolu toplotnih izvora, CHP postrojenje.

Projekti obuhvataju 28 toplana u 28 gradova i opština Srbije.

Veći broj projekata je još uvek u razvojnoj fazi, odnosno realizovane su studije opravdanosti.

Samo manji broj projekata ima pripremljenu projektno-tehničku dokumentaciju u obliku da je moguće podneti zahtev za dobijanje građevinske dozvole.

Prostorno-planska, tehnička za dobijanje građevinske dozvole i studija uticaja na životnu sredinu.

Rehabilitacija mreže daljinskog grejanja uz zamenu dotrajalih deonica distributivnog toplovoda, dalji razvoj mreže radi priključivanja novih krajnjih kupaca

toplotne energije. Projekti obuhvataju 16

toplana

Projekti revitalizacije distributivnog sistema se sprovode planski, na godišnjem nivou, pa se u skladu sa time obezbeđuje i plansko-tehnička dokumentacija.

Prostorno-planska, tehnička za dobijanje građevinske dozvole i studija uticaja na životnu sredinu.


Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Osavremenjavanje merno- regulacione opreme u toplotno-predajnim stanicama, daljinski sistem nadzora i upravljanja konzumom, ugradnja novih kompaktnih podstanica.

Projekti obuhvataju 12 toplana

Veći broj projekata je još uvek u razvojnoj fazi, odnosno realizovane su studije opravdanosti.

Samo manji broj projekata ima pripremljenu projektno-tehničku dokumentaciju u obliku da je moguće podneti zahtev za dobijanje građevinske dozvole.

Prostorno-planska, tehnička za dobijanje građevinske dozvole i studija uticaja na životnu sredinu.

Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji - Faza V

Projekat je u početnoj fazi i očekuje se kandidovanje do 10 toplana u Republici Srbiji za učešće u programu

Prostorno-planska, tehnička za dobijanje građevinske dozvole i studija uticaja na životnu sredinu.

Podsticaj korišćenja obnovljivih izvora energije: Razvoj tržišta biomase u Srbiji (BMZ-ID

201197888)

Projekat je u početnoj fazi;

Prostorno-planska, tehnička za dobijanje građevinske dozvole i studija uticaja na životnu sredinu


tab. 31: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat: Snabdevanje Beograda toplotnom energijom iz TE „Nikola Tesla A” toplodalekovodom kapaciteta od 600 MW toplotne energije

Odgovorna institucija

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

Odgovorna institucija JKP Beogradske elektrane, EPS

x

Priprema prostorno-planske dokumentacije

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

x

Dozvole

x

Realizacija gradnje

x

x

x

Ulazak u pogon

x

Projekat: Izgradnja novih toplotnih izvora, gašenje dostrajalih i neuslovnih kotlarnica, konverzija goriva, prelazak na korišćenje OIE, ugradnja eksternih ekonomajzera na dimni trakt radi iskorišćenja otpadne toplote dimnog gasa, unapređenje sistema za automatsku kontrolu toplotnih izvora, CHP postrojenje.

Projekti obuhvataju 28 toplana u 28 gradova i opština Srbije.

Odgovorna institucija

Pojedinačne toplane u kojima se sprovodi projekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

x

x

Priprema prostorno-planske dokumentacije

x

x

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

x

x

Dozvole

x

x

x

x

Realizacija gradnje

x

x

x

x

x

x

x

Ulazak u pogon

x

x

x

x

x

x

x


Projekat: Rehabilitacija mreže daljinskog grejanja uz zamenu dotrajalih deonica distributivnog toplovoda, dalji razvoj mreže radi priključivanja novih krajnjih kupaca toplotne energije.

Projekti obuhvataju 16 toplana

Odgovorna institucija

Pojedinačne toplane u kojima se sprovodi projekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

x

x

Priprema prostorno-planske dokumentacije

x

x

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

x

x

Dozvole

x

x

x

x

Realizacija gradnje

x

x

x

x

x

x

x

Ulazak u pogon

x

x

x

x

x

x

x

Projekat: Osavremenjavanje merno-regulacione opreme u toplotno-predajnim stanicama, daljinski sistem nadzora i upravljanja konzumom, ugradnja novih kompaktnih podstanica.

Projekti obuhvataju 12 toplana

Odgovorna institucija

Pojedinačne toplane u kojima se sprovodi projekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

x

Priprema prostorno-planske dokumentacije

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

Dozvole

x

x

Realizacija gradnje

x

x

x

Ulazak u pogon

x

x

x


Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji -

Faza V - Projekat će obuhvatiti 10 toplana

Odgovorna institucija

Pojedinačne toplane u kojima se sprovodi projekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Organizacioni i poslovi rukovođenja projektom

x

Priprema prostorno-planske dokumentacije

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

Dozvole

x

x

Realizacija gradnje

Ulazak u pogon

x

x

x

x

x


Svi prikazani projekti u tab. 29 u svojoj osnovi imaju unapređenje energetske efikasnosti koja je kvantifikovana kroz iznos ušteda energenata. Sve toplane su obveznici sistema energetskog menadžmenta (SEM) koji je ustrojen odredbama Zakona o efikasnom korišćenju energije. U tom kontekstu, svaki obveznik SEM u obavezi je da na godišnjem nivou ostvari unapređenje energetske efikasnosti od najmanje 1%, odnosno u periodu od 5 godina najmanje 5% ušteda. Sistem energetskog menadžmenta kao jedna od značajnih mera imaće uticaj na unapređenje energetske efikasnosti. U kontekstu mogućih efekata implementacije SEM, očekivani efekti u oblasti toplotne energije su najmanje

1% od godišnje potrošnje primarne energije (Napomena: Nivo efikasnosti energetskih subjekata koji se bave proizvodnjom, distribucijom i snabdevanjem toplotnom energijom nije isti. U tom smislu, treba voditi računa o ostvarivosti zadatog cilja - uštede 1% primarne energije na godišnjem nivou. U tom kontekstu, treba preći na praćenje nivoa efikasnosti preko indikatora - specifične potrošnje energije). Na nivou svih toplana, ušteda od 1% primarne energije iznosi 6000 toe.

3.2.4. Podoblast zaštite životne sredine u oblasti toplotne energije

Trenutna zakonska regulativa čijim se odredbama reguliše rad sistema daljinskog grejanja u oblasti zaštite i očuvanja životne sredine su:

- Zakon o zaštiti životne sredine („Službeni glasnik RS” br. 135/2004, 36/2009,

36/2009, dr. zakon, 72/2009, dr. zakon, 43/2011, odluka US i 14/2016),

- Zakon o zaštiti zemljišta („Službeni glasnik RS” br. 112/2015),

- Zakon o vodama („Službeni glasnik RS” br. 30/2010 i br. 93/2012),

- Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini („Službeni glasnik RS” br. 112/2015),

- Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja („Službeni glasnik RS” br. 36/2009),

- Zakon o upravljanju otpadom („Službeni glasnik RS” br. 36/2009, 88/2010 i 14/2016),

- Zakon o zaštiti vazduha („Službeni glasnik RS”, br. 36/2009 i 10/2013),

- Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br.

135/2004 i 88/2010),

- Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu („Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i

36/2009),

- Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i 25/2015),

- Zakon o hemikalijama („Službeni glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 92/2011, 93/2012 i 25/2015),

- Zakon o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 -

ispr. i 14/2016).

Pored navedenog, zakonsku osnovu čine prateće uredbe i pravilnici i prihvaćeni međunarodni ugovori i sporazumi, navedeni u poglavlju 1. Poseban značaj za oblast ograničenja emisija u vazduh imaju:

- Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS”, br. 6/2016) i

- Uredba o merenjima emisija zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja („Službeni glasnik RS”, br. 05/2016).

Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine i Zakonom o izmenama i dopunama zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine („Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i 25/2015) utvrđeni su uslovi i postupci za izdavanje integrisanih dozvola za postrojenja i aktivnosti koji mogu imati negativne


uticaje na zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra, i uređene su vrste aktivnosti i postrojenja, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i kontrolu zagađivanja životne sredine. Integrisano sprečavanje i kontrola zagađenja odnosi se na nova, ali i postojeća postrojenja sa visokim potencijalom zagađenja, u skladu sa definicijama iz Uredbe o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola („Službeni glasnik RS”, br. 84/2005). Preliminarna lista postrojenja koja su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu obuhvata postojeća postrojenja na koja se odnosi pomenuta Uredba („Službeni glasnik RS”, br. 84/2005) u Srbiji i ovaj spisak se redovno ažurira od strane radne grupe u okviru Ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine. Prema ovoj listi 20 toplana (TO Novi Beograd, TO Zemun, TO Dunav, TO Voždivac, TO Konjarnik, TO Mirijevo, TO Cerak, TO Banovo Brdo, TO Miljakovac, TO Medaković, TO Subotica, „Energetika“ d.o.o. Kragujevac, JKP „Toplana“ Bor, JKP

„Gradska toplana“ Kruševac, JKP „Energetika“ Trstenik, JP „Gradska toplana“ Niš -

Toplana Krivi Vir, JP „Gradska toplana“ Niš – Toplana Jug, JKP „Novosadska toplana“

- TO Zapad, JKP „Novosadska toplana“ - TO Jug, JKP „Novosadska toplana“ - TO Istok) su u obavezi da pribave integrisanu dozvolu. Jedinice lokalne samouprave su nadležne za izdavanje integrisane dozvole za sprečavanje zagađivanja.

Pod odredbe Uredbe o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje („Službeni glasnik RS”, br. 6/2016) prema kriterijumu veličine postrojenja za sagorevanje potpada rad svih toplana u sistemu daljinskog grejanja. Prema kriterijumu veličine postrojenja za sagorevanje definišu se granične vrednosti emisija zagađujućih materija u vazduh. Saglasno članu 4 iz Uredbe („Službeni glasnik RS”, br. 6/2016) velika postrojenja za sagorevanje su postrojenja čija je instalisana toplotna snaga jednaka 50 MWth ili veća, nezavisno od vrste goriva koja se koriste (čvrsta, tečna ili gasovita).

U toplanama se nalazi ukupno 40 postrojenja za sagorevanje čija je toplotna snaga veća od

50 MWth (ukupna toplotna snaga > 3200 MWth) koja imaju obavezu da usklade emisije zagađujućih materija u vazduh saglasno definisanim vrednostima emisija iz Priloga 1

Uredbe („Službeni glasnik RS”, br. 6/2016).

Srednja postrojenja za sagorevanje su postrojenja za sagorevanje u kojima se korišćenjem čvrstog goriva proizvodi toplotna energija i čija je instalisana toplotna snaga jednaka ili veća od 1 MWth i manja od 50 MWth, odnosno, korišćenjem tečnog goriva proizvodi toplotna energija za zagrevanje domaćinstava i čija je instalisana toplotna snaga jednaka ili veća od 5 MWth i manja od 50 MWth, kao i korišćenjem gasovitog goriva proizvodi toplotna energija za zagrevanje domaćinstava i čija je instalisana toplotna snaga jednaka ili veća od 10 MWth i manja od 50 MWth.

U toplanama je okvirno evidentirano 145 srednjih postrojenja za sagorevanje (ukupna toplotna snaga > 1900 MWth) koja imaju obavezu da usklade emisije zagađujućih materija u vazduh saglasno definisanim vrednostima emisija iz Priloga 2 Uredbe („Službeni glasnik RS”, br. 6/2016).

Procenjeni zbirni doprinos analiziranih projekata u oblasti toplotne energije u pogledu smanjenja godišnje emisija gasova sa efektom staklene bašte, izuzimajući izgradnju prelazak kotlarnica na biomasu koji su razmatrani u poglavlju koje se odnosi na oblast obnovljivih izvora energije, iznosi 0,328 Gg CO2eq, što čini oko 4% nameravanog nacionalno određenog doprinosa za 2030. godinu.

88


3.3. Oblast obnovljivih izvora energije

Strateški ciljevi Republike Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije definisani su Strategijom energetike. Za svaki cilj definisani su parametri na osnovu kojih se prati njegova realizacija.

Povećanje proizvodnje energije iz OIE važno je zbog smanjenja uvozne zavisnosti, podizanja nivoa energetske bezbednosti i zaštite životne sredine.

Nacionalnim akcionim planom za korišćenje OIE planirano je da do 2020. godine Republika Srbija dostigne učešće od 27% OIE u ukupnoj bruto finalnoj potrošnji energije Republike Srbije i udeo od najmanje 10% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije Republike Srbije u saobraćaju. Shodno tome formirana je tabela merljivih ciljeva.

tab. 32: Indikatori u vezi sa obnovljivim izvorima energije

Merljivi cilj

2020.

Učešće OIE u ukupnoj bruto finalnoj potrošnji energije Republike

Srbije (%)

27

Učešće OIE u bruto finalnoj potrošnji energije Republike Srbije u saobraćaju (%)

10

Ukupno projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem OIE (t SO2eq)

19.333.265

Projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem OIE u saobraćaju (t SO2eq)

726.684

Metodologija proračuna učešća OIE definisana je u skladu sa Direktivom 2009/28/EZ, koja je preneta u Zakon o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/2014). Način proračuna projektovanog neto smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem OIE proračunat je koristeći metodologiju objašnjenu u napomeni ispod tab. 33.

Zadovoljenje ciljeva u oblasti obnovljivih izvora energije uzrokovano je, između ostalog, i potrebom da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte. Ciljevi vezani za povećanje učešća obnovljivih izvora i smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte su u direktnoj vezi i oni su za period realizacije POS-a prikazani u tab. 33.

Ukupna emisija gasova sa efektom staklene bašte u 1990. godini (bez ponora), iznosila je

83.519,50 Gg CO2eq, a nameravani nacionalno određeni doprinos smanjenja iznosi 9,8% od te vrednosti, što iznosi 8.184,911 Gg CO2eq [35]. Kroz projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem obnovljivih izvora energije (19.333,265 Gg CO2eq u odnosu na početnih 14.833,472 Gg CO2eq u 2009. godini, što je proračunato koristeći metodologiju objašnjenu u napomeni ispod tab. 33) trebalo bi da se do 2020. godine postigne dodatno smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 4.499,793 Gg CO2eq. To čini oko 55% nameravanog nacionalno određenog doprinosa za

2030. godinu. Daljom realizacijom projekata u oblasti obnovljivih izvora energije u periodu 2021-2030. godina, dodatno će se povećati doprinos obnovljivih izvora energije smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte. Konačno učešće OEI u bruto finalnoj potrošnji i projektovano smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte će biti moguće proceniti tek nakon donošenja novih akcionih planova u ovom sektoru.


tab. 33: Pregled ciljeva proizvodnje energije iz obnovljivih izvora po sektorima i ciljeva smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte kao posledica proizvodnje energije iz obnovljivih izvora po godinama realizacije POS-a

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Očekivana BFPE iz OIE u sektoru grejanja i hlađenja

(hiljada ten)

1.127

1.143

1.152

1.167

1.175

1.181

1.188

Očekivana BFPE iz OIE u sektoru proizvodnje električne energije (hiljada ten)

1.031

1.059

1.108

1.151

1.171

1.190

1.210

Očekivana BFPE iz OIE u sektoru saobraćaja (hiljada ten)

117

159

203

246

250

256

262

Ukupna očekivana BFPE iz OIE (hiljada ten)

2.275

2.361

2.463

2.564

2.596

2.627

2.660

Projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem obnovljivih izvora energije u sektoru grejanja i hlađenja (t SO2eq)

3.761.712

3.815.117

3.845.157

3.895.224

3.921.927

3.941.954

3.965.318

Projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem električne energije iz obnovljivih izvora (t SO2eq)

13.177.592

13.535.471

14.161.758

14.711.357

14.966.984

15.209.830

15.465.458

Projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem obnovljivih izvora energije u saobraćaju (t SO2eq)

345.618

469.686

599.662

726.684

738.500

756.224

773.948

Ukupno projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem obnovljivih izvora energije (t SO2eq)

17.284.922

17.820.274

18.606.577

19.333.265

19.627.411

19.908.008

20.204.724

Napomena: Ciljevi za 2021, 2022. i 2023. godinu biće revidirani u skladu budućim Nacionalnim akcionim planom za korišćenje obnovljivih izvora energije koji će biti donet do 2020. godine. Projektovano smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte korišćenjem OIE proračunato je korišćenjem sledećih emisionih faktora koji su pomnoženi sa proizvedenom energijom: za toplane

0,287 tCO2/MWh proizvedene toplotne energije (emisioni faktor sa kojim je računato u Strategiji energetike), za električnu energiju

1,099 tCO2/MWh (kombinovani emisioni faktor za proizvodnju električne energije u EES Srbije: 1,099 tCO2/MWh (nacionalni emisioni faktori za 2017.)) i za gorivo 2.954 tCO2/ten (emisioni faktor sa kojim je računato u Strategiji energetike).

90


3.3.1. Specifičnosti oblasti OIE

Prilikom kreiranja mera i aktivnosti za dostizanje ciljeva u oblasti OIE definisanih Strategijom, POS polazi od specifičnosti oblasti OIE, preuzetih međunarodnih obaveza Republike Srbije i stanja u toj oblasti. Specifičnosti u ovoj oblasti posledica su korišćenja OIE u tri različita sektora: sektoru električne energije, sektoru toplotne energije i sektoru saobraćaja.

U sektoru električne energije, u skladu sa Zakonom o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/2014) i konceptom liberalizacije tržišta električne energije, proizvodnja električne energije se još od 2011. godine obavlja po tržišnim principima, što se može smatrati najvažnijom specifičnošću u sektoru električne energije. Iz toga proizilazi da je proizvodnja električne energije jednako omogućena kako preduzećima čiji je osnivač Republika Srbija, AP Vojvodina i jedinice lokalne samouprave, tako i privatnim investitorima, odnosno, navedeni subjekti su ravnopravni na tržištu električne energije.

U sektoru toplotne energije praksa ukazuje na to da se predviđeni ciljevi ne realizuju planiranom dinamikom, zbog čega je potrebno izvršiti analizu uzroka i definisati odgovarajuće mere i aktivnosti koje bi doprinele većem korišćenju OIE u ovom sektoru.

U sektoru saobraćaja, proizvodnja biogoriva je energetska delatnost koja se obavlja u skladu sa tržišnim principima. Politika u ovoj oblasti treba da se usmerava na stvaranje osnove za uspostavljanje transparentnih i nediskriminatornih regulatorno- finansijskih mera u cilju stimulisanja investitora da ulažu u proizvodnju biogoriva i dobijeno biogorivo plasiraju na tržište. Angažovanje domaćih resursa u proizvodnji biogoriva, uz uvažavanje pravila o konkurenciji, i jednakom tretmanu domaćih i stranih lica na tržištu, treba da bude osnova za donošenje podzakonskog okvira u ovoj oblasti. Dodatnu složenost u sektoru saobraćaja nameću i zahtevi održivosti biogoriva sa stanovišta životne sredine i poljoprivede, pa je, prilikom određivanja mera u ovom sektoru, potrebno uključiti ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine. Pored biogoriva, stimulisanje korišćenja električnih vozila može značajno doprineti ostvarivanju sektorskog cilja od 10%, pa je potrebno razmotriti i tu mogućnost.

Ostale specifičnosti: Značaj korišćenja OIE i koristi koje se postižu nisu dovoljno poznati javnosti, zbog čega je jedan od ciljeva koje definiše Strategija informisanje i edukacije javnosti o značaju korišćenja OIE. Obaveza jačanja svesti građana o OIE propisana je i Zakonom o energetici, a proizilazi iz propisa EU. Da bi se povećala svest građana o značaju OIE neophodno je uključiti medije, obrazovne i naučne institucije.

Dodatno, veoma bitan aspekt u oblasti OIE su administrativne procedure za izgradnju postrojenja. S obzirom na to da su ove procedure relativno složene, a da su propisi od kojih zavisi postupak i brzina izdavanja odobrenja i dozvola pretežno u delokrugu rada ministarstva nadležnog za poslove u oblasti građevinarstva i ministarstva nadležnog za poslove državne uprave, mere za racionalizaciju administrativnih procedura moraju se razmatrati u saradnji sa ta dva ministarstva.

Polazeći od svega navedenog, može se zaključiti da je u kreiranju mera za dostizanje ciljeva iz Strategije u oblasti OIE potreban međusektorski pristup da bi se one učinile efektnim.

Naročito, prilikom osmišljavanja regulatorno-finansijskih mera, treba razmotriti mogućnost uspostavljanja jedinstvenog finansijskog fonda za celu oblast OIE kako bi se, osim institucionalne stabilnosti za finansiranje projekata u oblasti OIE, omogućilo sveobuhvatno planiranje finansiranja, lakše praćenje finansijskih tokova i kvalitetnije usaglašavanje svih šema podsticaja za veće korišćenje OIE koje se


uspostaljaju u različitim sektorima (poljoprivreda, zaštita životne sredine, šumarstvo i sl.)

3.3.2. Pregled aktivnosti i mera u oblasti obnovljivih izvora energije

Da bi se ostvarili predviđeni ciljevi u oblasti OIE, u POS su definisane mere, kao i aktivnosti kojima se te mere ostvaruju.

Aktivnosti i mere u oblasti OIE se mogu svrstati u dve osnovne grupe:

1) usklađivanje propisa Republike Srbije sa preuzetim međunarodnim obavezama u oblasti OIE, a koje nisu obuhvaćene Zakonom o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/2014);

2) analiza efekata primene postojećih propisa, a naročito propisa kojima se uređuje podsticanje proizvodnje električne energije iz OIE, i, na osnovu rezultata sveobuhvatne tehno-ekonomske analize, eventualna izmena postojećih propisa.

Pregled mera i aktivnosti dat je u narednim tabelama.

92


tab. 34: Pregled mera u oblasti obnovljivih izvora energije

Redni broj

Sadržina mere

Cilj mere

Realizatori mere

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti mere

Rok za realizaciju mere

Oblast primene mere

1.

Razmatranje mogućnosti uspostavljanja šema podrške za proizvođače električne energije koji koriste OIE zasnovanih na tržišnim principima

1. Postepeno usmeravanje proizvodnje električne energije iz OIE ka tržišnim principima

2. Smanjenje troškova podsticaja za krajnje kupce električne energije

3. Ekonomsko održivi rast proizvodnje električne energije iz OIE

Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Odabran optimalni model koji može poslužiti kao osnov za eventualnu izmenu propisa na osnovu izvršene analize u okviru aktivnosti 1. prikazane u tab. 35

2020. godina

Sektor električne energije

2.

Razmatranje mogućnosti uspostavljanja posebnih modela podsticaja za učešće građana u proizvodnji električne energije iz

OIE

1. Povećanje učešća građana, udruženja, energetskih zadruga i lokalnih zajednica u proizvodnji

električne energije iz OIE

2. Ravnomernija geografska raspodela proizvodnje električne energije

3. Raspodela ekonomske koristi od upotrebe OIE neposredno na građane i lokalne zajednice

Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izrađena studija sa predlogom optimalnog rešenja, koja može poslužiti kao osnov za eventualnu izmenu propisa, na osnovu izvršene analize u okviru aktivnosti 5. prikazane u tab. 35

2020. godina

Sektor električne energije


Redni broj

Sadržina mere

Cilj mere

Realizatori mere

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti mere

Rok za realizaciju mere

Oblast primene mere

3.

Zamena fosilnih goriva obnovljivim izvorima energije u toplanama na daljinsko grejanje

1. Povećanje udela OIE u toplanama na daljinsko grejanje

2. Smanjenje zavisnosti toplana na daljinsko grejanje od uvoznih energenata

3. Povećanje sigurnosti snabdevanja energijom

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine, telo nadležno za upravljanje javnim ulaganjima, jedinice lokalnih samouprava, toplane

Povećan udeo OIE u ukupnoj finalnoj potrošnji toplotne energije u skladu sa indikativnom putanjom u okviru NAPOIE -a

2023. godina

Sektor toplotne energije

4.

Razmatranje mogućnosti uvođenja poreskih i finansijskih podsticaja građana da koriste energetske efikasne kotlove/peći/ šporete na biomasu

1. Povećanje udela OIE u potrošnji toplotne energije

2. Usmeravanje potrošnje biomase na održiv način

3. Povećanje sigurnosti snabdevanja energijom, bezbednosti građana i smanjenje zavisnosti od uvoza energenata

Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove finansija, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, finansijske organizacije

Urađena analiza kojom se definišu modeli podsticaja građana da koriste energetski efikasne uređaje na biomasu i efekti

njihove primene na osnovu koje bi se izvršila eventualna izmena propisa

2020. godina

Sektor toplotne energije


Redni broj

Sadržina mere

Cilj mere

Realizatori mere

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti mere

Rok za realizaciju mere

Oblast primene mere

5.

Razmatranje mogućnosti uvođenja poreskih i finansijskih podsticaja za korišćenje energetskih zasada

1. Povećanje tehnički iskoristivog potencijala biomase za korišćenje u energetske svrhe

Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove finansija, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izrađena studija sa predlogom optimalnog rešenja izbora vrste drveća, načina sadnje, vrste i tipova zemljišta pogodnog za uzgajanje energetskih zasada, koja može poslužiti kao osnov za eventualnu izmenu propisa za poreske i finansijske podsticaje za korišćenje energetskih zasada

2021. godina

Sektor energetike

6.

Uspostavljanje nacionalne šeme verifikacije ispunjenosti održivosti biogoriva

1. Proizvodnja biogoriva na održiv način

2. Smanjenje zavisnosti domaćih proizvođača od inostranih verifikatora ispunjenosti održive proizvodnje biogoriva

Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine

Uspostavljena nacionalna šema verifikacije ispunjenosti održivosti biogoriva

2019. godina

Sektor saobraćaja


Redni broj

Sadržina mere

Cilj mere

Realizatori mere

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti mere

Rok za realizaciju mere

Oblast primene mere

7.

Razmatranje mogućnosti uvođenja poreskih i finansijskih podsticaja kako za proizvodnju biogoriva tako i za njihovo stavljanje na tržište

1. Povećanje korišćenja OIE

u saobraćaju

2. Angažovanje domaćih resursa

3. Ruralni razvoj

Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove finansija, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine

Izrađena studija sa predlogom optimalnog rešenja, koja može poslužiti kao osnov za izradu propisa

2018. godina

Sektor saobraćaja

8.

Izrada Strategije za sakupljanje i korišćenje gradskog otpada za proizvodnju toplotne i električne energije

1. Rešavanje problema otpada

2. Povećanje udela OIE u toplanama na daljinsko grejanje

3. Smanjenje uvozne zavisnosti toplana na daljinsko

grejanje

4. Povećanje sigurnosti snabdevanja energijom i bezbednosti

Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, jedinice lokalne samouprave

Izrađena Strategija za sakupljanje i korišćenje gradskog otpada za proizvodnju toplotne i električne energije

2018. godina

Sektor zaštite životne sredine, sektor električne energije, sektor toplotne energije


Redni broj

Sadržina mere

Cilj mere

Realizatori mere

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti mere

Rok za realizaciju mere

Oblast primene mere

9.

Razmatranje mogućnosti uvođenja podsticaja za korišćenje električnih vozila

1. Smanjenje korišćenja fosilnih izvora u saobraćaju

2. Smanjenje uvozne zavisnosti od fosilnih energenata

Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, ministarstvo nadležno za poslove finansija

Izrađena studija sa predlogom optimalnog rešenja, koja može poslužiti kao osnov za izradu propisa

2019. godina

Sektor saobraćaja

10.

Stvaranje uslova za obrazovanje i informisanje građana i mladih o značaju i prednostima korišćenja OIE

1. Povećanje svesti o značaju OIE za stvaranje uslova za unapređenje stanja zaštite životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa

Vlada Republike Srbije, ministarstvo

nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove prosvete, nauke i tehnološkog razvoja,

mediji

Doneti programi obrazovanja i informisanja koji uključuju promovisanje OIE

2019. godina

Sektor energetike, sektor obrazovanja, sektor medija


Redni broj

Sadržina mere

Cilj mere

Realizatori mere

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti mere

Rok za realizaciju mere

Oblast primene mere

11.

Razmatranje mogućnosti za uvođenje podsticaja za inovacije i promotivne projekte u proizvodnji i korišćenju OIE

1. Podsticanje domaćih resursa u oblasti nauke i inovatorstva na razvijanje i uvođenje novih tehnologija

u oblasti OIE

2. Povećanje energetske efikasnosti i ekonomske isplativosti OIE

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Izrađena studija sa predlogom optimalnog rešenja, koja može poslužiti kao osnov za eventualnu izradu propisa

2019. godina

Sektor energetike


Redni broj

Sadržina mere

Cilj mere

Realizatori mere

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti mere

Rok za realizaciju mere

Oblast primene mere

12.

Uključivanje postupka izdavanja energetske dozvole za objekte snage snage do 10 MW i sticanje statusa privremenog povlašćenog proizvođača, povlašćenog proizvođača i proizvođača iz OIE u elektronske usluge portala

E-uprave

1. Pojednostavljenje administrativne procedure i otklanjanje administrativnih barijera

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave, Privredna komora Srbije

Uspostavljena elektronska usluga na portalu E-uprave

2019. godina

Sektor energetike


Redni broj

Sadržina mere

Cilj mere

Realizatori mere

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti mere

Rok za realizaciju mere

Oblast primene mere

13.

Promocija proizvodnje električne energije iz OIE u javnom sektoru

1. Povećanje proizvodnje energije iz OIE

2. Jačanje svesti o značaju OIE za racionalno korišćenje prirodnih resursa i unapređenje stanja zaštite životne sredine

Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede i zaštite životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, Republička direkcija za imovinu, jedinice lokalnih

samouprava

Povećan udeo OIE u javnom sektoru

2023. godina

Sektor električne energije, sektor zaštite životne sredine,


tab. 35: Plan aktivnosti za realizaciju mera u oblasti obnovljivih izvora energije

Redni broj

Aktivnost

Nosilac aktivnosti

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti aktivnosti

Rok za realizaciju aktivnosti

Mera na koju se odnosi aktivnost

1.

Analiza mogućih modela podsticaja proizvođača električne energije iz OIE zasnovanih na tržišnim principima (aukcije, tenderi, fid- in premije i zeleni sertifikati) i analiza domaćeg tržišta električne energije i berze da proizvođači iz OIE postanu tržišni učesnici sa procenom optimalnog ekonomskog modela podsticaja za domaće uslove

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, AERS, SEEPEX

Izrađena analiza mogućih modela podsticaja

2018. godina

Mera br. 1.

Mera br. 2.

2.

Analiza uticaja rada vetroelektrana na prenosni sistem Republike Srbije u pogledu svih aspekata kvaliteta električne energije i angažovanja ostalih elektrana u sistemu

Operator prenosnog sistema

Izrađena analiza uticaja rada vetroelektrana na prenosni sistem

2019. godina

Mera br. 1.

3.

Analiza uticaja distribuirane proizvodnje električne energije na parametre kvaliteta električne energije (napon, više harmonike, flikere i kontinuitet napajanja) i gubitke u distributivnom sistemu

Operator distributivnog sistema

Izrađena analiza uticaja distribuirane proizvodnje na distributivni sistem

2019. godina

Mera br. 1.

Mera br. 2.

4.

Analiza hidropotencijala Republike

Srbije za hidroelektrane snage do

10 MW

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izrađen katastar MHE

2019. godina

Mera br. 1.


Redni broj

Aktivnost

Nosilac aktivnosti

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti aktivnosti

Rok za realizaciju aktivnosti

Mera na koju se odnosi aktivnost

5.

Analiza modela podsticaja građana i malih projekata u oblasti OIE (fid- in tarife, energetske zadruge, net metering, zeleni sertifikati itd.)

po ugledu na međunarodnu praksu sa procenom optimalnog ekonomskog modela podsticaja za domaće uslove

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izrađena analiza mogućih modela podsticaja

2018. godina

Mera br. 2.

6.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da prikupi i analizira informacije o mogućnostima i načinima formiranja jedinstvenog finansijskog fonda za celu oblast OIE

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. 2.

7.

Uspostavljanje mehanizma za redovno statističko praćenje i unapređenje kvaliteta podataka iz oblasti OIE

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, Republički zavod za statistiku

U potpunosti uspostavljeno redovno i kvalitetno statističko izveštavanje u oblasti OIE

2020. godina

Mera br. 3.

Mera br. 4.

8.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da prikupi informacije o troškovima i isplativosti zamene fosilnih goriva OIE, izradi zajednički plan za prelazak toplana na biomasu, pruži podršku toplanama u pronalaženju načina finansiranja, praćenju realizacije projekata i sl.

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove

poljoprivrede i životne sredine, telo nadležno za upravljanje javnim ulaganjima, jedinice lokalne samouprave

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. 3.


Redni broj

Aktivnost

Nosilac aktivnosti

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti aktivnosti

Rok za realizaciju aktivnosti

Mera na koju se odnosi aktivnost

9.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da ispita mogućnost, opravdanost i ograničenja poreskih podsticaja ili drugih finansijskih modela za građane da koriste energetski efikasne kotlove/peći/šporete na biomasu i izradi predlog konkretnih mera

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove finansija, ministarstvo nadležno za poslove

poljoprivrede i zaštite životne sredine

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. 4.

10.

Uspostavljanje elektronskog portala za trgovinu biomasom u okviru projekta „Smanjenje barijera za veće korišćenje biomase”

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove

poljoprivrede i zaštite životne sredine, Privredna komora Srbije

Uspostavljen elektronski portal za trgovinu biomasom

2018. godina

Mera br. 3. Mera br. 4. Mera br. 5.

11.

Identifikacija zemljišta pogodnog za energetske zasade

Ministarstvo nadležno za poslove

poljoprivrede i zaštite životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, Republički geodetski zavod

Identifikovano i mapirano zemljište pogodno za energetske zasade

2020. godina

Mera br. 5. Mera br. 6. Mera br. 7.


Redni broj

Aktivnost

Nosilac aktivnosti

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti aktivnosti

Rok za realizaciju aktivnosti

Mera na koju se odnosi aktivnost

12.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da ispita mogućnosti i opravdanost uvođenja modele podsticaja energetskih zasada i izradi predlog modela za podsticaje

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove

poljoprivrede i zaštite životne sredine

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. 5. Mera br. 6. Mera br. 7.

13.

Realizacija Projekta izrade nacionalne šeme verifikacije ispunjenosti kriterijuma održivosti biogoriva iz IPA 2014

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Uspostavljena nacionalna šema verifikacije ispunjenosti kriterijuma održivosti biogoriva

2020. godina

Mera br. 6.

14.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da ispita mogućnosti i ograničenja poreskih ili drugih finansijskih podsticaja za podsticanje proizvodnje biogoriva iz domaćih resursa i izradi predlog konkretnog modela za podsticaje

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove

poljoprivrede i zaštite životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove finansija

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. 7.

15.

Priprema podloga za izradu Strategije za sakupljanje i korišćenje gradskog otpada za proizvodnju toplotne i električne energije

Ministarstvo nadležno za poslove

poljoprivrede i zaštite životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, jedinice lokalne samouprave

Procenat realizacije dinamičkog plana projekta u okviru kojeg izradila Strategija za sakupljanje i

korišćenje gradskog otpada za proizvodnju toplotne i električne energije

2018. godina

Mera br. 8.


Redni broj

Aktivnost

Nosilac aktivnosti

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti aktivnosti

Rok za realizaciju aktivnosti

Mera na koju se odnosi aktivnost

16.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da ispita mogućnosti, opravdanost i ograničenja podsticaja korišćenja električnih vozila i izradi predlog konkretnog modela za podsticaje

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, ministarstvo nadležno za poslove finansija

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. 9.

17.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da sagleda mogućnost i predloži način uvođenja nastave u školske programe u oblasti OIE, medijske promocije značaja OIE i naučnih otkrića u oblasti OIE.

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ministarstvo nadležno za poslove

kuluture i informisanja

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. 10.

18.

Priprema nacionalne internet platforme o OIE u Srbiji sa aplikacijom za mobilne telefone

Privredna komora Srbije, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Postavljena nacionalna internet platforma o OIE (Zeleni portal)

2018. godina

Mera br. 10.

19.

Priprema Vodiča za građane o značaju OIE i mogućnostima njihovog investiranja u OIE

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Pripremljeni Vodiči za građane

2019. godina

Mera br. 10.


Redni broj

Aktivnost

Nosilac aktivnosti

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti aktivnosti

Rok za realizaciju aktivnosti

Mera na koju se odnosi aktivnost

20.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da ispita mogućnosti i ograničenja za finansiranje inovacija i promotivnih projekata u oblasti OIE i izradi predlog konkretnog modela finansijske podrške inovacionim i promotivnim projektima

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove prosvete, nauke i tehnološkog razvoja

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. 11.

21.

Osnivanje radne grupe sa zadatkom da identifikuje probleme u vezi sprovođenja administrativnih procedura u oblasti OIE i razmotri mogućnost primene elektronske usluge portala E-uprave

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave

Osnovana radna grupa

2018. godina

Mera br. 12.

22.

Priprema podloga za izradu NAPOIE na osnovu predloga i rezultata analiza dobijenih iz aktivnosti od redni broj 1. do redni broj 20.

Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Usvojen NAPOIE

2020. godina

Mere br. 1. -

13.


Redni broj

Aktivnost

Nosilac aktivnosti

Pokazatelj (indikator)

realizovanosti aktivnosti

Rok za realizaciju aktivnosti

Mera na koju se odnosi aktivnost

23.

Izrada nacrta propisa kojim se menjaju postojeći propisi u oblasti OIE

Vlada Republike Srbije, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike i druga ministarstva u zavisnosti od nadležnosti

Izmenjeni propisi u oblasti OIE na osnovu rezultata sveobuhvatnih analiza

Kontinualno u skladu sa drugim aktivnostima

Mere br. 1. -

13.


3.3.3. Lista projekata u oblasti obnovljivih izvora energije

Oblast OIE je karakteristična zbog veoma raznolike liste subjekata koji realizuju pojedinačne projekte u ovoj oblasti, a zahvaljujući kojima se ostvaruju nacionalni ciljevi.

Budući da su uglavnom u pitanju privatni investitori koji realizuju pojedinačne projekte, ne mogu se obezbediti kompletne informacije (izvor sredstava, status pripreme projekta, nedostajuća planska i tehnička dokumentacija) u vezi sa pojedinačnim projektima kao u slučaju ostalih sektora. Iz tog razloga ovde se navode samo najveći projekti. Većina projekata nabrojanih u okviru ovog poglavlja navedeni su i u poglavljima koja se odnose na oblast električne energije i oblast toplotne energije, u skladu sa prirodom svakog projekta i ciljevima u navedenim oblastima čijem ostvarenju doprinose.

P.15.Projekat izgradnje novih vetroelektrana na području Republike Srbije za koje su izdati statusi privremenih povlašćenih proizvođača ukupne snage do 500 MW

Projekat obuhvata izgradnju sledećih objekata u periodu 2017-2023. godina:

1) Vetroelektrana Alibunar, do kraja februara 2018. godine, instalisane snage 42 MW, procenjene godišnje proizvodnje 100,8 GWh;

2) Vetroelektrana Malibunar, do kraja aprila 2018. godine, instalisane snage 8 MW, procenjene godišnje proizvodnje 19,2 GWh;

3) Vetroelektrana Plandište 1, do kraja novembra 2018. godine, instalisane snage 102

MW, procenjene godišnje proizvodnje 244,8 GWh;

4) Vetroelektrana Kovačica, do kraja novembra 2018. godine, instalisane snage 104,5

MW, procenjene godišnje proizvodnje 250,8 GWh;

5) Vetroelektrana Čibuk, do kraja novembra 2018. godine, instalisane snage 158,46 MW, procenjene godišnje proizvodnje 380,3 GWh;

6) Vetroelektrana Košava, do kraja aprila 2019. godine, instalisane snage 68 MW, procenjene godišnje proizvodnje 163,2 GWh;

7) Vetroelektrana Kostolac, do kraja 2020. godine, instalisane snage 66 MW, procenjene godišnje proizvodnje 145 GWh (ovaj projekat je uključen u Jedinstvenu listu prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike zajedno sa solarnom elektranom Petka u Kostolcu, instalisane snage 9,9 MW, procenjene godišnje proizvodnje 13 GWh. Jedinstvena lista prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike je lista za čije je formiranje bila zadužena Kancelarija za evropske integracije Vlade Republike Srbije, a koja se formira prema posebnim pravilima koje odobrava Vlada i dostupna je na internet adresi: http://www.mre.gov.rs/doc/medjunarodna- saradnja/Revidirana%20Jedinstvena%20lista%20prioritetnih%20infrastrukturnih%20projeka ta%20u%20oblasti%20energetike_srb.pdf);

Ukupna vrednost investicija u izgradnju novih vetroelektrana procenjuje se na oko 706

miliona €, a ukupna godišnja proizvodnja navedenih elektrana procenjuje se na oko 1.303

GWh. Ove elektrane sa svojom proizvodnjom treba da obezbede značajnih 1,2% BFPE Republike Srbije.

P.16.Projekat prelaska kotlarnica na biomasu

Radi realizacije ciljeva u vezi sa grejanjem na biomasu u pripremi je više projekata uvođenja biomase ili korišćenja geotermalne energije kao energenta u toplanama, očekivane ukupne snage oko 105 MW, odnosno godišnje proizvodnje 21.000 ten. Navedeni ciljevi realizovaće se kroz aktivnosti u okviru projekta „Podsticanje korišćenja


obnovljivih izvora energije - razvoj tržišta biomase”, kao i kroz pojedinačne komercijalne projekte. Dakle, projekat pripada grupi projekata za koja su alocirana sredstva u okviru više rundi bilateralnih pregovora između Vlada Nemačke i Republike Srbije. Informacije o pojedinim projektima detaljnije su navedene u poglavlju 3.2 koja se odnosi na oblast toplotne energije.

Ukupna ulaganja u realizaciju projekata iznose 100 miliona € (20 miliona € u prvoj fazi, a 80 miliona € u drugoj fazi), a planirano je da se projekti realizuju u periodu 2017-

2021. godina. Ukupna procenjena proizvodnja toplotne energije iz biomase iznosi oko

244 GWh (21 hiljada ten), što obezbeđuje 0,2% BFPE Republike Srbije.

P.17.Projekti EPS-a koji se realizuju na osnovu zaključenih memoranduma i sporazuma

U toku realizacije POS-a nastaviće se sa projektom rekonstrukcije malih hidroelektrana EPS-a priključenih na distributivnu elektroenergetsku mrežu uz obnavljanje proizvodnje na projektovanom nivou i nastaviće se aktivnosti na izgradnji dve male hidroelektrane na vodoprivrednim objektima (MHE Rovni i MHE Ćelije), koja se finansira iz kredita EBRD.

Na osnovu zaključenih memoranduma i sporazuma u narednom periodu će se analizirati izvodljivost nastavka realizacije sledećih započetih projekata:

1. deset kaskadnih HE na reci Ibar, ukupne snage 120 MW, godišnje proizvodnje 451

GWh i ukupne investicione vrednosti od oko 350 miliona €, na osnovu Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije o saradnji u oblasti energetike („Službeni glasnik RS” - Međunarodni ugovori broj

7/12);

2. sistem HE na reci Velika Morava, ukupne snage 150 MW, godišnje proizvodnje

650 GWh i ukupna investicione vrednosti od oko 350 miliona €, na osnovu Sporazuma o saradnji zaključenog između JP „Elektroprivreda Srbije”, Beograd i RWE AG, Opernplatz 1, Esen, Nemačka od 14.7.2010. godine i Memoranduma o razumevanju o strateškom partnerstvu između JP „Elektroprivreda Srbije”, Beograd i RWE AG, Opernplatz 1, Esen, Nemačka kojeg predstavlja RWE Innogy GmbH, Gildehofstrasse 1, Esen, Nemačka RWE Innogy Serbia d.o.o., Beograd, Ferancuska 27, RWE Technology GmbH, Huyssenallee 12-14, Esen, Nemačka odobrenog zaključkom Vlade 05

Broj: 018-5850/2012-1 od 8.9. 2012. godine;

Nabrojani projekti će se realizovati u skladu sa navedenim aktima dok su isti na snazi, odnosno dok se ne stavi van snage, otkažu ili okončaju.

3.3.3.1. Ostali projekti u oblasti OIE

U Jedinstvenu listu prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike, pored pomenutih projekata izgradnje vetroelektrane i solarne elektrane u Kostolcu uključeno je još nekoliko projekata u vezi sa obnovljivim izvorima energije:

1) Korišćenje geotermalne energije u Bogatiću - vrednost projekta je 2,7 miliona € - još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

2) Elektrana za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije koja koristi komunalni otpad u Šapcu - vrednost projekta je 30 miliona € - još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

3) Promocija obnovljivih izvora energije - razvijanje tržišta biomase u Srbiji, komponenta I - vrednost projekta je 20 miliona € - još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

4) Instaliranje kotla na biomasu 2x1,25MW u Tivolu u Rumi - vrednost projekta je 1,6 miliona € - još nije jasno definisan termin realizacije projekta;


5) Elektrana za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na biomasu u Šapcu - vrednost projekta je 17 miliona € - još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

6) Izgradnja postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije na biomasu 4,0 MW u Pećincima - vrednost projekta je 9 miliona € - još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

7) Unapređenje energetske efikasnosti i veće korišćenje obnovljivih izvora energije u osnovnim školama i javnim zgradama u Kraljevu - vrednost projekta je 1 milion € - još nije jasno definisan termin realizacije projekta;

Pored navedenih projekata obnovljivih izvora energije, ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike je u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština uredilo deo informacione baze podataka - SLAP baze (www.slap.skgo.org) koja je u upotrebi od 2009. godine, i u koju mogu biti uneti predlozi projekata koji se odnose na povećanje energetske efikasnosti i upotrebe OIE u objektima koji su u nadležnosti lokalnih samouprava. Ovom bazom podstiču se upravljačke strukture, ali i svi zaposleni u javnom sektoru da predlože projekte koji se odnose na njihove objekte, a koji bi mogli da doprinesu većoj upotrebi OIE.

Predloženi projekti u okviru SLAP baze služe Ministarstvu da stekne uvid u obim i prirodu mogućih investicija u narednom periodu. Takođe, prikupljene informacije će omogućiti da se potencijalnim donatorima i finansijerima predlože projekti za dalje unapređenje i realizaciju.

Realizacija ovih projekata je u različitim fazama, a izveštavanje po zbirnim efektima ovih projekata (budući da je uglavnom reč o manjim investicijama, npr. uvođenja biomase kao energenta u bolnicama ili školama, koji su prostorno distribuirani po lokalnim samoupravama) biće deo izveštaja o realizaciji NAPOIE-a.


3.4. Oblast nafte

Postizanje strateških ciljeva u oblasti naftnog sektora ostvaruje se primenom mera i realizacijom projekata koji su definisani tako da omoguće ostvarivanje jednog ili istovremeno više ciljeva datih u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do

2025. sa projekcijama do 2030. godine. Radi se o kompleksnim merama koje obuhvataju regulatorne, organizacione, tehničke, tehnološke i druge aktivnosti, kao i kapitalne investicione projekte. Usvojeni strateški ciljevi u oblasti naftnog sektora su:

- Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta naftnim derivatima čiji kvalitet odgovara najvišim EU standardima;

- Smanjenje uvozne zavisnosti;

- Obezbeđenje novih pravaca snabdevanja sirovom naftom.

Stepen realizacije pojedinih strateških ciljeva pratiće se indikatorima datim u tab. 36.

3.4.1. Mere u oblasti naftnog sektora

Mere u oblasti naftnog sektora primarno usmerene ka obezbeđenju ostvarivanja strateških ciljeva obuhvataju:

1. Usklađivanje nacionalnog zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama EU i propisima EZ. Skup aktivnosti koji prate ovu meru odnosi se na donošenje novih ili harmonizaciju postojećih zakona i podzakonskih akata sa Direktivama i preporukama EU, kao i odlukama i preporukama Energetske zajednice i dat je u tab. 37 [42].

2. Mere u podoblasti naftnog sektora - istraživanje i proizvodnja su:

· Povećanje resursne baze i proizvodnje

· Ostvarivanje planiranog obima proizvodnje (tab. 39) povećanjem iskorišćenja postojećih ležišta i merama za smanjenje gubitaka u proizvodnji

· Eksploatacija nekonvencionalnih naftnih resursa - uljnih škriljaca (uljnih šejlova)

Skup aktivnosti koje prati ove mere prikazan je u tab. 38.


tab. 36: Indikatori za praćenje efekata primene mera i realizacije projekata u naftnom sektoru

Strateški cilj

Indikator

Opis

Način računanja

Vrednost u 2016. godini

Ciljna/ proračunata vrednost u

2023. godini

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta naftnim derivatima čiji kvalitet odgovara najvišim EU standardima

Odnos bilansnih rezervi nafte i ukupne godišnje proizvodnje nafte1

Indikator ukazuje na raspolaganje bilansnim rezervama nafte pri određenim vrednostima godišnjih proizvodnji; izražava se u godinama.

R/P =bilansne rezerve (mil. t)/ godišnja proizvodnja nafte (mil.t/god.)

14,30

16,47

Indikatori unapređenja prerade2

Indikator ukazuje na povećanje dubine prerade; izražava se u procentima.

Dubina prerade (% ) = Dubina prerade (t) / Ukupan ulaz* (t)

Dubina prerade (t) = Ukupan ulaz* (t) - gubici (t) -

sopstvena potrošnja (t) - mazut (t)

*ukupan ulaz obuhvata: sirovu naftu, eksterne poluproizvode koji idu na preradu (bez prirodnog gasa) i vodonik (koji se dobije iz prirodnog gasa preradom na jednom rafinerijskom postrojenju)

84,89%

92%

u 2020. god.

Indikator ukazuje na povećanje proizvodnje belih derivata; izražava se u procentima.

Beli derivati (%) = Beli derivati* (t)/ Ukupan ulaz ( t )

*U bele derivate se ubrajaju: TNG, propilen, motorni benzin, avio benzin, mlazno gorivo, sva gasna ulja, primarni benzin, aromati (benzen, toluen

74,10%

85,8%

u 2020. god.

Broj dana formiranja obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata3

Indikator ukazuje na dinamiku formiranja obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata; izražava se u danima.

Broj dana formiranja rezervi = Uskladištene rezerve (t) / (Potrebne rezerve (t) /61)

13

61


Strateški cilj

Indikator

Opis

Način računanja

Vrednost u 2016. godini

Ciljna/ proračunata vrednost u

2023. godini

Smanjenje uvozne zavisnosti

Odnos bilansnih rezervi nafte i ukupne godišnje proizvodnje nafte1

Indikator ukazuje na raspolaganje bilansnim rezervama nafte pri određenim vrednostima godišnjih proizvodnji; izražava se u procentima.

R/P =bilansne rezerve (mil. t)/ godišnja proizvodnja nafte (mil.t/god.)

14,30

16,47

1) Energetski indikator održivog razvoja-ekonomska dimenzija, izvor: Energy Indicators For Sustainable Development: Guidelines And Methodologies, International Atomic Energy Agency, United Nations Department Of Economic And Social Affairs, International Energy Agency, Eurostat And European Environment Agency, 2005, http://www.unosd.org/content/documents/1237Pub1222_web%20EISD.pdf; izvor podataka: NIS.a.d.

Napomena: Treba uzeti u obzir da je vrednost parametra rezervi u ovom indikatoru promenljiva veličina zbog uticaja brojnih faktora kao što su otkrića novih ležišta, primena novih tehnologija, kao i promena ekonomskih uslova.

2) Energetski indikator održivog razvoja-ekonomska dimenzija, izvor: NIS.a.d.

3) Energetski indikator održivog razvoja-ekonomska dimenzija, definisan u skladu sa: Energy Indicators For Sustainable Development: Guidelines And Methodologies, International Atomic Energy Agency, United Nations Department Of Economic And Social Affairs, International Energy Agency, Eurostat And European Environment Agency, 2005, http://www.unosd.org/content/documents/1237Pub1222_web%20EISD.pdf; izvor podataka: JP Transnafta, Republička direkcija za robne rezerve i ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike.


tab. 37: Aktivnosti za usklađivanje nacionalnog zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama EU i propisima EZ

Aktivnost

Naziv EU propisa prema kojem se vrši usklađivanje

Rok donošenja

Odgovorne institucije

Usvajanje akcionog plana usaglašavanja sa pravnim tekovinama o minimalnim rezervama nafte i derivata nafte

Direktiva 119/2009/EZ

U fazi izrade

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas i Sektor za geologiju i rudarstvo), Uprava za rezerve energenata kao organ u sastavu Ministarstva rudarstva i energetike

Usvajanje Pravilnika o rokovima, sadržaju i načinu dostavljanja podataka o nabavci i prodaji nafte, derivata nafte, biogoriva i komprimovanog prirodnog

gasa i podataka o cenama derivata nafte i biogoriva sa i bez akciza i poreza

Odluka Saveta 99/280/EZ i

Uredba Saveta 2964/95

II kvartal 2017. godine

Donošenje Uredbe o programu mera za stavljanje obaveznih rezervi nafte i derivata nafte na tržište u slučaju kada je ugrožena sigurnost snabdevanja energijom i energentima - Krizni plan

Direktiva 119/2009/EZ

II kvartal 2017. godine

Transponovanje Direktive 94/22/EZ u skladu sa drugim revidiranim Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), usvojenim u novembru

2016. godine

Direktiva 94/22/EZ

IV kvartal 2018. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas i Sektor za geologiju i rudarstvo)

Usvajanje Pravilnika o izveštaju o poslovanju kompanija koja vrše istraživanja i eksploataciju nafte i gasa

Direktiva 2013/30/EU -

članovi 20-22.

IV kvartal 2018. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas i Sektor za geologiju i rudarstvo)


Aktivnost

Naziv EU propisa prema kojem se vrši usklađivanje

Rok donošenja

Odgovorne institucije

Analiza odredbi Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kao osnova za transponovanje Direktive

94/22/EZ u skladu sa drugim revidiranim Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), usvojenim u novembru 2016. godine

Direktiva br. 94/22/EZ

2017-2018. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za geologiju i rudarstvo)

Usvajanje podzakonskih akata Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima kojima će se regulisati pitanja u vezi sa odlaganjem i upravljanjem rudarskim otpadom odnosno uslovi, kriterijumi i postupak izdavanja dozvole za upravljanje otpadom.

Direktiva br. 2006/21/EZ

U fazi izrade

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Uspostavljanje ili jačanje institucionalne strukture i administrativnih kapaciteta u cilju sprovođenja i primene propisa, odnosno sprovođenja postupka javnog tendera za izdavanje i korišćenje ovlašćenja za prospekciju i proizvodnju ugljovodonika

-

2019-2021. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za geologiju i rudarstvo)

Uspostavljanje ili jačanje institucionalne strukture i administrativnih kapaciteta u cilju praćenja ispunjenja obaveze dostavljanja prijave okolnosti svake veće

nesreće u kojoj su uključene kompanije koje su registrovane na svojoj teritoriji za istraživanje i/ili eksploataciju nafte i gasa, a sami ili preko zavisnih preduzeća, izvode ofšor aktivnosti na istraživanju ili eksploataciji nafte i gasa izvan teritorija EU

-

2019-2021. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za geologiju i rudarstvo)


Aktivnost

Naziv EU propisa prema kojem se vrši usklađivanje

Rok donošenja

Odgovorne institucije

Realizacija planirane dinamike postepenog povećavanja količine obaveznih rezervi nafte i/ili derivata nafte

Direktiva 119/2009/EZ o uspostavljanju obaveznih rezervi nafte i/ili derivata nafte u minimalnoj količini koja je jednaka devedesetodnevnom neto uvozu ili šezdesetjednodnevnoj domaćoj potrošnji

2021-31.12.2022.

godine

Uprava za rezerve energenata kao organ u sastavu Ministarstva rudarstva i energetike

Uključivanje postupka izdavanja energetske dozvole za izgradnju objekata za proizvodnju derivata nafte, naftovoda i i produktovoda, objekata za skladištenje nafte, derivata nafte,biogoriva, komprimovanog prirodnog gasa i utečnjenog prirodnog gasa ukupnog rezervoarskog prostora većeg od 10 m3 u elektronske usluge E-portala

-

2018. godina

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave, Privredna komora Srbije


tab. 38: Aktivnosti u podoblasti naftnog sektora - istraživanje i proizvodnja

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekat

Povećanje resursne baze i proizvodnje

Nastavak naftno-geoloških istraživanja u jugoistočnom delu

Panonskog basena u Srbiji

2017-2020/2021.

godine

NIS a.d.

Zahtevi za nastavak naftno-geoloških istraživanja u jugoistočnom delu Panonskog basena u Srbiji

2020/2021.-2023.

godine

Projekti geološko-istražnih radova u BiH i na licencnim blokovima u Mađarskoj i Rumuniji

2017-2023. godine

Završetak „Studije regionalnog geološkog modela i ocena perspektivnosti na naftu i gas Panonskog basena”

do 2018. godine

Ulaganja u koncesiona prava u inostranstvu

2017-2023. godine

Ostvarivanje planiranog obima proizvodnje povećanjem iskorišćenja postojećih ležišta i merama za smanjenje gubitaka u proizvodnji

Ulaganja u geološko-tehničke mere

2017-2023. godine

NIS a.d.

Bušenje razradnih bušotina

2017-2023. godine

Primena dopunskih metoda povećanja iskorišćenja (utiskivanje

CO2)

2017-2023. godine

Primena stimulativnih metoda hidrauličkog frakturiranja i kiselinskih obrada

2017-2023. godine

Eksploatacija nekonvencionalnih naftnih resursa - uljnih škriljaca (uljnih šejlova)

Reorganizacija JP PEU Resavica - „Aleksinački rudnik”

-

Ministarstvo nadležno za poslove privrede i ministarstvo nadležno za poslove

rudarstva i energetike


Plan proizvodnje nafte za period 2017-2023. godine dat je u tab. 39 [43]. U ukupnom obimu planirane proizvodnje nafte prikazana je planirana proizvodnja na trenutno aktivnim eksploatacionim poljima: Jermenovci, Lokve, Janošik, Velika Greda jug, Elemir, Zrenjanin, Zrenjanin sever, Itebej, Boka, Rusanda, Mihajlovo, Srpska Crnja, Vojvoda Stepa, Turija sever, Čoka, Kikinda, Kikinda Varoš, Kikinda Varoš jug, Kikinda Varoš sever, Majdan, Mokrin, Čantavir, Kelebija, Palić, Velebit, Sirakovo, Bradarac-Maljurevac i Kasidol, kao i proizvodnja planirana na otkrivenim ležištima nafte: Kikinda zapad, Iđoš, Rusanda severoistok, Kikinda istok, Vrbica Podlokanj, Crna bara jug, Kurjače i Obilićevo.

tab. 39: Plan proizvodnje nafte u periodu 2017-2023. godine

Planirana proizvodnja nafte* (t)

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

858.051

762.028

669.482

627.030

589.455

565.329

533.700

*Napomena: Obim planirane proizvodnje sirove nafte na poljima u eksploataciji definisan je na osnovu aktivnih odobrenja, a proizvodnja planirana na otkrivenim ležištima bazirana je na aktuelnim pretpostavkama o očekivanoj ceni sirove nafte u narednom periodu.

Na teritoriji Republike Srbije kompanija NIS a.d. izvodi naftno-geološka

istraživanja na sedam odobrenih istražnih prostora, sa istražnim rokom do:

31.12.2019. godine na jednom odobrenom istražnom prostoru na teritoriji Srbije južno od Save i Dunava i do 31.12.2020. godine na šest odobrenih istražnih prostora na teritoriji AP Vojvodine. Kompanija NIS.a.d. će u skladu sa odredbama Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima (Sl. gl. 101/15), aplicirati za nastavak naftno- geoloških istraživanja za period od 5 godina (istražni periodi 3+2 godine).

Budućim projektima geoloških istraživanja, utvrdiće se potrebne geološke, geofizičke, geohemijske, laboratorijske i druge metode koje će se u definisanom obimu primeniti na lokalitetima perspektivnim za otkrivanje naftnih ležišta.

Plan izrade projektne dokumentacije, realizacija geoloških istražnih radova i

ostalih zakonom propisanih obaveza dat je u tab. 40 [43].

tab. 40: Projekti geoloških istraživanja

R.b.

Naziv

2017

2018

2019

2020

2021

2022

2023

2024

2025

1

Projekat GI na istražnom prostoru severni Banat

izrada projekta

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X


R.b.

Naziv

2017

2018

2019

2020

2021

2022

2023

2024

2025

2

Projekat GI na istražnom prostoru srednji Banat

izrada projekta

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X

3

Projekat GI na istražnom prostoru južni Banat

izrada projekta

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X

4

Projekat GI na istražnom prostoru severna Bačka

izrada projekta

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X

5

Projekat GI na istražnom prostoru južna Bačka

izrada projekta

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X

6

Projekat GI na istražnom prostoru Srem

izrada projekta

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X

7

Projekat GI na istražnom prostoru Srbije južno od Save i Dunava

izrada projekta

X

X

X

X

pribavljanje odobrenja za nastavak istraživanja

X

X

realizacija projekta

X

X

X

X

X

X

X

X

godišnji/završni izveštaji o izvedenim geološkim istraživanjima

X

X

X/X

X

X

X/X

X

X/X


Do 2020. godine će u okviru odobrenih istražnih prostora za vršenje geoloških istraživanja nafte i gasa biti realizovana planirana 3D seizmička ispitivanja na svim velikim poligonima, na osnovu čega će biti vršena seizmo-geološka interpretacija u cilju izdvajanja perspektivnih lokaliteta za istražno bušenje.

Planirani broj istražnih bušotina koji će se realizovati na teritoriji Srbije u periodu 2017-2023. godine prikazan je u tab. 41 [43]. Za period od 2017-2020. godine, broj istražnih bušotina dat je na osnovu važećih Projekata geoloških istraživanja, a za period 2021-2023.godine dat je plan bušenja prema do sada ostvarenim rezultatima, a što će biti definisano novim Projektima.

tab. 41: Planirani broj istražnih bušotina*

Godina

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Broj bušotina

7

8

7

8

10

11

14

*Napomena: Planirani broj istražnih bušotina baziran je na aktuelnim pretpostavkama o očekivanoj ceni sirove nafte u narednom periodu.

Projekti geološko-istražnih radova u BiH i na licencnim blokovima u Mađarskoj i

Rumuniji odnose se na:

- Rezultati istraživanja ugljovodonika na teritoriji Republike Srpske u BiH koje izvodi „Jadran-Naftagas” (ćerka kompanije NIS a.d. i „Njeftegazinkor”) definisaće dinamiku istraživanja i proizvodnje u ovom regionu.

- U Rumuniji je NIS a.d. započeo geološko-istražne delatnosti na šest licencnih blokova.

- U Mađarskoj je NIS a.d. u partnerstvu sa austrijskom kompanijom RAG (Austrija), započeo geološko-istražne delatnosti u dva istražna bloka

Završetak „Studije regionalnog geološkog modela i ocena perspektivnosti na naftu i gas Panonskog basena” sa ciljem da se na bazi analize i interpretacije prikupljenih geoloških podataka sa prostora Srbije, Mađarske, Rumunije i BiH uradi geološko modelovanje Panonskog basena i izaberu najperspektivniji regioni za buduća naftno- geološka istraživanja NIS a.d. planiran je za kraj 2017. godine.

Plan izrade razradnih bušotina na aktivnim eksploatacionim poljima u periodu 2017-

2023. godina prikazan je u tab. 42 [43].

Vrednost indikatora odnosa bilansnih rezervi i projekcija buduće godišnje proizvodnje nafte (R/P) data je u tab. 43 [43].

tab. 42: Planirani projekti bušenja na aktivnim eksploatacionim poljima u periodu 2017-2023. godina

Godina

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Broj razradnih bušotina

30

20

20

20

20

20

20

tab. 43: Vrednost indikatora odnosa bilansnih rezervi i projekcija buduće godišnje proizvodnje nafte

Godina

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

R/P (god.)

14,99

15,75

16,79

16,86

16,87

16,55

16,47

3. Mere u podoblasti naftnog sektora - prerada

· Nastavak modernizacije rafinerije nafte u Pančevu

Skup aktivnosti koji prati ove mere prikazan je u tab. 44.


4. Mere u podoblasti naftnog sektora - transport

· Izgradnja prvog objekta sistema produktovoda

· Razvoj međunarodne saradnje u cilju povezivanja naftovodnih sistema, kao i sistema produktovoda

Skup aktivnosti koji prati ove mere prikazan je u tab. 45.

5. Mere u podoblasti naftnog sektora - promet

· Obezbeđenje obaveznih rezervi nafte i naftnih derivata u skladu sa direktivom

119/2009/EZ.

Skup aktivnosti koji prate ove mere prikazan je u tab. 46.

6. Mere za unapređenje energetske efikasnosti

U tab. 47 prikazane su aktivnosti Akcionog plana energetske efikasnosti NIS a.d. za 2017. godinu [43]. Akcioni plan energetske efikasnosti u kompaniji NIS a.d. planira se na godišnjem nivou.

Rafinerija nafte u Pančevu uključena je od 2008. godine u program uporedne analize ključnih pokazatelja poslovanja rafinerija po „Solomon” metodologiji po kome se prati Indeks energetskog intenziteta („IEI”). Vrednost „IEI” po realizaciji projekta „Duboka prerada” data je u okviru prikaza navedenog projekta [43].

7. Mere zaštite životne sredine

U tab. 48 date su aktivnosti za zaštitu životne sredine u cilju usaglašavanja rada NIS a.d. Novi Sad, sa zakonskom regulativom Republike Srbije i EU propisima do 2025. godine [43]. U tab. 49 dati su projekti i aktivnosti za zaštitu životne sredine u JP Transnafta u periodu 2016.-2023. godine [44].

Prikaz emisije štetnih materija u vazduh, količine otpadnih voda, otpada, hemikalija, zagađenja zemljišta i akcidenata koji su izvor zagađenja životne sredine sa preduzetim merama zaštite životne sredine koje se u NIS a.d. Novi Sad daju na godišnjem nivou, biće obrađen u Izveštaju o strateškoj proceni uticaja POS-a za period od 2017. do

2023. godine na životnu sredinu.


tab. 44: Aktivnosti u podoblasti naftnog sektora - prerada

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekti

Nastavak modernizacije rafinerije nafte u Pančevu

Druga faza modernizacije rafinerije u Pančevu unapređenjem proizvodnje i povećanjem energetske efikasnosti prerade i procesnih postrojenja

2017-2019. godine

NIS a.d.

tab. 45: Aktivnosti u podoblasti naftnog sektora - transporta

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekti

Izgradnja sistema produktovoda kroz Srbiju

Izgradnja deonice Pančevo-Smederevo

Kraj 2020. godine

JP Transnafta

Izgradnja deonice Pančevo-Novi Sad

Kraj 2022. godine

JP Transnafta

Razvoj međunarodne saradnje u cilju povezivanja sistema za transport sirove nafte, kao i sistema produktovoda

Sporazumi sa zainteresovanim stranama u regionu i šire

Kraj 2022. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike i operator transportnog sistema - JP Transnafta


tab. 46: Aktivnosti u podoblasti naftnog sektora - promet

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekti

Formiranje obaveznih rezervi

Nabavka sirove nafte i naftnih derivata

Kraj 2022. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Izmena zakonske regulative

2017. godina

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove finansija

Obezbeđenje novih skladišnih kapaciteta

Kraj 2022. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Republička direkcija za robne rezerve

tab. 47: Akcioni plan energetske efikasnosti NIS a.d. za 2017. godinu

Naziv bloka

NIS a.d.

Aktivnosti

Vrsta energije

Energetske uštede

Jedinica mere

Novčane uštede

[hilj.RSD]

Istraživanje i

proizvodnja

Kompenzacija reaktivne energije

Električna energija

-

-

2,908

Balansiranje, remont, zamena pumpnih jedinica, rad u nižoj tarifi

Električna energija

2,771

hilj. kWh

23,397

Smanjenje potrošnje i troškova na grejanje rezervoara i ugradnja energetski efikasnije opreme, prelazak na TS sa dizel agregata

Električna energija

8,462

hilj. kWh

74,706

Modernizacija osvetljenja

Električna energija

117

hilj. kWh

869


Naziv bloka

NIS a.d.

Aktivnosti

Vrsta energije

Energetske uštede

Jedinica mere

Novčane uštede

[hilj.RSD]

Prerada

Smanjenje potrošnje električne energije

ugradnjom izmenjivača, promenom dimenzije parovoda i druge operativne aktivnosti

Električna energija

13,100

hilj. kWh

88,065

Investicione mere za povećanje energetske efikasnosti

Toplotna

77,428

Gcal

325,707

Organizaciono tehničke

Toplotna

19,961

Gcal

92,457

Investicione mere za povećanje energetske efikasnosti

Goriva

25,447

toe

622,752

Organizaciono tehničke

Goriva

3,400

toe

80,192

Energetika

Ugradnja energetski efikasnije opreme

Električna energija

940

hilj. kWh

5,800

Automatizacija i modernizacija pogona

Električna energija

2,427

hilj. kWh

17,212

Rekonstrukcija dela pogona

Toplotna

87

Gcal

803

Automatizacija i modernizacija pogona

Goriva

668

toe

20,215

Promet

Modernizacija rasveta

Električna energija

40

hilj. kWh

374

Nabavka novih vozila

Goriva

62

toe

8,818

Poslovni

centri

Modernizacija klimatizacije

Električna energija

300

hilj. kWh

2,400

Modernizacija klimatizacije

Toplotna

1,500

Gcal

10,800


Naziv bloka

NIS a.d.

Aktivnosti

Vrsta energije

Energetske uštede

Jedinica mere

Novčane uštede

[hilj.RSD]

Pogon za

proizvodnju pijaće vode “Jazak”

Modernizacija rasveta

Električna energija

15

hilj. kWh

81

tab. 48: Aktivnosti za zaštitu životne sredine u cilju usaglašavanja rada NIS a.d. Novi Sad sa zakonskom regulativom

Republike Srbije i EU propisima do 2025. godine

Mera

Aktivnost

Iznos ulaganja

(milioni EUR)

Rok

za izvršenje

Odgovorni subjekti

Blok Prerada

1

Sanacija i razdvajanje uljne i atmosferske kanalizacije u

RNP

0,05

2017-2025. godine

NIS a.d

2

Projekat pranja ejektorskog gasa na S-2200 (smanjenje emisije

SOx)

1,4

2017-2025. godine

NIS a.d

3

Ugradnja separatora na liniji SLOP-a

0,02

2017-2025. godine

NIS a.d

4

Rekonstrukcija zgrade dispečera u RNP

0,4

2017-2025. godine

NIS a.d

5

CEMS na S-5000

0,3

2017-2025. godine

NIS a.d

6

Rekonstrukcija sistema gasne detekcije i protivpožarne zaštite na pećima

0,5

2017-2025. godine

NIS a.d

7

Rekonstrukcija rezervoara FB-0805

0,5

2017-2025. godine

NIS a.d

8

Rekonstrukcija rezervoara FB-1109

0,3

2017-2025. godine

NIS a.d

9

Betoniranje tankvana rezervoara u RNP

0,5

2017-2025. godine

NIS a.d


Mera

Aktivnost

Iznos ulaganja

(milioni EUR)

Rok

za izvršenje

Odgovorni subjekti

10

Aminsko pranje za gas sa DA-2107 na postrojenju

Atmosferska destilacija II u skladu sa IED direktivom br.

2010/75/EU

2,2

2017-2025. godine

NIS a.d

11

Ugradnja brenera za smanjenje emisije „Low NOx” na procesnij peći BA 2101 (snaga 86,8 MW) na postrojenju Atmosferska destilacija II

u skladu sa IED direktivom br. 2010/75/EU

0,3

2017-2025. godine

NIS a.d

12

Rezervoari za biokomponente

0,2

2017-2025. godine

NIS a.d

Blok Energetika

13

Projekti geotermalne energije

0,5

2017-2025. godine

NIS a.d

14

Projekat Termoelektrana-toplana Pančevo - deo NIS a.d.

70,6

2017-2025. godine

NIS a.d

15

Izgradnja kogenerativnih postrojenja

15,6

2017-2025. godine

NIS a.d

16

Projekti komprimovanja prirodnog gasa (KPG)

1,7

2017-2025. godine

NIS a.d

17

Projekat rekonstrukcija sistema za grejanje u RNS

0,4

2017-2025. godine

NIS a.d

Blok Istraživanje i proizvodnja

18

Nabavka opreme i organizacija rada ekipe za intervenciju prilikom erupcije nafte i gasa

0,1

2017-2025. godine

NIS a.d

Blok Promet

19

Investicija u tehničko tehnološke mere koje je potrebno preduzeti u delu postrojenja za manipulaciju i skladištenjenje benzina u skladu sa zahtevima „VOC” direktiva 1994/63/EZ i 2009/126/EZ

7,7

2017-2025. godine

NIS a.d


Mera

Aktivnost

Iznos ulaganja

(milioni EUR)

Rok

za izvršenje

Odgovorni subjekti

20

Ugradnja separatora, pijezometara i merača protoka na benzinskim stanicama u skladu sa Zakonom o vodama i podzakonskim aktima

1,5

2017-2025. godine

NIS a.d

21

Sanacija vodozahvata sa ugradnjom filtera, rekonstukcija kanalizacije i TOV u RNS

2,2

2017-2025. godine

NIS a.d

tab. 53: Projekti i aktivnosti za zaštitu životne sredine u JP Transnafta u periodu 2016-2023. godine

Redni broj

Projekat/aktivnost

Opis

Procenjena vrednost ulaganja

Rok

za izvršenje

Odgovorni subjekti

1

Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa - lokacija Terminal - sirova nafta

- Identifikacija opasnosti i prikaz

mogućeg razvoja udesa, analiza posledica i mere prevencije

5.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

2

Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa - produktovod - lokacija Rafinerija - skladištenje derivata

- Identifikacija opasnosti i prikaz

mogućeg razvoja udesa, analiza posledica i mere prevencije

5.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

3

Procena uticaja na

životnu sredinu sa planom zaštite od udesa

skladišta pogonskog goriva “Ledinci”

- Mere zaštite životne sredine

- Opis mogućih značajnih uticaja skladišta pogonskog goriva na životnu sredinu

1.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta


Redni broj

Projekat/aktivnost

Opis

Procenjena vrednost ulaganja

Rok

za izvršenje

Odgovorni subjekti

4

Procena uticaja na

životnu sredinu sa planom zaštite od udesa za skladište Knić, Umac baza i Jeminska stena

- Mere zaštite životne sredine

- Opis mogućih značajnih uticaja skladišta pogonskog goriva na životnu sredinu

3.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

5

Monitoring u životnoj sredini na objektima JP Transnafta

- Monitoring vazduha / imisije u

vazduhu i emisija - ukupni ugljovodonici BTX i NO2 i CO)

- Monitoring površinskih voda na prisustvo ugljovodonika naftnog porekla

- Monitoring podzemnih voda na prisustvo ugljovodonika naftnog porekla

- Monitoring voda na izlasku iz separatora zauljenih voda - ugljovodonici C10-C40

- Kvalitet zemljišta

- Nivo buke i vibracija

- Nivo podzemnih voda

5.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

6

Projekti sanacije i remedijacije u slučaju kontaminacije / akcidenta

- Stanje životne sredine na lokaciji

nakon kontaminacije - Istražni radovi

- Količine i koncentracija opasnih materija na lokaciji i uticaj na životnu sredinu

- Projektno rešenje sanacije i remedijacije

- Mere kontrole

21.000.000,00

RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta


Redni broj

Projekat/aktivnost

Opis

Procenjena vrednost ulaganja

Rok

za izvršenje

Odgovorni subjekti

7

Preventivne mere u cilju sprečavanja zagađenja na objektima JP Transnafta

- Angažovanje ovlašćene firme u

cilju sprečavanja zagađenja - postavljanje zaštitnih brana na vodotokovima

- Obezbeđivanje adsorbenata i zaštitnih sredstava

- Obezbeđivanje polietilenskih folija za bezbedno odlaganje kontaminiranog otpada

- Selektivno razdvajanje otpada i bezbedno skladištenje

12.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

8

Mere i aktivnosti u cilju sprečavanja zagađenja nastalog akcidentom - Terminal i cevovodni sistem

- Izgradnja sabirnih šahtova

- Crpljenje nafte pomoću vakum pumpi iz zemljišta i vode

- Remedijacija kontaminiranog zemljišta i vode

- Rekultivacija terena

- Izgradnja pijezometarskih konstrukcija

40.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta

9

Mere i aktivnosti u cilju sprečavanja zagađenja nastalog akcidentom - produktovod

- Izgradnja sabirnih šahtova

- Crpljenje derivata pomoću vakuum pumpi iz zemljišta i vode

- Remedijacija kontaminiranog zemljišta i vode i trajno zbrinjavanje otpada

- Rekultivacija terena

- Izgradnja pijezometarskih konstrukcija

-

2016-2023. godine

JP Transnafta


Redni broj

Projekat/aktivnost

Opis

Procenjena vrednost ulaganja

Rok

za izvršenje

Odgovorni subjekti

10

Mere i aktivnosti u cilju sprečavanja zagađenja nastalog akcidentom - Skladište Ledinci

- Postavljanje upijajućih brana i

sakupljanje izlivenog goriva sa vodenih i betonskih površina

- Upotreba sredstava za razgradnju i razgradnja ugljovodonika na vodenim površinama

- Sakupljanje izlivenog goriva iz rezervoara, slivnih cisterni i šahtova

- Čišćenje separatora

- Remedijacija kontaminiranog zemljšta i trajno zbrinjavanje opasnog otpada

- Rekultivacija terena

- Izgradnja pijezometarskih konstrukcija kao osmatračnica podzmenih voda

15.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta


Redni broj

Projekat/aktivnost

Opis

Procenjena vrednost ulaganja

Rok

za izvršenje

Odgovorni subjekti

11

Mere i aktivnosti u cilju sprečavanja zagađenja nastalog akcidentom - Skladišta Knić, Umac baza i Jeminska stena

- Postavljanje upijajućih brana i

sakupljanje izlivenog goriva sa vodenih i betonskih površina

- Upotreba sredstava za razgradnju i razgradnja ugljovodonika na vodenim površinama

- Sakupljanje izlivenog goriva iz rezervoara, slivnih cisterni i šahtova

- Čišćenje separatora

- Remedijacija kontaminiranog zemljšta i trajno zbrinjavanje opasnog otpada

- Rekultivacija terena

- Izgradnja pijezometarskih konstrukcija kao osmatračnica podzmenih voda

-

2016-2023. godine

JP Transnafta

12

Zbrinjavanje opasnog i neopasnog otpada na objektima JP Transnafta

- Ispitivanje otpada i određivanje

indeksnog broja otpada

- Nabavka kontejnera i buradi za selektivno odvajanje i sakupljanje otpada

- Adaptacija privremenih skladišta za sakupljanje otpada na lokacijama JP Transnafta

- Obeležavanje otpada i vođenje lista otpada

- Zbrinjavanje opasnog i neopasnog otpada

- Izrada i ažuriranje planova upravljanja otpadom

15.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta


Redni broj

Projekat/aktivnost

Opis

Procenjena vrednost ulaganja

Rok

za izvršenje

Odgovorni subjekti

13

Sakupljanje i prečišćavanje otpadnih voda i kontrola ispravnosti objekata za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda

- Zbrinjavanje otpadnih voda

- Kontrola vodonepropusnosti

10.000.000,00 RSD

2016-2023. godine

JP Transnafta


3.4.2.1. Projekti u podoblasti prerade

P.18.Strateški projekat „Duboka prerada” [43]

tab. 49: Osnovne karakteristike projekta „Duboka prerada”

Tehničke karakteristike i opis projekta

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor sredstava

Implementacija tehnologije odloženog koksovanja kao druga faza modernizacije prerađivačkih kapaciteta rafinerije nafte u Pančevu

Ovim projektom će se omogućiti povećanje dubine prerade (na 92%) i povećanje proizvodnje belih derivata (na 85,8%), uz istovremeno unapređenje i povećanje efikasnosti procesa prerade, uz povećanje dostupnosti postrojenja i maksimizaciju nivoa optimizacije energetskih troškova.

Realizacijom projekta, zajedno sa drugim merama koje će se takođe realizovati u Rafineriji Pančevo, Indeks energetskog intenziteta („IEI”, utvrđen na osnovu Solomon metodologije ) će biti 107. IEI se meri u odnosu na rafinerije čiji indeks iznosi 100. Tako će se Rafinerija Pančevo skoro izjednačiti sa svetskim rafinerijama čiji je IEI postavljen kao reperni indeks.

Prema makroekonomskim pokazateljima korišćenim za proračun projekta, očekivano prosečno povećanje profita pre oduzimanja kamate, poreza na dobit i amortizacije (tzv. EBITDA) za period nakon starta projekta je na nivou od 87 miliona $ godišnje.

330 miliona $ bez

PDV-a

(sopstvena sredstva

NIS a.d.)


tab. 50: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Duboka prerada

Tokom 2013-2014. godine urađena je studija izvodljivosti projekta. U studiji su razmatrana tri tehnološka rešenja za povećanje dubine prerade i tehnologija odloženog koksovanja (DCU) se pokazala kao optimalno rešenje (pored činjenice da je i najviše u primeni). Početkom 2015. godine potpisan je ugovor sa kompanijom CB&I za izradu baznog i proširenog baznog projekta (BDP/FEED) za projekat „Duboka prerada”. Tokom 2015. godine CB&I je izradila konceptualnu studiju projekta i dostavila bazni projekat (BDP), a u 2016. su završene aktivnosti na izradi proširenog baznog projekta za potrebe izgradnje glavnog, kao i pomoćnih postrojenja za odloženo koksovanje. Sprovedena je tenderska procedura i CB&I je odabran za realizaciju EPCm faze projekta. Projekat ima dva „radna paketa”: WP1 - izgradnja DCU i pratećih postrojenja, WP2 - modernizacija i rekonstrukcija postojećih postrojenja zbog promene režima rada rafinerije.

Pribavljanje nedostajućih dozvola

tab. 51: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

„Duboka prerada”

Odgovorna subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Izgradnja DCU i pratećih postrojenja

NIS a.d.

h

Modernizacija i rekonstrukcija postojećih postrojenja zbog promene režima rada rafinerije

h

h

Testiranje novih mogućnosti prerade

x


P.19.Projekat „Izgradnja Prvog objekta sistema produktovoda”

Cilj izgradnje sistema produktovoda kroz Srbiju je obezbeđivanje ekonomičnog, efikasnog i sa aspekta zaštite životne sredine povoljnijeg načina transporta naftnih derivata proizvedenih u rafineriji nafte Pančevo i predstavlja projekat od nacionalnog i strateškog interesa jer doprinosi sigurnosti snabdevanja [44].

Sa ekonomske tačke gledišta transport produktovodom je najefikasniji u smislu visine operativnih troškova, gubici pri transportu su minimalni i u pitanju je transport

just-in-time”, odnosno obezbeđuje se velika preciznost i pouzdanost predviđanja vremena transporta.

Sa društveno-ekonomske tačke gledišta, transport produktovodima može znatno da doprinese redukciji saobraćajnih zagušenja, kao i da smanji eksterne troškove koji se nadoknađuju iz budžeta (brojni saobraćajni akcidenti, zagađenje životne sredine, habanje i oštećenje saobraćajnica). Indirektna društvena korist je i manja potrošnja energije pri transportu naftnih derivata produktovodom u odnosu na druge vidove transporta.

Sa ekološko-bezbedonosnog aspekta, cevovodni transport je najbezbedniji vid transporta naftnih derivata koji ima najmanje negativnih uticaja na životnu sredinu (najmanja emisija ugljen-dioksida, azotnih oksida i isparljivih organskih jedinjenja, nema buke) i najmanje akcidenata sa smrtnim ishodom ili ozbiljnim povredama.

Druge prednosti produktovoda su veliki transportni kapacitet, kraće trase s obzirom da se cevovodi polažu i u vodi, prostor koji zauzimaju je mali, a veoma značajna je i mogućnost prekograničnog regionalnog povezivanja, što je podržano Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice zemalja Jugoistočne Evrope.


tab. 52: Osnovne karakteristike projekta „Izgradnja Prvog objekta sistema produktovoda”

Tehničke karakteristike

Opis

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor finansiranja

Prvi objekat sistema produktovoda ima dužinu 26,9 +90,3

km =117,2 km i tri terminala (otpremni u Pančevu, prijemni u Smederevu i

Novom Sadu)

Izgradnja Prvog objekta sistema produktovoda predviđena je u tri faze: izgradnja produktovoda koji povezuju Rafineriju nafte Pančevo i postojeće skladišne rezervoare u Smederevu i Novom Sadu, izgradnja novih rezervoara u Pančevu i Smederevu i obezbeđenje uslova za dalji transport.

Polazna tačka je od terminala u Pančevu, od koga se granaju dva pravca: južni - prema Smederevu i severni - prema Novom Sadu.

Južni pravac započinje trasom produktovoda Pančevo- Smederevo, od otpremnog terminala uz rafineriju nafte Pančevo, duž trase puta Pančevo-Kovin, i dovodi se na prijemni terminal Smederevo, koji se nalazi na lokaciji uz postojeće skladište NIS a.d. u Smederevu

Severni pravac započinje trasom produktovoda Pančevo- Novi Sad u zoni trase postojećeg naftovoda (bivšeg jugoslovenskog naftovoda) i povezuje se na prijemni terminal, na lokaciji uz rafineriju nafte Novi Sad.

Povećanje sigurnosti snabdevanja derivatima nafte.

Ekonomičniji način transporta po ceni nižoj od sadašnjih 4,7 EUR/t za brodski transport i do 9

EUR/t za drumski transport. Značajno će se smanjiti i

potrošnja energenata po

toni transportovanih derivata nafte čime se povećava energetska efikasnost transporta za oko 60%.

Očuvanje saobraćajne infrastrukture na dosadašnjim pravcima snabdevanja.

Smanjenje zagađenja životne sredine i posledično smanjenje uticaja na zdravlje stanovništva i smanjenje troškova zdravstvenih usluga.

Prema idejnom projektu vrednost je 30 miliona EUR, a primenom racionalnijih tehnoloških rešenja, trebalo bi da bude znatno niža;

JP Transnafta.


tab. 53: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Prvi objekat sistema produktovoda

Kompletna planska dokumentacija je završena, dok je od projektno-tehničke dokumentacije urađena Studija opravdanosti sa Idejnim projektom i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za potrebe izgradnje Prvog objekta sistema produktovoda (deonice Pančevo - Smederevo i Pančevo - Novi Sad).

Projekat za izvođenje i Projekat za građevinsku dozvolu deonice Pančevo- Smederevo.

Projekat za izvođenje i Projekat za građevinsku dozvolu deonice Pančevo- Novi Sad.

Tenderska dokumentacija za izgradnju.

tab. 54: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

„Izgradnja prvog objekta sistema produktovoda”

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Projekat za izvođenje i Projekat za građevinsku dozvolu deonice

Pančevo-Smederevo

JP Transnafta

h

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova

JP Transnafta

x

Izrada tenderske dokumentacije

JP Transnafta

h

Izgradnja

JP Transnafta

h

h

Projekat za izvođenje i Projekat za građevinsku dozvolu deonice

Pančevo-Novi Sad

JP Transnafta

x

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova

JP Transnafta

x

Izrada tenderske dokumentacije

JP Transnafta

h

Izgradnja

JP Transnafta

h

h


3.4.2.3. Projekti u podoblasti prometa

P.20.Projekat „Formiranje obaveznih rezervi”

U Republici Srbiji planirano je da se obavezne rezerve nafte i naftnih derivata (OR) formiraju u periodu 2015 - 31.12.2022. godine, počevši od rezervi za 9,5 dana u 2015. godini u količini od šezdesetjednodnevne prosečne potrošnje [45], [46]. OR će se utvrđivati za svaku tekuću godinu na osnovu podataka iz prethodne godine u količini koja je jednaka devedesetodnevnom neto uvozu ili šezdesetjednodnevnoj domaćoj potrošnji u Republici Srbiji, u zavisnosti koja količina bude veća. Takođe, za svaku godinu će se utvrđivati i struktura obaveznih rezervi kojom će biti zastupljeni oni derivati nafte čija je zajednička zastupljenost, izražena u ekvivalentu sirove nafte, jednaka najmanje 75% ukupne domaće potrošnje iz prethodne godine.

Uprava za rezerve energenata je formirala OR u 2015. godini na nivou od 9,5 dana prosečne neto potrošnje i nastavila rad na njihovom formiranju tokom 2016. godine [47].

Pri nabavci derivata nafte prisutan je problem obaveze plaćanja akciznog dela njihove cene od strane Uprave za rezerve energenata. Kroz izmenu zakona o akcizama potrebno je omogućiti nabavku derivata bez akcize čime bi se direktno uticalo na brže formiranje OR, s obzirom na ograničena budžetska sredstva za tu namenu.

U cilju formiranja OR, JP Transnafta je započela revitalizaciju i dovođenje u funkcionalno stanje određenog broja skladišta derivata koja pripadaju vojsci Republike Srbije, a na terminalu Novi Sad je počela izgradnju dva rezervoara za naftu kapaciteta po 20.000 m3 čiji se završetak očekuje u drugoj polovini 2017. godine [48]. U skladu sa tim, potrebno je izmeniti definisanu strukturu OR pri čemu bi se količina rezervi nafte povećala sa 20.000 tona na oko 51.000 tona, a smanjile količine rezervi u derivatima.

Takođe, Republička direkcija za robne rezerve (RDRR) planira da poveća skladišne kapacitete kroz izgradnju novih rezervoara [49].

U tab. 55 prikazani su podaci o raspoloživim skladišnim kapacitetima u javnoj svojini i svojini javnih preduzeća (JP Transnafta i RDRR) i definisana dinamika njihovog povećanja u cilju formiranja OR. U tab. 56 data je dinamika realizacije projekta

„Formiranje obaveznih rezervi”.

Na osnovu urađene analize utvrđeno je da nedostaje skladišnog prostora za formiranje OR od oko 155.000 tona, u visini od 20,4 dana prosečne dnevne potrošnje, ukoliko bi se sve skladištilo u robi.

Problem nedostajućih skladišnih kapaciteta može se rešiti korišćenjem postojećih raspoloživih skladišnih kapaciteta u Republici Srbiji (koji se ne koriste), izgradnjom novih skladišnih kapaciteta u javnoj svojini, izgradnjom novih skladišnih kapaciteta kroz javno privatno parterstvo i ugovorenim pravima na kupovinu određenih količina derivata nafte.

Za formiranje OR, koje obuhvata obezbeđenje novih skladišnih kapaciteta, nabavku derivata, troškove skladištenja i ostale neophodne troškove (osiguranje, kontrola kvaliteta i dr.), potrebno je obezbediti oko 650 miliona EUR.


tab. 55: Raspoloživi kapaciteti za skladištenje OR u javnoj svojini i svojini javnih preduzeća

Godina

2016.

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

JP Transnafta, t

45.600

92.400

103.200

114.600

121.656

121.656

121.656

121.656

RDRR, t

115.739

115.739

115.739

154.939

170.939

186.939

186.939

186.939

Ukupni kapacitet, t

161.339

208.139

218.939

269.539

292.595

308.595

308.595

308.595

OR, dan

21,2

27,4

28,8

35,5

38,5

40,6

40,6

40,6

Planirana dinamika formiranja OR, dan

17

23

31

39

47

54

61

61

tab. 56: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

„Formiranje obaveznih rezervi”

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Nabavka nafte i derivata nafte

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

h

h

h

h

h

h

Izmena zakona o akcizama

Ministarstvo nadležno za poslove finansija

h

Redefinisanje postojeće strukture OR

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

h

h

Obezbeđenje novih skladišnih kapaciteta

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

h

h

h

h

h

h


3.4.2.4. Mogućnost eksploatacije i prerade uljnih škriljaca (uljnih šejlova)

Procenjene rezerve uljnih škriljaca (uljnih šejlova) u Republici Srbiji su oko 4,8 milijardi tona. Rezerve su utvrđene u sledećim basenima: Aleksinački, Vranjski, Senonski tektonski rov, Valjevsko-mionički, Zapadno-moravski, Kruševački, Babušnički, Kosanički, Niški i Levački.

Za sada je jedino Aleksinački basen detaljnije istražen. Potencijalne rezerve procenjuju se na oko dve milijarde tona.

Za potrebe JP PEU Resavica- Aleksinačkog rudnika, 2012. godine urađen je Elaborat o rezervama uljnih škriljaca (uljnih šejlova). Bilansne rezerve ležišta Dubrava, koje su overene 2012. godine, iznose 352.759.195 tona pri čemu se sadržaj naftnog ulja kreće od

9,9% u povlati do 12,5% u podini ležišta. JP PEU Resavica - „Aleksinački rudnik” je i nosilac eksploatacionog prava broj 04-783/2.

Za eksploataciju uljnih škriljaca (uljnih šejlova) ima više zainteresovanih partnera. Ekonomičnost eksploatacije uljnih škriljaca (uljnih šejlova) iz Aleksinačkog basena

je u direktnoj vezi za cenom sirove nafte. Prema urađenim analizama početak i

realizacija ekspoatacije su uslovljene cenom sirove nafte na svetskom tržištu od 70 do

80 $/barelu.

Uljni škriljci (šejlovi) mogu efikasno da se iskoriste za proizvodnju naftnog ulja (ekstrakcijom) iz kojeg bi se preradom (u rafineriji) dobijala nafta, dok bi se prestali deo ekstrahovanih uljnih škriljaca (šejlova) koristio za proizvodnju električne energije.

Sa aspekta uticaja na životnu sredinu projekat je prihvatljiv pošto nema deponovanja ekstrahovanih uljnih škriljaca (uljnih šejlova), s obzirom na to da se oni u elektrani koriste za proizvodnju toplotne i električne energije. Kao nus proizvod javljao bi se pepeo nakon sagorevanja koji je potrebno deponovati, mada bi se i on mogao iskoristiti kao sirovina u građevinarstvu. Primenom savremenih tehnologija emisija štetnih gasova bila bi svedena na minimum, dok bi sve otpadne vode bile podvrgnute tretmanu u postrojenju za pripremu.

Projekat eksploatacije i prerade uljnih škriljaca (uljnih šejlova) ima višestruke pozitivne efekte kao što su:

- valorizovanje do sada neiskorišćenog rudnog potencijala;

- povećanje domaće proizvodnje nafte;

- proizvodnja električne i toplotne energije;

- razvoj nerazvijenog regiona Srbije;

- otvaranje novih radnih mesta i

- direktan uticaj na povećanje BDP-a.

S obzirom na sadašnje stanje u JP PEU Resavica - „Aleksinački rudnici” neophodno je preduzeti odgovarajuće mere i aktivnosti u smislu finansijske konsolidacije preduzeća. Ovo je moguće realizovati kroz reorganizaciju ovog preduzeća, čime bi se pružila mogućnost za pronalaženje zainteresovanog strateškog partnera ili privatizaciju. Zbog ovakve situacije ne može se definisati dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a.


3.5. Oblast prirodnog gasa

Postizanje strateških ciljeva u oblasti prirodnog gasa se ostvaruje primenom mera i realizacijom projekata koji su izabrani i definisani tako da utiču na postizanje jednog ili istovremeno, više usvojenih strateških ciljeva. Radi se o kompleksnim merama koje obuhvataju regulatorne, organizacione, tehničke i druge aktivnosti, odnosno o inženjerski zahtevnim i investiciono intenzivnim projektnim aktivnostima, čija zajednička realizacija sinergetski doprinosi ostvarenju ciljeva Strategije. Usvojeni strateški ciljevi u oblasti prirodnog gasa su:

- Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom;

- Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa,

- Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom.

Stepen realizacije pojedinih strateških ciljeva će se pratiti indikatorima prikazanim u tab. 57.

3.5.1. Mere u oblasti prirodnog gasa

Mere u oblasti prirodnog gasa primarno usmerene ka obezbeđenju strateških ciljeva obuhvataju:

1. Usklađivanje legislative sa obavezama preuzetim članstvom u Energetskoj zajednici; Skup aktivnosti koji prati ovu meru odnosi se na donošenje planova i uputstava u vezi sa obezbeđenjem sigurnog snabdevanja prirodnim gasom, uslove za pristup mrežama za transport prirodnog gasa, kao i na usvajanje novog zakonskog okvira u vezi sa istraživanjem i eksploatacijom ugljovodonika, odnosno pravila o izveštavanju za kompanije koje vrše istraživanja i eksploataciju nafte i gasa. Takođe, da bi se obezbedilo nesmetano odvijanje procesa sertifikacije operatora transportnog sistema, neophodno je pristupiti izmeni Zakona o ministarstvima, Zakona o vladi, Zakona o javnim preduzećima i Zakona o privrednim društvima.

2. Unapređenje regulatorne i tehničke osnove za funkcionisanje gasovodne infrastrukture; Ključne aktivnosti u okviru ove mere su usvajanje pravila za rad transportnih sistema, revizija i unapređenje metodologije za određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju prirodnog gasa, opremanje transportnih gasovodnih sistema merno-akvizicionom opremom neophodnom za funkcionisanje i razvoj tržišta prirodnog gasa, kao i preuzimanje mernih uređaja i merno- regulacionih stanica u objektima postojećih kupaca, odnosno proizvođača od strane operatora distributivnih sistema.

3. Planiranje razvoja gasne infastrukture; Ova mera se odnosi na donošenje desetogodišnjih planova razvoja transportnih i skladišnih kapaciteta, kao i petogodišnjih planova razvoja distributivnih sistema, odnosno na istražne radove i izradu planske dokumentacije za budući razvoj gasovodne infrastrukture.

4. Reorganizaciju sektora distibucije prirodnog gasa; Ova mera obuhvata niz aktivnosti usmerenih na razvoj domaćeg tržišta prirodnog gasa kroz regulatorne i druge podsticaje za ukrupnjavanje postojećih distributivnih preduzeća ili njihovo fuzionisanje sa drugim komunalnim preduzećima, a sve u cilju postizanje njihove finansijske održivosti.

Poseban skup mera se odnosi na unapređenje energetske efikasnosti u proizvodnji, transportu i distribuciji prirodnog gasa. Ove mere pozitivno utiču na funkcionisanje sektora prirodnog gasa u celini i obuhvataju:

- Unapređenje efikasnosti procesa proizvodnje nafte i prirodnog gasa

- Održavanje i rehabilitaciju transportnog sistema

- Održavanje i rehabilitaciju distributivnog sistema

141


S obzirom da se realizacijom ovih mera smanjenjuje količina prirodnog gasa koji se spaljuje na baklji prilikom proizvodnje nafte i prirodnog gasa, odnosno dolazi do smanjenja emisije prirodnog gasa prilikom transporta i distribucije, navedene mere imaju pozitivan uticaj na zaštitu životne sredine i smanjenje uticaja na klimatske promene.

Navedene mere, zajedno sa aktivnostima koje obuhvataju, predviđenim rokovima za donošenje, istitucijama odgovornim za realizaciju i indikatorima za praćenje su prikazane u tab. 58 - tab. 61.


tab. 57: Indikatori za praćenje efekata primene mera i realizacije projekata u sektoru prirodnog gasa

Strateški cilj

Indikator

Opis

Način računanja

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

(N-1) indeks raspoloživosti sistema [51]

Indikator ukazuje na dnevnu operativnu fleksibilnost gasovodnog sistema, kao i sposobnost sistema da odgovori zahtevima potrošnje u ekstremnim uslovima.

N-1 = (tehnički kapacitet gasovoda + količina proizvedenog gasa + maksimalna isporuka iz skladišta + maksimana isporuka iz LNG- maksimalini kapactet snabdevanja)/Maksimalna dnevna potrošnja gasa sa verovatnoćom pojavljivanja jednom u 20 godina h 100%

Uspostavljanje

domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Otvorenost tržišta [39]

Indikator ukazuje na stepen liberalizacije tržišta prirodnog gasa, a odnosi se na količinu prirodnog gasa koja se proda na slobodnom tržištu .

Procentualni odnos količine prirodnog gasa prodatog na slobodnom tržištu i ukupne potrošnje prirodnog gasa.

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Indeks diversifikacije uvoznih pravaca snabdevanja (IDUPS) [52]

Indeks daje meru diversifikacije uvoznih pravaca snabdevanja, a zavisi od raspoloživih kapaciteta interkonekcija.

Zbir kvadrata procentualnog učešća pojedinih interkonekcija i isporuka sa LNG terminala.

Što je vrednost indeksa manja, to je veća diversifikacija pravaca snabdevanja.


tab. 58: Mere za obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Strateški cilj:

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekat

Indikator aktivnosti

Usklađivanje legislative sa obavezama preuzetim članstvom u Energetskoj zajednici

Donošenje Uredbe o utvrđivanju Preventivnog akcionog plana radi obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom

III kvartal

2017. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas)

Donet propis usklađen sa

Uredbom 994/2010

Donošenje Uredbe o utvrđivanju Kriznog plana radi obezbeđivanja sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom

III kvartal

2017. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas)

Donet propis usklađen sa

Uredbom 994/2010

Transponovanje Direktive 94/22/EZ u skladu sa drugim revidiranim Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA), usvojenim u novembru 2016. godine

IV kvartal

2018. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas i Sektor za geologiju i rudarstvo)

Izvršeno transponovanje Direktive 94/22/EZ u skladu sa drugim revidiranim Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU

Donošenje Pravilnika o izveštaju o poslovanju kompanija koja vrše istraživanja i eksploataciju nafte i gasa

IV kvartal

2018. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas i Sektor za geologiju i rudarstvo)

Usvojen propis usklađen

sa Direktivom 2013/30/EU

- članovi 20-22.


Strateški cilj:

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekat

Indikator aktivnosti

Planiranje razvoja gasne infrastrukture

Donošenje desetogodišnjeg plana razvoja transportnog sistema (donosi se svake godine)

2017-2023.

godine

Operatori transportnog sistema - OTS (Transportgas Srbija d.o.o. i „Yugorosgaz- Transport” d.o.o.), AERS

Dobijena saglasnost

AERS-a

Donošenje desetogodišnjeg plana razvoja skladišta prirodnog gasa (donosi se svake godine)

2017-2023.

godine

Operator skladišta prirodnog gasa (OSPG)

Dokument dostavljen

AERS-u

Donošenje planova razvoja distributivnog sistema (donosi se svake godine za period od pet godina)

2017-2023.

godine

Operatori distributivnog sistema (ODS)

Dokument javno dostupan

Unapređenje regulatorne i tehničke osnove za funkcionisanje gasovodne infrastrukture

Donošenje Pravila o radu transportnog sistema prirodnog gasa

II kvartal

2017. godine

OTS - Transportgas

Srbija d.o.o, AERS

Dobijena saglasnost

AERS-a na dokument

Uključivanje postupka izdavanja energetske dozvole za izgradnju objekata za transport prirodnog gasa, objekata za distribuciju prirodnog gasa, objekata za skladištenje prirodnog gasa i direktnih gasovoda u elektronske usluge E-portala

2018. godina

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i lokalne samouprave, Privredna komora Srbije

Uspostavljena elektronska usluga na portalu E-uprave


tab. 59: Mere za uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Strateški cilj:

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekat

Indikator aktivnosti

Usklađivanje legislative sa obavezama preuzetim članstvom u Energetskoj zajednici

Donošenje Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja prirodnim gasom

IV kvartal

2017. godine

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike (Sektor za naftu i gas)

Donet propis usklađen sa Direktivom 2009/73/EZ, Uredbom 715/2009 i Uredbom 994/2010

Obezbeđenje pravnog okvira za vršenje procesa sertifikacije operatora transportnog sistema

Izmena Zakona o ministarstvima, Zakona o vladi, Zakona o javnim preduzećima i Zakona o privrednim društvima

2018. godine

Vlada Republike Srbije, Narodna Skupština Republike Srbije, Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Sproveden postupak sertifikacije i izvršena sertifikacija operatora transportnog sistema prirodnog gasa od strane AERS-a

Unapređenje regulatorne i tehničke osnove za funkcionisanje gasovodne infrastrukture

Revizija i unapređenje Metodologija za određivanje cene pristupa sistemu za distribuciju prirodnog gasa

2020. godina

AERS

Usvojena nova Metodologija koja promoviše ekonomiju obima i podstiče efikasnost u radu distributivnih preduzeća

Opremanje transportnih gasovodnih sistema merno-akvizicionom opremom (merna oprema, merna i operativna platforma, SCADA) neophodnom za funkcionisanje i razvoj tržišta

2020. godina

OTS - Transportgas

Srbija d.o.o.

Procentualna pokrivenost izlaza sa transportnog sistema merno-akvizicionom opremom (trenutno 34% u sistemu OTS - Transportgas Srbija d.o.o i 100% u sistemu OTS - Yugorosgaz-Transport d.o.o.)


Strateški cilj:

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekat

Indikator aktivnosti

Donošenje planova preuzimanja mernih uređaja i merno- regulacionih stanica u objektima postojećih kupaca, odnosno proizvođača

Do 2020.

godine

ODS

Usvojeni planovi preuzimanja od strane osnivača distributivnih preduzeća

Reorganizacija sektora distribucije prirodnog gasa

Analiza poslovanja i predlaganje mera za konsolidaciju sektora distribucije prirodnog gasa i reorganizaciju distributivnih preduzeća sa negativnim finansijskim bilansima poslovanja

2018-2021.

godina

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Jedinice lokalne samouprave

Usvojeni Planovi reorganizacije od strane osnivača distributivnih preduzeća


tab. 60: Mere za diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Strateški cilj:

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekat

Indikator aktivnosti

Planiranje razvoja gasne infrastrukture

Izrada Studija opravdanosti izgradnje magistralnih gasovoda do granica sa Rumunijom, Hrvatskom, Crnom Gorom i Makedonijom

2020-2023.

godina

OTS (JP Srbijagas) Ministarstvo nadležno

za poslove rudarstva i

energetike

Urađene studije opravdanosti

Geološka istraživanja i Izrada Studije opravdanosti izgradnje Podzemnog skladišta gasa Itebej

2018-2021.

godina

OTS (JP Srbijagas) Ministarstvo nadležno

za poslove rudarstva i

energetike

Urađena studija opravdanosti

Geološka istraživanja i Izrada Studije opravdanosti izgradnje Podzemnog skladišta gasa Tilva

2020-2023.

godina

OTS (JP Srbijagas) Ministarstvo nadležno

za poslove rudarstva i

energetike

Urađena studija opravdanosti


tab. 61: Mere za unapređenje energetske efikasnosti u proizvodnji, transportu i distribuciji prirodnog gasa, zaštitu životne sredine i smanjenje uticaja na klimatske promene

Mera

Aktivnost

Rok za izvršenje

Odgovorni subjekat

Indikator za praćenje energetske efikasnosti

Indikator za praćenje

uticaja na životnu sredinu i klimatske promene

Unapređenje procesa proizvodnje nafte i prirodnog gasa

Uvođenje efikasnijih tehnologija i optimizacija proizvodnje nafte i prirodnog gasa

2017-2023.

godina

NIS a.d.

Specifična potrošnja prirodnog gasa pri proizvodnji nafte i prirodnog gasa:

2015. godine: 66,67 m3/ten (RZS, Ukupan energetski bilans za 2015. godinu)

Specifična količina prirodnog gasa spaljenog na baklji pri proizvodnji nafte i prirodnog gasa [m3/ten]

Održavanje i rehabilitacija transportnog sistema

Dijagnostika stanja postojeće transportne infrastrukture, zamena kritičnih deonica i investiciono održavanje opreme i instalacija

2017-2023.

godina

Operatori transportnog sistema

Procentualno učešće gubitaka u transportovanoj količini prirodnog gasa:

2015. godine: 0,32% (AERS, Izveštaj za 2015.)

Željena vrednost u 2023. godini: 0,3%

Emitovana količina prirodnog gasa:

2015. godine.:

8 miliona m3 (AERS, Izveštaj za 2015.)

Održavanje i rehabilitacija distributivnog sistema

Dijagnostika stanja postojeće distributivne infrastrukture, zamena kritičnih deonica i investiciono održavanje opreme i instalacija

2017-2023.

godina

Operatori distributivn og sistema

Procentualno učešće gubitaka u distribuiranoj količini prirodnog gasa

2015. godine: 0,57% ukupno, u pojedinim distribucijama značajno lošije (AERS, Izveštaj za 2015.) Željena vrednost u 2023. godini:

< 0,5% ukupno, < 2% za svaku pojedinačnu distribuciju

Emitovana količina prirodnog gasa:

2015. godine:

8 miliona m3 (AERS, Izveštaj za 2015.)


3.5.2. Projekti u oblasti prirodnog gasa

P.21.Projekat gasne interkonekcije Srbija - Bugarska, magistralni gasovod MG-10 Niš - Dimitrovgrad (granica sa Bugarskom)

Projekat interkonekcije Srbija - Bugarska se nalazi na Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata u oblasti energetike, Prioritetnoj listi infrastrukturnih energetskih projekata (PECI listi), Listi projekata od zajedničkog interesa (PCI listi) i Listi projekata za povezanost gasom srednjeistočne i jugoistočne Evrope (CESEC listi).

tab. 62: Osnovne karakteristike projekta

Tehničke karakteristike

Opis

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor finansiranja

Magistralni jednocevni gasovod dužine 109 km, prečnika DN 700, tehničkog kapaciteta

1,8 milijardi m3/godišnje, maksimalni radni pritisak 55 bar

MG-10 Niš - Dimitrovgrad predstavlja infrastrukturnu osnovu za uspostavljanje gasne interkonekcije sa Republikom Bugarskom. Primarni tehnički elementi gasovoda su cevovod, objekti i prateća infrastruktura. Sastavni deo gasovoda čine:

- 2 primopredajne i čistačke stanice (PPS) - na lokaciji u blizini državne granice i u okviru postojećeg GRČ „Niš 2”.

- 6 blok stanica

- 2 čistačke stanice u okviru PPS

- 4 glavne merno regulacione stanice (GMRS) i to: GMRS „Niš 2” kapaciteta 30.000 m³/h, GMRS „Bela palanka 2” kapaciteta 3.000 m³/h, GMRS „Pirot” kapaciteta 35.000 m³/h, GMRS „Dimitrovgrad” kapaciteta 7.000 m³/h

- Uređaji katodne zaštite linijskog dela gasovoda

- Uređaji i oprema za potrebe daljinskog nadzora i upravljanja postrojenjima

Obezbeđenje novog pravca snabdevanja

Povećanje raspoloživih količina prirodnog gasa iz uvoza za 38% (sa 12,96 miliona m3/dan na 17,89 miliona m3/dan).

U odnosu na maksimalnu dnevno uvezenu količinu u periodu 2011-2015. godine za potrebe kupaca u Srbiji (11,2 miliona m3/dan), ova interkonekcija pokriva

44% potreba za uvozom.

85,5 miliona € Pretpristupni EU fondovi

i Budžet Republike Srbije

(izvor podatka: JP Srbijagas)


tab. 63: Uticaj projekata na ostvarenje strateških ciljeva

Strateški cilj

Opis

Vrednost indikatora po realizaciji projekta

Promena u odnosu na 2015. godinu

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Značajno se unapređuje; Dodatni ulaz prirodnog gasa u mrežu povećava sigurnost snabdevanja, pouzdanost rada sistema i otvara mogućnost nabavke prirodnog gasa iz drugih izvora.

(N-1) = 64,3%

+86%

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Unapređuje se; Otvara mogućnost smanjenja tranzitnih troškova i gasifikacije područja istočne i južne Srbije. Predstavlja preduslov za stvaranje regionalnog tržišta prirodnog gasa. Potencijalno povećanje broja učesnika na tržištu.

-

-

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Značajno se unapređuje; Uvodi se novi pravac snabdevanja. Otvara se mogućnost za snabdevanje prirodnim gasom iz Rusije i drugih pravaca snabdevanja tzv. Južni koridor (Azerbejdžan, tečni prirodni gas iz terminala u Grčkoj i dr.).

IDUPS = 6007

-39,9%

tab. 64: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Magistralni gasovod MG-10

Niš - Dimitrovgrad

(granica sa Bugarskom)

Urađen PPPPN sa elementima detaljne regulacije

Idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta sve u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, energetska dozvola u skladu sa Zakonom o energetici, tenderska dokumentacija za izgradnju.


tab. 65: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

Magistralni gasovod MG-10 Niš - Dimitrovgrad

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Istražni radovi

JP Srbijagas

h

Idejno rešenje i lokacijska dozvola

JP Srbijagas

h

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i društvo

JP Srbijagas

h

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, JP Srbijagas

h

Idejni projekat i studija opravdanosti

JP Srbijagas

h

Energetska dozvola

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

h

Projekat za građevinsku dozvolu i građevinska dozvola

JP Srbijagas

h

Izrada tenderske dokumentacije

SEIO, JP Srbijagas

h

h

Projekat za izvođenje

JP Srbijagas

h

x

Izgradnja

h

h


P.22.Projekat gasne interkonekcije Srbija - Hrvatska, magistralni gasovod MG- 08 Gospođinci (Futog) - Sotin (granica sa Hrvatskom) Projekat gasen interkonekcije Srbija - Hrvatska se nalazi na Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata u oblasti energetike,

Prioritetnoj listi infrastrukturnih energetskih projekata (PMI listi), Listi projekata od zajedničkog interesa (PCI listi) i Listi projekata za povezanost gasom srednjeistočne i jugoistočne Evrope (CESEC listi).

tab. 66: Osnovne karakteristike projekta

Tehničke karakteristike

Opis

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor finansiranja

Magistralni jednocevni gasovod dužine 95 km, prečnika DN600, kapaciteta

1,5 milijardi

m3/godišnje

Projektovani pritisak 75 bar

Magistralni gasovod MG-08 Gospođinci (Futog) - Sotin predstavlja infrastrukturnu osnovu za uspostavljanje gasne interkonekcije sa Republikom Hrvatskom. Primarni tehnički elementi gasovoda su cevovod, objekti koji su sastavni deo gasovoda i prateća infrastruktura. Sastavni deo gasovoda predstavljaju sledeći objekti i instalacije:

- 1 primopredajna i čistačka stanica na lokaciji u blizini državne granice.

- Blok stanice

- Uređaji katodne zaštite linijskog dela gasovoda

- Uređaji i oprema za potrebe daljinskog nadzora i upravljanja postrojenjima

Obezbeđenje dodatnog pravca snabdevanja

Povećanje raspoloživih količina prirodnog gasa iz uvoza za 31 % (sa 12,96 miliona m3/dan na 17,06 miliona m3/dan).

U odnosu na maksimalnu dnevno uvezenu količinu u periodu 2011-2015. godine za potrebe kupaca u Srbiji (11,2 miliona m3/dan) ova interkonekcija pokriva

37% potreba.

60 miliona € (izvor podatka: JP Srbijagas)

Pretpristupni EU fondovi i Budžet Republike Srbije

Napomena: Razradom koncepcije projekta interkonekcije Srbija - Hrvatska, u saradnji sa hrvatskom stranom, usvojena je početna tačka u Gospođincima, čime je uvećana dužina gasovoda, na osnovu čega je nastala razlika u vrednosti projekta između date i one iz Jedinstvene liste infrastrukturnih projekata u oblasti energetike (videti tab. 126 na strani 219).


tab. 67: Uticaj projekata na ostvarenje strateških ciljeva

Strateški cilj

Opis

Vrednost indikatora po realizaciji projekta

Promena u odnosu na 2015. godinu

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Značajno se unapređuje; Dodatni ulaz prirodnog gasa u mrežu povećava sigurnost njenog funkcionisanja i otvara mogućnost nabavke prirodnog gasa iz drugih izvora.

(N-1) = 58,9%

+70,9%

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Unapređuje se; Otvara mogućnost smanjenja tranzitnih troškova. Predstavlja preduslov za stvaranje regionalnog tržišta prirodnog gasa. Potencijalno povećanje broja učesnika na tržištu.

-

-

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Unapređuje se; Otvara mogućnost za dobijanje alternativnog izvora i pravca snabdevanja alžirskim gasom iz pravca Republike Italije preko Republike Hrvatske ili preko budućeg terminala za tečni prirodni gas u Republici Hrvatskoj (predviđeni kapacitet 5-6 milijardi m3), a za potrebe potrošača u Republici Srbiji.

IDUPS = 6348

-36,5%

tab. 68: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

MG- 08 Gospođinci/Futog - Sotin (granica sa Hrvatskom)

Trasa na nivou generalnog projekta.

Prostorni plan područja posebne namene, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta sve u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, energetska dozvola u skladu sa Zakonom o energetici, tenderska dokumentacija za izgradnju.


tab. 69: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

MG- 08 Gospođinci/Futog - Sotin

(granica sa Hrvatskom)

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Priprema planske dokumentacije

JP Srbijagas

h

Istražni radovi

h

Idejno rešenje i lokacijska dozvola

h

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i društvo

h

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova

x

x

h

Idejni projekat i studija opravdanosti

h

Energetska dozvola

h

Projekat za građevinsku dozvolu i građevinska dozvola

x

Izrada tenderske dokumentacije

h

Projekat za izvođenje

Izgradnja

-


P.23.Projekat gasne interkonekcije Srbija - Rumunija, gasovod Mokrin - Arad (granica sa Rumunijom)

Projekat gasne interkonekcije Srbija - Rumunija se nalazi na Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata u oblasti energetike.

tab. 70: Osnovne karakteristike projekta

Tehničke karakteristike

Opis

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor finansiranja

Magistralni jednocevni gasovod dužine 6 km, prečnika DN 600, tehničkog kapaciteta

1,6 milijardi

m3/godišnje,

maksimalni radni pritisak 50 bar

Magistralni gasovod Mokrin - Arad predstavlja infrastrukturnu osnovu za uspostavljanje gasne interkonekcije sa Rumunijom. Primarni tehnički elementi gasovoda su cevovod, objekti koji su sastavni deo gasovoda i prateća infrastruktura. Sastavni deo gasovoda predstavljaju sledeći objekti i instalacije:

- 1 primopredajna i 2 čistačke stanice

- Blok stanice

- Uređaji katodne zaštite linijskog dela gasovoda

- Uređaji i oprema za potrebe daljinskog nadzora i upravljanja postrojenjima

Povećanje raspoloživih količina prirodnog gasa iz uvoza za 34% (sa 12,96 miliona m3/dan na 17,34 miliona m3/dan).

U odnosu na maksimalnu dnevno uvezenu količinu u periodu 2011-2015. godine za potrebe kupaca u Srbiji (11,2 miliona

3

interkonekcija pokriva

39% potreba.

Procenjena vrednost

projekta 85 miliona € (izvor podatka: Market report: Serbia natural gas sector: prospects, market structure and strategy,

22 August 2016, EY)

Deo u Srbiji 6 miliona € (izvor podatka: JP Srbijagas)

Pretpristupni fondovi EU, budžet Republike Srbije

m /dan) ova

Napomena: Razradom koncepcije projekta interkonekcije Srbija - Rumunija, u saradnji sa rumunskom stranom, predviđena je merna stanica na teritoriji Republike Srbije, na osnovu čega je nastala razlika u vrednosti projekta između date i one iz Jedinstvene liste infrastrukturnih projekata u oblasti energetike (videti tab. 126 na strani 219).


tab. 71: Uticaj projekata na ostvarenje strateških ciljeva

Strateški cilj

Opis

Vrednost indikatora po realizaciji projekta

Promena u odnosu na 2015. godinu

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Značajno se unapređuje; Dodatni ulaz prirodnog gasa u mrežu povećava sigurnost snabdevanja, pouzdanost funkcionisanja sistema i otvara mogućnost nabavke prirodnog gasa iz drugih izvora. Značajno rasterećenje osnovnog magistralnog pravca Horgoš-Batajnica.

(N-1) = 60,6%

+76%

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Unapređuje se; Otvara mogućnost smanjenja tranzitnih troškova. Predstavlja preduslov za stvaranje regionalnog tržišta prirodnog gasa. Potencijalno povećanje broja učesnika na tržištu. Otvara mogućnost uključivanje postojećeg i

budućih skladišta gasa u regionalno tržište prirodnog gasa.

-

-

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Unapređuje se; Posebno u slučaju realizacije transkontinentalnih projekta snabdevanja prirodnim gasom trasom preko Rumunije.

IDUPS = 6224

-37,7%

tab. 72: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat gasne interkonekcije Srbija - Rumunija, gasovod Mokrin - Arad (granica sa Rumunijom)

Trasa na nivou generalnog projekta.

Prostorni plan područja posebne namene, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta sve u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, energetska dozvola u skladu sa Zakonom o energetici, tenderska dokumentacija za izgradnju.


tab. 73: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

Gasna interkonekcija Srbija - Rumunija

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Priprema planske dokumentacije

JP Srbijagas

x

Istražni radovi

x

Idejno rešenje i lokacijska dozvola

x

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i društvo

x

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova

x

Idejni projekat i studija opravdanosti

x

Energetska dozvola

Projekat za građevinsku dozvolu i građevinska dozvola

Izrada tenderske dokumentacije

Projekat za izvođenje

Izgradnja

-


P.24.Projekat proširenja kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor

tab. 74: Osnovne karakteristike projekta

Tehničke karakteristike

Opis

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor finansiranja

Proširenje tehničkog kapaciteta skladišta na 800-

1.000 miliona m3 sa kapacitetom dnevnog povlačenja do 10 miliona m3 prirodnog gasa

Proširenje podzemnog skladišta prirodnog gasa u Banatskom Dvoru sa sadašnjeg kapaciteta od 450 miliona m3 na kapacitet od 800 miliona do 1 milijarde m3 sa maksimalnim tehničkim kapacitetom proizvodnje od 9,96 miliona m3/dan (415.000 m3/h) i maksimalnim tehničkim kapacitetom utiskivanja od

5,52 miliona m3/dan (230.000 m3/h).

Udvostručenje raspoloživih količina prirodnog gasa dostupnih iz skladišta (sa 5 miliona m3/dan na 10 miliona m3/dan).

U odnosu na maksimalnu dnevno uvezenu količinu u periodu 2011-2015. godine za potrebe kupaca u Srbiji (11,2 miliona

m3/dan) dodatni kapacitet pokriva 44,6% potreba.

65 miliona €

Projektno finansiranje

(izvor podatka: JP Srbijagas)


tab. 75: Uticaj projekata na ostvarenje strateških ciljeva

Strateški cilj

Opis

Vrednost indikatora po realizaciji projekta

Promena u odnosu na 2015. godinu

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Značajno se unapređuje se; Projektom se značajno povećavaju raspoložive količine prirodnog gasa u periodima maksimalne dnevne potrošnje.

(N-1) = 66,6%

+93,3%

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Unapređuje se; Dodatni skladišni kapaciteti, zajedno sa predviđenim interkonekcijama, otvaraju mogućnost njihovog korišćenja na regionalnom tržištu prirodnog gasa.

-

-

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Nema uticaja

-

-

tab. 76: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Proširenje kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor

Nivo generalnog projekta

Prostorni plan područja posebne namene, idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta sve u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, energetska dozvola u skladu sa Zakonom o energetici, tenderska dokumentacija za izgradnju.


tab. 77: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

Proširenje kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski

Dvor

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Istražni radovi

Operator skladišta prirodnog gasa (Podzemno skladište gasa

„Banatski Dvor” doo

Novi Sad)

h

Idejno rešenje i lokacijska dozvola

h

h

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu

h

h

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova

h

h

Idejni projekat i studija opravdanosti

h

Energetska dozvola

h

Projekat za građevinsku dozvolu i građevinska dozvola

h

Izrada tenderske dokumentacije

h

Projekat za izvođenje

h

x

Izgradnja

-

h

h


P.25.Izgradnja magistralnih, razvodnih i distributivnih gasovoda

tab. 78: Osnovne karakteristike projekta (izvori podatka: dokumentacija JP Srbijagas i Jugorosgaz ad, Market report: Serbia

natural gas sector: prospects, market structure and strategy, 22 August 2016, EY)

Projekat

Opis

Efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Vrednost projekta i izvor finansiranja

Izgradnja transportnih gasovoda (2015. god.: dužina transportne mreže 2.423 km, broj merno regulacionih stanica na izlazu sa transportnog sistema 269)

Magistralni gasovod

RG 11-02

Magistralni jednocevni gasovod RG

11-02 Leskovac-Vladičin Han-Vranje dužine 70,7 kilometara, prečnika

323,9 mm, maksimalnog radnog pritiska do 50 bar, 6 blok stanica, 3 glavne merno-regulacione stanice

(GMRS “Vlasotince” 5.000 m³/h,

GMRS „Vladičin Han/Surdulica”

5.000 m³/h, GMRS „Vranje”

10.000 m³/h)

Širenje transportne mreže Republike Srbije u Južnom Pomoravlju, u opštinama Vlasotince, Vladičin Han, Surdulica i gradu Vranju, stvaranje mogućnosti za dalji razvoj gasovodnog sistema prema Bujanovcu i Preševu, kao i mogućnost povezivanja sa

gasovodnim sistemom u Republici Makedoniji.

15,6 miliona $ vrednost projekta kompletnog gasovoda RG 11-02. U periodu do 2023. godine planirano ulaganje 7,8 miliona $ (projektna dokumentacija, rešavanje imovinsko- pravnih odnosa i kupovina dela opreme i cevi, izgradnja gasovoda od GRČ Niš do GMRS Vladičin Han) Sopstvena sredstva Jugorosgaz ad

Magistralni gasovod

MG 01/II

Itebej -

Beograd jug

Magistralni jednocevni gasovod dužine oko 130 km i prečnika 610 mm

Povećanje sigurnosti funkcionisanja transportnog sistema Republike Srbije; Rasterećenje gasovoda Kikinda - Pančevo; Stvaranje mogućnosti za lakše funkcionisanje domaćeg tržišta prirodnog gasa

65,1 miliona €

Sopstvena sredstva JP Srbijagas, budžet Republike Srbije

Razvodni gasovod RG

09-04/2

Aleksandrov ac-Tutin

Razvodni gasovod radnog pritiska do

50 bar dužine oko 121 km i prečnika

323,9 mm

Razvoj transportne mreže Republike Srbije i gasifikacija opština (Brus-Kopaonik, Raška, Novi Pazar, Tutin) na trasi gasovoda.

53 miliona €

Sopstvena sredstva JP Srbijagas, budžet Republike Srbije

Izgradnja distributivnih gasovoda (2015. godine: dužina distributivne mreže 16.532 km, broj aktivnih priključaka

262.506)

Maksimalni radni pritisak distributivnih gasovoda 16 bar i 4 bar, gasovodi od čeličnih i poletilenskih cevi različitog prečnika

Smanjenje potrošnje električne energije u domaćinstvima, supstitucija tečnih goriva (mazut, lož ulje) u toplanama i industriji; Povećanje efikasnosti korišćenja primarne energije primenom efikasnijih tehnologija (kogeneracija, kondenzacioni kotlovi i dr.).

245 miliona €

Sopstvena sredstva ODS, budžet

Republike Srbije


tab. 79: Uticaj projekata na ostvarenje strateških ciljeva

Strateški cilj

Opis

Obezbeđenje sigurnog snabdevanja domaćeg tržišta prirodnim gasom

Unapređuje se; Izgradnjom gasovoda Itebej - Beograd jug podiže se sigurnost snabdevanja Beograda i centralne Srbije prirodnim gasom

Uspostavljanje domaćeg i regionalnog tržišta prirodnog gasa

Značajno se unapređuje; Stvaraju se infrastrukturni preduslovi (transportni sistem) za korišćenje prirodnog gasa u južnoj, jugozapadnoj i centralnoj Srbiji. Grade se nove i razvijaju postojeće mreže za distribuciju prirodnog gasa čime se omogućava povećani obim korišćenja i razvoj domaćeg tržišta prirodnog gasa.

Diversifikacija izvora i pravaca snabdevanja prirodnim gasom

Nema uticaja

tab. 80: Status projekta

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Izgradnja magistralnih, razvodnih i distributivnih gasovoda

U zavisnosti od projekta: Idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta sve u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, energetska dozvola u skladu sa Zakonom o energetici, tenderska dokumentacija za izgradnju.

U zavisnosti od projekta: Idejno rešenje, lokacijski uslovi, studija opravdanosti, idejni projekat, studija procene uticaja na životnu sredinu, projekat za građevinsku dozvolu, građevinska dozvola, projekat za izvođenje, projekat izvedenog objekta sve u skladu sa zahtevima Zakona o planiranju i izgradnji, energetska dozvola u skladu sa Zakonom o energetici, tenderska dokumentacija za izgradnju.


tab. 81: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

Izgradnja magistralnih, razvodnih i distributivnih gasovoda

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Idejno rešenje i lokacijska dozvola

JP Srbijagas, Jugorosgaz ad, Operatori distributivnih sistema

h

h

h

h

h

h

h

Studija o proceni uticaja na životnu sredinu i društvo

h

h

h

h

Rešavanje imovinsko-pravnih poslova

h

h

h

h

h

h

h

Idejni projekat i studija opravdanosti

h

h

h

h

Energetska dozvola

h

h

h

h

Projekat za građevinsku dozvolu i građevinska dozvola

h

h

h

h

h

h

h

Izrada tenderske dokumentacije

h

h

x

h

h

h

h

Projekat za izvođenje

h

h

h

h

h

h

h

Izgradnja

-

h

h

h

h

h

h

h


3.6. Oblast uglja

Strategijom energetike u oblasti uglja definisani su sledeći strateški ciljevi:

- Sigurno i pouzdano snabdevanje elektroenergetskih termo kapaciteta i

- Obezbeđivanje potrebnih količina uglja za finalnu potrošnju i za proizvodnju toplotne energije;

tab. 82: Bilans proizvodnje električne energije u termoelektranama i uglja za proizvodnju u referentnom scenariju i scenariju sa primenom mera energetske efikasnosti

Redni

Pozicija

Godina

broj

2015

2020

2025

2030

(1)

(2)

(3)

(4)

(5)

(6)

1. Referentni scenario

1.1. Proizvodnja električne energije u

termoelektranama (u GWh) 26.679 23.865 25.563 27.284

1.2. Ugalj za proizvodnju električne

energije (u 1000 t) 38.772 34.203 34.946 37.711

2. Scenario sa primenom mera energetske efikasnosti

2.1. Proizvodnja električne energije u

termoelektranama (u GWh) 26.621 24.283 25.481 27.284

2.2. Ugalj za proizvodnju električne

energije ( u 1000 t) 38.772 34.203 34.946 37.706

U okviru ovog poglavlja definisani su parametri preko kojih se prati realizacija pojedinih ciljeva.

Indikator br. 1

Cilj: Obezbeđenje potrebnih količina uglja za finalnu potrošnju i za proizvodnju toplotne energije

Indikator: Odnos domaće proizvodnje uglja i uglja potrebnog za finalnu potrošnju i trnsformaciju u toplanama; Indikator ukazuje na mogućnost zadovoljenja potreba za ugljem u ovim oblastima iz domaće proizvodnje. Indikatorom se ne uzima u obzir činjenica da se u zemlji proizvode visokokvalitetni ugljevi u beoma malim količinama (antracit, kameni ugalj i sl). Računa se kao odnos energetske vrednosti proizvedenog uglja i zbira finalne energije i energije potrebne za transformaciju toplanama i energanama.


2015. godina:

Domaća proizvodnja uglja:

rudnici PEU 595.284 t, 17.000 kJ/kg rudnik podvodni 225.000 t, 9.000 kJ/kg EPS (7.500 kJ/kg) sušenje 548.752 t

industrija 231.921 t toplane 211.197 t Finalna potrošnja: 27.984 TJ Toplane: 2.732 TJ Energane (bez visokopećnog gasa): 2.845 TJ Potrošnja: 33.561 TJ Vrednost indikatora: 0,58 (58%) Ciljana vrednost indikatora 2023: 0,75.

Indikator br. 2

Cilj: Sigurno i pouzdano snabdevanje elektroenergetskih termokapaciteta

Indikator: Odnos ostvarenog efektivnog kapaciteta i teoretskog kapaciteta BTO sistema. Ovaj indikator ukazuje kakvo je iskorišćenje instalisanog kapaciteta opreme. Na razvijenim površinskim kopovima ovaj indikator se kreće oko 0,5 - 0,6, što treba da bude cilj na našim površinskim kopovima. Drugi indikator se odnosi na na odnos ostvarenog vremena rada BTO sistema i teoretskog vremena. Ovaj indikator ukazuje kakvo je iskorišćenje vremena rada opreme. Na razvijenim površinskim kopovima ovaj indikator se kreće oko 0,5 - 0,6, što treba da bude cilj na našim površinskim kopovima. Indikatori su prikazani odvojeno za ugalj i jalovinu.

tab. 83: Ostvareni rezultati indikatora za ugalj i jalovinu u 2015. godini

Basen

Kop

Vremensko iskorišćenje

Kapacitetno iskorišćenje

Kolubara

Polje B/C

0,24

0,24

Polje D

0,45

0,32

Veliki Crljeni

0,46

0,36

Tamnava zapadno polje

0,22

0,38

Ukupno

0,31

0,34

Kostolac

Drmno

0,31

0,31

Ukupno

0,31

0,31

EPS

Ukupno

0,31

0,33


tab. 84: Ostvareni parametri proizvodnje otkrivke u 2015. godini

Basen

Kop

Vremensko iskorišćenje

Kapacitetno iskorišćenje

Kolubara

Polje B/C

0,43

0,28

Polje D

0,34

0,36

Veliki Crljeni

0,62

0,37

Tamnava zapadno polje

0,37

0,43

Ukupno

0,38

0,36

Kostolac

Drmno

0,44

0,49

Ukupno

0,44

0,49

EPS

Ukupno

0,40

0,40

Ciljana vrednost indikatora 2023: Za planiranu proizvodnju neophodno je povećati vrednost indikatora koeficijent kapacitetnog iskorišćenja na 0,5, čime će se stvoriti preduslovi za racionalizaciju vremenskog iskorišćenja i racionalizaciju radne snage (preduslov da sistemi ne rade vikendom).

Indikator br. 3

Cilj: Ostvarivanje potrebnog kapaciteta na otkopavanju uglja i jalovine u cilju sigurnog snabdevanja termoelektrana

Indikator: Odnos ostvarene i planirane proizvodnje jalovine i uglja na površinskim kopovima; Ovaj indikator ukazuje na ostvarivanje potrebnog kapaciteta na otkopavanju uglja i jalovine u cilju sigurnog snabdevanja termoelektrana.

tab. 85: Ostvareni indikatori proizvodnje uglja u 2015. godini

Basen

Kop

Plan proizvodnje, t

Proizvodnja uglja, t

Indikator

Kolubara

Polje B/C

3.300.000

1.296.938

0,39

Polje D

11.382.000

12.298.460

1,08

Veliki Crljeni

3.500.000

3.673.013

1,04

Tamnava zapadno polje

10.100.000

11.419.040

1,13

Ukupno

28.282.000

28.687.451

1,01

Kostolac

Drmno

8.499.000

8.341.640

0,98

Ukupno

8.499.000

8.341.640

0,98

EPS

Ukupno

36.781.000

37.029.091

1,00


tab. 86: Ostvareni indikatori proizvodnje jalovine u 2015. godini

Basen

Kop

Plan proizvodnje, m3

Proizvodnja otkrivke, m3

Indikator

Kolubara

Polje B/C

10.000.000

7.713.293

0,77

Polje D

21.000.000

16.461.944

0,78

Veliki Crljeni

1.550.000

1.643.653

1,06

Tamnava zapadno polje

23.000.000

21.479.029

0,93

Ukupno

55.550.000

47.297.919

0,85

Kostolac

Drmno

42.000.000

36.897.434

0,87

Ukupno

42.000.000

36.897.434

0,87

EPS

Ukupno

97.550.000

84.195.353

0,86

Indikatori ukazuju na zaostatak u otkopavanju jalovine od oko 15% što za posledicu dugoročno može imati za rezultat neostvarivanje potrebne proizvodnje uglja. Količine otkrivke moraju biti usaglašene sa koeficijentom otkrivke. Odnos ostvarene proizvodnje jalovine 84.195.353 m3 i uglja 37.029.091 m3 (2,27) ne odgovara tekućem koeficijentu otkrivke.

Ciljana vrednost indikatora 2023: za jalovinu indikator treba da bude 1,0 uz plan koji je usaglašen sa proizvodnjom uglja i koeficijentom otkrivke za tekuću godinu.

Indikator br. 4

Cilj: Optimizacija i koncentracija proizvodnje uglja iz podzemne eksploatacije Indikator: Odnos utrošenih i planiranih investicionih sredstava pokazuje stepen realizacije predviđenih projekta Optimizacija i koncentracija proizvodnje uglja iz

podzemne eksploatacije i ukazuje na potencijalne opasnosti nedostatka proizvodnje zbog

smanjenog obima investicija.

2015 godina

Planirana sredstva: 998.213.000 RSD Realizovana sredstva: 324.063.770 RSD Vrednost indikatora: 0,32 (32%) Ciljana vrednost indikatora 2023: 0,90

Indikator br. 5

Cilj: Intenziviranje istraživanja ležišta uglja na celoj teritoriji Republike

Srbije

Indikator: Odnos izvršenih i planiranih istraživanja ležišta pokazuje stepen realizacije predviđenih projekta „Inteziviranje istraživanja ležišta uglja na celoj teritoriji Republike Srbije” i ukazuje na potencijalne opasnosti nedostaka kvalitetnih podataka zbog smanjenog obima investicija.

Primer za JP za PEU, za ostale objekte (EPS) važi ista metodologija:

2016. godina

Planirana istraživanja: 5.190,0 m Realizovana istraživanja: 650,8 m Vrednost indikatora: 0,12 (12%) Ciljana vrednost indikatora 2023: 0,90


Indikator br. 6

Cilj: Intenziviranje istraživanja ležišta uglja na celoj teritoriji Republike

Srbije

Indikator: Odnos rezervi kategorije A+B sa ukupnim rezervama (A+B+C1). Indikator pokazuje stepen istraženosti ležišta sa aspekta pouzdanosti kvalitetne prognoze rezervi uglja.

Kolubarski basen:

Rezerve A kategorije: 64.882.090 t Rezerve B kategorije 1.127.278.570 t Rezerve C1 kategorije: 913.064.140 t Indikator: Rezerve (A+B)/(A+B+C1) = 0,566

PK Drmno:

Rezerve A kategorije: 0 t Rezerve B kategorije 238.675.082 t Rezerve C1 kategorije: 159.310.462 t Indikator: Rezerve (A+B)/(A+B+C1) = 0,599

JP za podzemnu eksploataciju uglja:

Rezerve A kategorije: 3.888.810 t Rezerve B kategorije 436.106.730 t Rezerve C1 kategorije: 595.356.870 t Indikator: Rezerve (A+B)/(A+B+C1) = 0,739

Ciljana vrednost indikatora 2023: 0,60

Indikator br. 7

Cilj: Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja

Indikator: Broj kompozicija uglja neadekvatnog kvaliteta - isporučenog ispod potrebne vrednosti (ispod 6500 kJ/kg), preko potrebne vrednosti (preko 7500 kJ/kg) i ukupnog broja vozova.

Primer za PK Tamnava zapadno polje:

2015. godina

Broj isporučnih vozova: 9891

Broj vozova sa neadekvatnim kvalitetom:

- broj vozova sa kvalitetom manjim od 6500 kJ/kg 1106

- broj vozova sa kvalitetom većim od 7500 kJ/kg 2606

Vrednost indikatora: 0,375

Indikator ukazuje na veliki broj vozova sa neadekvatnim kvalitetom pre svega sa visokim kvalitetom.

Ciljana vrednost indikatora 2023: 0,20

3.6.1. Lista mera u oblasti uglja

Strateški pravci delovanja zacrtani u Strategiji su:

- Intenziviranje istraživanja ležišta uglja na celoj teritoriji Republike Srbije;

- Otvaranje zamenskih kapaciteta za postojeće površinske kopove koji prestaju sa radom i otvaranje kopova koji će biti namenjeni za nove termoenergetske kapacitete;

- Optimizacija i koncentracija proizvodnje uglja iz podzemne eksploatacije;


- Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja.

Pored navedenih strateških pravaca delovanja koji određuju koji će se projekti realizovati, u narednoj tabeli su date aktivnosti radi usklađivanja nacionalnog zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama EU i propisima Energetske zajednice u oblasti uglja.


tab. 87: Aktivnosti za usklađivanje nacionalnog zakonodavnog okvira sa pravnim tekovinama EU i propisima Energetske zajednice u oblasti uglja

Obaveza

Naziv EU propisa prema kojem se vrši usklađivanje

Rok donošenja

Odgovorne institucije

- Utvrđuju se pravila za davanje državne pomoći industriji uglja, sa ciljem doprinosa restrukturiranju industrije ulja. Pravila će uzeti u obzir socijalne i regionalne aspekte restrukturiranja sektora i potrebe za održavanjem kao predostrožne mere, minimum količine domaće proizvodnje uglja za garanciju pristupa rezervama.

- Utvrđuje se značenje i ograničavaju prilike za državnu pomoć industriji uglja, kao i ciljevi za pristup rezervama uglja, smanjivanje pomoći i ciljevi za smanjivanje izuzetnih troškova.

- Propisuju se slučajevi, ograničenja i uslovi kada se ta pomoć može smatrati prihvatljivom sa stanovišta funkcionisanja jedinstvenog tržišta.

- Propisuje se relativni obim pomoći i postavljaju uslovi javnosti i transparentnosti koje moraju zadovoljiti privredni subjekti - primaoci pomoći kao i procedure za dodelu i kontrolu upotrebe dodeljene pomoći te ulogu Evropske komisije u tim procesima.

- Uvode se elementi dobre uprave u korišćenje prirodnih resursa uglja.

- Izveštavanje Komisije, koja dalje izveštava Evropski parlament.

Aktivnosti su značajne sa aspekta unapređenja konkurentnosti jedinstvenog tržišta i životne sredine, kao i efikasnosti proizvodnje resursa.

2010/787/EU: Odluka Saveta od

10. decembra 2010. o državnoj pomoći za olakšavanje zatvaranja nekonkurentnih rudnika uglja

U drugoj reviziji Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina evropske unije za period

2016-2018, koji je Vlada

RS, 17. novembra 2016. godine, usvojila i donela zaključak 05 broj: 337-

10957/2016-2 kojim se usvaja drugi revidirani Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) u okviru Poglavlja 3.8.2. Državna pomoć i planiranih mera za ovaj period. U pogledu usklađivanja zakonodavstva u oblasti državne pomoći ministarstvo nadležno za poslove finansija kao okvirni plan za usklađivanje ove Odluke sa Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći, dalo je rok: decembar 2017. godine.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija

171


3.6.2. Lista projekata u oblasti uglja

P.26.Intenziviranje istraživanja ležišta uglja na celoj teritoriji Republike Srbije

Kolubarski basen

Jedinstveni prostor istočnog dela Kolubarskog ugljonosnog basena

Podaci o istraživanjima ležišta uglja potiču iz [53]. S obzirom na to da se na površinskim kopovima Polje D i Polje C eksploatacija završava 2020, odnosno 2025. godine, predviđena su višenamenska geološka istraživanja manjeg obima, a na površinskom kopu Polje C i geološka istraživanja u funkciji sanacije unutrašnjeg odlagališta. Zbog nedovoljne istraženosti ležišta, a u skladu sa dinamikom otvaranja površinskog kopa Polje E, projektom su planirana geološka istraživanja, koja treba da se realizuju u periodu od 4 godine sa početkom 2016. godine. Specifikacije geoloških radova i dinamika istraživanja po površinskim kopovima prikazane su tabelarno.

tab. 88: Dinamika geoloških istraživanja na PK Polje C u funkciji sanacije unutrašnjeg odlagališta

Br.

Naziv

Dinamika

1

Terenski radovi

2016.

2

Laboratorijska istraživanja

2016.

tab. 89: Dinamika geoloških istraživanja na PK Polje C

Br.

Naziv

Dinamika

1

Istražno bušenje

2016.

2

Geološki radovi

2017.

3

Hidrogeološki radovi

2017.

4

Laboratorijska istraživanja

2017.

tab. 90: Dinamika geoloških istraživanja na PK Polje D

Br.

Naziv

Dinamika

1

Istražno bušenje

2016.

2

Geološki radovi

2017.

3

Laboratorijska istraživanja

2017.

tab. 91: Dinamika geoloških istraživanja na PK Polje E

Br.

Naziv

Dinamika

1

Višenamenski istražni radovi

- Istražno bušenje, 31.000 m

- Ostali radovi

2016, 2017. i 2018.

2

ILMS radovi

2016, 2017. i 2018.

3

Geotehnički istražni radovi

2016, 2017. i 2018.

4

Hidrogeološki istražni radovi

2016, 2017. i 2018.


Do kraja eksploatacije na površinskom kopu Polje E planirana su višenamenska geološka istraživanja manjeg obima, u iznosu 200.000 do 250.000 € godišnje, na bazi kojih se mogu elaborirati petogodišnji izveštaji.

Polje G

Sa aspekta visoke zastupljenosti rudnih rezervi uglja A i B kategorije od 100%, stepen istraženosti uglja na ležištu Polje G je na visokom nivou. Za razliku od uglja, na ležištu praktično nisu vršena detaljna geološka istraživanja i ispitivanja pratećih korisnih nemetaličnih mineralnih sirovina kojih evidentno ima na ležištu. Planirano je da se projektovana geološka istraživanja izvrše najkasnije u periodu od

2018. do 2022. godine. Dinamika geoloških istražnih radova, u periodu 2018-2022.

godina, prikazana je u tab. 92.

tab. 92: Dinamika geoloških istražnih radova na Polju G u periodu 2018-2022.

godina

Radovi

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

Višenamenski istražni radovi

x

x

x

x

x

Geološki istražni radovi

x

x

x

x

x

Geotehnički radovi

x

x

x

x

x

Hidrogeološki radovi

x

x

Do kraja eksploatacije, na površinskom kopu Polje G, neće se vršiti detaljna geološka istraživanja.

Tamnava zapadno polje

Geološka istraživanja planirana su tako da se vremenski izvode ispred fronta radova na površinskom kopu najmanje toliko da se obezbede svi parametri na kojima se zasniva blagovremena i pouzdana geološka interpretacija ležišta neophodna za nesmetano planiranje i izvođenje radova na otkrivci i eksploataciji uglja. Dinamika geoloških istražnih radova na ležištu Tamnava zapadno polje, prikazana je u tab. 93.

tab. 93: Dinamika geoloških istražnih radova na ležištu Tamnava zapadno polje

Radovi

2018.

2019.

2020.

Višenamenski istražni radovi

x

x

x

Geološki istražni radovi

x

x

x

Geotehnički radovi

x

x

x

Hidrogeološki radovi

x

x

x

Osim pomenutih primenjenih geoloških istraživanja u periodu 2018-2020. godina, tokom 2015. godine realizovana su ulaganja iz prethodnog plana u iznosu od 300.000 €. Do kraja eksploatacije, u periodima 2022-2026. godina i 2029-2033. godina, potrebno je realizovati manji obim primenjenih geoloških istraživanja za koja se planiraju ulaganja u iznosu od 400.000 €, odnosno godišnje 80.000 € u planiranom periodu od 5 godina na bazi kojih se mogu elaborirati petogodišnji izveštaji.


Radovi

Iznos (€)

Višenamenski istražni radovi

573.653

Geološki istražni radovi

323.518

Geotehnički radovi

55.856

Hidrogeološki radovi

43.227

Ukupno

996.255

Dinamika i kumulativna investiciona ulaganja u planirana primenjena detaljna geološka po godinama prikazana su u tab. 95.

tab. 95: Dinamika ulaganja u geološka istraživanja

Radovi

2018.

2019.

2020.

Ukupno (€)

Višenamenski istražni radovi

194.913

190.827

187.914

573.653

Geološki istražni radovi

107.278

101.205

115.035

323.518

Geotehnički radovi

25.480

14.629

15.747

55.856

Hidrogeološki radovi

15.289

18.308

9.630

43.227

Ukupno

342.959

324.969

328.327

996.255

Polje Radljevo

Zbog nedovoljne istraženosti ležišta, a u skladu sa dinamikom otvaranja površinskog kopa Radljevo, projektom su planirana geološka istraživanja, koja treba da se realizuju u periodu od 4 godine sa početkom 2016. godine. Dinamika geoloških istražnih radova u periodu 2016-2019. godina prikazana je u tab. 96.

tab. 96: Dinamika geoloških istražnih radova na ležištu Radljevo

Radovi

2016.

2017.

2018.

2019.

Višenamenski istražni radovi

x

x

x

x

Geološki istražni radovi

x

x

x

x

Geofizički istražni radovi

x

x

x

x

Geotehnički radovi

x

x

x

x

Hidrogeološki radovi

x

x

x

x

Geološka istraživanja do kraja veka eksploatacije površinskog kopa Radljevo planirana su tako da se vremenski izvode ispred fronta radova na površinskom kopu najmanje toliko da se obezbede svi parametri na kojima se zasniva blagovremena i pouzdana geološka interpretacija ležišta neophodna za nesmetano planiranje i izvođenje radova na otkrivci i eksploataciji uglja. Zbog toga je potrebno, u periodu 2023-2028. godina, realizovati geološka istraživanja po obimu i sadržaju slično, kakva se vrše u periodu

2016-2019. godine. Dinamika geoloških istražnih radova, u periodu 2023-2028. godina, prikazana je u tab. 97.


tab. 97: Dinamika geoloških istražnih radova na ležištu Radljevo u periodu

2023-2027. godina

Radovi

2023.

2024.

2025.

2026.

2027.

Višenamenski istražni radovi

x

x

x

x

x

Geološki istražni radovi

x

x

x

x

x

Geofizički istražni radovi

x

x

x

x

x

Geotehnički radovi

x

x

x

x

x

Hidrogeološki radovi

x

x

x

x

x

Do kraja eksploatacije, u periodima 2030-2034. godina, 2037-2041. godina i 2043-2047. godina, potrebno je realizovati manji obim primenjenih geoloških istraživanja za koja se planiraju ulaganja u iznosu od 500.000 €, odnosno godišnje 100.000 € u planiranom periodu od 5 godina na bazi kojih se mogu elaborirati petogodišnji izveštaji. Prikazana dinamika geoloških istraživanja za svako ležište na kome će se u planskom periodu do 2025. godine, odnosno do 2050. godine vršiti eksploatacija uglja planirana su tako da se vremenski izvode ispred fronta radova na površinskim kopovim najmanje toliko da se obezbede svi parametri na kojima se zasniva blagovremena i pouzdana geološka interpretacija ležišta neophodna za nesmetano planiranje i izvođenje radova na otkrivci i eksploataciji uglja.

tab. 98: Specifikacija geoloških radova i rekapitulacija ukupnih troškova istraživanja (€) na ležištu Radljevo, po vrstama radova, u periodu 2016-2019. godina

Radovi

2016.

2017.

2018.

2019.

Ukupno (€)

Višenamenski istražni radovi

509.659

540.459

723.854

265.311

2.039.283

Geološki istražni radovi

900.379

696.886

933.064

261.711

2.792.040

Geofizički istražni radovi

172.703

229.450

167.792

268.339

838.284

Geotehnički radovi

182.361

154.817

129.583

84.706

551.467

Hidrogeološki radovi

204.859

402.937

116.824

242.896

967.516

Ukupno

1.969.961

2.024.548

2.071.118

1.122.963

7.188.589


Broj

Naziv

Ukupna ulaganja u periodu

2015-2049.

Ulaganja u periodu

2015-2020.

Ulaganja u periodu

2021-2049.

1

Geološka istraživanja

1.1

Istraživanja u funkciji sanacije unutrašnjeg odlagališta Polja C

80.000

80.000

0

1.2

Geološka istraživanja na Polju C

440.000

440.000

0

1.3

Geološka istraživanja na Polju D

480.000

480.000

0

1.4

Geološka istraživanja na Polju E

7.530.000

5.280.000

2.250.000

1.4.1

Višenamenski istražni radovi

4.280.000

2.030.000

2.250.000

1.4.2

ILMS radovi

1.450.000

1.450.000

0

1.4.3

Geotehnički radovi

450.000

450.000

0

1.4.4

Hidrogeološki radovi

1.350.000

1.350.000

0

2

Projektovanje

2.500.000

1.500.000

1.000.000

Ukupno

11.030.000

7.780.000

3.250.000

Rezerve uglja

Kolubarski ugljeni basen

Ukupne eksploatabilne rezerve u kolubarskom ugljenom basenu na kraju 2015 godine iznose 2.105.224.800 t uglja, dok su ukupne vanbilansne rezerve 2.645.574.081 t uglja. U tab. 100 prikazane su rezerve po eksploatacionim poljima u kolubarskom ugljenom basenu


tab. 100: Tabelarni prikaz rezervi uglja u Kolubarskom ugljonosnom basenu

Ležište

Kategorija

Bilansne

rezerve (t)

Vanbilansne

rezerve (t)

Geološke

rezerve (t)

Polje C

po starom Polje B i C

A

7.355.290

3.260.760

10.616.040

B

33.704.980

3.959.420

37.664.400

A+B

41.060.260

7.220.180

48.280.440

Polje D

A

34.276.560

43.875.950

78.152.510

B

-

24.053.510

24.053.551

A+B

34.276.560

67.929.460

102.206.020

Polje E

B

146.207.300

27.620.050

173.827.350

C1

150.720.140

104.349.620

255.069.760

B+C1

296.927.440

131.969.670

428.897.110

Polje F

B

464.559.700

-

464.559.700

C1

181.600.500

-

181.600.500

B+C1

646.160.200

-

646.160.200

Polje G

A

21.873.290

25.728.230

47.601.520

B

14.393.170

40.105.680

54.498.850

A+B

36.266.460

65.833.910

102.100.370

Polje

Veliki Crljeni

A

1.376.950

15.460.220

16.837.170

C1

-

49.973.480

49.973.480

A+C1

1.376.950

65.433.700

66.810.650

Tamnava - Zapadno

Polje

A

-

26.147.790

26.147.790

B

56.283.760

11.121.600

67.405.360

C1

245.021.530

44.675.650

289.697.180

A+B+C1

301.305.29

81.945.040

383.250.330

Polje Radljevo

B

223.472.020

30.557.550

254.029.570

C1

169.743.800

47.179.910

216.923.710

B+C1

393.215.820

77.737.460

470.953.280

C2

potencijalne, procenjene

191.363.430

Polje

Šopić - Lazarevac

B

109.712.900

-

109.712.900

C1

-

19.331.500

19.331.500

B+C1

109.712.900

19.331.500

129.044.400

C2

potencijalne, procenjene

127.172.300

Polje Zvizdar

B

78.944.740

-

78.944.740

C1

165.978.170

22.948.320

188.926.500

B+C1

244.922.910

22.948.320

267.871.240

UKUPNO

RB KOLUBARA

A

64.882.090

114.472.950

179.355.030

B

1.127.278.570

137.417.810

1.264.696.421

C1

913.064.140

288.458.480

1.201.522.630

A+B+C1

2.105.224.800

540.349.240

2.645.574.081

C2

potencijalne, procenjene

318.535.730

Kostolački ugljeni basen

Ukupne eksploatacione rezerve u kostolačkom ugljenom basenu na aktivnim kopu Drmno su oko 3000 miliona tona uglja, dok je u zapadnom delu basena bilansno oko 400 miliona tona uglja.

O efektivnosti istraživanja ležišta uglja Drmno najbolje govore istražene rezerve uglja (B i C1 kategorije) od oko 643∙106 t (od čega bilansne oko 398∙106 t i vanbilansne oko 245∙106 t), kao i potencijalne rezerve C2 kategorije procenjene na 164∙106 t. Rezerve B kategorije obuhvataju oko 55% od ukupnih istraženih rezervi, a rezerve C1 kategorije


čine oko 45%. Bilansne rezerve čine oko 61% od ukupnih istraženih rezervi, a vanbilansne oko 39%. Od ukupno oko 293∙106 t eksploatacionih rezervi, rezerve B kategorije čine oko 190∙106 t što je 65%, a C1 kategorije oko 103∙106 t odnosno 35%.

O efektivnosti istraživanja ležišta uglja zapadni deo kostolačkog basena govore istražene rezerve uglja (B i C1 kategorije) od oko 603∙106 t (od čega bilansne oko 408∙106 t i vanbilansne oko 195∙106 t), kao i potencijalne rezerve C2 kategorije procenjene na

36∙106 t. Bilansne rezerve B kategorije obuhvataju oko 25% od ukupnih istraženih

rezervi, a bilansne rezerve C1 kategorije čine oko 39% od ukupno istraženih rezervi. Bilansne rezerve čine oko 63% od ukupnih istraženih rezervi, a vanbilansne oko 37%. U idejnim konturama površinskog kopa ukupne eksploatacione rezerve uglja iznose oko

355∙106 t.

Ukupne geološke rezerve kostolačkog basena iznose 1.643.802.637 t pri čemu su bilansne B+C1 kategorije 881.702.050 t, vanbilansne B+C1 kategorije 522.298.897 t i potencijalne rezerve C2 kategorije 239.801.690 t uglja.

Aktivni površinski kopovi

Bilansne rezerve B+C1 kategorije ležišta Drmno prema Elaboratu o rezervama uglja ležišta Drmno (2013.) sa stanjem na dan 31. 3. 2013. iznose 397.985.545 t B+C1 kategorije. Prema istom Elaboratu, u ležištu Drmno izdvojeno je i 245.271.819 t B+C1 kategorije vanbilansnih rezervi.

Projektovani površinski kopovi

Geološke rezerve uglja ležišta Klenovnik prema Elaboratu o rezervama (2010. godina) sa stanjem na dan 31. 12. 2010. godine iznose 8.595.000 t B kategorije i sve rezerve su svrstane u vanbilansne. Bilansne rezerve B+C1 kategorije ležišta Ćirikovac prema Elaboratu o rezervama (2010. godina) stanjem na dan 30. 6. 2010. godine iznose 75.505.300 t. Prema istom Elaboratu, u ležištu Ćirikovac izdvojeno je i 74.012.568 t B+C1 kategorije vanbilansnih rezervi kao i procenjenih, potencijalnih C2 rezervi u količini od 162.414.100 t uglja.

Potencijalni površinski kopovi

Bilansne rezerve B+C1 kategorije ležišta zapadni deo kostolačkog basena prema Elaboratu o rezervama (2014.) (neoverene rezerve) iznose 408.211.206 t B+C1 kategorije. Prema istom Elaboratu, u ovom ležištu izdvojeno je i 194.419.510 t B+C1 kategorije vanbilansnih rezervi kao i 35.886.110 t potencijalnih C2 rezervi u idejnoj konturi projektovanih površinskih kopova i 208.671.468 t van konture projektovanih površinskih kopova. Pomenute rezerve su bilansirane Elaboratom o resursima i rezervama dok ugalj iz trećeg sloja nije bio predmet bilansiranja ovim Elaboratom. Međutim, treba istaći da su rezerve trećeg sloja procenjene u ovom Elaboratu na oko

1.024.000.000 t.

Rekapitulacija geoloških i eksploatacionih rezervi prema validnoj dokumentaciji

U tab. 101 data je rekapitulacija geoloških i eksploatacionih rezervi uglja prema validnoj dokumentaciji i to za aktivne, projektovane i potencijalne površinske kopove.

Kako je već pomenuto, u kostolačkom basenu aktivan površinski kop je na ležištu Drmno, projektovani površinski kopovi su na ležištima Klenovnik i Ćirikovac dok su potencijalni površinski kopovi Dubravica i Jagodica na ležištu Zapadni deo kostolačkog basena.

Sa aspekta analize bilansnosti rezervi u Elaboratima o rezervama za sva četiri ležišta kostolačkog basena, bilansne rezerve su deo geoloških rezervi B i C1 kategorije koje zadovoljavaju granične uslove eksploatacije (minimalna debljina, minimalni kvalitet itd.) iznad kojih se ne nalaze objekti i vrednosti većeg značaja i čija je eksploatacija ekonomski opravdana dok su vanbilansne rezerve one čija


eksploatacija nije ekonomski opravdana u funkciji zadovoljenja pomenutih graničnih uslova eksploatacije.

Potencijalne rezerve su rezerve koje su nedovoljno istražene i kategorisane su kao C2 i D1 kategorija. Eksploatacione rezerve su bilansne rezerve umanjene za eksploatacione gubitke.

tab. 101: Tabelarni prikaz rezervi uglja u Kostolačkom ugljonosnom basenu

Ležište

Kategorija

Bilansne

rezerve (t)

Vanbilansne

rezerve (t)

Geološke

rezerve (t)

Drmno

A

B

238.675.082

112.382.957

351.058.039

C1

159.310.462

132.888.861

292.199.323

A +B+C1

397.985.544

245.271.818

643.257.364

C2

Ukupno

643.257.364

Eksploatacione rezerve: 292.938.852

Klenovnik

A

B

8.595.000

C1

A +B+C1

C2

Ukupno

8.595.000

Eksploatacione rezerve: 0

Ćirikovac

A

B

54.403.038

63.233.168

121.636.207

C1

19.102.261

8.779.400

27.881.661

A +B+C1

75.505.299

74.012.568

149.517.868

C2

162.414.100

Ukupno

461.449.836

Eksploatacione rezerve: 0

Zapadni Kostolac

A

B

161.576.217

13.742.976

175.319.193

C1

246.634.989

180.506.190

427.141.179

A +B+C1

408.211.206

194.249.166

602.460.372

C2

208.671.468

Ukupno

811.131.840

Eksploatacione rezerve: 408.211.206

UKUPNO KOSTOLAC

A

454.654.337

197.954.101

648.013.439

B

425.047.712

322.174.451

747.222.073

C1

879.702.049

520.128.552

1.395.235.604

A +B+C1

371.085.568

C2

454.654.337

197.954.101

648.013.439

Ukupno

1.766.321.172

Eksploatacione rezerve: 701.150.058

S obzirom na to da se u Elaboratima o rezervama analiza bilansnosti uglavnom bazira na idejnim rešenjima površinske eksploatacije to se bilansnost rezervi na ležištima Klenovnik i Ćirikovac mora uzeti sa rezervom, posebno ako se uzme u obzir da se granični uslovi eksploatacije menjaju, kako u vremenu tako i u prostoru. U svakom slučaju treba napomenuti da su sve rezerve uglja na ležištu Klenovnik vanbilansne i da je ovaj površinski kop trajno zatvoren, dok su rezerve u ležištu Ćirikovac


bilansirane kao bilansne, vanbilansne i potencijalne i na ovom kopu su privremeno obustavljeni radovi.

Međutim, treba istaći da je kostolački basen jedinstveno ležište uglja koje je veštački podeljeno na postojeća ležišta. Sa aspekta veštačke podele, a u cilju boljeg iskorišćenja rezervi uglja, basen se može posmatrati i kao Istočni, Centralni i Zapadni deo. Trenutno, eksploatacija uglja vrši se u Istočnom delu basena na površinskom kopu Drmno. U Centralnom delu basena locirani su površinski kopovi Klenovnik i Ćirikovac na kojima se, kako je već rečeno ne vrši eksploatacija uglja. U Zapadnom delu basena su za sada vršena samo geološka istraživanja u cilju overe rezervi uglja. S obzirom na to da se prema Elaboratima o rezervama u Centralnom delu basena nalazi preko 75 miliona tona bilansnih rezervi uglja (ležište Ćirikovac), preko 82 miliona tona uglja vanbilansnih rezervi (ležište Klenovnik i ležište Ćirikovac) kao i preko 160 miliona tona potencijalnih rezervi uglja u ležištu Ćirikovac, neophodno je detaljno izanalizirati, odgovarajućom tehno-ekonomskom studijom, sve potencijalne mogućnosti valorizacije kako bilansnih tako i vanbilansnih i potencijalnih rezervi uglja u ovom delu basena, uključujući i mogućnost povezivanja Centralnog i Zapadnog dela basena sa aspekta eksploatacije uglja i optimalnog iskorišćenja rezervi.

Planirana istraživanja na ležištu Drmno treba da se realizuju u petogodišnjim vremenskim ciklusima tako što se tokom četiri godine vrše terenska i laboratorijska istraživanja a u petoj godini se vrši izrada i overa Elaborata.

Specifikacija geoloških radova i rekapitulacija ukupnih troškova istraživanja, po vrstama radova, u jednom vremenskom ciklusu prikazana je u tab. 102.

tab. 102: Rekapitulacija troškova istraživanja u jednom vremenskom ciklusu

Radovi

Iznos (€)

Višenamenski istražni radovi

1.500.000

Geološki istražni radovi

1.000.000

Geotehnički istražni radovi

200.000

Hidrogeološki istražni radovi

1.300.000

Ukupno

4.000.000

Planirani obim geoloških istražnih radova na ležištu Drmno do kraja eksploatacije, realizovaće se u 8 petogodišnjih ciklusa, a planirana ukupna sredstva su 32.000.000 €. Po petogodišnjem ciklusu planirana sredstva iznose 4.000.000 €, odnosno 800.000 € godišnje. Istražni radovi se sprovode po uslovljenoj dinamici radova na eksploataciji uglja u smislu prekategorizacije raspoloživih rezervi u kategorije višeg stepena istraženosti.

Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju

U JP za podzemnu eksploataciju uglja stanje rezervi uglja na dan 31. 12. 2015 iznose oko

600.000.000 t uglja, pri čemu najveći udeo imaju mrkolignitski i lignitski ugljevi.


tab. 103: Tabelarni prikaz rezervi uglja u u JP za Podzemnu eksploataciju uglja

Bilansne rezerve (t)

Vanbilansne rezerve (t)

Ukupno (t)

Kameni ugalj

5.766.350

1.704.290

7.470.640

Mrki ugalj

79.761.340

21.366.760

101.128.100

Mrkolignitski ugalj

330.864.180

12.673.460

343.507.640

Lignit

178.995.000

3.184.000

182.179.000

Ukupno

595.356.870

38.928.510

634.285.380

Kovinski ugljeni basen

U kovinskom basenu (branjeni i nebranjeni deo) overene su rezerve na nivou 271 miliona tona uglja (5 miliona tona nebranjeni deo i 266 miliona tona i branjenom delu).

Ukupne geološke rezerve za ležište uglja Kovin branjeni deo, polje A i polje B (Elaborat o rezervama uglja u ležištu Kovin polja A i B 2015), iznose ukupno

308.894.622 t, od čega 167.206.129 t B kategorije i 141.688.493 t C1 kategorije. U bilansne rezerve su uvrštene rezerve B i C1 kategrije koje su iznad kote 0 m. Ispod ove kote se nalaze geološke rezerve od 42.786.864 t uglja, koje su vanbilansne. Overene bilanse rezerve za ležište uglja Kovin branjeni deo, polje A i polje B, iznose ukupno 266.107.758 t B+C1, kategorije, od čega 165.575.751 t B kategorije i 100.532.007 t C1 kategorije, sa sledećim srednjim kvalitetom uglja: vlaga 42,83%, pepeo 20,42%, S ukupni 1,05%, S u pepelu 0,64%, S sagorljivi 0,59%, koks 33,46%, C-fix 17,88%, Isparljive materije

23,33%, Sagorljive materije 39,63%, DTE 8.914 kJ/kg, GTE 10.120 kJ/kg. Eksploatacioni gubici iznose 15%, što znači da su eksploatacione rezerve u ležištu 226.107.758 t uglja. Kvalitet uglja je oko 9000 kJ/kg.

Ukupne rezerve u nebranjenom delu Polja A iznose nešto preko 5.000.000 t uglja sa toplotnom vrednošće od oko 9000 kJ/kg i sadržajem sumpora od 0,48%. Pored toga overene su i rezerve šljunka od oko 5.200.000 m3.

Projekat Kovin je za sada potencijalni Projekat koji zavisi od ekonomskih rezultata studija opravdanosti za rudnik i termoelektranu i njegova prava sudbina će se znati nakon završetka ove dve studije. Inače, Projekat predstavlja izgradnju novog rudnika lignita i namenske termoelektrane predviđenog instalisanog kapaciteta 700 MW, na teritoriji opštine Kovin. Rudnik lignita će koristiti tehnologiju podvodne eksploatacije uglja, koja je već prisutna u postojećem rudniku manjeg kapaciteta odnosno Rudniku Kovin a.d. i biće lociran u branjenom delu na levoj strani Dunava, u opštini Kovin, južno od naselja Gaj i zapadno od naselja Dubovac.

Ovaj projekat podrazumeva:

- Izgradnju rudnika uglja u „branjenom” delu Kovinskog ležišta (polja „A” i „B”) u Kovinu sa planiranom godišnjom proizvodnjom od 6 miliona tona, radi podvodne eksploatacije bilansiranih 266 miliona tona uglja. Planirane investicije u rudnik su 260 miliona €.

- Izgradnju termoelektrane okvirne instalisane snage od 700 MW, po svim propisanim standardima EU, koji važe za izgradnju velikih ložišta. Planirane investicije u termoelektranu su 900 miliona €, a očekivana godišnja proizvodnja električne energije oko 4900 GWh.

- Očekivani radni vek kopa i elektrane je >35 godina.

U narednim godinama se očekuje izrada tehničke dokumentacije potrebne za ishodovanje odobrenja za eksploataciju za rudnik i energetske dozvole za termoelektranu, pre svega


Studije izvodljivosti za izgradnju rudnika i Studije izvodljivosti za izgradnju termoelektrane, gde će se oba dokumenta razvijati u skladu sa svim zahtevima zakonodavstva Republike Srbije. Po uspešno okončanim Studijama izvodljivosti za rudnik i termoelektranu biće poznato više konkretnih i preciznijih podataka koji se tiču Projekta Kovin, a koji u ovom trenutku nisu poznati. Očekivani parametri koji će po uspešnom okončanju pomenutih studija biti poznati se tiču:

- pitanja broja jedinica tj blokova od kojih će se sastojati termoelektrana;

- pitanja tačne pozicije termoelektrane;

- pitanja konačne instalisane snage termoelektrane;

- pitanja količine opreme koja će se koristiti za skidanje otkrivke i jalovine;

- pitanja količine opreme koja će se koristiti za eksploataciju uglja;

- cene po kojoj će se prodavati ugalj;

- cene po kojoj će se prodavati struja;

- prirode (raznovrsnost i dinamika) prodaje uglja i struje;

- preciznog budžeta i preseka troškova investicije;

- perioda povraćaja investicije;

- ostalih pitanja bitnih za uspešnu pripremu i realizaciju Projekta Kovin.

Prema planovima eksploatacija uglja bi trebala da otpočne 2023. godine. Međutim, imajući u vidu preostali period, stepen do sada urađene dokumentacije, kao i dosadašnja iskustva sa podvodnom eksploatacijom, malo je verovatno da će do 2023. godine otpočeti eksploatacija uglja i proizvodnja električne energije.

Štavalj - sjenički basen

U Sjeničkom ugljonosnom basenu eksploatacione rezerve iznose oko 117 miliona tona uglja sa prosečnim kvalitetom od oko 15.000 kJ/kg i sadržajem sumpora od 0,98%. Rudnik Štavalj je lociran i zapadnoj Srbiji blizu granice sa Crnom Gorom. Eksploatacija na postojećoj lokaciji obavlja se od 1965. godine.

Tokom 2007. godine urađena je prethodna studija izvodljivosti za izgradnju termoelektrane i rudnika u Štavlju (DMT GmbH - Montan Consulting Germany, Faculty of Mining and Geology, University of Belgrade Serbia, SES TLMAČE Slovakia). Razmatrana je mogućnost izgradnje bloka od 320 MW. Predviđene investicije za izgradnju termoelektrane iznosile su 375 miliona € uz dodatnih 20 miliona € za povezivanje na mrežu. Ukupne inicijalne investicije za rudnik su proceljene na oko 90 miliona € dok za čitav period eksploatacije od 40 godina investicije u rudnik iznose 391 miliona €, gde je 31 milion € za izgradnju infrastrukture rudnika, 357 miliona € za opremu i 10 miliona € za građevinske objekte.

Potrebni kapacitet je 2.3 miliona tona uglja godišnje (računajući i 60.000 t za široku potrošnju).

Trenutno nema većih aktivnosti u vezi sa izgradnjom ovog objekta, tako da do 2023. godine on sigurno neće biti u funkciji.


P.27.Otvaranje zamenskih kapaciteta za postojeće površinske kopove koji prestaju sa radom i otvaranje kopova koji će biti namenjeni za nove termoenergetske kapacitete

Otvaranje novih, odnosno proširenja kapaciteta postojećih kopova kao i otvaranje zamenskih kapaciteta za postojeće površinske kopove koji prestaju sa radom, kao i otvaranje kopova koji će biti namenjeni za nove termoenergetske kapacitete, su razmatrani za kostolački, kolubarski, kovinski i sjenički ugljeni basen.

U okviru kostolačkog basena razmatrano je samo povećanje kapaciteta kopa Drmno sa postojećih 9 na 12 miliona tona uglja godišnje zbog izgradnje novog bloka TE Kostolac B3 snage 350 MW.

U okviru kolubarskog basena razmatrano je povećanje kapaciteta Polja C u funkciji otvaranja Polja E, otvarenje Polja E kao zamenskog kapaciteta površinskom kopu Polje C i Polje D, otvaranje površinskog kopa Polje G kao zamenskog kapaciteta površinskom kopu Veliki Crljeni, kao i otvaranje kopa Radljevo u funkciji ujednačavanje kvaliteta uglja i u kasnijoj fazi kao zamenski kapacitet površinskog kopa Tamnava zapadno polje. U slučaju da postoji potreba za novim kapacitetima na površinskom kopu Radljevo se može povećati kapacitet za potrebe eventualno nove termoelektrane.

U okviru kovinskog basena razmatra se mogućnost otvaranja novog kopa sa podvodnom eksploatacijom za snabdevanje nove termoelektrane instalisanog kapaciteta 700 MW.

U okviru sjeničkog basena razmatra se mogućnost izgradnje bloka od 320 MW za šta je potrebno snabdevanje sa ugljem iz rudnika sa podzemnom eksploatacijom Štavalj u količini od 2,3 miliona tona uglja godišnje.


tab. 104: Osnovne karakteristike i efekti projekta „Završetak investicione izgradnje i povećanje kapaciteta površinskog kopa

Drmno”

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Infrastruktura i saobraćajnice 9 mt

3.900.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Završetkom investicione izgradnje kopa Drmno na

9.000.000 t uglja godišnje kao i povećanjem na 12.000.000 t uglja godišnje omogućava se sigurno snabdevanje postojećih termoenergetskih blokova TE Kostolac A i Kostolac B ukupne instalisane snage 1007 MW kao i snabdevanje buduće termoelektrane TE Kostolac B3 snage 350 MW prosečnog kvaliteta 9800 kJ/kg. Ukupna investiciona ulaganja su oko

350.000.000 €, a povećanje kapaciteta na 12.000.000 t moguće je 2020 godine.

Realizacija projekta povećanja kapaciteta PK Drmno omogućava kontinuitet u proizvodnji električne energije kao i obezbeđivanje neophodnih količina uglja za novi blok TE

Kostolac B3. Na bazi ukupnih rezervi uglja sa PK Drmno moguća je ukupna proizvodnja od 200.000 GWh. Ekonomski tok projekta daje proračun

interne stope povraćaja IRR (Interal rate of return): IRR = 10,42%

U ekonomskom toku izračunata je i neto sadašnja vrednost sa diskontnom stopom od 8% i iznosi

NPV =107.017.210 €

NPV po toni uglja = 0,39 €/t Nabavlja se novi BTO sistem sa frekventno regulisanim pogonima (8 pogonskih stanica) i mogućnošću promene brzine u funkciji kapaciteta. Uštede u energiji su 10 do 30%. Za ovaj sistem uštede oko 540000 kWh na godišnjem nivou

Revitalizacija postojeće opreme sa PK Drmno

13.500.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Nabavka novih i

kompletiranje postojećih transportera za kapacitet od 9 miliona tona

55.500.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Nabavka pomoćne mehanizacije

8.000.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Upravljanje kvalitetom uglja

5.000.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Oprema za povećanje kapaciteta na 12.000.000 t

120.000.000 € (kredit CMEK i sopstvena

sredstva EPS-a)

Promena tehnologije rada

BTO i BTD sistema

59.000.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Odvodnjavanje

80.000.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

184


tab. 105: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Završetak investicione izgradnje i povećanje kapaciteta površinskog kopa Drmno

Urađena studija opravdanosti i Glavni rudarski projekat

Projekat eksploatacije,

Projekti montaže opreme za 5 BTO sistema

tab. 106: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

Završetak investicione izgradnje i povećanje kapaciteta površinskog kopa Drmno

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Projektna dokumentacija

EPS

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

Dozvole i saglasnosti ministarstava i drugih institucija

x

x

Infrastruktura i saobraćanice 9 mt

x

Revitalizacija postojeće opreme sa PK Drmno

x

x

Nabavka novih i kompletiranje postojećih transportera

x

x

x

Nabavka pomoćne mehanizacije

Upravljanje kvalitetom uglja

x

x

x

Napajanje i telekomunikacije

Oprema za povećanje kapaciteta na 12.000.000 t

x

x

x

Promena tehnologije rada BTO i BTD sistema

x

Odvodnjavanje

x

x

x

x

x

x

x

Otkopavanje jalovine

x

x

x

x

x

x

x

Otkopavanje uglja

x

x

x

x

x

x

x

Rizici: Javne nabavke za izvođenje radova, realizacija kineskog kredita, stabilnost unutrašnjeg odlagališta, nabavka nove opreme, realizacija sistema odvodnjavanja


Kolubarski ugljeni basen

U okviru kolubarskog basena razmatrano je povećanje kapaciteta Polja C u funkciji otvaranja Polja E, otvaranje Polja E kao zamenskog kapaciteta površinskom kopu Polje C i Polje D, otvaranje površinskog kopa Polje G kao zamenskog kapaciteta površinskom kopu Veliki Crljeni, kao i otvaranje kopa Radljevo u funkciji ujednačavanje kvaliteta uglja i u kasnijoj fazi kao zamenski kapacitet površinskog kopa Tamnava zapadno polje. U slučaju da postoji potreba za novim kapacitetima na površinskom kopu Radljevo se može povećati kapacitet za potrebe eventualno nove termoelektrane.

Polje G

Površinski kop Polje G se otvara kao zamenski kapacitet za površinski kop Veliki

Crljeni. Projektovani kapacitet je 5.000.000 t uglja godišnje.

Da bi se otvorio površinski kop Polje G kao zamenski kapacitet za površinski kop

Veliki Crljeni neophodno je da se realizuju sledeći potprojekti:

- Izmeštanje reke Kolubare u II fazi u ukupnoj dužini od 2,6 km;

- Izmeštenje reke Peštan u dužini od 1,8 km;

- Izmeštanje regionalnog puta M22 Beograd - Gornji Milanovac (Ibarske magistrale)

u dužini 7,24 km;

- Izmeštanje dalekovoda 110 kV (2 komada na jedan dvostruki);

- Izmeštanje dalekovoda 35 kV (5 komada);

- Izmeštanje taložnika i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Kolubare

Prerada;

- Izmeštanje izvorišta i vodozahvata;

- Nabavka nove opreme (samohodni transporter, 3 transportera 1600 mm, i dve raspodelne stanice);

- Revitalizacija i modernizcija postojeće osnovne opreme;

- Nabavka nove pomoćne mehanizacije.

186


tab. 107: Osnovne karakteristike i efekti projekta „Otvaranje površinskog kopa Polje G”

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Imeštanje reke Kolubare u

II fazi u ukupnoj dužini od

2,6 km

10.460.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Otvaranjem površinskog kopa Polje G kao zamenskog kapaciteta površinskog kopa Veliki Crljeni obezbeđuju se dovoljne količine uglja za sigurno snabdevanje termoelektrana Nikola Tesla. Planirani godišnji kapacitet je 5.000.000 t uglja koji je prosečnog kvaliteta

8150 kJ/kg. Ovako kvalitetan ugalj omogućava da se, mešanjem sa ugljem slabijeg kvaliteta sa površinskih kopova Tamnava zapadno polje i Radljevo, iskoristi veliki deo nekvalitetnog uglja, a time da se poveća iskorišćenje ležišta i poveća sirovinska baza. Ukupna ulaganja iznose 60.605.585 €. Početak eksploatacije jalovine

2017, a eksploatacije uglja 2018.

godine.

Realizacija projekta otvaranja površinskog kopa Polje G omogućava kontinuitet u proizvodnji električne energije. Na bazi rezervi uglja sa PK Polje G moguća je ukupna proizvodnja od

30.000 GWh.

Ekonomski tok projekta daje proračun interne stope povraćaja IRR (Interal rate of return).

IRR = 14,86%

U ekonomskom toku izračunata je i neto sadašnja vrednost sa diskontnom stopom od 8% i iznosi

NPV =21.634.494 € Prosečna neto dobit = 2,66 €/tona NPV po toni uglja = 0,60 €/t

Na ovom kopu koristiće se stara oprema te neće biti dodatnih efekata na energetsku efikasnost.

Izmeštenje reke Peštan u dužini od 1,8 km

1.370.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Izmeštanje regionalnog puta M22 u dužini 7,24 km

5.850.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Izmeštanje dalekovoda

110 kV Izmeštanje dalekovoda 35 kV (5 komada)

2.000.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Izmeštanje izvorišta i vodozahvata

4.220.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Izmeštanje taložnika i

postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Kolubare Prerada

5.000.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Nabavka nove osnovne i pomoćne opreme

29.500.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Revitalizacija i modernizcija postojeće osnovne opreme

15.000.000 € (sopstvena sredstva i sredstva

održavanja EPS-a)

Investiciona otkrivka

2.100.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)


tab. 108: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Otvaranje površinskog kopa Polje G

Projektna dokumentacija je kompletno urađena

Prostorni plan je na usvajanju.

tab. 109: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

Otvaranje površinskog kopa Polje G

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Projektna dokumentacija

EPS

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

Studija uticaja na životnu sredinu i društvo

x

Dozvole ministarstava i drugih institucija

x

Imeštanje reke Kolubare u II fazi u ukupnoj dužini od 2,6 km

x

Izmeštanje regionalnog puta M22 u dužini

7,24 km

x

x

x

Izmeštanje izvorišta i vodozahvata

x

x

Izmeštanje dalekovoda 110 kV i izmeštanje dalekovoda 35 kV

x

x

Izmeštanje taložnika i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda

x

Nabavka nove osnovne i pomoćne opreme

x

x

Revitalizacija i modernizcija postojeće osnovne opreme

x

Otkopavanje jalovine

x

x

x

x

x

x

x

Otkopavanje uglja uglja

x

x

x

x

x

x

Rizici: Javne nabavke za izvođenje radova, izmeštanje infrastrukturnih objekata (reka, magistralni put i dr.)


Polje C

Investicije u površinski kop Polje C su u funkciji dostizanja projektovanog kapaciteta i otvaranja površinskog kopa Polje E koje treba da bude zamenski kapacitet za PK Polje D. Projektovani kapacitet (prema novom Dopunskom projektu na osnovu koga se ušlo u proceduru dobijanja dozvola) se kreće od 3.000.000 t u 2017. godini, a zatim

4.000.000 t uglja godišnje do 2030. godine.

Da bi se otvorio površinski kop Polje E kao zamenski kapacitet za površinski kop D

neophodno je da se realizuju sledeći potprojekti:

- Nabavka BTO sistema kapaciteta 6600 m3/h (rotorni bager sistem transportera B

2000 mm (4 pogonske stanice 5000 m trase) i odlagač kapaciteta 8800 m3/h;

- Sanacija unutrašnjeg odlagališta i početak odlaganja na prostoru bivšeg kopa

Polje A i Glina; Polje E

Površinski kop Polje E se otvara kao zamenski kapacitet za PK Polje D. Projektovani kapacitet je 12.000.000 t uglja godišnje. Da bi se otvorio površinski kop Polje E kao zamenski kapacitet za površinski kop D neophodno je da se realizuju sledeći potprojekti:

- Nabavka dva BTO sistema kapaciteta 6600 m3/h (rotorni bager sistem transportera B

2000 mm i odlagači kapaciteta 8800 m3/h);

- Nabavka transportne opreme i opreme za selektivni rad;

- Revitalizacija postojeće opreme;

- Nabavka pomoćne mehanizacije;

- Izrada reterzionih brana i regulacija reke Peštan;

- Izgradnja infrastrukturnih objekata (montažni plac, radionice i dr);

- Izmeštanje puteva;

- Otkup zemljišta.

189


tab. 110: Osnovne karakteristike i efekti projekta „Otvaranje površinskog kopa Polje E (završetak investicione izgradnje površinskog kopa Polje C)”

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Izmeštanje infrastukturnih objekata

41.230.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Otvaranjem površinskog kopa Polje E kao zamenskog kapaciteta površinskog kopa Polje D i Polje C obezbeđuju se dovoljne količine

uglja za sigurno snabdevanje termoelektrana Nikola Tesla. Planirano je povećanje kapaciteta na PK Polje C na 6.000.000 t uz eksploataciju na severozapadnom

delu Polja D od 6.000.000 -

11.000.000 (do 2020 godine) i eksploataciju 1.300.000 do

5.000.000 t iz krovinskog sloja Polja E sa opremom sa kopa Polje D. Otvaranje kopa Polje E planirano je za 2025. godinu. Ukupni planirani kapacitet je 12.000.000 t (5.000.000 t krovinski sloj i 7.000.000 t glavni sloj). Ukupne investicije do 2023. godine su 235.200.000 €, a do kraja

veka eksploatacije još dodatnih

510.214.000 €, odnosno, ukupno

745.500.000 €. Planirani godišnji kapacitet je 11.000.000 t.

Realizacija projekta otvaranja

površinskog kopa Polje E omogućava kontinuitet u proizvodnji električne energije. Na bazi rezervi uglja sa PK Polje E moguća je ukupna proizvodnja od

190.000 GWh. Ekonomski tok projekta daje proračun interne stope povraćaja IRR (Interal rate of return).

IRR = 11,42%

U ekonomskom toku izračunata je i neto sadašnja vrednost sa diskontnom stopom od 8% i iznosi NPV =170.495.911,15 €

Prosečna neto dobit= 2,25 €/tona NPV po toni uglja = 0,41 €/t Nabavljen se novi BTO sistem sa frekventno regulisanim pogonima (4 pogonske stanice) i mogućnošću promene brzine u funkciji

kapaciteta. Uštede u energiji su

10 do 30%. Za ovaj sistem uštede oko 300000 kWh na godišnjem nivou. Kasnije se nabavljaju još dva ovakva sistema

Preseljenje naselja

9.340.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Izgradnja infrastukturnih objekata

7.200.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Polje C nova oprema (BTO

sistem)

79.000.000 €

(EBRD banka)

Oprema za Polje D južno krilo (povratni sloj Polja E)

80.400.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Polje E (oprema do 2020.)

3.500.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Odvodnjavanje

15.000.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Geološka istraživanja

7.780.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Nabavka nove pomoćne mehanizacije

34.000.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)


tab. 111: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Otvaranje površinskog kopa Polje E

Urađena studija opravdanosti i Glavni rudarski projekat

Inoviranje studije izvodljivosti, glavni rudarski projekat za PK Polje E, Studija procene uticaja.

tab. 112: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

Otvaranje površinskog kopa Polje E

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Projektna dokumentacija

EPS

x

x

Priprema tehničke dokumentacije

x

x

Dozvole ministarstava i drugih institucija

x

x

Izmeštanje infrastukturnih objekata

x

x

Preseljenje naselja

x

x

Izgradnja infrastukturnih objekata

x

x

x

x

x

x

Polje C nova oprema (BTO sistem)

x

x

x

Oprema Polje D južno krilo (povlatni sloj Polja E)

x

Polje E (oprema do 2020)

x

x

x

Odvodnjavanje

x

x

x

Geološka istraživanja

x

x

x

x

x

x

x

Otkopavanje jalovine (računajući i Polje C)

x

x

x

x

x

x

Otkopavanje uglja uglja (računajući i Polje C)

x

x

x

x

x

x

x

Rizici: Javne nabavke za izvođenje radova, Sanacija otkopnih etaža i unutrašnjeg odlagališta Polja C i Polja D, Izmeštanje infrastrukturnih objekata, Finansiranje


Polje Radljevo

Površinski kop Radljevo se otvara kao dopunski kapacitet u zapadnom delu kolubarskog basena radi ujednačavanja kvaliteta uglja. Naime, u zapadnom delu kolubarskog besena ugljena serija je sa velikim brojem jalovih proslojaka i sa veoma promenljivim kvalitetom. Da bi se izvršilo ujednačavanje kvaliteta uglja i maksimalno iskoristile niskokvalitetne partije, ugalj za PK Radljevo će se mešati sa ugljem sa PK Tamnava zapadno polje i PK Polje G. U tom slučaju kapacitet na Polju G će se smanjiti i sačuvaće se kvalitetan ugalj za homogenizaciju. U slučaju otvaranja novog termoenergetskog kapaciteta kapacitet na PK Radljevo će se povećati za potrebne količine uglja. Trenutno je u proceduri dobijanje odobrenja za eksploataciju na ovom polju, a nakon toga sledi procedura pribavljanja odobrenja za izgradnju rudarskih objekata i izvođenje rudarskih radova. Da bi se otvorio površinski kop Radljevo neophodno je da se realizuju sledeći potprojekti:

- Otkup zemljišta;

- Izmeštanje infrastrukturnih objekata;

- Nabavka osnovne i pomoćne opreme;

- Nabavka BTO sistema kapaciteta 6600 m3/h (rotorni bager sistem transportera B

2000 mm (4 pogonske stanice 5000 m trase) i odlagač kapaciteta 8800 m3/h;

- Nabavka polovnog sistema kapaciteta 4100 m3/h;

- Nabavka dva BTD sistema kapaciteta 4100 m3/h;

- Nabavka odlagača za međuslojnu jalovinu;

- Nabavka transportne opreme;

- Izrada objekata odvodnjavanja;

- Izgradnja infrastrukturnih objekata;

- Izmeštanje puteva.

192


tab. 113: Osnovne karakteristike i efekti projekta „Otvaranje površinskog kopa Radljevo”

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Eksproprijacija i infrastruktura

17.500.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Otvaranjem površinskog kopa Radljevo nadokadiće se nedostatak proizvodnje u zapadnom delu kolubarskog basena uz istovremeno smanjivanje kapaciteta na PK Polje G, čime će se sačuvati potrebni kvalitet uglja za sgorevanje u

termoelektranama. Naime, ugljena serija u PK Radljevo je raslojena sa velikim učešćem niskokvalitetnih ugljeva koji nisu pogodni za sagorevanje u TE. Mešanjem sa ugljem sa PK Polje G omogućiće se neophodan kvalitet uglja i iskorišćenje niskokvalitetnih ugljeva. U slučaju potrebe za snabdevanjem uglja novih termoenergetskih kapaciteta, planirani kapacitet kopa Radljevo se lako može povećati. Potrebne investicije za kapacitet od

6.000.000 t uglja godišnje iznose

640.000.000 €. Početak proizvodnje uglja je planiran za 2021. godinu. Ukupne investicije do 2023. godine iznose oko 245.000.000 €, a do kraja veka eksploatacije 640.000.000 €.

Realizacija projekta otvaranja površinskog kopa Polje Radljevo omogućava kontinuitet u proizvodnji električne energije, a lako se može povećati kapacitet u slučaju da se

otvore novi termoenergetski kapaciteti na lokaciji TENT-a ili Kolubare. Ekonomski tok projekta daje proračun interne stope povraćaja IRR (Interal rate of return):

IRR = 11,76%

U ekonomskom toku izračunata je i neto sadašnja vrednost sa diskontnom stopom od 8% i iznosi NPV =129.731.120 € Prosečna neto dobit= 6,92 €/tona

NPV po toni uglja = 0,54 €/t Nabavlja se novi BTO sistem sa frekventno regulisanim pogonima i mogućnošću promene brzine u funkciji kapaciteta. Uštede u energiji su 10 do

30%. Za ovaj sistem uštede oko

540000 kWh na godišnjem nivou.

Investiciona otkrivka

10.500.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Osnovna oprema

142.500.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Pomoćna oprema

6.760.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Napajanje električnom energijom

4.590.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Upravljanje kvalitetom uglja

5.500.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Odvodnjavanje

10.190.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Geološka istraživanja

8.300.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)


tab. 114: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Otvaranje površinskog kopa Radljevo

Urađena studija opravdanosti i Glavni rudarski projekat

Prostorni plan je na usvajanju

Projekat zaštite od požara

tab. 115: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

Otvaranje površinskog kopa Radljevo

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Projektna dokumentacija

EPS

x

Dozvole ministarstava i drugih institucija

x

x

Eksproprijacija i infrastruktura

x

x

x

x

x

x

x

Investiciona otkrivka

Nabavkaka polovnog bagera odlagača

x

x

Osnovna oprema

x

x

x

x

x

x

Pomoćna oprema

x

x

x

x

x

Napajanje električnom energijom

Upravljanje kvalitetom uglja

x

x

x

Odvodnjavanje

x

x

x

x

x

Geološka istraživanja

x

x

x

x

x

x

x

Otkopavanje jalovine

x

x

x

x

x

x

Otkopavanje uglja

x

x

x

Rizici: Javne nabavke za izvođenje radova, Investiciona sredstva


Tamnava zapadno polje

Za završetak investicione izgradnje površinskog kopa Tamnava zapadno polje neophodna je nabavka odlagača i transportera za međuslojnu jalovinu kapaciteta 12000 m3/h, rotornog bagera i samohodnog transportera kapaciteta 4500 m3/h, kao i završetak drobilane i izrade druge linije SUP i uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja. Takođe, potrebno je završiti revitalizaciju i modernizaciju opreme oštećene poplavom, kao i rešiti problem preostalog mulja i u funkciji stabilnosti odlagališta.

195


tab. 116: Osnovne karakteristike i efekti projekta „Završetak investicione izgradnje površinskog kopa Tamnava zapadno polje”

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Izgradnja putnih pravaca Paljuvi - Jabučje, Jabučje - Skobalj, Jabučje - Viš i hidrograđevinski objekti

2.750.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Završetak izgradnje površinskog kopa Tamnava zapadno polje predstavlja završetak investicionog ciklusa na ovom kopu koji se fazno izgrađuje još od 1986. godine. Postignut je projektovani kapacitet, ali investiciona ulaganja nisu završena. Pored toga, katastrofalne poplave iz

2014. godine su u velikoj meri oštetile kop. U ovom investicionom ciklusu planira se nabavka nedostajuće opreme (pre svega za međuslojnu jalovinu, transport uglja, završetak deponije i uvođenje procesa upravljanja kvalitetom uglja), zatim revitalizacija i modernizacija potopljene opreme kao i nabavka nove opreme. Završetkom investicionog ciklusa stvaraju se preduslovi za obezbeđivanje dovoljne količine uglja za sigurno snabdevanje termoelektrana Nikola Tesla. Planirani godišnji kapacitet je do

14.000.000 t do 2018, a nakon toga po

11.000.000 t uglja koji je prosečnog kvaliteta 7000 kJ/kg. Ukupna ulaganja do 2025. iznose oko 250.000.000 €, a do kraja veka eksploatacije 351.389.540 €.

Realizacija završetka investicione izgradnje projekta otvaranja površinskog kopa Tamnava zapadno polje omogućava kontinuitet u proizvodnji električne energije. Na bazi rezervi uglja sa PK Tamnava zapadno polje moguća je ukupna proizvodnja od 180.000 GWh. Ekonomski tok projekta daje proračun interne stope povraćaja IRR (Interal rate of return).

IRR = 35,57%

U ekonomskom toku izračunata je i neto sadašnja vrednost sa diskontnom stopom od 8% i iznosi

NPV =519.305.043,35 €

Prosečna neto dobit=

8,44 €/tona

NPV po toni uglja = 1,95 €/t Stara oprema koja je poplavljena komletno je modernizovana sa novom elektro opremom. Uštede u energiji su 10 do 30%.

Otkup zemljišta i preseljenje groblja Skobalj

31.000.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Izgradnja nove deponije i uvođenje siostema za homogenizaciju uglja

54.400.000 € (KfW banka)

Odlagač za međuslojnu jalovinu 12.000 m3/h

18.700.000 € (KfW banka)

Novi rotorni bager 4500 m3/h

i samohodni transporter

24.500.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Revitalizacija i modernizacije stare opreme oštećene poplavama

29.500.000 € (sopstvena sredstva EPS-a,

Svetska banka)

Transporteri za međuslojnu jalovinu i ugalj

30.300.000

(sopstvena sredstva EPS-a)

Nabavka pomoćne mehanizacije

15.400.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)

Odvodnjavanje

15.000.000 € (sopstvena sredstva EPS-a)


tab. 117: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Završetak investicione izgradnje površinskog kopa Tamnava zapadno polje

Projektna dokumentacija je kompletno urađena

Plan posebne namene za otkup zemljišta i preseljenje groblja Skobalj

tab. 118: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

Završetak investicione izgradnje površinskog kopa

Tamnava zapadno polje

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Izgradnja putnih pravaca Paljuvi-Jabučje, Jabučje-

Skobalj, Jabučje -Viš i hidrograđevinski objekti

EPS

x

Otkup zemljišta i preseljenje groblja Skobalj

x

x

Izgradnja nove deponije i uvođenje siostema za homogenizaciju uglja

x

x

Odlagač za međuslojnu jalovinu 12.000 m3/h

x

x

Novi rotorni bager 4500 m3/h i samohodni transporter

x

x

x

Revitalizacija i modernizacije stare opreme oštećene poplavama

x

x

x

Transporteri za međuslojnu jalovinu i ugalj

x

x

Nabavka pomoćne mehanizacije

x

x

Otkopavanje jalovine

x

x

x

x

x

x

x

Otkopavanje uglja uglja

x

x

x

x

x

x

x

Rizici: Javne nabavke za izvođenje radova, Sanacija unutrašnjeg odlagališta kao posledica poplave 2014. godine

197


P.28.Optimizacija i koncentracija proizvodnje uglja iz podzemne eksploatacije

JP PEU „Resavica” je jedinstveno preduzeće, sa statusom i pravnom formom javnog preduzeća, u 100% vlasništvu Republike Srbije, čija je primarna delatnost eksploatacija uglja. Delatnosti se obavljaju u 9 delova Preduzeća i to:

- Rudnik antracita „Vrška Čuka”, Avramica

- Ibarski rudnici kamenog uglja, Baljevac

- Rudnik mrkog uglja „Rembas”, Resavica

- Rudnik mrkog uglja „Bogovina”, Bogovina

- Rudnik mrkog uglja „Soko”, Soko banja

- Rudnik mrkog uglja „Jasenovac”, Krepoljin

- Rudnik lignita „Lubnica”, Lubnica

- Rudnik lignita „Štavalj”, Štavalj i

- Aleksinački rudnici, koji izvode rudarske investicione radove u ostalim rudnicima.

Pored eksploatacije uglja kao primarne delatnosti, podzemnim putem, odvija se i površinska eksploatacija uglja na PK Progorelica i eksplotacija bornih minerala u jami Pobrđski potok.

Trenutna proizvodnja se kreće oko 550.000 t, a planirana proizvodnja za 2017. godinu iznosi 580.000 t.

- Rudnik antracita „Vrška Čuka”, - 5.000 t

- Ibarski rudnici kamenog uglja, Baljevac - 125.000 t

- Rudnik mrkog uglja „Rembas”, Resavica - 175.000 t

- Rudnik mrkog uglja „Bogovina”, Bogovina - 15.000 t

- Rudnik mrkog uglja „Soko”, Soko banja - 90.000 t

- Rudnik mrkog uglja „Jasenovac”, Krepoljin - 42.000 t

- Rudnik lignita „Lubnica”, Lubnica - 45.000 t

- Rudnik lignita „Štavalj”, Štavalj - 85.000 t

Za Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica trenutno je u izradi Program reorganizacije čija će realizacija započeti odmah nakon usaglašavanja i usvajanja od strane Vlade Republike Srbije. Ovim Programom će se bliže definisati koji će rudnici ići u zatvaranje zbog rezervi koje su najvećim delom na kraju eksploatacije i zbog ekonomskih pokazatelja koji ne pokazuju tenda rasta prihoda. Takođe će se definisati i rudnici koji imaju sirovinski potencijal kao i mogućnost da uz investicije ostvare trend rasta prihoda.

Planirano je da se nakon optimizacije i koncentracije proizvodnje ukupna proizvodnja poveća na 600.000 - 700.000 t. Preduslov su realizacija investicija u rudnik Soko (ulaganja u opremu i novu tehnologiju) čime će se stvoriti preduslovi za povećanje kapaciteta u ovom rudniku.

Povećanje kapaciteta u rudniku Štavalj uslovljeno je izgradnjom termoenergetskog kapaciteta zbog nemogućnosti plasmana uglja.

Veće povećanje kapaciteta ostvarivo je tek sa aktiviranjem rudnika Ćirikovac i Poljana.

198


P.29.Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja

Zbog velike varijacije u kvalitetu isporučenog uglja veoma često dolazi do ozbiljnih problema u termoelektranama. Problemi se pre svega ogledaju u sledećem:

- Izlazna snaga u termoelektranama pada ispod nominalnog nivoa zbog lošeg kvaliteta uglja;

- Ugalj niske toplotne vrednosti dovodi do niske efikasnosti kotlova i korišćenja veće količine uglja po proizvedenom MWh;

- Niska toplotna vrednost uglja može izazvati probleme sa održavanjem pritiska toplotne energije i pare kotlova što zahteva korišćenje (skupog) mazuta;

- Niska toplotna vrednost uglja zahteva veće korišćenje mlinova da bi se obezbedio povećani unos uglja u kotao što dovodi do povećanog korišćenja električne energije.

Pored prednosti na strani sagorevanja u termoelektranama, homogenizacija uglja omogućava i eksploataciju niskokvalitetnih ugljeva (koji se mešaju na kopu ili deponiji sa ugljem boljeg kvaliteta) čime se povećava iskorišćenje ležišta. Pored toga homogenizacija uglja ima i znatnih prednosti u sferi zaštite životne sredine (pre svega eliminiše se samoupala odloženog uglja na odlagalištima).

Problemi kvaliteta uglja su glavni uzrok parcijalnih ispada što smanjuje produktivnost termoelektrana za 5%, što znači 180 MW nižu snagu u proizvodnji. Godišnje je u termoelektranama izgubljeno 1200 GWh na parcijalne ispade izazvane neadekvatnim kvalitetom uglja. Uvođenjem homogenizacije (upravljanjem kvalitetom uglja) eliminisaće se oko 30% ukupnih gubitaka odnosno smanjenje od 370 GWh donelo bi uštedu od 9.000.000 € godišnje.

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja će se obaviti na tri lokacije i shodno tome definisana su tri potprojekta:

1. Uvođenje sistema za upravljanje kvaliteta uglja u zapadnom delu kolubarskog basena

(površinski kopovi Tamnava zapadno polje i Polje G, a kasnije i Radljevo)

2. Uvođenje sistema za upravljanje kvaliteta uglja u istočnom delu kolubarskog basena

(najpre Polje C i D, a kasnije i Polje E)

3. Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja na PK Drmno - Kostolac

Ova tri potprojekta se nalaze na različitim nivoima obrade:

1. Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja u zapadnom delu kolubarskog basena: kompletna investiciona dokumentacija je završena, raspisan je tender, izabran je izvođač i trenutno je faza izrade baznog i detaljnog inžinjeringa. Kompletan završetak projekta se očekuje krajem 2017 godine. Vrednost investicije je

54,4 milona € a finansira se iz sredstava KfW banke, donacija banke i sopstvenih sredstava EPS-a.

2. Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja u istočnom delu kolubarskog basena: trenutno je u toku izrada tehničke i tenderske dokumentacije. Završetak pripreme dokumentacije se očekuje tokom 2017. godine. Očekivani rok realizacije zavisiće od predloženih rešenja u dokumentaciji, ali će verovatno biti fazno uvođenje sa korišćenjem postojećih kapaciteta u „Kolubara preradi” do njenog zatvaranja, a kasnije sa izgradnjom nove deponije i drobiličnog postrojenja na prostoru sadašnjeg sela Vreoci koje će biti iseljeno. Planirana sredstva su oko

90.000.000 €, a izvor finasiranja sopstvena sredstva EPS-a.

3. Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja na PK Drmno - Kostolac: tehnička i tenderska dokumentacija su završene, očekuje se raspisivanje tendera tokom 2017. godine. Očekivani rok završetka je 2018. godina. Planirana sredstva su

5.225.230 €, a izvor finasiranja su sopstvena sredstva EPS-a.

199


tab. 119: Osnovne karakteristike i efekti projekta „Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja”

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja u zapadnom delu kolubarskog basena

54.400.000 €

KfW banka

Ujednačavanje kvaliteta uglja za optimizaciju sagorevanje u termoelektranama

Iskorišćenje niskokvalitenih ugljeva mešanjem sa kvalitetnijim ugljem, a samim tim i povećanje iskorišćenja ležišta

Povećanje efikasnosti rada temoelektrana

Smanjenje utroška mazuta u temoelektranama.

Smanjenje zagađenja na odlagalištima zbog samozapaljenjan odloženog niskokvalitetnog uglja

Realizacija projekta homogenizacije uglja na kopu Tamnava obezbeđuje

povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji električne energije u TE „Nikola Tesla”, produžuje vek eksploatacije raspoloživih rezervi uglja u ležištu i smanjuje ukupne troškove u proizvodnji električne energije. Ekonomska evaluacija rađena je odvojeno za PK Tamnava zapadno polje i TENT B.

Ostvarena interna stopa povraćaja za rudnik je:

IRR = 8%

a za termoelektranu je:

IRR = 238%

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja na PK Drmno

5.225.230 € Sopstvena

sredstva EPS-a

Realizacija projekta homogenizacije uglja na kopu Drmno obezbeđuje

povećanje energetske efikasnosti u proizvodnji električne energije u TE „Kostolac”, produžuje vek eksploatacije raspoloživih rezervi uglja u ležištu i smanjuje ukupne troškove u proizvodnji uglja. Ekonomski tok projekta daje proračun interne stope povraćaja IRR (Interal rate of return). Ostvarena interna stopa povraćaja je:

IRR = 57,3%

i izuzetno je visoka za rudarsku delatnost, ali ona objektivno

valorizuje sve efekte homogenizacije uglja kojim se generiše u vrednosnom smislu 410 hiljada tona uglja za sagorevanje u TE. To znači da se investicije vrate za 1,8 godina nakon puštanja u rad sistema homogenizacije uglja. U ekonomskom toku izračunata je i neto sadašnja vrednost sa diskontnom stopom od 8% i iznosi

NPV =2.037,5 miliona RSD

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja u istočnom delu kolubarskog basena

90.000.000 € Sopstvena

sredstva EPS-a

Projekat je u fazi izrade

Prema istraživanjima BCG 30% ukupnih gubitaka u TE ili 370 GWh se može eliministai putem homogenizacije uglja odnosno 9.2 miliona

€ godišnje

200


tab. 120: Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Projekat

Status pripreme projekta

Nedostajuća planska i tehnička dokumentacija

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja u zapadnom delu kolubarskog basena je u fazi implementacije. Završava se inžinjering i otpočeti su radovi na deponiji. Završetak radova je početak 2018. godine.

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja na PK Drmno je u fazi pripreme za objavljivanje tendera za izbor izvođača radova.

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja u istočnom delu kolubarskog basena je u fazi izrade.

Studija „Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja u istočnom delu kolubarskog basena” je u fazi izrade

tab. 121: Dinamika realizacije aktivnosti u periodu realizacije POS-a

Projekat:

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja

Odgovorni subjekat

2017.

2018.

2019.

2020.

2021.

2022.

2023.

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja u zapadnom delu kolubarskog basena realizacija projekta

EPS

x

x

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja na

PK Drmno - realizacija projekta

x

x

x

Objavljivanje tendera

x

Nabavka i montaža opreme na PK Drmno

x

x

Uhodavanje sistema

x

x

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja u istočnom delu kolubarskog basena - realizacija projekta

x

x

x

x

Završetak Studije opravdanosti

x

Objavljivanje tendera

x

Nabavka i montaža opreme na kopovima i preradi

x

x

x

Uhodavanje sistema

x

x

Rizici: Sprovođenje javnih nabavki, nekvalitetni istražni radovi


P.30.Uvođenje nove organizacije na površinskim kopovima EPS-a u cilju unapređenja rada i povećanja efikasnosti površinskih kopova u EPS-u

EPS je sa konsultantskom kućom Boston Consulting Group definisao set neophodnih mera kako bi proizvodnja uglja bila efikasna i profitabilna, a cena proizvedene energije konkuretna na svetskom tržištu i kako bi se smanjili troškovi poslovanja, a sve u cilju sigurnog snabdevanja termoelektrana ugljem odgovarajućeg kvaliteta. Osnovni definisani ciljevi su:

- poboljšanje bezbednosti i zaštite na radu zaposlenih;

- podizanje iskorišćenja rudarske mehanizacije na nivo rudnika uglja u centralnoj

Evropi;

- povećanje nivoa automatizacije na proizvodnim sistemima u cilju bezbednijeg rada i smanjenje broja zaposlenih;

- sprovođenje homogenizacije i upravljanje kvalitetom uglja na svim površinskim kopovima;

- poboljšanje planiranja i realizacije eksproprijacije;

- racionalizacija korišćenja raspoloživog radnog vremena (pauza, rad praznikom i nedeljom);

- unapređenje sistema održavanja.

Definisani su prioriteti, a očekivani profit u četvorogodišnjem periodu je

235.000.000 €. Time će se obezbediti i sigurna sredstva za nove investicije i otvaranje zamenskih kapaciteta.

202


tab. 122: Osnovne karakteristike i efekti projekta „Unapređenje efikasnosti površinskih kopova u EPS-u”

Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Unapređenje efikasnosti Prerade

-

Poboljšati efikasnost procesa sušenja. Povećati cene toplotne energije i smanjiti subvencije lokalnoj zajednici. Ugasiti internu železnicu.

Smanjenje broja zaposlenih za 250 radnika;

Smanjenje troškova 8.000.000 €; Povećanje prihoda 12.000.000 €.

Povećanje nivoa automatizacije u okviru polja

jednokratno ulaganje od ~10M€ i ponovna ulaganja od 0,7M€/godišnje

Sopstvena sredstva EPS-a

U Kolubari postoji 96 pogonskih stanica, sa preko

1000 zaposlenih radnika. Sve stanice kojima se ručno upravlja treba unaprediti na stanice sa daljinskim upravljanjem, izuzev onih koje su identifikovane za zamenu u 2018. godini (Polje E).

Smanjenje broja zaposlenih za 560 radnika;

Smanjenje troškova 5.000.000-6.000.000 €.

Povećanje ukupne iskorišćenosti postojećih sistema za iskopavanje

-

Zameniti staru/zastarelu pomoćnu mehanizaciju da bi se povećala njena raspoloživost. Poboljšati eksproprijacione prakse da bi se obezbedili adekvatni uslovi za bagere. Izgraditi puteve da bi se poboljšala efikasnost pomoćne mehanizacije i smanjilo vreme putovanja kroz polja. Poboljšati planiranje i izvršavanje održavanja.

Smanjenje troškova 15.000.000-25.000.000 €.

Unapređenje investicionog održavanje kroz agregatnu zamenu delova

15.000.000 € Sopstvena sredstva EPS-a

Smanjiti vreme investicionog održavanja povećanjem korišćenja agregatne zamene delova. Uložiti u zamenu delova/komponenti i njihovo obnavljanje i transport na lokaciju pre gašenja sistema.

Smanjenje troškova 10.000.000-15.000.000 €.

Rad sistema za vreme pauze posade

-

Rad sistema u vreme pauza. Platiti posadama da rade umesto pauze. Alternativno, iskoristiti rezerve da se organizuju zamenski timovi koji će upravljati sistemima u vreme pauze posade.

Smanjenje troškova 10.000.000-15.000.000 €.


Tehničke karakteristike

Vrednost projekta i izvor sredstava

Opis efekata realizacije

Valorizovani prosečni godišnji efekti realizacije na osnovu raspoložive dokumentacije

Smanjenje broja vozača

6.000.000 € Sopstvena sredstva EPS-a

Uz trenutno stanje puteva dodeljeni vozači su neophodni za vožnju osoblja po poljima Uz poboljšanu putnu mrežu potreba za vozačima će se smanjiti Osoblje po smenama bi se samo vozilo do i od sistema.

Smanjenje broja zaposlenih za 200 radnika; Smanjenje troškova 2.000.000-3.000.000 €; Neto ušteda 10.000.000 € u roku od 6 godina.

Smanjenje troškova električne energije kroz kompenzaciju reaktivne energije

500.000 € Sopstvena sredstva EPS-a

Smanjiti troškove električne energije kroz kompenzaciju reaktivne energije

Rešenje predloženo u postojećem projektu

„Racionalizacija korišćenja energije kroz kompenzaciju reaktivnu energije u Kolubari”, urađenom od strane Elektrotehničkog Instituta Nikola Tesla

Uštede zbog smanjenja preteranog

korišćenja reaktivne energije oko 230.000 € godišnje (smanjenje potrošnje reaktivne energije za 75.000.000 kvarh godišnje); Uštede zbog smanjenja gubitaka oko 70.000 €

godišnje (smanjenje gubitaka aktivne

energije za 1.600.000 kWh godišnje).

Smanjenje troškova spoljnih usluga

-

Sprovesti detaljnu analizu razloga koji su iza povećanja troškova i identifikovati nepotrebna povećanja u obimu pruženih usluga.

Obezbediti konkurentan proces izbora za ove tipove usluga.

Smanjenje spoljnih usluga.

Smanjenje troškova 1.000.000-5.000.000 €.

Centralizacija i optimizacija upravljanja skladištima

-

Centralizovati upravljanje skladištem u jedinstvenu organizacionu jedinicu/sektor. Unificirati katalog stavki. Nadgledati radne naloge i materijale/stavke rezervisane. Razmotriti uvođenje jednog ili dva skladišta posvećena prijemu stavki.

Smanjenje troškova 1.000.000-5.000.000 €.

204


3.6.3. Podoblast zaštite životne sredine u oblasti uglja

Osnovni aspekti zaštite životne sredine u oblasti uglja (potrebne analize uticaja na životnu sredinu i mere kojima se predupređuju aktivnosti koje dovode do nedozvoljenog uticaja na životnu sredinu), u oblasti eksploatacije uglja, pored svih navedenih zakona u poglavlju 1, dodatno su pokriveni i kroz Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima („Službeni glasnik RS”, br. 101/2015). Projekti navedeni u okviru ovog poglavlja uglavnom su namenjeni smanjenju negativnog uticaja eksploatacije uglja na životnu sredinu.

U oblasti uglja u toku je realizacija projekta instalacije novog BTO sistema u RB Kolubara u okviru projekta „Improve mining technology in MB Kolubara to increase thermo power plants efficiency and to reduce its environmental impact” koji kreditiraju EBRD i KfW banka u iznosu od 140 miliona €.

Ovaj projekat ima je za cilj obezbeđenje pouzdane i kontinuirane isporuke uglja, racionalnog upravljanja prirodnim resursima, uz prateće smanjenje zagađenja ambijentalnog vazduha u okruženju elektrana koje koriste ugalj iz RB „Kolubara”. Projekat ima tehnološki, značaj sa aspekta smanjenja uticaja štetnih materija na životnu sredinu i socijalni značaj. Iz tog razloga primenjene su najasvremenije mere zaštite životne sredine, kako bi se minimizirali uticaji opreme na postojeće stanje životne sredine. Posebna pažnja bila je usmerena na tačkaste i linijske izvore buke i prašine u cilju eliminisanja njenih štetnih uticaja na životnu sredinu i okolno stanovništvo.

U pogledu zaštite od buke ispunjeni su svi uslovi u skladu sa: standardom „Akustika - opis merenje i ocenjivanje buke u životnoj sredini” - deo 1 „Osnovne veličine i postupci ocenjivanja” standard SRPS ISO 1996-1 i deo 2 „Određivanje nivoa buke u životnoj sredini” standard SRPS ISO 1996-2, a koji su identični standardu ISO 1996-1 i ISO 1996-2 2007, „Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini” („Službeni glasnik RS”, br. 75/10), zahtevima Akcionog plana zaštite životne sredine (ESAP iz Projekta unapređenja stanja životne sredine u PD RB „Kolubara”) i Politikom zaštite životne sredine i socijalne politike EBRD-a iz 2008. godine. Maksimalni nivo buke nakon instaliranja će biti skladu sa „Uredbom o indikatorima buke, graničnim vrednostima, metodama za ocenjivanje indikatora buke, uznemiravanja i štetnih efekata buke u životnoj sredini”. Prema ovoj uredbi za zonu 4 „Poslovno- stambena područja, trgovačko stambena područja i dečija igrališta” za dan definisan je maksimalni nivo buke od 60 dBA, a za noć 50 dBA. Primenjuju su najsavremenija rešenja u cilju smanjenja buke koja je produkt površinske eksploatacije, a koja se koriste i na površinskim kopovima u Nemačkoj. Ugrađena je oprema sa smanjenim nivoom buke (valjci na transporterima sa balansom G 16, oklopljavanje pogonskih sistema i dr).

U pogledu zaštite od uticaja suspendovanih čestica ispunjeni su uslovi u skladu sa graničnim, toleratnim vrednostima i granici tolerancije prema „Uredbi Vlade Republike Srbije o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha” („Službeni glasnik RS”, br. 11/2010) i zahtevima Akcionog plana zaštite životne sredine (ESAP iz Projekta unapređenja stanja životne sredine u PD RB „Kolubara”) i Politike zaštite životne sredine i socijalne politike EBRD-a iz 2008. godine. Ova direktiva je u svemu usaglašena sa normama datim u Direktivi Evropske zajednice 2008/50/EC (Directive

2008/50/EC on ambient air quality and cleaner air for Europe, Official Journal of the European Union L 152/3111.6.2008). Nivo zagađenosti vazduha prati se merenjem koncetracija suspendovane čestice (PM10, PM2.5) u vazduhu, uzimanjem uzoraka i njihovom analizom. I u ovoj oblasti primenjene su najsavremenije metode obaranja prašine (ugrađene su


prskalice na svim presipnim mestima, počev od procesa otkopavanja, preko transporta i na kraju odlaganja). Takođe, vrši se i obaranje prašine na putevima oko ovog sistema.

Isti sistem će biti instaliran i na novom (VI BTO) sistemu na PK Drmno. Ubuduće će se na svim novim sistemima primenjivati ovaj sistem zaštite životne sredine.

Za sve površinske kopove urađeni su projekti rekultivacije degradiranih površina, a ista će otpočeti kada se za to stvore uslovi na unutrašnjim odlagalištima. (Napomena: Saglasno Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima sastavni deo Glavnog rudarskog projekta-a i Dopunskog rudarskog projekta su tehnički projekti rekultivacije koji se realizuju kada se za to stvore uslovi na samom kopu.)

Na svim površinskim kopovima vrši se monitoring kvaliteta površinskih voda koja se u procesu odvodnjavanja ispuštaju u najbliže recepijente. Pored toga vrši se i kontrola kvaliteta podzemnih voda u bunarima.


3.7. Oblast energetske efikasnosti u sektoru potrošnje energije

Oblast energetske efikasnosti u krajnjoj potrošnji energije i energenata u Srbiji je uređena kroz dva zakona: Zakon o energetici („Službeni glasnik RS”, br. 145/2014) i Zakon o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS” br. 25/2013). Kroz ova dva zakona transponovani su zahtevi Direktive 2006/32/EC o energetskoj efikasnosti finalne potrošnje energije i energetskim uslugama (ESD). U međuvremenu je doneta nova Direktiva 2012/27/EU o energetskoj efikasnosti (EED) koja je zamenila direktivu ESD i čija obavezujuća primena za potpisnice Energetske zajednice počinje krajem 2017. godine, u skladu sa Odlukom Ministarskog saveta (D/2015/08/MC-EnC) iz oktobra 2015. godine. Odlukom su utvrđeni rokovi i zahtevi za primenu pojedinih odredbi EED koji se razlikuju u odnosu na članice EU. Iako do sada nije vršeno direktno usaglašavanje sa novom direktivom, pomenuti zakoni, a pre svega Zakon o efikasnom korišćenju energije („Službeni glasnik RS” br. 25/2013), su u dobroj meri već usklađeni sa njenim odredbama.

Pored pomenutih zakona, oblast energetske efikasnosti u sektoru zgradarstva je uređena

Zakonom o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr.,

64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013

- odluka US, 132/2014 i 145/2014) i relevantnim podzakonskim aktima: Pravilnikom o energetskoj efikasnosti građevinskih zgrada („Službeni glasnik RS”, br. 61/2011) i Pravilnikom o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada („Službeni glasnik RS”, br. 69/2012).

Dokument kojim se planira i sprovodi unapređenje energetske efikasnosti u skladu sa članom 7. Zakona o efikasnom korišćenju energije u Srbiji je Akcioni plan za energetsku efikasnost. Treći akcioni plan za energetsku efikasnost za period od 2016. do 2018. Godine („Službeni glasnik RS”, broj 1/17) (3. APEE) usvojen je na Vladi krajem

2016. godine. 3. APEE pripremljen je u formatu koji je definisan na nivou Energetske zajednice, u skladu sa zahtevima Direktive 2006/32/EC, ali je obuhvatio i niz elemenata koji se tiču buduće primene Direktive 2012/27/EU. 3.APEE sadrži: (1) nacionalne ciljeve uštede za period 2016-2018. godie, (2) mere za efikasno korišćenje energije, aktivnosti, nosioce aktivnosti, rokove i procenu očekivanih rezultata svake od mera za ostvarenje zadatog cilja, (3) finansijske, pravne i druge instrumente predviđene za sprovođenje planiranih mera i aktivnosti i (4) ocenu stepena ostvarenja planiranog cilja uštede energije iz prethodnog Akcionog plana (za period od 2010-2015. godine).

3.7.1. Ciljevi u oblasti energetske efikasnosti i indikatori njihove realizacije

Sa aspekta definisanja ciljeva važno je imati u vidu činjenicu da su na nivou potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajedinice ciljevi do 2018. godine definisani u skladu sa Direktivom 2006/32/EC kao uštede finalne energije od 9% u periodu od 2010-2018. godine. Direktivom 2012/27/EU Evropska unija utvrdila je cilj da potrošnja energije u EU u 2020. godini ne sme biti veća od 1474 miliona ten primarne energije, odnosno, 1078 miliona ten finalne energije. Za pojedine države članice pojedinačni ciljevi nisu definisani Direktivom, već je državama preporučeno da preispitaju svoje nacionalne ciljeve da bi se uklopile u zajednički cilj. Kao deo implementacije ove Direktive na nivou potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajedinice definisan je cilj da potrošnja energije ne sme biti veća od 187 miliona ten primarne energije, odnosno, 133 miliona ten finalne energije. Shodno ovom cilju, indikativni cilj Republike Srbije u 2020. godini je da potrošnja primarne energije ne pređe 17,981 miliona ten primarne energije, a potrošnja finalne energije 13,103 miliona ten finalne energije za energetske svrhe. Definisane vrednosti su veće od projektovanih i po referentnom scenariju, a naročito po scenariju sa primenom mera energetske efikasnosti iz Strategije energetike. Takođe, podaci o realizaciji


energetskog bilansa u 2015. godini, pokazuju da je ostvarenje kako potrošnje primarne energije (15,051 miliona ten), tako i potrošnje finalne energije (8,776 miliona ten koja uključuje 617 hiljada ten za neenergetske i 8,159 miliona ten za energetske svrhe) značajno ispod projektovanih potrošnji prema oba projektovana scenarija pa će Republika Srbija nastojati da održi trend ostvarivanja ušteda finalne potrošnje energije na nivou od 1% u odnosu na 2008. godinu. Značajno veći nivo rezerve postoji sa aspekta potrošnje finalne energije, nego sa aspekta primarne energije. Naime, postoji prostor za prosečan godišnji rast potrošnje primarne energije od 3,6%, odnosno, prosečan rast potrošnje ukupne finalne energije za energetske svrhe od 9,9% u periodu do 2020. godine.

Projektovano smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte zbog povećanja energetske efikasnosti u sektoru potrošnje energije proračunato je korišćenjem sledećih emisionih faktora koji su pomnoženi sa energentima za finalnu potrošnju: za toplane 0,287 tCO2/MWh proizvedene toplotne energije (emisioni faktor sa kojim je računato u Strategiji energetike), za električnu energiju 1,099 tCO2/MWh (kombinovani emisioni faktor za proizvodnju električne energije u EES Srbije - nacionalni emisioni faktori za 2017), za derivate nafte 2.954 tCO2/ten (emisioni faktor sa kojim je računato u Strategiji energetike), za ugalj 101 kgCO2/TJ i za prirodni gas 56,1 kgCO2/TJ (Izvor za poslednja dva: 2006 IPCC Guidelines for National Greenhouse Gas Inventories - Stationary Combustion i njihove vrednosti su korišćene u Strategiji energetike). Proračun projektovanog neto smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte zbog povećanja energetske efikasnosti u sektoru potrošnje energije izvršen je na osnovu razlike u potrošnji za dva scenarija iz Strategije energetike: referentni i scenario sa primenama mera energetske efikasnosti. Projektovano neto smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte zbog primena mera energetske efikasnosti u

2030. godini iznosi 6.669,548 Gg CO2eq. To čini oko 81% nameravanog nacionalno određenog doprinosa za 2030. godinu.

Budući da je pad potrošnje finalne energije veći od pada potrošnje primarne energije očigledno je da su primenjene mere poboljšanja energetske efikasnosti na nivou finalne potrošnje dale značajne rezultate. S druge strane, u prethodnim akcionim planovima nisu bile identifikovane mere u sektorima transformacije, prenosa i distribucije energije. Veća primena mera energetske efikasnosti u ovim sektorima očekuje se kao rezultat primene podzakonskih akata Zakona o efikasnom korišćenju energije, pre svega Uredbe i Pravilnika kojim se propisuju minimalni zahtevi energetske efikasnosti za nova i rekonstruisana postrojenja za proizvodnju, prenos i distribuciju električne i toplotne energije. Mere energetske efikasnosti u sektorima transformacije, prenosa i distribucije energije su predmet poglavlja u kojima se obrađuju pojedine oblasti u okviru POS-a, a u ovom poglavlju uglavnom se obrađuju mere i aktivnosti u vezi sa finalnom potrošnjom energije.

Prema Direktivi 2006/32/EC i prema Odluci 2009/05/MS-EnC Ministarskog saveta Energetske zajednice od 18. decembra 2009. godine, potpisnice ugovora o Energetskoj zajednici su se obavezale da ostvare cilj uštede od 9% finalne potrošnje energije u periodu od devet godina počevši od 2010. godine. Referentna godina za Republiku Srbiju, u odnosu na koju se računa procenat uštede je 2008, zbog toga što su u trenutku primene Odluke najtačniji raspoloživi podaci o potrošnji energije bili iz Energetskog bilansa za 2008. godinu. Ovaj planirani cilj koji je prvi put utvrđen u okviru Prvog akcionog plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period od

2010. do 2012. godine, potvrđen je i kroz 3. APEE kao očekivana ušteda od ukupno 752,4 hiljada ten do 2018. godine. Prema analizi izvršenoj u 3. APEE, do 2014. godine je postignuta ušteda 308,3 hiljade ten, a projektovana ušteda do 2015. godine iznosi 370 hiljada ten. Nisu projektovane vrednosti ušteda u 2016. i 2017. godini, već samo konačna u 2018. godini. Imajući u vidu da je sistem energetskog menadžmenta tek


uspostavljen i da se njegovi najznačajniji efekti mogu očekivati tek u 2018. godini, kao i da sličan zaključak važi za primenu efikasnih pneumatika kod drumskih vozila i za markiranje i monitoring kvaliteta goriva, u POS-u je formirana pretpostavljena ušteda po godinama da bi se realizovao postavljeni cilj. Pretpostavljena realizacija je formirana na osnovu pretpostavke da će se uštede po pomenutim kategorijama javiti tek u 2018. godini, a da će odnos ostalih ušteda po godinama biti u odnosu 0,8:1:1,2. Indikatori realizacije cilja ušteda potrošnje finalne energije po godinama realizacije 3. APEE su prikazani u narednoj tabeli.

tab. 123: Indikatori realizacije cilja ostvarenja ušteda finalne energije po godinama na osnovu mera unapređenja energetske efikasnosti u periodu 2016-2018. godina

Godina

2016.

2017.

2018.

Ušteda finalne energije (hiljada ten)

448

545,5

752,4

U okviru izrade 4. i 5. APEE, u okviru kojih će biti izvršena analiza efekata primene mera radi ostvarenja ciljeva definisanih u okviru 3. APEE, utvrdiće se i ciljevi za period 2019-2023. godine.

Direktiva 2012/27/EU nametnula je Srbiji realizaciju i dva merljiva cilja u pogledu unapređenja energetske efikasnosti čije je dostizanje obavezujuće. Tako se u okviru člana

5. EED nalaže da se u zemljama članicama EU godišnje izvrši obnova zgrada centralne vlasti čija je površina 3% ukupne površine svih zgrada centralne vlasti sa ciljem implementacija mera unapređenja energetske efikasnosti. Gore pomenutom Odlukom Ministarskog saveta za zemlje potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice definisano je da imaju obavezu da unaprede energetsku efikasnost u 1% ukupne grejane/hlađene površine zgrada koje su u vlasništvu i koje koristi centralna vlast, tako da te zgrade dostignu najmanje energetska svojstva definisana članom 4. Direktive

2010/31/EU. Obaveza potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice je i da do 1. januara 2017. godine uspostave i učine javno dostupnim inventar grejanih/hlađenih zgrada centralne vlasti sa totalnom površinom većom od 500 m2 a od 2019. godine sa površinom većom od 250 m2, a zatim pristupe realizaciji ovog cilja prema formiranom inventaru. Realizacija cilja bi trebalo da započne 2018. godine. Inače, obnova zgrada centralne vlasti treba da bude deo šire Strategije renoviranja koja je deo mera koje će biti preduzete radi zadovoljenja zahteva člana 4. Direktive 2012/27/EU. Srbija je aktivnosti na pripremi ove strategije započela kroz učešće u „TABULA” projektu čiji je primarni cilj kategorizacija zgrada prema godini izgradnje, stilu gradnje i potrebnoj energiji za grejanje, ali čiji je sekundarni cilj određivanje mera za energetsku efikasnost u stambenom sektru. Učešće u projektu omogućilo je procenu stambenog fonda u Srbiji i njegovu kategorizaciju. Strategija renoviranja treba da obuhvati sve zgrade: stambene, poslovne i javne. Realizaciju projekta kao i aktivnosti na uspostavljanju inventara zgrada centralne vlasti pomogao je GIZ.

Kroz transpoziciju člana 7. Direktive 2012/27/EU zemlje potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajedinice obavezuju se da, u periodu 2017-2020. godina postignu kumulativnu uštedu 7% od prosečne finalne potrošnje energije za energetske svrhe (shodno definiciji Republičkog zavoda za statistiku) u periodu 2013-2015. godina, iz koje imaju pravo da izuzmu potrošnju energije u saobraćaju. Da bi se ovaj cilj postigao uspostavljaju se obavezujuće šeme kojima se obezbeđuje da distributeri energije ili maloprodajne kompanije koje se bave prodajom energije postanu stranke obveznice koje obezbeđuju da se postigne pomenuta ušteda u finalnoj potrošnji energije. Ovaj cilj je kroz direktivu dodatno razrađen tako da se realizuje kroz postizanje novih ušteda svake godine, počev od 1. januara 2017. godine, od 0,7% godišnje prodaje energije krajnjim kupcima svih distributera energije ili maloprodajnih kompanija koje se bave prodajom


energije, u obimu koji predstavlja prosek u periodu poslednje tri godine pre 1. januara

2016. godine. Pri tome se prodaja energije u transportnom sektoru, po obimu, može delimično ili sasvim izostaviti iz izračunavanja. Direktiva daje mogućnost da se ove uštede ostvare uspostavljanjem obavezujuće šeme za energetsku efikasnost, kako je definisano stavom 1 ovog člana, ili primenom alternativnih mera, definisanih stavom

9, a u skladu sa stavovima 10 i 11 ovog člana. Pri tome je iznos uštede moguće dodatno umanjiti ukoliko se drugim merama već postižu uštede u sektoru transformacije, distribucije i prenosa, uključujući efikasnu infrastrukturu daljinskog grejanja i hlađenja, kao i ako se u obzir uzmu mere koje se već sprovode počev od 2008. godine. Najveće smanjenje potrebnih ušteda u tom slučaju može da bude 25% od proračunate vrednosti. Stavom 2 člana 7. je definisano da se uštede sa ukalkulisanim smanjenjem od

25% od proračunate vrednosti mogu rasporediti po godinama tako da bi obaveza države članice bila da postigne uštede od 0,5% u 2017. i dodatnih 0,5% u 2018. godini, a zatim

dodatnih 0,7% u 2019. godini i 0,7% u 2020. godini. Sa druge strane kumulativna vrednost energije koju je potrebno uštedeti ukoliko se ukalkuliše smanjenje od 25% je za 7,25% niže od vrednosti koja se proračunava primenom ušteda definisanih po godinama stavom 2 člana 7. Direktive.

S obzirom na to da su, na osnovu energetskih bilansa u 2013. i 2014. godini i na osnovu prethodnih podataka Republičkog zavoda za statistiku za 2015. godinu, finalne potrošnje energije za energetske svrhe, izuzimajući saobraćaj, redom bile: 6.437,6 hiljada ten, 5.758,8 hiljada ten i 6.123,3 hiljada ten, prosečna vrednost potrošnje u odnosu na koju se računa potrebna ušteda je 6.106,5 hiljada ten. Pokazatelji moguće realizacije implementacije člana 7. Direktive 2012/27/EU shodno dinamici definisanoj u stavu 2 člana 7. su dati u narednoj tabeli po godinama (drugi red). Međutim, uspostavljanje obavezujuće šeme za energetsku efikasnost zahteva čitav niz koordinisanih pripremnih aktivnosti koje bi se u Srbiji realizovale tokom 2017. i

2018. godine, ako se ovo izabere kao najbolja ili jedna od opcija za sprovođenje člana 7. Direktive, tako da se može očekivati da primena šeme započne najranije 2019. godine. U tom smislu u tabeli su prikazani i revidirani indikatori realizacije implementacije člana 7. Direktive 2012/27/EU, ukoliko se Republika Srbija u implementaciji osloni samo na primenu šema obaveza u pogledu energetske efikasnosti.

Ukoliko se pretpostavi da su investicije u mere povećanja energetske efikasnosti srazmerne godišnjim uštedama koje se kroz primenu tih mera postižu, od velikog je značaja što pre započeti sa implementacijom mera radi realizacije ciljeva definisanih članom 7. Direktive 2012/27/EU i to u što većem obimu. Ukoliko bi se implementacija mera energetske efikasnosti radi ostvarenja ušteda propisanih članom 7. Direktive

2012/27/EU realizovala kroz sve godine u periodu 2017-2020. na način predložen stavom

2 člana 7. Direktive, (drugi red u tab. 124) ukupne investicije bi bile za oko 36% manje od iznosa potrebnog za investicije ako bi se Republika Srbija u zadovoljenju uslova propisanih članom 7. oslonila samo na primenu obavezujuće šeme za energetsku efikasnost od 2019. godine (treći red u tab. 124). Navedene vrednosti jasno ukazuju na činjenicu da je neophodno što pre započeti implementaciju drugih mera za unapređenje energetske efikasnosti (pre svega obezbeđenjem većih i stabilnih prihoda za rad Budžetskog fonda za energetsku efikasnost) radi ostvarenja kumulativnih potrebnih ušteda definisanih članom 7. Direktive 2012/27/EU.


tab. 124: Pokazatelji dva načina moguće realizacije implementacije člana 7. Direktive 2012/27/EU

Godina

2017.

2018.

2019.

2020.

Kumulativno

Projektovana godišnja ušteda u finalnoj potrošnji energije izuzimajući saobraćaj (hiljade ten) ako realizacija započne 2017. godine

30,5

61

103,7

146,4

341,9

Revidirana godišnja ušteda u finalnoj potrošnji energije izuzimajući saobraćaj ukoliko se realizacija započne 2019. godine (hiljade ten)

114

227,9

341,9

Napomena: Kumulativna ušteda koju Republika Srbija treba da postigne, imajući u vidu mogućnost umanjenja od 25% ukoliko se drugim merama već postižu uštede u sektoru transformacije, distribucije i prenosa, uključujući efikasnu infrastrukturu daljinskog grejanja i hlađenja, kao i ako se u obzir uzmu mere koje se već sprovode počev od 2008. godine, niža je od vrednosti prikazane u tabeli i iznosi 320,6 hiljada ten.

Jedan od alata koji stoji na raspolaganju za podsticanje realizacije mera unapređenja energetske efikasnosti je Budžetski fond za energetsku efikasnost. U 2016. godini u okviru Budžetskog fonda opredeljeno je 160 miliona RSD za realizaciju projekata energetske efikasnosti u jedinicama lokalne samouprave. Ova sredstva su mala i nedovoljna za realizaciju svih planiranih projekata energetske efikasnosti. Tako su na primer samo za sporovođenje mere Unapređenje energetske efikasnosti zgrada u javnom i komercijalnom sektoru (mera JK1 predviđena za realizaciju u okviru 3. APEE) potrebna sredstva procenjena na 58 miliona € godišnje. Jedan od mogućih mehanizama za povećanje prihoda Fonda je uvođenje naknade za energiju i energente. Tako bi uvođenjem naknada na električnu energiju i energente (naftne derivate i prirodni gas) u visini od 0,015

RSD/kWh u početnoj fazi, mogla da se obezbede sredstva od oko 9 miliona € godišnje. Ovu aktivnost treba sprovesti što je ranije moguće, po mogućstvu već od 2017. godine, radi ostvarenja ušteda propisanih članom 7. Direktive 2012/27/EU uz najniže investicije. Pored ovih sredstava Budžetski fond prikuplja i sredstva iz donacija (organizacije i fondovi) koje dalje raspodeljuje korisnicima. Zbog ograničenog budžeta, Budžetski fond je u prethodnom periodu uglavnom opredeljivao sredstva za projekte koji se tiču jedinica lokalne samouprave. Ciklus projekata za jedinice lokalne samouprave vremenski je zahtevan, budući da pretpostavlja donošenje programa finansiranja za datu godinu, raspisivanje javnog poziva, selektovanje projekata, sprovođenje procedure javne nabavke (u nekim slučajevima jedinice lokalne samouprave moraju izvršiti izmenu budžeta i plana javnih nabavki za tekuću godinu) i sprovedu definisane radove. Zbog svega navedenog, neophodno je da Budžetski fond ima sredstva da u svakoj godini sprovede javni novi poziv, kao i da finansira realizaciju odobrenih i ugovorenih projekata iz prethodne. Pored povećanja obima finansiranja projekta u javnom sektoru, povećanje sredstava Fonda je potrebno i da bi se u narednom periodu omogućila realizacija projekata energetske efikasnosti u drugim sektorima potrošnje energije. Potrebno je i ojačati kapacitete ministarstva nadležnog za poslove rudarstva i energetike da sprovodi aktivnosti Budžetskog fonda, s obzirom da ovaj fond predstavlja samo budžetsku liniju, a da poslove vrše zaposleni ministarstva nadležnog za poslove rudarstva i energetike.

Korišćenje sredstava iz Budžetskog fonda definisano je Pravilnikom o uslovima za raspodelu i korišćenje sredstava Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti Republike Srbije i kriterijuma o izuzimanju od vršenja energetskog pregleda („Službeni glasnik RS” br. 15/16). Ovim aktom definisano je ko može da bude korisnik sredstava Budžetskog fonda - pravna i fizička lica sa sedištem, odnosno


prebivalištem na teritoriji Republike Srbije, a posebno se ističu korisnici: (1) Jedinice lokalne samouprave koje se nalaze u devastiranim područjima u skladu sa zakonom kojim se uređuje regionalni razvoj, kao i ostale jedinice lokalne samouprave i (2) sektor domaćinstava (fizička lica, skupština zgrade i savet zgrade). Sve procedure za dodelu sredstava su precizno razrađene u pomenutom Pravilniku, pri čemu treba naglasiti sledeće:

- obezbeđeno je ravnomerno korišćenje sredstava Budžetskog fonda onda od strane jedinica lokalne samouprave kroz ograničenje da se može finansirati samo jedan projekat jedne jedinice lokalne samouprave godišnje,

- obezbeđeni su maksimalni efekti korišćenja sredstava kroz primenu definisanih kriterijuma za izbor projekta (maksimizacija odnosa ušteda i uloženih sredstava, udeo sopstvenih sredstava, period povraćaja investicije),

- definisane su mere energetske efikasnosti koje su predmet finansiranja, a koje su u skladu sa merama iz 3. APEE.

Imajući u vidu da je za realizaciju ciljeva u oblasti energetske efikasnosti do 2023. godine potrebno obezbediti značajno veća sredstva za rad Budžetskog fonda, neophodno je u periodu 2017-2019. razraditi i druge mehanizme finansiranja Budžetskog fonda, kao što je na primer uvođenje naknade na energiju i energente, a koji su mogući u skladu sa pravnim statusom Budžetskog fonda, kao i analizirati moguće unapređenje njegovog rada kroz eventualnu izmenu pravnog statusa Budžetskog fonda i uspostavljanja mehanizma povraćaja sredstava fonda (tzv. revolving fond).

3.7.2. Pregled mera i aktivnosti za njihovo sprovođenje u oblasti energetske efikasnosti

Osnov za definisanje liste mera u oblasti energetske efikasnosti je bio 3. APEE. U mere u POS-u koje će se implementirati u periodu 2018. godine, uvrštene su mere koje su elementi ovog plana, a još uvek nisu implementirane.

Pored ovih mera, posebna pažnja je posvećena merama implementacije zahteva Direktive

2012/27/EU koji nisu prepoznate kao elemenat plana (npr. uspostavljanju šema obaveza u pogledu energetske efikasnosti), kao i aktivnostima na praćenju rezultata implementacije tek primenjenih mera (kakva je npr. uvođenje sistema energetskog menadžmenta). Takođe, posebne mere su periodične izrade novih akcionih planova za energetsku efikasnost (četvrtog - za period 2019-2021. i petog - za period 2022-2024. godina) koji zapravo predstavljaju dokumente koji će sadržati analizu efekata postojećih i nove mere koje će se implementirati u periodu realizacije POS-a.

Zakon o efikasnom korišćenju energije predviđa uvođenje sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou, u industrijskom sektoru i u oblasti zgradarstva, čemu je posvećena posebna pažnja kao meri koja treba da donese značajne uštede. Zakon propisuje i sprovođenje obaveznih energetskih pregleda kod obveznika sistema u propisanom vremenskom periodu (jednom u pet godina kod obveznika sistema u industrijskom sektoru, odnosno jednom u deset godina kod obveznika sistema u oblasti zgradarstva). Ovaj sistem predviđa šemu uspostavljanja sistema obuke i licenciranja ovlašćenih energetskih menadžera i energetskih savetnika koji izveštavaju nadležno ministarstvo kroz obavezne godišnje izveštaje (energetski menadžeri) i sprovode obavezne energetske preglede (energetski savetnici). Plan je da se sistem energetskih menadžera uspostavi u prvom kvartalu 2017. godine, pri čemu se prvi izveštaji energetskih menadžera prema ministarstvu nadležnom za poslove rudarstva i energetike očekuju krajem marta 2017. godine. Sistem energetskog menadžmenta se smatra osnovnom merom za unapređenje energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje energije i zato je kao posebna mera naveden u pregledu mera iako je deo mera koje je potrebno implementirati u okviru 3. APEE.


Pregled mera u oblasti energetske efikasnosti koje treba da budu implementirane u toku realizacije POS-a dat je u narednoj tabeli. Aktivnosti za sprovođenje mera koje potiču iz 3. APEE su detaljno opisane u samom planu i nisu ponovo navođene u POS-u već je samo naglašeno da se njihov opis nalazi u 3. APEE.


tab. 125: Pregled mera u oblasti energetske efikasnosti koje će biti sprovedene u periodu realizacije POS-a

Naziv mere

Opis aktivnosti za sprovođenje mera

Realizatori mere

Ciljana krajnja potrošnja

Trajanje

Indikator realizacije mere

Mere predviđene Trećim akcionim planom za energetsku efikasnost Republike Srbije za period 2016-

2018.

Sprovođenje Aktivnosti definisanih kroz Treći akcioni plan za energetsku efikasnost.

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ostali subjekti predviđeni po pojedinačnim merama u okviru 3. APEE

Svi sektori

2017 -2018.

Ušteda 752,4

hiljada ten do

2018.

Uvođenje i funkcionisanje sistema energetskog menadžmenta (SEM) u javni i komercijalni sektor i sektor industrije

- Identifikacija obveznika SEM kroz prikupljanje prijava o potrošnji energije u skladu sa Uredbom o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije („Službeni glasnik RS”, br. 18/2016)

- Obuka i licenciranje lica za obavljanje posla energetskeg menadžera (EM) i energetskog savetnika (ES)

- Imenovanje energetskih menadžera od strane obveznika sistema u skladu sa pravilnicima koji uređuju ovu oblast

- Završetak izrade pravnog okvira i njegovo dalje unapređenje

- Priprema programa i planova od strane obveznika SEM

- Sprovođenje mera unapređenja energetske efikasnosti radi ostvarenja ciljeva uštede primarne energije definisanih Uredbom o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije („Službeni glasnik RS”, br. 18/2016)

- Izveštavanje Ministarstva putem uspostavljene web

aplikacije i baze za praćenje rada

- Regularno sprovođenje energetskih pregleda u rokovima datim zakonom o EKE.

- Implementacija projekata kojima se podstiče sprovođenje SEM kod obveznika i drugih institucija.

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, organizacija za obuku, obveznici SEM

Korišćenje energije u zgradama, opštinskim službama, velikim industrijskim sistemima i ostaloj krajnjoj potrošnji

2017 - 2023. (i nastavlja se nakon završetka ovog perioda)

Ušteda 49,9 hiljada ten u

2018.


Naziv mere

Opis aktivnosti za sprovođenje mera

Realizatori mere

Ciljana krajnja potrošnja

Trajanje

Indikator realizacije mere

Transpozicija

Direktive

2012/27/EU

- Revizija zakona o efikasnom korišćenju energije i

druge regulative koja je od značaja za punu transpoziciju

Direktive

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike i

druge institucije u čijoj se nadležnosti nalaze propisi koje treba revidirati

Svi sektori potrošnje

2017-2019.

Objavljene izmene zakona o efikasnom korišćenju energije

Implementacija zahteva člana 7. Direktive

2012/27/EU

- Sagledavanje i izbor najboljeg modaliteta za primenu člana 7. uz podršku EMRD REEP projekta

- Donošenje relevantne regulative za primenu člana 7.

- Pripremne aktivnosti obveznika primene člana 7.

- Sprovođenje člana 7. prema izabranom modalitetu

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, javna preduzeća, snabdevači, distributeri

Domaćinstva, javni i komercijalni sektor, ulična rasveta i poljoprivreda

2017 - 2020.

Ušteda 320,6

hiljada ten do

2020.

Implementacija zahteva članova 4. Direktive

2012/27/EU

- Formiranje popisa zgrada centralne vlasti;

- Identifikacija minimalnih zahteva koje moraju da ispune zgrade centralne vlasti spram zahteva člana 5. direktive

- Izrada plana renoviranja zgrada centralne vlasti u skladu sa zahtevima Direktive 2012/27/EU

- Sprovođenje formiranog plana renoviranja zgrada centralne vlasti

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Javni sektor

2017 - 2023.

Donet program rehabilitacije zgrada centralne vlasti i izveštaji o njegovom sprovođenju.


Naziv mere

Opis aktivnosti za sprovođenje mera

Realizatori mere

Ciljana krajnja potrošnja

Trajanje

Indikator realizacije mere

Zaokruženje pravnog okvira u pogledu energetske efikasnosti u zgradama

- Utvrđivanje troškovno optimalnih nivoa energetske efikasnosti zgrada

- Uključenje svih oblika energije i termotehničkih sistema prilikom sertifikacije zgrada

- Donošenje plana za ispunje zahteva u pogledu zgrada sa nultom potrošnjom energije

- Revidiranje regulative u oblasti energetske efikasnosti u zgradama (Pravilnika o energetskoj efikasnosti građevinskih zgrada - „Službeni glasnik RS”, br. 61/2011 i Pravilnika o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada - „Službeni glasnik RS”, br. 69/2012) koja je doneta na osnovu Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr.,

64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka

US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014

i 145/2014)

Ministarstvo nadležno za poslove građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Sektor zgradarstva

2017-2020

Revidirana regulativa

Priprema Četvrtog akcionog plana za energetsku efikasnost Republike Srbije

za period 2019-

2021.

- Priprema podloga za 4. APEE;

- Analiza realizovanih mera i formirenje ciljeva 4.

APEE;

- Izrada 4. APEE;

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Svi sektori

2017-2018.

Donet 4. APEE

Priprema Petog akcionog plana za energetsku efikasnost Republike Srbije za period 2022-

2024.

- Priprema podloga za 5. APEE;

- Analiza realizovanih mera i formirenje ciljeva 5.

APEE;

- Izrada 5. APEE;

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

Svi sektori

2020-2021.

Donet 5. APEE


Naziv mere

Opis aktivnosti za sprovođenje mera

Realizatori mere

Ciljana krajnja potrošnja

Trajanje

Indikator realizacije mere

Jačanje tehničkog i administrativnog kapaciteta ministarstva nadležnog za poslove rudarstva i energetike u oblasti energetske efikasnosti

- Prijem novog osoblja;

- Obuke i treninzi novog osoblja;

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, ministarstvo nadležno za poslove finansija

Nema uticaja

2017-2018.

Zaposleno 5 novih stručnjaka u Sektoru za energetsku efikasnost

Formiranje održivog načina finansiranja projekata energetske efikasnosti

- Sagledavanje mogućnosti za unapređenje rada Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti u postojećim pravnim uslovima ili uz izmenu podzakonske regulative;

- Obezbeđenje većih prihoda za rad Budžetskog fonda kroz donacije, naknade ili druge pogodne mehanizme;

- Finansiranje projekata unapređenja energetske efikasnosti iz povoljnih kredita međunarodnih finansijskih institucija;

- Izbor optimalnog modaliteta rada Budžetskog fonda

koji bi dao najbolje rezultate, sa akcentom na mogućnost da se sredstva uložena u mere unapređenja energetske efikasnosti vraćaju u fond i formiranje predloga potrebne izmene zakonske i podzakonske regulative relevantne za rad fonda;

Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike, Ministarstvo nadležno za

poslove finansija, javna preduzeća za distribuciju električne energije

Domaćinstva, javni i komercijalni sektor

2017 - 2023.

Broj projekata realizovanih iz sredstava Budžetskog fonda


4. ODREĐIVANjE PRIORITETA PROJEKATA

U cilju usklađenog prikupljanja informacija o strateškim infrastrukturnim projektima u oblasti energetike i usklađenog tretiranja pojedinačnih projekata, te optimalnog načina pronalaženja investitora za pojedinačne projekte, Vlada Republike Srbije je formirala Jedinstvenu listu prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike. Za potrebe izbora projekata koji značajno doprinose ostvarenju strateških ciljeva, prioritizacije tih projekata, kao i ocene spremnosti (zrelosti) projekta za realizaciju, Vlada Republike Srbije je formirala posebnu Metodologiju za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata [58] i Vodič za njenu primenu [59]. Ova metodologija je primenjena za ocenu projekata koji su predmet POS-a, a nisu bili na Jedinstvenoj listi, radi budućeg uključenja projekata na ovu listu i predlog dopune Jedinstvene liste prikazan je u tab. 126. Na listu nisu uključeni projekti iz oblasti rudarstva. U toku 2018. godine biće izvršena revizija Jedinstvene liste u toku će se formirati novi rang projekata prema izvršenom bodovanju.

Izbor i analiza projekata koji su predmet POS-a vršen je na osnovu strateških ciljeva definisanih Strategijom energetike. Tokom postupka određivanja prioriteta prema Metodologiji [58] procenjeno je da su neki strateški ciljevi potcenjeni u sistemu ocenjivanja definisanog Kriterijumima za procenu strateške relevantnosti projekata u oblasti energije [60]. U tom smislu redefinisan je sistem ocena i parametara za ocenjivanje, kao i težinskih faktora pojedinih ocena da bi se adekvatno sagledao uticaj projekata na realizaciju ciljeva definisanih Strategijom energetike. Nove ocene su određene u rasponu 1-5, a težinski faktori u rasponu 1-3. Pregled novih ocena po pojedinim efektima projekata, kao i zbirnih ocena dat je u tab. 127.

U tab. 127 posebno su istaknuti projekti koji se nalaze na Jedinstvenoj listi prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike i listama projekata od međunarodnog značaja: Prioritetnoj listi infrastrukturnih energetskih projekata od značaja za Energetsku zajednicu (PECI i PMI listi), Listi projekata od zajedničkog interesa Evropske komisije (PCI listi), Listi projekata investicionog okvira Zapadnog Balkana (WBIF listi), Listi projekata za povezanost gasom srednjeistočne i jugoistočne Evrope (CESEC listi), Listi projekata u okviru inicijative Zapadni Balkan 6 (WB6 listi), grupi projekata za koja su alocirana sredstva u okviru više rundi bilateralnih pregovora između Vlada Nemačke i Republike Srbije.

U tab. 128 data je rang lista projekata razmatranih u okviru POS-a u skladu sa ocenama iz tab. 127, pri čemu je za svaki projekat dat sledeći skup informacija: odgovorni subjekat, kratak opis projekta, kratak pregled strateških prioriteta Strategije energetike kojima projekat doprinosi, pripremljenost planske i tehničke dokumentacije za realizaciju, informacija o tome da li su obezbeđeni izvori za finansiranje projekta, pregled osnovnih rizika po realizaciju projekta, vrednost projekta i period realizacije tokom realizacije POS-a. Prikazana lista je podložna promenama saglasno eventualnim izmenama POS-a o čijoj realizaciji postoji obaveza dvogodišnjeg izveštavanja koja može proizvesti i izmenu POS-a saglasno Zakonu o energetici („Službeni glasnik RS”, br.

145/2014).

218


tab. 126: Dopunjena Jedinstvena lista infrastrukturnih projekata u oblasti energetike koja uključuje projekte iz POS-a

(isključujući projekte iz oblasti rudarstva i projekte obnovljivih izvora energije koje realizuju privatni investitori)

- projekti u okviru POS-a koji nisu na Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata u oblasti energetike

- projekti koji su obuhvaćeni POS-om, a već se nalaze na Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata u oblasti energetike

- projekti za koje je obezbeđeno finansiranje ili obezbeđivanje finansiranja u toku, odnosno, izvesno je da će finansiranje biti obezbeđeno

Rang projekta

Naziv projekta

Vrednost projekta

Period realizacije

Maksimalni broj poena na osnovu strateške relevantnosti

Grupa na osnovu Izveštaja o nedostatku (odnosno, procene iz POS-a za projekte uključene u POS)

1

Projekat „Unapređenje merne infrastrukture” - P.5

80 miliona €

2017-2022.

119

A, B

2

Projekat „Izgradnja Prvog objekta sistema produktovoda” -

P.19

30 miliona €

2017-2022.

119

B

3

Projekat izgradnje novog bloka u TE Kostolac B3 - P.1

715,6 miliona $

2017-2020.

110

A

4

Snabdevanje Beograda toplotnom energijom iz TE „Nikola Tesla A” toplodalekovodom kapaciteta od 600 MW toplotne energije - P.10

165 miliona €

2017-2023.

110

B


Rang projekta

Naziv projekta

Vrednost projekta

Period realizacije

Maksimalni broj poena na osnovu strateške relevantnosti

Grupa na osnovu Izveštaja o nedostatku (odnosno, procene iz POS-a za projekte uključene u POS)

5

Projekat izgradnje novih TS 110/X kV u cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti distribucije električne energije - P.8

115,1 miliona €

2017-2023.

105

A, B, V, G (zavisno od potprojekta izgradnje TS koji je u pitanju)

6

Izgradnja magistralnih, razvodnih i distributivnih gasovoda - P.25

378 miliona €

2017-2023.

100

A, B, V, G (zavisno od potprojekta izgradnje gasovoda koji je u pitanju)

7

Promocija obnovljivih izvora energije - razvoj tržišta biomase u Srbiji, Komponenta II (deo Projekta prelaska kotlarnica na biomasu - P.16)

80 miliona €

2017-2021.

95

A, B, V, G (zavisno od potprojekta prelaska kotlarnice na biomasu koji je u pitanju)



Rang

projekta Naziv projekta

Transbalkanski koridor - faza 1 - novi dupli 400 kV OHL

Pančevo (Srbija) - Resita (Rumunija), novi dupli 400 kV OHL


Vrednost projekta


Period realizacije


Maksimalni broj poena na osnovu strateške relevantnosti


Grupa na osnovu Izveštaja o nedostatku (odnosno, procene iz POS-a za projekte uključene u POS)


8 Obrenovac (Srbija) - Bajina Bašta (Srbija) i regionalna 400 kV interkonekcija RS-BA-ME (Projekat „Transbalkanski koridor” - faza 1 - P.2 - sekcije 1, 2 i 4)


138,1 miliona € 2017-2023. 90 2b


9 Skladišni kapacitet za obavezne rezerve nafte i proizvoda o nafte (deo projekta „Formiranje obaveznih rezervi” - P.20)

10 Termalna rehabilitacija javnih zgrada - unapređenje


12 miliona € 2017-2022. 90 1b nije


energetske efikasnosti u javnim zgradama u Gradu Beogradu 7,685 miliona €

Transbalkanski koridor - interni dalekovod - novi 400 kV


definisan 90 2a


OHL između SS Kragujevac (Srbija) - SS Kraljevo (Srbija) sa

11 nadogradnjom SS Kraljevo (Srbija) do 400 kV nivoa napona

(Projekat „Transbalkanski koridor” - faza 1 - P.2 - sekcija 3)

Gasovod interkonektor Srbija - Bugarska - Sekcija na

12 teritoriji Srbije (Projekat gasne interkonekcije Srbija -

Bugarska, magistralni gasovod MG-10 Niš - Dimitrovgrad

(granica sa Bugarskom) - P.21)


28 miliona € 2017-2023. 86 1b

85,5 miliona € 2017-2019. 86 2b



Rang

projekta Naziv projekta

Gasovod interkonektor Srbija - Hrvatska - Sekcija na


Vrednost projekta


Period realizacije


Maksimalni broj poena na osnovu strateške relevantnosti


Grupa na osnovu Izveštaja o nedostatku (odnosno, procene iz POS-a za projekte uključene u POS)


13 teritoriji Srbije (Projekat gasne interkonekcije Srbija -

Hrvatska, magistralni gasovod MG- 08 Gospođinci (Futog) -

Sotin (granica sa Hrvatskom) - P.22)

Gasovod interkonektor Srbija - Rumunija - Sekcija na teritoriji Srbije (Projekat gasne interkonekcije Srbija -

14 Rumunija, gasovod Mokrin - Arad (granica sa Rumunijom) -

P.23)

Projekat obnovljivih izvora energije - Vetropark i Solarni park u Kostolcu (deo projekta izgradnje novih vetroelektrana

15 na području Republike Srbije za koje su izdati statusi privremenih povlašćenih proizvođača ukupne snage do 500

MW - P.15)


32 miliona € 2021-2023. 86 2b

2,5 miliona € 2022-2023. 86 2b

105 miliona € 2017-2020. 86 2b



16

Implementacija mera energetske efikasnosti u Beogradu

(LEEN) 11 miliona €


nije

definisan 86 2a


17 Projekat iskorišćenja geotermalne energije - Bogatić 2,7 miliona € nije definisan


86 2b



Smanjenje emisija SO2 i NOx u TE Nikola Tesla A1 (deo

18 „Projekta zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a” - P.9)


36 miliona € nije definisan


86 2a



Rang

projekta Naziv projekta

Smanjenje emisija SO2 i NOx u TE Nikola Tesla A2 (deo


Vrednost projekta


Period realizacije


Maksimalni broj poena na osnovu strateške relevantnosti


Grupa na osnovu Izveštaja o nedostatku (odnosno, procene iz POS-a za projekte uključene u POS)


19 „Projekta zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a” - P.9)

Smanjenje emisija SO2 u TE Kostolac A, jedinica A2 (deo


36 miliona € nije definisan


86 2a


20 „Projekta zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a” - P.9)

Smanjenje emisija NOx u TE Kostolac A, jedinica (deo

21 „Projekta zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a” - P.9)

Smanjenje emisija NOx u TE Nikola Tesla A6 (deo „Projekta

22 zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a” - P.9)

Smanjenje emisija NOx u TE Nikola Tesla B1 (deo „Projekta

23 zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a” - P.9)

Smanjenje emisija NOx u TE Nikola Tesla B2 (deo „Projekta

24 zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a” - P.9)


49* miliona € 2022-2023. 86 2a

15 miliona € 2022. 86 2a

10 miliona € 2020-2021. 86 2a

14,5 miliona € 2019-2020. 86 2a

14,5 miliona € 2022-2023. 86 2a



Rang

projekta Naziv projekta

Smanjenje emisija NOx u TE Kostolac B, jedinica B2 (deo


Vrednost projekta


Period realizacije


Maksimalni broj poena na osnovu strateške relevantnosti


Grupa na osnovu Izveštaja o nedostatku (odnosno, procene iz POS-a za projekte uključene u POS)


25 „Projekta zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a” - P.9)

Smanjenje emisija SO2 i NOx u TE Kostolac A, jedinica A1


17 miliona € 2018-2019. 86 2a


26 (deo „Projekta zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a” - P.9)

Izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda u:

- TE Kostolac A,

27 - HE Đerdap (8 lokacija)


27 miliona € nije definisan

18 miliona € nije


86 2a


- HE Drinsko-Limske (8 lokacija)

(deo „Projekta zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a” - P.9)

28

Termalna rehabilitacija javnih zgrada - poboljšanje

energetske efikasnosti javnih zgrada u Kragujevcu 4,89 miliona €

Postrojenje za proizvodnju kombinovane toplotne i


definisan 86 2a

nije

definisan 86 2a


29 električne energije koje koristi komunalni otpad kao gorivo u Šapcu


30 miliona € nije definisan


86 2b


30 Strateški projekat „Duboka prerada” - P.18 330 miliona $ 2017-2019. 86 B



Rang

projekta Naziv projekta

Smanjenje emisija SO2 u TE Nikola Tesla B1 i B2


Vrednost projekta


Period realizacije


Maksimalni broj poena na osnovu strateške relevantnosti


Grupa na osnovu Izveštaja o nedostatku (odnosno, procene iz POS-a za projekte uključene u POS)


31 (odsumporavanje dimnih gasova) (deo „Projekta zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije

iz elektrana EPS-a” - P.9)


146 miliona € 2021-2022. 81 2a


32 Podzemno skladište gasa Itebej 85 miliona € nije definisan


81 2b



Transbalkanski koridor - interni dalekovod - 400 kV OHL

33 SS Bajina Bašta (Srbija) - SS Kraljevo (Srbija) - Faza II

(Projekat „Transbalkanski koridor” - faza 2 - P.2 - sekcija 1)


36,7 miliona € nije definisan


81 2b



34 Termalna rehabilitacija javnih zgrada i vrtića u Zrenjaninu 7,2 miliona € nije definisan

35 Termalna rehabilitacija javnih zgrada u Subotici 3,1 miliona € nije definisan


81 2a

81 2a



36

Gasovod interkonektor Srbija - BJR Makedonija - Sekcija na

teritoriji Srbije 8,5 miliona €

37 Projekat proširenja kapaciteta podzemnog skladišta gasa


nije

definisan 81 2a


Banatski Dvor - P.24 65 miliona € 2020-2023. 81 G


38

Gasovod interkonektor Srbija - Crna Gora - Sekcija Niš

(Doljevac) - Priština 50 miliona €


nije

definisan 76 2b



Rang

projekta Naziv projekta

39 Uklanjanje i zamena azbesta iz svih postrojenja za proizvodnju


Vrednost projekta


Period realizacije

nije


Maksimalni broj poena na osnovu strateške relevantnosti


Grupa na osnovu Izveštaja o nedostatku (odnosno, procene iz POS-a za projekte uključene u POS)


energije i uglja i postrojenja za distribuciju energije 5 miliona €

Promocija obnovljivih izvora energije - razvoj tržišta


definisan 76 2a


40 biomase u Srbiji, Komponenta I (deo Projekta prelaska kotlarnica na biomasu - P.16)

Projekat rekonstrukcije elektroenergetskih vodova 110 kV u


20 miliona € 2017-2021. 76 2a/2b

A, B, V (zavisno


41 cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti prenosa električne energije na naponskom nivou 110 kV - P.3

Izgradnja novog kotla od 2x1,25MW koji koristi biomasu u


28 miliona € 2017-2023. 76


od potprojekta

rekonstrukcije vodova)


42 postrojenju za proizvodnju kombinovane toplotne i električne energije u naselju Tivol u Rumi


1,6 miliona € nije definisan


76 2b


43

Termalna rehabilitacija javnih zgrada u Smederevu (115

zgrada) 46 miliona €


nije

definisan 76 2a


Rang projekta

Naziv projekta

Vrednost projekta

Period realizacije

Maksimalni broj poena na osnovu strateške relevantnosti

Grupa na osnovu Izveštaja o nedostatku (odnosno, procene iz POS-a za projekte uključene u POS)

44

Izgradnja postrojenja za skladištenje otpada i opasnog otpada sa pratećom infrastrukturom za:

- TE Nikola Tesla A i B

- TE Kostolac A i B

- TE Kolubara A

- TE Morava

- HE Drinsko-Limske (8 lokacija)

- HE Đerdap (8 lokacija)

(deo „Projekta zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a” - P.9)

27 miliona €

nije definisan

76

2b

45

Izgradnja postrojenja za skladištenje otpada i opasnog otpada sa pratećom infrastrukturom za ogranak EPS distribucija (20 lokacija)

50 miliona €

nije definisan

76

2b

46

Postrojenje za proizvodnju kombinovane toplotne i električne energije koje koristi biomasu u Šapcu

17 miliona €

nije definisan

76

2b

47

Projekat pojačanja nadzemnih i podzemnih (kablovskih) elektroenergetskih vodova 110 kV u cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti prenosa električne energije na naponskom nivou 110 kV - P.4

20,9 miliona €

2017-2021.

71

A, B (zavisno od potprojekta rekonstrukcije vodova)


Rang projekta

Naziv projekta

Vrednost projekta

Period realizacije

Maksimalni broj poena na osnovu strateške relevantnosti

Grupa na osnovu Izveštaja o nedostatku (odnosno, procene iz POS-a za projekte uključene u POS)

48

Projekat „Automatizacaja distributivne mreže” - P.6

10,5 miliona €

2017-2023.

71

A, B (zavisno od potprojekta automatizacije koji se realizuje)

49

Izgradnja novog kotla od 4,0 MW koji koristi biomasu u postrojenju za proizvodnju kombinovane toplotne i električne energije u Pećincima

9 miliona €

nije definisan

71

2b

50

Novi sistem za rukovanje pepelom u TE Nikola Tesla A (deo

„Projekta zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a” - P.9)

55 miliona €

2020-2021.

67

2a

51

Adaptacija deponija u skladu sa EU direktivom o deponijama:

- TE Nikola Tesla A,

- TE Nikola Tesla B,

- TE Kolubara A,

- TE Morava

(deo „Projekta zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a” - P.9)

55 miliona €

nije definisan

67

2a


Rang projekta

Naziv projekta

Vrednost projekta

Period realizacije

Maksimalni broj poena na osnovu strateške relevantnosti

Grupa na osnovu Izveštaja o nedostatku (odnosno, procene iz POS-a za projekte uključene u POS)

52

Unapređenje energetske efikasnosti i upotreba obnovljivih izvora energije u osnovnim školama i javnim zgradama na teritoriji grada Kraljeva

1 milion €

nije definisan

67

2a

* Netačno je navedena vrednost projekta „Smanjenje emisija SO2 u TE Kostolac A, jedinica A2” od 4 miliona € u Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata u oblasti energetike. Radi se o materijalnoj grešci koja će biti ispravljena u ažuriranoj Jedinstvenoj listi infrastrukturnih projekata u oblasti energetike.

Napomene: Broj poena za projekte koji su obuhvaćeni POS-om proračunat je ponderisanjem broja bodova proračunatog na osnovu Kriterijuma za procenu strateške relevantnosti [60] sa istim ponderom pomoću kojeg je formirana Jedinstvena lista infrastrukturnih projekata u oblasti energetike.

Definicije grupe na osnovu Izveštaja o nedostatku:

Grupa 1 - spremni za tenderski postupak i realizaciju investicije:

Grupa 1a - projekti sa pripremljenom tehničkom dokumentacijom, spremni za pripremu ili sprovođenje tenderskog postupka;

Grupa 1b - projekti čija je priprema tehničke dokumentacije u toku i koji su nakon pripremljene tehničke dokumentacije spremni za tenderski postupak

Grupa 2 - spremni za pripremu tehničke dokumentacije:

Grupa 2a - projekti sa završenom planskom dokumentacijom i spremnim preduslovima za rešavanje imovinsko-

pravnih pitanja;

Grupa 2b - projekti sa nedostacima u prostornoj planskoj dokumentaciji i nerešenim preduslovima za reševanje imovinsko-pravnih pitanja.


Definicija zrelosti projekata za realizaciju shodno načinu procene definisanom u Upitniku [61]. Ocene su opisne, označene velikim slovima A-G i njihovo značenje je sledeće:

A - spreman za raspisivanje tenderske procedure za izvođenje radova, B - spreman za pripremu nedostajuće tehničke dokumentacije,

V - potrebno rešiti manje nedostatke pre pripreme tehničke dokumentacije, G - potrebno rešiti značajne nedostatke pre pripreme.

Projekti koji se sastoje od nekoliko potprojekata mogu da sadrže različite vrednosti ocena za procenu zrelosti projekata za realizaciju koje se odnose na različite potprojekte u okviru projekta.

tab. 127: Određivanje prioriteta projekata u skladu sa prepoznatim indikatorima ostvarenja ciljeva iz Strategije razvoja energetike Republike Srbije

Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj stanovnika za koji se povećava sigurnost snabdevanja ili kvalitet isporučenih

energenta

Smanjenje uvozne zavisnosti ili stvaranje uslova za neto izvoz energije i energenata

Obnovljivi izvori energije

Razvoj tržišta energije i unapređenje konkurencije

Projekti regionalnog ili šireg značaja

Energetska efikasnost

Zaštita životne sredine

Diversifikacija pravaca i izvora snabdevanja

Zrelost projekta za realizaciju

Ispunjavanje međunarodnih obaveza

Ukupno

Težinski faktor

3

3

3

1

1

2

3

2

3

1

1

P.15

Projekat izgradnje novih vetroelektrana ukupne snage do

500 MW na području Republike Srbije

2

3

5

5

1

1

5

4

5

5

81

2

P.27

Otvaranje zamenskih kapaciteta za postojeće površinske

kopove koji prestaju sa radom i otvaranje kopova koji će biti namenjeni za nove termoenergetske kapacitete

5

5

1

1

1

4

2

2

5

1

69

3

P.29

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja

3

3

1

1

1

4

4

2

5

3

65

4

P.18

Strateški projekat „Duboka prerada”

5

1

1

1

1

5

3

1

5

5

64

5

P.5

Projekat „Unapređenje merne infrastrukture”

5

1

1

5

1

5

1

1

5

3

60


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj stanovnika za koji se povećava sigurnost snabdevanja ili kvalitet isporučenih

energenta

Smanjenje uvozne zavisnosti ili stvaranje uslova za neto izvoz energije i energenata

Obnovljivi izvori energije

Razvoj tržišta energije i unapređenje konkurencije

Projekti regionalnog ili šireg značaja

Energetska efikasnost

Zaštita životne sredine

Diversifikacija pravaca i izvora snabdevanja

Zrelost projekta za realizaciju

Ispunjavanje međunarodnih obaveza

Ukupno

Težinski faktor

3

3

3

1

1

2

3

2

3

1

6

P.2

Projekat „Transbalkanski koridor” (JLIP-E, PECI, PCI

(sekcija Rešica - Pančevo), WBIF i WB6 (sekcija

Kragujevac 2 - Kraljevo 3 i dogradnja TS Kraljevo 3))

3

1

1

5

5

5

1

4

4

1

59

7

P.21

Projekat gasne interkonekcije Srbija - Bugarska,

magistralni gasovod MG-10 Niš - Dimitrovgrad (granica sa Bugarskom) (JLIP-E, PECI, PCI, CESEC)

2

1

1

5

3

2

2

5

4

3

55

8

P.10

Snabdevanje Beograda toplotnom energijom iz TE „Nikola

Tesla A” toplodalekovodom kapaciteta od 600 MW

toplotne energije

3

3

1

2

1

3

3

3

2

3

54

9

P.16

Projekat prelaska kotlarnica na biomasu (Nemačka - RS)

1

1

5

2

1

3

3

3

2

3

54

10

P.19

Projekat „Izgradnja Prvog objekta sistema produktovoda”

1

1

1

1

5

4

5

1

4

1

53

11

P.9

Projekat zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a (JLIP-E)

1

3

1

3

1

1

5

1

3

4

51

12

P.30

Uvođenje nove organizacije na površinskim kopovima

EPS-a u cilju unapređenja rada i povećanja efikasnosti površinskih kopova u EPS-u

4

2

1

1

1

3

2

2

3

3

51

13

P.1

Projekat izgradnje novog bloka u TE Kostolac B3

2

3

1

1

1

4

2

1

4

1

49

14

P.24

Projekat proširenja kapaciteta podzemnog skladišta gasa

Banatski Dvor

4

1

1

2

3

2

2

2

3

1

47

15

P.26

Intenziviranje istraživanja ležišta uglja na celoj

teritoriji Republike Srbije

3

2

1

1

1

1

2

2

4

1

45


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj stanovnika za koji se povećava sigurnost snabdevanja ili kvalitet isporučenih

energenta

Smanjenje uvozne zavisnosti ili stvaranje uslova za neto izvoz energije i energenata

Obnovljivi izvori energije

Razvoj tržišta energije i unapređenje konkurencije

Projekti regionalnog ili šireg značaja

Energetska efikasnost

Zaštita životne sredine

Diversifikacija pravaca i izvora snabdevanja

Zrelost projekta za realizaciju

Ispunjavanje međunarodnih obaveza

Ukupno

Težinski faktor

3

3

3

1

1

2

3

2

3

1

16

P.7

Projekat rekonstrukcije TS 110/X kV na kraju

eksploatacionog veka u cilju povećanja bezbednosti rada i sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti distribucije električne energije na naponskom nivou 110 kV.

4

1

1

1

1

2

1

1

4

1

42

17

P.23

Projekat gasne interkonekcije Srbija - Rumunija, gasovod

Mokrin - Arad (granica sa Rumunijom) (JLIP-E)

2

1

1

5

3

2

2

4

1

1

42

18

P.25

Izgradnja magistralnih, razvodnih i distributivnih

gasovoda

3

1

1

2

1

3

2

1

3

1

42

19

P.28

Optimizacija i koncentracija proizvodnje uglja iz podzemne eksploatacije

1

1

1

1

1

2

3

1

4

3

41

20

P.20

Projekat „Formiranje obaveznih rezervi” (JLIP-E)

5

1

1

3

1

1

1

1

1

5

40

21

P.22

Projekat gasne interkonekcije Srbija - Hrvatska,

magistralni gasovod MG- 08 Gospođinci (Futog) - Sotin

(granica sa Hrvatskom) (JLIP-E, PMI, PCI i CESEC)

2

1

1

5

3

2

2

3

1

1

40

22

P.8

Projekat izgradnje novih TS 110/X kV u cilju povećanja

sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti distribucije električne energije

2

1

1

1

1

3

1

1

3

1

35

23

P.3

Projekat rekonstrukcije elektroenergetskih vodova 110 kV

u cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti prenosa električne energije na naponskom nivou 110 kV.

2

1

1

2

1

2

1

1

3

1

34

24

P.6

Projekat „Automatizacaja distributivne mreže”

1

1

1

1

1

1

1

1

5

1

34


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj stanovnika za koji se povećava sigurnost snabdevanja ili kvalitet isporučenih

energenta

Smanjenje uvozne zavisnosti ili stvaranje uslova za neto izvoz energije i energenata

Obnovljivi izvori energije

Razvoj tržišta energije i unapređenje konkurencije

Projekti regionalnog ili šireg značaja

Energetska efikasnost

Zaštita životne sredine

Diversifikacija pravaca i izvora snabdevanja

Zrelost projekta za realizaciju

Ispunjavanje međunarodnih obaveza

Ukupno

Težinski faktor

3

3

3

1

1

2

3

2

3

1

25

P.4

Projekat pojačanja nadzemnih i podzemnih (kablovskih)

elektroenergetskih vodova 110 kV u cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti prenosa električne energije na naponskom nivou 110 kV.

1

1

1

2

1

3

1

1

3

1

33

Napomene: Označeni su zatamnjenim poljima projekti za koje je obezbeđeno finansiranje ili je obezbeđivanje finansiranja u toku, odnosno, izvesno je da će finansiranje biti obezbeđeno.

Skraćenice: JLIP-E - Jedinstvena lista prioritetnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike

PECI - Prioritetna listi infrastrukturnih energetskih projekata od značaja za Energetsku zajednicu PMI - Prioritetna listi infrastrukturnih energetskih projekata od značaja za Energetsku zajednicu PCI - Lista projekata od zajedničkog interesa Evropske komisije

WBIF - Lista projekata investicionog okvira Zapadnog Balkana

CESEC - Lista projekata za povezanost gasom srednjeistočne i jugoistočne Evrope

WB6 - Lista projekata u okviru inicijative Zapadni Balkan 6

Nemačka - RS - Grupa projekata za koja su alocirana sredstva u okviru više rundi bilateralnih pregovora između Vlada

Nemačke i Republike Srbije


tab. 128: Rang lista projekata u skladu sa prepoznatim indikatorima ostvarenja ciljeva iz Strategije razvoja energetike Republike Srbije, sa obrazloženjima pojedinačnih doprinosa strateškim prioritetima i ciljevima i prepoznatim prednostima i nedostacima projekata

Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

1

P.15

Projekat izgradnje novih vetroelektrana ukupne snage do 500

MW na području

Republike Srbije

81

1. Odgovorni subjekti: Privatni investitori, EPS

2. Opis projekta:

Projekat obuhvata izgradnju sedam novih vetroparkova različitih snaga kojima će se obezbediti ukupna godišnja proizvodnja 1.303 GWh, čime se iz obnovljivih izvora obezbeđuje značajnih 1,2% bruto finalne potrošnje energije Republike Srbije. Projekat realizuje više privatnih investitora i on je od strateške važnosti za Republiku Srbiju

zbog postizanja ciljeva definisanih za učešće obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj

potrošnji energije Republike Srbije.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom, razvoju tržišta električne energije i tranziciji ka održivoj energetici.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Za većinu potprojekata tehnička dokumentacija je pripremljena, ili u završnoj fazi. Očekuje se početak izgradnje prvih vetroparkova tokom 2017. godine.

5. Izvori finansiranja:

Nije poznata situacija sa izvorima finansiranja ovih objekata.

706 miliona

2017-2020.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

2

P.27

Otvaranje zamenskih kapaciteta za postojeće površinske kopove koji prestaju sa radom i otvaranje kopova koji će biti namenjeni za nove termoenergetske kapacitete

69

1. Odgovorni subjekat: EPS

2. Opis projekta:

Projekat doprinosi sigurnom i pouzdanom snabdevanju ugljem novih i postojećih elektroenergetskih termo kapaciteta. Sastoji se od više potprojekata pri čemu će se u periodu realizacije POS-a realizovati povećanje kapaciteta kopa Drmno u kostolačkom basenu sa postojećih 9 na 12 miliona tona uglja godišnje zbog izgradnje novog bloka TE Kostolac B3 snage 350 MW, au kolubarskom basenu: povećanje kapaciteta Polja C u funkciji otvaranja Polja E, otvarenje Polja E kao zamenskog kapaciteta površinskom kopu Polje C i Polje D, otvaranje površinskog kopa Polje G kao zamenskog kapaciteta površinskom kopu Veliki Crljeni, kao i otvaranje kopa Radljevo u funkciji ujednačavanje kvaliteta uglja i u kasnijoj fazi kao zamenski kapacitet površinskog kopa Tamnava zapadno polje.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom i ugljem.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Za pojedine potprojekte tehnička dokumentacija je pripremljena, dok je za pojedine u fazi pripreme.

5. Izvori finansiranja:

Za pojedine potprojekte ugovoreni su izvori finansiranja, a za ostale su u fazi planiranja.

1.125

miliona €

2017-2023.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

3

P.29

Uvođenje sistema za upravljanje kvalitetom uglja

65

1. Odgovorni subjekat: EPS

2. Opis projekta:

Projekat doprinosi povećanju produktivnosti elektrana za 5%, što znači povećanje snage u proizvodnji za 180 MW, smanjenju gubitaka za 370 GWh, mogućnosti eksploatacije niskokvalitetnijih ugljeva i zaštiti životne sredine (sprečavanju samoupale odloženog uglja na odlagalištima). Projekat se sastoji iz tri potprojekta koji su u različitim fazama realizacije. U toku realizacije jednog potprojekta, vrši se priprema dokumentacije za realizaciju narednog potprojekta, uz implementaciju stečenih iskustava, a time se olakšava finaniranje.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom i tranziciji ka održivoj energetici.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Za dva potprojekta tehnička dokumentacija je pripremljena, dok je za treći u fazi pripreme.

5. Izvori finansiranja:

Za dva potprojekta obezbeđeni su izvori finansiranja, a za treći još ne.

150 miliona

2017-2020.

4

P.18

Strateški projekat

„Duboka prerada”

64

1. Odgovorni subjekat: NIS

2. Opis projekta:

Ovim projektom će se omogućiti povećanje dubine prerade (na 92%) i povećanje proizvodnje belih derivata (na 85,8%), uz istovremeno unapređenje i povećanje efikasnosti procesa prerade, uz povećanje dostupnosti postrojenja i maksimizaciju nivoa optimizacije energetskih troškova u Rafineriji nafte Pančevo. Po nivou energetskog intenziteta ona će se izjednačiti sa vodećim svetskim rafinerijama.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja naftnim derivatima, razvoju tržišta naftnih derifata i tranziciji ka održivoj energetici.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Projekat je u završnoj fazi pripreme pred realizaciju - obezbeđuju se potrebne dozvole.

5. Izvori finansiranja:

Finansiranje projekta je obezbeđeno iz sopstvenih sredstava NIS-a.

330 miliona

$

2017-2019.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

5

P.5

Projekat

„Unapređenje merne

infrastrukture”

60

1. Odgovorni subjekat: EPS

2. Opis projekta:

Cilj projekta je zamena dotrajale merne infrastrukture i implementacija savremenih sistema za daljinsko očitavanje i upravljanje potrošnjom, kao i informacionih sistema koji omogućuju korišćenje ovako prikupljenih podataka. Projekat se realizuje fazno, kroz zamenu brojila i implementaciju sistema na područjima na kojima je izvršena prethodna priprema

i snimanje postojećeg stanja.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom i razvoju tržišta električne energije.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Projekat se realizuje fazno, pri čemu je pripremljena dokumentacija za brzu realizaciju prvih faza. Preostala tehnička dokumentacija će se pripremati tokom implementacije prvih faza, da bi se u njenu pripremu ugradila iskustva stečena u implementaciji.

5. Izvori finansiranja: Finansiranje projekta je obezbeđeno.

80 miliona €

2017-2022.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

6

P.2

Projekat

„Transbalkanski koridor” - faza 1

59

1. Odgovorni subjekat: EMS

2. Opis projekta:

Projekat, koji se sastoji iz dve faze u okviru kojih se realizuje više potprojekata izgradnje novih 400 kV vodova (u 1. fazi se realizuju četiri sekcije) i priključnih TS i razvodnih postrojenja, omogućuje povećanje prenosnih kapaciteta prenosne mreže Republike Srbije, zamenu dotrajale mreže 220 kV, lakše priključenje proizvodnih i skladišnih kapaciteta električne energije i bolju integraciju tržišta električne energije.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom, razvoju tržišta električne energije i tranziciji ka održivoj energetici.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Projekat se realizuje fazno, pri čemu se pojedine sekcije grade, za pojedine je u toku obezbeđivanje potrebnih dozvola, za pojedine je u toku izrada prostorno-planske i tehničke dokumentacije, a za pojedine ova izrada tek treba da otpočne, što omogućuje da se olakša mogućnost finansiranja i sama realizacija projekta.

5. Izvori finansiranja:

Finansiranje je obezbeđeno za prvu sekciju koja je u izgradnji (sopstvena sredstva EMS). Za drugu sekciju, takođe su obezbeđena dodatna sredstava kroz WBIF i kredit. Za ostale još nisu obezbeđeni izvori finansiranja. Aplicirano je takođe za Investicioni grant WBIF i odobravanje je u toku.

161 miliona

2017-2023.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

7

P.21

Projekat gasne interkonekcije Srbija - Bugarska, magistralni

gasovod MG-10 Niš

- Dimitrovgrad (granica sa Bugarskom)

55

1. Odgovorni subjekat: JP Srbijagas

2. Opis projekta:

MG-10 Niš - Dimitrovgrad predstavlja infrastrukturnu osnovu za uspostavljanje gasne interkonekcije sa Republikom Bugarskom. Primarni tehnički elementi gasovoda su cevovod (jednocevni gasovod dužine 109 km, prečnika DN 700, tehničkog kapaciteta 1,8 milijardi m3/godišnje, maksimalni radni pritisak 55 bar), objekti i prateća infrastruktura.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi povećanju sigurnosti snabdevanja gasom i razvoju tržišta gasa.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Planska i tehnička dokumentacija za realizaciju nije u potpunosti pripremljena.

5. Izvori finansiranja:

Izvori finansiranja nisu obezbeđeni, ali je projekat predložen za finansiranje kroz nacionalnu IPA 2017. Unapređenje i odobravanje Akcionog dokumenta je u toku.

85,5 miliona

2017-2020.

8

P.10

Snabdevanje Beograda toplotnom energijom iz TE

„Nikola Tesla A” toplodalekovodom kapaciteta od 600

MW toplotne energije

54

1. Odgovorni subjekat: JKP Beogradske elektrane, EPS

2. Opis projekta:

Predviđeni kapacitet toplovoda od 600 MWth obezbeđuje toplotnu energiju za više od 50% toplotnog konzuma toplane Novi Beograd. Komplementarni projekat je i povezivanje velikih i efikasnijih toplana (Novi Beograd, Dunav, Konjarnik...) u jedinstven sistem za snabdevanje potrošača, kao i ugradnja sistema skladišta toplotne energije. SDG Beograda će se potencijalno snabdevati sa 600 MWth iz blokova A3 do A6 TENT-A, što će uticati na smanjenje raspoložive snage na TENT A od oko 150 MWe.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja toplotnom energijom, razvoju tržišta energije i tranziciji ka održivoj energetici.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Planska i tehnička dokuentacija za realizaciju nije u potpunosti pripremljena.

5. Izvori finansiranja:

Izvori finansiranja nisu obezbeđeni.

165 miliona

2017-2023.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

9

P.16

Projekat prelaska kotlarnica na biomasu

54

1. Odgovorni subjekat: JKP Beogradske elektrane, EPS

2. Opis projekta:

U pripremi je više projekata uvođenja biomase ili korišćenja geotermalne energije kao energenta u toplanama, očekivane ukupne snage oko 105 MW, odnosno godišnje proizvodnje

21.000 ten. Navedeni ciljevi realizovaće se kroz aktivnosti u okviru projekta „Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije - razvoj tržišta biomase”, kao i kroz pojedinačne komercijalne projekte.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja toplotnom energijom i tranziciji ka održivoj energetici.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Projekti su u početnoj fazi sa aspekta pripreme prostorno-planske i tehničke dokumentacije.

5. Izvori finansiranja:

Izvori finansiranja su delimično obezbeđeni i to za kotlarnice koje su uključene u projekat „Podsticanje korišćenja obnovljivih izvora energije - razvoj tržišta biomase”.

100 miliona

2017-2021.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

10

P.19

Projekat „Izgradnja Prvog objekta sistema produktovoda”

53

1. Odgovorni subjekat: JP Transnafta

2. Opis projekta:

Izgradnja Prvog objekta sistema produktovoda predviđena je u tri faze: izgradnja produktovoda koji povezuju Rafineriju nafte Pančevo i postojeće skladišne rezervoare u Smederevu i Novom Sadu, izgradnja novih rezervoara u Pančevu i Smederevu i obezbeđenje uslova za dalji transport. Polazna tačka je od terminala u Pančevu, od koga se granaju dva pravca: južni - prema Smederevu (26,9 km) i severni - prema Novom Sadu (90,3 km). Cilj izgradnje sistema produktovoda kroz Srbiju je obezbeđivanje ekonomičnog, efikasnog i sa aspekta zaštite životne sredine povoljnijeg načina transporta naftnih derivata proizvedenih u rafineriji nafte Pančevo.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja naftnim derivatima i tranziciji ka održivoj energetici.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Kompletna planska dokumentacija je završena, dok je od projektno-tehničke dokumentacije urađena Studija opravdanosti sa Idejnim projektom i Studija o proceni uticaja na životnu sredinu za potrebe izgradnje Prvog objekta sistema produktovoda (deonice Pančevo - Smederevo i Pančevo - Novi Sad).

5. Izvori finansiranja:

Finansiranje projekta je obezbeđeno iz sredstava Transnafte.

30 miliona €

2017-2022.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

11

P.9

Projekat zaštite životne sredine u oblasti proizvodnje električne energije iz elektrana EPS-a (JLIP-E)

51

1. Odgovorni subjekat: EPS

2. Opis projekta:

Projekat obuhvata trinaest potprojekata čija je namena smanjenje emisije otrovnih gasova SO2 i NOx i njihovo svođenje u dozvoljene granice i rešavanje problema otpepeljavanja, skladištenja otpada i prečišćavanja otpadnih voda na lokacijama pojedinih proizvodnih kapaciteta u EPS-u.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom, razvoju tržišta električne energije i tranziciji ka održivoj energetici.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Za pojedine potprojekte planska i tehnička dokumentacija je pripremljena, dok je za pojedine u fazi pripreme.

5. Izvori finansiranja:

Finansiranje projekta nije obezbeđeno.

484,5

miliona €

2018-2023.

12

P.30

Uvođenje nove organizacije na površinskim kopovima EPS-a u cilju unapređenja rada i povećanja efikasnosti površinskih kopova u EPS-u

51

6. Odgovorni subjekat: EPS

7. Opis projekta:

EPS je sa konsultantskom kućom Boston Consulting Group definisao set neophodnih mera kako bi proizvodnja uglja bila efikasna i profitabilna, a cena proizvedene energije konkuretna na svetskom tržištu i kako bi se smanjili troškovi poslovanja, a sve u cilju sigurnog snabdevanja termoelektrana ugljem odgovarajućeg kvaliteta. Definisano je devet potprojekata koje bi trebalo realizovati u okviru projekta.

8. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom i ugljem i tranziciji ka održivoj energetici.

9. Pripremljenost dokumentacije:

Ovaj projekat je u početnoj fazi realizacije.

10. Izvori finansiranja:

Sredstva za finansiranje će se obezbediti iz sopstvenih sredstava EPS-a.

33,6 miliona

2017-2020.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

13

P.1

Projekat izgradnje novog bloka u TE Kostolac B3

49

1. Odgovorni subjekat: EPS

2. Opis projekta:

Projekat izgradnje novog bloka u TE Kostolac B3 obuhvata izgradnju trećeg bloka snage 350

MW u TE Kostolac B, čija će godišnja proizvodnja biti 2200 GWh i proširenje površinskog kopa Drmno, odnosno povećanje proizvodnje uglja sa 9 na 12 miliona tona godišnje.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja energijom i tranziciji ka održivoj energetici.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Završen je Idejni projekat i dobijena je saglasnost Državne revizione komisije 2014. godine, u toku je izmena i dopuna Idejnog projekta, usled izmenjenih uslova od strane kineskog partnera. U toku je izrada i pregled Projekta za građevinsku dozvolu.

5. Izvori finansiranja:

Za ovaj projekat izvor finansiranja je obezbeđen: 85% iz kredita kineske EKSIM banke, a

15% iz sopstvenih sredstava EPS-a.

715,6

miliona $

2017-2020.

14

P.24

Projekat proširenja kapaciteta podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor

47

1. Odgovorni subjekat: Operator skladišta prirodnog gasa

(Podzemno skladište gasa „Banatski Dvor” doo Novi Sad)

2. Opis projekta:

Projekat obuhvata proširenje podzemnog skladišta prirodnog gasa u Banatskom Dvoru sa sadašnjeg kapaciteta od 450 miliona m3 na kapacitet od 800 miliona do 1 milijarde m3 sa maksimalnim tehničkim kapacitetom proizvodnje od 9,96 miliona m3/dan (415.000 m3/h) i

3 3

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja prirodnim gasom.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Proširenje kapaciteta podzemnog skladišta je na nivou generalnog projekta, što znači da planska i tehnička dokumentacija za realizaciju tek treba da se formira

5. Izvori finansiranja:

Nisu obezbeđeni izvori finansiranja za ovaj projekat.

65 miliona €

2020-2023.

maksimalnim tehničkim kapacitetom utiskivanja od 5,52 miliona m /dan (230.000 m /h).

Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

15

P.26

Intenziviranje istraživanja ležišta uglja na celoj teritoriji Republike Srbije

45

1. Odgovorni subjekat: EPS

2. Opis projekta:

Projekat obuhvata istraživanje ležišta uglja kojima će se u budućnosti obezbediti zamenski kapacitet za eksploataciju. Inteziviranjem istraživanja ležišta obezbeđuju se sigurni podaci za dalje planiranje eksploatacije uglja i planiranje termoenergetskih kapaciteta.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja energijom.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Ovaj projekat je u zreloj fazi realizacije, i potrebno je samo intenzivirati dalje aktivnosti. Sredstva su planirana prema postojećoj dokumentaciji.

5. Izvori finansiranja:

Za pojedine faze obezbeđeni su izvori finansiranja, a za ostale su u fazi planiranja. Projekat se finansira iz sopstvenih sredstava EPS-a.

12,6 miliona

2017-2023.

16

P.7

Projekat rekonstrukcije TS

110/X kV na kraju eksploatacionog

veka u cilju povećanja bezbednosti rada i sigurnosti napajanja i

povećanja

efikasnosti distribucije električne energije na naponskom nivou

110 kV.

42

1. Odgovorni subjekat: EPS

2. Opis projekta:

Projekat obuhvata rekonstrukciju 34 TS 110/X kV, koje su na kraju eksploatacionog veka, ukupne instalisane snage u planskom periodu 2.638 MVA, a koja uključuje zamenu dotrajale opreme i prilagođavanje kapaciteta TS postojećim i perspektivnim uslovima u distributivnoj mreži. Reč je uglavnom o objektima koji su stariji od 40 godina čiji je položaj u mreži značajno izmenjen u odnosu na trenutak njihovog ulaska u pogon.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Projekat se realizuje fazno, pri čemu je pripremljena dokumentacija za realizaciju prvih faza. Preostala tehnička dokumentacija će se pripremati tokom implementacije prvih faza, da bi se u njenu pripremu ugradila iskustva stečena u implementaciji.

5. Izvori finansiranja:

Za prvu fazu (pet TS) obezbeđeni su izvori finansiranja - kredit Svetske banke, a za ostale nisu.

80,4 miliona

2017-2023.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

17

P.23

Projekat gasne interkonekcije Srbija - Rumunija, gasovod Mokrin - Arad (granica sa Rumunijom)

42

1. Odgovorni subjekat: JP Srbijagas

2. Opis projekta:

Magistralni gasovod Mokrin - Arad predstavlja infrastrukturnu osnovu za uspostavljanje gasne interkonekcije sa Rumunijom. Primarni tehnički elementi gasovoda su cevovod (jednocevni gasovod dužine 6 km, prečnika DN 600, tehničkog kapaciteta 1,6 milijardi m3/godišnje, maksimalni radni pritisak 50 bar) , objekti koji su sastavni deo gasovoda i prateća infrastruktura.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi povećanju sigurnosti snabdevanja gasom i razvoju tržišta gasa.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Planska i tehnička dokumentacija za realizaciju nije u potpunosti pripremljena.

5. Izvori finansiranja:

Izvori finansiranja nisu obezbeđeni.

6 miliona €

2022-2023.

18

P.25

Izgradnja magistralnih, razvodnih i distributivnih gasovoda

42

1. Odgovorni subjekti: JP Srbijagas,

Jugorosgaz ad, Operatori distributivnih sistema

2. Opis projekta:

U okviru projekta planirana je izgradnja dva magistralna gasovoda (Leskovac - Vladičin Han - Vranje, dužine 70,7 kilometara i Itebej - Beograd jug, dužine oko 130 km) i jednog razvodnog gasovoda (Aleksandrovac - Tutin, dužine oko 121 km)) kao i distributivnih gasovoda u zavisnosti od razvoja tržišta gasa.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi povećanju sigurnosti snabdevanja gasom i razvoju tržišta gasa.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Planska i tehnička dokumentacija za realizaciju nije u potpunosti pripremljena.

5. Izvori finansiranja:

Izvori finansiranja nisu obezbeđeni.

378 miliona

2017-2023.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

19

P.28

Optimizacija i koncentracija proizvodnje uglja iz podzemne eksploatacije

41

1. Odgovorni subjekat: JP za podzemnu eksploataciju uglja Resavica

2. Opis projekta:

Za Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja Resavica trenutno je u izradi Program reorganizacije čija će realizacija započeti odmah nakon usaglašavanja i usvajanja od strane Vlade Republike Srbije. Ovim Programom će se bliže definisati koji će rudnici ići u zatvaranje zbog rezervi koje su najvećim delom na kraju eksploatacije i zbog ekonomskih pokazatelja koji ne pokazuju tenda rasta prihoda. Takođe će se definisati i rudnici koji imaju sirovinski potencijal kao i mogućnost da uz investicije ostvare trend rasta prihoda.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja ugljem i električnom energijom i tranziciji ka održivoj energetici.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Ovaj projekat je u početnoj fazi realizacije sa jasno definisanim terminima realizacije pojedinih aktivnosti.

5. Izvori finansiranja:

Finansiranje projekta je delimično obezbeđeno iz Budžeta Republike Srbije, delimično iz sredstava preduzeća, a delimično još nije obezbeđeno.

nije definisana

2017-2023.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

20

P.20

Projekat

„Formiranje obaveznih rezervi”

40

1. Odgovorni subjekat:Ministarstvo nadležno za poslove rudarstva i energetike

2. Opis projekta:

Projekat je proistekao iz potrebe da se obavezne rezerve nafte i naftnih derivata formiraju u periodu 2015 - 31.12.2022. godine, počevši od rezervi za 9,5 dana u 2015. godini u

količini do količine od šezdesetjednodnevne prosečne potrošnje ili u količini koja je jednaka devedesetodnevnom neto uvozu (zavisno od toga koja od njih je veća). Za svaku godinu

će se utvrđivati i struktura obaveznih rezervi kojom će biti zastupljeni oni derivati nafte čija je zajednička zastupljenost, izražena u ekvivalentu sirove nafte, jednaka najmanje 75% ukupne domaće potrošnje iz prethodne godine. Projekat obuhvata revitalizaciju i dovođenje

u funkcionalno stanje određenog broja skladišta derivata koja pripadaju vojsci Republike

Srbije, kao i izgradnju novih skladišta od strane JP Transnafta i Republičke direkcije za robne rezerve.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja naftom i naftnim derivatima.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Ovaj projekat je u početnoj fazi realizacije sa jasno definisanim terminima realizacije pojedinih aktivnosti.

5. Izvori finansiranja:

Finansiranje projekta je delimično obezbeđeno iz Budžeta Republike Srbije, delimično iz sredstava JP Transnafta i Republičke direkcije za robne rezerve, a delimično još nije obezbeđeno

12 miliona €

2017-2022.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

21

P.22

Projekat gasne interkonekcije Srbija - Hrvatska, magistralni gasovod MG- 08

Gospođinci (Futog)

- Sotin (granica sa

Hrvatskom)

40

1. Odgovorni subjekat: JP Srbijagas

2. Opis projekta:

Magistralni gasovod gasovod MG-08 Gospođinci (Futog) - Sotin predstavlja infrastrukturnu osnovu za uspostavljanje gasne interkonekcije sa Republikom Hrvatskom. Primarni tehnički elementi gasovoda su cevovod (dužine 95 km, prečnika DN600, kapaciteta 1,5 milijardi m3/godišnje, maksimalni radni pritisak 75 bar) , objekti koji su sastavni deo gasovoda i prateća infrastruktura.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi povećanju sigurnosti snabdevanja gasom i razvoju tržišta gasa.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Planska i tehnička dokumentacija za realizaciju nije u potpunosti pripremljena.

5. Izvori finansiranja:

Izvori finansiranja nisu obezbeđeni.

32 miliona €

2021-2023.

22

P.8

Projekat izgradnje novih TS 110/X kV u cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti distribucije

električne energije

35

1. Odgovorni subjekat: EPS

2. Opis projekta:

Projekat obuhvata izgradnju 35 novih TS 110/X kV ukupne instalisane snage u planskom periodu 1.789 MVA, koje preuzimaju funkciju neekonomično opterećene srednjenaponske mreže, rešavaju problem nesigurnog napajanja iz postojećih TS 110/X kV i TS 35/X kV, visokih gubitaka i loših naponskih prilika u mreži srednjeg napona. Realizacija projekata izgradnje novih TS 110/X kV je intenzivirana u poslednjih 5-10 godina.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom i tranziciji ka održivoj energetici.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Projekat se realizuje fazno, pri čemu je pripremljena dokumentacija za realizaciju prvih faza. Preostala tehnička dokumentacija će se pripremati tokom implementacije prvih faza, da bi se u njenu pripremu ugradila iskustva stečena u implementaciji.

5. Izvori finansiranja:

Izvori finansiranja su samo delimično obezbeđeni iz sopstvenih sredstava EPS-a.

115,1

miliona €

2017-2023.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

23

P.3

Projekat rekonstrukcije elektroenergetskih vodova 110 kV u cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti prenosa električne energije na naponskom nivou

110 kV.

34

1. Odgovorni subjekat: EMS

2. Opis projekta:

Preko 2000 km nadzemnih elektroenergetskih vodova 110 kV u prenosnoj mreži izgrađeno je pre više od 50 godina. Projekat obuhvata postepenu rekonstrukciju elektroenergetskih vodova, polazeći od vodova koji su u posebno lošem stanju, a pri tome imaju značajniju funkciju u mreži. Predviđeno je da se godišnje rekonstruiše 40 km vodova.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom i tranziciji ka održivoj energetici.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Projekat se realizuje fazno, pri čemu se pojedine sekcije rekonstruišu, za pojedine je u toku obezbeđivanje potrebnih dozvola, za pojedine je u toku izrada prostorno-planske i tehničke dokumentacije, a za pojedine ova izrada tek treba da otpočne, što omogućuje da se olakša mogućnost finansiranja i sama realizacija projekta. Imajući u vidu da se finansira iz sopstvenih sredstava EMS-a, projekat ne bi trebalo da ima problema sa finansiranjem.

5. Izvori finansiranja:

Izvori finansiranja su obezbeđeni iz sopstvenih sredstava EMS-a.

28 miliona €

2017-2023.

24

P.6

Projekat

„Automatizacaja distributivne mreže”

34

1. Odgovorni subjekat: EPS

2. Opis projekta:

Predmet projekta je automatizacija srednjenaponske mreže kroz ugradnju i opremanje opremom za daljinski nadzor i upravljanje ukupno 1.050 tačaka u mreži i automatizacija TS 35/X kV kroz ugradnju SCADA sistema po TS.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Projekat se realizuje fazno, pri čemu je pripremljena dokumentacija za brzu realizaciju prvih faza. Preostala tehnička dokumentacija će se pripremati tokom implementacije prvih faza, da bi se u njenu pripremu ugradila iskustva stečena u implementaciji.

5. Izvori finansiranja:

Izvori finansiranja su obezbeđeni iz sopstvenih sredstava EPS-a.

10,5 miliona

2017-2023.


Rang

Redni broj

Naziv projekta

Broj poena

Osnovne informacije o projektu

Vrednost projekta

Period realizacije

25

P.4

Projekat pojačanja nadzemnih i podzemnih (kablovskih) elektroenergetskih vodova 110 kV u cilju povećanja sigurnosti napajanja i povećanja efikasnosti prenosa električne energije na naponskom nivou

110 kV.

33

1. Odgovorni subjekat: EMS

2. Opis projekta:

Projekat obuhvata realizaciju šest potprojekata izgradnje novih dalekovoda i kablovskih vodova 110 kV kojima se obezbeđuje dvostrano napajanje do sada radijalno napajanih

TS 110/X kV. Istovremeno se obezbeđuje ekonomičnost prenosa snage pojedinim 110 kV

vodovima.

3. Strateška relevantnost:

Projekat doprinosi obezbeđenju sigurnosti snabdevanja električnom energijom i tranziciji ka održivoj energetici.

4. Pripremljenost dokumentacije:

Projekat se realizuje fazno, pri čemu je za pojedine deonice u toku obezbeđivanje potrebnih dozvola, za pojedine je u toku izrada prostorno-planske i tehničke dokumentacije, a za pojedine ova izrada tek treba da otpočne, što omogućuje da se olakša mogućnost finansiranja i sama realizacija projekta. Imajući u vidu da se finansira iz sopstvenih sredstava EMS-a, projekat ne bi trebalo da ima problema sa finansiranjem.

5. Izvori finansiranja:

Izvori finansiranja su obezbeđeni iz sopstvenih sredstava EMS-a.

20,9 miliona

2017-2021.


5. LITERATURA

[1] Zakon o energetici, „Službeni glasnik RS”, br. 145/2014

[2] Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine, „Službeni glasnik RS” br. 101/2015

[3] Zakon o efikasnom korišćenju energije, „Službeni glasnik RS” br. 25/2013

[4] Treći akcioni plan za energetsku efikasnost Republike Srbije za period do 2018. godine, „Službeni glasnik RS” br. 1/2017

[5] Nacionalni akcioni plan za korišćenje obnovljivih izvora energije Republike

Srbije, „Službeni glasnik RS” br. 53/2013

[6] Nacionalni program za integraciju Republike Srbije u Evropsku uniju, Dokument usvojen na sednici Vlade Republike Srbije održanoj 9. oktobra 2008. godine, http://www.parlament.gov.rs/aktivnosti/evropske-integracije/dokumenta.1015.html, pristupljeno u februaru 2017. godine

[7] Zakon o zaštiti životne sredine, „Službeni glasnik RS” br. 135/2004, 36/2009,

36/2009, dr. zakon, 72/2009, dr. zakon, 43/2011, odluka US i 14/2016 [8] Zakon o zaštiti zemljišta, „Službeni glasnik RS” br. 112/2015 [9] Zakon o vodama, „Službeni glasnik RS” br. 30/2010 i br. 93/2012

[10] Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini, „Službeni glasnik RS” br. 112/2015

[11] Zakon o zaštiti od nejonizujućih zračenja, „Službeni glasnik RS” br. 36/2009

[12] Zakon o upravljanju otpadom, „Službeni glasnik RS” br. 36/2009, 88/2010 i

14/2016

[13] Zakon o zaštiti vazduha, „Službeni glasnik RS”, br. 36/2009 i 10/2013

[14] Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu, „Službeni glasnik RS”,

br. 135/2004 i 88/2010

[15] Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu, „Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i 36/2009

[16] Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine,

„Službeni glasnik RS”, br. 135/2004 i 25/2015

[17] Zakon o hemikalijama, „Službeni glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 92/2011,

93/2012 i 25/2015

[18] Zakon o zaštiti prirode, „Službeni glasnik RS”, br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 -

ispr. i 14/2016

[19] Zakon o ratifikaciji Ugovora o osnivanju Energetske zajednice između Evropske zajednice i Republike Albanije, Republike Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Crne Gore, Rumunije, Republike Srbije i Privremene Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija,

„Službeni glasnik RS”, br. 62/2006

[20] Prvi ažurirani dvogodišnji izveštaj prema Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Beograd, februar

2016. godine

[21] Intended Nationally Determined Contribution of the Republic of Serbia, United Nations Framwork Convention on Climate Changes, http://www4.unfccc.int/submissions/INDC/Published%20Documents/Serbia/1/Republic_ of_Serbia.pdf


[22] Uredba o graničnim vrednostima emisija zagađujućih materija u vazduh iz postrojenja za sagorevanje, „Službeni glasnik RS”, br. 6/2016

[23] Western Balkan Sustainability Charter, 4 July 2016, Paris

[24] Regulation (EU) No 525/2013 of the European Parliament and of the Council of 21 May

2013 on a mechanism for monitoring and reporting greenhouse gas emissions and for reporting other information at national and Union level relevant to climate change and repealing Decision No 280/2004/EC Text with EEA relevance, http://eur- lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2013:165:0013:0040:en:PDF

[25] Zakon o planiranju i izgradnji, „Službeni glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014

[26] Zakon o komunalnim delatnostima, „Službeni glasnik RS”, br. 88/2011 i 104/2016

[27] Zakon o javnim preduzećima, „Službeni glasnik RS”, br. 15/2016

[28] Zakon o privrednim društvima, „Službeni glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011,

83/2014 - dr. zakon i 5/2015

[29] Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, „Službeni glasnik RS”, br.

88/2011, 15/2016 i 104/2016

[30] Zakon o lokalnoj samoupravi, „Službeni glasnik RS”, br. 129/2007 i 83/2014 - dr. zakon

[31] Zakon o javnim nabavkama, „Službeni glasnik RS”, br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015

[32] Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, „Službeni glasnik RS”, br. 44/95, 46/98,

1/2001 - odluka USRS, 101/2005 - dr. zakon, 27/2011 - odluka US i 88/2011

[33] Uredba o merenjima emisije zagađujućih materija u vazduh iz stacionarnih izvora zagađivanja, „Službeni glasnik RS”, br. 05/2016

[34] Uredba o vrstama aktivnosti i postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola,

„Službeni glasnik RS”, br. 84/2005

[35] Nacionalna lista indikatora zaštite životne sredine, 1. Vazduh i klimatske promene, NLI 1.8 Emisija gasova sa efektom staklene bašte, http://indicator.sepa.gov.rs/pretraga/indikatori/svefind/1bf6f054ac764d2a97ade52b6ec89 f32, pristupljeno u januaru 2017.

[36] Uredba o pravilima za dodelu državne pomoći, „Službeni glasnik RS”

br. 13/2010, 100/2011, 91/2012, 37/2013 i 97/2013

[37] SHARES Tool Manual, Version 2015.61110, European Commission, Eurostat, Directorate E: Sectoral and regional statistics, Unit E.5: Energy, http://ec.europa.eu/eurostat/web/energy/data/shares

[38] Izveštaj o sigurnosti snabdevanja za period 2013-2015. godina, Ministarstvo rudarstva energetike, 2016.

[39] Izveštaj o radu Agencije za energetiku Republike Srbije za 2015. godinu, Beograd, maj 2016.

[40] Izveštaj o održivom razvoju, NIS a.d, 2015.

[41] Pre-Feasibility Studies on 4 Biomass plants for District Heating Companies in Serbia, iC consulenten Ziviltechniker GesmbH, urađeno za potrebe Ministarstva rudarstva i energetike i KfW Entwicklungsbank, 21. 10. 2015. godine

[42] Kancelarija za evropske integracije, Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (NPAA), septembar, 2016.

[43] Dokumentacija NIS a.d., Novi Sad, 2016.

[44] JP Transnafta, Izgradnja Prvog objekta sistema produktovoda, 2016.

252


[45] Ministarstvo rudarstva i energetike, Dugoročni plan postepenog formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte, 2015.

[46] Ministarstvo rudarstva i energetike, Srednjoročni program formiranja i održavanja obaveznih rezervi nafte i derivata nafte za period 2015 - 2017. godina, 2015.

[47] Ministarstvo rudarstva i energetike, Uprava za rezerve energenata, 2016.

[48] JP Transnafta, Podaci o skladišnim kapacitetima, 2016.

[49] Republička direkcija za robne rezerve, Podaci o skladišnim kapacitetima, 2016. [50] NIS a.d., Blok Eneregetika, Idejno rešenje eksploatacije uljnih šejlova na

području Aleksinačkog basena.

[51] Regulation (EU) No 994/2010 of the European Parliament and of the Council of 20

October 2010 concerning measures to safeguard security of gas supply and repealing Council Directive 2004/67/EC Text with EEA relevance, http://eur-lex.europa.eu/legal- content/EN/ALL/?uri=CELEX:32010R0994

[52] European Network of Transmission System Operators for Gas, Ten Year Network

Development Plan, Annex F - Methodology, http://www.entsog.eu/publications/tyndp

[53] Dugoročni program eksploatacije uglja u ugljonosnim basenima EPS-a, za period do 2025. godine sa projekcijom razvoja do 2050. godine, Centar za površinsku eksploataciju i Geoing, Beograd, 2016.

[54] Zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima, „Službeni glasnik RS”, br.

101/2015

[55] Pravilnik o energetskoj efikasnosti građevinskih zgrada, „Službeni glasnik

RS”, br. 61/2011

[56] Pravilnik o uslovima, sadržini i načinu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada, „Službeni glasnik RS”, br. 69/2012

[57] Uredba o utvrđivanju graničnih vrednosti godišnje potrošnje energije,

„Službeni glasnik RS”, br. 18/2016

[58] Metodologija za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata, http://www.ppf5.rs/wp-content/uploads/2014/03/Project_prioritisation_methodology.pdf, pristupljeno u februaru 2017.

[59] Vodič za primenu Metodologije za selekciju i prioritizaciju infrastrukturnih projekata, http://www.ppf5.rs/wp- content/uploads/2014/03/Guidance_document_on_methodology_implementation.pdf, pristupljeno u februaru 2017.

[60] Kriterijumi za procenu strateške relevantnosti projekata u oblasti energije, http://www.ppf5.rs/wp- content/uploads/2014/03/Strategic_Relevance_Assessment_Criteria_Energy.pdf, pristupljeno u februaru 2017.

[61] Upitnik za procenu nedostataka projekata u oblasti energije, http://www.ppf5.rs/wp-content/uploads/2014/03/GAP_questionnaire_energy.pdf, pristupljeno u februaru 2017.



Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print