Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print
04.01.2018.

Mišljenje o proceni rizika korupcije u odredbama Nacrta zakona o zdravstvenoj zaštiti - Tekst propisa


I Opšta procena rizika korupcije

Ministarstvo zdravlja pripremilo je novu verziju Nacrta zakona o zdravstvenoj zaštiti (u daljem tekstu: Nacrt zakona).

Predmet Nacrta zakona je uređenje sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, njegova organizacija, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti, nadzor nad sprovođenjem, kao i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite.

Prema obrazloženju, osnovni razlog za donošenje Nacrta zakona je potreba da se oblast zdravstvene zaštite detaljnije pravno uredi i uskladi sa izmenjenim društveno-ekonomskim odnosima i novinama u sistemu zdravstvene zaštite u odnosu na vreme donošenja važećeg Zakona.

Agencija za borbu protiv korupcije dostavila je mišljenje o proceni rizika korupcije u odredbama prethodne verzije Nacrta zakona, u martu 2017. godine, Ministarstvu zdravlja. Prilikom utvrđivanja novog teksta Nacrta zakona, Ministarstvo zdravlja je u potpunosti ili delimično uvažilo više preporuka koje je Agencija za borbu protiv korupcije formulisala u delu navedenog mišljenja koje se odnosi na procenu rizika korupcije u pojedinim odredbama Nacrta. Iako je, imajući u vidu navedeno, Nacrt zakona poboljšan u odnosu na prethodni tekst povodom kojeg je održana javna rasprava, smatramo da i dalje sadrži izvesne nedostatke i rizike korupcije, koje je neophodno otkloniti.

Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine predviđene su izmene pravnog okvira koje se, pored ostalog, tiču toga da se izbor direktora zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika vrši na konkursu i na osnovu utvrđenih objektivnih kriterijuma; precizno regulišu zakonski uslovi pod kojima zaposleni zdravstveni radnici u državnim ustanovama mogu pružati zdravstvene usluge u privatnim ustanovama; da se jasnim i transparentnim pravilima uredi visina i postupanje sa poklonom; kao i sukob interesa zdravstvenih radnika i saradnika, kao i lica koja obavljaju funkcije, a nemaju status funkcionera u smislu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije.

Nacrtom zakona deo ovih pitanja nije, ili nije na adekvatan način uređen. Na primer, iako je više puta ukazivano da je novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti neophodno na adekvatan način urediti oblast dopunskog rada sa jasnim kriterijumima za dobijanje dozvole za taj rad; detaljnijim propisivanjem gde i pod kojim uslovima može da se obavlja, kao i preciznim regulisanjem uslova pod kojima zdravstveni radnici u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini mogu pružati zdravstvene usluge u privatnim uslovima, ova pitanja Nacrtom zakona nisu u značajnoj meri dodatno uređena. S druge strane, za razliku od prethodne verzije, Nacrt zakona donosi niz veoma značajnih novina u oblasti sukoba interesa i mogao bi da predstavlja primer kako bi ovu oblast trebalo urediti u ostatku javnog sektora. Međutim, da bi to zaista bio slučaj, neophodno je određena rešenja dopuniti i precizirati.

Nacrt zakona sadrži nedostatke i rizike korupcije koji se odnose, pre svega, na pravne praznine, davanje širokih diskrecionih ovlašćenja organima javne vlasti, pre svega ministru i zdravstvenoj ustanovi, prepuštanje ministru da značajna pitanja uredi svojim aktima, iako je neophodno da ta pitanja budu regulisana zakonskim odredbama, upotrebu nepreciznih formulacija, te nepostojanje kriterijuma ili elemenata kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova raznih kolektivnih tela. Na ovaj način, značajna pitanja, kao što su, na primer, zasnivanje radnog odnosa, odobravanje specijalizacija i provera kvaliteta stručnog rada, nisu u potpunosti regulisana, što u praksi može stvoriti niz problema na koje je i ranije više puta ukazivano.

II Procena rizika korupcije u pojedinim odredbama Nacrta zakona

U ovom delu mišljenja sledi prikaz rizika korupcije u pojedinim odredbama Nacrta zakona.

Organi zdravstvene ustanove u javnoj svojini

Član 113.

Ovaj član odnosi se na organe zdravstvene ustanove u javnoj svojini. Stavom 6. propisano je da direktor, zamenik direktora, predsednik i članovi upravnog odbora i predsednik i članovi nadzornog odbora zdravstvene ustanove u javnoj svojini, kao i njihov supružnik ili vanbračni partner, krvni srodnik u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojitelj ili usvojenik, kao i svako drugo pravno ili fizičko lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa ovim licima, ne smeju, direktno ili preko trećeg fizičkog ili pravnog lica, imati učešća kao vlasnici udela, odnosno akcionari u zdravstvenoj ustanovi, odnosno drugom pravnom licu koje obavlja zdravstvenu delatnost, ne smeju obavljati ovu delatnost kao preduzetnici, odnosno ne smeju biti u sukobu interesa u smislu zakona kojim se uređuje sprečavanje sukoba interesa, o čemu potpisuju pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavu o nepostojanju sukoba javnog i privatnog interesa.

Nacrtom zakona, međutim, nije precizno određeno koji organ i u kom postupku utvrđuje da li je došlo do povrede ove zabrane. Umesto toga, prema stavu 7, u slučaju nastanka okolnosti iz stava 5. (iako bi trebalo da se radi o stavu 6.) u toku trajanja mandata, to lice je dužno da postojanje sukoba interesa prijavi nadležnom organu. Imajući u vidu da je ova odredba nedovoljno jasna, mišljenja smo da je neophodno dopuniti Nacrt zakona i jasnije urediti ova pitanja.

Stav 8. predviđa da organi zdravstvene ustanove, po isteku mandata, nastavljaju da obavljaju poslove u skladu sa zakonom i statutom zdravstvene ustanove do dana imenovanja novih, odnosno privremenih organa, dok je u stavu 9. navedeno da je osnivač zdravstvene ustanove dužan da imenuje organe zdravstvene ustanove u roku od godinu dana od dana isteka mandata prethodnih organa. Rok od godinu dana za imenovanje organa zdravstvene ustanove je neprimereno dug i omogućava značajno produženje mandata organa zdravstvene ustanove čiji je mandat već istekao. U cilju otklanjanja ovog nedostatka, potrebno je izmeniti ovu odredbu tako što će se odrediti kraći rok (ne duži od tri meseca) u kojem je osnivač dužan da imenuje članove organa zdravstvene ustanove.

Član 115.

Ovim članom propisani su uslovi za izbor direktora zdravstvene ustanove. Prema stavu 1, za direktora zdravstvene ustanove može biti imenovano lice koje, pored ostalog, nije član organa političke stranke, odnosno kome je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke i koje ispunjava i druge kriterijume predviđene statutom zdravstvene ustanove.

Najpre, ukazujemo da ne postoji opravdan razlog za ostavljanje mogućnosti da direktor zdravstvene ustanove bude član organa političke stranke kome je određeno mirovanje u vršenju te funkcije. Imajući u vidu navedeno, preporuka je da se kod ovog uslova brišu reči odnosno da mu je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke. S druge strane, s obzirom na to da Nacrtom zakona nisu propisani bilo kakvi kriterijumi ili elementi kriterijuma za izbor direktora, postavlja se pitanje koji su to drugi kriterijumi, predviđeni statutom zdravstvene ustanove. Kako bi se otklonio pomenuti nedostatak, preporuka je da se ova odredba izmeni i dopuni propisivanjem preciznih kriterijuma ili elemenata kriterijuma za izbor direktora zdravstvene ustanove.

Član 116.

Ovaj član odnosi se na sprovođenje javnog konkursa za imenovanje direktora zdravstvene ustanove. Stavom 7. propisano je da su članovi Upravnog odbora koji učestvuju u izbornom postupku za direktora zdravstvene ustanove dužni da daju pisane izjave o tome da li oni ili sa njima povezana lica imaju interes vezan za sprovođenje konkursa. Ova odredba, međutim, svakako nije dovoljna za adekvatno upravljanje sukobom interesa članova Upravnog odbora. Pre svega, potpisivanje izjave ne može predstavljati garanciju odsustva sukoba interesa, odnosno ne može se, kako je predviđeno predloženim rešenjem, na osnovu njihovih izjava utvrđivati da li postoji sukob interesa. U cilju adekvatnog uređenja pitanja upravljanja sukobom interesa, neophodno je, umesto vremenski i sadržinski nedovoljno jasno određenog davanja izjave o tome da li postoji interes vezan za sprovođenje konkursa, jasno propisati da su članovi Upravnog odbora dužni da po saznanju, u primernom kratkom roku, prijave postojanje svog privatnog interesa, odnosno privatnog interesa jasno određenih sa njima povezanih lica u pogledu rada i odlučivanja u vezi imenovanja direktora zdravstvene ustanove, te da se uzdrže od bilo kakvih aktivnosti od trenutka prijave do donošenja pismene odluke o tome da li je neophodno da se izuzmu iz daljeg rada, ili ne. Važno je napomenuti da stav 8. upravo predviđa da se član Upravnog odbora, ukoliko on ili sa njime povezana lica imaju interes vezan za sprovođenje konkursa, izuzima iz postupka za izbor direktora.

Prema stavu 11, neblagovremene, nerazumljive i prijave uz koje nisu priloženi svi potrebni dokazi, upravni odbor odbacuje rešenjem, protiv kojeg žalba nije dozvoljena. S obzirom na to da se radi o odbacivanju prijave, mišljenja smo da je, kao i u drugim zakonima koji uređuju pitanje prijava na javni konkurs, potrebno predvideti da se donosi zaključak, a ne rešenje o odbacivanju prijave.

Stav 17. predviđa da odluke o izboru kandidata upravni odbor donosi većinom glasova. Suprotno ovoj odredbi, stav 18. propisuje da Upravni odbor sastavlja rang listu sa najviše tri kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili uslove za izbor direktora zdravstvene ustanove, koju uz zapisnik o izvršenom izbornom postupku dostavlja osnivaču u roku od 30 dana od dana završetka javnog konkursa. Najpre, neophodno je usaglasiti ove odredbe tako što će se pojasniti da Upravni odbor ne donosi odluku o izboru kandidata, već to čini osnivač. S druge strane, rok u kojem je Upravni odbor dužan da dostavi osnivaču rang listu kandidata koji su sa najboljim rezultatom ispunili uslove za izbor direktora zdravstvene ustanove, uz zapisnik o izvršenom izbornom postupku, nije jasno određen. Konkretno, nejasno je kada se tačno završava javni konkurs, što se smatra početkom roka za dostavljanje rang liste kandidata i zapisnika o završenom izbornom postupku. Imajući u vidu navedeno, preporuka je da se precizno odredi kada pomenuti rok počinje da teče.

Prema stavu 20, na osnovu predloga Upravnog odbora, osnivač u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga, rešenjem imenuje direktora zdravstvene ustanove. S druge strane, iz člana 117. stav 1. proizlazi da upravni odbor ima mogućnost da ne izvrši izbor kandidata za direktora zdravstvene ustanove, odnosno da osnivač zdravstvene ustanove ima mogućnost da ne imenuje direktora.

Kao što je već naglašeno, Nacrtom zakona nisu određeni kriterijumi na osnovu kojih upravni odbor odlučuje o formiranju rang liste. Dodatno, nije jasno određeno da li je osnivač obavezan da prihvati predlog upravnog odbora, kada ga dobije, te imenuje za direktora prvog kandidata sa rang liste, ili ne, tj. da li, i ukoliko da iz kojih razloga, osnivač može da postupi suprotno predlogu u pogledu imenovanja direktora zdravstvene ustanove. Imajući u vidu sve navedeno, preporuka je da se odredbama Nacrta zakona propišu kriterijumi za rangiranje kandidata koji su se prijavili na javni konkurs, te precizno i jasno uredi način na koji osnivač vrši imenovanje direktora zdravstvene ustanove.

Stavom 23. predviđeno je da se direktor zdravstvene ustanove imenuje na period od četiri godine, i da može biti ponovo imenovan. Ovom odredbom, međutim, nije precizirano koliko puta jedno lice može biti imenovano za direktora zdravstvene ustanove. U cilju otklanjanja ovog nedostatka, preporuka je da se ova odredba dopuni tako što će se predvideti da jedno lice može biti imenovano za direktora jedne zdravstvene ustanove najviše dva puta.

Član 117.

Prema stavu 1, ukoliko upravni odbor zdravstvene ustanove ne izvrši izbor kandidata za direktora zdravstvene ustanove, odnosno ako osnivač zdravstvene ustanove ne imenuje direktora zdravstvene ustanove, u skladu sa odredbama ovog zakona, osnivač će imenovati vršioca dužnosti direktora na period ne duži od godinu dana.

Pre svega, Nacrtom zakona neophodno je preciznije odrediti razloge za imenovanje vršioca dužnosti direktora. U suprotnom, stvara se prostor za zloupotrebe i onemogućavanje profesionalizacije u upravljanju zdravstvenim ustanovama. Pored navedenog, ovim odredbama nije propisan rok u kojem je osnivač dužan da imenuje vršioca dužnosti direktora zdravstvene ustanove, niti su, kao što je slučaj i kod imenovanja direktora, predviđeni kriterijumi za imenovanje vršioca dužnosti direktora. Na ovaj način, osnivaču zdravstvene ustanove daju se široka diskreciona ovlašćenja, pa je preporuka da se ove odredbe dopune tako što će se propisati rok u kojem je osnivač dužan da imenuje vršioca dužnosti direktora zdravstvene ustanove, te predvideti kriterijumi, ili elementi kriterijuma, na osnovu kojih će osnivač odlučiti koga će imenovati. Na kraju, za razliku od prethodne verzije Nacrta zakona, kada je bilo predviđeno da će osnivač imenovati vršioca dužnosti direktora na period od šest meseci, sadašnje rešenje je da će osnivač imenovati vršioca dužnosti direktora na period ne duži od godinu dana. Ovakvo rešenje omogućava da se v.d. stanje u nekoj zdravstvenoj ustanovi održava u neprimereno dugom vremenskom periodu. Kako bi se ovaj rizik korupcije otklonio, neophodno je izmeniti ovu odredbu i onemogućiti da se nakon perioda od šest meseci, isto, ili drugo, lice ponovo imenuje za vršioca dužnosti direktora u zdravstvenoj ustanovi.

Član 118.

Ovim članom uređeno je pitanje razrešenja direktora zdravstvene ustanove. Stavom 2, pored ostalog, propisano je da osnivač razrešava direktora zdravstvene ustanove pre isteka mandata: ako u toku mandata bude pravnosnažno osuđen na uslovnu i bezuslovnu kaznu zatvora, ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen za određena krivična dela, odnosno ako mu je izrečena neka od navedenih mera bezbednosti, kao i iz drugih razloga utvrđenih zakonom ili statutom zdravstvene ustanove. Važno je napomenuti da odredbe Nacrta zakona o razlozima za razrešenje direktora zdravstvene ustanove nisu u potpunosti usaglašene sa odredbama o uslovima za njegov izbor, među kojima je, na primer, i taj da se protiv kandidata za direktora ne vodi istraga, odnosno da protiv njega nije podignuta optužnica za određena krivična dela. Imajući to u vidu, preporuka je da se odredbe Nacrta zakona o razlozima za razrešenje direktora zdravstvene ustanove dopune i usaglase sa odredbama o uslovima za njegov izbor tako što će se predvideti da je jedan od razloga za razrešenje i činjenica da je protiv direktora otpočela istraga, odnosno da je protiv njega podignuta optužnica za navedena krivična dela. S druge strane, rešenje po kojem se među razlozima za razrešenje nalaze i drugi utvrđeni zakonom ili statutom zdravstvene ustanove je neadekvatno, s obzirom na to da bi svi ti razlozi morali biti propisani zakonskim odredbama, tj. da je nejasno o kojim se razlozima radi. U cilju otklanjanja ovog nedostatka, neophodno je izmeniti pomenutu formulaciju i zakonskim odredbama precizno odrediti sve razloge za razrešenje direktora zdravstvene ustanove.

Član 120.

Ovaj član tiče se upravnog odbora zdravstvene ustanove. Prema stavu 3 i stavu 4, upravni odbor zdravstvene ustanove imenuje se na period od četiri godine, a mandat svih članova prestaje istekom mandata ovog organa. Ovim odredbama, međutim, nije predviđeno jasno ograničenje u pogledu broja mandata članova upravnog odbora zdravstvene ustanove. Imajući u vidu navedeno, preporuka je da se ova odredba dopuni tako što će se predvideti da jedno lice može biti član upravnog odbora u jednom ili najviše u dva mandata.

Član 122.

Ovaj član odnosi se na nadzorni odbor zdravstvene ustanove. Stavom 1. predviđeno je da nadzorni odbor u domu zdravlja, apotekarskoj ustanovi, zavodu i bolnici ima tri člana, od kojih je jedan član iz zdravstvene ustanove, a dva člana su predstavnici osnivača. S druge strane, prema stavu 2, nadzorni odbor u zdravstvenom centru, klinici, institutu, kliničko-bolničkom centru i kliničkom centru ima pet članova, od kojih su dva člana iz zdravstvene ustanove, a tri člana su predstavnici osnivača.

Predloženo rešenje može dovesti u pitanje objektivnost nadzornog odbora prilikom vršenja nadzora nad poslovanjem zdravstvene ustanove, s obzirom na to da ovaj organ treba da ima u svom sastavu članove koji dolaze iz nje same. Kako bi se otklonio ovaj nedostatak, preporuka je da se razmotri predloženo rešenje i da se predvidi da u radu nadzornog odbora zdravstvene ustanove ne učestvuju i članovi koji su zaposleni u njoj.

Stav 3. i stav 4. predviđaju da se nadzorni odbor zdravstvene ustanove imenuje na period od četiri godine, kao i da mandat svih članova prestaje istekom mandata ovog organa. Pomenutim odredbama, međutim, isto kao i u slučaju upravnog odbora zdravstvene ustanove, nije predviđeno jasno ograničenje u pogledu broja mandata članova. Imajući u vidu navedeno, preporuka je da se ova odredba dopuni tako što će se predvideti da jedno lice može biti član nadzornog odbora u jednom ili najviše u dva mandata.

Član 123.

Ovim članom propisani su određeni uslovi koje moraju da ispune lica koja se imenuju za članove upravnog odbora ili nadzornog odbora zdravstvene ustanove, odnosno razlozi za njihovo razrešenje. Najpre, važno je napomenuti da, za razliku od imenovanja direktora zdravstvene ustanove, ovim odredbama nisu propisani dodatni uslovi za imenovanje članova upravnog odbora i nadzornog odbora koji se tiču obrazovanja u oblasti zdravstvenog menadžmenta i potrebnog iskustva u oblasti upravljanja zdravstvenim ustanovama. S druge strane, kao i kod imenovanja direktora zdravstvene ustanove, bez opravdanog razloga ostavljena je mogućnosti da član upravnog odbora ili nadzornog odbora bude član organa političke stranke kome je određeno mirovanje u vršenju te funkcije. Na kraju, ovaj član predviđa da za člana upravnog ili nadzornog odbora može biti imenovano lice koje ispunjava i druge uslove predviđene statutom zdravstvene ustanove, iako je pitanje uslova neophodno urediti zakonskim odredbama, dok ne definiše kriterijumi, niti elementi kriterijuma, na osnovu kojih se predlažu i imenuju članovi ovih organa. Na ovaj način, stručnom savetu zdravstvene ustanove, koji predlaže članove upravnog odbora i nadzornog odbora u slučaju da se radi o članovima iz zdravstvene ustanove, te osnivaču, koji ih imenuje, daju se široka diskreciona ovlašćenja. U cilju otklanjanja ovih nedostataka preporuka je da se Nacrtom zakona predvide svi precizno određeni uslovi za imenovanje članova upravnog odbora i nadzornog odbora zdravstvene ustanove, kojima će se obuhvatiti i obrazovanje u oblasti zdravstvenog menadžmenta i potrebno iskustvo u oblasti upravljanja zdravstvenim ustanovama, te onemogućiti da na ovim funkcijama budu lica koja su članovi organa političke stranke kojima je određeno mirovanje u vršenju funkcije u organu političke stranke. Dodatno, Nacrtom zakona potrebno je propisati kriterijume ili elemente kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova upravnog i nadzornog odbora.

Prema stavu 5, osnivač zdravstvene ustanove razrešava člana upravnog i nadzornog odbora pre isteka mandata, ukoliko, pored ostalog, u toku mandata bude pravnosnažno osuđen na uslovnu i bezuslovnu kaznu zatvora, ako je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen za određena krivična dela, odnosno ako mu je izrečena neka od navedenih mera bezbednosti. Međutim, ova odredba nije u potpunosti usaglašena sa odredbama o uslovima za izbor člana upravnog ili nadzornog odbora zdravstvene ustanove, među kojima je i taj da se protiv lica koje se imenuje na neku od tih funkcija ne vodi istraga, odnosno da protiv njega nije podignuta optužnica za određena krivična dela. Imajući to u vidu, preporuka je da se ova odredba Nacrta zakona dopuni i usaglasi sa odredbama o uslovima za izbor člana upravnog ili nadzornog odbora zdravstvene ustanove, tako što će se predvideti da je jedan od razloga za razrešenje i činjenica da je protiv člana nekog od ovih organa otpočela istraga, odnosno da je protiv njega podignuta optužnica za predviđena krivična dela. S druge strane, postavlja se pitanje na koji način i u kom postupku će osnivač utvrditi da postoje sledeći propisani razlozi za razrešenje: da član upravnog ili nadzornog odbora deluje na štetu zdravstvene ustanove nesavesnim ponašanjem, nesavesnim obavljanjem dužnosti, ili na drugi način, odnosno da je propustio da preduzme neophodne mere pred nadležnim organima u slučaju postojanja osnovane sumnje da odgovorno lice zdravstvene ustanove deluje na štetu zdravstvene ustanove nesavesnim ponašanjem, nesavesnim obavljanjem dužnosti direktora ili na drugi način. Kako bi se otklonio ovaj nedostatak, Nacrtom zakona bi trebalo preciznije odrediti na koji način i u kom postupku osnivač zdravstvene ustanove utvrđuje postojanje pomenutih razloga za razrešenje.

Na kraju važno je napomenuti da je rešenje iz ovog stava, po kojem se među razlozima za razrešenje nalaze i drugi utvrđeni zakonom ili statutom zdravstvene ustanove neadekvatno i nejasno, s obzirom na to da bi svi ti razlozi morali biti propisani zakonskim odredbama. U cilju otklanjanja ovog nedostatka, neophodno je izmeniti pomenutu formulaciju i zakonskim odredbama precizno odrediti sve razloge za razrešenje člana upravnog ili nadzornog odbora zdravstvene ustanove.

Statut i unutrašnja organizacija zdravstvene ustanove

Član 124.

Ovaj član tiče se statuta zdravstvene ustanove. Prema stavu 1, zdravstvena ustanova ima statut kojim se uređuju, pored ostalog, kriterijumi za imenovanje i razrešenje direktora i zamenika direktora. S druge strane, stav 3. propisuje da se na odredbe statuta zdravstvene ustanove čiji je osnivač autonomna pokrajina, pored ostalog, o uslovima za imenovanje i razrešenje direktora, odnosno zamenika direktora, prethodno pribavlja mišljenje Ministarstva. Imajući u vidu da su ove odredbe međusobno neusaglašene, kao i činjenicu da je pitanja uslova za imenovanje i razrešenje direktora i zamenika direktora zdravstvene ustanove neophodno urediti zakonskim odredbama, preporuka je da se u stavu 3. reč uslovi zameni rečju kriterijumi.

Član 125.

Ovaj član odnosi se na unutrašnju organizaciju zdravstvene ustanove. Prema stavu 4, ministar propisuje uslove organizacije zdravstvenih ustanova. Na ovaj način, ministru je dato ovlašćenje da svojim aktom uredi pitanje koje je neophodno detaljnije regulisati zakonskim odredbama - uslove unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova. Imajući u vidu navedeno, potrebno je izmeniti ovu odredbu i Nacrtom zakona detaljnije urediti pitanje uslova vezanih za unutrašnju organizaciju zdravstvenih ustanova.

Stručni organi u zdravstvenoj ustanovi

Član 127.

Ovim članom uređeno je pitanje sastava stručnog saveta zdravstvene ustanove. Stavom 2. predviđeno je da su članovi stručnog saveta zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici sa visokom školskom spremom koje, na predlog organizacione jedinice zdravstvene ustanove, imenuje direktor, dok je u stavovima 3. i 4. navedeno da u radu stručnog saveta učestvuje i glavna sestra-tehničar zdravstvene ustanove, te da direktor, odnosno zamenik direktora zdravstvene ustanove ne može biti član ovog stručnog organa. Međutim, ovim odredbama nisu predviđeni precizniji uslovi, niti bilo kakvi kriterijumi ili elementi kriterijuma koji će se uzimati u obzir prilikom predlaganja i imenovanja članova stručnog saveta. U cilju otklanjanja ovog nedostatka, preporuka je da se odredbama Nacrta zakona predvide precizniji uslovi i makar elementi kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova ovog stručnog organa.

S druge strane, s obzirom na to da je propisano da direktor, odnosno zamenik direktora zdravstvene ustanove ne može biti član stručnog saveta, mišljenja smo da je u stavu 4. potrebno eksplicitno navesti da član ovog stručnog organa ne može biti ni član upravnog odbora ili nadzornog odbora zdravstvene ustanove.

Član 130.

Ovim članom regulisana su određena pitanja koja se tiču etičkog odbora zdravstvene ustanove. Prema stavu 2, direktor zdravstvene ustanove imenuje etički odbor, na predlog stručnog saveta, dok je u stavu 3. navedeno da se članovi etičkog odbora imenuju iz reda zaposlenih zdravstvenih radnika, odnosno zdravstvenih saradnika u zdravstvenoj ustanovi. Predložena rešenja ne sadrži preciznije uslove, niti bilo kakve kriterijume ili elemente kriterijuma, za predlaganje i imenovanje članova etičkog odbora. U cilju otklanjanja ovih nedostataka, preporuka je da se odredbama Nacrta zakona propišu precizni i jasni uslovi koje mora da ispunjava lice koje se imenuje za člana etičkog odbora i da se odrede makar elementi kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova ovog stručnog organa.

Stručna tela na nivou Republike Srbije

Član 136.

Ovaj član odnosi se na Zdravstveni savet Srbije. Stavom 1. predviđeno je da Vlada imenuje i razrešava predsednika i članove Zdravstvenog saveta, na predlog ministra, dok je u stavu 2. navedeno da ovaj savet ima 17 članova, i to: 1) jednog redovnog profesora medicinskih fakulteta u Republici Srbiji, koji je vrhunski naučni radnik sa međunarodno priznatim radovima ili sa osvedočenim doprinosom za unapređenje i razvoj sistema zdravstvene zaštite; 2) jednog redovnog profesora stomatološkog fakulteta u Republici Srbiji, koji je vrhunski naučni radnik sa međunarodno priznatim radovima ili sa osvedočenim doprinosom za unapređenje i razvoj dentalne medicine; 3) jednog redovnog profesora farmaceutskih fakulteta u Republici Srbiji koji je vrhunski naučni radnik sa međunarodno priznatim radovima ili sa osvedočenim doprinosom za unapređenje i razvoj sistema farmaceutske zdravstvene zaštite; 4) jednog predstavnika Srpske akademije nauka i umetnosti; 5) po jednog predstavnika komora zdravstvenih radnika; 6) jednog predstavnika Srpskog lekarskog društva; 7) jednog predstavnika udruženja zdravstvenih ustanova u javnoj svojini; 8) jednog predstavnika udruženja zdravstvenih ustanova u privatnoj svojini i privatne prakse; 9) jednog predstavnika iz reda istaknutih stručnjaka za oblast zdravstvenog osiguranja i finansiranja zdravstvene zaštite; 10) jednog vrhunskog naučnog radnika sa međunarodno priznatim radovima ili sa osvedočenim doprinosom za unapređenje i razvoj oblasti javnog zdravlja i 11) jednog predstavnika profesionalnih udruženja komplementarne medicine.

Predloženim rešenjem nisu predviđeni dovoljno precizni uslovi za predlaganje i imenovanje članova Zdravstvenog saveta Srbije. Naime, formulacije vrhunski naučni radnik sa međunarodno priznatim radovima ili sa osvedočenim doprinosom za unapređenje i razvoj, kao i istaknuti stručnjak su nedovoljno precizne i podložne različitim tumačenjima u praksi. Dodatno, Nacrtom zakona nisu propisani bilo kakvi kriterijumi ili elementi kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova ovog stručnog tela, niti su propisani rokovi za postupanje ministra i Vlade po ovom pitanju. Kako bi se otklonili ovi nedostaci, preporuka je da se odredbama Nacrta zakona propišu precizni i jasni uslovi koje mora da ispunjava lice koje se imenuje za člana Zdravstvenog saveta, da se predvide makar elementi kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova ovog stručnog tela, kao i da se odrede rokovi za postupanje ministra i Vlade po ovom pitanju.

Član 138.

Ovaj član tiče se razrešenja člana Zdravstvenog saveta. Konkretno, predviđeno je da Vlada razrešava člana Zdravstvenog saveta pre isteka mandata na predlog ministra, ako, pored ostalog, svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja. S obzirom na to da je formulacija svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja nedovoljno precizna i podložna različitim tumačenjima u praksi, ministru i Vladi su ovom odredbom data široka diskreciona ovlašćenja u pogledu razrešenja člana Zdravstvenog saveta. U cilju otklanjanja ovog nedostatka, neophodno je precizirati formulaciju svojim postupcima povredi ugled dužnosti koju obavlja i jasno odrediti u kojim situacijama će doći do razrešenja člana Zdravstvenog saveta Dodatno, napominjemo da Nacrtom zakona nije uređen postupak za razrešenje člana Zdravstvenog saveta, pa je preporuka je da se ovim odredbama predvide makar osnovna pravila postupka razrešenja člana pomenutog stručnog tela.

Član 141.

Ovim članom uređen je položaj Etičkog odbora Srbije. Prema stavu 2, Vlada imenuje i razrešava predsednika i članove Etičkog odbora Srbije, na predlog ministra, dok je u stavu 4. navedeno da ovo stručno telo ima devet članova koji se biraju iz reda istaknutih stručnjaka koji imaju značajne rezultate u radu, kao i doprinos u oblasti zdravstvene zaštite, profesionalne etike zdravstvenih radnika i humanističkih nauka, od kojih su pet članova predsednici etičkih odbora nadležnih komora zdravstvenih radnika. Predloženo rešenje ne sadrži dovoljno precizne uslove za predlaganje i imenovanje članova Etičkog odbora Srbije. Naime, formulacija iz reda istaknutih stručnjaka koji imaju značajne rezultate u radu, kao i doprinos u oblasti zdravstvene zaštite, profesionalne etike zdravstvenih radnika i humanističkih nauka je uopštena i podložna različitim tumačenjima. Dodatan problem predstavlja činjenica da pomenute odredbe ne sadrže bilo kakve kriterijume ili elemente kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova ovog stručnog tela, niti propisane rokove za postupanje ministra i Vlade po ovom pitanju. Imajući u vidu navedeno, preporuka je da se ove odredbe izmene i dopune tako što će se predvideti precizni uslovi koje mora da ispunjava lice koje se imenuje za člana Etičkog odbora, odrediti makar elementi kriterijuma za njegovo predlaganje i imenovanje, te propisati rokovi za postupanje ministra i Vlade po ovom pitanju.

Član 143.

Ovim članom regulisan je položaj republičkih stručnih komisija. Stav 3. propisuje da su članovi republičke stručne komisije istaknuti zdravstveni i naučni radnici koji imaju značajan doprinos u radu i razvoju određene oblasti medicine, komplementarne medicine, dentalne medicine, farmacije, odnosno zdravstvene nege. Pored toga, stav 4. predviđa da republičku stručnu komisiju obrazuje ministar na predlog referentnih zdravstvenih ustanova, stručnih udruženja i komora zdravstvenih radnika, kao i visokoškolskih ustanova.

Nacrtom zakona nisu predviđeni precizni uslovi za imenovanje članova republičkih stručnih komisija. Naime, formulacija istaknuti zdravstveni i naučni radnici koji imaju značajan doprinos u radu i razvoju je nedovoljno precizna i podložna različitim tumačenjima u praksi. Dodatno, ove odredbe ne sadrže bilo kakve kriterijume ili elemente kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova ovih stručnih tela, niti propisane rokove za postupanje ministra po ovom pitanju. U cilju otklanjanja pomenutih nedostataka, preporuka je da se ovim odredbama propišu precizni uslovi koje mora da ispunjava lice koje se imenuje za člana republičke stručne komisije, da se predvide makar elementi kriterijuma za imenovanje, te da se propišu rokovi za postupanje ovlašćenih predlagača i ministra po ovom pitanju.

Sticanje i raspolaganje sredstvima zdravstvenih ustanova i privatne prakse

Član 144.

Stav 7. propisuje da je zdravstvena ustanova dužna da, u slučaju da za izvršenje određenog plaćanja nije postojao pravni osnov u skladu sa zakonom, odmah izvrši povraćaj sredstava organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno budžetu. Upotrebom reči odmah nije određen jasan rok za povraćaj sredstava predviđen ovom odredbom, pa se postavlja pitanje na koji način će se utvrđivati da li je zdravstvena ustanova blagovremeno ispunila pomenutu dužnost. Imajući u vidu navedeno, preporuka je da se predvidi da je zdravstvena ustanova dužna da u jasnom propisanom kratkom roku izvrši povraćaj sredstava organizaciji obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno budžetu.

Član 149.

Ovaj član tiče se izdavanja u zakup slobodnih kapaciteta u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini. Stav 1. predviđa da zdravstvena ustanova u javnoj svojini, ukoliko raspolaže slobodnim kapacitetom (prostorom i opremom), može izdavati u zakup ove kapacitete, u skladu sa zakonom, dok je u stavu 2. navedeno da će se, u slučaju da je za slobodne kapacitete zainteresovano više lica koja obavljaju zdravstvenu delatnost, kapaciteti izdati onom licu za čijim radom postoji veća potreba i koje ponudi najpovoljnije uslove. Predloženim rešenjima zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini data su široka diskreciona ovlašćenja u pogledu odlučivanja o davanju u zakup slobodnih kapaciteta. Konkretno, reč može u stavu 1. i formulacija za čijim radom postoji veća potreba i koje ponudi najpovoljnije uslove u stavu 2. ostavljaju prostor za različito tumačenje u praksi. Kako bi se otklonio ovaj nedostatak, preporuka je da se precizno odrede neophodni uslovi za donošenje odluke o davanju u zakup slobodnih kapaciteta, te propišu jasni kriterijumi koji će se u takvoj situaciji primeniti za izbor zakupca.

Zdravstveni radnici i zdravstveni saradnici

Član 157.

Prema stavu 6, izuzetno, zdravstvene usluge, pored nastavnika ili saradnika fakulteta zdravstvene struke koji izvodi nastavu iz kliničkih predmeta u zdravstvenoj ustanovi, može da pruža, kada je to potrebno, i nastavnik, odnosno saradnik fakulteta koji ne izvodi nastavu iz kliničkih predmeta. Formulacije može i kada je to potrebno su nedovoljno precizne i podložne različitim tumačenjima u praksi. Imajući to u vidu, preporuka je da se izmene ove formulacije i jasno predvidi u kojim situacijama će nastavnik, odnosno saradnik fakulteta, koji ne izvodi nastavu iz kliničkih predmeta zdravstvene struke, pružati zdravstvene usluge u zdravstvenoj ustanovi.

Član 162.

Ovaj član tiče se kadrovskog plana. Stav 2. propisuje da ako se iz razloga utvrđenih zakonom ili zbog drugih opravdanih razloga kadrovski plan ne donese u propisanom roku, do donošenja republičkog kadrovskog plana, odnosno kadrovskog plana zdravstvene ustanove, primenjuje se postojeći kadrovski plan. S obzirom na to da je formulacija iz drugih opravdanih razloga nedovoljno precizna i podložna različitim tumačenjima, preporuka je da se ona izmeni i da se preciznije odredi u kojim situacijama će se primenjivati postojeći kadrovski plan do donošenja republičkog kadrovskog plana, odnosno kadrovskog plana zdravstvene ustanove.

Član 163.

Prema stavu 1, ukupan broj zaposlenih u kadrovskom planu u toku jedne budžetske godine ministar može da izmeni po službenoj dužnosti na osnovu podataka zavoda za javno zdravlje osnovanog za teritoriju Republike Srbije, odnosno na osnovu zahteva zdravstvene ustanove. Na ovaj način, ministru su data široka diskreciona ovlašćenja po pitanju izmene ukupnog broja zaposlenih u kadrovskom planu tokom jedne budžetske godine. Naime, upotreba reči može i nedostatak kriterijuma za postupanje ministra po ovom pitanju ostavljaju prostor za različito tumačenje i primenu u praksi. Kako bi se otklonio ovaj nedostatak, preporuka je da se ova odredba izmeni tako što će se, umesto upotrebe reči može, propisati kada će, bez izuzetka, ministar izmeniti po službenoj dužnosti ukupan broj zaposlenih u kadrovskom planu tokom jedne budžetske godine.

Član 164.

Stav 4. predviđa da se prijem u radni odnos u zdravstvenoj ustanovi u javnoj svojini sprovodi na osnovu javnog oglasa u kome su istaknuti uslovi koje kandidat mora da ispuni. Dakle, prema predloženom rešenju, javni oglas za prijem u radni odnos ne mora da sadrži bilo kakve dodatne elemente - na primer, podatke o načinu vršenja izbora kandidata. Imajući u vidu navedeno, preporuka je da se Nacrtom zakona detaljnije uredi sadržaj javnog oglasa, te da se, kao jedan od njegovih nužnih elemenata predvidi i način vršenja izbora kandidata.

Član 167.

Prema stavu 2, pripravnički staž može se obavljati i u obliku volonterskog rada, kao rada van radnog odnosa. Dodatno, stav 3. propisuje da zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa, može licu sa kojim zaključi ugovor o volonterskom radu da obezbedi naknadu za rad i druga prava, u skladu sa zakonom i drugim opštim aktima. Predloženim rešenjem, zbog upotrebe reči može i nepropisivanja kriterijuma za postupanje, zdravstvenoj ustanovi su data široka diskreciona ovlašćenja u pogledu odlučivanja o obavljanju pripravničkog staža u obliku volonterskog rada i obezbeđenja naknade za rad i drugih prava licu sa kojim zaključi ugovor o volonterskom radu. U cilju otklanjanja pomenutog nedostatka, preporuka je da se ove odredbe izmene tako što će se, umesto upotrebe reči može, preciznije propisati kada će se pripravnički staž obavljati u obliku volonterskog rada, odnosno u kojim situacijama se licu sa kojim zaključi ugovor o volonterskom radu obezbeđuje naknada za rad i druga prava.

Član 168.

Ovaj član odnosi se na stručni ispit. Stavom 1. predviđeno je da su, po isteku pripravničkog staža, zdravstveni radnici dužni da polože stručni ispit u roku od

12 meseci od dana završetka programa pripravničkog staža, pred ispitnim komisijama koje obrazuje ministar. Nacrtom zakona nisu predviđeni kriterijumi ili elementi kriterijuma za imenovanje članova ispitnih komisija, niti je preciznije određeno trajanje njihovog mandata. Imajući u vidu navedeno, preporuka je da se ovim odredbama propišu makar elementi kriterijuma za imenovanje članova ispitnih komisija, te da se precizira koliki je vremenski period na koji se imenuju njihovi članovi.

Član 173.

Ovaj član tiče se Plana razvoja kadrova. Stavom 1. propisano je da ovaj plan, pored ostalog, sadrži i kriterijume i bliže uslove za odobravanje specijalizacija i užih specijalizacija, kao i druga pitanja od značaja za stručno usavršavanje zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, u skladu sa zakonom. Prema stavu 2, ovaj plan donosi ministar zdravlja, uz mišljenje ministra nadležnog za poslove obrazovanja. Na ovaj način, ministru zdravlja i ministru nadležnom za poslove obrazovanja dato je ovlašćenje da svojim aktom urede pitanje koje je neophodno detaljnije regulisati zakonskim odredbama. Imajući u vidu navedeno, preporuka je da se, umesto predloženog rešenja, zakonskim odredbama urede kriterijumi ili makar elementi kriterijuma i bliži uslovi za odobravanje specijalizacija i užih specijalizacija.

Član 174.

Ovim članom uređeno je pitanje specijalizacije i uže specijalizacije. Prema stavu 1, zdravstveni radnik sa visokom stručnom spremom, koji je zasnovao radni odnos na neodređeno vreme sa zdravstvenom ustanovom, odnosno privatnom praksom, može se stručno usavršavati - specijalizirati, pod uslovom da je završio pripravnički staž i položio stručni ispit. S druge strane, stav 4. propisuje da izuzetno od ovog pravila, Ministarstvo odobrava specijalizaciju za oblasti deficitarnih grana medicine, dentalne medicine, odnosno farmacije, zdravstvenom radniku sa visokom stručnom spremom, koji je završio pripravnički staž i položio stručni ispit i koji je nezaposlen ili zaposlen na određeno vreme. Ove odredbe daju široka diskreciona ovlašćenja subjektima koji učestvuju u donošenju odluka o specijalizaciji - direktoru zdravstvene ustanove i ministru. Pre svega, predloženim rešenjem specijalizacija se, po pravilu, ograničava na zdravstvene radnike koji su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme sa zdravstvenom ustanovom, odnosno privatnom praksom, a da pri tom nisu definisani bilo kakvi kriterijumi ili elementi kriterijuma koji će se koristiti prilikom odlučivanja u situaciji kada ima više zaposlenih u okviru iste zdravstvene ustanove koji ispunjavaju uslove za specijalizaciju iz iste oblasti. Isti problem postoji i kod odobravanja specijalizacije za oblasti deficitarnih grana medicine, dentalne medicine, odnosno farmacije. Kako bi se otklonio pomenuti nedostatak, preporuka je da se odredbe Nacrta zakona dopune tako što će se propisati kriterijumi ili elementi kriterijuma koji će se koristiti prilikom odlučivanja u situaciji kada više lica ispunjava uslove za specijalizaciju iz iste oblasti.

Član 176.

Prema stavu 3, lice koje je završilo fakultet zdravstvene struke, a ne obavlja zdravstvenu delatnost kao profesiju u drugom pravnom licu, koje je zaposleno u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave, u školi zdravstvene struke, naučnoistraživačkoj ustanovi, pravnom licu koje obavlja proizvodnju, promet i kontrolu lekova i medicinskih sredstava, agenciji nadležnoj za oblast lekova i medicinskih sredstava, nosiocu dozvole za stavljanje leka u promet, ugovornoj istraživačkoj organizaciji sa sedištem u Republici Srbiji i agenciji nadležnoj za oblast zaštite od jonizujućih zračenja može se stručno usavršavati-sticati specijalizaciju, odnosno užu specijalizaciju, pod uslovom da je završio pripravnički staž i položio stručni, odnosno specijalistički ispit, za potrebe rada kod navedenog poslodavca, u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim za njegovo sprovođenje. Upotrebom reči može, bez propisivanja kriterijuma za odlučivanje, ostavljen je prostor za različito tumačenje i primenu ove odredbe u praksi. Naime, postavlja se pitanje na koji način će se vršiti izbor u situaciji kada ima više zaposlenih u okviru jednog od navedenih subjekata koji ispunjavaju uslove za specijalizaciju. Imajući to u vidu, preporuka je da se ova odredba izmeni tako što će se, umesto upotrebe reči može, jasno propisati kada će se i po kojim kriterijumima odlučivati o odobravanju specijalizacije, odnosno uže specijalizacije za potrebe rada kod nekog od navedenih poslodavaca.

Član 177.

Ovim članom predviđeno je da ministar svojim aktom, pored ostalog, propisuje uslove koje moraju ispunjavati zdravstvene ustanove i privatna praksa, odnosno Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije za obavljanje specijalističkog, odnosno staža iz uže specijalizacije. Na ovaj način, ministru je prepušteno da svojim aktom u potpunosti uredi pitanja koja je potrebno detaljnije regulisati zakonskim odredbama, pa je preporuka da se Nacrtom zakona propišu makar okvirni uslovi koje moraju ispunjavati zdravstvene ustanove i privatna praksa, odnosno Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije za obavljanje specijalističkog, odnosno staža iz uže specijalizacije.

Član 181.

Ovaj član tiče se izdavanja, obnavljanja i oduzimanja licence. Prema stavu 7, ministar propisuje na predlog nadležnih komora zdravstvenih radnika, pored ostalog, bliže uslove, postupak i način izdavanja, obnavljanja i oduzimanja licence, odnosno privremene licence, kao i obrazovanje i sastav komisije za polaganje licencnog ispita. Na ovaj način, ministru je prepušteno da svojim aktom uredi pitanja koja je neophodno detaljnije urediti zakonskim odredbama. Imajući u vidu navedeno, smatramo da je odredbe Nacrta zakona potrebno dopuniti tako što će se detaljnije propisati uslovi i postupak izdavanja, obnavljanja i oduzimanja licence, odnosno privremene licence, kao i obrazovanje i sastav komisije za polaganje licencnog ispita.

Član 182.

Ovim članom uređeno je izdavanje licence. Konkretno, stav 2. propisuje da komora izdaje licencu zdravstvenom radniku, pored ostalog, pod uslovom da pravnosnažnom sudskom odlukom nije osuđen za umišljajno krivično delo za koje je zaprećena kazna od pet godina zatvora ili teža kazna, niti na bezuslovnu kaznu zatvora za krivično delo protiv zdravlja ljudi. S druge strane, stav 6. predviđa da je zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa dužna da, odmah po dobijanju, dostavi nadležnoj komori zdravstvenih radnika informaciju o tome da je zdravstveni radnik pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen za umišljajno krivično delo za koje je zaprećena kazna od pet godina zatvora ili teža kazna, odnosno na bezuslovnu kaznu zatvora za krivično delo protiv zdravlja ljudi. Najpre, ukazujemo da je predloženim rešenjem, bez adekvatnog obrazloženja, napravljena značajna razlika u pogledu uslova koji se tiču neosuđivanosti za krivična dela između kandidata za direktora i članove upravnog i nadzornog odbora zdravstvene ustanove, s jedne strane, i zdravstvenih radnika za izdavanje licence, s druge strane. Naime, dok je za kandidate za direktora i članove upravnog i nadzornog odbora zdravstvene ustanove jedan od uslova za imenovanje taj da nisu pravnosnažno osuđeni za umišljajno krivično delo na kaznu zatvora preko šest meseci, za zdravstvene radnike koji zahtevaju izdavanje licence ovaj uslov je znatno blaži - da nisu pravnosnažno osuđeni za umišljajno krivično delo za koje je zaprećena kazna od pet godina zatvora ili teža kazna. Dodatno, član 185. Nacrta predviđa da će Komora po službenoj dužnosti privremeno oduzeti licencu zdravstvenom radniku koji je pravnosnažnom sudskom odlukom osuđen za umišljajno krivično delo za koje je zaprećena kazna od šest meseci zatvora ili teža kazna. Kako bi se otklonio pomenuti nedostatak, preporuka je da se predvidi da komora izdaje licencu zdravstvenom radniku, pored ostalog, pod uslovom da pravnosnažnom sudskom odlukom nije osuđen za umišljajno krivično delo na kaznu zatvora preko šest meseci.

S druge strane, upotrebom reči odmah u stavu 6, nije jasno određen rok u kojem je zdravstvena ustanova, odnosno privatna praksa dužna da dostavi nadležnoj komori pomenute informacije, čime se ostavlja prostor za različito postupanje u praksi. U cilju otklanjanja ovog nedostatka, potrebno je, umesto korišćenja reči odmah, odrediti kratak rok za postupanje zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse.

Član 185.

Ovim članom regulisano je oduzimanje licence. Prema stavu 1, komora privremeno oduzima licencu zdravstvenom radniku, pored ostalog, u drugim slučajevima propisanim zakonom. S druge strane, stav 2. predviđa da privremeno oduzimanje licence iz određenih razloga može trajati od šest meseci do pet godina od dana dostavljanja rešenja o privremenom oduzimanju licence. Formulacija drugim slučajevima propisanim zakonom je nedovoljno precizna, dok su, zbog upotrebe reči može i nedostatka kriterijuma za odlučivanje o trajanju privremenog oduzimanja licence, Komori data široka diskreciona ovlašćenja po ovom pitanju. Imajući u vidu navedeno, neophodno je izmeniti ove odredbe tako što će se navesti koji su drugi slučajevi propisani zakonom usled kojih Komora privremeno oduzima licencu zdravstvenom radniku i predvideti kriterijumi ili makar elementi kriterijuma za odlučivanje o trajanju privremenog oduzimanja licence.

Kvalitet zdravstvene zaštite, provera kvaliteta stručnog rada i akreditacija

Član 189.

Ovim članom uređena je unutrašnja provera kvaliteta stručnog rada. Stav 4. propisuje da vanrednu unutrašnju proveru kvaliteta stručnog rada u zdravstvenoj ustanovi, odnosno drugom pravnom licu, sprovodi komisija za vanrednu unutrašnju proveru kvaliteta stručnog rada, koju imenuje direktor zdravstvene ustanove, odnosno rukovodilac drugog pravnog lica. Dodatno, stav 5. predviđa uslove za imenovanje članova pomenute komisije - član komisije može biti zdravstveni radnik sa najmanje istim stepenom stručne spreme, odnosno naučnog zvanja koje ima stručni rukovodilac odgovarajuće organizacione jedinice nad kojom se sprovodi nadzor, odnosno zdravstveni radnik nad čijim stručnim radom se vrši provera kvaliteta. Nacrt zakona, međutim, ne sadrži bilo kakve kriterijume ili elemente kriterijume za imenovanje članova pomenute komisije. U cilju otklanjanja pomenutog nedostatka, preporuka je da se ovim odredbama detaljnije uredi postupak imenovanja članova komisije za vanrednu unutrašnju proveru kvaliteta stručnog rada, pre svega u delu koji se odnosi na kriterijume za imenovanje.

Prema stavu 5, komisija za vanrednu unutrašnju proveru kvaliteta stručnog rada dostavlja izveštaj o sprovedenoj proveri podnosiocu zahteva za vanrednu unutrašnju proveru kvaliteta stručnog rada i direktoru zdravstvene ustanove, odnosno rukovodiocu drugog pravnog lica, dok je u stavu 7. navedeno da ovaj izveštaj sadrži i predloge za otklanjanje uočenih nedostataka i propusta. Međutim, Nacrt zakona ne predviđa obavezu direktora zdravstvene ustanove da u određenom roku razmotri i postupi po predlozima za otklanjanje uočenih nedostataka i propusta, što ostavlja prostor za različita tumačenja i neadekvatnu primenu ovog kontrolnog mehanizma u praksi. Imajući u vidu navedeno, preporuka je da se predvidi obaveza direktora zdravstvene ustanove da u određenom roku razmotri i postupi po predlozima za otklanjanje uočenih nedostataka i propusta, te o tome obavesti komisiju.

Član 192.

Stavom 1. predviđeno je da nadležna komora predlaže ministru listu stručnih nadzornika iz reda stručnjaka za određene oblasti zdravstvene zaštite, dok je u stavu 2. navedeno da redovnu i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada vrše stručni nadzornici sa liste stručnih nadzornika, koju rešenjem utvrđuje ministar i koja se dostavlja nadležnoj komori zdravstvenih radnika.

Nacrtom zakona nisu propisani bliži uslovi koje lice mora da ispuni kako bi dobilo status stručnog nadzornika, imajući u vidu da je formulacija stručnjak za određene oblasti zdravstvene zaštite nedovoljno precizna i podložna različitim tumačenjima u praksi. Dodatno, odredbe Nacrta zakona ne sadrže kriterijume ili elemente kriterijuma za imenovanje stručnih nadzornika. U cilju otklanjanja ovih nedostataka, preporuka je da se odredbama Nacrta zakona propišu bliži uslovi koje mora da ispunjava lice koje se imenuje za stručnog nadzornika i da se detaljnije uredi postupak njihovog imenovanja, pre svega u delu koji se odnosi na kriterijume za imenovanje.

Član 195.

Ovim članom propisano je da ministar, pored ostalog, propisuje uslove, način, postupak i organizaciju sprovođenja unutrašnje i spoljne provere kvaliteta stručnog rada. Na ovaj način, ministru je prepušteno da svojim aktom propiše uslove i postupak sprovođenja unutrašnje i spoljne provere kvaliteta stručnog rada, iako je ova pitanja neophodno detaljno urediti zakonskim odredbama. Imajući u vidu navedeno, smatramo da je odredbe Nacrta zakona potrebno dopuniti tako što će se detaljnije urediti pomenuta pitanja.

Član 202.

Prema stavu 4, ministar, pored ostalog, propisuje postupak i uslove za akreditaciju, kao i bliže uslove za oduzimanje sertifikata o akreditaciji zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse. Predloženim rešenjem ministru je prepušteno da svojim aktom propiše postupak i uslove za akreditaciju, kao i bliže uslove za oduzimanje sertifikata o akreditaciji, iako je ova pitanja neophodno detaljno urediti zakonskim odredbama. Imajući u vidu navedeno, smatramo da je odredbe Nacrta zakona potrebno dopuniti tako što će se detaljnije urediti pomenuta pitanja.

Sukob interesa

Član 234.

Ovim članom regulisana su pitanja vezana za sukob interesa zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini. Nacrt zakona donosi niz veoma značajnih novina u oblasti sukoba interesa i mogao bi da predstavlja primer kako bi ovu oblast trebalo urediti u ostatku javnog sektora. Međutim, s druge strane, određena rešenja je potrebno dopuniti i precizirati.

  • a) Sukob interesa je potrebno definisati kao situaciju u kojoj zdravstveni radnik, odnosno zdravstveni saradnik ima privatni interes koji utiče, može da utiče ili izgleda kao da utiče na njegovu nepristrasnost i objektivnost u obavljanju zdravstvene delatnosti, odnosno poslova zdravstvene zaštite. Naime, predloženim rešenjem iz definicije sukoba interesa izostavljen je tzv. pretpostavljeni sukob interesa, koji postoji ukoliko bilo koje treće lice (javnost) može pretpostaviti ili uočiti da privatni interes zdravstvenog radnika/zdravstvenog saradnika može neprimereno uticati na obavljanje njegovih poslova, bez obzira da li je to zaista slučaj - ovo lice je u situaciji da se čini da njegov privatni interes može uticati na obavljanje njegovih zaduženja.
  • b) Privatni interes je potrebno definisati kao bilo kakvu korist ili pogodnost za zdravstvenog radnika/zdravstvenog saradnika, članove njegove porodice ili sa njime povezana lica. Naime, privatni interes se vezuje ne samo za direktnu korist ili pogodnost za zdravstvenog radnika/zdravstvenog saradnika, već i za korist ili pogodnost za članove njegove porodice ili sa njime povezana lica.
  • v) U pogledu dopunskog rada, koji je uređen članom 60. Nacrta zakona, treba napomenuti da se ovom obliku angažovanja ne sme i ne može dati prioritet u odnosu na redovni rad zdravstvenih ustanova u javnoj svojini, koje moraju najpre da omoguće pravovremenu i kvalitetnu uslugu zdravstvenim osiguranicima, a tek nakon toga, u strogo propisanim i kontrolisanim uslovima, treba dozvoliti dopunski rad. Imajući u vidu sve navedeno, Agencija za borbu protiv korupcije je više puta ukazivala da je neophodno na adekvatan način urediti oblast dopunskog rada sa jasnim kriterijumima za dobijanje dozvole za taj rad; detaljnijim propisivanjem gde i pod kojim uslovima može da se obavlja, kao i preciznim regulisanjem uslova pod kojima zdravstveni radnici u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini mogu pružati zdravstvene usluge u privatnim uslovima. U tom smislu, trebalo bi razmotriti uvođenje zabrane za bilo koji vid ovakvog plaćenog rada ili poslovne delatnosti van radnog vremena, osim ukoliko je nadležno lice ili organizaciona jedinica u okviru zdravstvene ustanove dala pisanu saglasnost na osnovu propisanih vremenskih i finansijskih ograničenja. Saglasnost se, po pravilu, daje za naučni, obrazovni ili umetnički rad. Svrha ovog rešenja jeste da se kapaciteti zaposlenih usmere na obavljanje poslova u zdravstvenim ustanovama u javnoj svojini, umesto na rad van radnog vremena. U tom smislu, uporedna iskustva ukazuju da je u pogledu davanja saglasnosti neophodno propisati jasna ograničenja - da u periodu obavljanja dopunski rad ne sme trajati duže od unapred procentualno određenog vremena koje zaposleni provodi na radu u organu javne vlasti i da naknada po osnovu dodatnog rada u periodu obavljanja ne sme prelaziti određeni procentualni iznos osnovne zarade za rad u organu javne vlasti.
  • g) U stavu 4. potrebno je definisati poklon manje vrednosti kao poklon čija vrednost ne prelazi određeni iznos - na primer, 5% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ali koji ni u tom slučaju ne može biti u novcu i hartijama od vrednosti. Pored toga, potrebno je predvideti da zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik ne smeju da prime poklone čija ukupna vrednost u toku kalendarske godine prelazi iznos jedne prosečne mesečne zarade bez poreza I doprinosa u Republici Srbiji. Na kraju, potrebno je propisati da je zdravstveni radnik/zdravstveni saradnik dužan da o svakom poklonu u vezi sa vršenjem zdravstvene delatnosti obavesti zdravstvenu ustanovu u kojoj je angažovan, dok je zdravstvena ustanova nadležna da vodi evidenciju o ovim poklonima koja je javna.
  • d) U stavu 8. potrebno je, umesto upotrebe formulacije bez odlaganja, odrediti primeren kratak rok - na primer, najkasnije prvog idućeg radnog dana, u kojem je zdravstveni radnik/zdravstveni saradnik dužan da se obrati Etičkom odboru zdravstvene ustanove u slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa ili prihvatanja poklona ili usluge.
  • đ) Prema stavu 9, sukob interesa prijavljuje se, pored ostalog, tužilaštvu ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove. Dodatno, stav 13. predviđa da o sumnji na sukob interesa Etički odbor obaveštava, pored ostalog, tužilaštvo ili ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove. Imajući u vidu da je sukob interesa oblik koruptivnog ponašanja koji, kao takav, ne predstavlja krivično delo, napominjemo da nema razloga da se ovakvi slučajevi prijavljuju tužilaštvu ili ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove - organima nadležnim za pokretanje krivičnog postupka.
  • e) Stav 11. propisuje da o svim spornim pitanjima u oblasti sukoba interesa, Etički odbor zdravstvene ustanove traži mišljenje Agencije za borbu protiv korupcije. Smatramo da je ovu odredbu potrebno brisati, imajući u vidu da Agencija za borbu protiv korupcije daje mišljenja u pogledu sukoba interesa javnih funkcionera, u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije, a ne u pogledu sukoba interesa zaposlenih u javnom sektoru.
  • ž) Potrebno je dopuniti odredbe o nadzoru i odgovornosti u oblasti sukoba interesa zdravstvenih radnika, u skladu sa inicijativom Agencije za borbu protiv korupcije.1

Član 235.

Ovim članom regulisana je zabrana davanja donacija zdravstvenim ustanovama. Iako je ovo rešenje veoma značajno sa stanovišta sprečavanja korupcije, važno je napomenuti da za kršenje pomenute zabrane nije predviđena prekršajna odgovornost, pa je preporuka da se kaznene odredbe, u tom smislu, dopune.

Nadzor nad radom zdravstvene ustanove, drugog pravnog lica i privatne prakse

Član 244.

Stavom 5. predviđeno je da, ukoliko zdravstveni inspektor, odnosno farmaceutski inspektora oceni da je postupanjem, odnosno nepostupanjem zdravstvene ustanove, drugog pravnog lica odnosno privatne prakse nad kojom je izvršen nadzor, učinjeno krivično delo, privredni prestup ili prekršaj, dužan je da bez odlaganja podnese nadležnom organu prijavu za učinjeno krivično delo, privredni prestup, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka. Ovom odredbom, zbog upotrebe formulacije bez odlaganja, nije predviđen jasan rok u kojem je zdravstveni inspektor dužan da podnese nadležnom organu prijavu za učinjeno krivično delo, privredni prestup, odnosno zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, čime se ostavlja prostor za različito postupanje u praksi i tumačenje ove dužnosti zdravstvenog inspektora. Kako bi se otklonio pomenuti nedostatak, potrebno je, umesto korišćenja reči bez odlaganja, odrediti primeren kratak rok za postupanje zdravstvenog inspektora u ovoj situaciji.

Prelazne i završne odredbe

Član 262.

Stavom 5. propisano je da će ministar doneti propise za sprovođenje ovog zakona u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona. S druge strane, u stavu 6. navedeno je da se do donošenja pomenutih propisa primenjuju propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, a koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona. S obzirom na to da je bez blagovremenog donošenja podzakonskih akata onemogućeno potpuno i adekvatno sprovođenje zakonskih odredaba, ukazujemo da je neophodno da oni budu pripremljeni i doneti u kraćem roku od onog koji je predviđen Nacrtom zakona - na primer u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona. Dodatni razlog za ovu preporuku predstavlja činjenica da će se, prema predloženom rešenju, do donošenja podzakonskih akata primenjivati propisi za koje se smatra da nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

III Zaključak

Predmet Nacrta zakona je uređenje sistema zdravstvene zaštite u Republici Srbiji, njegova organizacija, društvena briga za zdravlje stanovništva, opšti interes u zdravstvenoj zaštiti, nadzor nad sprovođenjem, kao i druga pitanja od značaja za organizaciju i sprovođenje zdravstvene zaštite.

Predloženim rešenjima nisu, ili nisu potpunosti, obuhvaćene sve potrebne izmene, predviđene Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Revidiranim akcionim planom za njeno sprovođenje. Iako je Nacrt zakona poboljšan u odnosu na prethodni tekst povodom kojeg je održana javna rasprava, on sadrži i dalje određene nedostatke i rizika korupcije, koji se odnose, pre svega, na davanje širokih diskrecionih ovlašćenja organima javne vlasti, prepuštanje ministru da značajna pitanja uredi svojim aktima, iako je neophodno da ta pitanja budu regulisana zakonskim odredbama, upotrebu nepreciznih formulacija, te nepostojanje kriterijuma ili elemenata kriterijuma za predlaganje i imenovanje članova raznih kolektivnih tela. Na ovaj način, značajna pitanja, kao što su, na primer, dopunski rad, zasnivanje radnog odnosa, odobravanje specijalizacija i provera kvaliteta stručnog rada nisu u potpunosti regulisani, što u praksi može stvoriti niz problema na koje je i ranije više puta ukazivano.

Agencija za borbu protiv korupcije smatra da bi otklanjanje identifikovanih nedostataka i rizika korupcije doprinelo stvaranju adekvatnog pravnog okvira u oblasti zdravstvene zaštite i ostvarenju ciljeva iz strateških dokumenata za borbu protiv korupcije.



Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print