Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print
05.01.2017.

Nacrt uredbe o metodologiji za izradu srednjoročnih planova - Tekst propisa


I UVODNE ODREDBE

Predmet i obim primene

Član 1.

Ovom uredbom se bliže uređuje forma i sadržina srednjoročnog plana, povezivanje sistema planiranja sa procesom izrade budžeta, proces izrade i donošenja srednjoročnog plana i izveštavanje o sprovođenju tog plana, kao i forma i sadržina izveštaja o sprovođenju srednjoročnog plana tokom prethodne fiskalne godine.

Postupanje u skladu sa ovom uredbom obezbeđuje:

  • objedinjavanje procesa srednjoročnog planiranja i izrade budžeta;
  • jednoobraznost srednjoročnih planova;
  • uspostavljanje internih struktura koje upravljaju procesom izrade i donošenja srednjoročnog plana;
  • efikasno izveštavanje o sprovođenju srednjoročnog plana.

Opšte odredbe ove metodologije obavezne su za sve obveznike srednjoročnog planiranja (u daljem tekstu: donosioci plana), a posebno je naznačeno koje su odredbe obavezne samo za korisnike budžetskih sredstava Republike Srbije, koji su direktni budžetski korisnici ili spadaju u krug indirektnih budžetskih korisnika za koje je Vlada utvrdila da su obavezni da izrađuju srednjoročne planove (u daljem tekstu: korisnici budžetskih sredstava)

II SADRŽINA SREDNjOROČNOG PLANA

 

Sadržina srednjoročnog plana

Član 2.

Srednjoročni plan ima sledeće obavezne delove i anekse:

1) Opšti deo, koji se sastoji od odeljaka čiji je naziv:

  • Kratak opis nadležnosti;
  • Organizaciona struktura;
  • Opis faktičkog stanja;
  • Opis željenog stanja;
  • Prioriteti;

2) Strateški deo, koji se sastoji od:

  • Ciljeva koji se žele postići;
  • Mera za postizanje ciljeva;
  • Pokazatelja učinka za merenje stepena ostvarenja ciljeva i realizacije mera;

3) Aneks 1, čiji je naziv: Plan normativnih aktivnosti;

4) Aneks 2, čiji je naziv: Srednjoročni okvir rashoda po programskoj klasifikaciji;

5) Aneks 3, čiji je naziv: Prikaz rezultata analize situacije;

6) Aneks 4, čiji je naziv: Tabelarni prikaz srednjoročnog plana.

Srednjoročnim planom ministarstva su obuhvaćeni i planovi organa uprave u sastavu tog ministarstava.

 

1. Opšti deo srednjoročnog plana

 

Kratak opis nadležnosti

Član 3.

U opštem delu srednjoročnog plana se daje sažeti prikaz nadležnosti donosioca plana koje su propisane aktima kojima se uređuje njegov delokrug, a u skladu sa kojima se plan donosi.

 

Organizaciona struktura

Član 4.

Opti deo srednjoročnog plana sadrži grafički prikaz organizacionih jedinica donosioca plana.

U opštem delu srednjoročnog plana daje se i spisak svih organa uprave u sastavu donosioca plana, koji učestvuju u realizaciji srednjoročnog plana u skladu sa svojim nadležnostima.

 

Opis faktičkog stanja

Član 5.

Opšti deo srednjoročnog plana sadrži:

1) osnovne informacije o trenutnom stanju u vezi sa vršenjem nadležnosti donosioca plana, uz navođenje i kratko obrazloženje osnovnih problema i rizika;

2) ključne nalaze analize efekata preuzete iz dokumenata javnih politika koji se sprovode srednjoročnim planom, dok detaljan prikaz rezultata analiza može biti predstavljen u okviru aneksa 3 srednjoročnog plana;

Osnovne informacije iz stava 1. ovog člana su, po pravilu, sadržane u dokumentima javnih politika koje donosilac plana realizuje u okvirima svojih nadležnosti, u kom slučaju se preuzimaju iz tih dokumenata, s posebnim osvrtom na promenu te faktičke situacije u odnosu na vreme kada su ti dokumenti doneti, ako je do takve promene u međuvremenu došlo.

Ako osnovne informacije, odnosno analize iz stava 1. ovog člana nisu dostupne, do njih donosilac plana može doći primenom tehnika analize propisanih uredbom koja uređuje upravljanje javnim politikama.

Opis faktičkog stanja se priprema na samom početku procesa izrade srednjoročnog plana, i predstavlja polaznu osnovu za pravilno definisanje opštih i posebnih ciljeva i mera koje srednjoročni plan obuhvata.

 

Opis željenog stanja

Član 6.

U delu opis željenog stanja predstavlja se društveno-ekonomsko stanje, koje donosilac plana želi da postigne sprovođenjem javnih politika u okvirima svojih nadležnosti, kao i načini na koje namerava da doprinese realizaciji željenog društveno-ekonomskog stanja.

 

Prioriteti

Član 7.

U delu opis željenog stanjase navodi spisak:

1) posebnih ciljeva koje je donosilac plana identifikovao kao prioritetne za postizanje tokom trogodišnjeg perioda, za koji se srednjoročni plan donosi, a u skladu sa usvojenim dokumentima javnih politika i prioritetima Vlade iskazanim u programu Vlade;

2) mera za postizanje prioritetnih posebnih ciljeva utvrđenih tačkom 1) ovog stava;

3) javnih investicija koje donosilac plana planira da sprovede tokom trogodišnjeg perioda za koji se srednjoročni plan donosi.

Donosilac plana po pravilu identifikuje najviše tri posebna cilja koje smatra svojim prioritetima.

Spisak iz stava 1. ovog člana revidira na godišnjem nivou.

Ako je donosilac plana korisnik budžetskih sredstava, prioriteti prikazani u okviru ovog odeljka srednjoročnog plana predstavljaju prilog za Akcioni plan za sprovođenje programa Vlade, koji izrađuje Republički sekretarijat za javne politike u saradnji sa tim donosiocem plana.

 

2. Strateški deo srednjoročnog plana

 

Ciljevi

Član 8.

U strateškom delu srednjoročnog plana navode se ciljevi koji treba da se postignu sprovođenjem tog plana, i to:

1) opšti ciljevi, koji su projekcija željenog stanja na nivou društva u određenom sektoru u kom donosilac plana deluje, a koji su po pravilu dugoročni ciljevi;

2) posebni ciljevi, koji su projekcija ishoda realizacije jedne ili više mera koje donosilac plana realizuje, a koji su po pravilu srednjoročni ciljevi.

Ciljevi se utvrđuju u skladu sa rezultatima analiza faktičkog stanja, i njihovo postizanje treba da omogući otklanjanje ili smanjenje glavnih uzroka ključnih problema.

Opšti i posebni ciljevi se u srednjoročni plan preuzimaju iz važećih dokumenata javnih politika, a izuzetno poseban cilj može biti utvrđen i srednjoročnim planom, ako je to potrebno kako bi se definisala nova mera, pod uslovom da je taj poseban cilj usklađen sa prioritetima iz Programa Vlade, odnosno Akcionog plana za sprovođenje programa Vlade (u daljem tekstu: prioriteti Vlade).

 

Mere

Član 9.

U strateškom delu srednjoročnog plana navode se mere koje se preduzimaju u pravcu postizanja posebnih ciljeva.

Za svaku od mera preciziraju se:

1) period njenog sprovođenja;

2) procena finansijskih sredstava neophodnih za njenu realizaciju;

3) programska aktivnost i/ili projekat iz budžeta kojim se obezbeđuju sredstva za njeno finansiranje;

4) opis mere uz navođenje dokumenta javne politike iz koga je ona preuzeta;

5) rizike i preduslove za ostvarenje mera, ako postoje;

6) pokazatelji učinka kojima se prati rezultat njene realizacije.

U cilju postizanja utvrđenih posebnih ciljeva, moguće je kombinovati različite vrste mera.

Mere se u srednjoročni plan preuzimaju iz važećih dokumenata javnih politika, a izuzetno mera može biti utvrđena i srednjoročnim planom, pod uslovom da nije u suprotnosti sa posebnim ciljevima utvrđenim dokumentima javnih politika ili srednjoročnim planom, a pre svega sa prioritetima Vlade.

 

Pokazatelji učinka za merenje stepena postizanja ciljeva i realizacije mera

Član 10.

Za sve ciljeve i mere utvrđene srednjoročnim planom navode se i pokazatelji učinka, koji omogućavaju praćenje i merenje stepena njihovog postizanja, odnosno realizacije, te njihove bazne i ciljne vrednosti tokom perioda za koji se srednjoročni plan donosi.

Pokazatelji učinka mogu biti:

  • pokazatelji efekata, kojima se mere dugoročne promene u privredi i društvu nastale postizanjem opštih ciljeva;
  • pokazatelji ishoda, kojima se meri stepen postizanja posebnih ciljeva;
  • pokazatelji izlaznog rezultata, kojima se mere rezultati realizacije konkretnih mera, u odnosu na ulazne rezultate.

 

3. Aneksi srednjoročnog plana

 

Aneks 1: Plan normativnih aktivnosti

Član 11.

Obavezu izrade Plana normativnih aktivnosti ima ministarstvo, posebna organizacija i služba Vlade.

U okviru ovog aneksa donosilac plana daje pregled svih propisa/akata koje planira da usvoji, odnosno da dostavi u dalju proceduru usvajanja, tokom prve godine na koju se srednjoročni plan odnosi.

Za svaki od propisa/akata navodi se:

1) pravni osnov za donošenje, odnosno predlaganje;

2) predmet uređenja;

3) stepen prioriteta, koji se određuje u skladu sa Instrukcijama Generalnog sekretara Vlade;

4) referentni dokument (propis, odnosno dokument javne politike kojim je predviđena ta normativna aktivnost);

5) povezanost sa Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU; i

6) mesec u kom se dostavlja Vladi u dalju proceduru usvajanja.

Ovaj aneks predstavlja predlog organa državne uprave za plan rada Vlade, na osnovu kog Generalni sekretarijat Vlade izrađuje Godišnji plan rada Vlade.

 

Aneks 2: Srednjoročni plan rashoda po programskoj klasifikaciji

Član 12.

 

U okviru Srednjoročnog plana rashoda po programskoj klasifikaciji donosilac plana daje pregled svojih budžetskih programa, programskih aktivnosti i projekata, kao i projekciju potrebnih finansijskih sredstava za njihovo sprovođenje tokom trogodišnjeg perioda za koji se srednjoročni plan donosi, po izvorima finansiranja. Projektovani rashodi i izdaci uključuju sredstva se realizaciju mera predviđenih srednjoročnim planom.

 

Aneks 3: Prikaz rezultata analize situacije

Član 13.

U okviru Prikaza rezultata analize situacije donosilac plana predstavlja detaljnu analizu efekata preuzetu iz dokumenta javnih politika, kojim je realizacija utvrđenih mera predviđena, odnosno u nedostatku te analize rezultate analize efekata koju je sproveo prilikom definisanja tih mera, u skladu sa metodologijom koja bliže uređuje proces upravljanja javnim politikama.

Ovaj aneks nije obavezni deo srednjoročnog plana, već ga donosilac plana sačinjava ako proceni da je predstavljanje opsežnih rezultata analize efekata konkretnih mera od važnosti za koordinaciju planiranja, osim ako konkretne mere nisu analizirane u važećim dokumentima javnih politika, kada je ovaj aneks obavezan.

 

Aneks 4: Tabelarni prikaz srednjoročnog plana

Član h.

U okviru Tabelarnog prikaza srednjoročnog plana....

...Godišnji plan rada.

 

III OBJEDINjAVANjE PROCESA SREDNjOROČNOG PLANIRANjA I IZRADE BUDžETA KORISNIKA BUDžETSKIH SREDSTAVA REPUBLIKE SRBIJE

 

Svrha uspostavljanja objedinjenog procesa srednjoročnog planiranja i izrade budžeta

Član 14.

Svrha uspostavljanja objedinjenog procesa srednjoročnog planiranja i izrade budžeta jeste obezbeđenje uslova za realizaciju mera, odnosno postizanje ciljeva usvojenih javnih politika optimalnom alokacijom i trošenjem sredstava, a čime se omogućava efikasno upravljanje javnim finansijama.

Objedinjeni proces omogućava da:

  • javne politike budu iskazane kroz opšte ciljeve, posebne ciljeve i mere institucija, sa jasno definisanim rokovima, troškovima realizacije i odgovornostima;
  • javne politike budu finansirane u skladu sa prioritetima Vlade i srednjoročnim okvirom rashoda;
  • sprovođenje javnih politika bude adekvatno koordinisano i praćeno od strane Vlade, uz blagovremeno izveštavanje Narodne skupštine i javnosti o postignutim rezultatima.

Objedinjeni proces srednjoročnog planiranja sprovodi se kroz Jedinstveni informacioni sistem, uspostavljen u skladu sa Zakonom.

 

Kalendar objedinjenog procesa

Član 15.

Proces planiranja i proces izrade budžeta se odvijaju kontinuirano tokom godine, a rokovi za ključne korake u ovim procesima su utvrđeni zakonom kojim se uređuje planski sistem, zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, ovom uredbom i propisima koji uređuju rad Vlade.

Godišnji kalendari planiranja i izrade budžeta na nivou korisnika budžetskih sredstava (budžetski kalendar) odražavaju povezanost procesa izrade srednjoročnog plana, utvrđivanja prioriteta finansiranja i izrade budžeta.

Godišnji kalendar planiranja podrazumeva dve faze:

1) fazu analize i planiranja (strateški deo ciklusa); i

2) fazu izrade srednjoročnog plana.

 

Faza analize i planiranja

Član 16.

Prvi korak – Analiza rezulatata postignutih u prethodnoj godini

Faza analize i planiranja otpočinje analizom situacije u delokrugu korisnika budžetskih sredstava. U ovoj fazi korisnik budžetskih sredstava vrši analizu rezultata ostvarenih tokom prethodne fiskalne godine, odnosno uspešnost postizanja posebnih ciljeva i učinaka mera predviđenih srednjoročnim planom, na osnovu čega izrađuje godišnji izveštaj o sprovođenju srednjoročnog plana. i objavljuje ga na svojoj internet stranici.

Drugi korak – Dostavljanje izveštaja o sprovođenju srednjoročnog plana

Korisnik budžetskih sredstava godišnji izveštaj iz stava 1. ovog člana objavljuje na svojoj internet stranici i unosi ga u Jedinstveni informacioni sistem do 1.marta tekuće godine (najkasnije 15 dana pre isteka roka za dostavljanje instrukcija za predlaganje prioritenih oblasti finasiranja, propisanih zakonom koji uređuje budžetski sistem).

Treći korak – Izrada i dostavljanje smerinica od strane RSJP (u roku propisanom za Instrukcije MF)

Na osnovu prikupljenih godišnjih izveštaja o sprovođenju srednjoročnih planova iz stava 2. ovog člana, Republički sekretarijat za javne politike vrši analizu postignutih rezultata i ako proceni da je to potrebno daje smernice korisniku budžetskih sredstava u vezi sa ciljevima i merama čije sprovođenjetreba da obuhvati srednjoročnim planom za naredni trogodišnji period. Ove smernice Republički sekretarijat za javne politike dostavlja korisnicima budžetskih sredstava, u roku propisanom za dostavu instrukcije za predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja koju izrađuje ministarstvo nadležno za poslove finansija.

Četvrti korak – Izrada nacrta srednjoročnog plana

Na osnovu rezultata analize iz stava 1. ovog člana, prioriteta Vlade i svojih prioriteta, te smernica iz stava 3. ovog člana, instrukcije za predlaganje prioritetnih oblasti finansiranja ministarstva nadležnog za poslove finansija, kao i ograničenja ukupnih rashoda za korisnike budžetskih sredstava (srednjoročni okvir rashoda), korisnik budžetskih sredstava otpočinje pripremu srednjoročnog plana za naredni trogodišnji period.

Ako je tokom prethodne fiskalne godine došlo do izmene relevantnih dokumenata javnih politika, pravnog okvira, proioriteta Vlade, prioriteta korisnika budžetskih sredstava ili su nastupili novi rizici, korisnik budžetskih sredstava procenjuje i da li su prethodno utvrđeni posebni ciljevi i mere za njihovo postizanje ostvarivi u novonastalim okolnostima, kao i da li je potrebno utvrditi nove posebne ciljeve i mere, odnosno nove mere kojima bi se pospešilo postizanje postojećih posebnih ciljeva.

U ovoj fazi korisnik budžetskih sredstava vrši reviziju troškova koji se odnose na postojeće aktivnosti i projekte i utvrđuje sredstva potrebna za realizaciju novih mera.

Finansijska sreodstva za realizaciju novih mera obezbeđuju se:

1) iz sredstava ostvarenih uštedama u sprovođenju drugih mera;

2) redistribucijom sredstava sa mera nižeg prioriteta;

3) iz donacija i instrumenta za pretpristupnu pomoć Evropske unije;

4) na osnovu zahteva za dodatnim budžetskim sredstvima.

Zahtev iz stav 7. tačka 4) ovog člana, zajedno sa revidiranim troškovima,korisnik budžetskih sredstava, upućuje ministarstvu nadležnom za poslove finansija, u okviru predloga za prioritetne oblasti finansiranja (POF) najkasnije do 15. aprila tekuće godine (u roku za dostavu tog predloga, propisanim zakonom koji uređuje budžetski sistem).

Republički sekretarijat za javne politike vrši analizu dostavljenih predloga za prioritetne oblasti finansiranja, na osnovu koje sačinjava izveštaj Vladi o tome koje od predloženih novih mera su u skladu sa usvojenim dokumentima javnih politika i prioritetima Vlade. kako bi

Vlada na osnovu prikupljenih predloga za prioritetne oblasti finansiranja i izveštaja iz stava 9. ovog člana donosi odluku koje nove mere treba da budu obuhvaćene Fiskalnom strategijom, ikako bi se obezbedila sredstva za njihovo finasiranje u okviru ograničenja ukupnih rashoda za korisnike budžetskih sredstava tokom narednog trogodišnjeg perioda (srednjoročni okvir rashoda).

 

Faza izrade srednjoročnog plana

Član 17.

Faza izrade srednjoročnog plana otpočinje kada ministarstvo nadležno za poslove finansija dostavi korisnicima budžetskih sredstava uputstvo za pripremu budžeta za narednu fiskalnu godinu, koje sadrži smernice za izradu srednjoročnog plana.

Korisnik budžetskih sredstava dužan je da usklađuje svoj srednjoročni plan sa utvrđenim srednjoročnim okvirom rashoda.

Korisnik budžetskih sredstava je dužan da Republičkom sekretarijatu za javne politike i Generalnom sekretarijatu Vlade, najkasnije do 1. septembra tekuće godine, kroz Informacioni sistem za planiranje, praćenje, koordinaciju javnih politika i izveštavanje (u daljem tekstu: Informacioni sistem), dostavi na mišljenjenacrt srednjoročnog plana, izrađen u skladu sa predlogom finansijskog plana .

Nakon usvajanja budžeta od strane Narodne skupštine, korisnik budžetskih sredstava je dužan da nacrt srednjoročnog plana uskladi sa usvojenim budžetom i mišljenjima Republičkog sekretarijata za javne politike i Generalnog sekretarijata Vlade, te da konačnu, usvojenu verziju srednjoročnog plana do 31. decembra tekuće godine objavi na svojoj internet stranici i dostavi kroz Informacioni sitem Generalnom sekretarijatu Vlade.

Generalni sekretarijat Vlade na osnovu planova normativnih aktivnosti, koji su sastavni deo srednjoročnih planova, priprema predlog Godišnjeg plana rada Vlade.

 

 

IV INTERNE STRUKTURE ZA IZRADU I DONOŠENjE SREDNjOROČNOG PLANA

 

Uloga i struktura grupe za izradu srednjoročnog plana

Član 18.

Izrada srednjoročnog plana predstavlja sveobuhvatni godišnji planski proces, u kom na organizovan način učestvuju predstavnici svih organizacionih jedinica i organa u sastavu donosioca plana .

Radi efikasnog planiranja, donosilac plana uspostavlja grupu za izradu srednjoročnog plana,koju čine predstavnici (rukovodioci) organizacionih jedinica zaduženih za obavljanje poslova iz nadležnosti donosioca plana, predstavnici (rukovodioci) organizacionih jedinica zaduženih za poslove planiranja, finansija i studijsko-analitičke poslove, te predstavnici organa u sastavu.

 

Zadaci grupe za izradu srednjoročnog plana

Član 19.

Zadatak grupe za izradu srednjoročnog plana je da:

1) koordinira poslove i aktivnosti tokom izrade srednjoročnog plana, u skladu sa zakonom i ovom uredbom;

2) utvrdi opšte i posebne ciljeve, mere i pokazatelje učinka kojima se meri stepen postizanja ciljeva, odnosno realizacije mera;

3) od svih utvrđenih posebnih ciljeva identifikuje najviše tri koja smatra prioritetnim, u periodu za koji se planira;

4) predloži rukovodiocu donosioca plana da usvoji srednjoročni plan u kome će opšti ciljevi i prioritetni posebni ciljevi biti definisani u skladu sa tač. 2) i 3) ovog stava;

5) nakon usvajanja srednjoročnog plana prati njegovu realizaciju i razmatra potrebu usaglašavanja ciljeva, mera i rokova predviđenih tim planom, u narednom ciklusu planiranja.

Poslove iz stava 1. tačka 2) i 3) grupa za izradu srednjoročnog plana preduzima u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za javne politike. Izuzetno od stava 1. tačka 3) ovog člana, uz saglasnost Republičkog sekretarijata za javne politike, grupa za izradu srednjoročnog plana može identifikovati veći broj prioritetnih ciljeva, ako na potrebu za tim ukazuju prioriteti Vlade i usvojeni dokumenti javnih politika.

 

Usvajanje srednjoročnog plana

Član 20.

Srednjoročni plan usvaja rukovodilac donosioca plana i taj plan se objavljuje na internet stranici donosioca plana najkasnije 31. decembra tekuće godine.

Srednjoročni plan korisnika budžetskih sredstava rukovodilac usvaja u roku pripisanom stavom 1. ovog člana po pribavljanju mišljenja:

  • Republičkog sekretarijata za javne politike, koji proverava usklađenost srednjoročnog plana sa usvojenim javnim politikama i ostalim relevantnim planskim dokumentima;
  • Generalnog sekretarijata Vlade, koji proverava usklađenost plana normativnih aktivnosti, u saradnji sa Republičkim sekretarijatom za zakonodavstvo.

Republički sekretarijat za javne politike i Generalni sekretarijat Vlade su u obavezi da mišljenje iz stava 2. ovog člana dostave donosiocu plana najkasnije u roku od 30 dana od dostavljanja nacrta tog srednjoročnog plana na mišljenje.

 

V SPROVOĐENjE, PRAĆENjE, VREDNOVANjE I IZVEŠTAVANjE

 

Sprovođenje srednjoročnog plana

Član 21.

Srednjoročni plan, odnosno mere koje su njim utvrđene sprovode se na način i u rokovima predviđenim tim planom.

Praćenje sprovođenja i vrednovanje rezultata

Član 22.

Donosilac plana dužan je da prati sprovođenje mera i stepen postizanja posebnih ciljeva utvrđenih srednjoročnim planom.

Praćenje sprovođenja mera i stepena postizanja posebnih ciljeva vrši se preko pokazatelja učinka utvrđenih srednjoročnim planom.

Prilikom analize ostvarenih rezultata u prethodnoj fiskalnoj godini, donosilac plana procenjuje efikasnost, efektivnost i održivost mera koje je sprovodio, stepen postizanja posebnih ciljeva, te njihov doprinos dinamici i efektima sprovođenja javnih politika sadržanih u dokumenatima javnih politika.

Kroz praćenje sprovođenja srednjoročnih planova donosilaca planova koji su korisnici budžetskih sredstava:

  • Republički sekretarijat za javne politike prati stepen postizanja ciljeva i prioriteta predviđenih Planom razvoja, Nacionalnim razvojnim (investicionim) planom, Akcionim planom za sprovođenje programa Vlade i važećim dokumentima javnih politika;
  • Generalni sekretarijat Vlade prati realizaciju Godišnjeg plana rada Vlade.

 

Izveštavanje o postignutim rezultatima

Član 23.

Donosilac plana izrađuje godišnji izveštaj o sprovođenju srednjoročnog plana tokom prethodne fiskalne godine (u daljem tekstu: godišnji izveštaj) u Jedinstvenom informacionom sistemu, najkasnije do 1. marta tekuće za prethodnu godinu i dužan je da taj izveštaj učini dostupnim javnosti objavljivanjem na svojoj internet stranici, u tom roku.

Donosilac plana koji je korisnik budžetskih sredstava izveštanjanj vrši u proceduri propisanoj članom 16. stav 1. i 2. ovog pravilnika

 

Sadržaj godišnjeg izveštaja

Član 24.

Godišnji izveštaj sadrži:

1) prikaz postignutih vrednosti pokazateljaishoda i izlaznog rezultata tokom prethodne fiskalne godine;

2) obrazloženje stepena postignutosti posebnih ciljeva, te njihov doprinos dinamici i efektima sprovođenja javnih politika sadržanih u dokumenatima javnih politika, obrazloženje mera koje su planirane a nisu realizovane, kao i obrazloženje mera koje nisu bile predviđene srednjoročnim planom ali su ipak realizovane zbog promenjenih okolnosti koje su nastupile tokom sprovođenja tog plana. U godišnjem izveštaju obrazlažu se i razlozi nastalih odstupanja u pogledu rokova ili vrednosti.

Na bazi dostavljenih godišnjih izveštaja:

  • Republički sekretarijat za javne politike izrađuje Godišnji izveštaj o rezultatima sprovođenja javnih politika i prioritenih ciljeva Vlade;
  • Generalni sekretarijat Vlade izrađuje Godišnji izveštaj o radu Vlade.

 

VI PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 

Stupanje na snagu

Član 25.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije”, a počinje da se primenjuje.

Opšti cilj Poseban cilj Budžetski program
Naziv opšteg cilja 1 Naziv posebnog cilja 1.1. Naziv budžetskog programa 1
  Naziv posebnog cilja 1.2.  
  Naziv posebnog cilja 1.3. Naziv budžetskog programa 2
Naziv opšteg cilja 2 Naziv posebnog cilja 2.1. Naziv budžetskog programa 3
  Naziv posebnog cilja 2.2.  
  Naziv posebnog cilja 3.3. Naziv budžetskog programa 2
Naziv opšteg cilja 3 Naziv posebnog cilja 3.1. Naziv budžetskog programa 4
  Naziv posebnog cilja 3.2.

Naziv opšte cilja 1.


Opis opšteg cilja 1 uz obrazloženje razloga njegovog uspostavljanja, problema koji tretira, načina na koji doprinosi postizanju vizije i misije, i navođenje strateškog ili zakonodavnog uporišta.

Naziv pokazatelja Bazna vrednost u 2016. god. Ciljna vrednost u 2019. god.
1.    
2.    
3.  

Naziv posebnog cilja 1.1.


Opis posebnog cilja 1.1. uz obrazloženje razloga njegovog uspostavljanja, problema koji tretira, doprinosa postizanju opšteg cilja 1, navođenje strateškog ili zakonodavnog uporišta, perioda na koji se odnosi, kao i spiska mera koje će biti realizovane u narednom trogodišnjem periodu a koje treba da omoguće njegovo ostvarenje.

Naziv pokazatelja Bazna vrednost u 2016. god. Ciljna vrednost u 2017. god. Ciljna vrednost u 2018. god. Ciljna vrednost u 2019. god.
1.
2.

Postojeća mera 1.1.1.

Opis postojeće mere 1.1.1.

Postojeća mera 1.1.2.

Opis postojeće mere 1.1.2.

Nova mera 1.1.3.

Opis nove mere 1.1.X. uz navođenje strateškog ili zakonodavnog uporišta za njeno sprovođenje.

Nova mera 1.1.X.

Opis nove mere 1.1.X. uz navođenje strateškog ili zakonodavnog uporišta za njeno sprovođenje.

***

Tabela: Fiskalni efekti novih mera

Naziv nove mere Fiskalni efekat

u 2017. god.
Fiskalni efekat

u 2018. god.
Fiskalni efekat

u 2019. god.
Budžetska

sredstva
Ostali izvori Budžetska

sredstva
Ostali izvori Budžetska

sredstva
Ostali izvori

* Budžetska sredstva obuhvataju izvore sredstava 01, 10 i 11 propisane budžetskom klasifikacijom

** Ostali izvori obuhvataju izvore sredstava 05 i 06 propisane budžetskom klasifikacijom

Tabela: Veza mera posebnog cilja 1.1. sa elementima programske strukture budžeta

Naziv mere Period sprovo-đenja Programska aktivnosti/ projekat Naziv pokazatelja Bazna vrednost u 2016. god. Ciljna vrednost u 2017.god. Ciljna vrednost u 2018.god. Ciljna vrednost u 2019.god.
Postojeće mere
Nove mere

POSEBAN CILj 1.2.


***

POSEBAN CILj 1.3.


***

OPŠTI CILj 2.

OPŠTI CILj 2.


Opis opšteg cilja 2 uz obrazloženje razloga njegovog uspostavljanja, problema koji tretira, načina na koji doprinosi postizanju vizije i misije, i navođenje strateškog ili zakonodavnog uporišta.

Naziv pokazatelja Bazna vrednost u 2016. god. Ciljna vrednost u 2019. god.
1.
2.
3.

POSEBAN CILj 2.1.


Opis posebnog cilja 2.1. uz obrazloženje razloga njegovog uspostavljanja, problema koji tretira, doprinosa postizanju opšteg cilja 2, navođenje strateškog ili zakonodavnog uporišta, perioda na koji se odnosi, kao i spiska mera koje će biti realizovane u narednom trogodišnjem periodu a koje treba da omoguće njegovo ostvarenje.

Naziv pokazatelja Bazna vrednost u 2016. god. Ciljna vrednost u 2017. god. Ciljna vrednost u 2018. god. Ciljna vrednost u 2019. god.
1.
2.

Postojeća mera 2.1.1.

Opis postojeće mere 1.1.1.

Postojeća mera 2.1.2.

Opis postojeće mere 1.1.2.

Nova mera 2.1.3.

Opis nove mere 1.1.X. uz navođenje strateškog ili zakonodavnog uporišta za njeno sprovođenje.

Nova mera 1.1.X.

Opis nove mere 1.1.X. uz navođenje strateškog ili zakonodavnog uporišta za njeno sprovođenje.

Tabela: Fiskalni efekti novih mera

Naziv nove mere Fiskalni efekat

u 2017. god.
Fiskalni efekat

u 2018. god.
Fiskalni efekat

u 2019. god.
Budžetska

sredstva
Ostali izvori Budžetska

sredstva
Ostali izvori Budžetska

sredstva
Ostali izvori

* Budžetska sredstva obuhvataju izvore sredstava 01, 10 i 11 propisane budžetskom klasifikacijom

** Ostali izvori obuhvataju izvore sredstava 05 i 06 propisane budžetskom klasifikacijom

Tabela: Veza mera posebnog cilja 2.1. sa elementima programske strukture budžeta

Naziv mere Period sprovo-đenja Programska aktivnosti/ projekat Naziv pokazatelja Bazna vrednost u 2016. god. Ciljna vrednost u 2017.god. Ciljna vrednost u 2018.god. Ciljna vrednost u 2019.god.
Postojeće mere
Nove mere

POSEBAN CILj 2.2.


***

POSEBAN CILj 2.3.


***

OPŠTI CILj 3.

OPŠTI CILj 3.


Opis opšteg cilja 3 uz obrazloženje razloga njegovog uspostavljanja, problema koji tretira, načina na koji doprinosi postizanju vizije i misije, i navođenje strateškog ili zakonodavnog uporišta.

Naziv pokazatelja Bazna vrednost u 2016. god. Ciljna vrednost u 2019. god.
1.
2.
3.

POSEBAN CILj 3.1.


Opis posebnog cilja 3.1. uz obrazloženje razloga njegovog uspostavljanja, problema koji tretira, doprinosa postizanju opšteg cilja 3, navođenje strateškog ili zakonodavnog uporišta, perioda na koji se odnosi, kao i spiska mera koje će biti realizovane u narednom trogodišnjem periodu a koje treba da omoguće njegovo ostvarenje.

Naziv pokazatelja Bazna vrednost u 2016. god. Ciljna vrednost u 2017. god. Ciljna vrednost u 2018. god. Ciljna vrednost u 2019. god.
1.
2.

Postojeća mera 3.1.1.

Opis postojeće mere 1.1.1.

Postojeća mera 3.1.2.

Opis postojeće mere 1.1.2.

***

Nova mera 3.1.X.

Opis nove mere 1.1.X. uz navođenje strateškog ili zakonodavnog uporišta za njeno sprovođenje.

Nova mera 3.1.X.

Opis nove mere 1.1.X. uz navođenje strateškog ili zakonodavnog uporišta za njeno sprovođenje.

Tabela: Fiskalni efekti novih mera

Naziv nove mere Fiskalni efekat

u 2017. god.
Fiskalni efekat

u 2018. god.
Fiskalni efekat

u 2019. god.
Budžetska

sredstva
Ostali izvori Budžetska

sredstva
Ostali izvori Budžetska

sredstva
Ostali izvori

* Budžetska sredstva obuhvataju izvore sredstava 01, 10 i 11 propisane budžetskom klasifikacijom

** Ostali izvori obuhvataju izvore sredstava 05 i 06 propisane budžetskom klasifikacijom

Tabela: Veza mera posebnog cilja 3.1. sa elementima programske strukture budžeta

Naziv mere Period sprovo-đenja Programska aktivnosti/ projekat Naziv pokazatelja Bazna vrednost u 2016. god. Ciljna vrednost u 2017.god. Ciljna vrednost u 2018.god. Ciljna vrednost u 2019.god.
Postojeće mere
Nove mere

POSEBAN CILj 3.2.


***

POSEBAN CILj 3.3.


***


ANEKS 1: PLAN NORMATIVNIH AKTIVNOSTI

Naziv akta Pravni osnov Opis Stepen prioriteta Referentni dokument NPAA
(da/ne)
Upućuje se Vladi (mesec)

ANEKS 2: PROGRAMSKA STRUKTURA BUDžETA

Budžetski program 1
Naziv i šifra programske aktivnosti / projekta Iznos sredstava u 2017.god. Iznos sredstava u 2018.god. Iznos sredstava u 2019.god.
Budžetska sredstva Ostali izvori Budžetska sredstva Ostali izvori Budžetska sredstva Ostali izvori
Programska aktivnost 1.1.
Programska aktivnost 1.2.
Projekat 1.3.
Budžetski program 2
Naziv i šifra programske aktivnosti / projekta Iznos sredstava u 2017.god. Iznos sredstava u 2018.god. Iznos sredstava u 2019.god.
Budžetska sredstva Ostali izvori Budžetska sredstva Ostali izvori Budžetska sredstva Ostali izvori
Programska aktivnost 2.1.
Projekat 2.2.
Projekat 2.3.
Budžetski program 3
Naziv i šifra programske aktivnosti / projekta Iznos sredstava u 2017.god. Iznos sredstava u 2018.god. Iznos sredstava u 2019.god.
Budžetska sredstva Ostali izvori Budžetska sredstva Ostali izvori Budžetska sredstva Ostali izvori
Programska aktivnost 3.1.
Programska aktivnost 3.2.
Programska aktivnost 3.3.

* Budžetska sredstva obuhvataju izvore sredstava 01, 10 i 11 propisane budžetskom klasifikacijom

** Ostali izvori obuhvataju izvore sredstava 05 i 06 propisane budžetskom klasifikacijom


ANEKS 3: PRIKAZ REZULTATA ANALIZE SITUACIJE


ANEKS 4: TABELARNI PRIKAZ SREDNjOROČNOG PLANA

OPŠTI CILj 1
Opis opšteg cilja 1
Naziv pokazatelja Bazna vrednost u 2016.god. Ciljna vrednost u 2019.god.
1.
2.
POSEBAN CILj 1.1.
Opis posebnog cilja 1.1.
Naziv pokazatelja Bazna vrednost u 2016. god. Ciljna vrednost u 2017.god. Ciljna vrednost u 2018.god. Ciljna vrednost u 2019.god.
1.
2.
3.
Postojeća mera 1.1.1.
Opis postojeće mere 1.1.1.
Period sprovođenja Programska aktivnosti/ projekat Naziv pokazatelja Bazna vrednost u 2016. god. Ciljna vrednost u 2017.god. Ciljna vrednost u 2018.god. Ciljna vrednost u 2019.god.
Postojeća mera 1.1.2.
Opis postojeće mere 1.1.2.
Period sprovođenja Programska aktivnosti/ projekat Naziv pokazatelja Bazna vrednost u 2016. god. Ciljna vrednost u 2017.god. Ciljna vrednost u 2018.god. Ciljna vrednost u 2019.god.
Nova mera 1.1.X.
Opis nove mere1.1.X.
Period sprovođenja Programska aktivnosti/ projekat Fiskalni efekat u 2017. Fiskalni efekat u 2018. Fiskalni efekat u 2019. Naziv pokazatelja Bazna vrednost vrednost u 2016. god. Ciljna vrednost u 2017.god. Ciljna vrednost u 2018.god. Ciljna vrednost u 2019.god.
Budžetska sredstva Ostali izvori Budžetska sredstva Ostali izvori Budžetska sredstva Ostali izvori

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print