Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print
05.01.2018.

Nacrt Programa ekonomskih reformi (ERP) 2018-2020 - Tekst propisa


I. OPŠTI OKVIR I GLAVNI CILJEVI I SMERNICE EKONOMSKE POLITIKE

Očuvanje fiskalne stabilnosti uz podršku rastu

Republika Srbija uspešno privodi kraju sprovođenje trogodišnjeg programa fiskalne konsolidacije kroz Aranžman iz predostrožnosti sa Međunarodnim monetarnim fondom (u daljem tekstu: MMF). Na kraju 2014. godine deficit sektora države iznosio je

6,6% bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu: BDP), dok je dug sektora države iznosio

71,8% BDP sa rastućim trendom. Pred nama su bila dva puta, jedan je vodio u potpunu destabilizaciju javnih finansija i krizu javnog duga, dok je drugi podrazumevao primenu teških ali nužnih mera za ozdravljenje državnih finansija.

Postignuti rezultati u sprovođenju programa su impresivni. Prvobitni cilj potrebnog strukturnog prilagođavanja fiskalnog rezultata od 4% BDP je značajno premašen. U prethodne tri godine ostvareno je trajno poboljšanje rezultata od oko 6% BDP. Javni dug je od 2016. godine na silaznoj putanji, što je postignuto godinu dana ranije nego što je predviđeno programom.

Prioritet u narednom srednjoročnom periodu je očuvanje dostignuća u fiskalnoj oblasti koja su postignuta uz velike napore, uz podršku inicijativama koje bi trebalo da podstaknu rast, kao što je povećanje javnih investicija i smanjenje poreskog opterećenja za radnike sa niskim nivoom dohotka.

Makroekonomski održiv i inkluzivan rast privrede

Mere umerene fiskalne relaksacije delovaće na dva koloseka. Rasterećenjem privrede, kroz povećanje neoporezivog dela zarada, podstiče se rast i otvaranje novih radnih mesta, dok se kroz rast penzija i plata u delu javnog sektora jača kupovna moć domaćinstava i stimuliše unutrašnja tražnja. Stabilan priliv stranih direktnih investicija (u daljem tekstu: SDI) uz podršku inovacionim aktivnostima još jedna je potpora održivom rastu, dok su reforma obrazovnog sistema, podrška socijalnom preduzetništvu, rodno ravnopravno budžetiranje i podizanje minimalne cene rada samo neke od mera koje treba da obezbede inkluzivan i pravično distribuiran rast sa krajnjim efektom na smanjenje siromaštva.

Kreiranje makroekonomske politike fokusirano je na izgradnju institucionalnog okvira i otklanjanje barijera rastu. Uspešno sprovedene aktivnosti u prethodnom periodu ogledaju se u podizanju efikasnosti državne administracije, unapređenju zakonskih legislativa, većoj fleksibilnosti tržišta rada, poboljšanoj eksternoj poziciji zemlje, rastu priliva SDI i konkretnoj podršci rastu sektora malih i srednjih preduzeća.

Ključne pretpostavke za ostvarivanje predviđenog srednjoročnog scenarija ostaju očuvanje fiskalne stabilnosti, nastavak restrukturiranja privrede (posebno u delu javnog sektora), dalje unapređenje poslovnog okruženja, širenje i modernizacija proizvodnih kapaciteta, pre svega u sektoru razmenljivih dobara, kao i održavanje kontinuiteta u približavanju Evropskoj uniji (u daljem tekstu: EU).

Proces pristupanja EU

Proces evrointegracija pored uspostavljanja institucionalnog okvira i jačanja administrativnih kapaciteta, koji treba da obezbede i garantuju demokratiju i vladavinu prava, podrazumeva i kreiranje stabilnog makroekonomskog okruženja, razvoj tržišne ekonomije i jačanje njene sposobnosti da odgovori izazovima konkurencije u EU. Strateška posvećenost Vlade ka postizanju punopravnog članstva u EU, kao i napredak u ostvarenju ovog cilja, verifikovan je otvaranjem novih pregovaračkih poglavlja tokom 2017. godine. Početkom godine otvoreno je poglavlje 20 - Preduzetništvo i industrijska politika i poglavlje 26 - Obrazovanje i kultura, koje je privremeno zatvoreno. Sredinom 2017. godine otvorena su poglavlja 7 - Pravo intelektualne svojine i poglavlje 29 - Carinska unija. Tokom decembra otvorena su još dva poglavlja koja se odnose na pravo privrednih društava (poglavlje 6) i poglavlje 30 - Ekonomski odnosi sa inostranstvom. Redovan politički i ekonomski dijalog o otvorenim pitanjima iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajednica i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike Srbije sa druge strane, usvajanje Programa ekonomskih reformi za period 2017-2019. godine, Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike, zatim revidiranog Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije, sprovođenje Programa reforme upravljanja javnim finansijama za period 2016-2020. godine, usklađivanje domaćeg zakonodavstva, kao i donošenje opštih i sektorskih nacionalnih razvojnih strategija, uključujući i ovu strategiju, imaju za cilj da Republika Srbija u što kraćem roku ispuni ekonomske preduslove članstva zacrtane u acquis communautaire.

Vlada će aktivnim merama u narednom trogodišnjem periodu nastaviti unapređenje poslovnog ambijenta. Postignuta fiskalna stabilnost obezbeđuje poboljšanje svih makroekonomskih performansi. Dugoročnu održivost rasta treba dodatno da podrže kompleksni i sveobuhvatni reformski procesi, koje će Vlada nastaviti da sprovodi, kako bi se otklonile postojeće barijere i rizici. Time se stimuliše privatna inicijativa, budi preduzetništvo i inovativnost i afirmiše razvoj zasnovan na znanju i tehnološkom napretku, što će u krajnjoj liniji doprineti otvaranju novih radnih mesta i smanjenju nezaposlenosti.

II. SREDNJOROČNI MAKROEKONOMSKI OKVIR

1. Procene međunarodnog ekonomskog okruženja

Globalni ekonomski oporavak je ubrzan od početka godine, a procene rasta razvijenih zemalja i zemalja u usponu revidirane su naviše, usled rasta investicija, ubrzanja svetske trgovine, kao i poboljšanja poverenja privrednika i potrošača. Neujednačenost ostaje jedna od glavnih karakteristika globalnog rasta, kako među regionima, tako i unutar zemalja između različitih stratuma populacije. Sa druge strane, prisutna je nestabilnost na finansijskim tržištima, a inflacija je i dalje ispod zacrtanih granica. Sa tim u vezi potrebna je jasna ekonomska politika koja će osigurati oporavak na duži rok. Najavljena postepena normalizacija monetarne politike Saveznih rezervi SAD (u daljem tekstu: FED) mogla bi da se odrazi na promenu pariteta svetskih valuta i nivoe javnog duga zemalja u usponu. Globalni oporavak praćen je rastom cena primarnih proizvoda od početka godine, pre svega metala i nafte, a njihova stabilizacija se očekuje krajem 2018. godine. Rast u evro zoni je ubrzan, dok je region centralne i istočne Evrope u uzlaznoj fazi ciklusa. Rast najvažnijih izvoznih tržišta daje zamajac rastu u regionu, ali su ove ekonomije i dalje ranjive na promene na finansijskom tržištu, usled visoke zaduženosti privrede i stanovništva. Republika Srbija je poboljšanjem makroekonomskog ambijenta i otklanjanjem spoljnih i unutrašnjih neravnoteža povećala otpornost na eksterne šokove, dok rast u evro zoni deluje stimulativno na kretanje privredne i izvozne aktivnosti.

Prema oktobarskim projekcijama Međunarodnog monetarnog fonda prognoziran je globalni rast od 3,6% u 2017. godini, odnosno po 3,7% u 2018. i 2019. godini, što je poboljšanje prethodnih očekivanja. Rast će biti rezultat cikličnog oporavka investicione aktivnosti, povećanja obima proizvodnje prerađivačkog sektora i ubrzanja globalne trgovine, što će biti podržano oporavkom cena na tržištu primarnih proizvoda, a potvrđuje se kroz zabeleženo povećanje poverenja privrednika i potrošača. Za 2017. godinu rast razvijenih zemalja revidiran je naviše, usled većeg rasta u evro zoni, Kanadi i Japanu, dok se u srednjem roku očekuje blago usporavanje rasta ovih privreda sa 2,2% u 2017. na 1,8% u 2019. godini. Izgledi za zemlje u usponu su blago poboljšani. Projektovano je ubrzanje privreda u usponu sa 4,6% u 2017. na 5% u 2019. godini. Rast bi trebalo da bude uravnotežen i prisutan u većini privreda sveta, a pojedinačne recesije u nekim zemljama biće posledica isključivo unutrašnjih problema neekonomske prirode. Tokom srednjoročnog perioda očekuje se blago ubrzanje inflacije, koja će pratiti kretanje cena primarnih proizvoda i energenata na globalnom tržištu. Predviđa se umereni rast cena u razvijenijim ekonomijama od po 1,7% u 2017. i 2018. godini, a u zemljama u usponu ubrzanje, sa 4,2% u 2017. na 4,4% 2018. godini. Odluke OPEK o restrikciji proizvodnje nafte u novembru 2016. godine i Kine da smanji proizvodnju uglja snažno su uticale na rast cena primarnih proizvoda, dok su kumulirane zalihe delovale u suprotnom smeru i dovele do stabilizacije cena nafte na višem nivou.

ECB nastavlja sprovođenje programa kvantitativnog popuštanja kupovinom aktive u iznosu od 60 mlrd evra mesečno do kraja 2017. godine. Najavljena je mogućnost produženja ove mere i tokom 2018. godine sa ciljem približavanja inflacije zacrtanom cilju1. Istovremeno, referentna kamatna stopa ostaje na rekordno niskom nivou od 0,00%, odnosno -0,40% na depozite banaka. Sa druge strane, na sastanku guvernera FED u decembru odlučeno je da se podigne ciljani raspon za referentnu kamatnu stopu od 1,25% do 1,50% usled napretka privrede SAD, a u skladu sa ciljevima FED u pogledu pune zaposlenosti I stabilnosti cena. Očekuje se da će referentne kamatne stope rasti u narednom periodu s obzirom na umereni rast privredne aktivnosti i zaposlenosti od početka godine.

Prema novembarskim procenama Evropske komisije (u daljem tekstu: EK) oporavak ekonomske aktivnosti u evro zoni se nastavlja po stopama znatno većim od potencijalnih. Očekivani rast u 2017. godini iznosi 2,2%, a u 2018. i 2019. godini 2,1% i 1,9%, respektivno. Iako je rast privredne aktivnosti ojačao i proširio se na sve države članice, još uvek je prisutna nejednakost u privrednim ciklusima pojedinačnih država, što ugrožava sinhronizaciju monetarne politike ECB. Projekcija rasta za 2017. godinu revidirana je naviše za 0,5 p.p. u odnosu na majsku, usled snažnijeg doprinosa domaće tražnje od početka godine. Akomodativna politika ECB, rast zaposlenosti i značajno ubrzanje investicione aktivnosti pokrenuli su snažan rast domaće tražnje, koja je bila glavni pokretač privredne aktivnosti i u 2016. godini. Rast proizvodnje prerađivačkog sektora, novih porudžbina i pozitivnih očekivanja privrednika daju snažan impuls rastu nemačke privrede koji se u 2017. godini procenjuje na 2,2%, što je za 0,6 p.p. poboljšano očekivanje u odnosu na majsko. Istovremeno, procenjeni rast privrede Italije iznosi 1,5% i vođen je rastom domaće tražnje.

Tabela 1. Međunarodno okruženje - makroekonomski pokazatelji

2016 2017 2018 2019
Realni rast bruto domaćeg proizvoda2, % 3,4 3,8 4,0 4,0
Realni rast bruto domaćeg proizvoda u EU, % 1,9 2,3 2,1 1,9
Rast svetske trgovine3, % 1,9 4,0 3,8 3,8
Tromesečni EURIBOR -0,3 -0,3 -0,3 -0,1
Prinosi na desetogodišnje državne obveznice članica evro zone 0,1 0,3 0,6 0,8
Devizni kurs, evro/dolar, kraj perioda 1,11 1,13 1,18 1,18
Cene prehrambenih proizvoda, godišnje promene -2,6 1,2 0,7 2,5
Cene metala, u dolarima, godišnje promene -3,9 16,8 1,2 -1,0
Cene primarnih proizvoda, godišnje promene -0,5 10,6 -0,4 -0,3
Cene nafte, u dolarima 44,8 53,6 55,7 54,7

Izvor: EK, Jesenje projekcije, novembar 2017. godine

Oporavak privredne aktivnosti u narednom periodu odvijaće se u uslovima niske inflacije iako će proizvodni jaz biti pozitivan. Nakon što evro zona dostigne stopu rasta od 2,2% u 2017. godini, što je i najviša stopa u poslednjih deset godina, privredni rast će se nastaviti i u 2018. i 2019. godini, mada nešto usporenijim tempom. Projektovani rast zasniva se na usporavanju privatne potrošnje i investicija, umerenom ubrzanju državne potrošnje i blago pozitivnom doprinosu neto izvoza. Zahvaljujući odgovarajućoj fiskalnoj i monetarnoj politici, sprovedenim reformama na tržištu rada i niskoj inflaciji, privatna potrošnja je u proteklom periodu bila glavni pokretač rasta. U narednom srednjoročnom periodu očekuje se normalizacija monetarne politike ECB preko povećanja referentne kamatne stope, što će podstaći štednju i uz usporavanje rasta zarada i raspoloživog dohotka u 2018. i 2019. godini doprineti usporavanju rasta privatne potrošnje sa 1,8% u 2017. godini na 1,5% u 2019. godini. Smanjenjem udela javnog duga u BDP i kamata na međunarodnom tržištu kapitala stvoreni su uslovi za jači uticaj fiskalne politike na ekonomski rast. Očekuje se pozitivan doprinos državnih izdataka od po 0,3 p.p. u narednom periodu. Rast profitnih marži, povećana tražnja i smanjenje pritisaka razduživanja, uz ubrzanu investicionu aktivnost EK (Investicioni plan za Evropu EK), glavni su faktori koji će uticati na rast investicione potrošnje u narednom periodu. U periodu 2017-2019. godine očekuje se prosečni rast investicija od 3,7%, vođen ubrzanjem investiranja u opremu usled uzlazne faze privrednog ciklusa. Rast izvoza će biti

potpomognut rastom globalne tražnje i postepenim oporavkom globalne privrede. Nakon pogoršanja odnosa razmene tokom 2017. godine, očekuje se njihov rast od 0,5% u 2018. godini, dok će u 2019. godini ostati nepromenjeni. Ova kretanja, uz stabilnost uvoznih cena rezultiraće smanjenjem suficita tekućeg računa platnog bilansa sa 3% BDP u 2017. godini na 2,9% BDP u 2019. godini.

Kao rezultat privrednog oporavka očekuje se snažan rast zaposlenosti u narednom periodu, uz nastavak smanjenja stope nezaposlenosti na 9,1% do kraja 2017. godine. Trend pada nezaposlenosti će se nastaviti, ali usporenim tempom, tako da se na kraju projektovanog perioda očekuje stopa nezaposlenosti od oko 8%, što predstavlja najnižu stopu posle 2008. godine, međutim još uvek veću u odnosu na pretkrizni nivo.

U narednom srednjoročnom periodu trend inflacije će pratiti cene primarnih proizvoda i energenata, ali će i dalje biti pod uticajem niske bazne inflacije. Predviđena je inflacija od 1,5% u 2017. godini odnosno 1,4% i 1,6% u 2018. i 2019. godini, respektivno. I pored pozitivnog proizvodnog jaza, niska inflaciona očekivanja i cene primarnih proizvoda, kao i sporiji rast zarada ograničavaju veći rast inflacije.

Fiskalna politika će imati neutralan doprinos rastu u narednom periodu, iako će u nekim članicama ona biti blago ekspanzivna. U 2017. godini fiskalni deficit će iznositi 1,1% BDP, što je za 0,3 p.p. manje od prethodno očekivanog, usled snažnijeg rasta BDP. U 2018. i 2019. godini projektovan je deficit od 0,9% i 0,8% BDP, respektivno, uz stabilizaciju strukturnog deficita. Očekivani snažniji oporavak privrede, niske kamatne stope i posledično razduživanje glavni su faktori koji su uticali na projektovano smanjenje fiskalnog deficita u gotovo svim državama članicama evro zone. Snažniji nominalni rast i niske kamatne stope zadržaće javni dug na opadajućoj putanji, sa 89,3% BDP u 2017. na 85,2% BDP u 2019. godini.

Makroekonomski izgledi su praćeni rizicima, koji su manje izraženi nego u ranijim projekcijama. Rizici koji mogu ugroziti ekonomski rast su eksterne prirode i odnose se na geo-političke tenzije i na brže nego očekivano povećanje restriktivnosti monetarne politike FED. Posledično povećanje finansijskih rizika i averzije prema riziku od strane investitora može ugroziti rast u zemljama u eksternom okruženju EU, a posredno i rast EU28. U srednjem roku, postoji i rizik od rebalansiranja kineske privrede, odnosno rast korporativnih kredita u Kini, što ukazuje na moguće povećanje finansijskog rizika u zemlji, dok vođenje protekcionističke trgovinske politike u SAD može imati negativan uticaj na globalni oporavak.

Neizvesnost u pogledu pregovora sa Ujedinjenim Kraljevstvom (u daljem tekstu: UK) o izlasku zemlje iz EU i snažnija aprecijacija evra od očekivane može imati negativne posledice na ekonomsku aktivnost i predviđeni oporavak.

2. Tekuća ekonomska kretanja i izgledi za 2017. godinu

U 2016. godini, postignuto je ubrzanje privredne aktivnosti uz snažno fiskalno prilagođavanje, te je srpska privreda ostvarila rast od 2,8%, što je značajno premašilo prvobitne projekcije koje su tri puta revidirane naviše.

Posmatrano sa proizvodne strane pozitivan uticaj imali su svi sektori, sa dominantnom ulogom usluga čiji je pozitivan doprinos iznosio 1,4 p.p. i bio je determinisan pre svega rastom trgovine i saobraćaja ali i sve značajnijom ulogom usluga vezanih za informaciono-komunikacione tehnologije. Poljoprivreda je usled povoljnih agrometeoroloških uslova ali i većih zasađenih površina zabeležila rast od 8,1%, dok je rast ukupne industrije bio opredeljen povećanjem proizvodnje električne energije, kao i rastom prerađivačke industrije. Otklanjanje administrativnih barijera obezbedilo je ubrzanje privatnih investicija u prvoj polovini godine, koje su potpomognute intenziviranjem javnih radova u drugom polugodištu rezultirale međugodišnjim rastom građevinarstva od 3,2%.

Posmatrano po agregatima upotrebe pozitivan doprinos rastu BDP u 2016. godini dale su sve komponente. Unapređenje poslovnog ambijenta, poboljšanje finansijske pozicije preduzeća, diverzifikovan priliv SDI u delatnosti koje proizvode razmenljiva dobra, poboljšanje konkurentske pozicije zemlje i nove tržišne niše obezbedile su rast izvoza i investicija od 12% i 5,1%, respektivno. Time su ove dve komponente opredelile polovinu privrednog rasta u 2016. godini, što je model na kome se dugo godina insistiralo i koji predstavlja cilj kreatora mera makroekonomske politike. Kratkoročni negativni efekti fiskalne konsolidacije na privatnu potrošnju ublaženi su rastom zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru, smanjenjem troškova finansiranja i većim obimom novoodobrenih kredita, posebno gotovinskih, kao i povoljnijim cenovnim kretanjima.

Pozitivna privredna kretanja zabeležena u 2016. godini, nastavljena su i tokom 2017. godine. Međutim, aktiviranje jednokratnih negativnih činilaca imalo je za posledicu usporavanje aktivnosti u pojedinim delatnostima sa značajnim učešćem u BDP i posledično njihov signifikantan negativan doprinos ukupnom privrednom rastu. Loši vremenski uslovi sa početka godine usporili su građevinsku aktivnost ali i ometali proizvodne procese u rudarstvu i proizvodnji električne energije, na šta su se nadovezali nepovoljni agrometeorološki uslovi koji su desetkovali prinose najvažnijih poljoprivrednih kultura što je imalo za posledicu nešto skromnije stope privrednog rasta u prva dva kvartala.

Prema fleš proceni RZS privredni rast u trećem kvartalu je ubrzan i iznosi 2,1% mg. Vođen je rastom industrijskog i uslužnog sektora, a potpomognut ubrzanjem građevinske aktivnosti. Prerađivačka industrija stabilno raste, uticaj jednokratnih faktora na elektro-energetski sektor slabi, dok poljoprivredna proizvodnja zadržava negativan doprinos. Posmatrano po komponentama upotrebe, dominantan izvor rasta je lična potrošnja, što je rezultat rasta raspoloživog dohotka stanovništva kao i rasta zaposlenosti. Jača pozitivan doprinos investicija, čiji je međugodišnji rast prema proceni Ministarstva finansija preko 6%, dok je doprinos neto izvoza blago negativan.

Visokofrekventni indikatori pokazuju stabilan rast najvećeg dela privrede u prvih devet meseci 2017. godine. Negativni rizici aktivirani su u delatnostima rudarstva, proizvodnje električne energije i građevine, što je uticalo na usporavanje aktivnosti u prvoj polovini godine. Početkom drugog polugodišta mesečni podaci ukazuju na oporavak u ovim sektorima, pre svega u građevinarstvu i rudarstvu. Očekuje se da će intenziviranje strukturnih reformi u javnim preduzećima, koja su nosioci proizvodnje u ovim delatnostima, povećati otpornost proizvodnih procesa na spoljne šokove i doprineti većoj efikasnosti, čime će se obezbediti kontinuiran rast kreirane bruto dodate vrednosti (u daljem tekstu BDV). Prerađivačka industrija, kao najznačajniji segment ukupne industrije sa učešćem u BDP od oko 15%, u prvih devet meseci 2017. godine beleži međugodišnje povećanje fizičkog obima proizvodnje za 6,8%. Rast je diverzifikovan i ima izvore pre svega u izvozno orijentisanim delatnostima, a u osnovi je rezultat efekata SDI. Po značaju se izdvajaju hemijska, gumarska i mašinska industrija, kao i proizvodnja metalnih proizvoda i proizvodnja električne opreme. Stabilan rast, sa sve značajnijom ulogom, ostvaruju i duvanska industrija i proizvodnja osnovnih metala. Negativan uticaj u ovom periodu ima delatnost proizvodnje motornih vozila, dok se u poslednjim mesecima beleži i usporavanje prehrambene industrije, što je posledica loše poljoprivredne godine ali i tržišnih neizvesnosti. Posmatrano po namenskim grupama ulogu dominantnog izvora rasta imaju intermedijarni proizvodi čija je proizvodnja u odnosu na prošlu godinu veća za 10,1% i vođena je rastom hemijske i gumarske industrije. Značajan rast od 11,1% ostvaren je i u grupi kapitalnih dobara sa najznačajnijim uticajem mašinske industrije, a pozitivan doprinos daje i proizvodnja trajnih i netrajnih proizvoda. Negativan uticaj na ukupni rast industrije u ovom periodu dala je proizvodnja energije gde je zabeležen međugodišnji pad od 3,9%. Uslužni sektor beleži stabilan rast u uslovima fiskalne stabilizacije, što je potvrda adekvatne odmerenosti preduzetih mera. U periodu januar-septembar 2017. godine maloprodajni promet je zabeležio realni rast od 4%. Najveći rast ostvaren je u prometu neprehrambenih proizvoda od 7,1%. Hranom, pićem i duvanom trgovalo se za 3,4% više, dok je promet motornim gorivom na približno istom nivou kao i prošle godine. Strateška orijentacija Vlade ka jačanju turističkih usluga rezultirala je rastom broja turista kojih je u ovom periodu bilo oko 2,4 miliona, što je povećanje od 12,4% u odnosu na isti period prethodne godine uz preko 6,5 miliona ostvarenih noćenja (povećanje za 10,1%). Istovremeno devizni priliv od turizma je veći za 14%, a realni promet u ugostiteljstvu za skoro 8%. Nastavljen je značajan rast fizičkog obima kopnenog i vazdušnog saobraćaja kao i telekomunikacionih usluga.

U 2017. godini nastavljeno je poboljšanje stanja na tržištu rada, što je pre svega rezultat rasta privredne aktivnosti i s tim u vezi povećane tražnje za radnom snagom, ali i povoljnijeg radnog ambijenta koji je ostvaren izmenama radnog zakonodavstva, praćeno uspešnim programima prekvalifikacija, podsticajima za samozapošljavanje i aktivnim politikama zapošljavanja. Prema podacima Ankete o radnoj snazi broj zaposlenih u prvom polugodištu 2017. godine, na međugodišnjem nivou je povećan za 3,8%, dok je stopa nezaposlenosti smanjena za 3,9 p.p. i iznosila je 13,2%. Rast broja zaposlenih u ovom periodu najvećim delom bio je rezultat povoljnih kretanja u sektorima industrije i usluga. Formalna zaposlenost, kao kvalitetniji deo ukupne zaposlenosti, povećana je za 5%, dok je neformalna zaposlenost smanjena za 0,6% pre svega kao rezultat efikasnijeg delovanja inspekcijskih službi na suzbijanju sive ekonomije. Značajno smanjenje stope dugoročne nezaposlenosti sa 11,2% na 8,1%, još jedan je od pokazatelja koji potvrđuje poboljšanje na tržištu rada. Pozitivna kretanja na tržištu rada potvrđuju i podaci iz Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja, prema kojima je prosečan broj formalno zaposlenih u periodu januar-septembar 2017. godine povećan za 2,9%, mg. Rast zaposlenosti u ovom periodu u potpunosti je rezultat rasta broja zaposlenih u privatnom sektoru (5%), dok je u javnom sektoru zaposlenost smanjena za 1,5%. Rast zaposlenosti zabeležen je u prerađivačkoj industriji, rudarstvu, trgovini i dr, što je u skladu sa povoljnim ekonomskim kretanjima u ovim sektorima. Takođe, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, broj aktivno nezaposlenih lica je u periodu januar-septembar 2017. godine smanjen za 8,1%, mg.

Rast zarada u privatnom sektoru i njihovo blago opadanje u javnom sektoru uticali su na nastavak smanjivanja njihovog jaza i tokom 2017. godine. Tako je u periodu januar- septembar 2017. godine prosečna neto zarada u privatnom sektoru bila za 3,6% niža od zarade u javnom sektoru, što je u poređenju sa 2016. godinom smanjenje razlike za 1,7 p.p. Ukupna prosečna neto zarada u periodu januar-septembar 2017. godine povećana je realno za 0,9% mg, što je u potpunosti bilo opredeljeno rastom zarada u privatnom sektoru (1,5%). Posmatrano prema delatnostima, rastu zarada najviše su doprinele prerađivačka industrija i trgovina. Istovremeno, realna prosečna neto zarada u javnom sektoru je blago snižena za 0,1% kao posledica smanjenja plata u administraciji i javnim lokalnim preduzećima, što nije moglo biti kompenzovano rastom zarada u javnim državnim preduzećima, zdravstvu i obrazovanju.

Na osnovu zabeleženih veoma pozitivnih rezultata na tržištu rada u periodu januar-septembar 2017. godine, kao i rasta privredne aktivnosti u prvom polugodištu, ali i očekivanog ubrzanja rasta BDP u drugom delu godine, procenjuje se da će ukupna zaposlenost ostvariti rast u 2017. godini, vođen pre svega rastom zaposlenosti u privatnom sektoru.

U periodu januar-oktobar 2017. tekući deficit je iznosio oko 1,5 mlrd evra i u potpunosti je bio pokriven neto prilivom SDI (2,0 mlrd evra). Na nivou godine procenjuje se da će tekući deficit iznositi oko 1,7 mlrd evra, odnosno 4,6% BDP, što je za 1,5 p.p. više u odnosu na 2016. godinu. Rast tekućeg deficita u poređenju sa istim periodom prethodne godine najvećim delom je posledica rasta trgovinskog deficita, usled nepovoljnih vremenskih prilika početkom 2017. godine koji su se odrazili na veći uvoz energenata. U prilog tome da je povećanje tekućeg deficita početkom godine u velikoj meri bilo uslovljeno hladnim vremenom ukazuje njegovo smanjenje tokom T2 i T3, na 3,8% i 4,1% BDP. Tokom 2017. godine pogoršani su i odnosi razmene za 1,8% mg (u periodu januar- oktobar), kao posledica bržeg rasta uvoznih cena (4,5% mg), pre svega energenata zbog poskupljenja nafte na svetskom tržištu, u odnosu na rast izvoznih cena (2,6% mg). Suficit u razmeni usluga sa inostranstvom povećan je za 4,2% mg, pre svega u oblasti informaciono-komunikacione tehnologije (24,5% mg) i ostalih poslovnih usluga (27,6% mg). S druge strane, rast neto odliva po osnovu primarnog dohotka najvećim delom je pokriven rastom neto priliva po osnovu sekundarnog dohotka.

Realizacija projekata po osnovu SDI iz prethodnog perioda, rast tražnje naših glavnih spoljnotrgovinskih partnera (zemalja zone evra i CEFTA), unapređenje poslovnog ambijenta i rast konkurentnosti domaće industrije, povoljno su se odražavali na rast izvoza (od 11,6% mg), koji karakteriše veća proizvodna i geografska diversifikacija. Vrednost izvoza prerađivačke industrije je u prvih deset meseci 2017. godine ostvarila mg rast od 14,1%. Najveći pozitivan doprinos poticao je od izvoza osnovnih metala (najviše proizvoda od gvožđa, čelika i bakra) i proizvoda od gume i plastike (automobilske gume), zatim hemikalija, mašina i opreme, metalnih proizvoda, električne opreme i prehrambenih proizvoda. Od dvadeset tri oblasti prerađivačke industrije samo izvoz duvanskih proizvoda je međugodišnje smanjen sa maksimalnog nivoa dostignutog u prethodnoj godini.

Rast vrednosti uvoza od 13,5% mg se u najvećoj meri duguje rastu cena sirove nafte i gasa. Pored toga, povećan je i uvoz drugih repromaterijala - pre svega osnovnih metala, ali i mašina i opreme, a u manjoj meri potrošne robe.

Deficit na računu primarnog dohotka bio je viši za 22,6% mg, pre svega kao posledica očekivano većih rashoda po osnovu direktnih investicija (najviše po osnovu reinvestirane dobiti). Suficit na računu sekundarnog dohotka veći je 10,1% mg, što je uglavnom rezultat povećanog priliva doznaka.

Na računu kapitalnih i finansijskih transakcija u periodu januar-oktobar 2017. godine zabeležen je neto priliv od 2 mlrd evra, pre svega po osnovu SDI koje u prvih deset meseci 2017. godine beleže rast od 26,4% mg, što je bilo više nego dovoljno za pokriće deficita tekućeg računa (132,8%). Priliv po osnovu SDI je ostao projektno diversifikovan, a najviše je bio usmeren u prerađivačku industriju, finansijski sektor, građevinarstvo i trgovinu. Posmatrano po zemljama, najveći deo direktnih investicija poticao je iz zemalja EU, ali su povećane i investicije iz Kine (uključujući Hong-Kong i Tajvan), Rusije i Ujedinjenih Arapskih Emirata. Očekujemo da će neto priliv SDI u 2017. godini biti oko 2,1 mlrd evra (5,7% BDP), što će obezbediti punu pokrivenost deficita tekućeg računa. Po osnovu portfolio investicija u periodu januar-oktobar 2017. godine zabeležen je neto odliv od 16,0 mil. evra, što je za 731,3 mil. evra manje nego u istom periodu prošle godine. Po osnovu finansijskih kredita rezidenti su se neto zadužili prema inostranstvu za 22,7 mil. evra, a gotov novac i depoziti u inostranstvu smanjeni su za 461,1 mil. evra. Devizne rezerve Narodne banke Srbije (u daljem tekstu: NBS; bez međuvalutnih promena i promena cena), koje su povećane za 916,9 mil. evra, na nivou su koji obezbeđuje adekvatnu zaštitu od eksternih potresa - s obzirom da pokrivaju gotovo šest meseci uvoza roba i usluga i 248,3% duga4 koji dospeva u narednoj godini dana.

Inflacija se u toku cele 2017. godine kretala unutar granica novog, nižeg cilja od 3±1,5%. Kretanje međugodišnje inflacije početkom godine bilo je opredeljeno oporavkom svetskih cena nafte od druge polovine 2016. godine, kao i efektima izuzetno hladnog vremena početkom godine na rast cena voća, povrća i ogreva. Nakon dostizanja 4% u aprilu pod uticajem jednokratnih poskupljenja malog broja proizvoda, inflacija je od maja imala silaznu tendenciju i u drugoj polovini godine se stabilizovala oko ciljanih 3%. Da su inflatorni pritisci ostali niski, ukazuje bazna inflacija, koja se tokom cele 2017. godine kretala oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja i koja je u novembru iznosila 1,4%.

Kreditna aktivnost i monetarna kretanja. Dosadašnje ublažavanje monetarne politike NBS, pojačana konkurencija među bankama, ubrzanje ekonomske aktivnosti i oporavak tržišta rada, pad premije rizika i niske kamatne stope na evro tržištu novca doprinose daljem rastu kreditne aktivnosti. Rast domaćih kredita (po isključenju efekta promene deviznog kursa) je sa 2,9% mg na kraju 2016. godine ubrzan na 6,4% mg u oktobru 2017. godine. Oporavku kreditne aktivnosti u većoj meri doprinosi rast kredita stanovništvu (11,8% mg u oktobru), a sve više i kreditiranje privrede, koje od leta beleži povoljnije tendencije (mg rast od 2,0% u oktobru). Pritom, rast kreditne aktivnosti se nastavlja i pored intenzivnih aktivnosti banaka i NBS na rešavanju problematičnih kredita (u daljem tekstu: NPL), čije se učešće u ukupnim kreditima (11,9% u oktobru) nalazi na najnižem nivou nakon decembra 2008. godine. Isključujući efekat otpisa NPL u poslednjoj godini dana, međugodišnji rast ukupnih kredita u oktobru iznosio je 11,3%, od čega kredita privredi 8,7%, a stanovništvu 14,2%. Dalji oporavak kreditne aktivnosti potvrđuju i novoodobreni krediti koji su u prvih deset meseci bili viši za 22% (stanovništvu) i 8% (privredi). Iako su u kreditiranju stanovništva i dalje najzastupljeniji dinarski gotovinski krediti, primetan je oporavak stambenog kreditiranja, kojem doprinosi oporavak tržišta nekretnina i rast zarada i zaposlenosti u privatnom sektoru. Kod privrede krediti za obrtna sredstva čine nešto više od polovine novoodobrenih (53%), a zadržano je relativno visoko učešće investicionih kredita (oko 22%). Imajući u vidu ubrzanje ekonomske aktivnosti i povoljna kretanja na tržištu rada, dosadašnje ublažavanje monetarne politike NBS i monetarnu politiku ECB koja ostaje ekspanzivna i u 2018. godini, očekujemo da će se rast kreditne aktivnosti nastaviti i u narednom periodu. Slična očekivanja - rast tražnje za kreditima i ublažavanje kreditnih standarda po osnovu nižih troškova izvora za kredite - iskazuju i banke u anketama o kreditnoj aktivnosti, koju sprovode, kako NBS za banke koje posluju na teritoriji Srbije, tako i Evropska investiciona banka za banke čiji supsidijari posluju u Srbiji.

Poboljšana fiskalna pozicija države ograničavala je rast ponude novca tokom 2017. godine, dok je veće kreditiranje privatnog sektora delovalo u suprotnom smeru. Nominalno posmatrano, dinarski agregati su u oktobru bili gotovo nepromenjeni u odnosu na kraj 2016. godine, dok su u realnom izrazu smanjeni - M1 za 2,5%, a M2 za 2,9%. Dinarska štednja građana u oktobru je iznosila 48,5 mlrd dinara. Devizna štednja građana dostigla je skoro 9,0 mlrd evra, što se uz rast deviznih depozita preduzeća, zahvaljujući dobrim izvoznim rezultatima, odrazilo na rast ukupnih deviznih depozita od početka godine za 538,4 mil. evra. Posmatrano na međugodišnjem nivou rast monetarnih agregata usporava tokom 2017. godine i u oktobru je M1 bio realno viši za 7,6%, M2 za 8,4%, a M3 2,8%.

Dinar je u toku 2017. godine nominalno ojačao prema evru za 3,2%. Početkom godine su bili prisutni kratkoročni pritisci ka slabljenju dinara kao posledica visoke tražnje domaćih preduzeća za devizama, najviše uvoznika energenata, kao i neizvesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu u uslovima divergentnosti monetarnih politika vodećih centralnih banaka, zbog čega su strani investitori smanjivali svoje portfelje državnih hartija od vrednosti. Tokom februara i marta deprecijacijski pritisci su slabili, a od aprila preovlađuju aprecijacijski pritisci. Na to su uticali dobri izvozni rezultati i visok priliv SDI. Aprecijacijski pritisci generisani su i povratkom stranih investitora na tržište državnih hartija od vrednosti u uslovima povoljnijih izgleda za rast regiona centralne i istočne Evrope i jačanje domaćih makroekonomskih fundamenata, sezonskim rastom priliva doznaka, kao i rastom valutno indeksirane aktive banaka povezanim i sa valutno indeksiranim kreditiranjem privrede. Relativnoj stabilnosti na deviznom tržištu već duže vreme doprinosi poboljšanje makroekonomskih fundamenata, koje je rezultiralo padom premije rizika zemlje na najniži nivo otkad se prati za Srbiju. Tokom decembra, preovladali su deprecijacijski pritisci, usled rasta tražnje uvoznika energenata za devizama i u uslovima očekivanja da će FED na sastanku u decembru povećati referentnu kamatnu stopu, što se, očekivano i desilo.

Radi ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija kursa dinara, NBS je tokom 2017. godine intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu u oba smera - kupovinom 1.310 mil. evra i prodajom 570 mil. evra.

3. Srednjoročni makroekonomski scenario

Na osnovu aktuelnih ekonomskih pokazatelja i izgleda u Republici Srbiji i međunarodnom okruženju, imajući u vidu postignutu fiskalnu stabilnost kao i planirane ekonomske politike, Aranžman iz predostrožnosti sa MMF i evidentno poboljšanje privrednog ambijenta i eksterne pozicije zemlje, projektovana su kretanja osnovnih makroekonomskih agregata i indikatora za Republiku Srbiju u periodu 2018-2020. godine.

Za period od 2018. do 2020. godine projektovana je kumulativna stopa rasta BDP od 11,4%, determinisana rastom domaće tražnje kroz oporavak privatne potrošnje i intenziviranje investicione aktivnosti. Reformski zakoni uz postignutu makroekonomsku stabilnost i unapređenja javne administracije poboljšali su poziciju zemlje na međunarodnim listama konkurentnosti, dok se od intenziviranja strukturnih reformi očekuje dalje povećanje efikasnosti i produktivnosti privrede. Priliv SDI koji je projektovan na preko dve milijarde evra godišnje obezbediće transfer tehnologije i know- how, doprineti rastu konkurentnosti ukupne privrede i omogućiti prodor na nova tržišta. Sa druge strane, Vlada daje podršku domaćim inicijativama i razvoju privatnog sektora kroz konkretne programe u okviru "Decenije preduzetništva" ali i nizom mera usmerenih pre svega na poljoprivredu, sektor IKT i turizam. Očekuje se i intenziviranje investicija u zaštitu životne sredine kao i u obnovljive izvore energije. Sve aktivnosti uzimaju u obzir neophodnost regionalne ravnomernosti i socijalne pravednosti privrednog rasta.

Tabela 2. Projekcija osnovnih makroekonomskih pokazatelja Republike Srbije

Procena Projekcija
  2017 2018 2019 2020
BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 4.469 4.755 5.057 5.417
Realni rast BDP, % 2,0 3,5 3,5 4,0
Deflator BDP, % 2,8 2,8 2,8 3,0
Realni rast pojedinih komponenti BDP, %
Lična potrošnja 1,8 2,7 3,4 3,8
Državna potrošnja 1,4 2,2 1,9 2,7
Bruto investicije u osnovne fondove 4,3 5,1 4,1 5,3
Izvoz robe i usluga 9,8 8,8 8,4 7,9
Uvoz robe i usluga 10,6 7,0 7,2 7,0
Saldo robe i usluga, u EUR, % BDP -7,7 -6,7 -6,2 -6,0
Saldo tekućeg računa, u EUR, % BDP -4,6 -4,2 -4,1 -3,9
Inflacija, prosek perioda, % 3,1 2,7 2,8 3,0

Izvor: MFIN

Realni sektor. Stabilizacija javnih finansija, uz reformske zakone i strukturne reforme, bitno ublažava unutrašnje i spoljne neravnoteže, čineći privredu otpornijom na endogene i egzogene šokove. Incidentna kratkoročna usporavanja rasta BDP ne mogu ugroziti njegovu rastuću putanju u narednom trogodišnjem periodu. Vlada će voditi odgovornu i predvidivu fiskalnu politiku sa ciljem očuvanja fiskalnih dostignuća. Mere umerene fiskalne relaksacije delovaće na dva koloseka. Rasterećenjem privrede, kroz povećanje neoporezivog dela zarada, podstiče se rast i otvaranje novih radnih mesta, dok se kroz rast penzija i plata u delu javnog sektora jača kupovna moć domaćinstava i stimuliše unutrašnja tražnja. Stabilan priliv SDI uz podršku inovacionim aktivnostima još jedna je potpora održivom rastu, dok su reforma obrazovnog sistema, podrška socijalnom preduzetništvu, rodno ravnopravno budžetiranje i podizanje minimalne cene rada samo neke od mera koje treba da obezbede inkluzivan i pravično distribuiran rast sa krajnjim efektom na smanjenje siromaštva.

Za 2018. godinu projektovan je realni rast privredne aktivnosti od 3,5%. Uzimajući u obzir opreznost pri projektovanju poljoprivredne proizvodnje i građevinske aktivnosti, odnosno umerena očekivanja vezana za investicije i izvoz, ova projekcija se može smatrati konzervativnom.

Nosioci rasta u narednoj godini će biti sektori industrije i usluga, a očekuje se da će ova dva sektora kreirati dve trećine ukupnog rasta. Stabilno povećanje proizvodnje prerađivačke industrije, uz oporavak elektro-energetskog sektora, obezbediće rast ukupne industrije od oko 5,5%. Projektovan je rast uslužnog sektora od 2,2%. U prvih devet meseci 2017. godine sektor usluga stvorio je 2% više BDV u odnosu na isti period prethodne godine, a realno je očekivati njegovo ubrzanje inicirano povećanjem penzija i plata u javnom sektoru. Vraćanje poljoprivredne proizvodnje na prosečan višegodišnji nivo obezbediće stopu rasta poljoprivrede od oko 9%, dok će kod građevinarstva započeti projekti ubrzati aktivnosti za 4,9%. Posmatrano sa rashodne strane BDP najznačajniji izvor rasta biće privatna potrošnja, što je očekivano budući da je to dominantna komponenta rashodne strane BDP, a koja će biti stimulisana merama fiskalne relaksacije. Projektovan rast privatne potrošnje od 2,7%, čime će njen doprinos ukupnom rastu iznositi 2 p.p. zasnovan je na zdravim izvorima, niži je od realnog rasta BDP i neće generisati povećanje unutrašnje i spoljne neravnoteže. U dugoročnom smislu je važnija uloga investicija kao dominantnog izvora rasta. U 2018. godini očekuje se ubrzanje investicione aktivnosti i njihov realan rast od 5,1%, čime će dati doprinos ukupnom rastu privrede od 1 p.p. Izvoz stabilno raste, diverzifikovan je i ne postoje rizici njegovog usporavanja u srednjem roku. Očekuje se povećanje izvoza za 8,8% i rast uvoza za 7% čime će neto izvoz dati blago pozitivan doprinos privrednom rastu. Ovakva kretanja, uz bolje odnose razmene rezultiraće poboljšanjem salda tekućeg računa čije se učešće u BDP smanjuje na 4,2%. Privredni rast sa jedne strane i dobar fiskalni rezultat sa trajnim smanjenjem deficita, sa druge strane, uz povoljnije uslove zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu, obezbediće nastavak smanjenja učešća spoljnog i javnog duga u BDP u 2018. godini.

U srednjoročnom periodu očekuje se ubrzanje rasta potencijalnog BDP. U 2017. godini očekuje se rast potencijalnog BDP od oko 2,5%. Najveći impuls njegovom rastu daće snažan oporavak na tržištu rada, a u manjoj meri faktor kapitala kao rezultat predviđenog intenziviranja investicione aktivnosti u drugoj polovini godine. Procena potencijalnog rasta u srednjoročnom periodu zasnovana je na ubrzanom privrednom oporavku, pri čemu se očekuje da proizvodni jaz bude zatvoren početkom 2019. godine. Prognozira se da će na rast potencijalnog BDP u narednim godinama pozitivno uticati jačanje investicione aktivnosti i nastavak povoljnih kretanja na tržištu rada. Povoljniji uslovi finansiranja i jača investiciona aktivnost u sektorima saobraćaja, energetike i poljoprivrede povećaće potencijal privrede.

Nastavak sprovođenja reformi u pravcu kreiranja podsticajnog ambijenta za investicije i zapošljavanje, omogućiće i efikasnije korišćenje postojećih nedovoljno iskorišćenih proizvodnih kapaciteta.

Grafikon 1. Doprinosi stopi realnog rasta BDP, proizvodni i rashodni pristup, p.p.


Srednjoročnom makroekonomskom projekcijom predviđen je prosečan realni rast BDP od 3,7%. Treba imati u vidu činjenicu da će rast biti ostvaren paralelno sa procesom učvršćivanja fiskalne stabilnosti, smanjenja javnog duga i strukturnim reformama. Očekuje se stabilan rast investicija sa postepenim povećanjem njihovog učešća u BDP. Izvoz će rasti po prosečnoj stopi od 8,4%, dok je projektovani prosečni godišnji rast uvoza 7%. Dalje smanjenje nezaposlenosti uz rast zarada, potpomognuto boljim uslovima kreditiranja i merama fiskalne relaksacije daće stimulans domaćoj tražnji pa se očekuje prosečan godišnji rast lične potrošnje od 3,3%, praćen rastom državne potrošnje od 2,3% prosečno godišnje. Posmatrano na strani ponude glavni izvor rasta biće uslužni sektor, a značajan doprinos daće i industrijska proizvodnja za koju se očekuje prosečan rast od oko 6%. Građevinska aktivnost će nakon rasta od oko 5% u 2018. godini ubrzati i ostvarivati stope veće od 6% u 2019. i 2020. godini. Posmatrano sa proizvodne strane, u periodu 2017 -

2019. godine najveći doprinos rastu BDP očekuje se od uslužnog sektora i industrijske proizvodnje. Rast investicione aktivnosti privatnog sektora, kao i intenziviranje realizacije infrastrukturnih projekata rezultiraće pozitivnim doprinosom građevinarstva, dok bi doprinos poljoprivrede trebao da bude blago pozitivan.

Grafikon 2. Ciklično kretanje privredne aktivnosti Grafikon 3. Doprinosi faktora proizvodnje potencijalnoj stopi rasta

Trogodišnji scenario razvoja kreiran je u skladu sa strateškom orijentacijom Vlade ka uspostavljanju zdrave i održive trajektorije privrednog rasta, potpomognute strukturnim prilagođavanjima i sistemskim unapređenjima, a utemeljene na izvoznim i investicionim aktivnostima. Ciljevi su ambiciozni ali i realni, uzimaju u obzir unutrašnje specifičnosti kao i dinamičke promene međunarodnog okruženja i obezbeđuju zdravu osnovu za što bržu konvergenciju ka razvijenim zemljama poboljšanjem ključnih komponenti BDP. Udeo bruto investicija u osnovne fondove u BDP će na kraju 2020. godine biti za oko 2 p.p. veći u odnosu na 2014. godinu, učešće državne potrošnje u istom periodu će opasti na oko 16%, što je značajno ispod evropskog proseka (oko 20%). Učešće izvoza roba i usluga u BDP u 2017. godini iznosiće 52,5% i očekuje se da na kraju trogodišnjeg perioda ovaj udeo pređe 57%. Uklanjanje barijera obezbediće široku disperziju SDI, koje će stimulativnim merama biti usmeravane ka sektoru razmenljivih dobara, kao i uslužnim delatnostima u kojima se kreira visok nivo BDV po zaposlenom. Održivost spoljnog duga, eksterna likvidnost i solventnost biće obezbeđena istovremenim smanjenjem udela deficita robe i usluga i deficita tekućih transakcija u BDP na 6% i 3,9%, respektivno, na kraju 2020. godine.

Zaposlenost i zarade. Unapređenjem regulative o radnim odnosima otklonjene su strukturne prepreke zapošljavanju, povećana je fleksibilnost na tržištu rada i stvorene osnove za smanjenje rada u sivoj zoni, što će uticati na nastavak pozitivnih trendova, uprkos racionalizaciji u javnom sektoru. Od posebnog značaja u narednom periodu je tzv. produktivno zapošljavanje, sa svrhom prilagođavanja nivoa znanja i veština i zapošljavanja prema potrebama tržišta rada, a koje će zavisiti od uspešnosti usaglašavanja politika zapošljavanja, obrazovanja i naučno-tehnološkog razvoja. S tim u vezi u narednom srednjoročnom periodu očekuje se nastavak rasta zaposlenosti zasnovanog pre svega na projektovanom rastu BDP i investicija, a podržanog reformama iz oblasti tržišta rada i obrazovnog sistema, posebno uvođenjem sistema dualnog obrazovanja, kojim će se obezbediti povezanost kvalifikovane radne snage sa stvarnim potrebama tržišta rada. U narednom periodu očekuje se da će rast realnih neto zarada u privatnom sektoru pratiti rast produktivnosti u privredi i biće brži nego u javnom sektoru. Projektovan je rast realnih neto zarada, sporiji od realnog rasta BDP, ali u skladu sa rastom produktivnosti, što će uticati na smanjivanje jediničnih troškova rada i na poboljšanje konkurentske pozicije zemlje. Realnom rastu zarada doprineće predviđeno povećanje zarada u javnom sektoru, kao I povećanje minimalne cene rada od 1. januara 2018. godine sa 130 na 143 dinara po radnom času, što će se pozitivno odraziti na agregatnu tražnju.

Monetarna politika i politika deviznog kursa. NBS se od 2009. godine nalazi u režimu ciljanja inflacije. Zahvaljujući znatnom popravljanju makroekonomskih fundamenata i izgleda Srbije za naredni period, a pre svega održivom smanjenju spoljne i unutrašnje neravnoteže, kao i činjenici da je inflacija bila niska i stabilna tri godine zaredom, a inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede smanjena na oko 2-3%, ciljana stopa inflacije je snižena za 1 p.p, na 3%±1,5 p.p. od 2017. godine. Time je dodatno potvrđena odlučnost NBS i Vlade da inflacija u srednjem roku ostane niska, stabilna i predvidiva. Takođe, niži cilj za inflaciju doprinosi daljem unapređenju poslovne i investicione klime, padu dugoročnih kamatnih stopa, smanjenju troškova i valutnog rizika privrede, stanovništva i države, što doprinosi i procesu dinarizacije koja je naš strateški cilj. Ciljana stopa inflacije na nivou od 3%±1,5 p.p. utvrđena je do 2020. godine.

Osnovni instrument za postizanje inflacionog cilja jeste kamatna stopa koja se primenjuje u jednonedeljnim reverznim repo operacijama, dok ostali instrumenti monetarne politike (operacije na otvorenom tržištu, kreditne i depozitne olakšice, obavezna rezerva i intervencije na deviznom tržištu) imaju pomoćnu ulogu. Privremeno odstupanje inflacije od cilja dozvoljava se ukoliko se proceni da je ono privremeno ili da bi zahtevana promena u monetarnoj politici mogla da prouzrokuje makroekonomsku nestabilnost. To se naročito odnosi na slučajeve naglih promena cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu ili cena proizvoda koje su pod direktnim ili indirektnim uticajem odluka Vlade.

Ciklus ublažavanja monetarne politike NBS započet je sredinom 2013. godine sa nivoa referentne kamatne stope od 11,75%. Zahvaljujući niskim inflatornim pritiscima, konzistentnoj implementaciji fiskalne konsolidacije i uspešnom sprovođenju aranžmana sa MMF, uz znatno premašivanje postavljenih targeta, snižavanje referentne kamatne stope bilo je najbrže u 2015. godini (za 350 b.p. na 4,5%), a nastavljeno je i tokom 2016. godine opreznom dinamikom (za 50 b.p, na 4,0%), pre svega imajući u vidu efekte prethodnog ublažavanja monetarne politike i prisutnu neizvesnost na međunarodnom finansijskom i robnom tržištu.

Monetarna politika je oprezno vođena i tokom 2017. godine zbog neizvesnosti koja je karakterisala kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu. Na svetskom robnom tržištu neizvesnost se pre svega odnosila na kretanje cene nafte i drugih primarnih proizvoda. Na finansijskom tržištu neizvesnost je poticala iz normalizacije monetarne politike FED i rastuće divergentnosti u odnosu na monetarnu politiku ECB, što je činilo neizvesnim globalne tokove kapitala prema zemljama u usponu, a time i Srbiji. Odluku o daljem ublažavanju monetarne politike u septembru i oktobru za po 25 b.p, na 3,5%, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, omogućilo je slabljenje inflatornih pritisaka po osnovu faktora iz domaćeg i međunarodnog okruženja. Usporavanje ukupne i bazne inflacije od maja bilo je veće od očekivanog, a inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede tokom godine kretala su se oko centralne vrednosti cilja za inflaciju. Efekti suše na inflaciju bili su manji nego što se pretpostavljalo, a u smeru niže inflacije delovale su i niže uvozne cene izražene u dinarima. Pored toga, premija rizika je pala na najniži nivo otkad se prati za Srbiju, a veća spremnost investitora za ulaganja u Srbiju ogledala se i u prilivu kapitala koji je u trećem tromesečju višestruko nadmašio iznos deficita tekućeg računa i doprineo aprecijacijskim pritiscima. U uslovima niskih inflatornih pritisaka, ublažavanjem monetarne politike, NBS je pružala dodatnu podršku kreditnom, a time i ekonomskom rastu.

Potvrdu o daljem popravljanju makroekonomske perspektive Srbije i postignutim rezultatima strukturnih reformi dali su i MMF i kreditne rejting agencije. Pritom, rejting agencije Standard&Poor’s i Fitch su krajem 2017. povećale kreditni rejting Srbije na BB, uz stabilne izglede za njegov dalji rast.

Kada je reč o monetarnoj politici u narednom periodu, NBS će nastaviti da primenjuje pažljivo odmeren i kombinovan skup mera monetarne politike usmeren na održavanje niske i stabilne inflacije, uz očuvanje stabilnosti finansijskog sistema i podršku rastu ekonomskoj aktivnosti na održivim osnovama.

U skladu sa izabranom monetarnom strategijom, NBS će nastaviti da sprovodi režim rukovođeno-plivajućeg deviznog kursa. To podrazumeva intervencije na deviznom tržištu u tri slučaja: radi smanjenja prekomernih kratkoročnih oscilacija deviznog kursa, očuvanja stabilnosti finansijskog sistema i održavanja adekvatnog nivoa deviznih rezervi. U kratkom roku određeni pritisci na kurs dinara mogući su po osnovu volatilnih tokova kapitala zbog različitog karaktera monetarnih politika vodećih centralnih banaka. Međutim, postignuto smanjenje interne i eksterne neravnoteže doprinosi povećanju otpornosti domaće ekonomije na eksterne šokove i stabilnosti kursa dinara u srednjem roku.

Politika obaveznih rezervi formulisana je tako da se diferencijacijom stope obavezne rezerve, u zavisnosti od ročnosti i valute obaveza, stimulišu dugoročniji i dinarski izvori finansiranja banaka. Za dinarske izvore sredstava ugovorene ročnosti do dve godine ona trenutno iznosi 5%, a za izvore ročnosti preko 2 godine 0%. Stopa obavezne rezerve za devizne izvore banaka za ugovorenu ročnost od dve godine utvrđena je na nivou od 20%, a za ročnosti preko dve godine iznosi 13%.

Srednjoročna projekcija inflacije. Očekujemo da će se, nakon pada početkom godine, inflacija u većem delu 2018. godine kretati ispod 3%, ali unutar granica dozvoljenog odstupanja od cilja, da bi do približavanja cilju došlo u toku 2019. godine. Niža inflacija u toku 2018. godine biće rezultat izlaska iz međugodišnjeg obračuna jednokratnih poskupljenja s početka 2017. godine koja su bila vođena faktorima sa strane ponude, kao i pada uvozne inflacije u proteklom periodu, dok će u suprotnom smeru delovati rast agregatne tražnje.

Neizvesnost u pogledu ostvarenja projekcije inflacije odnosi se pre svega na dalja kretanja na svetskom robnom i finansijskom tržištu, tj. na kretanje svetskih cena primarnih proizvoda (nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda) i odluka o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka.

Eksterni sektor i njegova srednjoročna održivostStruktura izvoza popravljena je u prethodnom periodu zahvaljujući prilivu SDI u izvozno-orijentisane sektore, što bi na srednji rok trebalo da doprinese i njegovom daljem rastu. Posle uspešno završenog investiranja u proizvodnju automobila, delova i pribora za motorna vozila, učešće ovih proizvoda u ukupnom izvozu Srbije u 2013. godini dostiglo je 20,5%. U narednim godinama izvoz automobila se smanjivao, ali je on postepeno nadoknađivan rastom izvoza delova i pribora za motorna vozila. U prvih deset meseci 2017. godine ukupan rast izvoza auto industrije iznosio je 8% mg.

Posmatrano prema fazama prerade, u strukturi izvoza najveće učešće u prvih deset meseci 2017. godine imali su proizvodi srednje faze prerade (31,6%). Na drugom mestu nalazili su se proizvodi bazirani na resursima sa učešćem od 24,1%, zatim proizvodi niže faze prerade (gvožđe i čelik, odeća, obuća, nameštaj) sa učešćem od 21,5%, dok su primarni proizvodi činili 13,6% ukupnog izvoza. Učešće proizvoda visoke tehnologije (uglavnom električnih mašina) u ukupnom izvozu iznosilo je 6,2%, a 3% je učešće ostalih proizvoda (električna energija, nerazvrstano). Reaktiviranje proizvodnje u crnoj metalurgiji je u najvećoj meri uticalo na promenu strukture izvoza u pravcu rasta učešća proizvoda niže faze prerade.

Geografski posmatrano, roba iz Srbije plasira se najvećim delom na tržište EU. Učešće izvoza u ovu grupu zemalja povećano je sa 60,4% u 2010. godini na 66,5% u periodu januar-oktobar 2017. godine. Najznačajnije destinacije su Italija5 i Nemačka, u koje je u proteklom periodu 2017. godine plasirano skoro 40% izvoza u EU, odnosno 26% ukupnog izvoza Srbije. Učešće izvoza u zemlje CEFTA smanjeno je sa 25,6% u 2010. godini na 17,3% u 2017. godini, dok je učešće izvoza u Rusiju povećano sa 5,5% u 2010. godini na 5,9% ukupnog izvoza Srbije u 2017. godini.

Nakon što je u periodu 2014-2016. godine realni efektivni kurs6 kumulativno deprecirao 8,6%7, u periodu januar-oktobar 2017. godine zabeležena je aprecijacija realnog efektivnog kursa od 2,6% mg. Na takva kretanja uticala je nominalna aprecijacija efektivnog kursa koja je u proseku iznosila 1,1%, kao i brži rast domaćih u odnosu na strane cene (1,5% mg). U periodu januar-septembar 2017. godine zabeleženo je veće povećanje jediničnih troškova rada domaće ekonomije (5,3% mg) u odnosu na rast jediničnih troškova rada u zoni evra (1,3% mg), što je uz nominalnu aprecijaciju dinara prema evru (0,7% mg) uticalo na smanjenje troškovne konkurentnosti Srbije, merene realnim deviznim kursom računatim na osnovu jediničnih troškova rada8, za 4,8% mg.

Za razliku od cenovne i troškovne konkurentnosti, koja pretežno utiče u kratkom roku, tokom 2017. godine nastavljeno je poboljšanje strukturne konkurentnosti Srbije, koja ima presudan uticaj na poboljšanje konkurentnosti privrede u dugom roku. U 2017. godini Srbija je napredovala na listi Svetskog ekonomskog foruma za 12 mesta (na 78. poziciju) zahvaljujući u najvećoj meri popravljanju makroekonomskog okruženja, koje je rezultat niske i stabilne inflacije, smanjenja budžetskog deficita, rasta učešća nacionalne štednje u BDP i popravljanja kreditnog rejtinga. Pritom, popravljanje indeksa konkurentnosti Srbije evidentno je u svih dvanaest stubova. Srbija je nastavila da popravlja i svoju poziciju na Doing Business listi Svetske banke. Napredak od 4 mesta prema najnovijem izveštaju za 2018. godinu (na 43. poziciju među 190 zemalja) ostvaren je zahvaljujući nastavku unapređenja regulative u oblasti izdavanja građevinskih dozvola (na 10. poziciju), kao i u oblasti pokretanja posla, upisa vlasništva i sprovođenja ugovora.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa bi u narednim godinama trebalo da se kreće oko 4% BDP, pri čemu bi očekivano smanjenje deficita robe i usluga i stabilan priliv po osnovu tekućih transfera trebalo da kompenzuje očekivani rast deficita primarnog dohotka. Poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa doprineće pre svega realizacija novih investicija koje su i do sada povećavale konkurentnost naših proizvoda i usluga na inostranim tržištima, kao i oporavak eksterne tražnje iz zemalja EU. Procenjuje se da će realan rast izvoza roba i usluga u naredne tri godine iznositi u proseku oko 8% godišnje, čime bi njegovo učešće u BDP poraslo na oko 56% u 2020. godini (sa 32,9% u 2010. godini I 50,2% u 2016. godini). Udeo izvoza roba i usluga u svetskom izvozu je, nakon naglog rasta u 2013. godini, nastavio da se povećava i procena je da će u 2017. godini dostići 0,1%. Očekivani brži rast izvoza od uvoza roba i usluga (u proseku oko 7% u naredne tri godine) omogućiće nominalno smanjivanje deficita roba i usluga sa oko 8% u 2017. godini na oko 6% BDP u 2020. godini.

Očekivano povećanje stanja direktnih investicija nerezidenata uticaće na to da dobit po osnovu njihovog vlasništva i ubuduće bude značajna rashodna stavka na računu primarnog dohotka, što će delimično biti kompenzovano manjim odlivom po osnovu kamata na kredite i hartije od vrednosti, zbog razduživanja privatnog sektora i zaduživanja javnog sektora po povoljnijim uslovima. Na računu sekundarnog dohotka u narednom periodu očekujemo stabilan priliv doznaka od oko 8-9% BDP.

U strukturi priliva kapitala dominiraće SDI (oko 4,5-5% BDP prosečno godišnje) koje će u potpunosti pokrivati deficit tekućeg računa. Takođe, u narednom periodu očekuju se da će privatni sektor nastaviti da se razdužuje, ali u manjoj meri, dok će se, imajući u vidu dobre fiskalne rezultate, javni sektor zaduživati samo kako bi otplatio deo dugova koji dospevaju.

Sa stanovišta međunarodne investicione pozicije (u daljem tekstu: MIP), Srbija je neto dužnik, u iznosu od 35,8 mlrd evra (101,7% BDP) na kraju juna 2017. godine, što je za 0,8 p.p. niže učešće u odnosu na kraj 2016. godine. U posmatranom periodu, država je smanjila svoju negativnu investicionu poziciju prema inostranstvu za 1,2 mlrd evra. Zbog većeg priliva SDI, negativna pozicija ostalih sektora je povećana za oko 1,0 mlrd evra, dok je zbog smanjenja stanja depozita banaka negativna pozicija bankarskog sektora povećana za 0,1 mlrd evra. S druge stane, pozitivna pozicija NBS je smanjena za oko 0,5 mlrd evra krajem P1, kao posledica smanjenja deviznih rezervi u prvoj polovini godine. Posmatrano po instrumentima, na kraju drugog tromesečja 2017. godine, preko 75% neto MIP činila su strana direktna ulaganja, što ukazuje na manju ranjivost na eksterne šokove.

U strukturi pasive MIP, dužnički instrumenti čine oko 54,7%, uključujući i dug prema povezanim licima (koji iznosi 24,3% ukupnog duga). Polovina spoljnog duga odnosi se na javni sektor (51,6%), i on je u potpunosti dugoročnog karaktera. U javnom spoljnom dugu dominiraju tri valute - dolar (47,0%), evro (38,7%) i dinar (8,6%). Istovremeno, učešće evra i dolara u deviznim rezervama iznosi 58,2% i 30,4%, respektivno, tako da je valutna struktura deviznih rezervi dobro usklađena sa valutnom strukturom javnog spoljnog duga. Preko dve trećine javnog duga ugovoreno je po fiksnoj kamatnoj stopi, pa je kamatni rizik znatno manji od deviznog. U strukturi duga privatnog sektora najveći deo (81,5%) odnosi se na dug preduzeća. Preko 90% duga preduzeća denominovano je u evrima, ali činjenica da se i preko 90% naplate izvoza izvršava u evrima doprinosi smanjenju valutnog rizika po osnovu spoljnog duga preduzeća. Posmatrano prema preostaloj ročnosti, oko 86,7% duga preduzeća je dugoročnog karaktera. Oko 78,8% duga banaka ugovoreno je po varijabilnoj kamatnoj stopi, dok je preko 90% denominovano u evrima. Posmatrano prema preostaloj ročnosti, oko 56,8% spoljnog duga bankarskog sektora (uz izuzeće depozita) je dugoročnog karaktera.

Kao rezultat priliva kapitala koji bi trebalo da obezbedi potpuno pokriće deficita tekućeg računa, i u narednim godinama se očekuje zadržavanje deviznih rezervi na adekvatnom nivou. Istovremeno, očekuje se da će doći i do rasta vrednosti negativne međunarodne investicione pozicije, posebno u delu direktnih investicija, ali da će njeno učešće ostati na nivou od oko 100% BDP. Veći priliv investicija odraziće se na rast uvoza (pre svega sredstava za rad), ali uz održavanje pokrivenosti prosečnog mesečnog uvoza od oko 6 meseci, devizne rezerve će i dalje obezbeđivati adekvatnu zaštitu domaće ekonomije od eksternih šokova. Istovremeno, procenjuje se da će se pokrivenost kratkoročnog duga (posmatrano po preostaloj ročnosti) deviznim rezervama povećati sa 248,3% na kraju juna 2017. godine na oko 300% u 2019. godini.

. Napredak u procesu evropskih integracija, nastavak ekonomskog oporavka EU, uspešno sprovođenje aranžmana sa MMF i stimulativnije poslovno okruženje zahvaljujući sprovođenju strukturnih reformi, trebalo bi da se pozitivno odraze na nastavak rasta priliva SDI u srednjem roku.

Struktura izvoza popravljena je u prethodnom periodu zahvaljujući prilivu SDI u izvozno-orijentisane sektore, što bi na srednji rok trebalo da doprinese i njegovom daljem rastu. Posle uspešno završenog investiranja u proizvodnju automobila, delova i pribora za motorna vozila, učešće ovih proizvoda u ukupnom izvozu Srbije u 2013. godini dostiglo je 20,5%. U narednim godinama izvoz automobila se smanjivao, ali je on postepeno nadoknađivan rastom izvoza delova i pribora za motorna vozila. U prvih deset meseci 2017. godine ukupan rast izvoza auto industrije iznosio je 8% mg.

Posmatrano prema fazama prerade, u strukturi izvoza najveće učešće u prvih deset meseci 2017. godine imali su proizvodi srednje faze prerade (31,6%). Na drugom mestu nalazili su se proizvodi bazirani na resursima sa učešćem od 24,1%, zatim proizvodi niže faze prerade (gvožđe i čelik, odeća, obuća, nameštaj) sa učešćem od 21,5%, dok su primarni proizvodi činili 13,6% ukupnog izvoza. Učešće proizvoda visoke tehnologije (uglavnom električnih mašina) u ukupnom izvozu iznosilo je 6,2%, a 3% je učešće ostalih proizvoda (električna energija, nerazvrstano). Reaktiviranje proizvodnje u crnoj metalurgiji je u najvećoj meri uticalo na promenu strukture izvoza u pravcu rasta učešća proizvoda niže faze prerade.

Geografski posmatrano, roba iz Srbije plasira se najvećim delom na tržište EU. Učešće izvoza u ovu grupu zemalja povećano je sa 60,4% u 2010. godini na 66,5% u periodu januar-oktobar 2017. godine. Najznačajnije destinacije su Italija5 i Nemačka, u koje je u proteklom periodu 2017. godine plasirano skoro 40% izvoza u EU, odnosno 26% ukupnog izvoza Srbije. Učešće izvoza u zemlje CEFTA smanjeno je sa 25,6% u 2010. godini na 17,3% u 2017. godini, dok je učešće izvoza u Rusiju povećano sa 5,5% u 2010. godini na 5,9% ukupnog izvoza Srbije u 2017. godini.

Nakon što je u periodu 2014-2016. godine realni efektivni kurs6 kumulativno deprecirao 8,6%7, u periodu januar-oktobar 2017. godine zabeležena je aprecijacija realnog efektivnog kursa od 2,6% mg. Na takva kretanja uticala je nominalna aprecijacija efektivnog kursa koja je u proseku iznosila 1,1%, kao i brži rast domaćih u odnosu na strane cene (1,5% mg). U periodu januar-septembar 2017. godine zabeleženo je veće povećanje jediničnih troškova rada domaće ekonomije (5,3% mg) u odnosu na rast jediničnih troškova rada u zoni evra (1,3% mg), što je uz nominalnu aprecijaciju dinara prema evru (0,7% mg) uticalo na smanjenje troškovne konkurentnosti Srbije, merene realnim deviznim kursom računatim na osnovu jediničnih troškova rada8, za 4,8% mg.

Za razliku od cenovne i troškovne konkurentnosti, koja pretežno utiče u kratkom roku, tokom 2017. godine nastavljeno je poboljšanje strukturne konkurentnosti Srbije, koja ima presudan uticaj na poboljšanje konkurentnosti privrede u dugom roku. U 2017. godini Srbija je napredovala na listi Svetskog ekonomskog foruma za 12 mesta (na 78. poziciju) zahvaljujući u najvećoj meri popravljanju makroekonomskog okruženja, koje je rezultat niske i stabilne inflacije, smanjenja budžetskog deficita, rasta učešća nacionalne štednje u BDP i popravljanja kreditnog rejtinga. Pritom, popravljanje indeksa konkurentnosti Srbije evidentno je u svih dvanaest stubova. Srbija je nastavila da popravlja i svoju poziciju na Doing Business listi Svetske banke. Napredak od 4 mesta prema najnovijem izveštaju za 2018. godinu (na 43. poziciju među 190 zemalja) ostvaren je zahvaljujući nastavku unapređenja regulative u oblasti izdavanja građevinskih dozvola (na 10. poziciju), kao i u oblasti pokretanja posla, upisa vlasništva i sprovođenja ugovora.

Deficit tekućeg računa platnog bilansa bi u narednim godinama trebalo da se kreće oko 4% BDP, pri čemu bi očekivano smanjenje deficita robe i usluga i stabilan priliv po osnovu tekućih transfera trebalo da kompenzuje očekivani rast deficita primarnog dohotka. Poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa doprineće pre svega realizacija novih investicija koje su i do sada povećavale konkurentnost naših proizvoda i usluga na inostranim tržištima, kao i oporavak eksterne tražnje iz zemalja EU. Procenjuje se da će realan rast izvoza roba i usluga u naredne tri godine iznositi u proseku oko 8% godišnje, čime bi njegovo učešće u BDP poraslo na oko 56% u 2020. godini (sa 32,9% u 2010. godini I 50,2% u 2016. godini). Udeo izvoza roba i usluga u svetskom izvozu je, nakon naglog rasta u 2013. godini, nastavio da se povećava i procena je da će u 2017. godini dostići 0,1%. Očekivani brži rast izvoza od uvoza roba i usluga (u proseku oko 7% u naredne tri godine) omogućiće nominalno smanjivanje deficita roba i usluga sa oko 8% u 2017. godini na oko 6% BDP u 2020. godini.

Očekivano povećanje stanja direktnih investicija nerezidenata uticaće na to da dobit po osnovu njihovog vlasništva i ubuduće bude značajna rashodna stavka na računu primarnog dohotka, što će delimično biti kompenzovano manjim odlivom po osnovu kamata na kredite i hartije od vrednosti, zbog razduživanja privatnog sektora i zaduživanja javnog sektora po povoljnijim uslovima. Na računu sekundarnog dohotka u narednom periodu očekujemo stabilan priliv doznaka od oko 8-9% BDP.

U strukturi priliva kapitala dominiraće SDI (oko 4,5-5% BDP prosečno godišnje) koje će u potpunosti pokrivati deficit tekućeg računa. Takođe, u narednom periodu očekuju se da će privatni sektor nastaviti da se razdužuje, ali u manjoj meri, dok će se, imajući u vidu dobre fiskalne rezultate, javni sektor zaduživati samo kako bi otplatio deo dugova koji dospevaju.

Sa stanovišta međunarodne investicione pozicije (u daljem tekstu: MIP), Srbija je neto dužnik, u iznosu od 35,8 mlrd evra (101,7% BDP) na kraju juna 2017. godine, što je za 0,8 p.p. niže učešće u odnosu na kraj 2016. godine. U posmatranom periodu, država je smanjila svoju negativnu investicionu poziciju prema inostranstvu za 1,2 mlrd evra. Zbog većeg priliva SDI, negativna pozicija ostalih sektora je povećana za oko 1,0 mlrd evra, dok je zbog smanjenja stanja depozita banaka negativna pozicija bankarskog sektora povećana za 0,1 mlrd evra. S druge stane, pozitivna pozicija NBS je smanjena za oko 0,5 mlrd evra krajem P1, kao posledica smanjenja deviznih rezervi u prvoj polovini godine. Posmatrano po instrumentima, na kraju drugog tromesečja 2017. godine, preko 75% neto MIP činila su strana direktna ulaganja, što ukazuje na manju ranjivost na eksterne šokove.

U strukturi pasive MIP, dužnički instrumenti čine oko 54,7%, uključujući i dug prema povezanim licima (koji iznosi 24,3% ukupnog duga). Polovina spoljnog duga odnosi se na javni sektor (51,6%), i on je u potpunosti dugoročnog karaktera. U javnom spoljnom dugu dominiraju tri valute - dolar (47,0%), evro (38,7%) i dinar (8,6%). Istovremeno, učešće evra i dolara u deviznim rezervama iznosi 58,2% i 30,4%, respektivno, tako da je valutna struktura deviznih rezervi dobro usklađena sa valutnom strukturom javnog spoljnog duga. Preko dve trećine javnog duga ugovoreno je po fiksnoj kamatnoj stopi, pa je kamatni rizik znatno manji od deviznog. U strukturi duga privatnog sektora najveći deo (81,5%) odnosi se na dug preduzeća. Preko 90% duga preduzeća denominovano je u evrima, ali činjenica da se i preko 90% naplate izvoza izvršava u evrima doprinosi smanjenju valutnog rizika po osnovu spoljnog duga preduzeća. Posmatrano prema preostaloj ročnosti, oko 86,7% duga preduzeća je dugoročnog karaktera. Oko 78,8% duga banaka ugovoreno je po varijabilnoj kamatnoj stopi, dok je preko 90% denominovano u evrima. Posmatrano prema preostaloj ročnosti, oko 56,8% spoljnog duga bankarskog sektora (uz izuzeće depozita) je dugoročnog karaktera.

Kao rezultat priliva kapitala koji bi trebalo da obezbedi potpuno pokriće deficita tekućeg računa, i u narednim godinama se očekuje zadržavanje deviznih rezervi na adekvatnom nivou. Istovremeno, očekuje se da će doći i do rasta vrednosti negativne međunarodne investicione pozicije, posebno u delu direktnih investicija, ali da će njeno učešće ostati na nivou od oko 100% BDP. Veći priliv investicija odraziće se na rast uvoza (pre svega sredstava za rad), ali uz održavanje pokrivenosti prosečnog mesečnog uvoza od oko 6 meseci, devizne rezerve će i dalje obezbeđivati adekvatnu zaštitu domaće ekonomije od eksternih šokova. Istovremeno, procenjuje se da će se pokrivenost kratkoročnog duga (posmatrano po preostaloj ročnosti) deviznim rezervama povećati sa 248,3% na kraju juna 2017. godine na oko 300% u 2019. godini.

Finansijski sektor. U strukturi finansijskog sistema Srbije tokom 2017. godine, nije došlo do značajnijih izmena - bankarski sektor i dalje predstavlja dominantan oblik finansijskog posredovanja (sa učešćem preko 90% u ukupnoj aktivi finansijskog sektora).

Zaključno sa 31. oktobrom 2017. godine, u bankarskom sektoru Srbije poslovalo je 30 banaka, od kojih je 21 u većinskom stranom vlasništvu (članice bankarskih grupa iz 13 država), šest banaka je u većinskom vlasništvu Republike Srbije, dok su tri banke u većinskom vlasništvu domaćih pravnih lica. Dominantno tržišno učešće imaju banke u većinskom stranom vlasništvu i na njih se odnosi 75,9% ukupne bilansne aktive, 81,4% ukupnih bruto kredita i 74,0% ukupnih depozita bankarskog sektora Srbije. Posmatrajući pojedinačno učešće banaka, bankarski sektor Srbije je fragmentiran u svim relevantnim tržišnim kategorijama, što ukazuje na visok stepen konkurencije među bankama.

Bilansna suma i kapital banaka na kraju oktobra 2017. godine iznosili su 3.320 mlrd dinara i 662 mlrd dinara respektivno. Pokazatelj adekvatnosti kapitala je na kraju septembra 2017. godine iznosio 22,5% (istorijski najviši nivo u poslednjih devet godina), što je znatno iznad regulatornog minimuma od 8%. Dodatno, stopa rasta sopstvenih izvora finansiranja je bila dovoljna da omogući održanje učešća kapitala u ukupnoj pasivi na nivou od 19,9% na kraju oktobra 2017. godine.

Izmenama i dopunama Odluke o izveštavanju banaka, koje su usvojene decembra 2016. godine u okviru realizacije Strategije za uvođenje Bazel III standarda u Republici Srbiji, uspostavljen je regulatorni okvir za praćenje visine pokazatelja leveridža u bankama. Pokazatelj leveridža se, u skladu sa novim propisima, obračunava kao odnos osnovnog kapitala i ukupnog iznosa izloženosti banke9. Na taj način obračunat pokazatelj leveridža na nivou bankarskog sektora je na dan 30. septembra 2017. godine iznosio 10,95%10.

Banke u Srbiji se odlikuju visokom likvidnošću, što potvrđuju i kretanja osnovnih pokazatelja likvidnosti i ročna struktura aktive, koji su na veoma zadovoljavajućim nivoima posmatrano prema svim referentnim kriterijumima. Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti bankarskog sektora bio je iznad 2 i tokom 2017. godine, a u oktobru je iznosio 2,07 (regulatorni minimum je 1,0). Uži pokazatelj likvidnosti je u oktobru 2017. godine iznosio 1,71 (regulatorni minimum je 0,7). Likvidna sredstva su na dan 31. oktobra 2017. godine činila 37,7% ukupne bilansne aktive i 54,6% ukupnih kratkoročnih obaveza.

U cilju dodatnog jačanja otpornosti bankarskog sektora11, uveden je pokazatelj pokrića likvidnom aktivom (LCR pokazatelj). Ovaj pokazatelj predstavlja odnos zaštitnog sloja likvidnosti (koji čini visoko kvalitetna likvidna aktiva) i neto odliva likvidnih sredstava banke do kojih bi došlo u narednih 30 dana od dana izračunavanja ovog pokazatelja u pretpostavljenim uslovima stresa. Banke su dužne da do 31. decembra 2017. godine održavaju ovaj pokazatelj na nivou koji nije niži od 80%, a počev od 1. januara 2018. godine na nivou koji nije niži od 100% (propisane minimalne vrednosti su identične kao u EU). Na dan 31.oktobra 2017. godine pokazatelj pokrića likvidnom aktivom na nivou bankarskog sektora je iznosio 256,2%.

Profitabilnost bankarskog sektora je u prvih deset meseci 2017. godine za 63% veća u poređenju sa istim periodom 2016. godine i ostvaren je ukupan neto dobitak pre oporezivanja u iznosu od 58,8 mlrd dinara (492,6 mil. evra). Navedeno se odrazilo i na rast pokazatelja profitabilnosti ROA i ROE, koji su na kraju oktobra 2017. godine bili na nivou od 2,15% i 10,90%, respektivno.

Relativno visoko učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je predstavljalo jedan od ključnih rizika i najvećih izazova u prethodnih nekoliko godina. Zaključno sa oktobrom 2017. godine problematični krediti su na nivou od 244,8 mlrd dinara, što čini 11,9% ukupnih kredita. Problematični krediti bankarskog sektora su, za nešto više od dve godine, smanjeni za 10,4 p.p. NBS je tokom 2016. godine sprovela sve aktivnosti predviđene Akcionim planom za sprovođenje Strategije za rešavanje problematičnih kredita, što je rezultiralo jačanjem kapaciteta banaka za suočavanje sa problematičnim kreditima i značajnim redukovanjem nivoa NPL. Posvećenost za rešavanje ovog složenog pitanja u bankarskom sektoru u skladu sa svojim nadležnostima, s ciljem očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema, NBS pokazala je nastavkom regulatornih aktivnosti u ovom kontekstu i u 2017. godini. U avgustu 2017. godine, usvojena je Odluka o računovodstvenom otpisu bilansne aktive, koja se primenjuje od 30. septembra 2017. godine, a koja propisuje obavezu banaka da izvrše prenos problematičnih kredita koji su u potpunosti (100%) obezvređeni u vanbilansnu evidenciju banke. Direktan efekat primene te odluke je najbolje oslikan kroz ukupan iznos direktnog otpisa koji je samo posmatrano u septembru 2017. godine iznosio 53,6 mlrd RSD, pri čemu se 80% izvršenih otpisa odnosi na izloženosti prema privredi.

Posmatrano od momenta usvajanja Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita, najznačajniji kanali putem kojih je ostvareno smanjenje NPL kredita su otpis i ustupanja potraživanja. U 2017. godini direktan otpis potraživanja je uticao na smanjenje NPL za 69 mlrd RSD, dok su ustupanja potraživanja smanjila nivo NPL kredita za 14,1 mlrd RSD12. Posmatrano prema sektorskoj strukturi, izloženost prema sektoru privrednih društava i dalje najviše doprinosi ukupnom nivou NPL (NPL pokazatelj 12,9%), dok je pokazatelj NPL stanovništva tradicionalno na nižem nivou i iznosio je 6,3% na kraju oktobra 2017. godine. Značajno je istaći da je pokrivenost problematičnih kredita u velikoj meri obezbeđena, kako ispravkama vrednosti u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (na kraju oktobra 2017. godine 62,5% NPL je pokriveno

pripadajućim ispravkama vrednosti), tako i regulatornim rezervisanjima za bilansnu izloženost (130,6% na kraju oktobra 2017. godine).

U okviru nastojanja NBS, kao regulatora bankarskog sistema Srbije, da usaglasi regulatorni okvir sa pravnim tekovinama EU i najboljom međunarodnom praksom i standardima, te u cilju uspostavljanja regulatornog okvira kojim se standardi Bazel III uvode u Srbiji, odnosno kojima se zahtevi iz Uredbe (EU) br. 575/2013 prenose u domaći regulatorni okvir, Izvršni odbor NBS je u decembru 2016. godine usvojio sledeće propise koji se primenjuju od 30. juna 2017. godine:

- Odluku o adekvatnosti kapitala banke;

- Odluku o objavljivanju podataka i informacija banke;

- Odluku o izveštavanju o adekvatnosti kapitala banke;

- Odluku o izmenama i dopunama Odluke o izveštavanju banaka;

- Odluku o upravljanju rizikom likvidnosti banke;

- Odluku o izmenama i dopunama Odluke o upravljanju rizicima banke.

Usvajanje navedenih propisa, kao i njihova dosadašnja uspešna primena od strane banaka, predstavlja značajan korak u harmonizaciji domaćeg regulatornog okvira za banke, imajući u vidu da su odredbe o prudencijalnim zahtevima za kreditne institucije koje se primenjuju u EU, u najvećoj meri implementirane navedenim podzakonskim aktima. Pored usklađivanja sa relevantnim pravnim aktima EU u oblasti bankarstva, osnovni ciljevi usvajanja ovih propisa su: povećanje otpornosti bankarskog sektora kroz povećanje kvaliteta kapitala i uvođenje zaštitnih slojeva kapitala, bolje praćenje i kontrola izloženosti banke riziku likvidnosti, dalje jačanje tržišne discipline i transparentnosti poslovanja banaka u Republici Srbiji objavljivanjem svih relevantnih informacija o poslovanju banke, kao i prilagođavanje izveštajnog sistema novim regulatornim rešenjima.

U skladu sa svojim strateškim opredeljenjem da uvažavajući specifičnosti domaćih propisa i tržišta kontinuirano unapređuje pravni okvir za banke, a uzimajući u obzir činjenicu da je Republika Srbija prihvatila pravne tekovine EU u Poglavlju 9 - Finansijske usluge, NBS nastavlja da prati izmene propisa kojima se reguliše poslovanje kreditnih institucija u EU i nastoji da prilagođava propise u ovoj oblasti. S tim u vezi, NBS je u junu 2017. godine usvojila Odluku o izmenama i dopunama Odluke o kontroli bankarske grupe na konsolidovanoj osnovi, kako bi se omogućilo usaglašavanje sa novim već donetim propisima kojima se usvajaju Bazel III standardi u Republici Srbiji i na konsolidovanoj osnovi. Takođe, u julu 2017. godine NBS usvojila je Uputstvo za utvrđivanje statusa neizmirenja obaveza, čija su predložena rešenja zasnovana na rešenjima koje je u vezi sa ovim pitanjima ponudilo Evropsko telo za bankarstvo, dok je u septembru 2017. godine, usvojila Uputstvo za sprovođenje pojedinih odredaba Odluke o adekvatnosti kapitala banke koje se odnose na kapital banke, kako bi se postigla usklađenost sa delegiranim uredbama EU i stvorile dodatne regulatorne pretpostavke za ispunjenje jednog od osnovnih ciljeva Bazel III standarda - povećanje otpornosti bankarskog sektora kroz povećanje kvaliteta regulatornog kapitala banaka.

I u narednom periodu, NBS će nastaviti putem usklađivanja regulative i prakse iz svoje nadležnosti, odgovarajućom dinamikom.

Početkom primene Zakona o platnim uslugama (od 1. oktobra 2015. godine) i podzakonskih akata donetih na osnovu tog zakona finalizovane su brojne aktivnosti NBS na polju uspostavljanja sveobuhvatnog regulatornog okvira u oblasti pružanja platnih usluga i izdavanja elektronskog novca. Budući da su navedeni propisi uspostavili efikasan pravni osnov za osnivanje i poslovanje platnih institucija i institucija elektronskog novca, NBS je, do 31. decembra 2017. godine, donela 12 rešenja kojima se daje isto toliko dozvola za pružanje platnih usluga zainteresovanim privrednim društvima koja su podnela zahtev i ispunila propisane uslove. Pored toga, jedno privredno društvo dobilo

je dozvolu za izdavanje elektronskog novca kao institucija elektronskog novca. Navedeni novi učesnici na tržištu svoju poslovnu mrežu i dostupnost platnih usluga korisnicima razvijaju i preko mreže svojih zastupnika (pravna lica i preduzetnici upisani u odgovarajući registar NBS). U cilju daljeg razvoja ovog segmenta finansijskog tržišta, NBS sprovodi aktivnosti na usklađivanju nacionalnih propisa sa pravnim tekovinama EU u oblasti platnih usluga, pre svega kroz implementaciju nove Direktive o platnim uslugama (PSD2). Domaći regulatorni okvir će, tako, biti u skladu sa standardima EU pri čemu će uvesti nove pružaoce platnih usluga (payment initiation service providers i account information service providers) koji će se baviti inovativnim i tehnološki naprednim uslugama.

4. Alternativni scenario i rizici

Analizom endogenih i egzogenih faktora i simulacijom različitih alternativa njihovog kretanja, identifikovani su osnovni rizici za realizaciju srednjoročnog scenarija.

Jedan deo eksternih rizika determinisan je dinamikom rasta naših najvažnijih spoljnotrgovinskih partnera. Realizacija poboljšanih izgleda za rast evro zone, ali i Rusije i Kine, može rezultirati većom eksternom tražnjom, što bi kroz rast izvoza i investicija dalo dodatni doprinos rastu. Donošenje politički motivisanih odluka, bez ekonomske pozadine i suprotno potpisanim ugovorima, sa namerom blokiranja izvoza srpskih proizvoda, predstavlja rizik "na dole" koji pored kratkoročnih negativnih efekata može izazvati i dalekosežnije probleme u smislu raskida trgovinskih lanaca, kao i gubitka tržišnih pozicija. Drugi deo rizika određen je kretanjima na tržištima roba i kapitala. Simetričnost rizika vezanih za neizvesnost cena roba određena je ulogom naše zemlje kao neto uvoznika ili neto izvoznika. Jači rast cena nafte od projektovanog nepovoljno bi uticao na privredna kretanja Republike Srbije kao neto uvoznika. Suprotan efekat bi imao rast cena primarnih poljoprivrednih proizvoda i osnovnih metala na međunarodnom tržištu koji bi, obzirom na poziciju Republike Srbije kao neto izvoznika ovih proizvoda, dao dodatni pozitivan doprinos. Kretanja na međunarodnom finansijskom tržištu u najvećoj meri su određena politikama FED i ECB. Geopolitičke tenzije, kao i politička nestabilnost u EU, izazvana procedurom razdruživanja UK i katalonskim referendumom, mogu imati posredan negativan uticaj na srpsku ekonomiju prelivanjem eventualnih nestabilnosti u privredama naših najvećih spoljnotrgovinskih partnera. Nepoznanice u vezi sa budućim koracima kao i nejasno sagledavanje efekata do sada preduzetih mera nosi sa sobom rizik neizvesnosti u pogledu ponašanja stranih investitora kao i dostupnosti izvora finansiranja.

Interni rizici po realizaciju makroekonomskog scenarija najvećim delom su vezani za dinamiku sprovođenja strukturnih reformi. Uspešno reformisanje javnih preduzeća bi proizvodne procese učinilo produktivnijim i efikasnijim, što bi ubrzalo investicionu aktivnost. Ovaj impuls bi se u kratkom roku efektuirao na strani ponude kako je veliki broj ovih preduzeća nosilac privredne aktivnosti u svojoj delatnosti. Dalje unapređenje javne administracije smanjilo bi troškove poslovanja svih ekonomskih subjekata i ubrzalo privredne tokove. U suprotnom, kašnjenje i odlaganje ovih aktivnosti nosi negativan uticaj na privredni rast pa se rizik sprovođenja reformi može smatrati simetričnim. Simetričan rizik sa sobom nosi i tempo izvođenja javnih projekata, koji bi u slučaju usporavanja u odnosu na planirani imao negativan uticaj na investicionu aktivnost, dok bi ubrzanje dalo dodatni pozitivan doprinos ukupnom privrednom rastu. Neizvesnost u vezi sa poslovanjem kompanije Agrokor može se preko dobavljačkih lanaca negativno odraziti i na domaće proizvođače, ali obzirom na elastičnost tražnje za ovim proizvodima, negativnim činiocima prognoziramo kratkoročno dejstvo. Značajno učešće poljoprivrede u srpskoj privredi i visoka zavisnost od vremenskih uslova, koja determiniše volatilnost godišnjih prinosa, kreira konstantno prisutan rizik po realizaciju projekcije rasta BDP. Kako je za sledeću godinu projektovan rast poljoprivredne delatnosti na bazi višegodišnjih proseka ovaj rizik karakterišemo kao simetričan.

Osnovni scenario razvoja u naredne tri godine zasnovan je na povećanju investicija, izvoza roba i usluga, kao i smanjenju udela javnih rashoda uz očuvanje fiskalne stabilnosti. Tempo sprovođenja strukturnih reformi opredeliće dinamiku rasta ekonomske aktivnosti u srednjem roku. Eventualno usporavanje sprovođenja strukturnih mera, kojima se obezbeđuje stimulativan privredni ambijent uticao bi na pogoršanje makroekonomske pozicije zemlje. Takva kretanja bi uvećala spoljne i unutrašnje makroekonomske neravnoteže. Pored toga, došlo bi do usporavanja i zaustavljanja neophodnog priliva stranog kapitala.

Uzimajući u obzir mogućnost aktivacije navedenih rizika i njihov pojedinačni uticaj na ostvarenje makroekonomske projekcije za period od 2018-2020. godine urađen je alternativni scenario sa umerenijim privrednim rastom u odnosu na prikazani osnovni scenario za naredni srednjoročni period. Rizici ostvarenja osnovnog scenarija, predstavljenog ovim Programom, su simetrični. U alternativni scenario ugrađena je osetljiva eksterna pozicija Srbije kao male i otvorene ekonomije čiji je izvoz pre svega opredeljen dinamikom rasta privreda EU. Pored toga, veći rast cene nafte od projektovanog imao bi direktan uticaj na privredni rast kroz poskupljenje proizvodnih procesa i manju kreiranu BDV, kao i kroz smanjenje raspoloživog dohotka domaćinstava i time sporiji rast lične potrošnje. Sporiji tempo sprovođenja strukturnih reformi odrazio bi se na sporiji rast investicione potrošnje kao ključnog pokretača privredne aktivnosti. Realizacija ovih rizika rezultirala bi manjim privrednim rastom od 1,5 p.p. prosečno godišnje od onog u osnovnom scenariju.

III. FISKALNI OKVIR ZA PERIOD OD 2018. DO 2020. GODINE

1. Srednjoročni ciljevi fiskalne politike

Ciljevi fiskalne politike u narednom srednjoročnom periodu su ostvarivanje relativno niskih fiskalnih deficita od oko 0,5% BDP, čime se dodatno ubrzava silazna putanja javnog duga. Osnovni cilj fiskalne konsolidacije, zaustavljanje daljeg rasta duga i njegovo postepeno smanjenje, postignut je već u drugoj godini sprovođenja Aranžmana iz predostrožnosti. Dug opšte države je, nakon dostizanja maksimalne vrednosti od 76% BDP u 2015. godini, počeo da opada, te je već u 2016. godini ostvaren primarni fiskalni suficit i smanjenje duga za tri procentna poena BDP. Planirani deficit od 0,5% BDP godišnje u narednom periodu i primarni fiskalni suficit obezbediće nastavak održanja postignute fiskalne stabilnosti i smanjenje duga na 56,3% BDP u 2020. godini.

Procenjeno strukturno fiskalno prilagođavanje u periodu trajanja aranžmana iznosi 6% BDP, znatno više od inicijalno postavljenog cilja. U prve dve godine sprovođenja programa strukturno prilagođavanje iznosilo je 4,4% BDP. Ključni doprinos strukturnom prilagođavanju potekao je od smanjenja rashoda (penzija i plata), dok je povoljno makroekonomsko okruženje, uz jačanje poreske i finansijske discipline, omogućilo snažan rast prihoda. Iako je fiskalna politika u 2016. godini blago relaksirana, povećanjem penzija i plata zaposlenih u delovima javnog sektora, ostvareni fiskalni deficit bio je tri puta niži od inicijalno planiranog, dok je po prvi put od 2005. godine ostvaren primarni fiskalni suficit. Fiskalna politika u 2017. godini dodatno je relaksirana, a da time nije dovedeno u pitanje ostvarenje primarnog cilja koji se odnosi na smanjenje deficita i duga. Planirani deficit od 1,7% BDP u ovoj godini više puta je revidiran na niže, te se prema aktuelnoj proceni očekuje fiskalni suficit od 0,7% BDP, primarni fiskalni suficit od 3,4% BDP, dok će učešće duga u BDP biti smanjeno za blizu 10 p.p. u odnosu na kraj prethodne godine. Kao rezultat sprovedenih mera procenjuje se da će strukturno fiskalno prilagođavanje u 2017. godini iznositi oko 1,6% BDP. Znatno bolji rezultat u odnosu na plan najvećim delom se duguje boljoj naplati prihoda. Na strani rashoda najznačajniji doprinos potiče od nižih rashoda za kamate. Troškovi otplate kamata niži su i u odnosu na prethodnu godinu, što je dodatno uticalo na veličinu strukturnog fiskalnog prilagođavanja u ovoj godini, imajući u vidu činjenicu da je u prethodnom periodu ovaj trošak države smanjivao ili neutralisao efekte sprovedenih mera. Završetak procesa racionalizacije i restrukturiranja javnih i bivših društvenih preduzeća će sa svoje strane minimizirati izvesnost realizacije fiskalnih rizika i njihov uticaj na rashode, dok će povoljni makroekonomski trendovi i nastavak borbe protiv sive ekonomije dovesti do rasta prihoda. Na taj način se povećava raspoloživi fiskalni prostor za primenu novih politika i relaksaciju postojećih.

Uspešnost u sprovođenju mera fiskalne konsolidacije potvrdile su i međunarodne rejting agencije, poboljšanjem kreditnog rejtinga, te smanjenjem troškova zaduživanja države na međunarodnom finansijskom tržištu. Snižavanje kamatnih stopa i jačanje poverenja kod kreditora obezbediće jeftinije izvore finansiranja čime se dodatno unapređuje fiskalna pozicija zemlje. Pored direktnog efekta koji se ogleda u lakšem pristupu finansijskim sredstvima uz niže troškove, indirektni uticaj proizilazi iz multiplikativnog efekta investiranja u infrastrukturu, ne samo države već i privatnog sektora, te njihovog doprinosa stabilnom i održivom privrednom rastu.

Na temeljima fiskalnih rezultata ostvarenih u prethodne tri godine stvoren je fiskalni prostor u visini od oko 1,5% BDP godišnje koji će biti upotrebljen za relaksaciju fiskalne politike i intenziviranje investicione aktivnosti države, uz istovremeno zadržavanje silazne putanje duga opšte države. Fiskalni prostor u 2018. godini na rashodnoj strani biće upotrebljen za kapitalne investicije, čime se povećavaju ukupne investicije te daje značajan doprinos privrednom rastu. Deo prostora će biti iskorišćen za povećanje plata i penzija. Na prihodnoj strani fiskalni prostor će biti upotrebljen za smanjenje poreskog opterećenja rada, povećanjem neoporezivog dela zarade.

2. Fiskalna kretanja u 2017. godini

U 2017. godini uspešno je nastavljeno sprovođenje programa fiskalne konsolidacije u okviru realizacije aranžmana sa MMF. Procenjeno strukturno primarno prilagođavanje u 2017. godini iznosiće 1,6% BDP, dok je tokom prve dve godine sprovođenja aranžmana ostvareno kumulativno strukturno prilagođavanje od 4,4% BDP. Ukupno strukturno prilagođavanje od 6% tokom tri godine sprovođenja programa fiskalne konsolidacije znatno je više od cilja predviđenog aranžmanom sa MMF koji iznosi 4% BDP prilagođavanja u istom periodu.

Grafikon 4. Efekti trogodišnjeg programa fiskalne konsolidacije, % BDP


Tokom 2017. godine nisu sprovođene dodatne mere konsolidacije na prihodnoj strani dok je na strani rashoda došlo do određene relaksacije fiskalne politike kojom nije ugrožen nivo strukturnog prilagođavanja. Program ekonomskih reformi sprovodi se tokom 2017. godine uz neznatne izmene. Tokom 2015. i 2016. godine relaksirane su politika zarada i penzija, dok su na prihodnoj strani sprovedene minimalne kompenzatorne mere. Strukturno prilagođavanje u 2017. godini nastavljeno je i putem racionalizacije broja zaposlenih u javnom sektoru, pre svega kroz zabranu novog zapošljavanja, čime su ukupni ciljevi ove mere ostvareni. Nastavljeno je umereno opadanje broja korisnika penzija, usled sprovedene parametarske reforme penzionog sistema. Na prihodnoj strani u 2017. godini, nastavljen je trend rasta efikasnosti naplate poreskih prihoda.

Fiskalni rezultat opšte države u 2017. godini, prema najnovijim procenama, iznosiće 0,7% BDP i biće za 2,4% BDP bolji od planiranog, s tim što će po prvi put od 2005. godine istovremeno biti ostvaren i ukupan i primarni fiskalni suficit. Utvrđena je nova procena prihoda, rashoda i rezultata opšte države, pri čemu je predviđeni fiskalni rezultat bolji za oko 107 mlrd dinara od planiranog.

Procenjuje se da će primarni fiskalni suficit od 3,4% BDP u 2017. godini biti jedan od osnovnih faktora koji utiče na smanjenje učešća nivoa javnog duga u BDP. Ovaj rezultat pokazuje da su mere fiskalne konsolidacije postigle željene efekte i da je javna potrošnja u dovoljnoj meri redukovana. S druge strane, povoljna fiskalna kretanja i poboljšanje kamatne strukture duga već su obezbedili smanjenje apsolutnog nivoa izdataka za kamate kao i njihovog učešća u BDP. Time je stvoren prostor za određeni obim fiskalne relaksacije, koji neće ugroziti osnovne srednjoročne ciljeve fiskalne politike.

Nakon usporavanja rasta učešća javnog duga u BDP tokom 2015. godine i početnog pada u narednoj godini, u 2017. godini ostvarena je značajna redukcija učešća javnog duga u BDP. Predviđeno je da učešće nivoa javnog duga bude smanjeno sa 73% BDP, koliko je iznosilo u 2016. godini, na 63,7% BDP na kraju 2017. godine. Ukupni i primarni suficit u 2017. godini su najznačajniji faktori koji utiču na ubrzanu opadajuću putanju učešća duga u BDP. S druge strane, planirana su značajno veća povlačenja sredstava po osnovu finansiranja projektnih zajmova, što se smatra poželjnim imajući u vidu njihovu razvojnu komponentu.

Grafikon 5. Primarni i ukupni fiskalni rezultat, % BDP


Znatno boljem fiskalnom rezultatu u 2017. godini, u najvećoj meri, doprineće bolje izvršenje javnih prihoda u odnosu na plan. Projekcija prihoda revidirana je naviše za 96,6 mlrd dinara, pri čemu su najveći doprinos boljoj realizaciji dali poreski prihodi, pre svega naplata poreza na dobit. Projekcija rashoda revidirana je naniže u nešto manjem iznosu, ali sa značajnijim izmenama u strukturi. Najveći doprinos nižem izvršenju ukupnih rashoda potekao je od manjih izdataka za otplatu kamata.

Fiskalna kretanja u periodu januar - septembar 2017. godine uglavnom odražavaju povoljne tekuće makroekonomske trendove, pre svega na tržištu rada, ali i druge faktore koji su doprineli boljoj naplati javnih prihoda. Suficit opšte države od 82 mlrd dinara u posmatranom periodu je znatno povoljniji rezultat, kako od planiranog, tako i od rezultata ostvarenog u istom periodu prethodne godine.

Kretanja na tržištu rada tokom 2017. godine, efektuirana u rastu prosečnih zarada, zaposlenosti kao i rastu potrošnje, snažno se manifestuju na fiskalne agregate kroz uticaj na naplatu poreza na dohodak, doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i PDV. U domenu kontrole i poboljšanja efikasnosti naplate PDV postignuti su odlični rezultati, tokom 2015. i 2016. godine, dok je tokom tekuće godine došlo do daljeg, nešto skromnijeg povećanja. Glavne determinante naplate PDV su ukupna visina potrošnje (C), efektivna poreska stopa i efikasnost naplate (C-efficiency). PDV je po veličini drugi poreski oblik u ukupnim javnim prihodima, a na njegovo kretanje utiču i faktori kao što su kreditna aktivnost, kretanje ostalih izvora dohotka, efikasnost naplate i obim sive ekonomije, struktura potrošnje i spoljnotrgovinska kretanja.

Bruto naplata PDV beleži snažan rast od 11,3%, što prevazilazi rast mase zarada. Razlozi ovog odstupanja leže u tome što zarade nisu jedini izvor raspoloživog dohotka već su to i penzije, krediti, doznake, štednja, socijalna davanja itd. Kretanje bruto naplate takođe je, u dobroj meri, vođeno i izvoznom tražnjom i to preko domaće i uvozne komponente u realizovanom izvozu. Poslednju grupu faktora koja deluje na bruto naplatu čine struktura potrošnje (efektivna poreska stopa) i poboljšana efikasnost naplate (C-efficiency). Neto naplaćeni PDV u prvih devet meseci 2017. godine beleži sporiji rast od bruto naplate, za razliku od prethodne godine, pre svega zbog rasta nivoa PDV povraćaja uzrokovanih rastom spoljnotrgovinske razmene. Kretanja tokom prvih devet meseci ukazuju na to da će prvobitni plan biti premašen za preko 14 mlrd dinara.

Prihodi od akciza beleže veći rast u odnosu na plan zbog rasta potrošnje pojedinih akciznih proizvoda, a delom i zbog bolje naplate ostvarene krajem prethodne godine. Revidirana projekcija prihoda od akciza uglavnom je rezultat rasta potrošnje naftnih derivata i električne energije. Pri proceni prihoda od akciza na naftne derivate pretpostavljen je nivo potrošnje iz prethodne godine uz primenu novih viših specifičnih iznosa akciza po osnovu redovnog usklađivanja. Na makro nivou teško je pouzdano razgraničiti efekte stvarnog rasta potrošnje (cenovna elastičnost i efekat privrednog rasta) od onih koji su posledica promena u obimu sive ekonomije. Prihodi od akciza na duvan su minimalno revidirani i trenutno se kreću u očekivanim iznosima. Ono što je važno jeste da nije došlo do vidljivog pogoršanja u obimu sive ekonomije na tržištu akciznih proizvoda. Ukupni prihodi od akciza revidirani su naviše za 8,1 mlrd dinara.

Prihodi od carine beleže rast veći od planiranog, ali za razliku od prethodnih godina dinamika ne prati kretanje uvoznog PDV. Različiti trgovinski ugovori, režimi bescarinskog uvoza određenih kategorija roba, izmene carinske tarife i sl, kao i promena u strukturi uvoza deluju na nivo naplate prihoda od carina. Tokom 2017. godine u velikoj meri je došlo do rasta uvoza robe na koju se ne naplaćuju carinske dažbine, pa je stoga odstupanje od ukupne stope rasta uvoza i stope rasta PDV znatno veće.

Projekcija poreza na dobit pravnih lica značajnije je povećana u odnosu na plan, pa će naplata ovog poreskog oblika biti veća za skoro 30 mlrd dinara. Porez na dobit je najvolatilnija stavka javnih prihoda i privredni rast nije uvek najpouzdaniji indikator naplate ovog poreskog oblika. Pošto konačni podaci o profitabilnosti nisu poznati tokom izrade projekcija za narednu godinu, praksa je da se u te svrhe pretpostavi da je ona nepromenjena, i da se prihvati određena doza rizika u ostvarenju ovog prihodnog oblika. Prema podacima Agencije za privredne registre ukupna bruto dobit ostvarena u 2016. godini iznosi 534,4 mlrd dinara i veća je u odnosu na 2015. godinu za 17,5%. Rast naplate poreza na dobit u odnosu na prethodnu godinu će prevazići 35%. Jedan deo prihoda u 2017. godini, međutim, rezultat je primene računovodstvenih propisa koji regulišu tretman povećanja (upisa) vrednosti imovine u poslovnim knjigama. Stoga se ovaj deo naplaćenog poreza može smatrati jednokratnim prilivom. Kada se iz ukupne uplate isključi ovako identifikovan deo jednokratnih prihoda, stopa rasta u mnogo manjoj meri prevazilazi rast profitabilnosti.

Neporeski prihodi su kategorija prihoda čiji je plan, pored poreza na dobit, u najvećoj meri revidiran naviše, kako u apsolutnom, tako i u procentualnom iznosu. Korekcija neporeskih prihoda izvršena je u iznosu od 25,1 mlrd dinara. Revizija je najvećim delom posledica opreznog planiranja, s obzirom da se odustalo od uključivanja pojedinih potencijalnih prihoda u budžetski plan. Ukupno povećanje procene neporeskih prihoda koji pripadaju republičkom budžetu iznosi 19,7 mlrd dinara i predstavlja kombinaciju kretanja redovnih neporeskih prihoda (takse, kazne i naknade) i inicijalno neplanirane uplate dobiti JP EPS, naplaćena potraživanja Agencije za osiguranje depozita, uplate po osnovu premija za reotvaranje emisije obveznica, dobit NBS itd. Projekcija neporeskih prihoda na lokalnom nivou je povećana, jednim delom usled naplate jednokratnih prihoda, a većim delom usled poboljšane naplate lokalnih taksi i ostalih oblika prihoda. Za razliku od prethodne godine, tokom 2017. godine nije bilo metodoloških promena koje bi uticale na obuhvat neporeskih prihoda na lokalnom nivou.

Prema novoj proceni javnih rashoda, ukupan nivo rashoda bi trebalo da bude niži za 10,2 mlrd dinara ili 0,5%, pri čemu se menja struktura u odnosu na budžetski plan za 2017. godinu. Najveće smanjenje u odnosu na plan beleže rashodi za kamate, otplate po garancijama, penzije i kapitalni rashodi. Najveće povećanje sa druge strane će biti ostvareno kod rashoda za kupovinu roba i usluga, budžetskih pozajmica i ostalih tekućih rashoda. U periodu januar - septembar 2017. godine javni rashodi rastu po stopi 0,9%, a do kraja 2017. godine se očekuje ubrzanje rasta na 1,8%. Razlozi za ovo ubrzanje do kraja godine su promena u dinamici izvršenja pojedinih stavki rashoda, u odnosu na prethodne godine, kao i izvršenje tzv. jednokratnih rashoda krajem godine. Ubrzanje dinamike rashoda do kraja godine se očekuje kod rashoda za zaposlene, usled predviđene isplate bonusa u delu javnog sektora, kao i ubrzanje realizacije kapitalnih rashoda u poslednjem kvartalu.

Procena rashoda za zaposlene povećana je za 3,2% u odnosu na budžet za 2017. godinu, prvenstveno zbog predviđene isplate bonusa pojedinim kategorijama zaposlenih. Pri projekciji ovog oblika rashoda u budžetu za 2017. godinu korišćeni su sledeći elementi: 1) povećanje nominalnog iznosa zarada za određene kategorije zaposlenih, 2) obim i dinamika racionalizacije broja zaposlenih i 3) obim i dinamika isplate otpremnina za zaposlene koji ostaju bez posla u ovom procesu.

Po poslednjim raspoloživim podacima, do četvrtog kvartala 2017. godine broj zaposlenih je smanjen za oko 28.500 u odnosu na kraj 2014. godine. Planom racionalizacije u javnom sektoru bilo je predviđeno smanjenje broja zaposlenih za 75.000 do kraja 2017. godine. Nakon analiza broja i strukture zaposlenih od strane nadležnih domaćih i međunarodnih institucija, plan racionalizacije je revidiran na 25.000 - 30.000 ljudi. Uštede po ovom osnovu ostvarene su usled sporije dinamike zamene zaposlenih na tim radnim mestima. Sprovedene mere na polju racionalizacije dovele su do pada učešća zarada u BDP sa oko 12% u 2014. godini na 9,8% u 2017. godini. Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavaca do 7% BDP. Međutim čini se da je tako targetiran nivo zarada postavljen dosta nisko, s obzirom da je trenutno učešće ovako definisanih zarada 8,3% BDP.

Rashodi za kamate su kategorija kod koje se očekuju značajne uštede u odnosu na budžetom planiran iznos. Kretanje ukupnog fiskalnog rezultata posredno deluje i na kretanje izdataka za kamate. Pored visine deficita, na iznos kamata utiču i kamatni i rizik deviznog kursa za obaveze izražene u stranoj valuti. Znatno niži fiskalni deficit uticao je na opšti nivo novog zaduživanja. Sa druge strane, povoljno kretanje kursa američkog dolara i stabilan kurs evra neutralisali su devizni rizik, što je uz niže kamatne stope na međunarodnom tržištu, smanjilo izdatke za kamate. Tokom 2017. godine skoro svi navedeni faktori imali su povoljno dejstvo, tako da je po prvi put od 2008. godine, zabeleženo nominalno smanjenje iznosa rashoda za kamate, dok se pad učešća u BDP nastavio i na kraju 2017. godine će iznositi oko 2,7% BDP. Nova procena rashoda za kamate predviđa iznos koji je za preko 16 mlrd niži u odnosu na prvobitni plan.

Kretanje izdataka za penzije tokom 2017. godine i pad broja penzionera umesto očekivanog rasta uticali su na reviziju naniže planiranih rashoda za penzije. Pri projekciji ove kategorije rashoda krajem 2016. godine, ostavljena je određena rezerva s obzirom da se očekivao ubrzaniji priliv novih penzionera po osnovu procesa racionalizacije u javnom sektoru (uključujući i javna preduzeća) i završetka restrukturiranja preostalih preduzeća u procesu privatizacije. Drugi faktori koji su uticali na procenu ukupnih izdataka za penzije su povećanje nominalnog iznosa penzija, i predviđen rast broja korisnika penzije iznad 1%, što je bilo u skladu sa dinamikom iz prethodnih godina, ali istovremeno odražava određenu dozu opreza pri projekciji ovako velike rashodne kategorije.

Trend pada broja korisnika penzija nastavljen je i tokom 2017. godine. Nakon desetogodišnjeg perioda rasta broja penzionera, u 2015. godini se prvi put smanjio ukupan broj penzionera. Takav trend nastavljen je i tokom 2016. i 2017. godine, a ukupan broj korisnika manji je za 24.000, što je pad od 1,4%. Pored toga, promenjena je i struktura po oblicima, te je smanjen broj korisnika invalidskih penzija i u nešto manjoj meri broj korisnika porodičnih penzija. Tome su doprinele mere na sprečavanju zloupotreba u ovoj oblasti. Broj starosnih penzija i dalje raste, ali po primetno nižoj stopi. Ovakva kretanja rezultat su i parametarskih mera, kao što je fazno podizanje starosne granice, ali i uvođenje penala prilikom prevremenog odlaska u penziju. U skladu sa ovim kretanjima revidirana je procena ukupnih rashoda za penzije naniže za 2,3% u odnosu na planiran iznos uz napomenu da predviđena jednokratna isplata penzionerima nije prikazana kao deo ukupnih rashoda za penzije, već se tretira kao oblik ostalih transfera stanovništvu. Učešće rashoda za penzije opada sa 11,6% BDP u 2016. godini na 11,2% BDP na kraju 2017. godine, što je blisko cilju koji je utvrđen aranžmanom sa MMF i Zakonom o budžetskom sistemu.

Drugi rashodi za socijalna davanja i ostale transfere stanovništvu biće uvećani u odnosu na planiran iznos, pre svega zbog isplate jednokratne pomoći penzionerima. Svakom pojedinačnom primaocu penzije isplaćeno je po 5.000 dinara bez obzira na visinu penzije koju prima. Ukupan efekat jednokratne isplate po ovom osnovu je 8,9 mlrd dinara. Usled očekivano većeg priliva korisnika Nacionalne službe za zapošljavanje (kao rezultat privođenja kraju procesa restrukturiranja i racionalizacije u javnom sektoru), naknade za nezaposlene planirane su na nešto većem nivou. Izvršenje ovih rashoda u dosadašnjem delu 2017. godine znatno je ispod planiranog nivoa. Povoljnija situacija na tržištu rada i pad broja nezaposlenih su faktori koji su doprineli ovakvom kretanju. Takođe, u manjem obimu će biti izvršene i otpremnine koje se isplaćuju za radnike preduzeća u restrukturiranju

Ukupna otplata po osnovu garancija i rashodi za budžetske pozajmice će odstupiti u odnosu na iznose planirane budžetom za preko 4 mlrd dinara. Ove dve kategorije se kreću različito u odnosu na planske iznose. Rashodi po garancijama niži su u odnosu na plan i to za 5,8 mlrd dinara. Najveći razlog je to što je planom bilo predviđeno da se iz budžeta Republike otplaćuje deo duga JP "Srbijagas" prema poveriocima, međutim usled poboljšanja likvidnosne pozicije ovog preduzeća, ono je u mogućnosti da samostalno izvršava deo svojih obaveza. Nasuprot tome rashodi za budžetske pozajmice su viši u odnosu na planirane za preko 10 mlrd dinara. Najveći deo ovog povećanja odnosi se finansiranje modernizacije preduzeća iz oblasti namenske industrije.

Javne investicije neće biti realizovane u planiranom obimu. Izvršenje kapitalnih rashoda za prvih devet meseci 2017. godine u odnosu na prethodnu godinu manje je za 10,5%. Ovakvo kretanje kapitalnih rashoda države delom je uslovljeno promenom institucionalnog obuhvata budžeta jednog dela lokalnih samouprava. Konkretno, izlaskom institucije zadužene za investicije iz sistema korisnika budžeta grada Beograda, a samim tim i iz institucionalnog obuhvata opšte države, obim kapitalnih rashoda koji je pokriven izveštajima o izvršenju je značajno opao. Ova metodološka promena može da objasni skoro polovinu realizovanog pada javnih investicija. Drugi faktor koji je doprineo padu kapitalnih rashoda u odnosu na prethodnu godinu su izuzetno nepovoljni vremenski uslovi tokom prvog kvartala tekuće godine. U drugoj polovini godine dolazi do brže realizacije, ali jedan deo kašnjenja iz objektivnih razloga ne može biti nadoknađen.

Povoljnija fiskalna pozicija u 2017. godini u najvećoj meri je rezultat boljeg ostvarenja javnih prihoda. Faktori koji su doprineli revidiranju procene fiskalnog rezultata u 2017. godini svrstani su u sledeće grupe: uticaj bazne vrednosti (ostvarenje u 2016. godini), kretanja na tržištu rada i njihov uticaj na potrošnju i poreze na rad, procena uplate jednokratnih neporeskih prihoda, kretanje potrošnje akciznih proizvoda, znatno bolja naplata poreza na dobit.

Ukupno naplaćeni prihodi u 2016. godini bili su za 23 mlrd dinara veći od procene koja je poslužila kao osnova za izradu plana za 2017. godinu. Od toga, 7 mlrd dinara nema trajni uticaj na rezultat, te je kao bazni efekat u 2017. godini procenjen iznos od 16 mlrd dinara tj. 0,36% BDP.

Naniže revidirana stopa realnog rasta BDP u 2017. godini u odnosu na planiranu, nije se negativno odrazila na fiskalna kretanja usled izmena u strukturi rasta, kao i zbog jednokratnih faktora koji su uticali na reviziju BDP naniže. U strukturi rasta blago je povećano učešće privatne potrošnje usled čega je ostvaren brži nominalni rast potrošnje od planiranog, što je direktno delovalo na naplatu prihoda. Poboljšano stanje na tržištu rada i brži rast zaposlenosti uticalo je na povećanje ukupne isplaćene mase zarada. Isplaćene zarade čine najveći deo raspoloživog dohotka stanovništva, pa je u skladu sa tim postojao pozivan efekat na nominalni rast privatne potrošnje. Pored toga, na rast potrošnje delovao je i brži rast kreditne aktivnosti. Brži rast uvoza uticao je na veću naplatu indirektnih poreza tokom 2017. godine, kada je istovremeno povećan i obim uvoza i zabeležen rast uvoznih cena veći od prvobitno planiranog. Pored indirektnog uticaja na kretanje PDV, povoljnija situacija na tržištu rada direktno je delovala na naplatu poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Snažniji rast privredne aktivnosti odražava se pre svega na rast doprinosa za obavezno socijalno osiguranje i poreza na dohodak, ali i na ostale oblike prihoda. Treba napomenuti da je prilikom originalne projekcije prihoda od akciza potrošnja akciznih proizvoda uzeta kao konstantna (osim za duvanske proizvode).

Ostali faktori koji su uticali na bolju fiskalnu poziciju zemlje su i kretanje ukupne efikasnosti naplate poreskih prihoda, kretanje visine i dinamike PDV povraćaja u odnosu na prvobitno planirane, znatno bolja naplata poreza na dobit, uplata vanrednih neporeskih prihoda i podbačaj izvršenja na pojedinim kategorijama rashoda.

Grafikon 6. Doprinos pojedinačnih faktora korekciji deficita u odnosu na plan za 2017. godinu


S0 indikator kratkoročne fiskalne održivosti

"Onoliko koliko možeš da sagledaš prošlost, toliko možeš da spoznaš

budućnost" - Vinston Čerčil

EK je za ocenu kratkoročne fiskalne održivosti dizajnirala kompozitni indikator S0 kojim se kroz identifikaciju potencijalnih kratkoročnih rizika u tekućoj godini nastoji anticipirati fiskalni stres13 u narednoj godini. Ukoliko vrednost S0 indikatora prelazi definisani prag smatra se da je zemlja u kratkoročnom riziku od fiskalnog stresa14. Pored vrednosti za celokupan indikator, radi lociranja izvora iz kog rizik potiče, razmatraju se i vrednosti podindeksa i njihovih komponenti. S0 kompozitni indikator se sastoji od dva podindeksa, koji u sebi sadrže niz varijabli fiskalne i makro-finansijske održivosti15. Vrednost ovih podindeksa ispod definisanog praga ukazuju na odsustvo kratkoročnog fiskalnog rizika.

Obračun S0 indikatora za Republiku Srbiju, urađen od strane Ministarstva finansija, bazira se na metodologiji EK16. Iako je vrednost S0 indikatora u 2014. godini bila niža od definisanog praga, vrednost fiskalnog podindeksa nedvosmisleno je ukazivala na potencijalne izazove u fiskalnoj sferi. Pozitivni efekti mera fiskalne konsolidacije, započete 2014. godine u okviru realizacije aranžmana sa MMF, ogledaju se

u nižoj vrednosti fiskalnog podindeksa već za 2015. godinu, koji tada, iako i dalje sa vrednošću iznad definisanog praga, počinje da opada, što značajno snižava i vrednost ukupnog S0 indikatora. Dalje sprovođenje mera fiskalne konsolidacije, uz značajno popravljanje makroekonomskog okruženja, dovodi do još snažnijeg pada fiskalnog podindeksa u odnosu na definisani prag u 2016. godini. U toj godini ispod definisanih pragova našli su se celokupan kompozitni indikator kao i oba podindeksa.

Grafikon 7. S0 indikator sa fiskalnim podindeksom i podindeksom makro-finansijske konkurentnosti za Republiku Srbiju za period 2014-2016. godine


Vrednosti S0 indikatora i podindeksa za Republiku Srbiju u 2016. godini ukazuju da načelno ne postoji kratkoročna opasnost od fiskalne nestabilnosti, kao i da nema izraženih rizika koji potiču iz sfera koje pokrivaju podindeksi.

Doslednim sprovođenjem mera fiskalne konsolidacije i uspostavljanjem makroekonomske i fiskalne stabilnosti u prethodnom periodu obezbeđen je prostor za relaksaciju mera fiskalne politike tokom 2017. godine.

Analiza komponenti podindeksa S0 indikatora pokazuje da su ostvarena značajna fiskalna unapređenja u posmatranom periodu. Uzimajući u obzir signalnu moć varijabli17, najveći doprinos povoljnijoj vrednosti S0 indikatora dali su sa fiskalne strane smanjenje ciklično prilagođenog fiskalnog balansa i primarnog balansa, a sa makro finansijske strane smanjenje deficita tekućeg računa platnog bilansa.

Tabela 3. S0 indikator i njegove komponente, vrednosti za Republiku Srbiju, za period 2014-2016. godine

Naziv varijable Kriterijum Prag Signalna moć* Vrednosti za Srbiju, %
2014 2015 2016
Fiskalni podindeks <  0,36 0,28 0,54 0,41 0,31
1. Fiskalni balans, % BDP >  -9,61 0,07 -6,60 -3,69 -1,27
2. Primarni balans, %BDP >  0,23 0,13 -3,66 -0,48 1,82
3. Ciklično prilagođeni balans, % BDP >  -2,5 0,23 -6,21 -3,17 -1,10
4. Stabilizujući primarni balans, % BDP <  2,34 0,08 0,55 0,81 0,03
5. Bruto dug opšte države, % BDP <  68,44 0,12 71,85 75,98 72,99
6. Bruto dug opšte države, mg promena % BDP <  8,06 0,12 10,73 4,13 -2,99
7. Kratkoročni dug opšte države, % BDP <  13,2 0,20 9,10 12,14 13,05
8. Neto dug opšte države, % BDP <  59,51 0,20 71,85 75,98 72,99
9. Ukupne potrebe za finansiranjem, % BDP <  15,95 0,26 15,94 14,87 13,11
10. Diferencijal kamatne stope i stope rasta BDP <  4,8 0,08 4,03 1,17 -1,12
11. Javni rashodi opšte države, mg promena, % BDP <  1,9 0,11 2,92 -2,47 -1,10
12. Finalna potrošnja opšte države, mg promena, % BDP <  0,61 0,07 -0,56 -8,47 -1,23
Podindeks finansijske konkurentnosti <  0,49 0,55 0,30 0,27 0,27
1. Međunarodna investiciona pozicija, neto, % BDP >  -19,8 0,29 -98,28 -102,93 -103,99
2. Neto štednja domaćinstava, % BDP >  2,61 0,33 24,96 26,52 26,21
3. Dug privatnog sektora, % BDP <  164,7 0,18 45,99 47,67 47,47
4. Krediti privatnom sektoru, % BDP <  10,7 0,37 -2,40 2,04 1,39
5. Kratkoročni dug nefinansijskih institucija, % BDP <  15,4 0,2 11,85 7,88 6,39
6. Kratkoročni dug domaćinstava, % BDP <  2,9 0,21 2,65 1,70 1,17
7. Građevinarstvo, % BDV <  7,46 0,22 5,07 5,13 5,50
8. Saldo tekućeg računa, trogodišnji pokretni prosek, % BDP >  -2,5 0,34 -9,55 -7,89 -5,60
9. Realni efektivni kurs, trogodišnja promena, % <  9,67 0,11 9,54 -2,73 -0,80
10. Nominalni jedinični trošak rada, trogodišnja promena, % <  7 0,18 -0,50 0,90 -5,60
11. Stopa prinosa na državne HoV >  0,59 0,37 2,72 4,55 5,00
12. BDP, realni rast >  -0,67 0,1 -1,83 0,76 2,80
13. BDP po glavi stanovnika prema paritetu kupovne moći >  72,7 0,22 26,09 25,29 25,11
S0 indikator <  0,46 0,55 0,39 0,32 0,29

Na osnovu podataka Evrostata za zemlje EU i obračuna Ministarstva finansija za Republiku Srbiju, u 2016. godini ni jedna od posmatranih zemalja nije izložena kratkoročnom riziku realizacije fiskalnog stresa, budući da vrednost S0 nigde ne premašuje definisani prag. Pojedine zemlje se suočavaju sa fiskalnim odnosno makro- finansijskim izazovima, dok se Republika Srbija zajedno sa većinom zemalja EU nalazi unutar definisanih pragova S0 indikatora

Grafikon 8. Fiskalni podindeks i podindeks makro-finansijske konkurentnosti za zemlje EU za 2016. godinu i Srbiju za 2014., 2015. i 2016. godinu.

3. Fiskalne projekcije u periodu od 2018. do 2020. godine

U narednom srednjoročnom periodu ciljevi fiskalne politike usmereni su na održanje fiskalne stabilnosti što vodi daljem smanjenju učešća javnog duga. Srednjoročni fiskalni okvir predviđa deficit opšte države na nivou od 0,5% BDP do 2020. godine i pad učešća javnog duga na oko 56% BDP. Projekcije fiskalnih agregata u periodu od 2018. do 2020. godine zasnivaju se na projekcijama makroekonomskih pokazatelja za navedeni period, planiranoj poreskoj politici koja podrazumeva dalje usaglašavanje sa zakonima i direktivama EU i fiskalnim i strukturnim merama, uključujući i reforme velikih javnih preduzeća.

Zahvaljujući merama fiskalne konsolidacije stvoren je fiskalni prostor za nove politike, koji će u 2018. godini biti iskorišćen za povećanje kapitalnih investicija, povećanje penzija i plata u jednom delu javnog sektora i smanjenje poreskog opterećenja zarada. Ove mere i njihove fiskalne implikacije dizajnirane su tako da ne ugroze stabilnost javnih finansija i tempo smanjenja javnog duga, a sa druge strane da podignu životni standard stanovništva, stimulišu privatnu potrošnju i ubrzaju privredni razvoj.

Tabela 4. Fiskalni agregati u periodu 2016-2020. godine, % BDP

opis

izvršenje

procena

projekcija

 

2016

2017

2018

2019

2020

Javni prihodi

43,2

43,9

42,4

41,8

41,2

Javni rashodi

44,5

43,2

43,1

42,3

41,7

 

 

 

 

 

 

Konsolidovani fiskalni rezultat

-1,3

0,7

-0,7

-0,5

-0,5

Primarni konsolidovani rezultat

1,8

3,4

1,9

1,8

1,6

 

 

 

 

 

 

Dug opšte države

73,0

63,7

62,8

59,8

56,3

Realna stopa rasta BDP

2,8%

2,0%

3,5%

3,5%

4,0%


Putanja javnog duga je preokrenuta 2016. godine kad je učešće javnog duga u BDP počelo da se smanjuje. Glavni ciljevi fiskalne konsolidacije i programa sa MMF su bili stabilizacija javnih finansija i smanjenje učešća javnog duga u BDP. Smanjenje učešća duga je usko vezano za snižavanje deficita kao glavnog faktora zaduživanja, tako da dinamika spuštanja deficita opredeljuje i promenu kretanja duga. Finansijske transakcije, kao što je zamena skupog duga jeftinijim, kao i bolja pozicija države na međunarodnom finansijskom tržištu, takođe, mogu doprineti daljem snižavanju duga.

Grafikon 9. Dug i deficit, % BDP


U narednom periodu deficit opšte države će se stabilizovati na nivou od oko 0,5% BDP, što je održivi nivo koji omogućava nastavak smanjenja javnog duga. Uz očekivane makroekonomske performanse, u narednom srednjoročnom periodu, nivo javnog duga bi trebalo da se spusti na oko 56% BDP. Dobri rezultati fiskalne konsolidacije omogućili su relaksaciju fiskalne politike, pre svega na rashodnoj strani, u vidu povećanja plata i penzija, ali tako da se njihovo učešće u BDP ne povećava. Na prihodnoj strani glavna mera će biti povećanje neoporezivog dela dohotka što će smanjiti poresko opterećenje zarada i blago povećati progresivnost oporezivanja. Proces restrukturiranja javnih i nekadašnjih društvenih preduzeća se nastavlja kako bi se smanjilo opterećenje javnih finansija i cele privrede. U slučaju povoljnih makroekonomskih i fiskalnih kretanja i ostvarivanja boljih rezultata stvoreni fiskalni prostor bi mogao da se iskoristi za dalje poresko rasterećenje privrede i stanovništva ili prevremenu otplatu skupljeg duga.

Projekcija prihoda u periodu od 2018. do 2020. godine izrađena je na osnovu:

- projekcije kretanja najvažnijih makroekonomskih pokazatelja: BDP i njegovih komponenti, inflacije, deviznog kursa, spoljnotrgovinske razmene, zaposlenosti i zarada;

- važeće i planiranih izmena poreske politike;

- procenjenih efekata fiskalnih i strukturnih mera u narednom periodu.

Tabela 5. Ukupni prihodi i donacije u periodu 2016-2020. godine, % BDP

opis

izvršenje

procena

projekcija

 

2016

2017

2018

2019

2020

JAVNI PRIHODI

43,2

43,9

42,4

41,8

41,2

Tekući prihodi

43,0

43,7

42,1

41,5

40,9

Poreski prihodi

37,2

38,4

37,3

37,1

36,6

Porez na dohodak građana

3,6

3,7

3,6

3,6

3,5

Porez na dobit pravnih lica

1,9

2,5

2,0

2,0

2,0

Porez na dodatu vrednost

10,6

10,7

10,6

10,5

10,4

Akcize

6,2

6,3

6,0

5,8

5,6

Carine

0,9

0,9

0,9

0,9

0,9

Ostali poreski prihodi

1,6

1,6

1,6

1,5

1,4

Doprinosi

12,4

12,7

12,7

12,7

12,7

Neporeski prihodi

5,8

5,3

4,7

4,5

4,3

Donacije

0,2

0,2

0,3

0,3

0,3


Deo budžetskog prostora od oko 0,2% BDP, odnosno oko 10 mlrd dinara, iskoristiće se za smanjenje poreskih nameta u 2018. godini. Osim povećanja neoporezivog dela zarade nisu predviđene druge promene poreske politike. Projekcija prihoda podrazumeva održavanje postojećeg stepena naplate.

Porez na dohodak projektovan je na stabilnom nivou od oko 3,6% BDP tokom celog srednjoročnog perioda u skladu sa očekivanim efektima strukturnih i fiskalnih mera, politikom zarada u javnom sektoru i povoljnim kretanjima na tržištu rada, pre svega, zaposlenosti i prosečnih zarada u privatnom sektoru. Preovlađujući oblik poreza na dohodak je porez na zarade, tako da su kretanje mase zarada i zaposlenosti glavni faktori koji utiču na kretanje ovog poreskog oblika. Mere koje će uticati na nivo i oporezivanje zarada su povećanja neoporezivog cenzusa i minimalne zarade. Neoporezivi deo dohotka će se povećati sa 11.790 na 15.000 dinara i imaće negativan efekat na prihode od poreza i doprinosa na zarade, koji se procenjuje na 11,6 mlrd dinara. S obzirom da se na nivou opšte države ostvaruju uštede po osnovu smanjenja bruto zarada, efekat na fiskalni rezultat je manji i iznosi 9 mlrd dinara ili oko 0,2% BDP. Sa druge strane, procenjuje se da će povećanje minimalne zarade uglavnom nadoknaditi prihode opšte države izgubljene po osnovu povećanja cenzusa. Drugi oblici poreza na dohodak su porez na dividende, porez na prihode od kamata, godišnji porez na dohodak itd, i prate kretanje opšte ekonomske aktivnosti i zarada. Kod poreza na zarade ključna je borba protiv sive ekonomije, s obzirom na znatan broj neprijavljenih radnika i isplate zarada "na ruke". U poslednje tri godine intenzivirane su kontrole i pojačane sankcije što je dalo rezultate u suzbijanju sive ekonomije u oblasti rada i zapošljavanja, ali je značajno da se na ovom polju nastavi sa kontinuiranim angažmanom i u narednom periodu.

Projektovano je stabilno učešće doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u BDP za naredni srednjoročni period. Kretanje učešća ovog javnog prihoda u BDP ima sličnu putanju kao i kretanje učešća poreza na zarade, s obzirom da su za njihovu projekciju korišćene iste pretpostavke o kretanju zarada i zaposlenosti. Jedinu razliku predstavljaju doprinosi koji se naplaćuju po osnovu osiguranja poljoprivrednika i preduzetnika. U obzir su uzeti i efekti povećanja cenzusa i minimalne zarade jer ove promene utiču i na prihode po osnovu doprinosa. Doprinosi su poreska kategorija kod koje je najizraženija poreska nedisciplina i registrovan najveći dug poreskih obveznika, te se posledice eventualnog povećanja fiskalne nediscipline najviše osete kod ovih prihoda.

Projektovani su stabilni prihodi od poreza na dobit u periodu 2018-2020. godine (2% BDP). Realizacija prihoda od poreza na dobit u predstojećem trogodišnjem periodu zavisiće od putanje privrednog rasta, relativne stabilnosti kursa dinara i opšte profitabilnosti privrede. Procena prihoda po ovom osnovu može biti neizvesna kako zbog ekonomskih faktora, tako i zbog mogućnosti korišćenja poreskog kredita ili povraćaja. U 2017. godini ostvarena je rekordna naplata poreza na dobit (2,5% BDP), uglavnom kao rezultat visoke profitabilnosti iz 2016. godine. Jedan deo ovogodišnjeg prihoda, međutim, rezultat je primene računovodstvenih propisa i može se smatrati jednokratnim, te nije uzet u obzir pri projekciji poreza na dobit u 2018. godini. Srednjoročnom projekcijom nisu predviđene veće izmene zakonskih propisa. Projekcija prihoda po ovom osnovu je konzervativna i ne uključuje efekte ukidanja poreskih olakšica iz 2013. godine, koji se usled postojanja prelaznog perioda od nekoliko godina, sada efektuiraju.

Kretanje prihoda od poreza na dodatu vrednost karakteriše blagi pad učešća u BDP, s obzirom da je projektovan sporiji rast privatne potrošnje u odnosu na nominalni rast BDP. Glavna determinanta kretanja PDV je domaća tražnja vođena raspoloživim dohotkom stanovništva. Raspoloživi dohodak kao najveća determinanta potrošnje zavisi od kretanja zarada u javnom sektoru, penzija, socijalne pomoći, kretanja mase zarada u privatnom sektoru i ostalih oblika dohodaka, uključujući i doznake, kao i od dinamike kreditne aktivnosti banaka prema stanovništvu. U narednom periodu veći značaj imaće i prihodi po osnovu potrošnje inostranih turista. Takođe, relaksacija fiskalne politike u domenu zarada u javnom sektoru i penzija doprineće rastu raspoloživog dohotka stanovništva. Ipak, usled rebalansiranja privrede predviđeno je postepeno smanjenje učešća prihoda od PDV u ukupnom BDP sa 10,7% BDP u 2017. godini, na 10,4% koliko se očekuje u 2020. godini. Istovremeno, projektovani rast izvoza uticaće i na rast povraćaja PDV, a samim tim i na nivo naplaćenog PDV. Rizici za ostvarenje projekcije PDV u narednom periodu su slični kao i kod poreza na dohodak i odnose se na kretanje zarada u privatnom sektoru, rast privredne aktivnosti, kao i na stepen sive ekonomije, odnosno efikasnosti u njenom smanjenju.

Rezultati efikasnije naplate i kontrole poreskih obveznika su evidentni i očekuje se da će taj trend biti nastavljen u narednom periodu, s tim što efekti borbe protiv sive ekonomije nisu eksplicitno uključeni u srednjoročnu projekciju javnih prihoda. Povećanje stepena PDV naplate u smislu sprovođenja nezavisnih antievazionih mera u oblasti poreza na dodatu vrednost dalo je određene rezultate u proteklom periodu. U ovom segmentu postoji prostor za dalja poboljšanja, kroz jačanje i modernizaciju poreske administracije.

Prema procenama poboljšanje efikasnosti naplate za oko 5 p.p. u narednom četvorogodišnjem periodu, omogućilo bi kumulativno povećanje prihoda po osnovu PDV od 1,9% BDP.

Projekcija prihoda od akciza sačinjena je na osnovu važeće akcizne politike i projektovane potrošnje akciznih proizvoda. U okviru akcizne politike kod duvanskih proizvoda očekuje se dalje postepeno usklađivanje sa direktivama EU u skladu sa srednjoročnim planom postupnog povećavanja akciznog opterećenja. Kod cigareta ono će biti usmereno kroz postepeno povećanje akciza, kako bi se u prihvatljivom vremenskom roku dostigao EU minimum od 1,8 evra po paklici. U narednom periodu je za potrebe projekcije prihoda od akciza, usled opreznosti, predviđen dalji prirodan pad tržišta duvanskih proizvoda u proseku od oko 3% godišnje. Ukoliko dođe do poboljšanja uslova na tržištu duvanskih proizvoda i smanjenja sive ekonomije postoji određeni "pozitivni rizik" u pogledu naplate ovog oblika prihoda.

Za razliku od duvanskih proizvoda situacija na tržištu naftnih derivata je znatno manje volatilna. Bolja kontrola i efekti markiranja naftnih derivata smanjili su mogućnost i isplativost nelegalnih aktivnosti. U narednim godinama, usled opreznosti, nije pretpostavljen nastavak rasta potrošnje naftnih derivata iako se može očekivati da će ubrzanje ekonomske aktivnosti doprineti rastu potrošnje. I u ovom slučaju postoji određeni "pozitivni rizik" po pitanju naplate prihoda ukoliko se nastavi trend rasta tržišta naftnih derivata.

Prihodi od akciza na alkoholna pića, kafu i električnu energiju su projektovani u skladu sa postojećom strukturom potrošnje. Trenutni nominalni iznosi akciza na alkoholna pića i kafu usklađeni su sa očekivanim iznosima stope inflacije u srednjoročnom periodu. Tokom 2015. godine uvedena je ad valorem akciza od 7,5% na potrošnju električne energije. Za period 2018-2020. godine prihod od ove akcize na godišnjem nivou planiran je u iznosu od oko 17 mlrd dinara uzimajući u obzir trenutnu godišnju potrošnju i važeće cene.

Prihodi od carina trenutno čine 0,9% BDP i može se očekivati da se u budućnosti zadrže na ovom nivou. Polazeći od projektovanog kretanja uvoza, deviznog kursa i potrošnje, kao i završetka procesa usklađivanja carinskih tarifa usled primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, planirano je postepeno nominalno povećanje ovih prihoda, ali se ne predviđa promena njihovog učešća u BDP.

Kod ostalih poreskih prihoda reakcije na ekonomsku aktivnost nisu u značajnoj meri izražene, njihov nivo je relativno stabilan i prognozira se blagi pad učešća ovih prihoda u BDP. Najznačajniji poreski prihod u ovoj kategoriji je porez na imovinu čije učešće iznosi oko 70%. Povećanje ovog prihoda može se očekivati po osnovu proširenja osnovice. U okviru projekta "Reforma poreza na imovinu" u toku je popis nepokretnosti u 40 jedinica lokalne samouprave, što naplatu poreza na imovinu u pojedinim opštinama može povećati i do nekoliko puta. Povećanje stepena naplate, kroz povećanje obuhvata nepokretnosti na koje se porez plaća (to jest po osnovu proširenja poreske baze), nije uključeno u projekcije u srednjem roku i predstavlja pozitivan rizik. Pored poreza na imovinu u ostale poreske prihode uključuju se i porezi na upotrebu, držanje i nošenje dobara te drugi oblici poreza na lokalnom nivou. Oni su projektovani u skladu sa kretanjem inflacije, budući da je inflatorna komponenta ugrađena u značajan deo ovih poreskih oblika.

Projekcija neporeskih prihoda u narednom srednjoročnom periodu isključuje vanredne (jednokratne) uplate, dok su redovni neporeski prihodi projektovani u skladu sa kretanjem činilaca koji ih određuju. Neporeski prihodi smanjuju učešće u BDP tokom srednjoročnog perioda, nakon skoka u 2015. i 2016. godini. Ovaj skok je rezultat uplate sredstava po osnovu smanjenja zarada u javnom sektoru (javna preduzeća i lokalne samouprave), većih prihoda od dividendi i dobiti od javnih preduzeća, kao i uvođenja naknade za obavezne rezerve nafte. Predviđeno je smanjenje učešća neporeskih prihoda u BDP, sa 5,8% koliko je prihodovano u 2016. godini na 4,2% koliko se očekuje da će iznositi u 2020. godini. Razlozi za smanjenje projektovanog učešća su isključenje iz bazne 2017. godine svih onih prihoda koji se ne smatraju strukturnim tj. trajnim, što se najviše odnosi na vanredne kategorije neporeskih prihoda. Redovni neporeski prihodi obuhvataju različite takse, naknade, kazne, prihode organa i organizacija i sve ostale prihode koji se ostvaruju ustaljenom dinamikom tokom godine, u približno sličnim iznosima na mesečnom nivou uz određene sezonske varijacije. Pojedini neporeski prihodi indeksiraju se sa ostvarenom inflacijom u prethodnoj godini, ostali prate promenu u vrednosti osnove na koje se primenjuju i usled toga se koriguju projektovanom inflacijom. Vanredni neporeski prihodi su uglavnom jednokratni, u određenoj meri neizvesni, kako po pitanju iznosa, tako i po pitanju trenutka uplate. Najveći deo ovih prihoda predstavljaju vanredne uplate dobiti javnih preduzeća i agencija, dividende budžeta, prihodi po osnovu naplaćenih potraživanja Agencije za osiguranje depozita, emisione premije, itd.

Procesom približavanja države članstvu u EU povećavaju se raspoloživa sredstva iz IPA fondova koja čine preovlađujući deo prihoda od donacija. U projektovane iznose po osnovu donacija uključena su i sredstva po osnovu sektorske budžetske podrške EU. Prihodi po osnovu donacija su neutralni u odnosu na rezultat s obzirom da su jednaki rashodima po ovom osnovu.

Restriktivna fiskalna politika u kombinaciji sa dobrim makroekonomskim performansama dovela je do stvaranja fiskalnog prostora koji će se, između ostalog, iskoristiti za nove politike na rashodnoj strani, pre svega za povećanje kapitalnih investicija kao bitne komponente razvoja privrede. Nepovoljnu strukturu rashoda u prethodnom periodu karakterisali su visoki izdaci za subvencije i otplate po osnovu garancija proistekle iz neefikasnog poslovanja delova javnog sektora, zatim visoke kamate, a nedovoljna je bila i realizacija kapitalnih investicija. U narednom periodu posebna pažnja će se posvetiti unapređenju efikasnosti realizacije kapitalnih investicija države. Takođe, socijalna komponenta budžeta će se poboljšati boljim targetiranjem programa socijalne pomoći i većim izdvajanjem za funkcije zdravstva i obrazovanja. Do 2020. godine plate i penzije će se stabilizovati u smislu učešća u BDP što će biti još jedan od faktora koji će omogućiti pravedniju preraspodelu dohotka uz smanjenje pritiska na javne finansije.

Tabela 6. Ukupni rashodi u periodu 2016-2020. godine, % BDP

opis

izvršenje

procena

projekcija

 

2016

2017

2018

2019

2020

JAVNI RASHODI

44,5

43,2

43,1

42,3

41,7

Tekući rashodi

40,3

39,2

38,9

38,3

37,7

Rashodi za zaposlene

9,8

9,8

9,8

9,7

9,6

Kupovina robe i usluga

6,7

6,8

7,0

7,0

7,0

Otplata kamata

3,1

2,7

2,5

2,3

2,1

Subvencije

2,6

2,4

2,4

2,3

2,2

Socijalna pomoć i transferi

16,8

16,2

15,7

15,5

15,3

od čega penzije

11,6

11,2

11,1

11,0

11,0

Ostali tekući rashodi

1,3

1,3

1,5

1,4

1,4

Kapitalni rashodi

3,3

3,0

3,6

3,7

3,7

Neto budžetske pozajmice

0,1

0,3

0,1

0,1

0,1

Otplata po osnovu garancija

0,9

0,6

0,4

0,3

0,1


Zahvaljujući fiskalnom prostoru koji je kreiran merama fiskalne konsolidacije, a u sklopu aranžmana sa MMF, doći će do povećanja zarada opšte države u iznosu od 35 mlrd dinara. Pošto se radi o ukupnim troškovima rada, odnosno o masi zarada koja uključuje poreze i doprinose, efekat smanjenja fiskalnog rezultata iznosiće 21 mlrd dinara, odnosno 0,4% BDP. Smanjenje zarada, zabrana zapošljavanja i racionalizacija broja zaposlenih u javnom sektoru su mere koje su najviše doprinele smanjenju rashoda i uspehu fiskalne konsolidacije. Primena ovih mera delovala je na pad učešća zarada u BDP sa oko 12% u 2014. godini na 9,8% u 2017. godini, a u narednom srednjoročnom periodu je predviđeno dodatno smanjenje nivoa zarada u odnosu na BDP. Zakonom o budžetskom sistemu predviđeno je snižavanje nivoa zarada bez doprinosa na teret poslodavaca do 7% BDP, međutim čini se da je tako targetiran nivo zarada postavljen dosta nisko. Trenutno je učešće ovako definisanih zarada 8,3% u BDP. Prosečan nivo zarada na nivou opšte države u EU je oko 10% BDP, te je za Republiku Srbiju adekvatno učešće zarada od oko 9,5% BDP (zarade bez doprinosa na teret poslodavca oko 8% BDP) što bi bilo dostignuto već 2020. godine. Tokom 2016. godine započeta je sveobuhvatna reforma sistema zarada koja za cilj ima obezbeđenje pravičnosti i smanjenje razlika između plata zaposlenih u javnom sektoru, ali ne bi značajno trebalo da utiče na ukupnu masu zarada. Primena ovog sistema počeće 2019. godine.

Učešće rashoda za robe i usluge će se stabilizovati na 7% BDP. Rast ove grupe rashoda je jednim delom rezultat metodoloških promena na nivou lokalnih samouprava kojima je proširen obuhvat za deo prihoda i pripadajućih rashoda. Sa druge strane povećanje ove grupe rashoda omogućiće unapređenje širokog spektra usluga državnih organa.

Smanjenje rashoda za kamate jedan je od najboljih pokazatelja uspeha fiskalne konsolidacije. Izuzetno visok nivo javnog duga i visoki fiskalni deficiti doveli su do toga da kamate postanu jedna od najvećih kategorija javnih rashoda. Dobri rezultati u prethodnom periodu smanjili su potrebe za zaduživanjem što je dovelo do promene trenda kretanja kamata. U 2017. godini nominalni iznos kamata je po prvi put smanjen nakon što je dostigao vrhunac u 2016. godini. U 2020. godini nivo rashoda za kamate će pasti na skoro 2% BDP. Poboljšanje pozicije Republike Srbije na međunarodnom finansijskom tržištu dovešće do daljeg smanjivanja iznosa kamata.

Socijalna pomoć i transferi stanovništvu predstavljaju najveću rashodnu kategoriju budžeta opšte države. Smanjenje iznosa penzija i reforma penzionog sistema dali su značajan doprinos smanjenju učešća rashoda za penzije u BDP. Njihovo učešće u BDP opada sa 13%, koliko je iznosilo 2014. godini, na 11% u 2019. godini, u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu. Osim nominalnog smanjenja penzija ovakvoj putanji doprineo je i izostanak indeksacije, kao i izmene penzionog sistema koje su usvojene tokom 2014. godine. U 2016. godini penzije su povećane za 1,25%, a u 2017. godini za 1,5%. U 2018. godini penzije će biti povećane za 5%, masa penzija povećaće se za 25 mlrd dinara, što iznosi 0,5% BDP. Ostali oblici socijalnih davanja i transfera stanovništvu u narednom periodu usklađivaće se primenom propisane indeksacije, tekućih i planiranih izmena politika u ovoj oblasti i sa projektovanim brojem korisnika. Tokom poslednje tri godine povećano je trošenje sredstava za određene vidove socijalne pomoći s obzirom na sprovođenje mera fiskalne konsolidacije, kao što su sredstva namenjena za otpremnine. Učešće rashoda za socijalna davanja opada sa 17,8% BDP, koliko je iznosilo u 2014. godini, na 15,3% BDP u 2020. godini.

Smanjenje subvencija koje služe kao pomoć neefikasnim segmentima javnog sektora omogućilo bi povećanje onog dela subvencija koje predstavljaju prave podsticaje privredi, pre svega poljoprivredi, i koje bi dovele do ubrzanja privrednih aktivnosti. U narednom trogodišnjem periodu predviđeno je i smanjenje subvencija po osnovu restrukturiranja i racionalizacije broja zaposlenih. Cilj je da se subvencionisana sredstva preusmere ka razvojnim programima u privredi i poljoprivredi.

Kategorije ostalih tekućih rashoda čine različiti izdaci, kao što su dotacije nevladinim organizacijama, političkim partijama, verskim i sportskim organizacijama, kazne, naknada štete itd. U proteklom periodu nivo ove kategorije je bio između 1% i 1,3% BDP, a do 2020. godine ovi rashodi će biti na nivou od 1,4% BDP.

U narednom srednjoročnom periodu svi napori biće usmereni na dostizanje prihvatljivog i poželjnog nivoa ulaganja u javnu infrastrukturu. Nivo učešća kapitalnih investicija u BDP koji je u prethodnom periodu bio oko 3% smatra se nedovoljnim i poželjno je povećanje na bar 4%. Smanjenjem tekuće potrošnje sektora države stvorio se fiskalni prostor koji bi se morao delom iskoristiti za povećanje investicija. Kod kapitalnih izdataka prisutno je neefikasno i nedovoljno korišćenje sredstava iz potpisanih međunarodnih kredita koji se ne povlače u dovoljnoj meri. Najznačajniji infrastrukturni radovi su na Koridorima 10 i 11 koji se uglavnom finansiraju iz međunarodnih kredita. Nakon snažnog rasta u 2016. godini i završetka većine planiranih radova na putnoj infrastrukturi došlo je do usporavanja tokom 2017. godine. Pad kapitalnih investicija delom je rezultat metodološke promene, odnosno promene obuhvata institucionalnih jedinica opšte države. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda promenila je status i postala javno preduzeće čime je izašla iz institucionalnog obuhvata opšte države. Sa otpočinjanjem nove faze infrastrukturnih projekata u 2018. godini očekuje se ubrzanje izvršenja kapitalnih izdataka te dostizanje nivoa od 3,6% BDP.

Nivo budžetskih pozajmica i otplate duga po osnovu garancija je dobar pokazatelj uspeha fiskalne konsolidacije. Ukupno učešće ove dve kategorije u BDP u 2014. godini je iznosilo 2,2%, a u 2018. godini biće svedeno na 0,5% BDP. Do kraja 2020. godine ovi izdaci će biti minimalni, sa učešćem do 0,2% u BDP.

U slučaju rešenja strukturnih problema u javnom sektoru budžetske pozajmice neće prelaziti 0,1% BDP. U prethodnom periodu to su bila sredstva koja su se, u najvećoj meri, koristila za obezbeđenje likvidnosti i dokapitalizaciju državnih preduzeća i banaka, dok se u 2017. godini većina ovih rashoda odnosila na finansiranje i modernizaciju vojne industrije.

Otplata po osnovu izdatih garancija i plaćanje garancija po komercijalnim transakcijama predstavljaju obaveze po osnovu duga javnih preduzeća koje je republički budžet preuzeo na sebe, s obzirom da te kompanije nisu mogle samostalno da ih izvršavaju. Ovi rashodi predstavljaju veliki teret za budžet s obzirom na dugogodišnje neefikasno poslovanje velikog broja državnih preduzeća i privrednih društava. Najveći izdaci po ovom osnovu odnose se na JP "Srbijagas", "Železnice Srbije" a.d, "Železara Smederevo" a.d, JAT i "Galenika" a.d. Treba napomenuti da se značajna sredstva po ovom osnovu plaćaju i za JP "Putevi Srbije", ali da se ovi izdaci klasifikuju kao klasična otplata duga s obzirom da je ovo preduzeće deo opšte države. Slično kao i kod budžetskih pozajmica i ovde će doći do snižavanja značaja ovih rashoda ukoliko se na pravi način reše problemi neefikasnosti javnih preduzeća. U 2017. godini ovi rashodi su značajno sniženi, a planom otplate predviđeno je da će u 2020. godini ovi rashodi iznositi samo oko 0,1% BDP.

Reforme u cilju smanjenja različitih oblika budžetske podrške

Smanjenje budžetske podrške javnim i državnim preduzećima podrazumeva: a) ograničenje direktnih i indirektnih subvencija, b) striktno ograničenje u izdavanju garancija za nove kredite i v) jačanje odgovornosti i transparentnosti u poslovanju ovih preduzeća.

Sa početkom procesa fiskalne konsolidacije započete su i reforme koje se odnose na tri velike grupe javnih i državnih preduzeća. U prvu grupu preduzeća spadaju preduzeća u portfoliju bivše Agencije za privatizaciju, čiji status će se rešiti ili stečajem ili privatizacijom. Do septembra 2017. godine proglašen je stečaj za preko 275 preduzeća, a više od 45 je privatizovano od kraja 2014. godine. Oko 26.000 zaposlenih iz oko 320 preduzeća primilo je otpremnine. Neophodno je da se nađe rešenje za još oko 120 preduzeća sa gotovo 50.000 zaposlenih.

Iz druge grupe preduzeća, koju je Odlukom Vlade najpre činilo 17 strateških kompanija iz portfolija bivše Agencije za privatizaciju, pronađeno je rešenje za 7 kompanija, dok se za preostale traži rešenje (PKB, RTB Bor, JP PEU "Resavica", HIP Petrohemija i dr.), ili kroz privatizacione tendere, ili kroz stečaj, odnosno unapred pripremljene planove reorganizacije (UPPR). Takođe, za određeni broj kompanija u državnom vlasništvu se traže strateški partneri ili drugi modeli privatizacije, dok se za neke, poput "Aerodroma Nikola Tesla", pristupilo traženju koncesionog partnera.

U treću grupu preduzeća spadaju javna i državna preduzeća u oblasti energetike, železničkog saobraćaja i putne infrastrukture:

1) JP "Elektroprivreda Srbije". Uz saradnju sa stručnjacima iz Svetske Banke, JP EPS je usvojio plan optimizacije poslovanja za period 2016-2019. godine, koji uključuje i plan racionalizacije broja zaposlenih. Do kraja 2016. godine kompaniju je napustilo 2.000 zaposlenih, od čega oko 1.500 kroz dobrovoljni odlazak, a 500 prirodnim odlivom. U planu je smanjenje broja prirodnim odlivom, za još 1.000 zaposlenih do kraja tekuće godine. Nakon povećanja cene električne energije za krajnje kupce u ukupnom iznosu od 12% tokom avgusta

2015. godine, od čega se 4,5% odnosilo na povećanje cene po kilovat-času, a 7,5% na akcizu, usledilo je poskupljenje od 3,8% u oktobru 2016. godine i dodatnih 2% poskupljenja od oktobra 2017. godine, što će obezbediti sredstva potrebna za investiciono održavanje. Uz pomoć Svetske Banke i EBRD sagledavaju se mogućnosti daljeg unapređenja upravljanja kompanijom u pogledu menadžmenta, sistema planiranja i nabavki. Planirano je da se kompanija transformiše u akcionarsko društvo, kao i da se sagledaju ostale mogućnosti za dalji razvoj u cilju poboljšanja performansi kompanije i obezbeđenja profesionalnog menadžmenta.

2) JP "Srbijagas". Od avgusta 2015. godine izmenjena je organizaciona struktura kompanije. Osnovani su posebni delovi koji se bave transportom i distribucijom gasa, sproveden je plan kojim je predviđena prodaja imovine koja se ne koristi za obavljanje osnovne delatnosti, dok se za preduzeća koja su bila glavni dužnici (HIP Azotara, HIP Petrohemija i MSK Kikinda) traži trajno rešenje, čime se ubuduće smanjuje rizik od gomilanja dugova, te samim tim i potreba za sredstvima iz republičkog budžeta. Nakon usvajanja plana finansijskog restrukturiranja u martu 2016. godine, a koji je pripremljen uz podršku Svetske banke, i primene mera iz novembra 2016. godine, kojima se poboljšava stepen naplate došlo je do poboljšanja u naplati potraživanja. Usvajanje novog metodološkog okvira, koji je predložen od strane Svetske banke, a zasnovan je na ekonomskom i finansijskom okviru troškova i koristi, uključujući i druge relevantne kriterijume omogućiće procenu svih budućih projekata. Cilj ovih mera je poboljšanje finansijskog položaja JP "Srbijagas", postavljanje kompanije na održiv put, te eliminisanje potrebe za dodatnom finansijskom podrškom iz budžeta.

3) Železnička preduzeća.19 U toku je sprovođenje plana finansijske reorganizacije, koji je usvojen u oktobru 2015. godine, u saradnji sa Svetskom bankom, EBRD i nadležnim institucijama EU. Na osnovu predloga nove organizacione strukture, u konsultacijama sa Svetskom bankom, usvojen je izmenjeni plan racionalizacije u junu ove godine. Nakon sprovedene racionalizacije, krajem 2016. godine broj zaposlenih je smanjen za 3.146, a novi plan predviđa dodatno smanjenje za 2.344 zaposlenih do kraja tekuće godine. Takođe, u 2016. i 2017. godini došlo je do obustave saobraćaja na oko 1.099,7 km pruga koje su van eksploatacije ili su označene kao nerentabilne, što će bitno uticati na finansijske performanse kompanije. Kompanije nastale reformisanjem "Železnica Srbije" a.d. su u obavezi da u potpunosti izmiruju svoje obaveze za električnu energiju prema JP "EPS", što podrazumeva i da neće biti rasta docnji u plaćanjima prema ovom javnom preduzeću.

4) JP "Putevi Srbije". Sa ciljem obezbeđenja adekvatnog održavanja infrastrukture, od 1. januara 2017. godine putarina je povećana za deset procenata. Dalje usklađivanje putarine će se odvijati fazno, a procena potrebnih iznosa biće razmotrena u saradnji sa Svetskom bankom. Usvojen je plan kojim je unapređen sistem ugovaranja poslova na održavanju puteva, po kome će ovi poslovi po prvi put biti dodeljivani na osnovu tendera. Prvim takvim ugovorom je obuhvaćeno održavanje 3.000 km državnih puteva u 2017. godini, što za cilj ima ostvarenje značajnih ušteda, uz obezbeđenje kvaliteta i poštovanje rokova izgradnje. Za izgradnju novih deonica autoputa E-763 (Koridor 11) i održavanje postojećih deonica razmatraju se opcije putem izdavanja koncesija. Planovi korporativnog i finansijskog restrukturiranja će se dalje razvijati u saradnji sa Svetskom bankom tokom 2017. i 2018. godine.

Imajući u vidu visinu i uticaj na deficit plaćanja po osnovu aktiviranih garancija, od početka 2015. godine država je ograničila izdavanje novih garancija državnim preduzećima. Obustavljeno je u potpunosti izdavanje garancija za kredite za likvidnost. Mogućnost izdavanja garancija ostavljena je samo u slučaju kapitalnih projektnih zajmova, uz poštovanje granice koja je određena ciljem održivosti javnog duga.

4. Ciklično prilagođeni fiskalni balans

Ciklično prilagođeni fiskalni bilans je fiskalni bilans iz koga je isključen izolovani uticaj privrednog ciklusa, a identitet od koga se polazi je sledeći20:

FB = CB + CAB

Deo fiskalnog bilansa (FB) koji nije pod uticajem cikličnih fluktuacija naziva se ciklično prilagođeni fiskalni bilans (CAB), a cilj ove procedure je izolovanje ciklične komponente fiskalnog bilansa (CB) koja je rezultat dejstva proizvodnog jaza. Stvarni fiskalni bilans biće jednak ciklično prilagođenom u slučaju da je proizvodni jaz jednak nuli, tj. ako je stopa rasta realnog BDP jednaka potencijalnoj.

Ciklično prilagođen primarni deficit se ubrzano smanjuje od 2012. godine a u 2015. godini ulazi u zonu suficita. Strukturni primarni bilans očišćen od jednokratnih faktora u 2017. godine beleži impozantnu pozitivnu vrednost. Strukturne promene u poreskom i u sistemu rashoda tokom 2012. i 2013. godine su počele da daju rezultate i proces fiskalne konsolidacije je tada efektivno počeo. Naredna faza fiskalne konsolidacije, sprovedena tokom aranžmana sa MMF značajno je popravila fiskalnu poziciju zemlje. Analizom i kvantifikacijom strukturnog primarnog bilansa mogu se izolovati, pre svega, jednokratni efekti na strani rashoda iako u pojedinim godinama nisu beznačajni i jednokratni efekti na prihodnoj strani. Strukturni primarni bilans ocenjen na ovaj način je efikasan alat za konačnu ocenu fiskalne pozicije, a posebno u periodu od 2014. do 2017. godine kada je fiskalna pozicija značajno poboljšana. Upravo analiza strukturnog primarnog bilansa omogućava sagledavanje uspeha programa konsolidacije kao i kvantifikovanje mogućeg fiskalnog prostora za dalju relaksaciju fiskalne politike.

Tabela 7. Fiskalni bilans i komponente za obračun ciklično prilagođenog bilansa u periodu 2005-2020. godine, % BDP*

 

Proizvodni jaz

Fiskalni bilans

Primarni fiskalni bilans

Ciklična komponentna fiskalnog bilansa

Ciklično prilagođeni fiskalni bilans

Ciklično prilagođeni primarni fiskalni

Strukturni primarni fiskalni bilans**

Karakter fiskalne politike - fiskalni impuls

2005

0,2

1,1

2,0

0,1

1,0

1,9

2,2

 

2006

-0,1

-1,5

-0,2

0,0

-1,5

-0,1

0,6

2,0

2007

1,5

-1,9

-1,3

0,6

-2,5

-1,9

-1,5

1,8

2008

3,9

-2,6

-2,1

1,5

-4,1

-3,5

-3,6

1,6

2009

-0,9

-4,4

-3,8

-0,3

-4,1

-3,4

-3,5

-0,1

2010

-1,0

-4,6

-3,6

-0,4

-4,2

-3,2

-3,3

-0,2

2011

0,1

-4,8

-3,6

0,0

-4,8

-3,6

-3,8

0,4

2012

-1,0

-6,8

-5,0

-0,4

-6,5

-4,6

-4,6

1,0

2013

1,3

-5,5

-3,1

0,5

-6,0

-3,6

-3,4

-1,0

2014

-1,1

-6,6

-3,7

-0,4

-6,2

-3,3

-2,3

-0,4

2015

-1,4

-3,7

-0,5

-0,5

-3,2

0,0

0,7

-3,3

2016

-0,4

-1,3

1,8

-0,1

-1,1

1,9

2,0

-1,9

2017

-0,8

0,7

3,4

-0,3

1,0

3,8

3,7

-1,8

2018

-0,4

-0,7

1,9

-0,2

-0,5

2,0

2,0

1,7

2019

-0,3

-0,5

1,8

-0,1

-0,4

1,9

1,9

0,1

2020

0,2

-0,5

1,6

0,1

-0,6

1,5

1,5

0,4


* Za period od 2018 - 2020. godine prikazane su projektovane vrednosti.

** Strukturni primarni bilans dobijen isključivanjem procenjenih jednokratnih prihoda i rashoda. Rezultati koji prikazuju promenu strukturnog primarnog deficita ne isključuju eksplicitno efekte povećanja efikasnosti naplate prihoda, pa ocena strukturnog prilagođavanja u 2015. i 2016. godini se delimično razlikuje od prethodno prikazanih efekata.

Pozitivan efekat privrednog ciklusa vidljiv je u 2007., 2008. i 2013. godini, gde je prisutan pozitivan proizvodni jaz. Dejstvo ciklusa je takvo da dovodi do fiskalnog rezultata koji je bolji nego što bi bio da je privreda bila na nižoj putanji potencijalnog rasta21. Obrnuto, u periodu najizraženije krize od 2009. do 2012. godine uticaj ciklusa je negativan, proizvodni jaz beleži negativne vrednosti, a stvarni fiskalni bilans je viši nego ciklično prilagođeni. U 2014. i 2015. godini, proizvodni jaz dostiže relativno visoke negativne vrednosti koji se nakon toga smanjuju, a nakon 2017. godine proizvodni jaz se zatvara.

Grafikon 10. Proizvodni jaz, stvarni, ciklično prilagođeni, strukturni fiskalni bilans u periodu 2005-2020. godine, % BDP Grafikon 11. Karakter i efekti fiskalne politike u periodu 2006-2020. godine*, % BDP

*Za period od 2018 - 2020. godine prikazane su projektovane vrednosti

Mere koje su usvojene u prethodnom periodu, kao i mere fiskalne konsolidacije sprovedene u periodu od 2015. do 2017. godine, uticale su na značajno strukturno unapređenje fiskalne pozicije zemlje. Negativan fiskalni impuls u 2016. i 2017. godini delimično je ublažen relaksacijom fiskalne politike u vidu povećanja penzija i dela zarada u javnom sektoru. U periodu od 2016. do 2020. godine efekti reforme javnog sektora, završetak procesa restrukturiranja i ukidanje pojedinih subvencija imaće za rezultat trajne uštede na rashodnoj strani. Istovremeno, otvara se prostor za dalju relaksaciju fiskalne politike prvo na rashodnoj, a nakon toga i na prihodnoj strani. Ostvaren rezultat u 2017. godini i signifikantan primarni suficit daju prostor da se fiskalna politika relaksira, i to na način koji neće ugroziti održivost i opadajuću putanju duga. Predviđeni fiskalni deficit od 0,5% BDP u narednom periodu i dalje omogućava ostvarenje visokog nivoa primarnog suficita. Taj činilac će pored ubrzanja privrednog rasta preovlađujuće delovati na ubrzano spuštanje nivoa javnog duga u BDP.

Negativan proizvodni jaz nije onemogućio uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije u periodu od 2014. do 2017. godine. Određeni unutrašnji i spoljni faktori su ublažili efekte fiskalne konsolidacije. Kao najvažniji faktori mogu se navesti: 1) značajno poboljšanje efikasnosti naplate poreskih prihoda, 2) naplata jednokratnih neporeskih prihoda koji su u velikoj meri neutralisali izdvajanja po osnovu jednokratnih rashoda, 3) relaksacija monetarne politike NBS, 4) povoljno međunarodno okruženje (cena nafte, ekonomski rast spoljnotrgovinskih partnera, politika ECB), 5) relativno niske vrednosti fiskalnih multiplikatora.

Grafikon 12. Karakter i efekti fiskalne politike u periodu 2006 - 2017. godine


U periodu 2018-2020. godine, fiskalni impuls je pozitivan jer je konsolidacija u prethodnom periodu stvorila značajan fiskalni prostor. Određeni minimalni stepen restriktivnosti potiče od daljeg poboljšanja efikasnosti naplate na centralnom i lokalnom nivou. Približavanje ostvarenih stopa rasta potencijalnom nivou u sprezi sa ostvarenim fiskalnim rezultatima, u znatnoj meri smanjuje potrebu za restriktivnom fiskalnom politikom u budućnosti. I pored relativno niskih vrednosti fiskalnog multiplikatora određeni efekat pozitivnog fiskalnog impulsa na privredna kretanja će svakako postojati u narednom srednjoročnom periodu. Pažljivim dizajniranjem prihodne i rashodne politike u narednom periodu moguće je takav efekat i pojačati. Stvoreni fiskalni prostor može da se iskoristi i za simplifikaciju i ujednačavanje poreskog sistema, čime se dodatno unapređuje poslovno okruženje i stvara prostor za ubrzanje potencijalnog rasta.

5. Upravljanje javnim dugom

U skladu sa međunarodnom praksom i prema Zakonu o javnom dugu ("Sl. Glasnik RS", br. 61/05, 107/09, 78/11 i 68/15), Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava za javni dug priprema Strategiju upravljanja javnim dugom za naredni srednjoročni period. Strategija upravljanja javnim dugom konzistentna je sa opštim srednjoročnim makroekonomskim i fiskalnim okvirom Vlade Republike Srbije i sastavni je deo Fiskalne strategije.

Strategija upravljanja javnim dugom zasniva se na principima koji definišu potrebu za transparentnim i predvidivim procesom zaduživanja, uz permanentan razvoj tržišta državnih hartija od vrednosti i prihvatljiv nivo izloženosti finansijskim rizicima.

Na kraju septembra 2017. godine ukupno stanje javnog duga opšteg nivoa države iznosilo je 2.913,2 mlrd dinara, odnosno 65,2% BDP. Od toga se na direktne obaveze odnosilo 2.651,7 mlrd dinara, na indirektne obaveze 220,1 mlrd dinara, dok se 41,0 mlrd dinara odnosi na negarantovani dug jedinica lokalne vlasti i 389,6 miliona dinara na negarantovani dug JP "Putevi Srbije".

Prema podacima od 30. septembra 2017. godine, najveći deo javnog duga opšteg nivoa države Republike Srbije je i dalje denominovan u valuti evro sa učešćem od 41,5%. Zatim su najviše zastupljeni američki dolari sa učešćem 30,8% i dinari sa učešćem 22%. Ostatak duga je denominovan u specijalnim pravima vučenja 3,3% i ostalim valutama 2,4%. Najveći deo javnog duga opšteg nivoa države Republike Srbije 79,3% je sa fiksnom kamatnom stopom, dok se na varijabilnu kamatnu stopu odnosi 20,7% ukupnog javnog duga. Najveći deo javnog duga po varijabilnim kamatnim stopama vezan je za Euribor i Libor na evro, na ovu vrstu duga se odnosi 74,4% od ukupnog javnog duga po varijabilnim kamatnim stopama, 2,8% se odnosi na obaveze vezane za referentnu kamatnu stopu NBS, 8,9% se odnosi na obaveze vezane za Libor na američki dolar, dok se na ostale obaveze vezane sa druge vrste varijabilnih kamatnih stopa odnosi 14% (najvećim delom na varijabilnu kamatnu stopu za SDR).

Imajući u vidu projektovani primarni suficit budžeta Republike Srbije za period 2017-2020. godine, uključujući i obim povlačenja kreditnih sredstava za projektno finansiranje, efekte promene deviznog kursa dinara prema evru i američkom dolaru u osnovnom makroekonomskom scenariju stanje duga centralne države trebalo bi da bude na nivou od 55,2% BDP na kraju 2020. godine, a na nivou opšte države 56,3% BDP.

Tabela 8. Osnovna projekcija stanja javnog duga opšteg nivoa države do 2020. godine

 

2017p

2018p

2019p

2020p

 

 

Primarni suficit (centralni nivo vlasti), mlrd dinara

142,1

84,2

88,5

89,6

Kamate (centralni nivo vlasti), mlrd dinara

119,0

117,8

111,9

111,3

Javni dug (centralni nivo vlasti), mlrd dinara

2.807,5

2.938,7

2.979,7

2.995,1

Dug centralne države, % BDP

62,8

61,8

58,8

55,2

Negarantovani dug lokalne vlasti, %BDP

0,9

1,0

1,0

1,1

Dug opšte države, % BDP

63,7

62,8

59,8

56,3


Predviđa se da će negarantovani dug lokalnog nivoa vlasti u narednom periodu biti na nivou od oko 0,9% BDP u 2017. godini do 1,1% BDP u 2020. godini.

Stanje javnog duga opšte države iskazano prema Mastrihtskim kriterijumima trebalo bi da bude na nivou od 53,4% BDP na kraju 2020. godine.

U saradnji sa ekspertima Svetske banke, Uprava za javni dug je pripremila analizu troškova i rizika alternativnih strategija zaduživanja, primenom modela Svetske banke (Medium Term Debt Strategy Model - MTDS) u cilju optimizacije portfolija i efikasnijeg upravljanja javnim dugom. Korišćenjem MTDS modela analiziran je osnovni i tri alternativna scenarija (četiri analizirane strategije), a takođe su u razmatranje uzeti i šokovi na strani kamatnih stopa i deviznih kurseva (senzitivna analiza).

Finansijski i fiskalni rizici mogu dovesti do rasta javnog duga većeg nego što ga predviđa osnovni scenario. Rizici koji su prisutni i koji mogu da dovedu do rasta zaduženosti i troškova servisiranja javnog duga su: rizik refinansiranja, devizni rizik, tržišni rizik (rizik kamatnih stopa, rizik inflacije), rizik likvidnosti, kreditni rizik, operativni rizici, rizici vezani za distribuciju troškova servisiranja (strukturu duga, koncentracija obaveza).

Grafikon 13. Uticaj promena kursa dinara prema korpi valuta iz portfolija javnog duga na promenu racija javnog duga i BDP - Centralni nivo vlasti


Na grafikonu je predstavljeno kretanje racija javnog duga i BDP za centralni nivo vlasti u zavisnosti od promene kursa dinara prema određenoj korpi valuta. Prikazana je osnovna projekcija sa alternativnim scenarijima u zavisnosti od aprecijacije, odnosno deprecijacije kursa dinara u rasponu od 10% aprecijacije do 20% deprecijacije dinara u odnosu na korpu valuta. Primenom navedenih scenarija može se videti da bi se racio za 2020. godinu kretao u rasponu od 50,9% do 63,8%, dok bi za osnovni scenario bio na nivou od 55,2%.

U cilju smanjivanja izloženosti varijabilnim kamatnim stopama, usled očekivanja da će doći do povećanja varijabilne kamatne stope sa najvećim učešćem u javnom dugu - Euribora, ugovaranje novih obaveza se vrši po fiksnim kamatnim stopama, tamo gde je to moguće, a pogotovu u domenu zajmova namenjenih za finansiranje investicionih projekata kod zajmodavaca kao što su npr. Evropska investiciona banka, Nemačka razvojna banka - KfW i EXIM banka Kina.

Imajući u vidu ograničenja i moguće rizike vezane za finansijsko tržište, strategija upravljanja javnim dugom u narednom srednjoročnom periodu baziraće se na finansiranju izdataka budžeta Republike Srbije uglavnom putem emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom tržištu kapitala. Cilj je da se u narednom dugoročnom periodu finansiranje obavlja pre svega emitovanjem dinarskih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, međutim trenutna situacija upućuje da uprkos čvrstoj odlučnosti ka nastavku razvoja domaćeg tržišta državnih hartija od vrednosti, jedan deo finansiranja mora biti obezbeđen u narednom srednjoročnom periodu na međunarodnom finansijskom tržištu.

Odluka o godišnjem zaduživanju se donosi u okviru Zakona o budžetu za određenu fiskalnu godinu i u skladu sa promenom osnovnih fiskalnih agregata moguća je promena plana zaduživanja tokom fiskalne godine.

U periodu za koji se donosi ova Strategija očekuje se unapređenje efikasnosti primarnog tržišta kroz koncept primarnih dilera, kao mehanizma prodaje državnih hartija od vrednosti koji direktno, u dužem roku, doprinosi smanjenju troškova zaduživanja, kao i smanjenju rizika refinansiranja. Uvođenje sistema prodaje državnih hartija od vrednosti na domaćem finansijskom tržištu preko primarnih dilera, pruža dobru osnovu za unapređenje tržišne efikasnosti sekundarnog tržišta državnih hartija od vrednosti. Razvojem sekundarnog tržišta, vremenom će se uspostaviti koncept tržišne efikasnosti u procesu vrednovanja državnih hartija od vrednosti. Uvođenjem benčmark emisija obveznica ostvario se pozitivan efekat na obim i kontinuitet sekundarnog trgovanja, kao i na unapređenje tržišne efikasnosti u postupku prodaje državnih hartija na primarnom tržištu.

6. Analiza osetljivosti i poređenje sa prethodnim programom

Fiskalni rizici. Republika Srbija se u prethodnim godinama suočavala sa značajnim rashodima koji su rezultat realizovanih fiskalnih rizika. Reč je pre svega o otplatama po osnovu garancija, isplatama po osnovu sudskih odluka, rešavanje pitanja državnih finansijskih institucija, preuzimanje obaveza javnih preduzeća u javni dug i sl.

Fiskalni rizici predstavljaju izloženost javnih finansija određenim okolnostima koje mogu prouzrokovati kratkoročna i srednjoročna odstupanja od projektovanog fiskalnog okvira. Do odstupanja može doći u prihodima, rashodima, fiskalnom rezultatu, kao i u imovini i obavezama države, u odnosu na ono što je planirano i očekivano.

Identifikacija najvećih fiskalnih rizika koji mogu uticati na državne finansije u srednjem roku polazna je tačka u boljem upravljanju fiskalnim rizicima. O određenim fiskalnim rizicima postoje detaljni podaci i lako se može identifikovati da li će i sa kolikom verovatnoćom uticati na fiskalne agregate u srednjem roku. Za druge pak, ne postoje dovoljno detaljni podaci, ali i samo njihovo identifikovanje podiže svest o mogućnosti da u narednom periodu dovedu do odstupanja od planiranog fiskalnog okvira.

Makroekonomske pretpostavke i osetljivost fiskalnih agregata. Odstupanja makroekonomskih pretpostavki od osnovnog scenarija mogu dovesti do odstupanja fiskalnih agregata od projektovanog nivoa.

Negativni scenario koji u narednom periodu podrazumeva pad privredne aktivnosti ili manji rast, doveo bi do značajnog smanjenja priliva kapitala i smanjenja spoljnotrgovinske razmene. U tom slučaju došlo bi do manjih prihoda, i posledično većeg deficita, ukoliko se ne bi išlo na dodatno prilagođavanje na rashodnoj strani. U skladu sa ocenama osetljivosti fiskalnog balansa, svaka promena realnog rasta za 1 p.p. BDP dovodi do promene fiskalnog rezultata od oko 0,36% BDP. U slučaju da se u narednom trogodišnjem periodu ostvare niže stope realnog rasta BDP (po 1 p.p. manje prosečno godišnje) od planiranih, kumulativno povećanje fiskalnog deficita bi iznosilo oko 50 mlrd dinara.

Inflacija je osnovna determinanta opšte makroekonomske stabilnosti. Usled modifikacije fiskalnih pravila o indeksaciji plata i penzija, u narednom periodu inflacija će u manjoj meri opredeljivati kretanje ukupnog nivoa rashoda, nego što je to bio slučaj u ranijem periodu. Što se tiče prihodne strane uticaj inflacije na indirektne poreze može biti kratkoročno povoljan, ali usled neminovnog prilagođavanja realnog nivoa potrošnje taj efekat se gubi ukoliko je nivo dohotka ograničen. Sličan kratkoročni efekat ima i devizni kurs. Pojedine prihodne stavke se usklađuju godišnje sa inflacijom (uglavnom neporeski prihodi i visina pojedinih akciznih stopa), pa sa te strane postoji određeni rizik, ali usled niskih projektovanih vrednosti inflacije on nije visok. Inflacija sa druge strane može indirektno da utiče na visinu deficita i javnog duga. U slučaju da se kreće značajno iznad targetiranih vrednosti, tokom procesa usklađivanja relevantnih kamatnih stopa, može doći do povećanja kamatnih stopa na javni dug. Sa druge strane indeks potrošačkih cena velikim delom utiče na kretanje ukupnog deflatora BDP, samim tim i na visinu nominalnog BDP, kao imenioca učešća deficita i javnog duga u bruto domaćem proizvodu.

Na izdatke za kamate, osim visine i strukture javnog duga utiču i faktori kao što su devizni kurs i kamatne stope na međunarodnom i domaćem tržištu. S obzirom na nepredvidivost kretanja pojedinih varijabli, moguće je povećanje potrebnih sredstava za kamate u narednom periodu. Kamatna politika koju vode određene međunarodne institucije (FED, ECB itd.) može uticati na opšti nivo kamatnih stopa na međunarodnom tržištu, što za Republiku Srbiju kao malu otvorenu ekonomiju predstavlja dodatni fiskalni rizik.

Državne garancije. Garancije izdate od strane države utiču na visinu javnog duga, ali i na visinu deficita, ukoliko otplatu po kreditu umesto prvobitnog dužnika preuzme država. Izdate garancije su prema definiciji određenoj Zakonom o javnom dugu22 deo indirektnih obaveza i u ukupnom iznosu se uključuju u javni dug23. Ograničenja postavljena na izdavanje novih garancija dala su rezultate te se učešće indirektnih obaveza u ukupnom javnom dugu smanjuje. Indirektne obaveze (izdate garancije od strane Republike Srbije) su učestvovale sa 8,6% u ukupnom javnom dugu, prema nacionalnoj metodologiji, na kraju 2016. godine. Učešće ovih obaveza u javnom dugu opada i u tekućoj godini, te na kraju septembra 2017. godine one čine 7,6% ukupnog javnog duga. Najveće učešće ovih obaveza u javnom dugu, nešto iznad 14% u proseku zabeleženo je između 2009. i 2013. godine.

Grafikon 14. Učešće indirektnih obaveza u javnom dugu Republike Srbije, %


Na kraju 2016. godine stanje duga po osnovu izdatih garancija iznosilo je 2,1 mlrd evra, odnosno 6,2% BDP. Stanje duga po ovom osnovu smanjeno je za oko 300 miliona evra, u odnosu na kraj 2015. godine. Do kraja septembra tekuće godine stanje duga po garancijama smanjeno je za dodatnih 300 miliona evra.

Tabela 9. Stanje duga po osnovu izdatih garancija u mil. evra

Korisnik

31. decembar 2016.

30. septembar 2017.

JP "Srbijagas"

430,6

266,6

JP "Putevi Srbije"

393,5

367,2

"Železnice Srbije" a.d.

305,6

278,6

"Infrastruktura železnice Srbije" a.d.

-

10,6

"Srbija Voz" a.d.

-

0,0

"Air Serbia" a.d. Beograd

22,5

16,9

"Galenika" a.d.

21,0

15,3

"EMS" a.d.

41,6

39,7

JP "EPS"

382,8

379,8

Građevinska direkcija Srbije

0,0

0,0

RTB Bor

120,5

92,3

Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore

16,8

12,1

JP Jugoimport - SDPR

33,4

19,0

FIAT d.o.o.

96,0

80,4

Aerodrom "Nikola Tesla"

6,5

6,0

JAT Tehnika d.o.o.

4,8

4,3

JP "Emisiona tehnika i veze"

16,7

15,6

Jedinice lokalne vlasti (gradovi i opštine)

245,9

239,8

Fond za razvoj Republike Srbije

0,8

0,0

Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza

5,4

0,0

UKUPNO

2.144,3

1.844,2


Ukupna planirana otplata po osnovu garantovanih kredita u 2017. godini iznosi 48 mlrd dinara. Računovodstvena metodologija, do 2014. godine, nije u rashode uključivala otplate po osnovu garancija24. Od 2014. godine deo ovih rashoda je uključen u rashode budžeta25. Nezavisno od budžetskog i računovodstvenog prikaza, dug koji umesto glavnog dužnika plaća država povećava ukupne potrebe za zaduživanjem.

Grafikon 15. Otplata duga po osnovu garancija, mlrd dinara


Tabela 10. Ukupno plaćene obaveze po osnovu garancija po korisnicima, mlrd dinara

 

2016

2017 (do 30. septembra)

Korisnik

Glavnica

Kamata

Ukupno

Glavnica

Kamata

Ukupno

JP "Srbijagas"

23,5

2,9

26,4

16,2

0,5

16,7

JP "Putevi Srbije"

4,4

1,7

6,1

4,2

1,6

5,8

"Železnice Srbije" a.d.

6,1

0,8

7,0

2,7

0,5

3,1

JAT

1,3

0,2

1,4

0,7

0,0

0,7

"Galenika" a.d.

4,5

0,4

4,9

0,7

0,0

0,7

Lokalna samouprava

0,2

0,0

0,3

0,4

0,0

0,4

"Železara Smederevo"

3,8

0,0

3,8

0,4

0,0

0,4

RTB Bor

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

0,0

Drugi korisnici

5,5

0,0

5,5

0,0

0,0

0,0

UKUPNO

49,2

6,0

55,3

25,3

2,7

28,0


Realizacija rashoda po osnovu otplate po garancijama do kraja 2017. godine biće niža od prvobitno planirane. Plan otplate po osnovu garancija (ukupno glavnica i kamata) u budžetu za 2017. godinu iznosi 48 mlrd dinara, od čega se u rashode koji utiču na rezultat uključuje 34,4 mlrd dinara za otplatu glavnice po garancijama. Pošto je JP "Srbijagas" tokom 2017. godine samostalno otplaćivao obaveze po osnovu garantovanih kredita, izvršenje ove kategorije do kraja godine procenjuje se na oko 29 mlrd dinara.

Rastući indirektni dug, te uključivanje dela otplata po osnovu garancija u budžetske rashode, i povećanje deficita po tom osnovu, povećali su svest o rastućim fiskalnim rizicima koji proizilaze po osnovu izdatih garancija. Stoga su preduzete aktivnosti koje ograničavaju izdavanje novih garancija. Izmenama Zakona o javnom dugu zabranjeno je izdavanje novih garancija za kredite za potrebe likvidnosti. Izmenama Zakona o Fondu za razvoj Republike Srbije onemogućeno je dalje davanje kontragarancija za garancije izdate od strane Fonda za razvoj Republike Srbije.

Pored ograničenja u izdavanju državnih garancija ključni korak u smanjenju i otklanjanju fiskalnih rizika po ovom osnovu je u reformi državnih i javnih preduzeća, korisnika garancija, kako bi bili sposobni da otplaćuju svoje kredite. Veći broj preduzeća, koja su i najveći korisnici garancija, nalaze se u procesu restrukturiranja, odnosno sprovođenja planova restrukturiranja urađenih u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama.

Godišnjim budžetom za 2017. godinu planirano je izdavanje garancija najviše do 200 mil. evra, i to za kredite namenjene realizaciji infrastrukturnih projekata. U prvoj polovini godine izdate su garancije Nemačkoj razvojnoj banci, usvajanjem relevantnih zakona, u iznosu od 60 mil. evra za projekte JP EPS i EMS a.d.26

Stanje i struktura javnog duga po osnovu indirektnih obaveza, te rastući budžetski troškovi po osnovu garancija ukazuju da postoje određeni fiskalni rizici koji se mogu materijalizovati u narednih nekoliko godina. U narednim godinama takođe je planirana otplata po osnovu garancija, ali sa opadajućim trendom tako da njihovo učešće u BDP opada sa 0,6% BDP u 2017. godini na 0,1% BDP u 2020. godini. Zahvaljujući preduzetim merama u prethodnom periodu, kao i pregovorima sa domaćim poslovnim bankama u kojima su snižene kamatne stope po osnovu garantovanih obaveza JP "Srbijagas" i "Galenika" a.d, smanjena je izloženost srpskih javnih finansija prema ovom riziku27.

Strukturne reforme javnih i državnih preduzeća, njihovo osposobljavanje za tržišnu utakmicu i finansijsku održivost, s jedne strane, i ograničeno i ciljano izdavanje novih garancija, s druge strane, doprineće umanjenju fiskalnih rizika po ovom osnovu i održavanju rashoda u planiranim, tj. projektovanim okvirima u narednom srednjoročnom periodu.

Preuzimanje obaveza u javni dug Republike Srbije. Značajan izvor rizika za javne finansije predstavlja preuzimanje obaveza državnih i javnih preduzeća što direktno utiče na rast javnog duga i deficita države. U prethodnom periodu u više navrata dolazilo je do preuzimanja obaveza javnih i državnih preduzeća. Preuzimanje obaveza, direktno povećava javni dug u iznosu u kome su preuzete obaveze dužnika. Istovremeno, taj iznos postaje rashod budžeta i tako utiče na povećanje deficita opšte države.

Pored preuzimanja obaveza javnih i državnih preduzeća, na povećanje javnog duga i deficita po ovom osnovu uticale su i sudske odluke, ali i neadekvatno planiranje određenih rashoda (subvencija). U 2015. godini na povećanje duga i deficita uticale su I odluka Ustavnog suda o povećanju penzija vojnim penzionerima, te neadekvatno planiranje subvencija poljoprivrednicima, što je prouzrokovalo da se dug po ovom osnovu uključi u javni dug i u ratama isplati poljoprivrednicima.

Tabela 11. Preuzimanje obaveza u javni dug u 2015. godini, mlrd dinara

Opis 2015
JP "Srbijagas" 23,4
Vojni penzioneri 10,0
Subvencije za poljoprivredu 10,1
UKUPNO 43,5

Krajem 2016. godine, u sklopu finansijskog restrukturiranja preduzeća HIP Petrohemija preuzete su obaveze ove kompanije u javni dug u iznosu od 105 mil. evra, što je bilo i dogovoreno u okviru programa sa MMF. Preuzimanjem duga uz finansijsko restrukturiranje kompanije, eliminišu se mogući fiskalni rizici i budući budžetski troškovi za podršku ovom preduzeću.

Ni prema budžetskom planu, niti u revidiranim procenama za 2017. godinu nisu predviđena preuzimanja obaveza preduzeća u javni dug.

Javna preduzeća. Poslovanje javnih preduzeća predstavlja značajan izvor fiskalnih rizika, kako na strani budžetskih prihoda, tako i na strani rashoda. Javna preduzeća se u poslovanju suočavaju sa brojnim problemima, od naplate potraživanja, do redovnog izmirivanja obaveza prema poveriocima, državi i zaposlenima i sl. Država kao osnivač i njihov jedini vlasnik je odgovorna za poslovanje i njihovo je poslednje utočište u slučaju nelikvidnosti. Postoji nekoliko kanala kroz koje se mogu materijalizovati fiskalni rizici vezani za poslovanje javnih preduzeća. Najveći, ali ne i jedini rizik, su državne garancije date za kredite javnih preduzeća. Održivost, efikasnost i profitabilnost javnih preduzeća utiču na prihode budžeta, odnosno na iznos dobiti koju uplaćuju u budžet. Kvalitet proizvoda i usluga koje obezbeđuju javna preduzeća utiču na efikasnost i profitabilnost privatnog sektora i u krajnjoj instanci na nivo poreza koje uplaćuju u budžet.

Javna preduzeća predstavljaju značajan segment srpske privrede, koji zapošljava više od 73 hiljade ljudi. Javna preduzeća se osnivaju kao društva za obavljanje delatnosti od opšteg interesa. Njihov rad uređen je Zakonom o javnim preduzećima, usvojenim u februaru 2016. godine, kao i podsektorskim zakonima koji definišu specifična područja koja nisu obuhvaćena Zakonom o javnim preduzećima (Zakon o energetici, Zakon o privrednim društvima i dr).

U cilju umanjenja fiskalnih rizika povezanih sa poslovanjem javnih preduzeća u toku su procesi restrukturiranja najvećih javnih preduzeća ("Železnice Srbije" a.d, "Infrastruktura železnice Srbije" a.d, "Srbija Voz" a.d, "Srbija Kargo" a.d, JP EPS i JP "Srbijagas"). Celokupan proces se sprovodi u saradnji za vodećim svetskim finansijskim institucijama - MMF, Svetskom bankom i Evropskom bankom za obnovu i razvoj (u daljem tekstu: EBRD), kako bi se ova preduzeća postavila na zdrave osnove i počela da funkcionišu po tržišnom principu, te umanjili potencijalni fiskalni troškovi koji mogu proisteći iz njihovog poslovanja.

Ključni finansijski pokazatelji poslovanja javnih preduzeća

Rezultati poslovanja javnih preduzeća u 2016. godini. Ukupan kapital republičkih javnih preduzeća na kraju 2016. godine iznosio je 1.681 mlrd dinara, dok je kao krajnji rezultat u 2016. godini ostvarena neto dobit u iznosu od 4,6 mlrd dinara.

Tabela 12. Glavni finansijski pokazatelji poslovanja javnih preduzeća, mlrd din.

Opis

2015

2016

Ukupna imovina

2.481,0

2.714,3

Sopstveni kapital

1.530,7

1.680,9

Ukupni prihodi

499,7

516,8

Neto dobit (gubitak)

-2,7

4,6

Subvencije

23,4

29,6

Subvencije, bez JP "Putevi Srbije"

16,5

22,5

Prinos na sopstveni kapital (ROE), u %

-0,2%

0,3%

Prinos na ukupna sredstva (ROA), u %

-0,1%

0,2%

Subvencije, % ukupnih prihoda

4,7%

5,7%


Poslovanje republičkih javnih preduzeća je dodatno unapređeno u 2016. godini. Javna preduzeća su, zbirno posmatrano, ostvarila neto dobit u iznosu od 4,6 mlrd dinara, što je veliki napredak poredeći sa gubitkom od 2,7 mlrd dinara u 2015. godini, odnosno 65,3 mlrd dinara gubitka iz 2014. godine.

U 2016. godini subvencije beleže rast i čine 5,7% ukupnih prihoda javnih preduzeća. Primljene subvencije porasle su najviše zbog rasta subvencija železničkim preduzećima za sprovođenje procesa restrukturiranja, posebno isplatu stimulativnih otpremnina, kao i usled dodatnih subvencija JP PEU "Resavica" za regulisanje zaostalih obaveza prema radnicima. Broj preduzeća primalaca subvencije je 22, pri čemu je "Srbija Kargo" a.d. (preduzeće koje nije redovni korisnik subvencija) dobilo sredstva iz budžeta za isplatu otpremnina. Određene subvencije imaju kapitalni karakter kao što su subvencije za JP "Putevi Srbije", u iznosu od 7,1 mlrd dinara, koje su namenjene rekonstrukciji putne infrastrukture.

Rezultati poslovanja javnih preduzeća u 2017. godini. U 2017. godini je nastavljen pozitivan trend poslovanja republičkih javnih preduzeća, zbirno posmatrano.

Tabela 13. Procena rezultata poslovanja javnih preduzeća za prvih 9 meseci 2017. godine, mlrd dinara

Pokazatelji poslovanja

30. septembra 2016. realizacija

30. septembra 2017. realizacija

Poslovni prihodi

317,9

327,6

Operativni troškovi

229,3

292,0

EBITDA

88,6

81,0

Amortizacija

40,8

45,4

Poslovni rezultat (EBIT)

47,8

35,6

Rezultat pre poreza

31,1

28,9

Neto rezultat

22,5

22,2

Primljene subvencije

18,7

17,7

Broj preduzeća koja su ostvarila dobit

26

26


Realizovani rezultati poslovanja su nešto niži u odnosu na isti period prethodne godine, ali i dalje pozitivni. Neto rezultat utvrđen za prvih devet meseci je dobit u iznosu od 22,2 mlrd dinara, dok je ostvarena dobit u istom periodu prošle godine iznosila oko 22,5 mlrd dinara. Ipak, rezultat u oba posmatrana perioda je precenjen za troškove amortizacije JP "Putevi Srbije" (oko 9 mlrd dinara), jer preduzeće ove troškove knjiži tek na kraju godine u celokupnom iznosu za datu godinu. Najveći uticaj na pozitivan neto rezultat u posmatranom periodu ima JP "Srbijagas", koje je ostvarilo neto dobit u iznosu od 9,5 mlrd dinara. Na drugom mestu je JP "Jugoimport - SDPR" sa 4,7 mlrd dinara dobiti, dok je EMS a.d. realizovalo dobit od 2,9 mlrd dinara, a JP EPS 2,1 mlrd dinara. Ovakav rezultat JP EPS je dosta niži u odnosu na isti period prethodne godine (15,3 mlrd dinara) i posledica je viših poslovnih rashoda uzrokovanih uvozom struje u zimskom periodu.

Postojeći neto rezultat javnih preduzeća je ostvaren sa manjim iznosom subvencija i to pre svega za JP "Putevi Srbije" (za 0,9 mlrd) i železnička preduzeća - "Srbija Voz" a.d. i "Infrastruktura železnice Srbije" a.d. za 0,3 mlrd dinara.

Uplata dobiti u budžet Republike. Uplata dobiti od strane javnih preduzeća i dividendi društava kapitala u kojima država ima vlasništvo predstavljaju značajan deo neporeskih prihoda. Od uspešnosti poslovanja ovih preduzeća zavisi i visina prihoda budžeta po ovom osnovu. Uplata redovne dobiti i dividendi je redovan budžetski neporeski prihod, dok se uplate iz neraspoređene dobiti tretiraju kao prihod sa jednokratnim karakterom i ne predstavljaju trajni izvor prihoda.

Prihodi budžeta po osnovu uplate dobiti javnih preduzeća, kako redovne, tako i iz neraspoređene dobiti prethodnih godina, u 2016. godini iznosila su 0,6% ukupnih budžetskih prihoda28. Budžetom za 2015. godinu, određeno je da su republička javna preduzeća dužna da uplate u budžet 50% od ostvarene dobiti u prethodnoj godini. Ista obaveza postoji i za društva kapitala za pripadajući deo dobiti državi kao jednom od vlasnika. Pored redovne dobiti Vlada je zahtevala isplatu neraspoređene dobiti koja potiče iz perioda pre 2013. godine, do iznosa koji ne bi ugrozio redovno poslovanje javnih preduzeća. Po ovom osnovu (dobit javnih preduzeća) u budžet je u 2015. godini uplaćeno oko 6,5 mlrd dinara.

Obaveza za javna preduzeća da uplate najmanje 50% dobiti ostvarene u prethodnoj godini propisana je i Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2017. godinu. Samo po ovom osnovu planirana je uplata u budžet u 2017. godini u iznosu od oko 5 mlrd dinara. Prvobitni plan je premašen i u budžet je zaključno sa septembrom uplaćeno 5,5 mlrd dinara.

Ublažavanje potencijalnih rizika, koji nastaju kao posledica poslovanja javnih preduzeća, obuhvata niz mera vezanih za odgovornost, profitabilnost i transparentnost u poslovanju ovih preduzeća. Naime, početkom 2016. godine je usvojen novi Zakon o javnim preduzećima koji će ojačati strukturu upravljanja i odgovornost javnih preduzeća. Procesi restrukturiranja pokrenuti su u JP EPS, JP "Srbijagas" i "Železnice Srbije" a.d, pri čemu će od uspešnosti samog procesa restrukturiranja i brzine sprovođenja usvojenih mera zavisiti efikasnost poslovanja u budućnosti.

Bankarski sistem i osiguranje depozita. Osiguranje depozita je mehanizam očuvanja finansijske stabilnosti i zaštite deponenata. Sistem osiguranja depozita obezbeđuje da se svakom zaštićenom deponentu29 isplati celokupan iznos uloga u svakoj banci do osiguranog iznosa od 50.000 evra u slučaju stečaja ili likvidacije banke. Osiguranje depozita regulisano je Zakonom o osiguranju depozita.

U sistemu osiguranja depozita Republika Srbija je ultimativni garant isplate osiguranih depozita. U svrhu obezbeđivanja sredstava za osiguranje depozita Agencija naplaćuje premiju osiguranja depozita od banaka za račun Fonda za osiguranje depozita, upravlja imovinom fonda i isplaćuje depozite do osigurane sume u slučaju stečaja ili likvidacije banke. U slučaju nedostajućih sredstava u fondu za osiguranje depozita, Republika Srbija obezbeđuje isplatu bilo sredstvima iz budžeta, bilo davanjem garancije za zaduživanje Agencije za osiguranje depozita.

Garancija isplate osiguranih depozita od strane države, bilo direktno sredstvima iz budžeta, ili indirektno izdavanjem garancija za zaduživanje Agencije za osiguranje depozita, izvor je fiskalnih rizika i mogućih fiskalnih troškova. Međutim, zahvaljujući postignutoj stabilnosti bankarskog sektora, od početka 2014. godine nije bilo potrebe za korišćenjem sredstava države za isplate po osnovu osiguranih depozita.

Umanjenje fiskalnih rizika po ovom osnovu zavisi od stabilnosti i održivosti bankarskog sistema. Nadzor nad bankarskim sistemom, obazrivost u plasiranju sredstava i unapređenje kvaliteta imovine banaka su osnovni stubovi stabilnog bankarskog sistema.

Reforma propisa koji uređuju srpski finansijski sistem30, sprovedena je februara 2015. godine. Jedna od karakteristika te reforme jeste i prenos nadležnosti praćenja rezultata poslovanja i rada organa upravljanja u bankama, društvima za osiguranje i drugim finansijskim institucijama čiji je akcionar Republika Srbije, kao i organizovanje i sprovođenje postupka prodaje akcija u njima, sa Agencije za osiguranje depozita na Ministarstvo finansija, počev od 1. aprila 2015. godine. Takođe, reformom propisa je u domaću regulativu transponovana i Direktiva o restrukturiranju banaka (Bank Recovery and Resolution Directive - BRRD) i funkcija restrukturiranja banaka poverena je NBS. U decembru 2016. godine usvojen je set propisa kojima se u domaći regulatorni okvir implementiraju Bazel III standardi, čime je postignut značajan stepen usklađenosti domaćih propisa sa relevantnim propisima EU u ovoj oblasti, a tokom 2017. se nastavilo sa aktivnostima na unapređenju domaćih propisa kojima se uređuje poslovanje banaka, a u cilju njihovog daljeg usklađivanja sa propisima EU. Osnovni ciljevi usvajanja ovih propisa su povećanje otpornosti bankarskog sektora povećanjem kvaliteta kapitala i uvođenjem zaštitnih slojeva kapitala, bolje praćenje i kontrola izloženosti banke riziku likvidnosti, dalje jačanje tržišne discipline i transparentnosti poslovanja banaka u Republici Srbiji objavljivanjem svih relevantnih informacija o poslovanju banke, kao i prilagođavanje izveštajnog sistema novim regulatornim rešenjima.

Ostvareni rezultati bankarskog sektora Republike Srbije na kraju 2016. i tokom 2017. godine ukazuju na trend rasta profitabilnosti banaka. Bankarski sektor Republike Srbije je u 2016. godini poslovao profitabilno, sa neto finansijskim rezultatom pre oporezivanja u iznosu od 21,3 mlrd dinara, dok je u prvih devet meseci 2017. godine ostvaren pozitivan neto finansijski rezultat pre oporezivanja u iznosu od 53,5 mlrd dinara, što predstavlja porast od 63,1% u odnosu na ostvareni neto dobitak pre oporezivanja u istom periodu prethodne godine.

Visoka kapitalizovanost bankarskog sektora, kako sa stanovišta ostvarenog nivoa pokazatelja adekvatnosti kapitala, tako i sa stanovišta strukture regulatornog kapitala, dodatno je uvećana, garantujući otpornost bankarskog sektora. Na kraju septembra 2017. godine, vrednost pokazatelja adekvatnosti kapitala na nivou bankarskog sektora Republike Srbije iznosi 22,46%, (porast od 0,63 p.p. u odnosu na početak godine), što je značajno iznad propisanog regulatornog minimuma od 8% i više nego dovoljno za pokriće svih rizika kojima je sektor izložen, što potvrđuju i makroprudencijalni stres testovi koje NBS redovno sprovodi.

Jedan od ograničavajućih faktora za rast kreditne aktivnosti predstavljao je relativno visok nivo problematičnih kredita. U avgustu 2015. godine usvojena je Strategija za rešavanje problematičnih kredita koja se sprovodi implementacijom dva akciona plana, jedan pripremljen od strane Vlade i drugi pripremljen od strane NBS, u cilju spuštanja nivoa problematičnih kredita. Ključne oblasti implementacije podrazumevale su jačanje kapaciteta banaka za rešavanje problematičnih kredita, unapređenje regulative za procenu vrednosti sredstava obezbeđenja, razvoj tržišta problematičnih kredita i dr.

Implementacija mera za rešavanje pitanja problematičnih kredita nastavlja da daje dosta dobre rezultate. U prvih devet meseci 2017. godine, ukupni bruto problematični krediti smanjeni su za 94,4 mlrd dinara, ili za 27,3%. Rezultat toga, kao i rasta kreditne aktivnosti, jeste dalji pad učešća problematičnih u ukupnim kreditima, na 12,2% u septembru, što je najniža vrednost ovog pokazatelja nakon januara 2009. godine. Ovo učešće niže je za 4,8 p.p. u odnosu na kraj 2016. godine, a za 10,1 p.p. u odnosu na avgust 2015. godine, kada je doneta Strategija za rešavanje problematičnih kredita. Jačanje kapaciteta banaka za rešavanje NPL i dalji razvoj tržišta ovih kredita bili su među glavnim ciljevima Strategije, a postignut napredak u tim oblastima potvrđuje i činjenica da su na smanjenje iznosa problematičnih kredita najviše uticali otpis i ustupanje ovih kredita. Od 30. septembra 2017. godine primenjuje se Odluka o računovodstvenom otpisu bilansne aktive banke ("Službeni glasnik RS", broj 77/17), prema kojoj su banke dužne da prebace u vanbilansnu evidenciju sve kredite koji su u potpunosti obezvređeni. Samo u septembru otpisano je 53,6 mlrd dinara problematičnih kredita ili za 7,9 mlrd dinara više nego u celoj 2016. godini, a dodatni pozitivni efektni donete Odluke očekuju se u narednom periodu.

Smanjenje rizika i fiskalnih troškova povezanih sa šemom osiguranja depozita podrazumeva potpuno usaglašavanje sa evropskim standardima u ovoj oblasti.

Ostali fiskalni rizici. Pored navedenih fiskalnih rizika postoje i druge okolnosti koje ukoliko se realizuju mogu dovesti do fiskalnih troškova. Za pojedine rizike ne postoje sistematizovani podaci, ali imajući u vidu da su se pojedini ostvarili u bližoj prošlosti može se sagledati veličina njihovog uticaja na javne finansije. Samo njihovo identifikovanje pomaže sagledavanju mogućih uticaja na fiskalnu poziciju zemlje u narednom periodu.

Postoje značajni fiskalni rizici po osnovu sudskih odluka, domaćih i međunarodnih sudova, kazni, naknadi štete od strane državnih organa. Republika Srbija je po osnovu sudskih odluka u periodu 2009-2016. godine iz budžeta platila 55,2 mlrd dinara31. Dug vojnim penzionerima koji je preuzet u 2015. godini u iznosu od 10 mlrd dinara, iako po sudskoj odluci nije evidentiran na ovim računima, računovodstveno je tretiran kao otplata duga, dok je u izveštajima o fiskalnim agregatima opšte države raspoređen kao rashod za socijalnu zaštitu (penzije). Nezavisno od načina evidentiranja ovaj rashod predstavlja realizovan fiskalni rizik po osnovu sudskih presuda. Odluka međunarodnog suda u Strazburu obavezala je Republiku Srbiju da isplati javni dug po osnovu neisplaćene devizne štednje koju su državljane bivših republika SFRJ i državljani Republike Srbije položili kod banaka sa sedištem na teritoriji Republike Srbije i njihovim filijalama na teritorijama bivših republika SFRJ. U fiskalne rizike čiji izvor predstavljaju sudske odluke spada i presuda međunarodnog arbitražnog suda, po kojoj je Republika Srbija je dužna da plati 40 mil. dolara kao odštetu grčkoj kompaniji "Mitilineos"32. Potencijalne obaveze mogu proisteći i iz presuda međunarodnog suda u Strazburu po osnovu tužbi radnika nekadašnjih društvenih preduzeća (za neisplaćene plate i doprinose).

Stalno prisutan rizik od elementarnih nepogoda i prirodnih katastrofa obavezuje ulaganje u programe prevencije kako bi se umanjili potencijalni fiskalni troškovi za otklanjanje štete nastale po tom osnovu. Republika Srbija se u 2014. godini suočila sa katastrofalnim posledicama poplava. Ukupna šteta (sa gubicima) procenjena je na više od 1,7 mlrd evra33. U skladu sa Zakonom o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji sredstva za obnovu obezbeđivala su se iz budžetskih izvora, na svim nivoima vlasti, donacija, priloga i poklona, zaduživanjem, finansijskom pomoći EU i dr. Za obnovu su obezbeđena bespovratna sredstva u iznosu od 220,7 mil. evra i oko 300 mil. američkih dolara sredstava iz kredita Svetske banke. Imajući u vidu stalno prisutne rizike od elementarnih nepogoda, smanjenje fiskalnih rizika koji mogu nastati po ovom osnovu podrazumeva ulaganje u preventivne programe. Vlada je u decembru 2014. godine usvojila Nacionalni program za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda, koji će biti realizovan u saradnji sa Svetskom bankom, Ujedinjenim nacijama i EU. Za realizaciju programa prevencije obezbeđeno je, do sada, 70 mil. evra.

Alternativni scenario fiskalnih kretanja u periodu 2017- 2020. godine

Na sledećem grafikonu prikazano je kretanje učešća deficita i javnog duga u BDP u skladu sa alternativnim makroekonomskim scenarijom, a koji podrazumeva stope rasta od

Grafikon 16. Poređenje učešća javnog duga i fiskalnog deficita u osnovnom i alternativnom scenariju, u % BDP


Sporiji rast BDP uticao bi, preko svojih komponenti, i na ostvarenje fiskalnih agregata, prevashodno na prihodnu stranu, i to najviše na prihode po osnovu rada i poreze na potrošnju. Ovakva dinamika BDP dovela bi do višeg nivoa fiskalnog deficita i javnog duga. U 2018. godini bi došlo do rasta učešća javnog duga u BDP u odnosu na 2017. godinu, a u narednom periodu bi se usporila dinamika njegovog smanjenja. U slučaju ovakvog ili sličnog scenarija, ili realizacije ostalih negativnih rizika za ostvarenje planiranog fiskalnog rezultata, a ukoliko bi došlo do rasta racija dug/BDP, biće preduzete mere u okviru fiskalne konsolidacije na prihodnoj i rashodnoj strani.

Poređenje sa prethodnim programom

Poređenje ukupnih prihoda, rashoda i deficita konsolidovanog sektora države u odnosu na prethodni Program ekonomskih reformi (2017-2019) pokazuje određene razlike, kako na prihodnoj, tako i na rashodnoj strani budžeta opšte države. Razlozi odstupanja u projekcijama u odnosu na prethodni Program odnose se, između ostalog, na: različit nivo nominalnog BDP, promenu pretpostavki realnog rasta BDP i njegovih komponenti, kao i promene u politikama koje se odražavaju na prihodnu i rashodnu stranu.

Tabela 14. Poređenje fiskalnih pokazatelja dva programa, u % BDP

 

2016

2017

2018

2019

2020

ERP 2017 - 2019

 

 

 

 

 

Prihodi

43,3

42,4

41,6

41,1

-

Rashodi

45,4

44,1

42,9

42,1

-

Rezultat

-2,1

-1,7

-1,3

-1,0

-

ERP 2018 - 2020

 

 

 

 

 

Prihodi

43,2

43,9

42,4

41,8

41,2

Rashodi

44,5

43,2

43,1

42,3

41,7

Rezultat

-1,3

0,7

-0,7

-0,5

-
0

Razlika

 

 

 

 

 

Prihodi

-0,1

1,5

0,8

0,7

-

Rashodi

-0,9

-0,9

0,2

0,2

-

Rezultat

0,8

2,4

0,6

0,5

-


Program ekonomskih reformi (2017-2019) predviđao je rast BDP u 2017. godini od 3%, te ubrzanje rasta na 3,5% u narednim godinama. Iako će realni rast BDP biti niži od očekivanog, na nivou od 2%, u narednom periodu se očekuju stope rasta do 4% u 2020. godini.

Niži rast BDP od očekivanog se nije odrazio na prihodnu stranu s obzirom na kretanje prihodno izdašnih komponenti rasta, kao što su zaposlenost, potrošnja i uvoz. Osim toga, nastavljena je borba protiv sive ekonomije, a poboljšanje poslovnih rezultata javnih preduzeća dovelo je do većih prihoda budžeta po osnovu dobiti i dividendi. Strukturno poboljšanje prihoda rezultiralo je promenom projekcije prihoda naviše u čitavom posmatranom periodu.

Na rashodnoj strani, tokom 2017. godine, izvršenje je bilo niže u odnosu na plan što je stvorilo prostor za određene jednokratne rashode kao što su jednokratna isplata penzionerima i bonusi delu zaposlenih u javnom sektoru. U narednom periodu predviđeno je blago povećanje rashoda uz izmenu strukture.

U prethodnom Programu ekonomskih reformi jedan deo rashoda činio je fiskalni prostor, to jest rashodi koji nisu bili raspoređeni na kategorije. U najvećoj meri fiskalni prostor raspoređen je na plate i penzije. U očekivanju brže i efikasnije realizacije infrastrukturnih projekata finansiranih kreditnim sredstvima znatno su povećani i kapitalni izdaci. Povećana su i sredstva namenjena kupovini roba i usluga, a niži su rashodi za kamate i otplata garancija, u skladu sa smanjenjem javnog duga.

Blago povećanje rashodne strane u narednom periodu, uz solidan rast prihoda, rezultiraće stabilizacijom deficita na 0,5% BDP.

7. Institucionalni okvir

Reformske aktivnosti u okviru različitih podsistema upravljanja javnim finansijama (UJF) obuhvaćene su Programom reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020. godine (Program RUJF). Cilj Programa RUJF je da pruži sveobuhvatni i integrisani okvir za planiranje, koordinaciju, sprovođenje i praćenje napretka u realizaciji održivih aktivnosti kako bi se unapredila makroekonomska stabilnost, obezbedilo efikasno i svrsishodno raspoređivanje i korišćenje javnih resursa za realizaciju nacionalnih prioriteta i unapredile usluge koje pruža državna uprava u Republici Srbiji, uz istovremeno povećanje transparentnosti i ukupne funkcionalnosti upravljanja javnim finansijama i ispunjenje neophodnih uslova za pristupanje Evropskoj uniji. Vlada je u maju 2017. godine donela Strategiju razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji za period 2017-2020. godine, dok je Strategija za suzbijanje nepravilnosti i prevara u postupanju sa finansijskim sredstvima Evropske unije u Republici Srbiji za period 2017-2020. godine (Anti-Fraud Strategy) usvojena u oktobru 2017. godine.

Na polju unapređenja budžetskog sistema u narednom periodu planiraju se sledeće aktivnosti:

1) Nastavak rada na unapređenju programskog budžeta. Dalja unapređenja su neophodna kako bi se u što kraćem vremenskom periodu obezbedila ujednačenost i stabilnost između programskih struktura svih budžetskih korisnika, a time i željeni kvalitet budžetskog dokumenta kao celine. U tom smislu, poslednjim izmenama Zakona o budžetskom sistemu stvoreni su uslovi za unapređenje programske strukture budžeta kroz uređivanje procesa praćenja i izveštavanja o ostvarenim učincima programa što predstavlja nadogradnju sistema za planiranje i izradu programskog budžeta. Informacije o ostvarenim učincima programa koriste se za unapređenje efektivnosti i efikasnosti javne potrošnje, kao i za praćenje kvaliteta javnih usluga.

Naime, praćenje i izveštavanje daju ključne povratne informacije o tome da li se aktivnosti korisnika budžetskih sredstava sprovode u skladu sa postavljenim ciljevima I finansijskim planom, kao i o tome kakav uticaj rezultat ostvaren u izveštajnom periodu ima na učinke i sredstva planirana za naredni period. Ukoliko se utvrde odstupanja, ove informacije omogućavaju blagovremenu izmenu programskih aktivnosti, odnosno projekata ili preraspodelu budžetskih sredstva u narednom periodu u cilju ostvarenja boljih rezultata. Obaveznost objavljivanja izveštaja o učinku programa omogućava da i javnost dobije uvid u rezultate ostvarene kroz budžetsku potrošnju. Takođe, predviđena je obaveza za korisnike sredstava obaveznog socijalnog osiguranja da napuste "linijski model budžetiranja" od donošenja finansijskih planova za 2020. godinu.

Takođe, u narednom periodu osiguraće se zaokruživanje postupka uvođenja rodne ravnopravnosti u budžetske procese, od strane svih korisnika budžetskih sredstava na svim nivoima vlasti.

2) U junu 2017. godine Vlada je usvojila Uredbu o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanju o realizaciji kapitalnih projekata, kako bi se obezbedilo vrednovanje svih pozitivnih i negativnih efekata tih projekata i osiguralo delotvorno i efikasno upravljanje javnim sredstvima.

3) Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru nastaviće se i u 2018. godini uz izuzetke koje razmatra Komisija za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje i dodatno radno angažovanje kod korisnika javnih sredstava, uzimajući u obzir maksimalni broj zaposlenih na neodređeno vreme kod organizacionih oblika, sredstva u budžetu, kao i potrebe za stručnim kadrom konkretnog organizacionog oblika.

U sklopu pridruživanja EU jedan od ciljeva je i prelazak na ESA metodologiju nacionalnih računa koji je započeo u septembru 2014. godine. Klasifikacija nacionalnih računa i izveštavanje prema institucijama EU uređena je u skladu sa ovom metodologijom. U 2016. godini poslati su prvi (pilot) izveštaji vezani za proceduru prekomernog deficita (Excessive deficit procedure - EDP) i u narednom periodu se očekuje dalji napredak u ovom segmentu.

Program transformacije Poreske uprave za period 2015-2020. godine usvojen je u junu 2015. godine, s ciljem povećanja efikasnosti naplate prihoda. Prioriteti u daljem sprovođenju Programa su: jačanje upravljanja PU, pojednostavljenje organizacione strukture u centrali i filijalama, odnosno ekspoziturama, smanjivanje onih aktivnosti koje nisu ključne za poslovanje PU, implementacija modernog pristupa upravljanja rizicima, jačanje upravljanja docnjama u plaćanju obaveza, odnosno poreskim dugom, uključujući i procedure otpisa, modernizacija informacionih tehnologija i poslovnih procesa i poboljšanje koordinacije i razmene informacija sa drugim državnim organima. Do kraja 2017. godine Vlada se obavezala da usvoji Akcioni plan Programa transformacije koji će reformu voditi u smeru organizacionog razdvajanja osnovnih od sporednih aktivnosti Poreske uprave. Poreski oblici i aktivnosti koje se smatraju osnovnim i one aktivnosti koje se smatraju sporednim, biće sastavni deo Akcionog plana. Cilj je da se ove reforme sprovedu do sredine 2019. godine, a da se Poreska uprava do 2023. godine reorganizuje, tako da se osnovnim aktivnostima bavi ne više od 14 organizacionih jedinica.

Imajući u vidu da se ekonomski odnosi sa inostranstvom zasnivaju na otvorenoj, izvozno orijentisanoj privredi i aktivnom uključivanju u međunarodne ekonomske tokove, carinski sistem i politika biće koncipirani u skladu sa navedenim načelima, u cilju povećanja konkurentne sposobnosti privrede na svetskom tržištu i privlačenja stranih investicija. Očekuje se dalja harmonizacija propisa u oblasti carine sa propisima EU i pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO) kroz:

• donošenje novog Carinskog zakona (Ministarstvo finansija dostavilo je Vladi Nacrt zakona u novembru 2017. godine) i podzakonskih akata u skladu sa novim Carinskim zakonom Unije (koji je stupio na snagu u maju 2016. godine) i podzakonskim propisima za njegovo sprovođenje, kao i pravilima STO;

• donošenje Uredbe o usklađivanju nomenklature Carinske tarife (na godišnjem nivou) radi usklađivanja sa Kombinovanom nomenklaturom EU (Vlada je usvojila Uredbu za 2018. godinu u novembru 2017. godine) i prenošenja preferencijalnih stopa carine u skladu sa svim sporazumima o slobodnoj trgovini koje je Republika Srbija zaključila;

• usklađivanje Zakona o slobodnim zonama sa Carinskim zakonom;

• donošenje novog Zakona o Carinskoj tarifi nakon pristupanja Republike Srbije STO, u cilju prenošenja konsolidovanih stopa carine koje su u toku pregovora dogovorene sa članicama STO.

IV. STRUKTURNE REFORME U PERIODU OD 2018. DO 2020. GODINE

4.1. Identifikacija ključnih prepreka za konkurentnost i inkluzivni rast

Nakon rasta BDP Srbije u 2016. i privremenog usporavanja u prvoj polovini 2017. godine (najviše zbog nepovoljnih vremenskih uslova), privredna aktivnost ubrzano raste, vođena industrijom, uslugama i oporavkom građevinarstva. Fiskalna konsolidacija je zaustavila rast javnog duga i uravnotežila tekući deficit platnog bilansa, koji je u potpunosti pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija. Domaća potražnja raste, uz oporavak privatne potrošnje usled rasta zaposlenosti i zarada u privatnom sektoru. Rastuće strane direktne investicije u izvozno orijentisane sektore, kao i oporavak i rast u evrozoni ubrzale su izvoznu aktivnost. Nakon uspešno sprovedene fiskalne konsolidacije, a u cilju očuvanja postignutih rezultata i obezbeđivanja dodatnog rasta i unapređenja konkurentnosti, od izuzetnog je značaja nastavak sprovođenja ključnih strukturnih reformi. Sprovođenje strukturnih reformi u okviru pojedinačnih oblasti intenziviraće se u narednom periodu, kako bi se otklonile ključne prepreke/izazovi u okviru pojedinačnih oblasti, koje su ustanovljene kroz oslanjanje na sve dostupne analize i podatke.

Rast poreskih prihoda je najvažnije obeležje fiskalnih kretanja u tekućoj godini. Kontinuirano se uvode nove elektronske prijave i servisi sa ciljem da se od 2018. godine u potpunosti primeni elektronski način poslovanja Poreske uprave. Osim daljeg unapređenja poreskog sistema koji stimulativno deluje na privredni rast i obezbeđuje veću efikasnost naplate poreza i smanjenje sive ekonomije, posebni napori biće usmereni na uspostavljanje efikasnijeg upravljanja javnim investicijama, unapređenje procesa procene projekata i formiranje jedinstvene liste planiranih projekata, povezane sa planiranjem budžeta.

Izražen je napredak u realizaciji infrastrukturnih projekata. Na temeljima fiskalnih rezultata u poslednje tri godine, intenziviraće se investicije u narednom periodu. Radiće se na unapređenju bezbednosti saobraćaja uvođenjem novih standarda koji važe na evropskoj mreži puteva, kao i na upravljanju održavanja puteva zasnovano na učinku. Reforme u okviru tržišta energije biće usmerene na diversifikaciju izvora energije i smanjenje uvozne zavisnosti. Sprovođenju mera energetske efikasnosti daće se veći akcenat kako bi se smanjila izuzetno visoka energetska intenzivnost.

Uslovi za razvoj poljoprivrede, jedne od ključnih privrednih grana Srbije, povoljni su, ali sa sve učestalijim i po posledicama sve težim krizama izazvanim prirodnim faktorom (poplave, suše, grad i drugo). Nepovoljna struktura poljoprivrednih gazdinstava (usitnjenost poseda bez dovoljno podsticaja za udruživanje), tehničko-tehnološka zaostalost prevashodno srednjih i malih gazdinstava, kao i pojačani pritisci na poljoprivrednike zbog rastućih standarda i regulative u procesu usklađivanja sa zajedničkom agrarnom politikom EU, dodatno otežavaju razvoj poljoprivrede. Rast industrije u poslednjih godina postignut je na ekonomski zdrav način, vođen investicijama i izvozom. Sa druge strane, najveći doprinos rastu dala je prerađivačka industrija, iako u njenoj strukturi i dalje dominiraju proizvodi niskog nivoa dodate vrednosti i stepena finalizacije. S tim u vezi, u narednom periodu pojačaće se sprovođenje definisanih mera za uklanjanje prepreka za razvoj identifikovanih industrijskih sektora sa najvećim potencijalom za rast i uložiće se posebni napori na povezivanju industrijske, obrazovne i politike u oblasti istraživanja i razvoja. U sektoru usluga fokus će biti na podizanju nivoa znanja i veština, unapređenju e-trgovine, a sprovođenjem horizontalnih mera u drugim sektorima, uticaće se i na unapređenje funkcionisanja uslužnog sektora.

Zabeležen je veliki napredak u poboljšanju poslovnog i makroekonomskog ambijenta i Srbija ostaje posvećena njegovom daljem unapređenju. Srbija je popravila kreditni rejting i značajno poboljšala svoj rang prema najpriznatijim međunarodnim indeksima konkurentnosti sprovođenjem regulatornih reformi koje smanjuju složenost i troškove poslovanja a povećavaju predvidljivost poslovanja. Nastaviće se sa unapređenjem pravnog okvira u oblasti finansijskih usluga (veća dostupnost postojećih i novi izvori finansiranja za MSPP), sa poboljšanjem održivosti poslovanja javnih preduzeća i ograničavanjem fiskalnog rizika, kao i pojačanom kontrolom poslovanja neregistrovanih subjekata i angažovane radne snage, radi prevođenja sive ekonomije u legalne tokove. Takođe će se nastaviti sa sprovođenjem regulatorne reforme (tzv. "giljotinom propisa") kroz pojednostavljivanje administrativnih postupaka i unapređenje javnih usluga za privredu, kao i sa digitalizacijom katastra radi pojednostavljivanja procedure za upis nekretnina i smanjenje troškova.

Veliki naučni i istraživački potencijal treba dalje razvijati i adekvatnije koristiti, kako bi Srbija postala "privreda zasnovana na znanju". Uspostaviće se efikasan model finansiranja nauke i jača povezanost poslovne i akademske zajednice. Omogućiće se veća dostupnost i uvođenje digitalnih tehnologija, proizvoda i usluga, kao i standardizacija komunikacione infrastrukture. Ključni izazov je zaustavljanje odlaska visokoobrazovanog stanovništva u inostranstvo (tzv. "odliv mozgova") i privlačenje talenata iz zemlje i inostranstva.

Za potpunu integrisanost Srbije u međunarodni ekonomski sistem potrebno je, između ostalog, definisati mere usmerene na modernizaciju tehnoloških procesa i uvođenje tehničkih propisa i standarda, što će omogućiti pomeranje u pravcu većeg učešća izvoza high-tech proizvoda u ukupnom izvozu. Nastaviće se sa daljim usklađivanjem sistema standardizacije, metrologije i akreditacije sa zakonodavstvom i praksom EU.

U srpskoj ekonomiji koja sve više zavisi od znanja i veština, veće ulaganje u obrazovanje predstavlja preduslov za dalji razvoj ljudskog kapitala. Uvođenjem dualnog modela obrazovanja, omogućiće se veća primena stečenih znanja i veština usklađenih sa poslovnim potrebama. Posebni napori biće usmereni na uređenje sistema kvalifikacija koje se stiču obrazovanjem, kao i na usklađenost kvalifikacija radne snage sa potrebama tržišta rada.

Tržište rada Srbije se poslednjih godina nalazi u fazi ekspanzije sa rastom zaposlenosti, povećanjem aktivacije i smanjenjem nezaposlenosti stanovništva. Jačanjem kapaciteta službe za zapošljavanje i reformom mera aktivne politike zapošljavanja očuvaće se i poboljšati kvalitet ljudskog kapitala (sprečiće se gubitak veština, samopouzdanja i motivacije). Posebnim programima Vlade povećaće se kapaciteti u pogledu IT veština. Inteziviraće se sprovođenje mera koje stimulativno deluju na zapošljavanje mladih i registrovanje zaposlenih koji rade izvan formalnog sektora.

Nivo izdvajanja za socijalnu pomoć u skladu je sa trenutnim nivoom razvoja u Srbiji, pa je ključni izazov u oblasti socijalne i dečije zaštite adekvatna preraspodela ovih sredstva između postojećih programa da bi se povećala njihova dostupnost. Kako je siromaštvo rasprostranjeno i pogađa različite kategorije stanovništva, često i višestrukim faktorima deprivacije, u narednom periodu više pažnje biće posvećeno povezivanju centara za socijalni rad (međusobno i sa drugim institucijama), izradi socijalnih karata, pružanju kvalitetnijih usluga, kao i jačanju kontrolnih i regulatornih mehanizama.

Na osnovu sagledanih prepreka i izazova na polju konkurentnosti definisane su strukturne reforme, sumarno prikazane u odeljku 2, odnosno detaljno predstavljene u odeljku 3. Kako je ERP prenosni ("rolling") program kojim se uspostavlja sistem praćenja i izveštavanja o sprovođenju strukturnih reformi za čiju realizaciju je potreban duži vremenski period, u ovogodišnjem ciklusu izrade ERP-a prioriteti nisu bitno promenjeni, tj. reforme predstavljene u okviru ERP 2018-2020. su neznatno dopunjene reforme iz ERP 2017-2019. u pogledu obuhvata i ciljeva, a dodata je i nova reforma koja će stimulativno delovati na unapređenje investicionog ambijenta.

Odabrane strukturne reforme, koje su prošle kroz širok proces javnih konsultacija, u skladu su sa trogodišnjim planom ukupnih budžetskih rashoda utvrđenim Zakonom o budžetu, prioritetima definisanim u nacionalnim dokumentima, ali i ograničenjima u ljudskim kapacitetima javne uprave (u pogledu potrebnog broja i kvaliteta, najviše zbog zabrane zapošljavanja koja je i dalje na snazi) za dosledno i koordinisano sprovođenje reformi. Posebno su u obzir uzete preporuke sa Ekonomskog i finansijskog dijaloga između država članica EU i Zapadnog Balkana i Turske iz maja 2017. godine, kao i preporuke i nalazi iz Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2016. godinu.

4.2. Rezime strukturnih reformi

Broj SR

Naziv oblasti i PSR

Preporuke34

Referentni dokumenti

UPRAVLJANJE JAVNIM FINANSIJAMA

1

Transformacija Poreske uprave
Dodatno pojednostavljenje I objedinjene poreske procedure i bolje obučavanje osoblja, kao i poboljšanje operativnih aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije.

EKOFIN 2017 P2 - Da se podrži fiskalni scenario kroz još jaču reformu Poreske uprave EKOFIN 2017 P5 - Da se uspostavi sistem upravljanja rizikom u cilju poboljšanja funkcionisanja Poreske uprave
EKOFIN 2016 P2 - Da dalje unapredi naplatu prihoda na sistematski način pogodan za privredu, tako što će sprovesti Program transformacije Poreske uprave.
PR 2016. str. 55. - Da nastavi da sprovodi Program transformacije Poreske uprave, naročito pojednostavljenjem poreskog postupka i dodeljivanjem dovoljno ljudskih i tehnoloških resursa, kako bi se poboljšala naplata poreza i borba protiv neformalne ekonomije.

Program reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020.
Strategija za reformu javne uprave Republike Srbije
Program transformacije
Poreske uprave

2

Unapređenje upravljanja kapitalnim investicijama Uspostavljanje jedinstvene platforme za planiranje kapitalnih investicija i metodologije za analizu i planiranje kapitalnih investicija.

EKOFIN 2017 P4 - Da se proširi obim Single project pipeline kako bi pokrila sve velike investicione projekte, bez obzira na njihov izvor finansiranja i da se uspostavi jasna veza sa budžetskim procesom.
EKOFIN 2016 P4 - Da radi na rešavanju pitanja slabog sprovođenja kapitalnih javnih rashoda tako što će unaprediti određivanje prioriteta i upravljanje u toj oblasti.

Program reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020.

REFORMA TRŽIŠTA ENERGIJE I TRANSPORTA

3

Razvoj energetskog tržišta uz izgradnju energetske infrastrukture Harmonizacija tehničkih pravila i kodeksa koji se odnose na rad elektroenergetske i gasne mreže i izgradnja nedostajućih interkonektora, kako bi se postigla pouzdanost i olakšala trgovina energetskim proizvodima na nacionalnom i prekograničnom tržištu (obuhvata i Izgradnju magistralnog

EKOFIN 2017 P4 - Da se postepeno prilagode tarife za električnu energiju tako da odražavaju stvarne troškove; da se dalje poboljšava naplata i da se izbegnu buduće akumulacije zaostalih obaveza u energetskom sektoru; da se učini napredak u najavljenom restrukturiranju duga Srbijagasa i sprovođenju plana optimizacije EPS-a.
EKOFIN 2016 P4 - Da ostvari značajan napredak u pripremi izgradnje gasne interkonekcije Bugarska-Srbija.
PR 2016. str. 53. - Da poboljša usklađenost sa pravnim tekovinama EU, sprovede jačanje kapaciteta i promovisanje ulaganja u energetsku efikasnost i obnovljivu energiju, kao i da

Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030.
Program ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine za period od 2017. do 2023. godine
Berlinski proces (Connectivity agenda) Zakon o energetici

 

gasovoda Niš - Dimitrovgrad i Transbalkanski koridor)

postigne cenu električne energije koja jasno odražava troškove.
PR 2016. str. 53. - Da preduzme mere radi potpunog razdvajanja Srbijagasa i razvoja konkurentnosti na tržištu gasa.
MMF - Obezbeđivanje konkurentnosti na tržištu energije, razvoj tržišta električne energije i prirodnog gasa i njihovo povezivanje sa jedinstvenim tržištem energije EU, kao i intenzivnije regionalno povezivanje energetskog sistema RS.

Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnih postupaka eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za prenos električne energije 400 kV naponskog nivoa "Transbalkanski koridor"
Zakon o Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020.

4

Unapređenje kapaciteta I kvaliteta infrastrukture i usluga iz oblasti transporta Usklađivanje standarda i normativa, odnosno nacionalnog zakonodavstva sa EU propisima, u cilju unapređenja konkurentnosti i privlačenja saobraćajnih tokova na srpske saobraćajnice.

EKOFIN 2017 P4 - Da se proširi obim Single project pipeline kako bi pokrila sve velike investicione projekte, bez obzira na njihov izvor finansiranja i da se uspostavi jasna veza sa budžetskim procesom

Plan razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji od 2015. do 2020.
Berlinski proces (Connectivity agenda)

5

Reforma železnice
Formiranje održivih železničkih preduzeća sa jasno utvrđenim ciljevima i zadacima, koja će poslovati po tržišnim principima; Unapređenje i racionalizacija železničke mreže i usluga, kao i otvaranje tržišta u skladu sa propisima EU, evropskim standardima i praksom.

PR 2016. str 51. - Da nastavi da se fokusira na reformu železnice.

Zakon o javnim preduzećima
Plan za reformu železnice 2016-2020

SEKTORSKI RAZVOJ

Razvoj sektora poljoprivrede

6

Unapređenje konkurentnosti i položaja poljoprivrednih gazdinstava
Uspostavljanje institucionalnog okvira za realizaciju IPARD programa 2014-2020, sprovođenje nacionalnih reformi za unapređenje konkurentnosti gazdinstava.

MMF - Prilagoditi visinu subvencija po hektaru ukupnom broju prijava koje su predate do isteka roka 30.6.2016., pri čemu bi ukupne isplate subvencija trebale ostati u granicama predviđenih budžetskih sredstava.
PR 2016. str. 48. - Da preduzme sve neophodne korake da ispuni zahtev kako bi joj bili povereni zadaci izvršenja budžeta za program IPARD II, uključujući raspodelu odgovarajućih resursa i jačanje kapaciteta svih tela programa IPARD i poboljšanje postupaka za sprovođenje; da usvoji akcioni plan za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja i započne sa njegovim sprovođenjem.

Zakon o poljoprivredi I ruralnom razvoju
Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije 2014- 2024;
Nacionalni program za poljoprivredu 2017-2020.
Nacionalni program za ruralni razvoj 2017-2020.

Razvoj sektora industrije

7

Podizanje konkurentnosti prerađivačke industrije
Prioritizacija industrijskih grana sa najvećim potencijalom za rast i razvoj i izrada akcionih planova za prioritetne industrijske grane.

EKOFIN P5 - Da unapredi poslovno okruženje I podstiče privatne investicije.
PR 2016. str.61. - Da uloži napore za poboljšanje predvidljivosti poslovnog okruženja i programa podrške MSP, sa nalaskom na smanjenju troškova pristupa finansijama.

Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011-2020. godine

Razvoj sektora usluga

POSLOVNI AMBIJENT I BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE

8

Paket mera za poboljšanje pristupa finansijskim sredstvima za MSPP Poboljšanje kvaliteta ponude bankarskog sektora, razvoj novih finansijskih instrumenata, kao i unapređenje spremnosti MSPP za pristup različitim izvorima finansiranja.

EKOFIN 2017 P5 - Da se razvije regulatorni okvir za nove finansijske instrumente, uključujući pristup izvorima finansiranja. EKOFIN 2016 P5 - Da uvede program garancija za zajmove malim i srednjim preduzećima.
PR 2016. str. 35. - Bolje regulisanje i smanjenje obima parafiskalnih nameta, naročito za MSP.
PR 2016. str. 61. - Da uloži napore za poboljšanje predvidljivosti poslovnog okruženja i programa podrške MSP, sa naglaskom na smanjenju troškova pristupa finansijama.

Strategija za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015-2020. godine

9

Uvođenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima Profesionalizacija organa upravljanja u javnim preduzećima i sistem kontrole rada javnih preduzeća.

EKOFIN 2016 P2 - Nastavak organizacionog i finansijskog restrukturiranja velikih35 javnih preduzeća.

Zakon o javnim preduzećima

10

Pojednostavljenje postupaka i ostalih uslova za poslovanje Uspostavljanje jedinstvenog javnog portala administrativnih postupaka i ostalih uslova za poslovanje za privredu i jedinstvene kontaktne tačke (JEKT) sa informacijama za pružaoce usluga; Regulatorna reforma (giljotina propisa) u oblasti pojednostavljenja postupaka i unapređenja javnih usluga za privredu, a u cilju smanjenja troškova poslovanja, boljeg poslovnog okruženja i pravnog okvira za poslovanje.

EKOFIN 2017 P5 - Da se uredi iznos i broj parafiskalnih nameta na državnom nivou EKOFIN 2016 P2 - Da nastavi sa reformom državne uprave kao što je predviđeno.
EKOFIN 2016 P5 - Da unapredi poslovno okruženje i podstiče privatne investicije tako što će razvijati transparentniji i manje opterećujući sistem parafiskalnih nameta, uvesti program garancija za zajmove malim I srednjim preduzećima i ponovo pokrenuti "giljotinu propisa".

Strategija za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015-2020.
Strategija regulatorne reforme i unapređenja sistema upravljanja javnim politikama za period 2016-2020.
Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije

11

Unapređenje delotvornosti inspekcijskog nadzora Unapređenje koordinacije inspekcija, zakonsko uređivanje i uspostavljanje informacionog sistema.

EKOFIN 2017 P5 - Da se obezbedi bolja ciljanost i efikasnost inspekcija EKOFIN 2016 P2 - Da nastavi sa reformom državne uprave kao što je predviđeno.
PR 2016. str. 40. - Da ojača kapacitete i nezavisnost inspektora.

Strategija reforme javne uprave u Republici Srbiji Strategija e-Uprave 2015-2018.

12

Unapređenje geoprostornog sektora kao podrška investicionom odlučivanju Pružanje podrške investicionom odlučivanju, delotvornim obezbeđivanjem podataka iz sfere Geoprostornog sektora, stimulativno delujući na unapređenje investicionog ambijenta.

 

Strategija mera I aktivnosti za povećanje kvaliteta usluga u oblasti geoprostornih podataka i upisa prava na nepokretnostima u zvaničnoj državnoj evidenciji - Reformski put RGZa do 2020. godine

ISTRAŽIVANJE, RAZVOJ I INOVACIJE I DIGITALNA EKONOMIJA

13

Program za podršku inovacijama i tehnološkom razvoju u javnom i privatnom sektoru
Podrška inovacionim I tehnološkim projektima u naučnoistraživačkim organizacijama i privatnom sektoru; Uspostavljanje sistema za transfer tehnologije.

PR 2016. str. 86. - Da usvoji akcioni plan kako bi sprovela strategiju i mapu puta naučne i istraživačke infrastrukture, da podstiče saradnju između industrije i akademskih krugova i da poveća nivo investicija u istraživanje.

Strategija naučnog I tehnološkog razvoja Republike Srbije 2016-2020.

14

Razvoj i unapređenje nacionalne širokopojasne komunikacione infrastrukture
Konsolidacija širokopojasne mreže u vlasništvu javnog sektora; Povezivanje javnih ustanova na nacionalnu mrežu; Izgradnja pristupnih širokopojasnih mreža u opštinama širom zemlje.

 

Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020.
Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji 2010-2020.

TRGOVINSKE REFORME

15

Unapređenje uslova za bezbednost proizvoda i uklanjanje prepreka trgovini
Obezbeđenje uslova za stavljanje na tržište bezbednih i kvalitetnih proizvoda, kao jednog od ključnih preduslova za povećanje konkurentnosti srpske privrede, izvoza i privrednog rasta.

PR 2016. str. 37. - Da izvrši dalje usklađivanje sektorskog zakonodavstva i osigura bolju primenu tehničkih zahteva i standarda.
PR 2016. str. 38. - Da ojača administrativne kapacitete za obavljanje tržišnog nadzora.
PR 2016. str. 38. - Da obezbediti odgovarajuće administrativne i nadzorne kapacitete u cilju sprovođenja Uredbe EU o registraciji, evaluaciji, autorizaciji i ograničavanju hemikalija (REACH).
PR 2016. str. 93. - Da ojača kapacitete za kontrolu izvoza robe dvostruke namene.

Strategija unapređenja sistema infrastrukture kvaliteta za period 2015-2020.

OBRAZOVANJE I VEŠTINE

16

Kvalifikacije orijentisane prema potrebama tržišta rada
Reforma srednje stručnog obrazovanja uvođenjem modela dualnog i preduzetničkog obrazovanja; Donošenje Zakona o NOKS, uspostavljanje Registra kvalifikacija i sektorskih veća, kao i standarda kvalifikacija.

EKOFIN 2017 P6 - Da se uvede dualno obrazovanje u stručnom obrazovanju i obuci u bliskoj saradnji sa socijalnim partnerima i poslovnom zajednicom
PR 2016. str. 87. - Da nastavi sa sprovođenjem Akcionog plana za reformu obrazovanja u skladu sa rasporedom.
PR 2016. str. 87. - Osnovati Nacionalnu agenciju za program Erazmus +.

Strategija razvoja obrazovanja do 2020.

ZAPOSLENOST I TRŽIŠTE RADA

17

Unapređenje delotvornosti mera aktivne politike zapošljavanja sa posebnim fokusom na mlade, viškove i dugoročno nezaposlene
Razvoj sistema ranog profilisanja nezaposlenih lica i uključivanje u mere aktivne politike zapošljavanja (APZ) putem paketa usluga, a prema potrebama tržišta rada i karakteristikama nezaposlenog lica.

EKOFIN 2017 P6 - Da se ciljaju aktivne mere na tržištu rada za ugrožene grupe stanovništva, uključujući korisnike socijalne pomoći
EKOFIN 2016 P6 - Da unapredi sprovođenje ciljanih mera APZ, posebno kako bi se omogućila reintegracija radnika koji budu proglašeni za višak tokom rešavanja pitanja državnih preduzeća i racionalizacije državne uprave. Da poveća kapacitet NSZ da proširi sprovođenje takvih mera kako bi uključila veći broj korisnika.
PR 2016. str. 59. - Da obezbedi finansijske i institucionalne resurse za zapošljavanje kako bi sistematičnije usmeravala mlade i dugoročno nezaposlene osobe.
PR 2016. str. 59. - Da znatno ojača dvostrane i trostrane socijalne dijaloge na svim nivoima, uključujući konsultacije o nacrtu zakonodavstva. PR 2016. str. 59. - Da dodatno poveća administrativne kapacitete Inspektorata za rad, kako bi se podržalo sprovođenje nacionalnog programa za borbu protiv sive ekonomije.

Nacionalna strategija zapošljavanja za period 2011-2020.
Godišnji Nacionalni akcioni planovi zapošljavanja
Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (Employment and Social Reform Programmes - ESRP)

SOCIJALNO UKLJUČIVANJE, SMANJENJE SIROMAŠTVA I JEDNAKE MOGUĆNOSTI

18

Unapređena adekvatnost, kvalitet i targetiranost socijalne zaštite
Povećanje adekvatnosti novčanih davanja i unapređenje dostupnosti i kvaliteta usluga socijalne zaštite, kao i informaciono povezivanje različitih sektora.

PR 2016. str. 59. - Da obezbedi finansijske I institucionalne resurse za socijalnu politiku kako bi sistematičnije usmeravala mlade i dugo nezaposlene osobe.
PR 2016. str. 59. - Da poveća efikasnost socijalnih koristi za ljude ispod praga siromaštva.
PR 2016. str. 73. - Potrebna je održiva institucionalna postavka za promovisanje ravnopravnosti polova (s adekvatnim sredstvima).

Zakon o socijalnoj zaštiti
Program reformi politike zapošljavanja i socijalne politike (Employment and Social Reform Programmes - ESRP)


4.3. Analiza po oblastima i strukturne reforme

4.3.1. OBLAST UPRAV LJANJE JAVN IM FINANSIJAMA

a) Analiza glavnih prepreka

I pored trenda rasta poreskih prihoda kroz efikasnije i organizovano postupanje inspekcijskih organa i Poreske uprave (PU), izazovi za uređenje javnih finansija i dalje postoje: smanjenje sive ekonomije u privredi, funkcionalnija poreska uprava, efikasnije upravljanje javnim investicijama, povećanje kapitalnih rashoda na lokalnom nivou, unapređenje investicionog ambijenta.

Ključni činilac u procesu povećanja budžetskih prihoda i unapređenja upravljanja javnim finansijama predstavlja reforma PU koja je u toku. Otkriveno je 3.656 neregistrovanih subjekata kontrolom poslovanja privrednih subjekata tokom sprovođenja inspekcijskog nadzora u 2016. godini (ukupno su izvršena 245.392 inspekcijska nadzora). Važan deo reforme predstavlja i digitalno poslovanje, pa je tako u elektronski oblik, do maja 2017. godine, prevedeno 15 poreskih prijava od planiranih 19.

U prethodnom periodu došlo je i do značajnih postignuća na planu smanjenja sive ekonomije na šta ukazuje povećanje prihoda budžeta. Ukupni poreski prihodi države povećani su za 7,2% realno u 2016. u odnosu na prethodnu godinu (za preko 992 mil. EUR prema proceni Ministarstva finansija), zahvaljujući pre svega povećanoj naplati PDV-a (za 304 mil. EUR; realno povećanje za 7,8%) i akciza (za 242 mil. EUR; realno povećanje za 11,4%). Smanjena je utaja PDV-a, što pokazuje povećanje koeficijenta rasta naplate36 prihoda od PDV-a sa 70% u 2015. na 75% u 2016. godini, kao i povećano evidentiranje prometa preko fiskalnih kasa kod malih obveznika za 33,8% u prvom kvartalu 2017. Međutim, i dalje postoji visoka zastupljenost sive ekonomije u privredi, čije se učešće procenjuje na oko 30% BDP.

Iako javne investicije u Srbiji rastu, dostignuti nivo od 3,3% BDP-a u 2016. godini, još uvek nije dovoljan imajući u vidu da prosečno učešće investicija u zemljama CIE iznosi oko 4,5% BDP-a (u zemljama okruženja37 još je i veće, oko 4,8%). Realizacija programsko planiranih kapitalnih investicija se povećava sa 40% u 2015. na 65% u 2016. godini, a preduslov za dalje povećanje ispunjen je donošenjem Uredbe o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanja o realizaciji kapitalnih projekata (SG 63/2017). Primenom ove uredbe od 1. januara 2018. biće prevaziđeni prisutni nedostaci koji se ogledaju u nepostojanju odgovarajuće projektne dokumentacije, poteškoćama u eksproprijaciji zemljišta, nedovoljnoj kontroli izvođača, a što dovodi do probijanja ugovorenih rokova, povećanja cene radova u toku izvođenja i sporog izdavanja potrebnih dozvola. Na lokalnom nivou, loše upravljanje finansijama ogleda se u velikom smanjenju učešća kapitalnih rashoda (sa 22,8% ukupnih rashoda u 2011. na 14,5% u 2016. godini) i povećanju učešća tekućih rashoda (posebno izdataka za zaposlene) u ukupnim javnim rashodima JLS, što se nepovoljno odražava na kvalitet i dostupnost lokalne infrastrukture.

Neophodno je nastaviti sa sprovođenjem mera za unapređenje investicionog ambijenta, kao što su poboljšanje efikasnosti sudstva, ubrzanje izdavanja dozvola uz uklanjanje drugih administrativnih barijera za investiranje, unapređenje zaštite konkurencije, smanjenje korupcije i dr.

b) Izveštaj o sprovođenju preporuka iz maja 2017. godine

Sprovođenjem strukturne reforme (SR) 1. Transformacija Poreske uprave implementira se deo preporuke 2. EKOFIN (da se podrži fiskalni scenario kroz još jaču reformu Poreske uprave), kao i deo preporuke 5. (da se uspostavi sistem upravljanja rizikom u cilju poboljšanja funkcionisanja Poreske uprave). Primena detaljnog plana reforme dovela je do objedinjenja i pojednostavljenja poreske procedure što je ujedno u skladu sa preporukama Evropske komisije (Izveštaj EK o napretku R. Srbije 2016, str. 55). Izrađen je Plan poštovanja poreskih propisa za 2017. godinu, na osnovu mape rizika za poštovanje poreskih propisa, saveta MMF i preporuka TADAT (Tax Administration Diagnosis Assessment Tool). U kontekstu unapređenja usluga poreskim obveznicima, kontinuirano se uvode nove elektronske prijave i servisi tako da se do 2018. u potpunosti primeni elektronski način poslovanja PU. Formiran je poseban sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima koji primenjuje klijentski pristup prema poreskim obveznicima.

Sprovođenjem SR 2. Unapređenje upravljanja kapitalnim investicijama implementira se deo preporuke 4. EKOFIN (da se proširi obim Single project pipeline kako bi pokrila sve velike investicione projekte, bez obzira na njihov izvor finansiranja i da se uspostavi jasna veza sa budžetskim procesom). U junu 2017. Vlada RS je usvojila Uredbu o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanju o realizaciji kapitalnih projekata, kako bi se obezbedilo vrednovanje svih pozitivnih i negativnih efekata tih projekata i osiguralo delotvorno i efikasno upravljanje javnim sredstvima.

Strukturna reforma 1.TRANSFORMACIJA PORESKE UPRAVE

1. Opis strukturne reforme

Reforma podrazumeva dodatno pojednostavljenje i objedinjenje poreske procedure, obučavanje zaposlenih u PU kao i poboljšanje operativnih aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije. Reforma obuhvata izradu plana poštovanja poreskih propisa i plana zadržavanja kvalitetnih kadrova, usvajanje nove organizacione strukture (konsolidacija osnovnih poslovnih funkcija na manje lokacija i diferenciranje između naplate osnovnih poreskih prihoda i administriranja sporednih zaduženja), redizajn sistema za upravljanje ljudskim resursima, uspostavljanje novog sistema za upravljanje rizikom, unapređenje funkcije kontrole i naplate i poresko-pravnih poslova, kao i efikasnije upravljanje materijalnim sredstvima i IT resursima. Mere se sprovode u skladu sa Programom transformacije Poreske uprave 2015-2020. (u toku je ažuriranje Programa), Programom reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020. i Strategijom za reformu javne uprave Republike Srbije.

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme Unapređeno je upravljanje Poreskom upravom formiranjem tri odbora (za operativno poslovanje, upravljanje programom transformacije i upravljanje rizikom po planu poštovanja poreskih propisa) i identifikovanjem sporednih aktivnosti koje će od juna 2019. ili biti prenete na druge institucije ili će se njima upravljati odvojeno od osnovnih funkcija PU. Formiranjem Odeljenja za strateške rizike počela je primena novog sistema upravljanja rizikom po planu poštovanja poreskih propisa (prema OECD modelu), a izrađen je i Plan poštovanja poreskih propisa za 2017. godinu. Izbor poreskih obveznika za kontrolu vrši se na osnovu inputa dobijenih od Odeljenja za strateške rizike i Odeljenja za operativne rizike, a kancelarijska i terenska kontrola spojene su u jedinstvenu poresku kontrolu. Strategija ljudskih resursa usvojena je u februaru 2016. godine (međutim, ne prati je primena softvera za upravljanje ljudskim resursima). U toku je izrada Koncepta za osnivanje Poreske akademije, uz podršku eksperata GIZ-a. Unapređen je i redizajniran poslovni proces finansijskog i materijalnog knjigovodstva primenom novog softvera. Privodi se kraju uvođenje sistema elektronskih poreskih prijava za sve osnovne poreske oblike, a rok je 01. januar 2018. godine. Primena klijentskog pristupa prema poreskim obveznicima realizuje se kroz novoformirani Sektor za pružanje usluga poreskim obveznicima i šaltere "Vaš poreznik" (u 21 filijali).

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: administriranje osnovnih poreza u manjem broju organizacionih jedinica i izmeštanje sporednih aktivnosti; identifikovanje organizacione jedinice u procesu prve faze konsolidacije osnovnih funkcija; pripremne radnje i izrada dokumenata za realizaciju aktivnosti koje će se finansirati kroz projekat Svetske banke; obezbeđivanje resursa za restrukturiranje Centrale; centralizovanje ključne funkcije administriranja osnovnih poreza, kao što su naplata i podnošenje prijava, u jednu ili nekoliko kancelarija na terenu.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Pored smanjenja troškova u ispunjavanju poreskih obaveza (lakši i pravedniji uslovi za poslovanje) i poboljšanja naplate poreza (stabilnost javnih finansija) uvođenjem automatskih/elektronskih, jednostavnih i besplatnih poreskih procedura, administriranje poreskih obaveza ostavlja domaćim preduzećima više sredstava i vremena za poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga, koji su merilo konkurentnosti.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Unapređenje efikasnosti PU učiniće proces utvrđivanja i plaćanja poreza jednostavnijim, predvidljivijim, konzistentnijim i jeftinijim, čime će se unaprediti ravnopravnost učesnika na tržištu. Jasna poreska pravila ohrabruju građane u nameri da započnu sopstveni posao i time povećaju zaposlenost i ukupni društveni rast. Boljom naplatom poreza veće su mogućnosti budžetskih izdvajanja za socijalnu zaštitu, obrazovanje i zdravstvo.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Nedostatak podrške od strane donatora i kreditora za sprovođenje započetih aktivnosti; Kašnjenje u uvođenju novih zakonodavnih okvira zasnovanih na IKT i potrebama reforme PU ili neprihvatanje izmena za postojeće; Nedostatak koordinacije/komunikacije između državnih institucija; Nepoverenje kod poreskih obveznika usled straha od novina; Nedovoljno IT resursa i veština za realizaciju reforme; Nedostatak ljudskih resursa i znanja neophodnih za funkcionisanje nove-reformisane PU.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2015/2014 (PV)

2016/2015

Odnos broja novoregistrovanih poreskih obveznika za dve uzastopne godine - CV:92,48 (2018/2017)

112,9

106,46

Odnos novootkrivenih prihoda38 za dve uzastopne godine - CV: 100,5 (2018/2017)

100,6

87,93

Stepen ostvarenja naplatnog zadatka39 - CV: 100,3 (2018/2017)

103,9

107,1


Strukturna reforma 2. UNAPREĐENJE UPRAVLJANJA KAPITALNIM INVESTICIJAMA

1. Opis strukturne reforme

Reforma podrazumeva uspostavljanje jedinstvene platforme za planiranje kapitalnih investicija i metodologije za analizu i planiranje kapitalnih investicija. Svi potencijalni projekti moraju biti povezani sa sektorskim strategijama i prethodno podvrgnuti ekonomsko-finansijskoj analizi isplativosti (cost-benefit analizi) radi prioritizacije. Planiranje javnih investicija uključuje: ocenu predloženih kapitalnih projekata od strane budžetskih korisnika i izradu plana realizacije, usklađivanje planiranja i odabira kapitalnih projekata/investicija i na kraju praćenje realizacije odobrenih kapitalnih projekata kako bi se blagovremeno uočile i otklonile prepreke i efikasnije upravljalo rizicima. Upravljanje kapitalnim projektima obuhvaćeno je Programom reforme upravljanja javnim finansijama 2016-2020., kao deo reformskih aktivnosti u okviru stuba II Planiranje i budžetiranje javnih rashoda. U ovom procesu su uzete u obzir aktivnosti u okviru Nacionalnog investicionog komiteta (NIK) uspostavljenog u Srbiji 2014. godine.

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme Usvojena je Uredba o sadržini, načinu pripreme i ocene, kao i praćenju sprovođenja i izveštavanje o realizaciji kapitalnih projekata u junu 2017. sa početkom primene od januara 2018. godine.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: donošenje pravilnika za sprovođenje Uredbe; izrada projektnog zadatka i nabavka IT opreme za formiranje jedinstvene informacione baze kapitalnih projekata; implementacija i ažuriranje jedinstvene informacione baze kapitalnih projekata; sprovođenje obuka budžetskih korisnika u vezi primene Uredbe i korišćenje baze kapitalnih projekata; ocena i selekcija kapitalnih projekata.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Unapređenje upravljanja i povećanje realizacije kapitalnih/javnih investicija je antirrecesiona i razvojna mera ekonomske politike sa pozitivnim efektima na ekonomski rast u kratkom roku. Pored direktnih efekata na zaposlenost i rast po osnovu same izgradnje kapitalnih projekata, unapređenje kvaliteta fizičkog kapitala, posebno putne i komunikacione infrastrukture, povećava konkurentnost domaće privrede i stvara uslove za njen brži rast. Javne investicije imaju i dugoročno povoljno dejstvo na privredni rast, jer povećavaju kvalitet infrastrukture koju koristi privatni sektor.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Unapređenje upravljanja kapitalnim investicijama direktno utiče na povećanje ulaganja u investicije što kao posledicu ima povećanje zaposlenosti kako na kraći tako i na srednji i duži rok, kako u toku realizacije kapitalnih projekata tako i toku faze korišćenja. Takođe mera ima podjednak pozitivan uticaj na zapošljavanje oba pola.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Nedovoljni ljudski resursi za analize isplativosti projekata, ocenjivanje i prioritizaciju predloženih projekata i upravljanje investicionim projektima. Potrebno je unaprediti sistem upravljanja ljudskim resursima i vršiti kontinuiranu edukaciju zaposlenih.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

2017 (PV) 2018 2019
Procenat realizacije programski planiranih investicija - CV: 71% (2020) 65% 67% 69%

4.3.2. Oblast REFORMA TRŽIŠTA ENERGIJE I TRANSPORTA

a) Analiza glavnih prepreka

Izražen je napredak u realizaciji prioritetnih infrastrukturnih projekata, uz nedostatak ljudskih i finansijskih resursa neophodnih za sprovođenje efikasne reforme tržišta energije i transporta. Ključne slabosti ogledaju se u nedovoljnoj povezanosti ovih tržišta Srbije sa tržištima zemalja u regionu, nedovoljnoj diversifikaciji izvora energije i uvoznoj zavisnosti, nedovoljno razvijenoj infrastrukturi usled dugogodišnjeg izostanka investicija u nove kapacitete, visokim transportnim troškovima zbog neusaglašenog regulatornog okvira.

Zakonodavni i regulatorni okvir u Srbiji je usklađen sa Trećim energetskim paketom EU, što je preduslov za interoperabilnost elektroenergetskih sistema JIE i EU.

Postignut je napredak u implementaciji programa liberalizacije koji će ograničiti regulaciju na osnovne mreže koje su prirodni monopoli i omogućiti uvođenje konkurencije u energetskim uslugama koje se isporučuju preko mreža. Sadašnja državna, vertikalno integrisana preduzeća su razdvojena i novi učesnici na tržištu su podstaknuti da uđu u sektor energetike. Potrebno je nastaviti sa restrukturiranjem javnih preduzeća u sektoru energetike i rudarstva i stvoriti uslove za privlačenje strateških partnera.

Brži razvoj tržišta energije i regionalne integracije ograničavaju neefikasni proizvodni kapaciteti (čija je prosečna starost preko 35 godina) i nedovoljna razvijenost elektroenergetskog sistema, kao posledica dugogodišnjeg odsustva ulaganja u nove proizvodne kapacitete i nedovoljnog ulaganja u preventivnu zaštitu i razvoj sistema. Potražnja za električnom energijom (u daljem tekstu: EE) i gasom, naročito u industriji raste. Strategijom razvoja energetike do 2025. prognoziran je rast potrošnje EE od oko 1% prosečno godišnje, na bazi povećanja snage postojeće infrastrukture i izgradnje novih elektrana. Izgradnja novog bloka na ugalj u TE Kostolac snage 350 MW, novog gasnog bloka u Pančevu od 140 MW i izgradnja vetroparkova od 500 MW koji ispunjavaju sve kriterijume iz oblasti životne sredine biće u funkciji zadovoljenja povećanih potreba za EE.

Srbija je neto uvoznik električne energije samo u zimskom periodu i to do 10% svojih potreba na mesečnom nivou. Energetska snabdevenost Srbije je iznad proseka u regionu. U 2016. ukupna proizvodnja primarne energije iznosila je 10,917 mil. tona ekvivalenta nafte (nadalje TOE) - oko dva puta više od proseka zemalja regiona, dok je uvoz energije i energenata od 5,961 mil. TOE nešto ispod proseka regiona. Indikator energetskog intenziteta (ukupna proizvodnja EE u odnosu na nivo BDP) Srbije je uz Bugarsku, najviši u regionu, dok je nivo finalne potrošnje energije (bez neenergetske potrošnje) od 8,307 mil. TOE u 2016. godini, oko 50% iznad proseka regiona. Poboljšanju energetske stabilnosti I regionalne integracije srpske elektroprivrede i daljem razvoju tržišta električne energije doprineće izgradnja sistema za prenos EE 400 kV naponskog nivoa "Transbalkanski koridor", koji spaja tržišta istočne i zapadne Evrope.

Sprovođenje mera energetske efikasnosti treba da ima veći prioritet uzimajući u obzir izuzetno visoku energetsku intenzivnost (veliko trošenje EE u javnom sektoru i domaćinstvima pre svega zbog grejanja na EE) i razvojne mogućnosti na lokalu. Potrebno je obezbediti veća sredstva i ljudske kapacitete za rad Budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti odnosno sagledati modalitete za izmenu njegovog pravnog statusa kako bi se omogućila primena većeg broja mehanizama finansiranja energetske efikasnosti. Potrebno je uvođenje sistema energetskog menadžmenta u privatnom i javnom sektoru, kojim treba da bude obuhvaćeno oko 70% potrošnje primarne energije. U narednom periodu potrebno je dalje usaglasiti zakonodavstvo sa zahtevima direktiva u oblasti energetske efikasnosti. Energetska postrojenja koja imaju visoke emisije gasova sa efektom staklene bašte, u uslovima nedovoljnog korišćenja OIE, negativno utiču na životnu sredinu i zdravlje građana. Izgradnja vetroelektrana ukupne snage 500 MW (rok kraj 2019. godine) i drugih postrojenja koja koriste OIE, doprineće povećanju učešća udela OIE u bruto finalnoj potrošnji energije od 27% u 2020.

Potrebno je uspostaviti cenu EE tako da odražava troškove regulisanih delatnosti (mrežarine), kao i tržišne cene za EE. Cena EE u Srbiji je bar 30% niža od cene u bilo kojoj drugoj zemlji Jugoistočne Evrope za domaćinstva. Adekvatna dugoročna politika regulisanih cena, predvidljiva za kupce i investitore, važna je za održiv razvoj energetskih sistema. Povećanje cena EE u 2017. jeste korak ka dostizanju tržišnog nivoa veleprodajne cene i opravdanog nivoa cena distribucije i prenosa EE. Postizanje cene EE koja jasno odražava troškove takođe je jedan od elemenata koji može da doprinese povećanju energetske efikasnosti u Republici Srbiji (Izveštaj EK o napretku R. Srbije 2016. str. 54 i 55).

Gasnu infrastrukturu karakteriše linijski transportni sistem prirodnog gasa sa samo jednim ulazom u zemlju (Mađarska), što je nepovoljno sa stanovišta energetske bezbednosti i razvoja tržišta. Potrebno je obezbediti gasnu interkonekciju sa susednim državama, čime bi se otvorila mogućnost dopremanja prirodnog gasa i iz drugih pravaca snabdevanja, pre svega iz pravca Bugarske. Projekat gasne interkonekcije Bugarska- Srbija omogućava diversifikaciju snabdevanja gasom Srbije, ali doprinosi i sigurnosti snabdevanja gasom čitave Evrope. Očekuje se da će interkonektor Bugarska-Srbija biti operativan krajem 2022. godine.

Domaće tržište prirodnog gasa je po svom obimu malo i u potpunosti otvoreno od 2015. Svi krajnji kupci prirodnog gasa imaju pravo da slobodno biraju snabdevača na

tržištu, a u cilju obezbeđenja sigurnosti snabdevanja, svi objekti krajnjih potrošača iz kategorije domaćinstava i malih kupaca, priključeni na distributivni sistem prirodnog gasa, ako ne izaberu drugog snabdevača, imaju pravo na javno snabdevanje po regulisanim cenama.

Za sprovođenje efikasne reforme energetskog tržišta potrebno je unapređenje institucionalnih kapaciteta, u kojima je izražen nedostatak ljudskih i finansijskih resursa, a potreba za istim verovatno će se povećati zbog dinamične energetske politike EU i posledično širenja nadležnosti odgovarajućih administrativnih institucija.

Mreža puteva Srbije nije u potpunosti izgrađena u pogledu tehničko- eksploatacionih performansi i veliki deo deonica je u lošem stanju usled nedovoljno izdvajanja sredstava za održavanje puteva. U toku je izgradnja velikih infrastrukturnih projekata u skladu sa nacionalnim i regionalnim prioritetima (Koridor 10, Šumadijski koridor i Ruta 4 Beograd - Južni Jadran), kao i implementacija programa rehabilitacije nacionalne mreže puteva i povećanje bezbednosti na oko 5.000 km nacionalnih puteva. Povećanjem cene putarine od 2017. (cena se nije menjala od 2008. godine) obezbediće se više sredstava za adekvatno održavanje puteva.

Postojeće ne-fizičke, regulatorne barijere i proceduralna ograničenja na graničnim prelazima i duž saobraćajnih koridora povećavaju putne troškove i smanjuju pouzdanost u poslovanju sa poslovnim partnerima regiona. Ostvareni progres Srbije se može pratiti kroz implementaciju kompjuterizovanih carinskih sistema (NCTS), sistematske elektronske razmene podataka (SEED) i pojednostavljenja određenog broja procedura za granične prelaze. Ipak, ostaje niz problema: duge i skupe inspekcije, neefikasnost u koordinaciji carinskih službenika, te nedovoljna interoperabilnost železnica na graničnim železničkim prelazima.

Zastarela železnička mreža obezbeđuje veoma skroman putnički i teretni saobraćaj i u najvećem broju deonica potrebno je da bude modernizovana. Srbija raspolaže sa 3.739 km železničke mreže, od čega je ukupna dužina elektrificiranih pruga (bez sporednih koloseka) 1.546 km. Preko 55% železničke mreže je staro više od 100 godina (odlukom Vlade obustavljen je javni prevoz putnika i robe na delu železničke infrastrukture ukupne dužine 1.099,7 km u 2017. godini), a na samo 3,6% mreže brzine vozova prelaze 100 km/č. Putnički saobraćaj od 438 mil. putničkih km i teretni transport od 3,08 mlrd. teretnih km su po obimu na samom začelju regiona (podaci za 2016. godinu). Za modernizaciju železničke mreže posebno su bitni projekti železničke infrastrukture koje se odnose na Koridor 10.

Pristup železničkoj infrastrukturi omogućen je svim železničkim prevoznicima ukoliko su registrovani u Srbiji, a prvi ugovor između upravljača infrastrukture i privatnog operatera potpisan je u junu 2016. godine. Trenutno na mreži javne železničke infrastrukture saobraćaju dva državna i dva privredna železnička prevoznika. Reforma javnih preduzeća, pored projekata unapređenja infrastrukturnih kapaciteta, važna je za unapređenje železničke mreže i ukupne usluge železničkog transporta (Izveštaj EK o napretku R. Srbije 2016. str. 51).

Srbija je pokrenula jedinstvenu bazu podataka iz oblasti bezbednosti saobraćaja na putevima koja sadrži podatke vezane za saobraćajne nezgode (prikuplja ih MUP od 2016. prema zahtevima CADAS - Common Accident Data Set), indikatore bezbednosti saobraćaja i dr. Svi podaci iz jedinstvene baze su javno dostupni preko veb aplikacija Agencije za bezbednost saobraćaja, sem podataka koji su zakonom zabranjeni. Neosavremenjena i dotrajala putna infrastruktura i porast obima drumskog saobraćaja utiču na smanjenje bezbednosti u saobraćaju (relativno visok broj poginulih - 607 u 2016. godini). Potrebno je da Srbija dodatno poboljša bezbednost saobraćaja na putevima preduzimanjem mera za smanjenje smrtnih slučajeva i usvoji pravne propise za inteligentne transportne sisteme (Izveštaj EK o napretku R. Srbije 2016. str. 51).

Inteligentni transportni sistemi (ITS) nisu razvijeni u Srbiji, izuzimajući rečni informacioni sistem implementiran na Savi i Dunavu (RIS). Definisan je okvir za uvođenje ITS za drumski i železnički saobraćaj u procesu kreiranja Strategije saobraćaja za 2016-2025., koji je podržan od strane WBIF (1,9 mil. EUR) za pripremu nacionalne strategije razvoja i upotrebe ITS, sa pripadajućim akcionim planom.

Nedovoljna razvijenost i bezbednost saobraćaja na unutrašnjim plovnim putevima umanjuje korišćenje ekonomski povoljne mogućnosti ovog vida transporta u Srbiji. Učešće vodnog transporta u odnosu na drumski transport beleži pad u poslednjih nekoliko godina. Ukupan promet na unutrašnjim plovnim putevima u Srbiji varira iz godine u godinu u zavisnosti od hidrometeoroloških i drugih uslova plovidbe (u 2016. godini pretovareno 10 mil. tona što je prosečan rezultat u poređenju sa drugim zemljama u okruženju).

Srbija trenutno nema nijedan moderan terminal za pretovar kontejnera sa jednog na drugi vid transporta. Izražen je problem neoptimalnog korišćenja različitih vidova transporta koji će se delimično rešiti kroz projekat izgradnje prvog modernog intermodalnog terminala u Batajnici, kao dela logističkog centra u Beogradu.

b) Izveštaj o sprovođenju preporuka iz maja 2017. godine

Sprovođenjem SR 3. Razvoj energetskog tržišta uz izgradnju energetske infrastrukture implementira se deo preporuke 4. EKOFIN (da se postepeno prilagode cene za električnu energiju tako da odražavaju stvarne troškove; da se dalje poboljšava naplata i da se izbegne nagomilavanje zaostalih obaveza za utrošenu električnu energiju). Agencija za energetiku je u 2015. 2016. i 2017. godini odobrila korekcije cena električne energije za javno snabdevanje (avgusta 2015. - 4,5%, oktobra 2016. - 3,8% i oktobra 2017. - 2%). U sklopu sprovođenja strukturnih reformi i Plana finansijske konsolidacije, a u cilju dostizanja cene električne energije koja bi opravdavala troškove, sa Svetskom bankom je u julu 2016. dogovorena dinamika potrebnog povećanja cena za 4,5% u 2017., 4,4% u 2018. i 3,8% u 2019. godini, s tim da će precizna cena biti definisana nakon sprovedenih novih analiza. Kontinuirano se sprovode aktivnosti radi povećanja stepena naplate u JP EPS (u prvoj polovini 2017. godine realizovan je stepen naplate od 101,2%, dok je realizacija u istom periodu 2016. iznosila 95,3%).

Strukturna reforma 3. RAZVOJ ENERGETSKOG TRŽIŠTA UZ IZGRADNJU ENERGETSKE INFRASTRUKTURE

1. Opis strukturne reforme

Reforma podrazumeva harmonizaciju tehničkih pravila i kodeksa koji se odnose na rad elektroenergetske i gasne mreže i izgradnju nedostajućih interkonektora, kako bi se postigla pouzdanost i olakšala trgovina energetskim proizvodima na nacionalnom i prekograničnom tržištu. Izgradnjom magistralnog gasovoda (MG) Niš - Dimitrovgrad (dužine 108 km) obezbeđuje se diverzifikacija pravaca i izvora snabdevanja, uz unapređenje sigurnosti snabdevanja Srbije, Bugarske i celog regiona. Oblast gasifikacije Srbije planirana je Strategijom razvoja energetike RS do 2025. sa projekcijama do 2030. i Zakonom o Prostornom planu RS od 2010. do 2020. Izgradnjom dalekovoda i dogradnjom transformatorskih stanica u okviru Transbalkanskog koridora, povećaće se prekogranični prenosni kapaciteti i nivo sigurnosti napajanja električnom energijom krajnjih kupaca u Srbiji. Strateški i pravni okvir koji podržava izgradnju koridora obuhvata Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnih postupaka eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije radi realizacije izgradnje sistema za prenos električne energije 400 kV naponskog nivoa Transbalkanski koridor - prva faza, Strategiju razvoja energetike RS do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine i Program ostvarivanja strategije razvoja energetike RS za period do 2025. sa projekcijama do 2030. godine za period 2017-2023. godine.

2. Sprovedene aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme

Potpisan je Memorandum o razumevanju kojim se proširuje Inicijativa gasnog povezivanja Centralne i Jugoistočne Evrope (CESEC) i na oblasti: tržište električne energije, energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Memorandumom je identifikovano nekoliko projekata u kojima učestvuje Republika Srbija: Povezivanje tržišta električne energije Italija - Crna Gora - Srbija, Povezivanje tržišta električne energije Srbije sa tržištem Češke, Slovačke, Mađarske i Rumunije (4MMS), Interkonekcija Rumunija - Srbija, Transbalkanski koridor - novi dvostruki 400 kV interkonektivni vod između Bugarske i Srbije, uključujući povećanje napona mreže u centralnoj Srbiji.

Funkcionalno spot tržište EE tzv. dan-unapred tržište uspostavljeno je od 2016. godine, kroz zajedničko ulaganje srpskog operatora prenosnog sistema AD EMS i Evropske berze električne energije EPEX SPOT. Ovaj pristup omogućava integraciju nacionalnog organizovanog tržišta u postojeće evropske inicijative povezivanja tržišta, poput 4MMS i PCR (Multiregionalno povezivanje tržišta) u dugoročnoj perspektivi, koje pokrivaju oko 85% evropske potrošnje EE. SEEPEX i AD EMS su po ovom pitanju do sada:

- izvršile analizu preduslova za pokretanje projekta spajanja dan unapred tržišta EE Republike Srbije sa 4 MMC;

- uključile se u radnu grupu AIMS i pripremile projektni zadatak za stvaranje preduslova za spajanje dan unapred tržišta EE Albanije, Italije, Crne Gore i Srbije;

- pokrenule inicijativu sa bugarskim zainteresovanim stranama, IBEX i ESO EAD, za analizu izvodljivosti spajanja dan unapred tržišta EE Bugarske i Srbije.

Magistralni gasovod Niš-Dimitrovgrad: Usvojen je Prostorni plan područja posebne namene infrastrukturnog koridora sa elementima detaljne regulacije i proglašen je javni interes. U toku je proces rešavanja imovinsko-pravnih odnosa, kao i javna nabavka za istražne radove.

Transbalkanski koridor - prva faza: Sekcija 1: Završeni kompletni radovi na izgradnji deonice dvostrukog dalekovoda 400 kV Pančevo 2 - granica Rumunije. U toku pripreme za stavljanje u pogon. Sekcija 2: U toku je tehnička kontrola projekata za građevinsku dozvolu za izgradnju dalekovoda. Dobijeno je rešenje za izvođenje radova na opremanju jednog polja u TS Kragujevac 2. U toku je postupak izbora konsultanta banke koji će učestvovati u realizaciji projekta. Sekcije 3 i 4: Obnovljen je zahtev prema WBIF za kredit i donaciju za izgradnju. U toku je prilagođavanje postojeće tehničke dokumentacije potrebama nacionalne legislative i priprema tehničke dokumentacije za izradu Prostornog plana područja posebne namene za Sekciju 3, koja bi trebalo da bude završena do kraja 2018. Za Sekciju 4, Vlade RS je usvojila Prostorni plan područja posebne namene u novembru 2017.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti:

MG Niš - Dimitrovgrad: Izvođenje istražnih radova kao i izrada idejnog rešenja, idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu, studije procene uticaja na životnu sredinu. Takođe se očekuje ishodovanje lokacijskih uslova, energetske dozvole, saglasnosti revizione komisije i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa, izrada projekta za izvođenje, izrada tenderske dokumentacija, ishodovanje građevinske dozvole, tenderska procedura i početak izgradnje.

Transbalkanski koridor, prva faza: Početak radova na Sekciji 2 (DV 400 kV Kragujevac 2 - Kraljevo 3), izrada urbanističkog/prostornog plana za DV Bajina Bašta - Obrenovac, priprema tehničke dokumentacije za DV Bajina Bašta - Višegrad - Pljevlja. Početak rekonstrukcije TS Kraljevo 3, neophodne za uvođenje novog dalekovoda Kragujevac - Kraljevo.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Razvoj energetske infrastrukture je preduslov razvoja energetskog tržišta, kako u okviru RS, tako i na regionalnom nivou, a samim tim i na razvoj konkurencije u oblasti energetike i slobodu izbora krajnjih kupaca u pogledu snabdevanja energijom i energentima, jeste. Izgradnjom MG Niš-Dimitrovgrad broj interkonekcija sa susednim zemljama povećava sa 2 na 3, ulaznih interkonekcija sa 1 na 2, a tehnički kapacitet ulaznih interkonekcija sa 5,238 bcm na 7,038 bcm. Projekat Transbalkanski Koridor - prva faza će omogućiti spajanje tržišta severoistočne Evrope (gde je cena električne energije relativno niska), sa tržištima južne i Zapadne Evrope (gde je cena električne energije relativno visoka), čime će se direktno jačati konkurentnost privrede i privlačiti investicije.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Neposredni uticaj na zaposlenost se ogleda u dodatnom angažovanju na poslovima vezanim za upravljanje i održavanje izgrađenog magistralnog gasovoda. Za izgradnju svih sekcija Transbalkanskog koridora procenjuje se da je potrebno privremeno uposliti oko 350 radnika tokom same konstrukcije., a nakon ulaska u pogon, potrebno je oko 20 ljudi za održavanja 323 km dalekovoda. Reforma nema uticaja rodni aspekt.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Kompleksnost investicionih procedura, potencijalni problemi u procesu rešavanja imovinsko pravnih odnosa, neprihvatljivost visokonaponskih vodova i gasovodnih cevi za lokalno stanovništvo, obezbeđenje potrebnih finansijskih sredstava. Mera za ublažavanje je apliciranje za finansijsku podršku iz donatorskih fondova.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2015 (PV)

2016

2017

% izgrađenosti magistralnog gasovoda - CV 100% (2020)

0

0

0

Broj kilometara izgrađenih dalekovoda na godišnjem nivou (km) - CV 323 km (2023)

/

0

68

Povećanje kapaciteta regionalne prenosne mreže (MW) - CV 1.000 MW (2023)

/

0

0


Strukturna reforma 4. UNAPREĐENJE KAPACITETA I KVALITETA INFRASTRUKTURE I USLUGA IZ OBLASTI TRANSPORTA

1. Opis strukturne reforme

Reforma podrazumeva izradu novih propisa koji će doprineti unapređenju bezbednosti putne infrastrukture uvođenjem novih standarda koje moraju da zadovolje saobraćajnice koje su deo TENT mreže. Pripremljen je Nacrt Zakona o putevima koji će, između ostalog nametnuti nove obaveze upravljaču puta kada su u pitanju propisi EU vezano za tunele duže od 500 m, za sprovođenje revizije, provere bezbednosti putne infrastrukture i ostalih alata za unapređenje bezbednosti puteva (uvođenje ITS, e-naplata putarine). Uvođenjem novog načina održavanja puteva prema učinku unapređuje se sistem održavanja puteva.

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme

Na autoputevima RS kontinuirano se uvodi sistem elektronske naplate putarine koji je zasnovan na tehnologiji mikrotalasa kratkog dometa (DSRC - Dedicated Short Range Comunication) počev od 2006. godine. Uvođenjem mogućnosti plaćanja putarine pomoću TAG uređaja, značajno je smanjilo vreme čekanja na prolaz kroz naplatne stanice i omogućen prolaz korisnika kroz naplatne stanice bez zaustavljanja. Naplata putarine se obračunava po pređenom kilometru (sem na 2 deonice Niš-Preševo, Ljig-Preljina). Uvođenje i razvoj sistema održavanja puteva u Srbiji na osnovu zadatih performansi (PBMC - Performance Based Maintenance Contract) započet sprovođenjem javne nabavke putno-meteoroloških stanica (18 novih i 6 postojećih). Na Koridoru 10: završeni tuneli Bancarevo, Progon, Pržojna, Padina, Sopot i Sarlah, a u toku je javna nabavka za opremanje tunela Bancarevo, Sopot i Sarlah; pušteno u saobraćaj 56 km na Istočnom kraku ka Bugarskoj; završena deonica Prosek-Bancarevo u dužini od 9,4 km; završeno 40 km na Južnom kraku ka Makedoniji.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: Usvajanje novog Zakona o putevima; Završetak izgradnje 62 km autoputa na Koridoru 11, 34 km na južnom kraku Koridora 10 i 31 km na istočnom kraku Koridora 10; Prelazak na nov način ugovaranja sa preduzećima za održavanje 3.000 km državnih puteva; Definisanje strateškog okvira za razvoj drumskog transporta i sprovođenje alata za unapređenje bezbednosti putne infrastrukture.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Dobro razvijena, efikasna i bezbedna transportna infrastruktura omogućava povećanje produktivnosti privrede, privlačenje međunarodnih tranzitnih tokova, razvoj turizma i građevinarstva i razvoj međunarodne trgovine, olakšava i podstiče mobilnost ljudi i robe i stvara preduslove za uravnotežen regionalni razvoj.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Dalja ulaganja u infrastrukturu će doprineti povećanju zaposlenosti vezano za poslove izgradnje uz povećanu angažovanost domaćih preduzeća i veću zaposlenost lokalnog stanovništva. Uvođenje novih alata iz oblasti bezbednosti saobraćajne infrastrukture će dovesti do angažovanja novih licenciranih stručnjaka za sprovođenje istih. Prelazak na zatvoren sistem naplate putarine povećaće broj zaposlenih na poslovima naplate putarine.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Nenalaženje načina finansiranja deonica za koje su spremni projekti; Kašnjenje pri završetku projekta što povećava troškove izgradnje i vreme realizacije projekta; Tehničke i slične greške; Finansijski propusti ugovarača; Povećane cene i nedostatak sirovina; Tehnička zastarelost opreme; Loš menadžment.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

Indikatori

2016 (PV)

2017

Broj kilometara izgrađenog autoputa - CV 161 km (2018)

48

96

Prosečan godišnji dnevni saobraćaj na Koridoru 10, međugodišnji rast u %

9,33%

 


Strukturna reforma 5. REFORMA ŽELEZNICE

1. Opis strukturne reforme

Osnova reforme železničkog sektora ogleda se u formiranju održivih železničkih preduzeća sa jasno utvrđenim ciljevima i zadacima koja će poslovati po tržišnim principima, unapređenju i racionalizaciji železničke mreže i troškova, kao i otvaranju tržišta i unapređenju usluga u skladu sa propisima EU, evropskim standardima i praksom. Prioriteti razvoja, izgradnje i rekonstrukcije i planovi za održavanje železničke infrastrukture utvrđeni su Nacionalnim programom javne železničke infrastrukture za period 2017-2021. godine koja je usvojena u maju 2017. godine (SG 53/17).

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme Dosadašnjom reformom su formirana tri nova železnička preduzeća koja posluju odvojeno i komercijalno. Uspostavljen je ugovorni odnos za upravljanje javnom železničkom infrastrukturom i obavezu javnog prevoza, otvoreno je železničko tržište za domaće operatere (dva privatna operatera pored dva državna saobraćaju mrežom pruga RS), doneseni su planovi optimizacije radne snage i sproveden je prvi korak racionalizacije zaposlenih (3.146 zaposlenih je napustilo sva četiri preduzeća), obustavljen je saobraćaj na oko 1.100 km nerentabilnih pruga. U toku je postupak rešavanja istorijskih dugova i prodaja viška imovine. Od 2015. rekonstruisano je 215,4 km magistralnih pruga u šta je uloženo 755,8 mil. EUR. U toku su radovi na 46,2 km.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: Primena novih zakona: Zakon o železnici, Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju, Zakon o interoperabilnosti železničkog sistema; Usaglašavanje zakona iz oblasti železnice sa IV paketom železničkih EU propisa; Analiza do sada sprovedenog procesa i nastavak racionalizacije restrukturiranja radne snage u železničkim preduzećima; Analiza i praćenje ključnih ugovora (revizija); Donošenje odluke o oduzimanju svojstva dobra u opštoj upotrebi; Izrada i primena nove metodologije za obračun cene pristupa železničkoj infrastrukturi.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Efekti rekonstrukcije magistralnih pruga ogledaju se pre svega u podizanju brzina sa 40-50 km/h na 100-120 km/h, povećanju propusne moći pruga i povećanju bezbednosti železničkog saobraćaja. Takođe, povećan je broja putnika na određenim relacijama, kao i obim međunarodnog teretnog saobraćaja. Značaj investicija u kapitalne projekte železničke infrastrukture utiče na rast industrijske proizvodnje, zapošljavanje domaće privrede, smanjenje broja nezaposlenih i konačno na rast BDP-a.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Broj zaposlenih u železničkom sektoru je značajno smanjen procesom racionalizacije radne snage i nastaviće da se smanjuje u narednom periodu uz adekvatno angažovanje novog kadra. Ovo će dovesti do veće produktivnosti železničkih preduzeća koja su u procesu restrukturiranja. Prilikom restrukturiranja radne snage u velikoj meri se uzima u obzir rodna ravnopravnost.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Rizici reformi su eksternog karaktera, zbog opštih uslova poslovanja, ali i internog karaktera zbog uspešnosti menadžmenta železničkih kompanija da se nametnu na transportnom tržištu i ostvare pozitivne poslovne rezultate koristeći komparativne prednosti železničkog transporta.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2014 (PV)

2015

2016

2017

Količina prevezene robe (tone)

10.826.372

11.882.000

11.745.000

10.281.000*

Broj prevezenih putnika

6.442.455

6.258.190

6.086.078

4.680.472*

Broj železničkih prevoznika na mreži pruga

/

2

3

4

Broj kilometara rekonstruisane pruge, km

0

36,3

43,3

135,8*


* Podaci se odnose na period do oktobra 2017. godine

4.3.3. Oblast SEKTORSKI RAZVOJ

Razvoj sektora poljoprivrede

a) Analiza glavnih prepreka

Poljoprivreda je jedna od ključnih grana u privrednoj strukturi naše zemlje, a uslovi za njen razvoj u Srbiji su izuzetno povoljni. Međutim, nepovoljna struktura poljoprivrednih gazdinstava, tehničko-tehnološka zaostalost jednog dela sektora, prevashodno srednjih i malih gazdinstava, slaba organizovanost u zadruge i druge forme interesnog udruživanja (udruženja proizvođača, proizvođačke grupe i organizacije i dr), pritisci zbog rastućih standarda i regulative u procesu usklađivanja sa zajedničkom agrarnom politikom EU, kao i nedovoljno visok stepen prerade na poljoprivrednim gazdinstvima i u postojećoj prehrambenoj industriji, samo su neki od ograničenja u ovom sektoru.

Relativno visoko učešće BDV sektora poljoprivrede i prehrambene industrije u ukupnom BDP-u u Srbiji (7,1% i 4,2% u 2016. godini) delimično je odraz povoljnih prirodnih uslova i resursa za poljoprivrednu proizvodnju (geografska pozicija, prirodna bogatstva, klimatski faktor), budući da korišćeno poljoprivredno zemljište čini oko 40% teritorije, ali u velikoj meri je i posledica niskog tehnološkog nivoa ostatka privrede. Oko 20% ukupnog broja zaposlenih radi u poljoprivredno-prehrambenom sektoru, a prisutna je i velika neformalna zaposlenost.

O velikom potencijalu srpske poljoprivrede govori i poslednji izveštaj Svetske banke o poslovanju u poljoprivredi40, koji predstavlja rang listu poslovnog okruženja (Enabling the Business of Agriculture 2017) za poljoprivredu i preduzeća koja posluju u tom sektoru. Srbija se prvi put našla na listi sa sledećim rangovima (od 62 zemlje): seme - 19, đubrivo - 4, mehanizacija - 2, finansiranje - 40, tržište - 8, transport - 13, vode - 14 i informacione i komunikacione tehnologije - 12.

Iako je Srbija visokorangirana prema indeksu mehanizacije (meri regulatorne i proceduralne barijere prilikom uvoza traktora i registracije), tehničko-tehnološka opremljenost poljoprivrednog sektora nije na zadovoljavajućem nivou i neophodna su dalja ulaganja u nove traktore, specijalizovane poljoprivredne mašine, sisteme za navodnjavanje i izgradnju i opremanje objekata. Učešće navodnjavanih površina je nisko (oko 3% ukupne površine korišćenog poljoprivrednog zemljišta), pa su neophodna ulaganja u kapitalne sisteme za navodnjavanje. Nedostatak veština i znanja proizvođača ogleda se u niskim prosečnim prinosima, naročito na manjim gazdinstvima. Srbija spada u red evropskih zemalja sa niskim prinosom žitarica (4,8 t/ha) i skoro dvostruko zaostaje za najuspešnijim (Belgija 9,2 t/ha).

Agrarni budžet za 2017. godinu je povećan za 8% u odnosu na 2016. godinu, a u okviru njega budžet za podršku investicijama u poljoprivredi povećan je više od četiri puta. Na raspolaganju je i pretpristupni fond EU za ruralni razvoj IPARD sa ciljem usklađivanja sa zajedničkom agrarnom politikom Evropske unije i dostizanje standarda EU, čime će se povećati sigurnost potrošača poljoprivrednih proizvoda i prerađevina.

Najveći broj gazdinstava je male ili srednje veličine i praktikuje ekstenzivnu proizvodnju. Gazdinstva do 5 ha čine 77,7% ukupnog broja i koriste 25,2% zemljišta. Takve farme su premale da bi bile konkurentne, kako za direktnu prodaju na evropska tržišta, tako i za prodaju sirovina agro-prerađivačima. Organizovan nastup poljoprivrednih proizvođača na tržištu, kao i kvalitetniji, efikasniji i profitabilniji rad zadruga, omogućen je Zakonom o zadrugama (SG 112/2015), kojim se rešavaju pitanja imovinsko- pravnih odnosa osnivača, vlasništvo nad zadružnom imovinom, kao i način upravljanja. Međutim, prema Zakonu o udruženjima (SG 51/2009 i 99/2011 - dr. zakoni) poljoprivredna udruženja su definisana kao nevladine, neprofitne organizacije čime je apriori onemogućeno jačanje konkurentnosti poljoprivrednika kroz udruživanje. U cilju povećanja konkurentnosti poljoprivrednih proizvoda na stranim tržištima, značajna aktivnost je uređenje iznajmljivanja poljoprivrednog zemljišta, odnosno mogućnost dugoročnog zakupa zemljišta za investicije u prerađivačke kapacitete. Postignuti rezultat je izdavanje u zakup 50.000 ha više poljoprivrednog zemljišta u 2016. godini u odnosu na prethodnu godinu. Digitalizacijom katastra otklanja se deo problema vezan za nemogućnost iznajmljivanja zemljišta usled nejasnih vlasničkih odnosa.

Tržišno orijentisana prerada poljoprivrednih proizvoda na poljoprivrednim gazdinstvima je nedovoljno zastupljena41 i posledica je neadekvatno regulisanog pitanja prodaje ovih proizvoda, posebno za mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, što u značajnoj meri utiče na njihovu konkurentnost. Ako se uzme u obzir jaka sirovinska baza koju obezbeđuje poljoprivredna proizvodnja, potencijal prehrambene industrije nije dovoljno iskorišćen, iako su pojedini prehrambeni sektori visoko razvijeni (konditorska industrija, proizvodnja sokova) i imaju odobren izvoz na tržište EU.

Ukupan izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda je iznosio 2,9 mlrd. EUR (rast od 12,2% mg) u 2016. godini, što predstavlja učešće od 21,8% u ukupnom robnom izvozu. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni agrara raste (povećanje od 39,7% mg), a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 214,5%. U strukturi izvoza dominiraju primarni poljoprivredni proizvodi, pre svega voće i povrće (21,1%) i žitarice (16,5% - Srbija spada među prva tri svetska proizvođača malina i 15 najvećih svetskih proizvođača kukuruza), mada izvoz prerađenih proizvoda beleži brži rast od izvoza primarnih poljoprivrednih proizvoda. Neophodna je podrška investicijama u razvoj poljoprivredne proizvodnje u sektorima gde Srbija ima komparativne prednosti, kao što su sektori proizvodnje povrća, voća, stočarstva, a posebno kroz sisteme gde ti proizvodi dobijaju dodatu vrednost, kao što je organska proizvodnja, proizvodnja tradicionalnih i proizvoda sa geografskim poreklom.

______________

40 U izveštaju Svetska banka je izmerila i ukazala na zakonske prepreke za preduzeća koja posluju u ovoj oblasti u 62 zemlje sveta u preko 12 pokrivenih tema, od kojih je osam tema ocenjeno: mehanizacija, seme, đubrivo, finansiranje, tržište, transport, informacione i komunikacione tehnologije i vode, uz pomoć dve vrste indikatora, pravnih indikatora i indikatora efikasnosti.

41 Prema podacima iz Popisa poljoprivrede 2012, svega 12,4% poljoprivrednih gazdinstava od ukupnog broja ostvaruje prihod po osnovu obavljanja drugih profitabilnih aktivnosti koje su u vezi sa gazdinstvom (prerada poljoprivrednih proizvoda, turizam, narodna radinost, obrada drveta, aktivnosti u šumarstvu, uzgoj ribe, proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, rad na osnovu ugovora i dr.).

Strukturna reforma 6. UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI I POLOŽAJA POLJOPRIVREDNIH GAZDINSTAVA

1. Opis strukturne reforme

Unapređenje konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje i položaja poljoprivrednih gazdinstava kroz sprovođenje mera predviđenih u IPARD programu 2014-2020, Nacionalnom programu za poljoprivredu 2018-2020. i Nacionalnom programu ruralnog razvoja 2018-2020. IPARD programom su definisani prioritetni sektori u kojima je moguće postići najviši nivo konkurentnosti na domaćem i inostranom tržištu (sektori: mleko, meso, voće i povrće, ratarske kulture). Nacionalni program ruralnog razvoja i IPARD program su komplementarni, jer su IPARD mere namenjene ekonomski snažnijim poljoprivrednim gazdinstvima, dok nacionalne mere u fokusu imaju male poljoprivredne proizvođače, što do sada nije bio slučaj (nacionalne mere koristila su sva registrovana poljoprivredna gazdinstva). Sprovođenje reforme definisano je Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju kroz mere ruralnog razvoja, dok je plan njihovog usklađivanja sa Zajedničkom poljoprivrednom politikom (ZPP) sadržan u Akcionom planu za usklađivanje sa pravnim tekovinama EU (čije se usvajanje očekuje), kao i Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije za period 2014-2024. U toku je priprema Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, kojim se, između ostalog, definišu proizvođačke grupe i organizacije kao forme organizovanja poljoprivrednih proizvođača.

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme

Odgovarajuća administrativna struktura uspostavljena je u punom kapacitetu (Upravljačko telo i IPARD Agencija). Okončanje procesa akreditacije operativne i upravljačke strukture u Srbiji od strane EK očekuje se početkom 2018. godine, čime će započeti realizacija reforme poljoprivrede zacrtane u Strategiji poljoprivrede i ruralnog razvoja.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: Pripremanje, usvajanje i sprovođenje godišnjih konkursa za raspodelu nacionalnih i sredstava EU; Priprema i usvajanje pravilnika za implementaciju IPARD mera; Priprema, usvajanje i raspisivanje konkursa za sprovođenje nacionalnih programa poljoprivrede i ruralnog razvoja, uključujući i programe za podršku investicija; Priprema programa ruralnog razvoja za novi programski period (2021-2027).

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Primena mera ruralnog razvoja iz nacionalnog budžeta bi za rezultat trebalo da ima jačanje malih gazdinstva i podizanje njihove ekonomske održivosti i unapređenja položaja na tržištu, kako bi stekli uslove za korišćenje sredstava iz pretpristupne pomoći (IPARD). Drugim setom mera iz nacionalnog budžeta podržaće se diverzifikacija poljoprivrednih i nepoljoprivrednih aktivnosti na selu, u smislu davanja mogućnosti za podršku razvoju alternativnih delatnosti (izvan sektora poljoprivrede) koje će uticati na održivost tih malih gazdinstava.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Mere planirane iz nacionalnog budžeta, kao i iz pretpristupne pomoći, u okviru specifičnih kriterijuma za rangiranje, imaju posebne bodovne sisteme za korisnike koji pripadaju kategoriji mladih poljoprivrednika (do 40 godina), kao i ukoliko su nosioci poljoprivrednog gazdinstva žene. Ovakav sistem podrške bi trebalo da poveća ekonomsku aktivnost ovih kategorija stanovništva u ruralnim područjima Srbije.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Nepovoljni uslovi predfinansiranja IPARD investicija; nedovoljna iskorišćenost sredstava; veliki broj nepravilnosti u implementaciji.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2015 (PV)

2016

2017

Stepen iskorišćenosti sredstava iz IPARD Programa (%) - CV: 100% (2020)

0

0

0

Broj podržanih projekata u oblasti prerade - CV: 463 (2020)

0

0

0

Broj novostvorenih radnih mesta u oblasti prerade - CV: 160 (2020)

0

0

0

Broj gazdinstava koja su modernizovala proizvodnju u primarnoj proizvodnji - CV: 600 (2020)

0

0

0

Broj gazdinstava koja napreduju ka dostizanju standarda - CV: 843 (2020)

0

0

0


Razvoj sektora industrije

a) Analiza glavnih prepreka

Rast sektora industrije u Srbiji poslednjih godina postignut je na ekonomski zdrav način, kroz porast proizvodnje prerađivačke industrije i kroz jačanje investicione i izvozne aktivnosti. Međutim, zapaža se da u strukturi proizvodnje prerađivačke industrije dominiraju proizvodi niskog nivoa dodate vrednosti i stepena finalizacije, zbog nedovoljnog ulaganja u znanje i inovacije, da ne postoji dovoljna povezanost industrijske, obrazovne i politike u oblasti istraživanja i razvoja, kao i da mere industrijske politike nisu bile u funkciji ciljanog industrijskog razvoja.

Učešće industrije u stvaranju ukupnog BDV poslednjih godina raste, između ostalog, zahvaljujući oporavku domaće prerađivačke industrije, i u 2016. iznosi 25,9% (0,8 pp više nego 2015. godine). Oporavku industrije doprinele su i SDI u ovaj sektor (34,2% ukupnih SDI u 2016. godini), uz diversifikaciju u različite izvozno-orijentisane oblasti prerađivačke industrije (ostvaren je rast od 5,3% mg fizičkog obima proizvodnje prerađivačke industrije u 2016. godini). Rast produktivnosti u sektoru industrije iznosi 1,28% i posledica je kako rasta BDV ovog sektora, tako i minimalnog povećanja zaposlenosti. Ipak, produktivnost, pre svega, prerađivačke industrije Srbije (13.024 EUR u 2016. godini) je pet puta manja u odnosu na EU-28 (66.407 EUR u 2016. godini).

Nedovoljna povezanost industrijske, obrazovne i politike u oblasti istraživanja i razvoja ogleda se u smanjenom učešću visoko tehnoloških industrija u BDV prerađivačke industrije za 2,8 pp u periodu 2009-2016. (sa 7,2% na 4,4%). Prema indikatoru sofisticiranosti proizvodnog procesa Srbija zauzima 110. poziciju od 137 zemalja (Izveštaj o globalnoj konkurentnosti za 2017, Svetskog ekonomskog foruma). Izazov u ovoj oblasti je digitalizacija procesa i veća upotreba modernih tehnologija koja će omogućiti pomeranje domaće proizvodnje u pravcu obrade sa višim stepenom dodatne vrednosti.

Kako u prethodnom periodu mere industrijske politike nisu bile dovoljno fokusirane na ključne komparativne prednosti, nova industrijska politika Srbije biće usmerena na izabrane sektore prerađivačke industrije: prehrambena industrija, drvoprerađivačka industrija i industrija nameštaja, proizvodnja gume i plastike i proizvodnja mašina i opreme. Zaštita životne sredine biće uključena u sve predložene sektore, kao i IT sektor (horizontalna komponenta).

Izazov u softverskoj industriji je razvoj sopstvenih proizvoda, koji povećavaju snagu čitave ekonomije. Trenutno, najveći broj programera u Srbiji radi na razvoju softvera za inostranstvo po "outsourcing" modelu, što znači da izvozimo znanje kao sirovinu, a ne proizvode. U ovom domenu treba pomenuti i značaj daljeg razvoja novih tehnologija kao što su robotika, virtuelna realnost, biotehnologija i veštačka inteligencija.

Kreativne industrije, kao što je i filmska odnosno audiovizuelna industrija, izuzetno su živ segment privrede Srbije. Kreativni sektor je imao udeo u stvaranju BDV- a od 3,1% i zapošljavao oko 58.000 ljudi (učešće od 2,6% ukupne zaposlenosti, a rast od 0,3% prosečno godišnje) u 2016. godini (izvor: Privredna komora Srbije).

Strukturna reforma 7. PODIZANJE KONKURENTNOSTI PRERAĐIVAČKE INDUSTRIJE

1. Opis strukturne reforme

Reforma predstavlja kombinaciju zakonodavnih i administrativnih mera i aktivnosti, kreiranu sa ciljem da pomogne stvaranje fokusirane i bolje koordinisane politike razvoja sektora industrije, kao i da doprinese unapređenju efikasnosti instrumenata za njenu implementaciju. Reformom su obuhvaćeni: prioritizacija industrijskih grana sa najvećim potencijalom za rast i razvoj, izrada i sprovođenje akcionih planova prioritetnih industrijskih grana, kao i razvoj sistema monitoringa i evaluacije.

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme

Urađena je analiza industrijskih sektora42 (u okviru projekta Svetske banke "Konkurentnost i zapošljavanje") u cilju identifikovanja i izbora prioritetnih sektora industrije sa najvećim potencijalom za rast. Dubinska analiza četiri izabrana sektora (prehrambena industrija, drvna industrija, proizvodnja gume i plastike, proizvodnja mašina i opreme) i njihovih lanaca vrednosti, sa preporukom mera za jačanje lanaca vrednosti pretočenih u akcioni dokument, biće završena do kraja 2017. U toku je i analiza lanaca vrednosti sa preporukama za preostale sektore prerađivačke industrije. Sprovedene su i aktivnosti evaluacije efekata sprovedenih programa podrške investicijama i izvozu, kako bi se mere industrijske politike i politike razvoja preduzetništva za unapređenje konkurentnosti i privlačenje investicija više usmerile na unapređenje ljudskih resursa i proizvodnju tehnološko intenzivnih proizvoda, a ne kao do sada na radno intenzivne sektore i jeftinu radnu snagu.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: Izrada i sprovođenje akcionih planova za četiri odabrana sektora prerađivačke industrije; Izrada i usvajanje nove strategije industrijskog razvoja; Izrada, implementacija i praćenje akcionih planova za sprovođenje nove strategije industrijskog razvoja.

_______________

42 Analiza je zasnovana na metodologiji, utvrđenoj prema kompozitnom Indeksu razvojnog potencijala.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Realizacija mera industrijske politike će pomoći stvaranje inovativnih proizvoda sa većom dodatnom vrednošću, korišćenje prednosti digitalnih tehnologija u poslovanju, kao i privrednu saradnju domaćih preduzeća sa evropskim i međunarodnim partnerima.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Očekuju se pozitivni efekti na povećanje broja zaposlenih, a prilikom kreiranja instrumenata industrijske politike uzeće se u obzir i rodni aspekt.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Makroekonomska i fiskalna nestabilnost, nedostatak finansijskih sredstava, pogoršanje stanja globalne ekonomije.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2014 (PV)

2015

2016

Godišnje stope rasta izvoza prerađivačke industrije, u % - CV: 5% prosečna godišnja u periodu 2015-2018. (izvoz prerađivačke industrije u 2014. iznosio je 10.057,2 mil. EUR)

2,2

8,1

11,6

Učešće BDV prerađivačke industrije u BDP Srbije - CV: 20% (2020)

15,7%

15,6%

15,6%

Broj novih investicionih inicijativa generisanih kroz reformisane agencije za promociju izvoza i investicija - CV: 30 (2018)

/

20

22

Broj učesnika u programima promocije izvoza koji su uključeni u nove izvozne aktivnosti - CV: 100 (2018)

/

85

90

Broj dokumentovanih interesovanja investitora - CV: 82 (2018)

/

61

67


Razvoj sektora usluga

a) Analiza glavnih prepreka

Srbija je u prethodnih nekoliko godina ostvarila snažan rast izvoza usluga i značajan suficit u toj oblasti. Međutim, za dalji privredni rast izazov predstavlja razvoj uslužnog sektora sa posebnim akcentom na podizanje nivo znanja i veština u toj oblasti, razvoj turizma (koji dovodi do povećavanja deviznog priliva i rasta zaposlenosti, kao i poboljšanja kvaliteta života stanovištva).

I pored rastućeg trenda suficita (neto izvoza) usluga od 92% u 2016. (895 mil. EUR) u odnosu na 2014. godinu (465 mil. EUR), učešće suficita usluga u BDP-u je i dalje na relativno skromnom nivou od 2,6% u 2016. (povećanje za 1,2 pp u odnosu na 2014. godinu). Struktura izvoza po vrstama usluga ne menja se u dužem vremenskom periodu, a dominantne su tri grupe usluga: turizam, transport i ostale poslovne usluge (sa učešćem od po 22,7% u 2016. godini). Znatan rast učešća izvoza u prethodnim godinama zabeležen je kod usluga telekomunikacija, kompjuterske i informacijske usluge i to za 5,5 pp (sa 10,6% u 2014. na 16,1% u 2016. godini) odnosno u istom periodu vrednost izvoza se udvostručila (sa 200 na 407 mil. EUR respektivno).

Nedostatak veština i znanja je uočen kao jedna od glavnih prepreka razvoju složenijih usluga tj. usluga sa većom dodatom vrednošću. Sektor usluga čini gotovo 50% BDP-a Srbije u 2016. godini, pri čemu su usluge zasnovane na znanju (knowledge-intensive services) učestvovale sa svega 23% u BDP-u (36,5% u EU-28 u 2015), dok su usluge koje ne zahtevaju posebne veštine i znanja (less knowledge-intensive services) stvorile 25,9% BDP-a (29,5% u EU-28). Većina horizontalnih mera i reformi koje se sprovode u drugim oblastima, uticaće i na bolje funkcionisanje sektora usluga, budući da usluge čine veliki deo privrede.

E-trgovina još uvek nije dovoljno zastupljena, između ostalih razloga, zbog nedovoljnog rasta broja domaćih korisnika IKT-a, ali i usled relativno visokih naknada za usluge plaćanja preko interneta koje su rezultat nedovoljne konkurencije u oblasti pružanja tih usluga. U Srbiji je u 2016. tek 26,3% korisnika interneta obavilo poručivanje/kupovinu putem interneta (53% u EU-28). Kao razlog nedovoljnog poverenja u ovaj vid trgovine se navodi nemogućnost fizičkog uvida u karakteristike proizvoda. Usvajanjem Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskih identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju krajem 2017. (SG 94/17) stekli su se neophodni preduslovi za brži razvoj e-trgovine.

Sektor turizma je postao jedan od najvećih i najbrže rastućih ekonomskih sektora na svetu (prema UNWTO 2016.) zahvaljujući diverzifikaciji u različite oblasti. Evropa je u 2015. bila apsolutno najbrže rastući region, sa 27 miliona turista više nego u prethodnoj godini. Stabilan trend rasta broja turista već godinama beleži i Srbija. Povećanje broja turista za 13% u odnosu na 2015. je rezultiralo i povećanjem deviznog priliva od 10% u 2016. godini (1,04 mlrd. EUR). Razlika u stepenu iskorišćenosti smeštajnih kapaciteta između Srbije (20,05%) i EU-28 (24,6%) se smanjuje, tako da je u 2016. iznosila 4,5 pp. Za privlačenje većeg broj međunarodnih i domaćih turista potrebna je veća vazdušna i kopnena dostupnost. Problem je i nedostatak kategorizacije turističke infrastrukture usklađene sa međunarodno priznatim standardima kvaliteta.

Potencijal za razvoj zdravstvenog turizma postoji (u Evropi se godišnje ostvari 203 miliona turističkih putovanja motivisanih zdravljem, a potroši se preko 115 mlrd. EUR). Za razvoj i modernizaciju banjskih lečilišta u Srbiji izazov je sistemsko usmeravanje i unapređenje zdravstvenog turizma, kako bi banje postale ne samo moderni zdravstveno-rekreativni, već i profitabilni centri.

4.3.4. Oblast POSLOVNI AMBIJENT I BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE

a) Analiza glavnih prepreka

Sprovođenjem regulatornih reformi koje smanjuju složenost i troškove poslovanja, Srbija je zabeležila značajan napredak i poboljšala rang prema međunarodnim indeksima konkurentnosti. Dalji izazovi za unapređenje poslovnog ambijenta predstavljaju: unapređenje pravnog okvira u oblasti finansijskih usluga (veća dostupnost postojećih i novi izvori finansiranja za MSPP), povećanje efikasnosti poslovanja javnih preduzeća i uvođenje korporativnog upravljanja, uspostavljanje pravnog okvira koji uređuje administrativno i parafiskalno opterećenje privrednih subjekata, dalji razvoj modela javno-privatnog partnerstva, kao i smanjenje još uvek visokog nivoa sive ekonomije (kontrola poslovanja neregistrovanih subjekata i angažovane radne snage).

Rejting Srbije značajno je popravljen na međunarodnoj listi Svetske banke "Doing business" na kojoj zauzima 43. poziciju od 190 zemalja u 2017. Srbija je među 10 zemalja koje su od 2015. sprovele najviše regulatornih reformi koje smanjuju složenost i troškove poslovanja (zbog čega je i napredovala na rang listi u poslednje dve godine za 15 pozicija): smanjeno je potrebno vreme za registraciju preduzeća smanjenjem administrativne takse za overu potpisa pojednostavljivanjem postregistracionih procedura (prijava poreza, socijalnog osiguranja, licenciranja) i povećanjem efikasnosti registra, uveden je sistem elektronskog izdavanja građevinskih dozvola (e-dozvola), unapređen je postupak registrovanja imovine pouzdanijim sistemom katastra primenom geografskog informacionog sistema i uspostavljeni su efektivni rokovi za upis vlasničkih prava u katastar nepokretnosti. Srbija je zabeležila napredak i prema Indeksu globalne konkurentnosti (GCI), gde je u 2017. godine zauzela 78. mesto na listi od 137 zemalja (ocena 4,1 je dosadašnji maksimum), uz skok za 12 mesta. Visoke poreske stope i neefikasna administracija navode se kao faktori koji najviše umanjuju konkurentnost Srbije.

Postoji potreba za finansijskim proizvodom koji smanjuje rizik za banke i koji je više prilagođen potrebama MSPP u ranoj fazi njihovog razvoja. Sektor MSPP ima značajnu ulogu u privrednim aktivnostima u Srbiji, jer u 2016. čini 99,9% od ukupno aktivnih preduzeća (na nivou proseka EU-28), zapošljava 2/3 zaposlenih u nefinansijskom sektoru (EU-28: 66,8%) i doprinosi sa 56% stvaranju BDV (EU-28: 57,4%) odnosno učestvuje sa 35% u formiranju BDP-a. Ipak, ograničen pristup izvorima finansiranja (zato što banke traže dobru kreditnu istoriju, relativno veliki obrt, mali nivo dugovanja i dovoljno kapitala) i podsticajima za pokretanje sopstvenog preduzeća, umanjuje mogućnost sektora MSPP da doprinese značajnijem unapređenju konkurentnosti i ekonomskom razvoju zemlje. Dominantan izvor finansiranja MSPP trenutno su bankarski krediti (krediti privrednim društvima u oktobru 2017. godine ostvarili nominalno rast od 7,8% međugodišnje po isključenju efekta otpisa NPL), pri čemu blago raste učešće investicionih kredita u poslednje dve godine (za 1,7 pp od 2014. i u septembru 2017. udeo investicionih kredita iznosi 31,7%). Poslednjih godina se koriste alati za finansiranje u obliku grantova (uglavnom direktni grantovi i subvencionisanje kamatnih stopa). Vlada RS proglasila je 2016. godinu Godinom preduzetništva, a zbog postignutih rezultata i Deceniju preduzetništva sa 33 programa za dugoročni razvoj preduzetnika (finansijska i nefinansijska podrška).

Izrada predloga za unapređenje pravnog okvira u oblasti finansijskih usluga preduslov je za uspostavljanje institucionalnog okvira, kojim bi se omogućili alternativni izvori finansiranja (npr. alternativni investicioni fondovi, nedepozitne finansijske institucije). Jaz u finansiranju duga mikro preduzeća procenjen je na oko 1 mlrd. EUR godišnje43, što predstavlja mnogo propuštenih mogućnosti za finansiranje održivih projekata malih i srednjih preduzeća. Sa druge strane, nedostatak menadžerskih veština i svesnosti o finansijskim mogućnostima među preduzetnicima slabi kapacitete MSPP za pristup finansiranju (tzv. investiciona spremnost). Potreba za tehničkom pomoći postoji i među početnicima u poslovanju, kao i u već uspostavljenim malim i srednjim preduzećima, pogotovo u domenu menadžerskih veština i biznis planova.

Nastavljen je proces privatizacije 152 privredna subjekta sa 51.630 zaposlenih (uključujući zavisna društva).44 Očekuje se pozitivan uticaj na javne finansije kroz niže iznose budžetske podrške koja se dotiraju preduzećima sa velikim gubicima i povećanje produktivnosti privatizovanih preduzeća.

Ne postoji jedinstven zakon koji propisuje vrste naknada za korišćenje javnih dobara, a što bi takse i naknade učinilo predvidljivijim i primerenijim. Administrativno opterećenje koje privredni subjekti u Srbiji snose je 3,26% BDP, (prema istraživanju USAID BEP projekta za 2016. godinu), što je za 19,8% manje u odnosu na 2010. godinu.

Uspostavljanje ažurnog katastra nepokretnosti u realnom vremenu je pretpostavka da se poboljša efikasnost poslovanja i skrate procedure potrebne za upis prava svojine u katastar. Javni je interes da se registracija prava sprovede brzo i elektronski, čime se povećava i pravna sigurnost.

Javno-privatno partnerstvo postaje najrealnija opcija za realizaciju lokalnih/regionalnih/nacionalnih infrastrukturnih projekata, budući da se sve veći broj ideja i projekata upravo kreće u tom pravcu. Do sada je odobreno 54 predloga projekata JPP sa ili bez elemenata koncesije. U pitanju su uglavnom lokalni projekti u oblasti gradsko-prigradskog prevoza putnika, javne rasvete, sakupljanja komunalnog otpada, proizvodnje toplotne i električne energije upotrebom obnovljivih izvora energije.

Napori u borbi protiv neformalnog poslovanja, kroz efikasno i organizovano postupanje inspekcijskih organa i Poreske uprave u 2016. godini, daju rezultate koji se ogledaju kroz rast ukupnih poreskih prihoda realno za 7,2%, i to svih najznačajnijih kategorija: PDV (7,8%), akciza (11,4%), doprinosa (3,2%) i poreza na dohodak građana (4,5%). Značajan uticaj na rast ukupnih poreskih prihoda, u apsolutnom iznosu, ostvaren je po osnovu povećanja prihoda od doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, za oko 179 mil. EUR (sve organizacije obaveznog socijalnog osiguranja su naplatile viši iznos doprinosa, a pre svega Fond PIO). Inspektorat za rad je u postupku inspekcijskog nadzora (53.069) u 2016. godini zatekao 19.472 neprijavljenih radnika (povećanje od 19% u odnosu na 2015), nakon čega je 17.589 lica prijavljeno na socijalno osiguranje (44% više nego 2015). Kako je Vlada RS proglasila 2017. i 2018. za Godine borbe protiv sive ekonomije, potrebno je sprovesti jačanje i unapređenje kapaciteta inspekcijskih organa i Poreske uprave, koji su za sada izostali.

____________

43 Ex-ante study to assess the potential future use of Financial Instruments to deploy IPA resources in support of Small and Medium Sized Enterprises (SMEs) in Serbia, EIB.

44 Izvor: Ministarstvo privrede - stanje na dan 7. avgust 2017.: za 3 preduzeća postupak je u toku, za 24 je moguća objava javnog poziva u 2017., dok čak za 125 preduzeća nije moguća objava javnog poziva.

b) Izveštaj o sprovođenju preporuka iz maja 2017. godine

Sprovođenjem SR 8. Paket mera za poboljšanje pristupa finansijskim sredstvima za MSPP, implementira se deo preporuke 5. EKOFIN (da se razvije regulatorni okvir za nove finansijske instrumente uključujući pristup izvorima finansiranja). Narodna banka Srbije razmatra mogućnosti i obuhvat regulatornog okvira za funkcionisanje nedepozitnih finansijskih institucija koje će stvoriti dodatni potencijal za finansiranje MSPP, pogotovo u delu mikro-segmenta i novoosnovanih (tzv. "start up") preduzeća.

Sprovođenjem SR 9. Uvođenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima, implementira se deo preporuke 2. EKOFIN (da se podrži fiskalni scenario kroz još jaču reformu državnih preduzeća) i deo preporuke 4. EKOFIN (da se učini napredak u najavljenom restrukturiranju duga Srbijagasa i sprovođenju plana optimizacije EPS-a). MRE, EPS i Sindikat su dogovorili da se višak zaposlenih u periodu 2016-2019. godine rešava kroz program dobrovoljnog stimulisanog prestanka radnog odnosa. U 2016. sporazumni raskid uz isplatu stimulativne naknade je potpisalo 1.519 zaposlenih. Dodatno smanjenje broja zaposlenih u 2016. godini ostvareno je prirodnim odlivom zaposlenih. U skladu sa Planom optimizacije, Nadzorni odbor JP EPS je 18. septembra 2017. godine doneo Odluku o stimulativnoj naknadi za sporazumni prestanak radnog odnosa, nakon čega je objavljen javni poziv za prijavu zaposlenih.

Sprovođenjem SR 10. Pojednostavljenje postupaka i ostalih uslova za poslovanje, implementira se deo preporuke 5. EKOFIN (da se uredi iznos i broj parafiskalnih nameta na državnom nivou). U toku je izrada radne verzije Nacrta zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, kojim se uređuje obveznik plaćanja naknade, osnovica za plaćanje, visina naknade, način utvrđivanja i plaćanja naknade, pripadnost prihoda od naknada, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje i plaćanje naknada. Planira se da se do kraja 2017. godine tekst radne verzije Nacrta zakona uputi na javnu raspravu.

Sprovođenjem SR 11. Unapređenje delotvornosti inspekcijskog nadzora, implementira se deo preporuke 5. EKOFIN (da se obezbedi bolja ciljanost i efikasnost inspekcija). Izvršeno je usaglašavanje sektorskih zakona sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru (od analiziranih 147 posebnih zakona kojima se u određenim oblastima uređuje inspekcijski nadzor, za 88 posebnih zakona utvrđeno je da ih je potrebno izmeniti i/ili dopuniti). Konstantno se ažurira baza sa podacima o inspekcijama i radnim grupama, koja se nalazi na portalu www.inspektor.gov.rs. Pokrenuta je inicijativa za unapređenje stalnog dijaloga privrede i inspekcije kroz podršku osnivanju savetnika/eksperta za kontinuirani dijalog i pomoć privredi. Novoformiranoj Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu (SG 73/17) dodeljena je nadležnost u oblasti E-inspekcija.

Strukturna reforma 8. PAKET MERA ZA POBOLJŠANJE PRISTUPA FINANSIJSKIM SREDSTVIMA ZA MSPP

1. Opis strukturne reforme

Poboljšanje pristupa finansiranju za MSPP obuhvata poboljšanje kvaliteta ponude bankarskog sektora za MSPP, razvoj novih finansijskih instrumenata, kao i unapređenje sposobnosti MSPP za pristup različitim izvorima finansiranja. Predložena reforma predstavlja implementaciju prioritetnih aktivnosti u okviru drugog stuba Strategije za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015-2020. godine. Poboljšanje predvidljivosti poslovnog okruženja i programa podrške MSP, sa naglaskom na smanjenju troškova pristupa finansijama preporuka je iz Izveštaja EK o napretku R. Srbije za 2016. (str. 61).

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme

Realizacija Apeks zajma za MSP i druge prioritete III/B Evropske investicione banke (EIB) od 150 mil. EUR je otpočela u avgustu 2017. primanjem novih zahteva. Finansijski ugovor o Apeks zajmu III/C od 200 mil. EUR trebalo bi da bude potpisan tokom 2018. godine. Unapređeno je informisanje MSPP o raspoloživim izvorima finansiranja kroz uspostavljanje i redovno ažuriranje Portala Privredne komore Srbije (http://poslovanje.rs/). Nastavljeno je sa kontinuiranim pružanjem besplatnih informacija, uključujući i informacije o pristupu finansiranju, kroz mrežu 15 regionalnih razvojnih agencija. Kroz inicijativu Vlade RS "Decenija preduzetništva" u 2017. privrednicima je bilo na raspolaganju preko 30 programa i više od 144 mil. EUR iz javnih sredstava. Sprovedena su i 3 programa45 (kombinacija kreditnih i bespovratnih sredstava) podrške investicijama vrednosti 11,6 mil. EUR bespovratnih sredstava. Fond za razvoj i AOFI, kao javne finansijske institucije, nastavile su sprovođenje svih redovnih programa finansiranja, odnosno garancija, faktoringa i otkupa potraživanja.

Urađena je MSP ex ante studija za uvođenje finansijskih instrumenata od strane EIB, uz finansijsku podršku EU iz IPA fondova, koja je pokazala nedostatak finansijske podrške inovativnim preduzećima, nedostatak garancijskog instrumenta koji bi komercijalnim bankama omogućio davanje pozajmice rizičnijim MSP, početnicima u poslovanju, kao I nedostatak instrumenata u okviru mikrofinansiranja.

Paralelno sa izradom studije, zatražena su sredstva iz IPA 2016 u iznosu od 20 mil. EUR za implementaciju garancijske šeme i jačanje kapaciteta MSP za pristup različitim izvorima finansiranja, a očekuje se da šema bude operativna u 2018. godini. Animirane su komercijalne banke u cilju porasta njihovog interesa za garancijske šeme kroz EU programe (COSME, Horizon 2020, Easi).

Narodna banka Srbije sprovodi aktivnosti na razvoju pravnog okvira za osnivanje, regulisanje poslovanja i nadzor nad ne-depozitnim finansijskim institucijama, te da bi izradu tog okvira i razvoj tržišta nedepozitnih finansijskih institucija trebalo očekivati do 2019. Formiranje regulatornog okvira za fondove koji ulažu u rizični kapital (u toku je izrada nacrta zakona o rizičnom kapitalu) omogućiće MSP da privuku investicije, finansiranje i stručna znanja, ostvare i unaprede prodor na tržišta i poboljšaju svoje rukovođenje i korporativno upravljanje. Podrška nacionalnim merama koje su predstavljene, daje se i kroz programe u okviru WB EDIF platforme.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: Pregovori u vezi sa povlačenjem zajma APEKS kredita za dodatnih 200 mil. EUR; Priprema i povlačenje APEKS zajma; Sprovođenje projekta uspostavljanja finansijskih instrumenata finansiranog iz IPA 2016; Godišnji ciklus sprovođenja tri programa za mala preduzeća sa monitoringom i evaluacijom efekata sprovedenih programa; Izrada zakonodavnog okvira za uvođenje mikrofinansijskih institucija; Izrada zakonodavnog okvira za uvođenje fondova rizičnog kapitala; Animiranje finansijskih institucija da se uključe u COSME program.

____________

45 1. Program podrške malim preduzećima za nabavku opreme u okviru kojeg mikro i mala pravna lica mogu da naba ve proizvodnu opremu bez hipoteke kao sredstvo obezbeđenja, već je primarno sredstvo obezbeđenja zaloga nad kupljenom opremom; 2. Program podsticanja razvoja preduzetništva kroz finansijsku podršku za početnike u poslovanju, namenjen početnicima u biznisu za nabavku opreme, opremanju poslovnog prostora i trajna obrtna sredstva; 3. Program podsticanja preduzetništva kroz razvojne projekte, namenjen brzorastućim privrednim subjektima.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Unapređenjem kvaliteta ponude bankarskog sektora za MSPP, razvojem novih finansijskih instrumenata i unapređenjem sposobnosti MSPP za pristup različitim izvorima finansiranja došlo bi do rasta investicija u privatnom sektoru, rasta kompanija, kao i jačanja inovativnosti MSPP. Uvođenje modernih tehnologija i veća automatizacija proizvodnog procesa kao krajnji rezultat dovela bi do smanjenja troškova proizvodnje i poboljšanja konkurentske pozicije na domaćem i stranom tržištu.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Uvođenjem novih finansijskih instrumenata koji su sada dostupni početnicima u biznisu i MSP omogućava se da kroz bolje izvore finansiranja započnu poslovanje, ostvare rast i razvoj, ali i da doprinesu otvaranju novih radnih mesta. Prilikom kreiranja finansijskih instrumenata obraća se pažnja na unapređenje ženskog preduzetništva, preduzetništva mladih i starijih. Kroz ekonomsko osnaživanje žena postiže se veće uključivanje i povećanje broja žena u biznisu.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Makroekonomska i fiskalna nestabilnost; Potencijalna nedovoljna saradnja I koordinacija nadležnih državnih organa, organizacija i tela; Potencijalan nedostatak finansijskih sredstava (ako ne budu odobrena potrebna sredstva iz IPA fondova); Nezainteresovanost i neuključenost bankarskog sektora.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2013 (PV)

2014

2015

2016

Udeo kredita MSP u ukupnim kreditima privredi, %

(izvor NBS); CV - 30% (2020)

18,9%

22,7%

28,5%

30,1%

Razvoj finansijskog tržišta, rang (izvor GCI); CV - <60 (2020)

115/148

109/144

120/140

110/138

Ukupan broj MSPP (izvor RZS); CV - 350.000 (2020)

315.412

324.272

324.600

340.112


Strukturna reforma 9. UVOĐENJE KORPORATIVNOG UPRAVLJANJA U JAVNIM PREDUZEĆIMA

1. Opis strukturne reforme

Uvođenje korporativnog upravljanja u javnim preduzećima bazira se na dva ključna stuba: profesionalizaciji organa upravljanja i sistemu kontrole rada. Ovi stubovi obuhvataju aktivnosti vezane za izradu zakonskih i podzakonskih dokumenata, uvođenje sistema sertifikovanja organa upravljanja, unapređenje sistema praćenja i odgovornosti za preduzeća koja su u vlasništvu države.

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme Sprovedeno je istraživanje zatečenog nivoa korporativnog upravljanja u 25 javnih preduzeća i pripremljena je studija koja će poslužiti u pripremi podzakonskih akata. Radi uređenja sistema stručnog usavršavanja članova organa upravljanja, izrađen je nacrt modela sertifikacije. Formirana je Radna grupa koja će predložiti model sertifikacije i izraditi nacrte podzakonskih akata (program za dodatno stručno usavršavanje u oblasti korporativnog upravljanja, smernice za izradu kodeksa korporativnog upravljanja, etičkog kodeksa itd.).

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: Definisanje sistema sertifikovanja organa upravljanja u JP i priprema podzakonskih akata za uvođenje sistema sertifikovanja; Analiza potreba za obukom članova nadzornih odbora u javnim preduzećima; Sprovođenje obuka o korporativnom upravljanju, razvijanje procedura za praćenje i evaluaciju efekata korporativnog upravljanja u JP i otpočinjanje implementacije navedenih procedura; Analiza efekata uvođenja sistema korporativnog upravljanja u JP i korekcija aktivnosti na osnovu izvršene analize.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Uvođenjem sistema sertifikacije obezbediće se kvalitetnije upravljačke i organizacione sposobnosti organa upravljanja u javnim preduzećima.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Očekuje se pozitivan uticaj na rodni aspekt.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2014 (PV)

2015

2016

2017*

Učešće žena direktora i članova upravnih odbora u JP u ukupnom broju direktora i članova upravnih odbora JP, %; CV - 30 (2020)

-

13

22

27

Broj javnih preduzeća čiji je osnivač RS koja su imala gubitak; CV - 0 (2020)

9

8

7

9

Ukupan neto gubitak javnih preduzeća koja su ostvarila gubitak, mil. EUR; CV - 0 (2020)

640,1

146,9

148,2

27,4


*Podaci za period januar-septembar 2017.

Strukturna reforma 10. POJEDNOSTAVLJENJE POSTUPAKA I OSTALIH USLOVA ZA POSLOVANJE

1. Opis strukturne reforme

Osnovni cilj pojednostavljenja postupaka i ostalih uslova za poslovanje jeste unapređenje poslovnog okruženja i regulatorna reforma kroz giljotinu postupaka i propisa koji nepotrebno opterećuju poslovanje u Republici Srbiji, kao i obezbeđenje svih neophodnih informacija za obavljanje privredne ili druge komercijalne delatnosti na jednom mestu (jedinstvena kontaktna tačka i informacioni sistem). Nakon sprovedenog pojednostavljenja postupaka i ostalih uslova za poslovanje, smanjenja njihovih troškova koje će se sprovoditi korišćenjem modela standardnog troška, kao i ukidanja nepotrebnih propisa, uslediće uspostavljanje jedinstvenog javnog registra administrativnih postupaka i ostalih uslova za poslovanje (u daljem tekstu Registar). Uspostavljanjem Registra omogućiće se privrednim subjektima i građanima transparentan pregled svih administrativnih postupaka i drugih uslova za poslovanje koje je potrebno ispuniti i realizovati da bi se obezbedilo pružanje određene usluge ili poslovanja, uključujući i sve troškove u vidu naknada, taksi i sl., kao i elektronska komunikacija sa javnom upravom. Time se ujedno ispunjava uslov uspostavljanja jedinstvene elektronske kontaktne tačke (JEKT), što je obaveza u skladu sa Direktivom o uslugama 2006/123/EZ čije je transponovanje predviđeno članom 59. SSP. Reforma je definisana u Strategiji za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća, preduzetništva i konkurentnosti za period 2015-2020. sa Akcionim planom, Strategiji regulatorne reforme i unapređenja sistema upravljanja javnim politikama za period 2016-2020. (SG 8/16) i Nacionalnom programu za suzbijanje sive ekonomije (SG 110/15).

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme

Operativni plan aktivnosti za uspostavljanje Registra i obrazac za popis administrativnih postupaka koji se odnose na poslovanje sa Uputstvom za popunjavanje obrasca usvojen je u decembru 2016. Pripremljen je online Obrazac za popis administrativnih postupaka koji se odnose na privredu. Funkcionalno je uspostavljena elektronska stranica na sajtu RSJP (www.epopis.rsjp.gov.rs) sa svim neophodnim informacijama i dokumentima u vezi sa Registrom. Pripremljeni su programi, materijali i sprovedene obuke za trenere i državne službenike za popis administrativnih postupaka (održano je 35 obuka i obučeno je 16 trenera i 479 službenika iz 107 organa i organizacija). Sproveden je popis u kojem je učestvovalo ukupno 80 organa i organizacija i identifikovano je ukupno 2.447 postupka. Pripremljen je Predlog zakona o uslugama kojim je predviđeno uspostavljanje Jedinstvene elektronske kontaktne tačke (JEKT) kao dela Registra. Formirana je radna grupa za pripremu Nacrta zakona o jedinstvenom javnom registru administrativnih postupaka i ostalih uslova poslovanja. Pripremljeno je Uputstvo za sprovođenje analize pojednostavljenja administrativnih postupaka, Metodologija za obračun administrativnih troškova za potrebe analize administrativnih postupaka i Uputstvo za obračun administrativnih troškova. Uspostavljen je portal i softver tzv. kalkulator za obračun troškova administrativnih postupaka i prateće Uputstvo za korišćenje kalkulatora.

U toku je izrada Nacrta zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara, kojim će se obuhvatiti i urediti sve naknade koje su sada propisane u više posebnih zakona, što će doprineti predvidivosti troškova poslovanja privrednih subjekata i racionalnom korišćenju javnih dobara. Zakonom će se urediti obveznik plaćanja naknade, osnovica za plaćanje, visina naknade, način utvrđivanja i plaćanja naknade, pripadnost prihoda od naknada, kao i druga pitanja od značaja za utvrđivanje i plaćanje naknada.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: Provere tačnosti popisanih administrativnih postupaka; Analiza popisanih administrativnih postupaka; Priprema zakona kojim će se urediti pravni okvir za uspostavljanje Registra; Pojednostavljenje administrativnih postupaka i usvajanje Akcionog plana za izmenu propisa; Popis administrativnih zahteva, odnosno drugih uslova za poslovanje; Revidiranje operativnog plana aktivnosti; Prikupljanje inicijativa privrede za izmene neefikasnih postupaka; Usvajanje i implementacija Zakona o naknadama; Usvajanje podzakonskih akata na osnovu zakona kojim će se urediti pravni okvir za uspostavljanje registra; Uspostavljanje Registra; Usvajanje godišnjih izveštaja o sprovedenom pojednostavljenju i priprema novog Akcionog plana za izmenu propisa.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Očekuje se smanjenje administrativnih troškova sa 3,26% BDP u 2016. na 3% BDP u 2020. godini (odnosno smanjenje za 15-20%), a na osnovu analize i predloga za pojednostavljenje i optimizaciju najmanje 30% najučestalijih i najskupljih administrativnih postupaka. Očekuje se pozitivan uticaj na konkurentnost imajući u vidu da će se donošenjem Zakona o naknadama sve naknade koje su sada uređene u više posebnih zakona urediti jednim zakonom, čime će se doprineti predvidivosti troškova poslovanja privrednih subjekata, racionalnom korišćenju javnih dobara, kao i transparentnosti istih.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Očekuje se indirektni efekat na povećanje zaposlenosti jer će se smanjiti troškovi za privredu u pogledu administrativnih barijera i ostvariti uštede koje mogu da utiču na otvaranje novih radnih mesta. Direktan uticaj na rodni aspekt se ne može očekivati, jer je reforma rodno neutralna.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Postoji rizik za odlaganje rokova predviđenih u Operativnom planu za uspostavljanje Registra, koji se može prevazići ako organi i institucije koje su prve okončale prvu fazu  (završile popis administrativnih postupaka) prve i uđu u narednu fazu analize (faza pojednostavljenja/optimizacije postupaka). Uspostavljanje Registra planirano je do kraja 2018. godine, ali zbog prepoznatog rizika predviđen je novi rok za uspostavljanje ovog registra i to u drugoj polovini 2019. godine. Do pomeranja roka je došlo prvenstveno zbog kašnjenja projektne podrške iz Fonda dobre uprave (Good Governance Fund - GGF) Vlade Velike Britanije. Rizik predstavlja i eventualno kašnjenje projekta za softversko rešenje za Registar i JEKT-u.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2012 (PV)

2014

2016

Administrativno opterećenje privrede, u % BDP - CV: 3 (2020)

3,7

3,46

3,26


Strukturna reforma 11. UNAPREĐENJE DELOTVORNOSTI INSPEKCIJSKOG NADZORA

1. Opis strukturne reforme

Reformom će se omogućiti unapređenje koordinacije inspekcija, zakonsko uređivanje I uspostavljanje informacionog sistema u cilju efikasne razmene podataka i elektronskih dokumenata u planiranju i sprovođenju inspekcijskog nadzora, što je cilj iz Strategije reforme javne uprave u RS i Zakona o inspekcijskom nadzoru. Uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema za inspekcije e-Inspektor vezano je za aktivnost sadržanu u Akcionom planu za implementaciju Strategije e-Uprave 2017-2018.

Jedna od najvažnijih novina Zakona o inspekcijskom nadzoru je njegova primena i na neregistrovane subjekte - uvođenjem jasnih ovlašćenja u njihovoj kontroli, čime se utiče na smanjenje obima sive ekonomije. Osim stavljanja naglaska na preventivno delovanje inspekcija, uvedene su i značajne novine u sam postupak inspekcijskog nadzora: unapređuje se planiranje inspekcijskog nadzora zasnovano na analizi rizika; unapređuje se i koordinacija između samih inspekcija; unapređuje se vršenje nadzora uvođenjem kontrolnih lista, koje u značajnoj meri pojednostavljuju vršenje nadzora, kako za inspektore, tako i za nadzirane subjekte; uvodi se analiza rizika.

Povećana je transparentnost inspekcijskog nadzora, budući da su inspekcije dužne da objavljuju godišnje planove nadzora i kontrolne liste na veb stranici, što omogućava nadziranim subjektima da se unapred informišu o svojim obavezama i izvrše samokontrolu, kao i da eventualno uklone određene nepravilnosti u svom poslovanju.

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme

Projekat Uspostavljanje jedinstvenog sistema eInspektor ne realizuje se u skladu sa utvrđenom dinamikom zbog trajanja postupka pred Komisijom za zaštitu prava ponuđača. Ugovor sa izvođačem potpisan je u novembru 2017. godine. Izvršeno je usaglašavanje sektorskih zakona sa Zakonom o inspekcijskom nadzoru. Preispitano je 147 posebnih zakona kojima se u određenim oblastima uređuje inspekcijski nadzor, a za 88 posebnih zakona utvrđeno je da ih je potrebno izmeniti i/ili dopuniti, radi usaglašavanja sa odredbama Zakona o inspekcijskom nadzoru, kao sistemskog zakona u oblasti inspekcijskog nadzora. Započet je dvogodišnji projekat "Unapređenje kapaciteta inspekcija, prekršajnih sudova i privrede" koji će doprineti boljoj saradnji i koordinaciji zajedničkih aktivnosti inspekcija i prekršajnih sudova u postupanju povodom prekršaja iz oblasti inspekcijskog nadzora. Popunjena je i ažurirana baza sa podacima o inspekcijama i radnim grupama na internet prezentaciji www.inspektor.gov.rs. Usvojen je Program stručnog usavršavanja inspektora za 2018. godinu. Pokrenuta je inicijativa za unapređenje stalnog dijaloga privrede i inspekcije kroz podršku osnivanju savetnika/eksperta za kontinuirani dijalog i pomoć privredi.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: Razvoj sistema eInspektor; Obuka trenera i realizacija programa obuke inspektora;

Uspostavljanje savetnika za privredu; Unapređenje sajta Koordinacione komisije i promocija onlajn ankete o zadovoljstvu privrednih subjekata radom inspekcija; Usvajanje izmena i dopuna na osnovu analize primene Zakona o inspekcijskom nadzoru; Kontinuirano sprovođenje ispita za inspektora; Produkcija sistema eInsperktor od strane Kancelarije za IT i elektronsku upravu, praćena primopredajom i obukom; Preispitivanje elemenata kontrole rizika u Kontrolnim listama inspekcija.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Unapređenjem inspekcijskog nadzora očekuje se poboljšanje kvaliteta usluga i robe, kao I veća naplata poreza, dok će uvođenje jasnih ovlašćenja u kontroli neregistrovanih subjekata dodatno uticati na smanjenje sive ekonomije.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Reforma nema uticaja na rodni aspekt

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2015 (PV)

2016

2017

Sve inspekcije na republičkom nivou korisnici e-inspekcije, u % - CV: 100% (2018)

0

0

 


Strukturna reforma 12. UNAPREĐENJE GEOPROSTORNOG SEKTORA KAO PODRŠKA INVESTICIONOM ODLUČIVANJU

1. Opis strukturne reforme

Uspostavljanjem Nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka (NIGP), unapređenjem adresnog registra i sistema masovne procene nepokretnosti, kreira se strateška Digitalna platforma geosektora kojom će katastar igrati značajnu ulogu u većini sistema. Dostupnost kombinovanih setova podataka putem veb servisa, njihova efikasna, brza i kvalitetna razmena omogućiće građanima, privrednim subjektima i obrazovnim institucijama lakšu identifikaciju i komforan pristup željenim podacima, i na taj način im obezbediti informacije koje su presudne za kvalitetno investiciono odlučivanje na svim strateškim nivoima. Razvoj sistema masovne procene vrednosti nepokretnosti podrazumeva registraciju svih prometa nepokretnosti, razvoj modela za masovnu procenu vrednosti nepokretnosti i prikupljanje osnovnih podataka (uvođenje u evidenciju) svih nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije. Zakonom o državnom premeru i katastru iz 2009. godine, stvoren je pravni osnov za uspostavljanje NIGP, pri čemu su transponovane pojedine odredbe INSPIRE direktive. Potpuna transpozicija direktive biće izvršena donošenjem Zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka. Mapu puta RGZ je utvrdio kroz Strategiju mera i aktivnosti za povećanje kvaliteta usluga u oblasti geoprostornih podataka i upisa prava na nepokretnostima u zvaničnoj državnoj evidenciji - Reformski put RGZ do 2020. godine.

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme

Adresni registar je deo NIGP i predstavlja javni registar o kućnim brojevima i nazivima ulica i trgova u naseljenim mestima, uključujući i utvrđivanje kućnih brojeva za stambene i poslovne zgrade, kao i za katastarske parcele koje su urbanističkim planom predviđene za izgradnju. Podaci Adresnog registra vode se i u bazi podataka katastra nepokretnosti. Registar cena nepokretnosti stavljen je u funkciju 2012. godine od strane RGZ, a od januara 2014. izgrađena je organizaciona struktura za prikupljanje podataka na celoj teritoriji Republike Srbije. Implementacija ovakvog sistema pruža osnovu za dobijanje prave slike o tržištu nepokretnosti i njegovim kretanjima.

Cilj NIGP-a je kreiranje zajedničkog nacionalnog okvira radi razmene prostornih informacija o životnoj sredini između javnih institucija i bolje mogućnosti za javni pristup prostornim informacijama. Uspešno uspostavljen NIGP je osnova za razvoj e- uprave. NIGP upotpunjuje međunarodnu mrežu servisa o prostoru, a naročito je važna saradnja na evropskom nivou u oblasti geoinformacija.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: Priprema i usvajanje zakonske i podzakonske regulative o NIGP-u, masovnoj proceni vrednosti nepokretnosti, Adresnom registru i Registru prostornih jedinica; Harmonizacija prostornih podataka RGZ-a i izrada Nacionalnog geoportala; Razvoj sistema masovne procene vrednosti nepokretnosti; Ažuriranje podataka Adresnog registra i Registra prostornih jedinica na teritoriji RS; Uspostavljanje okvira za pristup i razmenu geoprostornih podataka; Implementacija sistema masovne procene u sistem za oporezivanje imovine.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Kao direktan uticaj reforme, očekuje se povećanje učešća poreza na imovinu u BDP-u (procena na 0,9% nakon završetka aktivnosti 2020. godine). NIGP utiče na povećanje BDP- a i indirektno, kroz podsticaje efikasnijeg investiconog odlučivanja, dostupnost informacija i visoko tehnoloških rešenja naučnom sektoru i privredi (posebno sektoru MSPP).

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Ne očekuje se efekat na rodni aspekt. Efekat na zaposlenost je veoma indirektan kroz podršku razvoja MSPP, te se ne može sa sigurnošću predvideti.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Aktivnosti u okviru NIGP-a i Adresnog registra realizuju se kroz saradnju velikog broja institucija i organizacija sa veoma različitim nivoom tehničke opremljenosti i osposobljenosti zaposlenih, što predstavlja veliki izazov za realizaciju sistema; Nedonošenje zakonske i podzakonske regulative u predviđenom roku; Nedovršena finansijska konstrukcija.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2017 (PV)

2018

2019

Udeo poreza na imovinu u BDP-u - CV: 0,9% (2020)

0,60

0,60

0,75

Vrednost zajma u odnosu na vrednost zaloga - CV: 75% (2020)

60

65

69

Broj naseljenih mesta u kojima je ažuriran Adresni registar - CV: 100% (2019)

60

80

100

Broj harmonizovanih setova podataka u okviru NIGP-a - CV: 20 (2020)

2

5

13

Broj dostupnih servisa NIGP-a - CV: 45 (2020)

9

23

34


4.3.5. Oblast ISTRAŽIVANJE, RAZVOJ I INOVACIJE I DIGITALNA EKONOMIJA

a) Analiza glavnih prepreka

Srbija ima naučni i istraživački potencijal, koji bi trebalo dalje razvijati i adekvatnije koristiti, ukoliko želimo "privredu zasnovanu na znanju". Ključni problemi u ovoj oblasti su: nedovoljno efikasan model finansiranja podrške nauci, nedostatak podrške biznis inovacijama, nedovoljna povezanost poslovne i akademske zajednice, "odliv mozgova", dostupnost i uvođenje digitalnih tehnologija, proizvoda i usluga, standardizacija komunikacione infrastrukture.

Srbija se prema Globalnom indeksu inovativnosti (Global Innovation Index - GII) u 2017. nalazi na 62. poziciji (od 127 zemalja), a najlošije je rangirana u segmentu sofisticiranosti tržišta (99) koji obuhvata pristup kreditima, zaštitu investitora i broj projekata finansiranih rizičnim kapitalom.

Akademska i istraživačka mreža Srbije nije integrisana u evropske i globalne mreže, zbog nedovoljnih ulaganja i malog broja finansijskih instrumenata za podršku istraživanju i inovacijama. Ukupna izdvajanja za nauku u Srbiji iznosila su 0,9% BDP u 2016. i duplo su niža od proseka u EU-28 (2,03% BDP). Iz poslovnog sektora dolazi tek 9,2% ukupnih ulaganja u nauku u 2016. godini, što je manje nego u 2015. (12,8%) i znatno ispod proseka EU-28 (55%). Jedan od razloga za ovako niska ulaganja poslovnog sektora je nepostojanje poreskih olakšica za privredna društva koja realizuju aktivnosti istraživanja i inovacija, kao ni povoljnih kreditiranja inovacionih projekata privrednih društava.

Orijentisanost naučnih istraživanja ka privredi je relativno niska, što se odrazilo i na rang Srbije u Globalnom izveštaju o konkurentnosti (Global Competitiveness Report - GCI) za 2017. godinu, u kojem se, prema kvalitetu saradnje univerziteta i privrede, nalazi na 95. mestu (od 137 zemalja). Od ukupnog broja ostvarenih rezultata na naučnoistraživačkim projektima finansiranim iz budžeta u periodu 2011-2015. godine, patenti i tehnička rešenja činili su svega 3,3%, dok je učešće naučnih radova 88%46. Pored toga, problem je i što naučnici teško prelaze iz akademske sredine u privredu i obratno, a da bi se podigao nivo inovativnosti u Srbiji, potrebna je i ta vrsta mobilnosti.

Nedostatak stručnih kadrova u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u znatnoj meri ograničava ekonomski rast i inovativnost. Prema sposobnosti države da "zadrži" i da "privuče" talente, Srbija u 2017. zauzima 132. mesto od 137 zemalja (izvor GCI). U Srbiji ima 3.335 zaposlenih u oblasti istraživanja i razvoja na milion stanovnika, što je nedovoljno u odnosu na 5.000 u EU-28. Od ukupno 16.592 istraživača (od čega su 62% ili 10.286 doktori nauka), samo 3% je zaposleno u nefinansijskom sektoru. Nepostojanje "istraživačke vize" i neregulisana reintegracija istraživača povratnika neki su od razloga niske konkurentnosti Srbije u oblasti nauke.

Komunikacionu infrastrukturu u Srbiji potrebno je sistemski unaprediti, kako regulatorni okvir, tako i oblast investicija. Širokopojasni pristup internetu u 2016. godini imalo je 57,8% (povećanje od 1,8% u odnosu na 2015. godinu) srpskih domaćinstava (83% prosek u EU-28). Međutim, to je dovelo do pogoršanja konkurentnosti Srbije u stubu tehnološka spremnost (pogoršanje od čak 21 pozicije u 2017. u odnosu na 2015.), jer je povećan broj korisnika doveo do pada protoka interneta po korisniku (sa 112,4 na 26,3 kb/s). Pristup računarima i internetu u privrednim društvima je široko rasprostranjen, s obzirom na to da sva privredna društva koriste računare i priključena su na internet mrežu.

Prema indeksu mrežne spremnosti (Network Readiness Index47), kao indikatoru razvoja digitalne ekonomije odnosno spremnosti zemlje za uključenje u IT sektor, Srbija u 2016. zauzima 75. poziciju od ukupno 139 rangiranih zemalja. Iako je pozicija poboljšavana tokom nekoliko poslednjih godina, Srbija je i dalje slabije plasirana od većine zemlja iz Centralne i Istočne Evrope: Češka (36), Poljska (42), Slovačka (57), Mađarska (50), Rumunija (66), Bugarska (69).

Administrativni troškovi i složenost procedura za dobijanje potrebnih dozvola za izgradnju optičkih mreža neke su od identifikovanih barijera za razvoj komunikacione infrastrukture. Neiskorišćena mreža optičkih kablova sa 80 čvorova, koja je izgrađena na mreži dalekovoda ukupne dužine 6.500 km, može predstavljati okosnicu za formiranje nacionalne širokopojasne mreže. Problem standardizovane komunikacione infrastrukture koja bi obezbedila brzo, pouzdano i sigurno povezivanje na internet svih korisnika u okviru institucija može se rešiti nacionalne telekomunikacione mreže. U pogledu povezivanja obrazovnih institucija ostvaren je značajan napredak, jer je ugovoreno povezivanje na Akademsku mrežu Republike Srbije (AMRES) 1.750 matičnih objekata osnovnih i srednjih škola, do početka septembra 2017. godine povezane su 1.573 škole (89,88%).

_______________

46 Istraživanje "Analiza regulatornog okvira preduzetništva tri najperspektivnije delatnosti, sa predlogom pojednostavljenja poslovanja za mlade preduzetnike", Ekonomski institut

47 Izvor: The Global Information Technology Report, Svetski ekonomski forum

Strukturna reforma 13. PROGRAM ZA PODRŠKU INOVACIJAMA I TEHNOLOŠKOM RAZVOJU U JAVNOM I PRIVATNOM SEKTORU

1. Opis strukturne reforme

Reforma uključuje: podršku inovacionim projektima i projektima tehnološkog razvoja u naučnoistraživačkim organizacijama i u privatnom sektoru, uspostavljanje sistema za transfer tehnologije, sprovođenje zajedničkih projekata javnih naučnoistraživačkih organizacija i privatnih kompanija, kao i finansiranje inovacionih projekata u privatnom sektoru kroz Fond za inovacionu delatnost. Sprovešće se i nezavisna međunarodna evaluacija javnih istraživačko-razvojnih instituta u Srbiji, kako bi se unapredila njihova efikasnost i kapaciteti za saradnju sa privatnim sektorom kroz tehnološke projekte. Reformom se implementira Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije za period 2016-2020. godine "Istraživanja za inovacije".

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme

U toku je implementacija Ugovora o direktnom grantu iz IPA 2013 - Program saradnje nauke i privrede, u okviru Fonda za inovacionu delatnost. Izabrano je 14 najbolje ocenjenih projekata koji su u fazi implementacije.

U okviru "Konkurentnost i zapošljavanje" projekta pripremljena je dokumentacija za Program ranog razvoja i Program sufinansiranja inovacija u maju 2017. a u decembru je izabrano i predstavljeno 25 inovativnih projekta preduzeća iz Srbije, podržanih sa ukupno 2,45 mil. EUR u vidu bespovratnih sredstava.

Fond za inovacionu delatnost objavio je u decembru 2017. javni poziv za dodelu inovacionih vaučera - mehanizam finansijske podrške namenjen malim i srednjim preduzećima sa ciljem da podignu nivo inovativnosti proizvoda i postanu konkurentniji na tržištu. Zainteresovana mikro, mala i srednja preduzeća mogu da konkurišu za inovacione vaučere vrednosti do 800.000 RSD za dobijanje usluga od javnih naučno- istraživačkih organizacija kako bi rešila tehnički ili tehnološki problem u svom poslovanju. Inovacionim vaučerom pokriva se do 80% ukupnih troškova usluge. Javni poziv je otvoren do maja 2018., odnosno sve dok opredeljena sredstava u iznosu od 24 mil. RSD ne budu utrošena.

EBRD je pokrenula u decembru 2017. godine Program zelenih inovacionih vaučera u Srbiji (bespovratna sredstva do 20.000 EUR namenjena malim i srednjim preduzećima za pokrivanje do 90% troškova spoljnih usluga istraživanja i razvoja) kako bi se poboljšao proces uvođenja inovacija u mala i srednja preduzeća, pre svega u oblasti resursne efikasnosti. Takođe, cilj je da se na ovaj način podrži dugoročna konkurentnost srpske privrede i smanji njen uticaj na klimatske promene. Vaučerima se pokriva veći deo troškova usluga istraživanja i razvoja koje preduzećima treba da im pomognu da razviju inovativne proizvode, usluge ili procese uz smanjenje potrošnje resursa (energije, vode i sirovina).

Doneta je odluka o produžetku finansiranja nacionalnih projekata do kraja 2017. godine. Uspostavljene su servisne linije za transfer tehnologija u Centralnoj kancelariji za transfer tehnologija u okviru Fonda za inovacionu delatnost (ukupno 8) - IPA 2013, a razvijen je i priručnik za TTF program (Technology Transfer Facility Program). U ovom trenutku aktivno je 10 servisnih linija. Od pokretanja programa TTF primljeno je ukupno 21 prijava pronalazaka, od kojih je 9 pozitivno ocenjeno od strane Stručne komisije TTFa. Posredstvom Centra za transfer tehnologija, potpisan je Memorandum o razumevanju između EUPIC centra za projekte u inovacijama i Univerziteta u Beogradu. Ovim memorandumom obezbeđena je podrška srpskim istraživačima pri uspostavljanju saradnje sa naučno-istraživačkim institucijama i kompanijama u Kini. U sklopu ovih aktivnosti, otvorena je kancelarija Centra za transfer tehnologije Univerziteta u Beogradu u industrijskoj zoni Qingdao u Kini.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: IPA 2013 - implementacija projekata od strane korisnika kojima je dodeljeno finansiranje i monitoring od strane Fonda u okviru programa saradnje nauke i privrede, kao i završetak projekta uspostavljanja servisnih linija za transfer tehnologija u Centralnoj kancelariji za transfer tehnologija; IPA 2014 - potpisivanje ugovora o direktnom grantu između Fonda za inovacionu delatnost i Ministarstva finansija, priprema dokumentacije za Programe grantova i implementacija projekata od strane korisnika kojima je dodeljeno finansiranje i monitoring od strane Fonda; "Konkurentnost i zapošljavanje" - implementacija projekata 1 i 2 JP od strane korisnika i monitoring od strane Fonda za inovacionu delatnost; Sprovođenje analize institucija naučno-istraživačkog sektora.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Izrađena je analiza rezultata kompanija finansiranih kroz Projekat podrške inovacijama u Srbiji (IPA 2011) u periodu od 2012-2016. godine. Rezultati ukazuju na značajno uvećanje prihoda, sa 7,67 mil. EUR u 2012. na 16,64 mil. EUR u 2016. godini. Posmatrajući novonastale inovativne kompanije, od kojih 34 od 38 finansiranih i dalje posluju na tržištu, poslovni prihod je uvećan u istom periodu sa 1,03 na 5,35 mil. EUR, što predstavlja prosečno uvećanje od okvirno 113 hilj. EUR po kompaniji. Značajan pozitivni rezultat je uočen i kroz analizu broja zaposlenih koja ukazuje na kreiranje više od 450 novih radnih mesta u finansiranim kompanijama u periodu 2012-2016.

Izvršena je i nezavisna analiza uticaja finansiranja na privredu Srbije koja je ukazala na pozitivne efekte koje su ovi programi imali. Preporuka analize je da Vlada RS treba da podrži nastavak finansiranja javnih poziva Fonda i procenjuje se da je potrebno obezbediti godišnji budžet od 30 mil. EUR kako bi se odgovorilo na tražnju i postigli pozitivni efekti na inovativni ekosistem i privredu u celosti.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Pozitivan efekat na zaposlenost kroz doprinos stvaranju dugoročno održivih i kvalitetno plaćenih visokokvalifikovanih radih mesta. Kroz finansiranje putem svojih instrumenata, Fond podržava radna mesta za vreme trajanja projekta, a analiza kompanija finansiranih u ranijim pozivima pokazuje veoma pozitivan efekat na stvaranje novih radnih mesta, nakon što je finansiranje završeno. Postoji potencijal da će razvijene inovacije pozitivno uticati na širok spektar aspekata društva.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Ne blagovremeno obezbeđivanje sredstava i zastoj u tokovima novca, nedovoljna koordinacija institucija učesnica i neadekvatni kapaciteti institucija, s obzirom na restrikcije u zapošljavanju, neadekvatno sprovođenje drugih predviđenih reformi u sektoru nauke i inovacija, relativno niska zainteresovanost privrede i nauke za saradnju, nedostatak potencijalnih tehnologija za komercijalizaciju pri naučnoistraživačkim organizacijama, niska zainteresovanost istraživača da učestvuju u procesu komercijalizacije, kao i niska zainteresovanost zaposlenih istraživača u naučnim institutima.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

Indikatori

2015 (PV)

2016

2017

Broj urađenih samoevaluacija instituta - CV: 50 (2018)

0

0

0

Broj novoostvarenih projektnih partnerstava između privrednog I akademskog sektora - CV: 42 (2018)

22

36

36

Broj novoosnovanih inovativnih privrednih društava - CV: 296 (2018)

156

156

200

Broj prijavljenih patenata - CV: 103 (2018)

58

58

65

Broj visokokvalifikovanih kadrova zaposlenih kroz podržane projekte - CV: 584 (2018)

324

459

500


Napomena: Projekti koji se finansiraju kroz Mini and Matching Grants nisu sprovedeni u 2016

Strukturna reforma 14. RAZVOJ I UNAPREĐENJE NACIONALNE ŠIROKOPOJASNE KOMUNIKACIONE INFRASTRUKTURE

1. Opis strukturne reforme

Sprovođenje strukturne reforme, pored omogućavanja brzog, pouzdanog i sigurnog povezivanja na Internet, obuhvata i konsolidaciju širokopojasne mreže u vlasništvu javnog sektora, kao i povezivanje javnih ustanova na nacionalnu mrežu. Predviđeno je usvajanje Zakona o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi, čime će se obezbediti uslovi i urediti način razvoja širokopojasnog pristupa Internetu. Potrebno je oblikovati i sprovesti programe podsticaja i podrške investiranju u razvoj širokopojasne komunikacione infrastrukture sa pristupnom mrežom u naseljima, a posebno u slabije naseljenim područjima. Do 2020. Srbija treba da dostigne i izjednači se sa nivoom EU prema pristupu širokopojasnom internetu kako je definisano u Digitalnoj agendi za Republiku Srbiju, koju čine Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji do 2020. godine i Strategija razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji 2010-2020. godine.

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme

U pripremi je Zakon o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi, u cilju usklađivanja sa Direktivom 2014/61/EU o merama za smanjenje troškova postavljanja elektronskih komunikacionih mreža velikih brzina. Donet je Zaključak o usvajanju Akcionog plana za efikasno korišćenje telekomunikacione infrastrukture (SG 36/2017) kojim su definisane aktivnosti koje se odnose na iskorišćenje resursa državne telekomunikacione infrastrukture u cilju uspostavljanja jedinstvene nacionalne širokopojasne mreže. U novembru 2016. godine započet je projekat "Plan implementacije nacionalne širokopojasne mreže" koji uključuje analizu, planove i procenu troškova za dalji razvoj širokopojasnog pristupa (sprovodi se uz podršku Evropske banke za obnovu i razvoj). U novembru 2017. godine pokrenuta je javna nabavka "Analiza potreba i izrada idejnih projekata za izgradnju pristupnih širokopojasnih mreža na lokalnom nivou", kojom će se realizovati izrada tehničke projektne dokumentacije za određene opštine u RS.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: Usvajanje Zakona o širokopojasnoj komunikacionoj infrastrukturi; Povezivanje ustanova obrazovanja i kulture na AMRES; Priprema i planiranje za uspostavljanje jedinstvene nacionalne telekomunikacione mreže; Analiza, priprema i projektovanje pilot projekata; Operativno uspostavljanje jedinstvene nacionalne telekomunikacione mreže; Izgradnja pristupnih širokopojasnih mreža u opštinama širom zemlje.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Širokopojasni pristup internetu i IKT-u utiče na brže, sigurnije i efikasnije poslovanje čime se povećava produktivnost privrednih subjekata i smanjuju troškovi poslovanja. Na ovaj način, mala i srednja preduzeća povećavaju svoju konkurentnost na domaćem i međunarodnom tržištu (naročito kroz pristup elektronskom poslovanju). Ova reforma ima posebno pozitivan uticaj na razvoj ruralnih oblasti, povezivanje privrednih regiona, kao i na razvoj industrijskih zona i povećanje korišćenja novih tehnologija i inovacija u poslovanju. Reforma utiče pozitivno i na odluke potrošača. Omogućavanjem pristupa internetu, obezbeđuje se bolja dostupnost proizvodima, kao i pristup informacijama o ceni ili kvalitetu, na osnovu čega potrošač može lakše da donese odluku.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Izgradnja širokopojasnih komunikacionih mreža omogućava zapošljavanje, ali i rad preko interneta i porast broja radnih mesta u praktično svim sektorima, uključujući i sektor IKT. Podizanje nivoa znanja, kompetencija i veština u oblasti informaciono- komunikacionih tehnologija doprinosi mogućnostima zapošljavanja u IT oblasti, ali i drugim oblastima u kojima dolazi do uvođenja ili povećanja korišćenja novih tehnologija u poslovanju. Sprovođenje reforme obezbeđuje mogućnost pristupa internetu građanima, bez razlike i sa jednakim mogućnostima.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Nepravovremeno pronalaženje izvora finansiranja, kako bi se ispoštovali definisani rokovi, slaba saradnja između institucija, kao i institucija/preduzeća koja gazduju neiskorišćenim optičkim vlaknima.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2016 (PV)

2017

2018

Pokrivenost fiksnom širokopojasnom mrežom, % domaćinstava

89,2

90,8

92,5

Iskorišćenost fiksnog širokopojasnog pristupa, % domaćinstava

57,5

58,2

60,0

Pretplatnici širokopojasnih mreža velikih brzina, % pretplatnika >=30Mb/s

17,2

18,8

21,5


Izvor podataka: DESI indeks

4.3.6. Oblast TRGOVINSKE REFORME

a) Analiza glavnih prepreka

Puna realizacija investicija iz prethodnog perioda, ekonomski oporavak glavnih spoljnotrgovinskih partnera Srbije, povoljniji odnosi razmene i unapređenje poslovnog ambijenta doprineli su značajnom poboljšanju platnobilansne pozicije Srbije. Pored toga što Srbija nije u potpunosti integrisana u međunarodni ekonomski sistem, izazovi u ovoj oblasti su i: upotreba modernih tehnologija u proizvodnji koja treba da omogući pomeranje u pravcu obrade sa višim stepenom dodatne vrednosti, povećanje učešća izvoza high-tech proizvoda u ukupnom izvozu, veća orijentisanost domaćih proizvođača na zahteve potrošača, kao i zahteve tehničkih propisa i standarda, odnosno sprovođenje ocenjivanja usaglašenosti proizvoda sa tim zahtevima, uz dalje usklađivanje sistema standardizacije, metrologije i akreditacije sa zakonodavstvom i praksom EU.

Učešće izvoza robe i usluga u BDP-u raste i u trećem kvartalu 2017. iznosi 51,3% (2,1 pp više mg) čemu je najviše doprinelo jačanje eksterne tražnje u zemljama Evrozone. U prvih devet meseci 2017. zabeležen je rast spoljnotrgovinskog robnog prometa od 13,3% mg (25,4 mlrd. EUR), pri čemu je izvoz rastao po stopi od 13,4% (11,3 mlrd. EUR), blago više od uvoza koji je rastao 13,1% (14,2 mlrd. EUR). U istom periodu, deficit spoljnotrgovinske razmene je porastao za 11,8% mg (2,9 mlrd. EUR), dok je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 79,6% (u odnosu na 79,1% u istom periodu prošle godine). Odnos razmene (pokazatelj kupovne moći izvoza za jedinicu uvoza) je poboljšan na 3,1% u 2016. godini (2,2% u 2015).

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je najveća sa zemljama članicama EU, čak 64,9% ukupne razmene. U skladu sa trgovinskim delom Sporazuma o stabilizaciji I pridruživanju u 2017. godini se očekuje dalja liberalizacija u međusobnoj trgovini Srbije i EU, na tarifnim pozicijama na kojima su zadržana određena ograničenja (u vidu viših carinskih stopa ili kvantitativnih ograničenja). Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni kao rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda, gvožđa i čelika, drumskih vozila, kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.

Komparativne prednosti srpska privreda ostvaruje prvenstveno kod primarnih i proizvoda nižih faza prerade, koji dominiraju u strukturi srpskog izvoza (67% izvoza Srbije, naspram 31% izvoza u EU-28). Učešće izvoza high-tech proizvoda u 2016. od svega 6% u ukupnom izvozu Srbije znatno je ispod prosečnog nivoa EU-28 (26%). IKT sektor je ostvario izvoz od 740 mil. EUR u 2016. godini, dok je u prvom kvartalu 2017. rast izvoza u ovoj oblasti iznosio 21,7% mg.

Na "Doing business" listi, Srbija je prema indikatoru koji se odnosi na spoljnotrgovinsku razmenu zauzela 23. poziciju na rang listi od 190 zemalja, što je ujedno i najznačajniji rang unutar kompozitnog indikatora Uslovi poslovanja. Najvažnija aktivnost za dobar rang u ovoj oblasti je efikasna primena NCTS (novi carinski tranzitni sistem) tranzitnog postupka od strane Uprave carina, kao i uvođenje sistema elektronskog carinjenja.

Na polju efikasnosti tržišta roba (u okviru Globalnog indeksa konkurentnosti) Srbija je loše rangirana (110. pozicija na rang listi od 137 zemalja), uprkos konkurentnoj poziciji u segmentu broja procedura za otpočinjanje poslovanja (36. mesto na rang listi) i uvoznog koeficijenta od 61,6% BDP (30. pozicija). Između ostalih, razlog za ovako nisku poziciju leži u indikatoru sofisticiranosti kupaca gde je Srbija na veoma niskom nivou (128. pozicija). Kupci odluku o kupovini robe najčešće donose samo na osnovu niske cene, jer proizvođači ne vode računa o zahtevu potrošača koji su, iz kulturoloških ili istorijskih razloga, različiti po zemljama. Kompanije nisu dovoljno inovativne i orijentisane na kupce, što ograničava povećanje efikasnosti na robnom tržištu.

Široka disperzivnost izvoza obezbeđena je diversifikacijom SDI u veliki broj sektora koji proizvode razmenljiva dobra. Zabeležen je rast SDI od 12,2% mg (992 mil. EUR u prvom polugodištu 2017. godine), a gotovo trećina je bila usmerena u izvozno orijentisane delatnosti. Ukupne investicije rastu 1,3% mg u prvom kvartalu 2017. (procena RZS), a u prvih šest meseci 2017. očekuje se pozitivan doprinos javnih investicija, usled intenziviranja izvršenja kapitalnih rashoda (3 puta veće u odnosu na isti period prethodne godine).

Srbija nije u potpunosti integrisana u međunarodni ekonomski sistem, zbog toga što nije članica Svetske trgovinske organizacije (STO). STO broji 164 članice, pri čemu u Evropi samo još Srbija, BiH i Belorusija nisu deo ove organizacije. Proces pristupanja STO postaje sve kompleksniji, prosečno vreme pristupanja je od 6 produženo na 10 godina, a odugovlačenje procesa pristupanja donosi nove i teže uslove. Članstvo u STO je preduslov za EU članstvo. Iako je Srbija najveći deo obaveza u procesu pristupanja STO ispunila još 2010. godine, u okviru multilateralne saradnje (sistemska pitanja) trenutno je jedino otvoreno pitanje zabrana spoljnotrgovinskog prometa GMO proizvoda koji postoji u srpskim propisima. STO pravilo je da ne mogu postojati eksplicitne zabrane uvoza/izvoza (osim u izuzetnim situacijama posebno definisanim u STO sporazumima), ali je članicama STO dozvoljeno da samostalno propisuju način na koji se može obavljati spoljnotrgovinski promet GMO proizvoda. To i Srbiji omogućava uvođenje veoma restriktivnih uslova u skladu sa domaćim potrebama. Kada su u pitanju bilateralni pregovori za STO, neophodno je intenziviranje aktivnosti na bilateralnom planu sa Brazilom, Ukrajinom i Ruskom Federacijom, kao i obavljanje konsultacija sa delegacijama SAD i EU pri STO u Ženevi, kako bi se osigurala podrška za nastavak pregovora.

Usklađivanje nacionalnih sa tehničkim propisima Evropske unije i njihova efikasna primena kroz razvijen sistem infrastrukture kvaliteta su preduslov za uključivanje Srbije u međunarodne i evropske integracione tokove i obezbeđivanje slobodnog kretanja robe i usluga. Srbija je u velikoj meri uskladila svoje horizontalno tehničko zakonodavstvo, standarde i tehničke propise sa zakonodavstvom EU (do sada je preuzeto 97% standarda i oko 75% tehničkih propisa). U postupku preuzimanja harmonizovanog EU zakonodavstva, 6 (od ukupno 38) oblasti iz okvira Pregovaračkog poglavlja 1 - Sloboda kretanja robe stagniraju sa harmonizacijom, i to: oblast motornih vozila; građevinskih proizvoda; igračaka; eksploziva za civilnu upotrebu i pirotehničkih proizvoda; kulturnih dobara i eko dizajna; i energetske efikasnosti. U neharmonizovanoj oblasti, u skladu sa zahtevima Evropske komisije za uklanjanje nepotrebnih prepreka u trgovini, započete su aktivnosti revizije propisa radi njihovog usklađivanja sa članovima 34-36. Ugovora o funkcionisanju EU. Neophodno je intenziviranje ovih aktivnosti usvajanjem i implementacijom Akcionog plana za uređenje neharmonizovanog područja. Srpski standardi se donose u skladu sa Zakonom o standardizaciji (SG 36/09 i 46/15) i pravilima Instituta za standardizaciju Srbije, koja su usklađena sa pravilima međunarodnih i evropskih organizacija za standardizaciju, kao i Kodeksom dobre prakse za izradu, donošenje i primenu standarda iz Sporazuma o tehničkim preprekama trgovini STO. Institut za standardizaciju Srbije je od 1. januara 2017. godine postao punopravni član Evropskog komiteta za standardizaciju (CEN) i Evropskog komiteta za standardizaciju u oblasti elektrotehnike (CENELEC), čime je u znatnoj meri privrednicima iz Srbije olakšan pristup evropskim i drugim tržištima, a samim tim i poboljšana njihova konkurentska pozicija. Srbija bi trebalo da izvrši dalje usklađivanje sektorskog zakonodavstva i osigura bolju primenu tehničkih zahteva i standarda (Izveštaj EK o napretku R. Srbije za 2016. godinu, str. 37).

Strukturna reforma 15. UNAPREĐENJE USLOVA ZA BEZBEDNOST PROIZVODA I UKLANJANJE PREPREKA TRGOVINI

1. Opis strukturne reforme

Efikasan i međunarodno priznat sistem infrastrukture kvaliteta ima za cilj obezbeđenje uslova za stavljanje na tržište bezbednih i kvalitetnih proizvoda, kao jednog od ključnih preduslova za povećanje konkurentnosti srpske privrede, izvoza i privrednog rasta. Efikasan sistem IK obezbeđuje srpskim preduzećima i industriji okvir za primenu tehničkih propisa i standarda za proizvode i sisteme upravljanja (bezbednošću, kvalitetom, zaštitom životne sredine i dr.). Ova reforma je usmerena na dostizanje ravnomernog visokog stepena razvijenosti metrologije, standardizacije, akreditacije i ocenjivanja usaglašenosti, kao i na punu i efikasnu primenu propisa koji se odnose na slobodno kretanje robe, bez nepotrebnih tehničkih prepreka u trgovini.

Srednjoročni cilj reforme, u periodu od 2018 do 2020., je unapređenje uslova za bezbednost proizvoda i uklanjanje tehničkih prepreka u trgovini u sledećim oblastima: građevinski proizvodi, motorna vozila, hemijski proizvodi, pirotehnički proizvodi/eksplozivi za civilnu upotrebu, lična zaštitna oprema, medicinski uređaji i igračke, sa krajnjim ciljem jačanja konkurentnosti privrede u ovim oblastima. Ove oblasti predstavljaju deo oblasti pokrivene PG 1 za koje je nadležno više ministarstava. Ova reforma je usklađena sa NPAA i ciljevima Strategije unapređenja sistema IK u RS za period 2015-2020. i uključuje: (1) Harmonizaciju zakonodavstva sa EU; (2) Uređenje neharmonizovane oblasti; (3) Međunarodno priznat institucionalni okvir IK.

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme

Reforma ima širok obuhvat različitih industrijskih proizvoda iz nadležnosti različitih resora. ISS je preuzeo oko 98% evropskih standarda u srpsku standardizaciju. ATS je do oktobra 2017. akreditovao 547 tela za ocenjivanje usaglašenosti (TOU) u različitim oblastima. Ojačani su kapaciteti za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda realizacijom projekta nabavke laboratorijske opreme u vrednosti od 4,6 mil. EUR u okviru IPA 2013 programa. Oblast OU je delimično usklađena sa EU i uređena Zakonom o tehničkim zahtevima i ocenjivanju usaglašenosti (2009) a donošenje novog Zakona je planirano do kraja 2017. Potpuno su usklađene oblasti: bezbednost mašina; oprema i zaštitni sistemi namenjeni za upotrebu u potencijalno eksplozivnim atmosferama; buka; bezbednost liftova; elektromagnetska kompatibilnost; plovila za rekreaciju; gasni aparati; kristalno staklo; đubriva. Do kraja 2017. imenovano je ukupno 74 tela za sprovođenje OU prema tehničkim propisima. Nadzor na tržištu je uređen Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda i Zakonom o tržišnom nadzoru koji su u velikoj meri usklađeni sa EU. Sektor tržišne inspekcije, koji raspolaže sa 100 tržišnih inspektora, u 2016. godini izvršio je 5.009 kontrola usaglašenosti i bezbednosti proizvoda, doneo 589 odluka o preduzimanju korektivnih i restriktivnih mera i podneo 573 zahteva nadležnim pravosudnim organima zbog povrede tehničkih i bezbednosnih zahteva za proizvode.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: Harmonizacija propisa u skladu sa NPAA i AP za harmonizovanu oblast; Uređenje neharmonizovane oblasti sprovođenjem AP; Jačanje kapaciteta resornih ministarstava; Jačanje kapaciteta OT i institucija IK i održavanje njihovog statusa u evropskim i međunarodnim organizacijama, kao i jačanje tržišnog nadzora. Reforma u narednom programskom periodu u fokus stavlja sledeće oblasti: građevinski proizvodi, motorna vozila, hemijski proizvodi, pirotehnički proizvodi/eksplozivi za civilnu upotrebu, lična zaštitna oprema, medicinski uređaji i igračke.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Implementacija planiranih aktivnosti u okviru ove reforme direktno će doprineti stvaranju novih, povoljnih uslova za stavljanje proizvoda na tržište, tako što će primena novih propisa i standarda smanjiti troškove proizvodnje, povećati kvalitet proizvoda, smanjiti troškove ispitivanja i sertifikacije, a što će sve zajedno uticati na povećanje konkurentnosti domaćih firmi. Pored toga, ova reforma obezbeđuje efikasniji tržišni nadzor koji osigurava primenu tehničkih propisa, a samim tim i stavljanje bezbednih proizvoda na tržište. Novi harmonizovani zakonodavni okvir dovešće do ukidanja nepotrebnih prepreka u trgovini sa zemljama potpisnicama CEFTA sporazuma i EU.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Jačanje konkurentnosti nacionalne privrede utiče na rast zaposlenosti.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Smanjeni kapaciteti nadležnih institucija za potrebe harmonizacije propisa u skladu sa NPAA i AP za harmonizovanu oblast, predstavlja rizik koji se može izbeći adekvatnim obukama i povećanjem kadrova. Izostanak saradnje nadležnih institucija, kao potencijalni rizik, može se izbeći unapređenjem saradnje kroz PG 1, formiranjem koordinacionog tela, boljom razmenom informacija i sl. Neadekvatna implementacija tehničkog zakonodavstva, kao potencijalni rizik, može se izbeći, saradnjom sa nevladinim sektorom, Privrednom komorom Srbije, nadzornim organima, izveštavanje nacionalnim i evropskim institucijama i dr. Potencijalni gubitak članstva i raskidanje sporazuma sa relevantnim evropskim i međunarodnim organizacijama od strane nacionalnih institucja IK, može se sprečiti, pojačanim nadzorom nad njihovim radom, unapređenjem saradnje, razmenom informacija. Jedan od mogućih instrumenata za smanjenje i izbegavanje navedenih rizika, jeste obezbeđenje ekspertske i drugih vidova podrške kroz projekte i programe EU.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2014 (PV)

2015

2016

2017

2018

2019

Indeks implementacije pravila i principa jedinstvenog tržišta EU i STO/TBT sporazuma - CV: 56 (2020)

/

48

50

51

52

54

Udeo izvoznika u ukupnom broju MSPP - CV: 6,5% (2020)

4,3%

4,3%

4,5%

5%

5,5%

6%

Učešće izvoza u ukupnom prometu sektora MSPP - CV: 11,5% (2020)

9,1%

9,1%

9,5%

10%

10,5%

11%


4.3.7. Oblast OBRAZOVANJE I VEŠTINE

a) Analiza glavnih prepreka

Ulaganje u obrazovanje predstavlja neophodan preduslov za razvoj ljudskog kapitala, jer je dobro obrazovana i kompetentna radna snaga veoma važna za konkurentnost privrede - stimuliše domaće i strane investicije i omogućava razvoj proizvoda i usluga visoke dodate vrednosti. Međutim, brojni su izazovi vezani za obrazovanje i veštine u Srbiji: niska stopa obuhvata predškolskim vaspitanjem, neadekvatni kapaciteti sistema predškolskog vaspitanja i obrazovanja sa aspekta broja dece i mreže ustanova, niži kvalitet osnovnog obrazovanja koji se ogleda kroz sposobnost primene stečenih ključnih znanja i veština, neuređen sistem kvalifikacija koje se stiču obrazovanjem, nisko učešće stanovništva sa visokim obrazovanjem, neusklađenost kvalifikacija radne snage sa potrebama tržišta rada, "odliv mozgova".

Relativno nizak obuhvat neobaveznog predškolskog vaspitanja, ispod 50%, je karakteristika ovog vida obrazovanja u Srbiji (do 3 godine - 22,2%; od 3 do 5,5 godina - 39,5%), dok se u EU ustalio standard od preko 85%. Sa druge strane, obuhvat obaveznog predškolskog obrazovanja (od 5,5 do 6,5 godina) relativno je zadovoljavajući i iznosi 96,6%, iako postoje značajne razlike u zavisnosti od posmatranog regiona. Mrežu ustanova odnosno objekata predškolskog vaspitanja i obrazovanja u 2016/2017 čine 334 predškolske ustanove sa 2.682 objekata, što su neadekvatni kapaciteti sistema sa aspekta broja dece i mreže ustanova (posebno kod ruralnih i urbanih sredina).

Obrazovni sistem u Srbiji nije dovoljno inkluzivan, jer njegovi kapaciteti da odgovori na obrazovne potrebe različitih osetljivih društvenih grupa nedovoljno su razvijeni, kao i afirmativne mere za upis učenika iz porodica nižeg socioekonomskog statusa.

U populaciji osoba starijih od 15 godina oko 35% osoba nema završeno osmogodišnje osnovno obrazovanje ili ima završeno samo osmogodišnje osnovno obrazovanje (Popis 2011). Kvalitet osnovnog obrazovanja u Srbiji na nižem je nivou od proseka u zemljama OECD-a, mereno PISA48 testom iz 2012. - petnaestogodišnjaci iz Srbije u proseku su postigli 60 poena manje u odnosu na OECD prosek koji iznosi 500. Međutim, prema rezultatima TIMSS49 istraživanja iz 2015. godine, učenici iz Srbije ostvarili su iznad prosečne rezultate - prosečan skor za Srbiju iznosi 518 poena, 18 poena više u odnosu na međunarodni prosek. Za unapređenje nedovoljno zastupljenog preduzetničkog obrazovanja, započelo se sa osavremenjavanjem nastave za učenike od 5. do 8. razreda uvođenjem aktivnosti međupredmetnog uvezivanja sadržaja. Cilj je podsticanje dece na kreativno, procesno i projektno razmišljanje.

Iako je Srbija jedna od retkih zemalja gde srednje obrazovanje još uvek nije obavezno, u opšte i stručne srednje škole 2016. godine upisano je oko 95% učenika koji su završili osnovno obrazovanje. Zbog neusklađenosti kvalifikacija radne snage sa potrebama tržišta rada od septembra 2016. godine radi se na uvođenju koncepta Nacionalnog modela dualnog i preduzetničkog obrazovanja kojima bi učenici srednjih škola imali intenzivnu praktičnu pripremu u preduzećima u kojima bi se kasnije i zaposlila. U 13,8% srednjih stručnih škola na teritoriji Srbije postoje dualni obrazovni profili. Ukupan broj upisanih učenika u školskoj 2017/2018 je 4.559 (1.482 u dualne profile i 3.077 sa elementima dualnog obrazovanja), dok je prijavljeno 1.832 kompanije sa željom da uđu u realizaciju dualnog obrazovanja. Od ovog broja, ove školske godine licencirano je 205 kompanija koje će organizovati učenje kroz rad (67 kompanija za dualne obrazovne profile i 138 kompanija za obrazovne profile sa elementima dualnog obrazovanja). Posebno je važno, i to sa stanovišta lokalnog ekonomskog razvoja, to što određeni broj uključenih kompanija pripadaju kategoriji malih i srednjih preduzeća.

Učešće stanovništva sa visokim obrazovanjem u Srbiji je nisko i iznosi samo10,6% (Popis 2011). Situacija je nešto bolja ako se posmatra učešće visoko obrazovane radne snage u aktivnom stanovništvu - 24,4% (ARS, 2016). U oblasti visokog obrazovanja prepoznati su neki od ključnih izazova: upisne kvote koje ne odgovaraju potrebama tržišta (finansiranje fakulteta se ne zasniva na modelu zasnovanom na performansama, već prema broju odeljenja i nastavnika), dužina trajanja studiranja (otprilike dvostruko više od samog studijskog programa), ograničene mogućnosti za sticanje praktičnih znanja (privreda ne učestvuje u formulisanju kurikuluma, a studenti nisu podstaknuti da rade na svom usavršavanju i van fakulteta), upitan je kvalitet istraživačkih radova. Sa druge strane, izazovi su i nedovoljni prostor za nastavu (posebno u univerzitetskim centrima van Beograda), sa relativno zastarelom opremom za istraživanje, itd.

Trenutna ulaganja u obrazovanje, zbog neadekvatnog sistema obrazovanja, nisu održiva s obzirom na to da ne stvaraju visoko obrazovane mlade koji su konkurentni na tržištu rada. Nezaposlenost mladih uzrasta 15-29 godina je visoka, a stopa nezaposlenosti od 29,7% (ARS, 2016) jedan je od pokazatelja neadekvatnosti našeg sistema obrazovanja. Sa druge strane, nedostatak adekvatnih kadrova50 predstavlja jednu od najvećih prepreka u razvoju poslovanja, što je jasan pokazatelj da privreda sve teže pronalazi kvalitetne kadrove. Da bi se obezbedilo bolje usklađivanje ponude i tražnje izazov je uspostavljanje sistemskog praćenja potreba tržišta rada.

______________

48 The Programme for International Student Assessment (http://www.oecd.org/pisa) - je najveća međunarodna provera postignuća učenika koji su napunili 15 godina, a obavlja se svake tri godine. Podrazumeva proveru postignuća iz čitalačke, matematičke i naučne pismenosti, a od 2018. godine i finansijske pismenosti. Srbija nije učestvovala u PISA testiranju 2015. godine.

49Trends in International Mathematics and Science Study, http://www.ipisr.org.rs/timss/o_istrazivanju_timss - Projekat

Međunarodnog udruženja za evaluaciju obrazovnih postignuća se sprovodi na svake 4 godine, sa učenicima četvrtog i osmog razreda. Predstavlja test postignuća iz matematike i prirodnih nauka.

50 Izvor: Godišnja istraživanja Unije poslodavaca Srbije.

b) Izveštaj o sprovođenju preporuka iz maja 2017. godine

Sprovođenjem SR 16. Kvalifikacije orijentisane prema potrebama tržišta rada implementira se deo preporuke 6. EKOFIN (da se uvede dualno obrazovanje u stručnom obrazovanju i obuci u bliskoj saradnji sa socijalnim partnerima i poslovnom zajednicom). Na uvođenju koncepta Nacionalnog modela dualnog i preduzetničkog obrazovanja u Srbiji se radi od septembra 2016. godine, tako da trenutno u 13,8% srednjih stručnih škola na teritoriji RS postoje dualni obrazovni profili. Ukupan broj upisanih učenika u školskoj 2017/2018 je 4.559 (1.482 u dualne profile i 3.077 sa elementima dualnog obrazovanja), dok je licencirano 205 kompanija koje će organizovati učenje kroz rad (67 kompanija za dualne obrazovne profile i 138 kompanija za obrazovne profile sa elementima dualnog obrazovanja).

Strukturna reforma 16. KVALIFIKACIJE ORIJENTISANE PREMA POTREBAMA TRŽIŠTA RADA

1. Opis strukturne reforme

Svrha uspostavljanja Nacionalnog okvira kvalifikacija Srbije (NOKS) je uređenje I unapređivanje sistema kvalifikacija u skladu sa zahtevima društveno-ekonomskog razvoja, obezbeđivanje podrške primeni koncepta celoživotnog učenja i omogućavanje lakše pokretljivosti radne snage. Uspostavljanjem NOKS biće definisano šta svaki pojedinac može i zna da radi shodno stečenim kvalifikacijama. Takođe, uspostavljanje dualnog sistema obrazovanja, obezbediće lakšu tranziciju srednjoškolaca iz sveta obrazovanja u svet rada, odnosno obezbediće veću preduzimljivost i motivisanost srednjoškolaca za pokretanje sopstvenog biznisa i uključivanje u svet rada. Od navedenih reformi benefite će ostvarivati i poslodavci i pojedinci, a samim tim i društvo u celini.

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme Pripremljen je Nacrt Zakona o NOKS i sprovedena je javna rasprava, a u toku je priprema predloga Akcionog plana za uspostavljanje i implementaciju NOKS. Uspostavljena je jedinstvena baza kvalifikacija u koju je uneto 113 kvalifikacija, od kojih je 59 sa standardom kvalifikacija. Započete su aktivnosti na izradi tri profila sektora i izradi studija od značaja za uspostavljanje sistema NOKS.

Usvojen je Zakon o dualnom obrazovanju i započeta je izrada podzakonskih akata koji će, pored ostalog, omogućiti realizaciju postupka licenciranja privrednih subjekata za dualno obrazovanje. U toku je uspostavljanje analitičkog sistema za praćenje i vrednovanje dualnog i preduzetničkog obrazovanja, kreiranje obuke za instruktore koji će sprovoditi učenje kroz rad u privrednim subjektima, kao i kreiranje novih obrazovnih profila za dualni model obrazovanja.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: U cilju uspostavljanja i implementacije sistema NOKS planirano je usvajanje Zakona o nacionalnom okviru kvalifikacija Srbije, osnivanje Saveta za NOKS, Agencije za kvalifikacije i sektorskih veća kao institucionalnog okvira NOKS, uspostavljanje registra NOKS, razvijanje sistema validacije neformalnog i informalnog učenja koji će omogućiti da se kvalifikacije stiču i na osnovu radnog ili životnog iskustva kroz poseban postupak, kao i povezivanje NOKS sa Evropskim okvirom kvalifikacija.

U cilju implementacije sistema dualnog obrazovanja planirano je formiranje Komisije za razvoj i sprovođenje dualnog obrazovanja pri Vladi RS, donošenje podzakonskih akata u skladu sa Zakonom o dualnom obrazovanju, razvijanje i unapređivanje modela učeničkih zadruga, studentskih praksi i karijernog vođenja i savetovanja, modernizacija i kreiranje novih obrazovnih profila za dualni model obrazovanja, kao i uspostavljanje analitičkog sistema za praćenje i evaluaciju dualnog i preduzetničkog obrazovanja.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Uspostavljanjem sistema NOKS obezbeđuju se mehanizmi socijalnog partnerstva između svih činilaca na tržištu rada: obrazovni sistem redefiniše svoju ponudu na tržištu rada kada je reč o formalnom obrazovanju, a sa druge strane, pružaoci usluga neformalnog obrazovanja mogu na brz i efikasan način da ponudom akreditovanih programa obuka intervenišu na tržištu kompetencija. Povezivanjem sa EOK-om kvalifikacije stečene u Srbiji postaju vidljive i uporedive sa kvalifikacijama stečenim u drugim zemljama, prvenstveno EU. Sprovođenjem dualnog i preduzetničkog obrazovanja očekujemo unapređivanje ljudskog kapitala (znanja, veština i kompetencija), kao i unapređivanje konkurentnosti privrednih subjekata koji posluju u Srbiji.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Sprovođenje reformi doprineće smanjenju jaza između obrazovanja i potreba tržišta rada, obezbediće učešće socijalnih partnera u razvoju tržišno relevantnih kvalifikacija, a samim tim i poverenje u (tržišnu) relevantnost sistema obrazovanja u celini. Pohađanje programa dualnog i preduzetničkog obrazovanja unaprediće nivo kompetentnosti i zapošljivosti učenika i njihovu lakšu i brži integraciju u svet rada.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Potencijalni rizik može biti nizak nivo participacije privrednih subjekata i drugih socijalnih partnera u uspostavljanju sistema NOKS i u realizaciji modela dualnog obrazovanja.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2015 (PV)

2016

2017

Broj akreditovanih kvalifikacija u registru kvalifikacija (zasnovanih na standardu kvalifikacija i ishodima učenja) - CV: 150 (2020.)

0

59

62

Broj uspostavljenih ugovora između škola i kompanija

40

62

128

Broj učenika koji pohađa dualni sistem

510

1.000

4.559


4.3.8. Oblast ZAPOSLENOST I TRŽIŠTE RADA

a) Analiza glavnih prepreka

Tržište rada Srbije se poslednjih par godina nalazi u fazi ekspanzije (i pored negativnog demografskog trenda) sa rastom zaposlenosti, povećanjem aktivacije i smanjenjem nezaposlenosti stanovništva. Međutim, i dalje postoje brojni izazovi koji smanjuju kvalitet ljudskog kapitala kroz gubitak veština, samopouzdanja i motivacije: visoka stopa nezaposlenosti mladih i dugoročne nezaposlenosti (odlika strukturne nezaposlenosti), značajan deo zaposlenih koji radi izvan formalnog sektora, priliv nezaposlenih lica usled dovršetka procesa privatizacije i restrukturiranja preduzeća u državnom vlasništvu i javnog sektora, neadekvatni kapaciteti službe za zapošljavanje za pružanje kvalitetne usluge, kao i ograničeni učinak mera aktivne politike zapošljavanja.

Pozitivni trendovi na tržištu rada u Srbiji se nastavljaju, iako je učinak na zapošljavanje ispod nivoa u EU-28. Stopa zaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina od 48,2% u trećem kvartalu 2017. (EU-28: 53,6%, Q2 2017, Eurostat) predstavlja rast od 1,4 pp međugodišnje. Broj zaposlenih je porastao na 2,9 miliona (povećanje od 2,4% mg), kao rezultat većeg broja zaposlenih (2,2 miliona) u formalnom sektoru za 117 hiljada lica mg (najviše u Prerađivačkoj industriji i Uslugama smeštaja i hrane), dok je broj zaposlenih u "sivoj" ekonomiji smanjen za 49 hiljada lica mg, i u trećem kvartalu iznosi 628 hiljada neformalno zaposlenih (pretežno u poljoprivredi).

Stopa neformalne zaposlenosti iznosi 21,8% (ARS, Q3 2017), što je pad od 2,3 pp mg. Za rešavanje visokog učešća neformalnog zapošljavanja potrebna je široka lepeza mera, kako bi se smanjile štetne posledice na ekonomski razvoj zemlje, kao što su: smanjenje poreskih prihoda, ograničen pristup radnika socijalnoj zaštiti, neadekvatni radni ugovori, srazmerno niske plate i ranjivost kada izgube posao ili se penzionišu. Započeta je reforma radnog zakonodavstva s posebnim osvrtom na rad preko agencija za privremeno zapošljavanje, privremenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima i socijalnom preduzetništvu.

Nezaposlenost u Srbiji se nalazi na najnižem nivou u poslednjih par godina. Stopa nezaposlenosti stanovništva starosti 15 i više godina od 12,9% u trećem kvartalu 2017. (EU-28: 7,6%, Q2 2017, Eurostat) predstavlja pad za 0,9 pp međugodišnje. Međutim, prisutni su izazovi strukturalne nezaposlenosti, jer veliki broj nezaposlenih lica traže posao duže od godinu dana (stopa dugoročne nezaposlenosti 7,7%). Dugoročna nezaposlenost dovodi do zastarevanja znanja, a kako se verovatnoća nalaženja posla smanjuje proporcionalno dužini perioda nezaposlenosti, to može dovesti i do trajnog isključenja sa tržišta rada.

Mladi uzrasta 15-24 godine starosti u Srbiji, sa stopom nezaposlenosti od 28,8% (Q3 2017) i dalje su u znatno nepovoljnijem položaju u odnosu na njihove vršnjake u EU (EU-28: 16,9%, Q2 2017, Eurostat). Smanjenje stope nezaposlenosti mladih za 0,4 pp međugodišnje, nije samo rezultat smanjenja broja nezaposlenih, već i negativnog demografskog trenda, odnosno sve manjeg obima populacije uzrasta 15-24 godine. Gledano u odnosu na opštu populaciju (15+), stopa zaposlenosti mladih je više nego duplo manja (23,7% i 48,2% respektivno), dok je stopa nezaposlenosti više nego duplo veća (28,8% I 12,9% respektivno). Posebno ranjivu grupu na tržištu rada predstavljaju mladi koji nisu zaposleni i ne nalaze se u nekom od programa obuke ili obrazovanja (NEET) čije učešće u ukupnom broju mladih iznosi 17,1% u u trećem kvartalu 2017. godine (smanjenje za 1,1 pp međugodišnje). Omladinom ili mladima u Srbiji smatraju se lica od navršenih 15 do navršenih 30 godina života51, s obzirom na to da su globalne društvene promene dovele do fenomena "produžene mladosti" koja podrazumeva duži period procesa obrazovanja, kasniji ulazak na tržište rada, kao i kasnije zasnivanje braka i roditeljstva. Indikatori tržišta rada za mlade uzrasta 15-30 godina u Q3 2017 iznose: stopa aktivnosti 49,8%, stopa zaposlenosti 35,6%, dok je stopa nezaposlenosti 28,5%.

Položaj žena na tržištu rada je znatno nepovoljniji od muškaraca, gledano po svim pokazateljima, a razlika je najizraženija kod stope zaposlenosti koja iznosi 14,7 pp (55,8% za muškarce i 41,1% za žene, ARS, Q3 2017). Učešće žena među zaposlenima u Srbiji iznosi 44,2% (ARS, Q3 2017), iako je njihovo učešće u ukupnom broju stanovnika 51% (Popis, 2011).

Reintegracija na tržište rada viškova zaposlenih i dalje je izazov, jer iz portfolija Agencije za privatizaciju nije još uvek rešen status 144 preduzeća sa više od 50.000 zaposlenih. Za preko 25.000 zaposlenih koji su proglašeni kao višak u 2015. i 2016. godini, isplaćene su otpremnine. Ukupno smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru do septembra 2017. u odnosu na kraj 2014. iznosi oko 28.500 lica, uglavnom prirodnim odlivom. Nakon nekoliko krugova sveobuhvatne racionalizacije broja zaposlenih, danas u Srbiji imamo 6,4 zaposlena u javnoj upravi na 100 stanovnika, dok je prosek u Evropskoj uniji 8,5, što nas svrstava u jednu od zemalja sa najmanjim brojem zaposlenih u javnoj upravi u Evropi.

Službi za zapošljavanje u Srbiji nedostaju ljudski resursi i infrastruktura za pružanje kvalitetne podrške nezaposlenima, a posebno za unapređenje položaja na tržištu rada onih kategorija koje su identifikovane kao prioritetne (mladi, viškovi zaposlenih, dugoročno nezaposleni, korisnici novčane socijalne pomoći, žene itd.). Savetnik za zapošljavanje radi sa veoma velikim opterećenjem (aktuelno prosečno opterećenje je 1.180 nezaposlenih po savetniku), što smanjuje efikasnost mera APZ i njihovu primenu odnosno otežava ciljano uključivanje nezaposlenih u one mere APZ koje će najviše doprineti konkurentnijem istupanju lica na tržištu rada.

Da bi se obezbedilo bolje usklađivanje ponude i tražnje, odnosno povezivanje lica koja traže zaposlenje i poslodavaca koji nude posao (zapošljavaju), izazov je uspostavljanje sistemskog praćenja jaza u veštinama na tržištu rada. Potrebno je unaprediti metode i tehnike savetodavnog rada sa nezaposlenima i procene zapošljivosti svakog pojedinačnog lica u skladu sa njegovim karakteristikama (stepen obrazovanja, radno iskustvo, dodatna znanja i veštine, pol i dr.), kao i karakteristikama tržišta rada. Kroz projekat Svetske banke započelo se sa realizacijom procesa sertifikacije savetnika za zapošljavanje u NSZ.

______________

51 Zakon o mladima ("Službeni glasnik RS", broj 50/11)

b) Izveštaj o sprovođenju preporuka iz maja 2017. godine

Sprovođenjem SR 17. Unapređenje delotvornosti mera aktivne politike zapošljavanja sa posebnim fokusom na mlade, viškove i dugoročno nezaposlene implementira se deo preporuke 6. EKOFIN (da se ciljaju aktivne mere na tržištu rada za ugrožene grupe stanovništva, uključujući korisnike socijalne pomoći). Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja za 2017. godinu (SG 92/2016) utvrđene su kategorije teže zapošljivih lica koje imaju prioritet prilikom uključivanja u sve programe i mere aktivne politike zapošljavanja, a među njima se nalaze i radno sposobni korisnici novčane socijalne pomoći. Navedenim dokumentom se dalje definiše da u ukupnom broju nezaposlenih lica uključenih u program javnih radova, najmanje 70% nezaposlenih lica treba da pripada kategorijama teže zapošljivih lica. Zatim, korisnici novčane socijalne pomoći posebno su prepoznati kao jedna od ciljanih kategorija na koje se primenjuje subvencija za zapošljavanje nezaposlenih lica. Takođe, u cilju sprovođenja integrisanih usluga za korisnike novčane socijalne pomoći, odnosno adekvatne i blagovremene integracije ili reintegracije na tržište rada i u 2017. godini su potpisani protokoli o saradnji centara za socijalni rad i filijala NSZ. Kao rezultat ovih aktivnosti, u periodu januar-septembar 2017. godine u mere aktivne politike zapošljavanja uključeno je 8.481 korisnika novčane socijalne pomoći.

Strukturna reforma 17. UNAPREĐENJE DELOTVORNOSTI MERA AKTIVNE POLITIKE ZAPOŠLJAVANJA SA POSEBNIM FOKUSOM NA MLADE, VIŠKOVE I DUGOROČNO NEZAPOSLENE

1. Opis strukturne reforme

Unapređenje efikasnosti i efektivnosti mera APZ na osnovu analize potreba tržišta rada i položaja pojedinih kategorija nezaposlenih lica, kao i efekata sprovedenih mera APZ, treba da doprinese blagovremenoj, adekvatnoj i kvalitetnoj integraciji ili reintegraciji nezaposlenih lica u svet rada. Razvojem sistema ranog profilisanja nezaposlenih lica, kao integralnog dela reforme NSZ (kroz unapređenje metoda i tehnika savetodavnog rada i procene zapošljivosti) i uključivanjem kroz pakete usluga za mlade, viškove i dugoročno nezaposlene u mere APZ, doprinosi se podizanju zapošljivosti i zapošljavanju, odnosno konkurentnijem istupanju na tržištu radne snage. Mere APZ sprovode se u skladu sa godišnjim Nacionalnim akcionim planom zapošljavanja (NAPZ), kao osnovnim instrumentom operacionalizacije strateških ciljeva utvrđenih Nacionalnom strategijom zapošljavanja za period 2011-2020. godine. Ova reforma usklađena je i sa ciljevima definisanim u Programu reforme politike zapošljavanja i socijalne politike (ESRP).

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme

U okviru reforme NSZ u cilju unapređenja kvaliteta usluga NSZ, između ostalog i jačanjem kapaciteta zaposlenih kroz uspostavljanje sistema za internu sertifikaciju i obučavanje savetnika za zapošljavanje, tokom 2017. godine 542 (85,22%) savetnika je obuhvaćeno procesom sertifikacije (testirano), a 486 (76,42%) savetnika je sertifikovano (u odnosu na ukupan broj koji iznosi 636 savetnika za zapošljavanje/savetnika za zapošljavanje OSI zaposlenih u NSZ). Kada su u pitanju ciljne grupe, prepoznate u okviru strukturne reforme, odnosno mladi, viškovi i dugoročno nezaposleni, u periodu 01.01-30.09.2017. godine, u mere APZ, ukupno je uključeno: 40.862 lica (20.988 žena) iz kategorije mladih, što predstavlja 29,1% u odnosu na ukupan broj lica iz te kategorije (140.405 lica, od čega 73.244 žena); 9.646 lica (5.585 žena) iz kategorije višak zaposlenih, što predstavlja 20,5% u odnosu na ukupan broj lica iz te kategorije (46.982 lica, od čega 25.239 žena), I 58.197 lica (31.921 žena) iz kategorije dugoročno nezaposlenih, što predstavlja 13,4% u odnosu na ukupan broj lica iz te kategorije (433.909 lica, od čega 233.360 žena). Finaliziran je dokument Procena uspešnosti Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2011-2020. godine, za prvih pet godina od primene i utvrđivanja daljih pravaca do 2020. godine52, a izrađene su i analize Procena oblasti, opsega i efekata LAPZ u periodu 2010-2016. godine53, Procena javnih rashoda iz budžeta RS utrošenih u periodu 2013-2015. godine na politike usmerene ka povećanju zapošljivosti i zapošljavanje mladih i Analiza mera subvencionisanog zapošljavanja54. Urađena je evaluacija paketa usluga za mlade i mera APZ - stručna praksa i sticanje praktičnih znanja, koje realizuje NSZ i seta mera za mlade, koje podržava MOS, a sprovode kancelarije za mlade i organizacije civilnog društva, i date preporuke za unapređenje delotvornosti mera koje se pružaju nezaposlenim mladima.

Nalazi i preporuke analiza primenjeni su u procesu pripreme Predloga nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za 2018. godinu, čije se usvajanje očekuje do kraja 2017. godine. Na osnovu 4 raspisana konkursa MOS-a tokom 2016. godine, realizovano je 46 projekata od strane udruženja i jedinice lokalne samouprave koji su imali za cilj podsticanje i stimulisanje različitih oblika zapošljavanja, samozapošljavanja i preduzetništva mladih, a u 2017. nastavljeno je sa podrškom udruženjima i jedinicama lokalne samouprave kroz 29 projekata koji se trenutno sprovode i koji su usmereni ka zapošljavanju i preduzetništvu mladih.

Realizovana su četiri regionalna sastanka na temu "Uloga jedinica lokalne samouprave u ostvarivanju ciljeva politike zapošljavanja" u cilju intenziviranja dijaloga između nacionalnog i lokalnog nivoa, razmene iskustava između jedinica lokalne samouprave i lokalnih saveta za zapošljavanje o procesu realizacije lokalnih akcionih planova zapošljavanja. Učešće je uzelo 166 predstavnika 70 jedinica lokalne samouprave, NSZ, MRZBSP, drugih institucija i socijalnih partnera, donatora i eksperata.

U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: Dalje unapređenje politike zapošljavanja u skladu sa elementima utvrđenim u nacionalnom Akcionom planu za Poglavlje 19; Unapređenje zapošljivosti i podsticanje zapošljavanje kategorija teže zapošljivih lica kroz realizaciju ciljno orijentisanih mera aktivne politike zapošljavanja; Jačanje kapaciteta nosioca poslova zapošljavanja kako bi se obezbedila bolja usmerenost i veća efikasnost mera tržišta rada, posebno NSZ kroz proces reforme ove institucije; Unapređenje metoda i tehnika praćenja i procene mera aktivne politike zapošljavanja; Razvoj, jačanje saradnje i koordinacija aktivnosti iz sistema politike zapošljavanja aktera na lokalnom nivou.

MOS nastavlja da realizuje aktivnosti kojima se unapređuju uslovi za zapošljavanje, samozapošljavanje, preduzetništvo i zapošljivost mladih, s tim da će preciznije aktivnosti biti definisane u Akcionom planu za sprovođenje Nacionalne strategije za mlade za period 2018-2020. čije se donošenje očekuje u prvom kvartalu 2018. godine.

______________

52 U saradnji sa Međunarodnom organizacijom rada, Svetskom bankom i Evropskom komisijom.

53 Uz podršku projekta tehničke podrške iz IPA.

54 U okviru projekta "Podrška sprovođenju Programa reformi politike zapošljavanja i socijalne politike - ESRP u Republici Srbiji sa fokusom na politiku zapošljavanja i povećanja zapošljivosti mladih". Projekat finansira Vlada Švajcarske konfederacije preko Švajcarske agencije za razvoj i saradnju, a realizuje Tim za socijalno uključivanje I smanjenje siromaštva u saradnji sa MPNTR, MRZBSP i MOS.

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Uključivanjem mladih, viškova i dugoročno nezaposlenih u "ciljane" mere aktivne politike zapošljavanja, prema karakteristikama i interesovanjima lica, a u skladu sa principima rodne ravnopravnosti, posebno ukoliko se radi o merama usmerenim ka sticanju znanja, veština i radnog iskustva ili zapošljavanju/radnom angažovanju, odnosno razvoju preduzetništva, doprinosi se unapređenju položaja ovih kategorija nezaposlenih lica na tržištu rada i preveniraju se nepovoljni migratorni tokovi u vidu odliva mozgova (posebno mladih) i rad u sivoj ekonomiji. Takođe, kroz realizaciju programa i mera APZ utiče se na smanjenje dispariteta u razvijenosti regionalnih i lokalnih tržišta rada i decentralizaciju politike zapošljavanja, odnosno kreiranju i sprovođenju mera koje odgovaraju na stanje, kretanja, potrebe i mogućnosti lokalnih tržišta rada, čime se doprinosi stvaranju stabilnog i održivog tržišta rada koje karakteriše kvalitetan ljudski kapital kao preduslov rasta privredne i investicione aktivnosti.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

Planirano je podjednako uključivanje nezaposlenih muškaraca i žena u programe i mere APZ radi povećanja jednakih mogućnosti za zapošljavanje. Unapređenjem mera aktivne politike zapošljavanja, a naročito paketa usluga za mlade, kao i sprovođenje aktivnosti na realizaciji programa i mera koje se sprovode iz budžeta RS, doprineće sticanju znanja, veština, radnog iskustva mladih koje su važni za njihovu bržu tranziciju od obrazovanja ka tržištu rada, socijalno osnaživanje i upravljanje karijerom.

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Neaktivnost nezaposlenih na tržištu rada; Neusklađenost ponude i tražnje, odnosno neusaglašenost znanja, veština i kompetencija nezaposlenih lica sa zahtevima poslodavaca; Nedovoljna zainteresovanost poslodavaca za zapošljavanje/radno angažovanje lica iz kategorije teže zapošljivih; Neadekvatni kapaciteti NSZ.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2014 (PV)

2015

2016

Stopa dugoročne nezaposlenosti (procenat nezaposlenih koji godinu dana i duže traže posao u ukupnom broju aktivnih stanovnika) - CV 7% (2018)

12,8%

11,3%

9,9%*

Broj zaposlenih/radno angažovanih kroz mere aktivne politike zapošljavanja - CV 30.000 (2018)

16.800

41.891**

37.212***

Stopa dugoročne nezaposlenosti mladih (15-29) (procenat nezaposlenih mladih koji godinu dana i duže traže posao u ukupnom broju aktivnih stanovnika) - CV 7% (2018)

21,1%

18,9%

14,5%*


* ARS, RZS

**Sporazum o učinku Nacionalne službe za zapošljavanje / Izveštaj o realizaciji

*** Izveštaj o realizaciji NAPZ za 2016. godinu

4.3.9. Oblast SOCIJALNO UKLJUČIVANJE, SMANJENJE SIROMAŠTVA I JEDNAKE MOGUĆNOSTI

a) Analiza glavnih prepreka

Nivo izdvajanja za socijalnu pomoć u skladu je sa trenutnim nivoom razvoja u Srbiji, pa je ključni izazov u oblasti socijalne i dečije zaštite preraspodela ovih sredstva između postojećih programa da bi se povećala njihova dostupnost. Kako je siromaštvo rasprostranjeno i pogađa različite kategorije stanovništva, često i višestrukim faktorima deprivacije, osnovni problemi su: nepovezanost centara za socijalni rad međusobno i sa drugim institucijama, nedostatak socijalnih karata, nedovoljan kvalitet usluga, ali i slabi kontrolni i regulatorni mehanizmi.

Siromaštvo u Srbiji je rasprostranjeno, jer stopa apsolutnog siromaštva prema potrošnji55 pokazuje da poslednjih godina između 6% i 7,6% ukupne populacije ne može da zadovolji ni osnovne potrebe (7,3% u 2016. godini). Prema drugom pokazatelju, riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti bilo je izloženo 38,7% stanovništva (2,7 miliona stanovnika) u 2016. godini56, što ukazuje na to da je ugroženost u Srbiji veća nego u zemljama Evropske unije (EU-28: 23,8%, SILC, 2015). Prag rizika od siromaštva (relativna linija siromaštva) iznosio je 15.416,00 RSD (123 EUR) prosečno mesečno za jednočlano domaćinstvo.

Nejednakost raspodele dohotka je visoka, na šta nam ukazuje pokazatelj kvintilnog odnosa (S80/S20) - 20% najbogatijeg stanovništva imalo je 9,7 puta veći ekvivalentni dohodak u odnosu na 20% najsiromašnijih i Đini koeficijent koji iznosi 38,6 (što je iznad proseka ovog koeficijenta u EU-28 - 31, SILC, 2015).

Dinamika siromaštva varira u zavisnosti od starosnih grupa i radnog statusa.

Riziku od siromaštva najviše su izložena lica 18‒24 godine (32,7%), kao i lica mlađa od 18 godina (30,2%). U zavisnosti od radnog statusa, kod lica starih 18 i više godina, najizloženija riziku su nezaposlena lica (48%). Rizik od siromaštva dece je u velikoj meri uslovljena statusom njihovih roditelja na tržištu rada, posebno u kombinaciji sa ograničenim pristupom uslugama socijalne zaštite. U Srbiji, kao i u mnogim drugim zemljama, izražena je ugroženost pojedinih grupa kao što su Romi, pogotovo u neformalnim naseljima, interno raseljena lica, osobe sa visokim stepenom invaliditeta, stara lica bez penzije, lica bez obrazovanja ili sa niskim nivoom obrazovanja, stanovništvo izvan gradskih sredina. Mnoga siromašna domaćinstva su izložena višestrukim faktorima deprivacije, što zahteva složene intervencije preventivnog tipa, ali i mere aktivne inkluzije, koje kombinuju novčane naknade, zapošljavanje/aktivaciju korisnika i kvalitetne usluge integralne socijalne zaštite.

Rashodi za socijalnu zaštitu i sigurnost u Srbiji u 2016. godini iznosili su 23,4% BDP-a (RZS). Međutim, rashodi iskazani preko standarda kupovne moći su svega 2.397 PPS57 po stanovniku, što je tri puta manje nego u EU-28 (7.905, 2014, Eurostat). Manje izdatke od Srbije, iskazane preko standarda kupovne moći po stanovniku, imale su Turska i Rumunija.

U strukturi izdataka za socijalnu pomoć i transfere dominiraju rashodi za penzije čije se učešće u BDP smanjuje, sa 12,1% u 2015. na 11,8% u 2016. godini58. Rashodi za socijalnu pomoć iznose oko 3,7% BDP-a, što je u skladu sa trenutnim nivoom razvoja i uporedivo je sa izdvajanjima za ovu namenu u zemljama Jugoistočne Evrope. Međutim, izazov je preraspodela ovih sredstva između postojećih programa, jer veliki broj socijalno ugroženih ne dobija socijalnu pomoć iako bi trebalo da je dobija, dok sa druge strane prava iz socijalne zaštite ostvaruju i oni koji nisu socijalno ugroženi (na primer, dečije dodatke dobijaju i bolje stojeće porodice).

Za rešavanje ovog problema potrebno je uvođenje integrisanog sistema izrade socijalnih karata kroz povezivanje velikog broja različitih institucija (Poreska uprava, MUP, Katastar nepokretnosti, itd), jer centri za socijalni rad obavljaju svoje poslove u zatvorenom sistemu lokalnih informacionih sistema i nisu povezani ni međusobno ni sa drugim institucijama, odnosno registrima. To, sa jedne strane, izuzetno komplikuje procedure za stranke/korisnike socijalne zaštite koji su opterećeni dostavljanjem opsežne dokumentacije, a sa druge strane, povećava rizike zloupotrebe i time smanjuje pravednost distribucije sredstava.

Socijalna pomoć (koju pružaju centri za socijalni rad) i usluge i mere podrške u zapošljavanju (koje pruža NSZ) zahtevaju bolju integraciju i koordinaciju radi rešavanja problema lica koje se nalazi u stanju socijalne potrebe. Izazov u domenu socijalne zaštite je i kontinuirano unapređenje kvaliteta usluga, jačanje kontrolnih i regulatornih mehanizama, monitoringa i evaluacije. Inspekcija socijalne zaštite je u periodu 2013-2016. godine zabranila rad za 110 domova za stara lica (samo u 2016. izdala je 26 zabrana za rad ilegalnim domovima za stare).

Nivo rodne ravnopravnosti još uvek nije zadovoljavajući. Srbija je prva zemlja van EU koja je uvela Indeks rodne ravnopravnosti, a podaci pokazuju zaostajanje za prosekom zemalja članica EU u svim domenima rodne ravnopravnosti (osim domena moći), sa ozbiljnim jazom u domenima rada i novca. Jaz u platama između žena i muškaraca u Srbiji iznosi 11%59, što znači da zaposlene žene zarađuju 11% manje od muškaraca60. Iako žene čine 51% opšte populacije, i dalje ih je manje među donosiocima odluka: žene zauzimaju 35,6% poslaničkih mesta, a 23% su zastupljeni u Vladi. Kada je reč o rukovodećim pozicijama u javnim preduzećima došlo je do poboljšanja, jer je u 2016. čak 22% žena na pozicijama direktora i članova upravnih odbora što je povećanje od 9 pp u odnosu na 2015. (jedan od indikatora SR 10. Reforma javnih preduzeća).

Strukturna reforma 18. UNAPREĐENA ADEKVATNOST, KVALITET I TARGETIRANOST SOCIJALNE ZAŠTITE

1. Opis strukturne reforme

Obuhvata dve mere: Mera 1. Povećanje adekvatnosti novčanih davanja i unapređenje dostupnosti i kvaliteta usluga socijalne zaštite putem izmena u zakonodavstvu; i Mera 2. Informaciono povezivanje različitih sektora kako bi se obezbedilo da korisnici bez administrativnih prepreka mogu da ostvare socijalna prava i da se tako bolje targetira ukupna socijalna pomoć.

Preduslovi za povećanje adekvatnosti novčanih davanja su: povećanje pondera (davanja) za decu i mlade sa invaliditetom, relaksiranje imovinskih uslova, pre svega povećanje zemljišnog maksimuma u zavisnosti od kvaliteta zemljišta kod staračkih domaćinstava, u programu dečijih dodataka povećanje adekvatnosti za decu sa invaliditetom i povećanje obuhvata siromašne dece, povezivanje novčanih davanja sa odgovarajućim uslugama, preispitivanje opravdanosti postojanja davanja za pomoć i negu iz dva sistema (u sistemu penzijsko invalidskog osiguranja i u sistemu socijalne zaštite) i analiza visine osnovnog dodatka za pomoć i negu drugog lica.

Aktivnosti koje će doprineti ostvarenju ciljeva (ujednačene i kvalitetne usluge socijalne zaštite u mandatu lokalnih samouprava) su: izmena postojećih i donošenje novih propisa iz oblasti kontrolnih i regulatornih mehanizama, jačanje kontrolnih službi (kadrovsko i stručno), revizija merila i kriterijuma za utvrđivanje cena usluga socijalne zaštite, usklađivanje standarda usluga socijalne zaštite sa Dobrovoljnim evropskim okvirom kvaliteta usluga socijalne zaštite, primena mehanizma namenskih transfera za finansiranje usluga socijalne zaštite ka nerazvijenim opštinama u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, kao i dalje uključivanje što većeg broja različitih aktera, uključujući i organizacije civilnog društva, u sistem pružalaca usluga socijalne zaštite, istovremeno vodeći računa o kvalitetu, kroz jačanje inspekcije socijalne zaštite i uspostavljanje nadzora nad stručnim radom nad pružaocima usluga socijalne zaštite. Informacionim povezivanjem različitih sektora unutar MRZBSP, kao i između institucija od značaja, smanjiće se administrativne prepreke korisnicima prava iz oblasti socijalne zaštite, skratiti rok za ostvarivanje prava i povećati analitičke mogućnosti; Centrima za socijalni rad u postupcima rešavanja po zahtevima za priznavanje prava obezbediti uvid u evidencije drugih organa državne uprave i dati mogućnost da sami pribavljaju određene dokaze u postupku, što skraćuje postupak i samim tim olakšava pristup, a istovremeno je i mehanizam kontrole. Na ovaj način će se i skratiti postupci, i pojednostaviti administrativne prepreke, a i suziti polje za moguće zloupotrebe.

2. Sprovedene i planirane aktivnosti u pogledu realizacije strukturne reforme

Usvojen je Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom (decembar 2017. godine). Usvojena je Uredba o namenskim transferima u martu 2016. godine i primenjuje se raspodelom namenskih sredstva u skladu sa planiranim sredstvima u budžetu RS za tekuću godinu. U toku je izrada Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o socijalnoj zaštiti. U narednom trogodišnjem periodu planirano je sprovođenje sledećih aktivnosti: Revizija merila i kriterijuma za utvrđivanje cena usluga socijalne zaštite; Povećanje pondera (davanja) za decu i mlade sa invaliditetom, i relaksiranje imovinskih uslova, pre svega povećanje zemljišnog maksimuma u zavisnosti od kvaliteta zemljišta kod staračkih domaćinstava; Završetak procesa standardizacije usluga i licenciranja ustanova socijalne zaštite i stručnih radnika, uspostavljanje i jačanje programa edukacije, kao i izrada odgovarajućih podzakonskih akata; Unapređenje kvaliteta usluga socijalne zaštite; Usklađivanje zakonske regulative koja se odnosi na socijalnu zaštitu u cilju informacionog povezivanja različitih sektora; Povezivanje novčanih davanja sa odgovarajućim uslugama, preispitivanje opravdanosti postojanja davanja za pomoć i negu iz dva sistema (naknada po osnovu osiguranja i socijalno davanje) i analiza visine osnovnog dodatka za pomoć i negu drugog lica; Povećanje adekvatnosti novčanih davanja; Širenje regionalnih centara za porodični smeštaj i usvajanje i definisanje i unapređenje njihove kontrolne funkcije; Jačanje inspekcijskih službi (povećanje broja zaposlenih, uspostavljanje nove organizacije i načina rada).

3. Očekivani uticaj na konkurentnost

Preduslov za povećanje konkurentnosti i ostvarivanje privrednog rasta je postojanje sistema koji svojim građanima može da obezbedi pravo na adekvatnu i dostupnu socijalnu zaštitu.

Povećana adekvatnost novčanih davanja, bolji kvalitet usluga socijalne zaštite, veća dostupnost usluga, uspostavljeni kontrolni mehanizmi u sistemu socijalne zaštite, povećanje efikasnosti rada i ušteda vremena centara za socijalni rad, lakši pristup ostvarivanju prava i usluga, bolji obuhvat novčanim davanjima, pravednija raspodela novčanih sredstava, veća saradnja različitih sektora.

4. Očekivani efekat na zaposlenost i rodni aspekt

5. Potencijalni rizici u sprovođenju strukturne reforme

Neblagovremenost usvajanja izmena Zakona o socijalnoj zaštiti, kao i smanjenje sveukupnih sredstava za ove namene. Za uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema socijalne zaštite, neophodno je povezivanje više institucija, kao i otvaranje njihovih baza, što predstavlja jedan od najvećih potencijalnih rizika za sprovođenje ove mere.

6. Indikatori za praćenje sprovođenja strukturne reforme

 

2014 (PV)

2015

2016

Udeo neto dohotka korisnika NSP u liniji rizika siromaštva za jednočlano domaćinstvo - CV 80% (2020)

57%

53%

 

Udeo neto dohotka korisnika NSP u liniji rizika siromaštva za domaćinstvo sa dvoje odraslih i dvoje dece - CV 80% (2020)

69%

68%

 



Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print