Član 1.

U Zakonu o srednjem obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS”, br. 55/13, 101/17, 27/18 – dr. zakon, 6/20 i 52/21), član 4. menja se i glasi:

„Član 4.

Delatnost srednjeg obrazovanja i vaspitanja obavlja se u srednjoj školi (u daljem tekstu: škola), i to:

– gimnaziji;

– stručnoj školi;

– umetničkoj školi;

– mešovitoj školi (gimnaziji i stručnoj ili umetničkoj školi);

– školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

U gimnaziji se stiče opšte obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju kojim se obezbeđuje priprema za nastavak obrazovanja u visokoškolskim ustanovama. U specijalizovanoj gimnaziji i odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima ostvaruju se posebni planovi i programi nastave i učenja u četvorogodišnjem trajanju za učenike sa posebnim sposobnostima, kojima se obezbeđuje priprema za nastavak obrazovanja u visokoškolskim ustanovama.

U stručnoj školi se stiču odgovarajuće opšte i stručno obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju za obavljanje poslova odgovarajućeg zanimanja i za nastavak obrazovanja u visokoškolskim ustanovama.

U stručnoj školi mogu da se stiču specijalističko i majstorsko obrazovanje u trajanju od godinu dana do dve godine i drugi oblici stručnog obrazovanja: obrazovanje za rad u trajanju od dve godine, stručno osposobljavanje i obuka do godinu dana.

U umetničkoj školi se stiče opšte i umetničko obrazovanje i vaspitanje u četvorogodišnjem trajanju za obavljanje poslova odgovarajućeg zanimanja i za nastavak obrazovanja u visokoškolskim ustanovama.

Mešovita škola obezbeđuje obrazovanje i vaspitanje koje se stiče u gimnaziji i stručnoj školi, odnosno u gimnaziji i umetničkoj školi.

U školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruje se obrazovanje i vaspitanje za odgovarajuća zanimanja učenika koji ovu školu pohađaju na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške učeniku uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.

Škola za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom dužna je da, u skladu sa raspoloživim kapacitetima, pruža dodatnu podršku u obrazovanju učenika i odraslih sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u drugoj školi i porodici, u skladu sa kriterijumima i standardima koje propisuje ministar.

U školi mogu da se sprovode programi obuka.

Škola sa domom obezbeđuje smeštaj i ishranu učenika u skladu sa zakonom kojim se uređuje učenički standard.

Škola od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju u smislu Zakona i ovog zakona, je škola koja ostvaruje izuzetne rezultate na međunarodnom nivou čime doprinosi unapređivanju i promovisanju sistema obrazovanja i vaspitanja Republike Srbije.

Škole od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju su Matematička gimnazija u Beogradu i Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj” u Novom Sadu.

Škola od posebnog interesa za Republiku Srbiju u smislu Zakona i ovog zakona, je škola koja ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja koji je od posebnog interesa za Republiku Srbiju, odnosno koja je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog značaja za Republiku Srbiju.

Unikatna škola u smislu Zakona i ovog zakona, je škola koja jedina u Republici Srbiji ostvaruje određeni program obrazovanja i vaspitanja.

Vlada određuje škole od posebnog interesa za Republiku Srbiju i unikatne škole.”

Član 2.

U članu 6. stav 1. i članu 10. stav 3. reč: „postignuća” u određenom padežu, zamenjuje se rečima: „obrazovnih postignuća” u odgovarajućem padežu.

Član 3.

U članu 9. stav 2. reč: „postignuća” zamenjuje se rečima: „obrazovnih postignuća”.

U stavu 3. tačka 4) menja se i glasi:

„4) mere unapređivanja obrazovno-vaspitnog rada na osnovu analize rezultata učenika na ispitima kojima se završava srednje obrazovanje;”

Tačka 6) menja se i glasi:

„6) plan rada sa učenicima sa izuzetnim, odnosno posebnim sposobnostima i talentovanim učenicima;”

Tačka 10) menja se i glasi:

„10) plan pripreme za ispite kojima se završava srednje obrazovanje;”

Tačka 11) menja se i glasi:

„11) plan stručnog usavršavanja nastavnika, direktora, stručnih saradnika i sekretara;”.

Član 4.

U članu 11. stav 1. tačka 4) reč: „postignuća” zamenjuje se rečima: „obrazovnih postignuća”.

U tački 8) posle reči: „izuzetnim” dodaje se zapeta i reči: „odnosno posebnim”.

Član 5.

U članu 21. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Bliže uslove i druga pitanja od značaja za organizaciju i ostvarivanje ekskurzije u školi uređuje ministar.”

Član 6.

U članu 26. stav 3. briše se.

Dosadašnji st. 4–6. postaju st. 3–5.

Član 7.

Naslov iznad člana 27. i član 27. menjaju se i glase:

„Nastava za učenike na kućnom i bolničkom lečenju, nastava kod kuće i nastava na daljinu

Član 27.

Škola može da organizuje obrazovno-vaspitni rad kao poseban oblik rada za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju uz saglasnost Ministarstva.

Za učenike koji zbog većih zdravstvenih problema ili hroničnih bolesti ne mogu da pohađaju nastavu duže od tri nedelje, nastava se organizuje u kućnim uslovima, odnosno u zdravstvenoj ustanovi.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik dužan je da o potrebi organizovanja nastave za učenika na dužem kućnom i bolničkom lečenju obavesti školu.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik ima pravo da svom detetu omogući sticanje srednjeg obrazovanja i vaspitanja kod kuće, uz obezbeđivanje stvarnih troškova obrazovanja i vaspitanja.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik dužan je da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je učenik upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće.

Škola iz stava 5. ovog člana dužna je da organizuje polaganje razrednih ispita iz svih predmeta u skladu sa planom i programom nastave i učenja.

Srednje obrazovanje i vaspitanje kod kuće mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i standarda obrazovnih postignuća.

Za učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji stiče srednje obrazovanje i vaspitanje kod kuće ostvarivanjem IOP-a 2, obrazovanje i vaspitanje kod kuće obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih ciljeva i ishoda.

Roditelj, odnosno drugi zakonski zastupnik može da podnese pismeni obrazloženi zahtev za organizovanje nastave na daljinu, za svaku školsku godinu.

O nastavi na daljinu škola odlučuje na osnovu svih uslova potrebnih za ovaj vid obrazovanja i vaspitanja.

Za organizovanje nastave na daljinu škola podnosi zahtev Ministarstvu za dobijanje saglasnosti za organizovanje nastave na daljinu.

Nastava na daljinu mora da obezbedi ostvarivanje propisanih ciljeva, ishoda i standarda obrazovnih postignuća.

Za učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom za koga je organizovana nastava na daljinu, a stiče srednje obrazovanje i vaspitanje ostvarivanjem IOP-a 2, nastava na daljinu obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih ciljeva i ishoda.

Škola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju učenika na kućnom i bolničkom lečenju, koji stiču srednje obrazovanje i vaspitanje kod kuće i koji stiču srednje obrazovanje i vaspitanje nastavom na daljinu.

Evidencija iz stava 14. ovog člana čini sastavni deo evidencije o učeniku iz člana 70. ovog zakona.

Način organizovanja nastave za učenike na dužem kućnom i bolničkom lečenju propisuje ministar.

Bliže uslove za ostvarivanje i način osiguranja kvaliteta i vrednovanja nastave kod kuće i nastave na daljinu, propisuje ministar.”

Član 8.

U članu 28. stav 7. menja se i glasi:

„U školi za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom planom i programom nastave i učenja može se propisati kraće trajanje časa uz saglasnost Ministarstva.”

Član 9.

U članu 29. stav 2. posle reči: „razvoju” briše se tačka i dodaju se reči: „i invaliditetom.”

U stavu 4. posle reči: „razvoju” dodaju se reči: „i invaliditetom”.

Član 10.

U članu 31. stav 6. menja se i glasi:

„Škola je dužna da organizuje pripremu svih učenika za polaganje maturskih i završnih ispita, odnosno opšte, stručne i umetničke mature i završnog ispita srednjeg stručnog obrazovanja, u obimu od najmanje 5% od ukupnog godišnjeg broja časova iz predmeta iz kojih se polaže maturski, odnosno završni ispit, odnosno opšta, stručna i umetnička matura i završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja.”.

Član 11.

U članu 33. stav 2. menja se i glasi:

„Lice koje je završilo u inostranstvu osnovno obrazovanje i vaspitanje ili jedan od poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja, odnosno koje je završilo u Republici Srbiji stranu školu ili jedan od poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja u stranoj školi u Republici Srbiji, posle priznavanja strane školske isprave koje se vrši na osnovu zakona koji uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije, može da se upiše u školu, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje postupak upisa u školu.”.

Stav 5. menja se i glasi:

„Posle završenog srednjeg obrazovanja i vaspitanja u školu može da se upiše lice radi prekvalifikacije, dokvalifikacije, specijalističkog ili majstorskog obrazovanja. Lice koje se upisuje u školu radi sticanja specijalističkog ili majstorskog obrazovanja mora da ima prethodno završeno odgovarajuće srednje obrazovanje i vaspitanje i najmanje dve godine radnog iskustva.”

Član 12.

Naslov iznad člana 34. i član 34. menjaju se i glase:

„Upis u školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom

Član 34.

U školu za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da se upiše lice na osnovu mišljenja interresorne komisije i uz saglasnost roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika.”

Član 13.

U članu 36. stav 3. posle reči: „razvoju” briše se tačka i dodaju se reči: „i invaliditetom.”

St. 4. i 5. brišu se.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:

„U postupku upisa učenika u školu i u školu za koju je propisano polaganje prijemnog ispita kojim se proveravaju izuzetne, odnosno posebne sposobnosti, Ministarstvo prikuplja odgovarajuće podatke iz člana 181a Zakona.”

St. 6–10. postaju st. 5–9.

Član 14.

U članu 36b stav 1. menja se i glasi:

„Obrada podataka iz člana 36. stav 4. ovog zakona vrši se na način propisan članom 181a Zakona, u cilju ostvarivanja prava na srednje obrazovanje i vaspitanje.”

Stav 5. briše se.

Član 15.

U članu 38. stav 2. menja se i glasi:

„Kandidat koji se upisuje u umetničku školu (muzička, baletska i umetnička škola likovne oblasti), odnosno na obrazovni profil u oblasti umetnosti, školu ili odeljenje za učenike sa izuzetnim, odnosno posebnim sposobnostima, školu u kojoj se deo nastave ostvaruje na stranom jeziku i školu za talentovane učenike, polaže prijemni ispit za proveru izuzetnih, odnosno posebnih sposobnosti.”

Stav 7. menja se i glasi:

„Kandidat koji je završio poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja na stranom jeziku u inostranstvu ili u stranoj školi u Republici Srbiji, posle priznavanja strane školske isprave, koje se vrši na osnovu zakona koji uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije, može da se upiše u školu u kojoj se ostvaruje deo nastave na jeziku na kome je završio poslednja dva razreda osnovnog obrazovanja i vaspitanja, bez polaganja prijemnog ispita, ukoliko je broj učenika u odeljenju posle raspoređivanja manji od trideset, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje upis učenika u školu.”

U stavu 9. posle reči: „učenika” briše se tačka i dodaje se zapeta i reči: „u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje upis učenika u školu.”

Stav 11. menja se i glasi:

„Merila i postupak za utvrđivanje redosleda kandidata za upis u školu, vrednovanje učešća učenika osmog razreda na takmičenjima i vrste takmičenja čija se mesta vrednuju, sadržinu, vreme, mesto i način polaganja prijemnog ispita, uslove za upis kandidata iz člana 33. stav 2, člana 36a stav 1, člana 38. st. 7. i 9. i člana 40. stav 3. ovog zakona i druga pitanja vezana za upis u školu, propisuje ministar.”

Član 16.

U članu 40. st. 2–4. menjaju se i glase:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana, lice mlađe od 17 godina može da stiče srednje obrazovanje i vaspitanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda nemogućnost redovnog pohađanja nastave, uz saglasnost ministra, i to:

1) lice koje se profesionalno bavi sportom;

2) lice čija priroda bolesti objektivno ne dozvoljava redovno pohađanje nastave;

3) u drugim opravdanim slučajevima kada objektivne okolnosti ne dozvoljavaju redovno pohađanje nastave.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, lice starije od 17 godina koje je prethodne školske godine završilo osnovnu školu u trajanju od osam godina, može u narednoj školskoj godini da se upiše u školu u svojstvu redovnog učenika, u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuje upis učenika u školu.

Planom i programom nastave i učenja za muzičko, odnosno baletsko obrazovanje i vaspitanje i za obrazovanje i vaspitanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može se utvrditi druga starosna granica za upis u školu i za sticanje svojstva redovnog učenika.”

Član 17.

U članu 41. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Lice o čijem se pravu na priznavanje strane školske isprave odlučuje prema odredbama zakona koji uređuje nacionalni okvir kvalifikacija Republike Srbije, može biti uslovno upisano u naredni razred ukoliko postupak priznavanja nije okončan do isteka roka za upis učenika u školu.”

Dosadašnji st. 3–5. postaju st. 4–6.

Član 18.

U članu 42. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Redovan učenik koji pohađa program internacionalne mature može uporedo da savladava školski program, odnosno deo školskog programa za drugi smer gimnazije ili drugi obrazovni profil, kao redovan učenik.”

Član 19.

U članu 48. stav 1. menja se i glasi:

„Ocenjivanjem u školi procenjuje se ostvarenost propisanih ishoda i standarda obrazovnih postignuća, a za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom – izmenjenih ciljeva i ishoda u savladavanju individualnog obrazovnog plana.”

Član 20.

U članu 49. stav 3. reč: „četiri” zamenjuje se rečju: „tri”.

U stavu 4. posle reči: „razvoju” dodaju se reči: „i invaliditetom”.

Stav 7. menja se i glasi:

„U školama koje ostvaruju poseban ili međunarodni program, za koje Ministarstvo utvrdi da ostvarivanje tog programa obezbeđuje ostvarivanje standarda za završetak srednjeg obrazovanja i vaspitanja i za koje škola koja ih ostvaruje poseduje sertifikat međunarnodno priznatog udruženja škola koje ostvaruju isti program, učenik se ocenjuje u skladu sa programom koji se ostvaruje.”

Član 21.

Naslov iznad člana 58. menja se i glasi:

„3. Ispiti kojima se završava srednje obrazovanje i vaspitanje”

U članu 58. stav 3. briše se.

U stavu 5. koji postaje stav 4. posle reči: „razvoju” dodaju se reči: „i invaliditetom”.

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 3. i 4.

Član 22.

U članu 59. stav 2. menja se i glasi:

„Program opšte mature donosi ministar, u skladu sa Zakonom.”

Član 23.

U članu 62. st. 3. i 4. brišu se.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Programe stručne i umetničke mature donosi ministar, u skladu sa Zakonom.”

Član 24.

U članu 63a st. 3. i 4. menjaju se i glase:

„Program iz stava 1. ovog člana donosi ministar, u skladu sa Zakonom, imajući u vidu područje rada kome pripada obrazovni profil.

Bliže uslove za ostvarivanje programa iz stava 1. ovog člana propisuje ministar, u skladu sa Zakonom.”

Član 25.

U članu 65. stav 2. menja se i glasi:

„Program završnog ispita srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja donosi ministar, u skladu sa Zakonom.”

Član 26.

U članu 67. stav 3. menja se i glasi:

„Program specijalističkog, odnosno majstorskog ispita donosi ministar, u skladu sa Zakonom.”

Član 27.

U članu 68. stav 6. menja se i glasi:

„Programe iz st. 1–3. ovog člana donosi ministar, u skladu sa Zakonom.”

Član 28.

Naslov iznad člana 68a i član 68a menjaju se i glase:

„Program internacionalne mature, pravo na polaganje internacionalne mature i javna isprava internacionalne mature

Član 68a

Program internacionalne mature je međunarodno verifikovan, opšteobrazovni douniverzitetski program koji se ostvaruje tokom srednjeg obrazovanja najmanje dve godine.

Internacionalna matura se polaže u skladu sa propisanim programom internacionalne mature.

Po pribavljenoj analizi Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, ministar svake druge godine donosi listu programa internacionalne mature.

Bliže uslove za ostvarivanje programa internacionalne mature propisuje ministar.

Učenik koji je završio četvrti razred srednje škole po programu iz stava 1. ovog člana može da polaže internacionalnu maturu.

Posle položene internacionalne mature učeniku se izdaje javna isprava o završenom srednjem obrazovanju, u skladu sa programom iz stava 1. ovog člana, ovim zakonom i Zakonom.”

Naslovi iznad čl. 68b i 68v i čl. 68b i 68v brišu se.

Član 29.

Član 70. menja se i glasi:

„Član 70.

Evidenciju o učeniku čine: jedinstveni obrazovni broj, podaci o njegovom identitetu (lični podaci), obrazovnom, socijalnom i zdravstvenom statusu, podaci o preporučenoj i pruženoj dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci, kao i podaci o obrazovanju i vaspitanju učenika na kućnom i bolničkom lečenju, učenika koji stiču srednje obrazovanje i vaspitanje kod kuće i učenika koji stiču srednje obrazovanje i vaspitanje nastavom na daljinu.

Jedinstveni obrazovni broj predstavlja individualnu i neponovljivu oznaku koja se sastoji od 16 karaktera i dodeljuje se učeniku, u skladu sa Zakonom.

Podatak o jedinstvenom obrazovnom broju unosi se u evidenciju koju škola vodi u štampanom i/ili elektronskom obliku, kao i u obrasce javnih isprava koje škola izdaje, u skladu sa ovim zakonom.

Lični podaci o učeniku i o roditelju, odnosno drugom zakonskom zastupniku propisani su članom 181a stav 2. tačka 1) Zakona.

Podaci o obrazovnom statusu učenika propisani su članom 181a stav 2. tač. 2) i 3) Zakona.

Podaci o socijalnom statusu učenika i roditelja, odnosno drugog zakonskog zastupnika su: podaci o uslovima stanovanja (stanovanje u stanu, kući, porodičnoj kući, podstanarstvo, stanovanje u domu, da li učenik ima svoju sobu i drugi oblici stanovanja), stanju porodice (broju članova porodičnog domaćinstva, da li su roditelji živi, njihov obrazovni nivo i zaposlenje i primanja socijalne pomoći).

Podatak o zdravstvenom statusu učenika je podatak o tome da li je učenik obuhvaćen primarnom zdravstvenom zaštitom.

Podaci o preporučenoj i pruženoj dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj podršci su podaci koje dostavlja interresorna komisija koja vrši procenu potreba i podaci o njihovoj ostvarenosti.

Podaci o obrazovanju i vaspitanju učenika na kućnom i bolničkom lečenju, učenika koji stiču srednje obrazovanje i vaspitanje kod kuće i učenika koji stiču srednje obrazovanje i vaspitanje nastavom na daljinu su dodatni podaci koji su neophodni za organizaciju obrazovno-vaspitnog rada za učenike koji stiču obrazovanje i vaspitanje na jedan od načina propisanih članom 27. ovog zakona.

U postupku polaganja ispita kojim se završava srednje obrazovanje i vaspitanje (opšta matura, stručna i umetnička matura, završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja), Ministarstvo prikuplja odgovarajuće podatke iz člana 181a Zakona.

Podatke iz stava 10. ovog člana škola dostavlja Ministarstvu počev od školske godine od koje će se u školi polagati završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja, stručna, umetnička i opšta matura.

Podaci iz stava 10. ovog člana prikupljaju se iz evidencija koje škola vodi u skladu sa Zakonom i ovim zakonom.”

Član 30.

U članu 70a stav 1. reči: „državne mature” zamenjuje se rečima: „ispita kojim se završava srednje obrazovanje i vaspitanje”.

Član 31.

Član 72. menja se i glasi:

„Evidenciju o ispitima čine podaci o obavljenim maturskim i završnim ispitima, odnosno o obavljenoj opštoj, stručnoj i umetničkoj maturi i završnom ispitu srednjeg stručnog obrazovanja specijalističkom i majstorskom ispitu, ispitu stručne osposobljenosti, ispitu za obuku za rad, razrednim i popravnim ispitima, ispitima vanrednih učenika, dopunskim ispitima, godišnjim i drugim ispitima u skladu sa zakonom, kao i podatak o nazivu rada koji je sastavni deo određenog ispita.”

Član 32.

U članu 78. stav 2. posle reči: „godina” briše se tačka i dodaje se zapeta i reči: „izuzev podataka iz člana 70. stav 10. ovog zakona, koji se čuvaju pet godina.”.

Član 33.

Član 79. menja se i glasi:

„Član 79.

Na osnovu podataka unetih u evidenciju, škola izdaje javne isprave.

Javne isprave, u smislu ovog zakona, su: đačka knjižica, ispisnica, uverenje, svedočanstvo i diploma, a za učenike u srednjoj školi sa domom učenička legitimacija, odnosno elektronska kartica.

Škola upisanom redovnom učeniku izdaje đačku knjižicu.

Škola redovnom učeniku prilikom ispisivanja izdaje ispisnicu.

Škola izdaje učeniku uverenje o:

1) položenom ispitu;

2) položenom delu ispita na opštoj maturi;

3) položenom ispitu za obuku;

4) savladanom programu stručnog osposobljavanja;

5) položenom ispitu stručne osposobljenosti u skladu sa standardom kvalifikacije posle završenog prvog razreda srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja.

Uverenje iz stava 5. tač. 3) i 5) u skladu sa ovim zakonom, odraslom može da izda druga organizacija koja ima odobrenje za rad.

Škola izdaje svedočanstvo za svaki završeni razred.

Škola izdaje diplomu o:

1) stečenom obrazovanju za rad u trajanju od dve godine;

2) stečenom srednjem obrazovanju i vaspitanju, posle položenog završnog ispita na kraju trogodišnjeg srednjeg obrazovanja i vaspitanja i maturskog ispita na kraju četvorogodišnjeg srednjeg obrazovanja i vaspitanja;

3) završenom majstorskom obrazovanju;

4) završenom specijalističkom obrazovanju;

5) stečenom srednjem obrazovanju i vaspitanju, posle položene opšte mature;

6) stečenom srednjem obrazovanju i vaspitanju, posle položene stručne mature;

7) stečenom srednjem obrazovanju i vaspitanju, posle položene umetničke mature;

8) stečenom srednjem obrazovanju i vaspitanju, posle položenog završnog ispita srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja.

Posle položene internacionalne mature učeniku se izdaje javna isprava o završenom srednjem obrazovanju, u skladu sa programom internacionalne mature, ovim zakonom i Zakonom.

Javna isprava iz st. 3–8. izdaje se na srpskom jeziku ćiriličkim pismom, latiničkim pismom u skladu sa zakonom, a kada se nastava izvodi i na jeziku nacionalne manjine, javna isprava izdaje se i na tom jeziku.

Ministar propisuje obrazac javne isprave i odobrava njegovo izdavanje, osim za elektronsku karticu.”

Član 34.

U članu 94. stav 1. reči: „članom 86. stav 4. (priznavanje strane školske isprave), članom 87. st. 4. i 5. (postupak priznavanja strane školske isprave) i članom 89. stav 4. (vođenje evidencije i čuvanje dokumentacije o priznavanju strane školske isprave)” brišu se.

Član 35.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi član 36. stav 3. Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija Republike Srbije („Službeni glasnik RS”, br. 27/18 i 6/20).

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja propisa iz stava 2. ovog člana primenjuju se propisi koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Javne isprave iz člana 79. stav 8. tač. 5)–8) škola izdaje počev od školske godine od koje će se u školi polagati opšta, stručna i umetnička matura i završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja.

Član 36.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.