PRIMER

II ORGANIZACIJA I NADLEŽNOST DRŽAVNIH ORGANA

[ČLAN 1 IZMENA ZAKONA]

1. Javno tužilaštvo [Tužilaštvo] za ratne zločine

Član 4

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležno je Javno tužilaštvo [Tužilaštvo] za ratne zločine.

Radom Javnog tužilaštva [Tužilaštva] za ratne zločine rukovodi Glavni javni tužilac Javnog tužilaštva za ratne zločine (u daljem tekstu: Glavni javni tužilac) [Tužilac za ratne zločine].

Ako ovim zakonom nije drugačije određeno, na Javno tužilaštvo [Tužilaštvo] za ratne zločine primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje javno tužilaštvo.

[ČLAN 2 IZMENA ZAKONA]

Član 5

Prilikom izbora Glavnog javnog tužioca, odnosno javnog tužioca Javnog tužilaštva za ratne zločine (u daljem tekstu: javni tužilac), prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.

[Član 5

Prilikom predlaganja kandidata za Tužioca za ratne zločine, odnosno izbora zamenika Tužioca za ratne zločine, prednost imaju kandidati koji poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.

Republički javni tužilac može, na predlog Tužioca za ratne zločine, da uputi u Tužilaštvo za ratne zločine, zamenika javnog tužioca, uz njegovu pismenu saglasnost.

Upućivanje iz stava 1. ovog člana traje najduže četiri godine, a može biti produženo odlukom Republičkog javnog tužioca, na predlog Tužioca za ratne zločine, uz pismenu saglasnost upućenog zamenika javnog tužioca.

Tužiocu za ratne zločine funkcija ne prestaje navršenjem radnog veka, ako mu nije istekao mandat na koji je izabran za Tužioca za ratne zločine.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, Tužiocu za ratne zločine ta funkcija prestaje istekom mandata na koji je izabran.]

[ČL. 6 i 7 IZMENA ZAKONA]

Član 6

Glavni javni tužilac [Tužilac za ratne zločine] donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Javnom tužilaštvu [Tužilaštvu] za ratne zločine, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosuđe.

[ČLAN 6 IZMENA ZAKONA]

Član 7

Svi državni organi i organizacije dužni su da na zahtev Glavnog javnog tužioca [Tužioca za ratne zločine] ili Službe za otkrivanje ratnih zločina:

1) bez odlaganja omoguće upotrebu svakog tehničkog sredstva kojim raspolažu,

2) obezbede blagovremeno odazivanje svog pripadnika, odnosno zaposlenog, uključujući i starešine organa ili organizacija, radi davanja obaveštenja i saslušanja, odnosno ispitivanja u svojstvu građanina, osumnjičenog ili svedoka,

3) bez odlaganja predaju svako pismeno ili drugi dokaz koji poseduju, ili na drugi način saopšte informacije koje mogu da pomognu u otkrivanju učinilaca ratnih zločina.

2. Služba za otkrivanje ratnih zločina

[ČLAN 6 IZMENA ZAKONA]

Član 8

U ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove radi otkrivanja krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona obrazuje se Služba za otkrivanje ratnih zločina (u daljem tekstu: Služba).

Služba postupa po zahtevima Glavnog javnog tužioca [Tužioca za ratne zločine], u skladu sa zakonom.

Ministar nadležan za unutrašnje poslove postavlja i razrešava starešinu službe, po pribavljenom mišljenju Glavnog javnog tužioca [Tužioca za ratne zločine].

Rad Službe uređuje se aktom koji donosi ministar nadležan za unutrašnje poslove, po pribavljenom mišljenju Glavnog javnog tužioca [Tužioca za ratne zločine].

3. Nadležnost i organizacija sudova

Član 9

Za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona nadležan je Viši sud u Beogradu, kao prvostepeni.

Za odlučivanje u drugom stepenu nadležan je Apelacioni sud u Beogradu.

[ČLAN 3 IZMENA ZAKONA]

Član 10

U Višem sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Višeg suda).

Radom Odeljenja Višeg suda rukovodi predsednik Odeljenja Višeg suda.

Predsednika Odeljenja Višeg suda postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija Višeg suda u Beogradu, na četiri godine. Predsednik Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.

Sudija Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.

U skladu sa odredbama Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može privremeno uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Višeg suda. Sudija koji se privremeno upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.

Prilikom privremenog upućivanja u Odeljenje Višeg suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.

Predsednik Višeg suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Višeg suda.

[Član 10

U Višem sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Višeg suda).

Radom Odeljenja Višeg suda rukovodi predsednik Odeljenja Višeg suda.

Predsednika Odeljenja Višeg suda postavlja predsednik Višeg suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Odeljenje Višeg suda, na vreme od četiri godine. Predsednik Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Sudije u Odeljenje Višeg suda raspoređuje predsednik Višeg suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Odeljenja Višeg suda mora imati najmanje osam godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Višeg suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.

Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Odeljenje Višeg suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.

Predsednik Višeg suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Višeg suda.]

[ČLAN 4 IZMENA ZAKONA]

Član 10a

U Apelacionom sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Apelacionog suda).

Radom Odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Odeljenja Apelacionog suda.

Predsednika Odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija Apelacionog suda u Beogradu, na četiri godine. Predsednik Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.

Sudija Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje deset godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava, međunarodnog humanitarnog prava ili ljudskih prava.

U skladu sa odredbama Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može privremeno uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Apelacionog suda. Sudija koji se privremeno upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.

Prilikom privremenog upućivanja u Odeljenje Apelacionog suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Apelacionog suda.

[Član 10a

U Apelacionom sudu u Beogradu, za postupanje u predmetima krivičnih dela iz člana 2. ovog zakona, obrazuje se Odeljenje za ratne zločine (u daljem tekstu: Odeljenje Apelacionog suda).

Radom Odeljenja Apelacionog suda rukovodi predsednik Odeljenja Apelacionog suda.

Predsednika Odeljenja Apelacionog suda postavlja predsednik Apelacionog suda u Beogradu iz reda sudija raspoređenih na rad u Odeljenje Apelacionog suda, na vreme od četiri godine. Predsednik Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 12 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Sudije u Odeljenje Apelacionog suda raspoređuje predsednik Apelacionog suda u Beogradu, na vreme od šest godina, uz njihovu pismenu saglasnost. Sudija Odeljenja Apelacionog suda mora imati najmanje 10 godina profesionalnog iskustva u oblasti krivičnog prava.

Izuzetno od odredaba Zakona o sudijama, Visoki savet sudstva može uputiti sudiju iz drugog suda na rad u Odeljenje Apelacionog suda, na vreme od šest godina, uz njegovu pismenu saglasnost. Sudija koji se upućuje mora ispunjavati uslove iz stava 4. ovog člana.

Prilikom raspoređivanja, odnosno upućivanja u Odeljenje Apelacionog suda, prednost imaju sudije koje poseduju potrebna stručna znanja i iskustvo iz oblasti međunarodnog humanitarnog prava i ljudskih prava.

Predsednik Apelacionog suda u Beogradu bliže uređuje rad Odeljenja Apelacionog suda.]

 

Potpunom tekstu mogu pristupiti samo pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex. Za više informacija,
pogledajte https://www.paragraf.rs/strane/pravna_baza_paragraf.html