Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Email Print
24.12.2019.

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA
("Sl. glasnik RS", br. 91/2019)


Član 1.

U Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS”, broj 113/17), u članu 2. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Pranjem novca, u smislu ovog zakona, smatraju se i aktivnosti iz stava 1. ovog člana izvršene izvan teritorije Republike Srbije.”.

Dosadašnji st. 2–6 postaju st. 3–7.

Član 2.

Član 3. menja se i glasi:

„Član 3.

Pojedini pojmovi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje: 

1) imovina jesu stvari, novac, prava, hartije od vrednosti i druge isprave u bilo kom obliku, kojima se može utvrditi pravo svojine i druga prava;

2) novac jeste gotov novac (domaći i strani), sredstva na računima (dinarska i devizna) i elektronski novac;

3) fizički prenosiva sredstva plaćanja jesu gotov novac, čekovi, menice i druga fizički prenosiva sredstva plaćanja, plativa na donosioca;

4) lice stranog prava je pravna forma organizovanja u cilju upravljanja i raspolaganja imovinom koja ne postoji u domaćem zakonodavstvu (npr.: trast, anstalt, fiducije, fidokomis i sl.);

5) stranka jeste fizičko lice, preduzetnik, pravno lice, lice stranog prava i lice građanskog prava koje vrši transakciju ili uspostavlja poslovni odnos sa obveznikom;

6) trast je lice stranog prava koje jedno lice, osnivač (settlor, trustor) uspostavlja za života ili po smrti, a koje poverava imovinu na raspolaganje i upravljanje povereniku (trustee) u korist korisnika (beneficiary) ili u neku posebno naznačenu svrhu, i to tako da: imovina nije deo imovine osnivača trasta; pravo svojine na imovini trasta ima poverenik koji imovinu drži, koristi i njome raspolaže u korist korisnika ili osnivača, a u skladu sa uslovima trasta; ugovorom o trastu obavljanje određenih poslova se može poveriti i zaštitniku (trust protector), čija je osnovna uloga da obezbedi da se imovinom trasta raspolaže i upravlja tako da se u punoj meri ostvare ciljevi uspostavljanja trasta; korisnik je fizičko lice ili grupa lica u čijem interesu je lice stranog prava osnovano ili posluje, bez obzira na to da li je to lice ili grupa lica određena ili odrediva; 

7) transakcija jeste prijem, davanje, zamena, čuvanje, raspolaganje ili drugo postupanje sa imovinom kod obveznika, uključujući i platnu transakciju u smislu zakona kojim se uređuje pružanje platnih usluga;

8) gotovinska transakcija jeste fizički prijem ili davanje gotovog novca; 

9) lica građanskog prava jesu udruženja pojedinaca koja udružuju ili će udruživati novac ili drugu imovinu za određenu namenu; 

10) stvarni vlasnik stranke je fizičko lice koje posredno ili neposredno ima u svojini ili kontroliše stranku; stranka iz ove tačke uključuje i fizičko lice; 

11) stvarni vlasnik privrednog društva, odnosno drugog pravnog lica jeste: 

(1) fizičko lice, koje je posredno ili neposredno imalac 25% ili više poslovnog udela, akcija, prava glasa ili drugih prava, na osnovu kojih učestvuje u upravljanju pravnim licem, odnosno učestvuje u kapitalu pravnog lica sa 25% ili više udela, odnosno fizičko lice koje posredno ili neposredno ima preovlađujući uticaj na vođenje poslova i donošenje odluka; 

(2) fizičko lice, koje privrednom društvu posredno obezbedi ili obezbeđuje sredstva i po tom osnovu ima pravo da bitno utiče na donošenje odluka organa upravljanja privrednim društvom prilikom odlučivanja o finansiranju i poslovanju; 

12) stvarni vlasnik trasta je osnivač, poverenik, zaštitnik, korisnik ako je određen, kao i lice koje ima dominantan položaj u upravljanju trastom; odredba ove tačke se analogno primenjuje na stvarnog vlasnika drugog lica stranog prava;

13) poslovni odnos jeste poslovni, profesionalni ili komercijalni odnos između stranke i obveznika koji je u vezi sa vršenjem delatnosti obveznika i za koji se u trenutku uspostavljanja očekuje da će trajati; 

14) korespondentski odnos jeste:

(1) pružanje bankarskih usluga jedne banke kao korespondenta drugoj banci kao respondentu, uključujući usluge otvaranja i vođenja tekućih i drugih računa i s tim povezane usluge, kao što su upravljanje tokovima gotovine, međunarodni prenos novčanih i drugih sredstava, kliring čekova i devizno-valutni poslovi,

(2) odnosi između banaka i/ili kreditnih institucija, kao i između banaka i/ili kreditnih institucija i drugih finansijskih institucija u kojima slične usluge korespondentska institucija pruža respondentu, uključujući odnose koji su uspostavljeni radi vršenja transakcija s finansijskim instrumentima ili prenosa novčanih i drugih sredstava;

15) kvazi banka jeste strana banka ili druga finansijska institucija koja se bavi poslovima koji odgovaraju poslovima banke ili druge finansijske institucije, koja je registrovana u državi u kojoj se nalazi njeno stvarno sedište, odnosno u kojoj nema fizičkog prisustva organa upravljanja i koja nije deo finansijske grupe uređene odgovarajućim propisima; 

16) virtuelne valute jesu digitalni zapisi vrednosti koje nije izdala i za čiju vrednost ne garantuje centralna banka, niti drugi organ javne vlasti, koji nisu nužno vezani za zakonsko sredstvo plaćanja i nemaju pravni status novca ili valute, ali ih fizička ili pravna lica prihvataju kao sredstvo razmene i mogu se kupovati, prodavati, razmenjivati, prenositi i čuvati elektronski;

17) pružaoci kastodi usluge novčanika (custodian wallet providers) jesu lica koja pružaju uslugu čuvanja privatnih kriptografskih ključeva koji se odnose na virtuelne valute u ime lica koja poseduju ili prenose te valute;

18) lični dokument jeste važeća isprava sa fotografijom izdata od strane nadležnog državnog organa; 

19) službena isprava jeste isprava koju je u okviru svojih ovlašćenja izdalo službeno lice ili odgovorno lice, pri čemu se pod tim licima smatraju lica u smislu odredaba Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13, 108/14, 94/16 i 30/19); 

20) informacija o aktivnostima stranke koja je fizičko lice jeste obaveštenje o ličnom, profesionalnom ili sličnom delovanju stranke (zaposlen, penzioner, student, nezaposlen itd.), odnosno podatak o aktivnosti stranke (na sportskom, kulturnoumetničkom, naučnoistraživačkom, vaspitnoobrazovnom ili drugom području), koji predstavlja osnov za uspostavljanje poslovnog odnosa; 

21) informacija o aktivnostima stranke koja je preduzetnik, pravno lice, lice stranog prava ili lice građanskog prava jeste obaveštenje o delatnosti stranke, poslovnim odnosima i poslovnim partnerima, poslovnim rezultatima i slična obaveštenja; 

22) of-šor (offshore) pravno lice je strano pravno lice koje ne obavlja ili ne sme da obavlja proizvodnu ili trgovinsku delatnost u državi u kojoj je registrovano; 

23) anonimno društvo jeste strano pravno lice sa nepoznatim vlasnicima ili upravljačima; 

24) funkcioner je funkcioner druge države, funkcioner međunarodne organizacije i funkcioner Republike Srbije; 

25) funkcioner druge države je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u drugoj državi, i to: 

(1) šef države i/ili vlade, član vlade i njegov zamenik, 

(2) izabrani predstavnik zakonodavnog tela, 

(3) sudija vrhovnog i ustavnog suda ili drugog sudskog organa na visokom nivou, protiv čije presude, osim u izuzetnim slučajevima, nije moguće koristiti redovni ili vanredni pravni lek, 

(4) član računskog suda, odnosno vrhovne revizorske institucije i članovi organa upravljanja centralne banke, 

(5) ambasador, otpravnik poslova i visoki oficir oružanih snaga, 

(6) član upravnog i nadzornog organa pravnog lica koje je u većinskom vlasništvu strane države, 

(7) član organa upravljanja političke stranke; 

26) funkcioner međunarodne organizacije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u međunarodnoj organizaciji, kao što je: direktor, zamenik direktora, član organa upravljanja, ili drugu ekvivalentnu funkciju u međunarodnoj organizaciji; 

27) funkcioner Republike Srbije je fizičko lice koje obavlja ili je u poslednje četiri godine obavljalo visoku javnu funkciju u zemlji, i to:

(1) predsednik države, predsednik Vlade, ministar, državni sekretar, posebni savetnik ministra, pomoćnik ministra, sekretar ministarstva, direktor organa u sastavu ministarstva i njegovi pomoćnici, i direktor posebne organizacije, kao i njegov zamenik i njegovi pomoćnici, 

(2) narodni poslanik,

(3) sudije Vrhovnog kasacionog, Privrednog apelacionog i Ustavnog suda, 

(4) predsednik, potpredsednik i član saveta Državne revizorske institucije, 

(5) guverner, viceguverner i član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, 

(6) lice na visokom položaju u diplomatsko-konzularnim predstavništvima (ambasador, generalni konzul, otpravnik poslova), 

(7) član organa upravljanja u javnom preduzeću ili privrednom društvu u većinskom vlasništvu države, 

(8) član organa upravljanja političke stranke; 

28) član uže porodice funkcionera jeste bračni ili vanbračni partner, roditelji, braća i sestre, deca, usvojena deca i pastorčad, i njihovi bračni ili vanbračni partneri; 

29) bliži saradnik funkcionera jeste fizičko lice koje ostvaruje zajedničku dobit iz imovine ili uspostavljenog poslovnog odnosa ili ima bilo koje druge bliske poslovne odnose sa funkcionerom (npr. fizičko lice koje je formalni vlasnik pravnog lica ili lica stranog prava, a stvarnu dobit ostvaruje funkcioner); 

30) najviše rukovodstvo jeste lice ili grupa lica koja, u skladu sa zakonom, vodi i organizuje poslovanje obveznika i odgovorno je za obezbeđivanje zakonitosti rada;

31) prenos novčanih sredstava je bilo koja transakcija koja se najmanje jednim delom izvršava elektronskim putem od strane pružaoca platnih usluga u ime platioca, sa ciljem da ta novčana sredstva budu dostupna primaocu plaćanja kod pružaoca platnih usluga, bez obzira na to da li su platilac ili primalac plaćanja isto lice i da li su platiočev pružalac platnih usluga i pružalac platnih usluga primaoca plaćanja isto lice, uključujući platnu transakciju koja se izvršava:

(1) transferom odobrenja, direktnim zaduženjem ili novčanom doznakom, u smislu zakona kojim se uređuju platne usluge,

(2) korišćenjem platne kartice, platnog instrumenta koji služi za raspolaganje elektronskim novcem, mobilnog telefona, ili bilo kog drugog digitalnog ili informaciono-tehnološkog uređaja sa sličnim obeležjima;

32) zbirni prenos (batch file transfer) je skup više pojedinačnih prenosa novčanih sredstava grupisanih radi njihovog zajedničkog prenosa; 

33) pružalac platnih usluga je banka, institucija elektronskog novca, platna institucija, Narodna banka Srbije, Uprava za trezor ili drugi organi javne vlasti u Republici Srbiji, u skladu sa svojim nadležnostima utvrđenim zakonom, kao i javni poštanski operator sa sedištem u Republici Srbiji, osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge; 

34) platilac je fizičko ili pravno lice koje na teret svog platnog računa izdaje platni nalog ili daje saglasnost za izvršenje platne transakcije na osnovu platnog naloga koji izdaje primalac plaćanja, a ako nema platnog računa – fizičko ili pravno lice koje izdaje platni nalog; 

35) primalac plaćanja je fizičko ili pravno lice koje je određeno kao primalac novčanih sredstava koja su predmet platne transakcije; 

36) posrednik u prenosu novčanih sredstava je pružalac platnih usluga koji nije u ugovornom odnosu sa platiocem, niti sa primaocem plaćanja, a učestvuje u izvršenju prenosa novčanih sredstava; 

37) platni račun je račun koji se koristi za izvršavanje platnih transakcija, a koji vodi pružalac platnih usluga za jednog ili više korisnika platnih usluga; 

38) jedinstvena identifikaciona oznaka jeste kombinacija slova, brojeva i/ili simbola koju pružalac platnih usluga utvrđuje korisniku platnih usluga i koja se u platnoj transakciji upotrebljava za nedvosmislenu identifikaciju tog korisnika i/ili njegovog platnog računa;

39) jedinstvena oznaka transakcije jeste kombinacija slova, brojeva i/ili simbola koju pružalac platnih usluga utvrđuje za platnu transakciju u skladu s pravilima rada platnog sistema, odnosno sistema za poravnanje ili sistema za razmenu poruka koji se koristi za prenos novčanih sredstava, a koja omogućava da se dođe do podataka o toku novčanih sredstava i platiocu i primaocu plaćanja po određenoj platnoj transakciji; 

40) prethodno krivično delo je krivično delo iz koga je proistekla imovina koja je predmet krivičnog dela pranja novca, bez obzira na to da li je izvršeno u Republici Srbiji ili inostranstvu; 

41) neuobičajena transakcija je transakcija koja odstupa od uobičajenog poslovanja stranke kod obveznika;

42) platna usluga izvršavanja novčane doznake ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuje pružanje platnih usluga;

43) igrama na sreću smatraju se igre u kojima se učesnicima, uz naplatu, pruža mogućnost da ostvare dobitak u novcu, stvarima, uslugama ili pravima, pri čemu dobitak ili gubitak ne zavisi od znanja ili veštine učesnika u igri, nego od slučaja ili nekog neizvesnog događaja, kao što su lutrije, kazino igre, pokeraške igre i klađenje, koje se igraju u igračnicama ili putem sredstava elektronske komunikacije ili bilo koje druge komunikacijske tehnologije;

44) finansijska grupa je grupa lica u finansijskom sektoru koju čine najviše matično društvo pravnog lica, njegova podređena društva, pridružena društva zavisnih društava pravnog lica i povezana pravna lica;

45) najviše matično društvo pravnog lica, podređeno društvo, zavisno društvo, pridruženo društvo i povezano lice imaju značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuju banke.”.

Član 3.

U članu 4. stav 1. tačka 2) reči: „menjači, privredni subjekti” zamenjuju se rečima: „menjači i privredni subjekti”.

Tačka 6) menja se i glasi:

„6) društva za osiguranje koja poseduju dozvolu za obavljanje životnih osiguranja i društva za posredovanje u osiguranju kada obavljaju poslove posredovanja u životnim osiguranjima; društva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju, koji imaju dozvolu za obavljanje poslova osiguranja života, osim društava za zastupanje i zastupnika u osiguranju za čiji rad odgovara društvo za osiguranje u skladu sa zakonom;”.

Tačka 16) menja se i glasi:

„16) javni poštanski operator sa sedištem u Republici Srbiji, osnovan u skladu sa zakonom kojim se uređuju poštanske usluge, koji pruža platne usluge u skladu sa zakonom kojim se uređuje pružanje platnih usluga;”.

Posle tačke 16) dodaje se tačka 16a), koja glasi:

„16a) lica koja se bave poštanskim saobraćajem;”.

U tački 17) posle reči: „ovih usluga” dodaju se zapeta i reči: „kao i pružaoci kastodi usluge novčanika”.

Stav 3. menja se i glasi:

„Obveznici su i javni beležnici kada sačinjavaju ili potvrđuju (solemnizuju) isprave u vezi sa poslovima iz stava 2. ovog člana.”.

Član 4.

U članu 5. stav 2. tačka 8) posle reči: „obveznika u” dodaju se reči: „zemlji i”.

Član 5.

U članu 6. stav 1. menja se i glasi:

„Obveznik je dužan da izradi i redovno ažurira analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma (u daljem tekstu: analiza rizika) u skladu sa ovim zakonom, smernicama koje donosi organ nadležan za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona i procenom rizika od pranja novca i finansiranja terorizma izrađenom na nacionalnom nivou.”.

Član 6.

U članu 7. stav 1. tačka 2) posle reči: „izvora” dodaju se reči: „ili putem sredstava elektronske identifikacije u skladu sa zakonom”.

U tački 4) reči: „proceni verodostojnost informacija” zamenjuju se rečima: „proceni informaciju”.

Dodaje se stav 4, koji glasi:

„Ukoliko bi sprovođenje radnji i mera poznavanja i praćenja stranke iz stava 1. ovog člana izazvalo sumnju kod stranke da obveznik sprovodi radnje i mere radi dostavljanja podataka Upravi, obveznik je dužan da obustavi preduzimanje navedenih radnji i mera i o tome sastavi službenu belešku u pismenoj formi koju dostavlja Upravi.”.

Član 7.

Član 8. menja se i glasi:

„Član 8.

Radnje i mere iz člana 7. ovog zakona obveznik vrši: 

1) pri uspostavljanju poslovnog odnosa sa strankom; 

2) pri vršenju transakcije u iznosu od 15.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan izvršenja transakcije (u daljem tekstu: u dinarskoj protivvrednosti), bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija, u slučaju kada poslovni odnos nije uspostavljen; 

3) pri prenosu novčanih sredstava u iznosu višem od 1.000 evra ili dinarskoj protivvrednosti tog iznosa, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija, u slučaju kada poslovni odnos nije uspostavljen; 

4) kada u vezi sa strankom ili transakcijom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma; 

5) kada postoji sumnja u istinitost ili verodostojnost pribavljenih podataka o stranci i stvarnom vlasniku.

Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana obveznik koji vrši menjačke poslove dužan je da radnje i mere iz člana 7. ovog zakona izvrši prilikom vršenja transakcije u iznosu od 5.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija. 

Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, obveznik iz člana 4. stav 1. tačka 8) ovog zakona je dužan da radnje i mere iz člana 7. ovog zakona izvrši prilikom podizanja dobitaka, polaganja uloga ili u oba slučaja, kada se vrše transakcije u iznosu od 2.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih transakcija. 

Obveznik je dužan da primenjuje radnje i mere poznavanja i praćenja stranke iz člana 7. ovog zakona i u toku trajanja poslovnog odnosa u učestalosti i intenzitetu u skladu sa procenjenim rizikom i promenjenim okolnostima u vezi sa strankom.”.

Član 8.

Član 11. menja se i glasi:

„Član 11.

Platiočev pružalac platnih usluga dužan je da prikupi podatke o platiocu i primaocu plaćanja i da ih uključi u obrazac platnog naloga ili elektronsku poruku koji prate prenos novčanih sredstava od platioca do primaoca plaćanja.

Podaci o platiocu su:

1) ime i prezime, odnosno naziv platioca; 

2) broj platnog računa, odnosno jedinstvena oznaka transakcije ako se prenos novčanih sredstava vrši bez otvaranja platnog računa; 

3) adresa, odnosno adresa sedišta platioca.

Ako nije pribavljen podatak o adresi, odnosno adresi sedišta platioca, prikuplja se jedan od sledećih podataka: 

1) nacionalni identifikacioni broj (npr. jedinstveni matični broj građana ili matični broj za pravna lica);

2) broj ličnog dokumenta, datum i mesto rođenja, ili jedinstvena identifikaciona oznaka. 

Podaci o primaocu plaćanja su: 

1) ime i prezime, odnosno naziv primaoca plaćanja; 

2) broj platnog računa primaoca plaćanja, odnosno jedinstvena oznaka transakcije ako se prenos novčanih sredstava vrši bez otvaranja računa.

Izuzetno od st. 2. i 3. ovog člana, u slučaju zbirnog prenosa novčanih sredstava od jednog platioca, pojedinačni prenosi novčanih sredstava koji su deo ovog prenosa ne moraju da sadrže podatke iz st. 2. i 3. ovog člana, pod uslovom da su podaci iz st. 2–4. ovog člana sadržani u zbirnom prenosu i da svaki pojedinačni prenos novčanih sredstava sadrži najmanje broj platnog računa platioca, odnosno jedinstvenu oznaku transakcije ako se prenos novčanih sredstava vrši bez otvaranja platnog računa. Ovaj izuzetak ne primenjuje se u slučaju zbirnog prenosa novčanih sredstava od jednog platioca kada pružalac platnih usluga platioca i pružaoci platnih usluga primalaca plaćanja imaju sedište u Republici Srbiji.

Ako iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i iznos platnih transakcija koje su povezane s tim prenosom, nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa, pružalac platnih usluga platioca dužan je da obezbedi da prenos novčanih sredstava sadrži najmanje sledeće podatke o platiocu:

1) ime i prezime, odnosno naziv platioca;

2) broj platnog računa, odnosno jedinstvenu oznaku transakcije ako se prenos novčanih sredstava vrši bez otvaranja platnog računa.

Pružalac platnih usluga dužan je da proveri tačnost prikupljenih podataka o platiocu na način propisan u čl. 17–23. ovog zakona, pre prenosa novčanih sredstava.

Smatra se da je pružalac platnih usluga proverio tačnost prikupljenih podataka o platiocu pre prenosa novčanih sredstava i ako je s platiocem prethodno uspostavio poslovni odnos i utvrdio i proverio identitet ovog lica na način propisan u čl. 17–23. ovog zakona, i ako postupa u skladu sa članom 29. ovog zakona.

Izuzetno od stava 7. ovog člana, pružalac platnih usluga nije dužan da proveri tačnost prikupljenih podataka o platiocu ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) ne postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma;

2) iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i iznos platnih transakcija koje su povezane s tim prenosom, nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa; 

3) pružalac platnih usluga nije primio novčana sredstva koja je potrebno preneti u gotovom novcu ili anonimnom elektronskom novcu.

Pružalac platnih usluga je dužan da sačini procedure za proveru potpunosti podataka iz ovog člana. 

U skladu sa procenom rizika, pružalac platne usluge može proveravati tačnost prikupljenih podataka bez obzira na iznos novčanih sredstava koja se prenose.”.

Član 9.

Član 12. menja se i glasi:

„Član 12.

Pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da proveri da li su podaci o platiocu i primaocu plaćanja uključeni u skladu sa članom 11. ovog zakona u obrazac platnog naloga ili elektronsku poruku koje prate prenos novčanih sredstava.

Pružalac platnih usluga je dužan da sačini procedure za proveru potpunosti podataka iz stava 1. ovog člana.

Ako je prenos novčanih sredstava u iznosu višem od 1.000 evra ili u dinarskoj protivvrednosti tog iznosa, pružalac platnih usluga je dužan da, pre odobrenja platnog računa primaoca plaćanja ili stavljanja novčanih sredstava na raspolaganje ovom licu, proveri tačnost prikupljenih podataka o tom licu na način propisan u čl. 17–23. ovog zakona, osim ako je identitet primaoca plaćanja već utvrđen i proveren pri uspostavljanju poslovnog odnosa u skladu sa čl. 17–23. ovog zakona i pružalac platnih usluga postupa u skladu sa članom 29. ovog zakona, a ne postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma. 

Ako iznos prenosa novčanih sredstava, uključujući i vrednost s tim prenosom povezanih platnih transakcija, nije viši od 1.000 evra ili dinarske protivvrednosti ovog iznosa, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja nije dužan da proveri tačnost prikupljenih podataka o primaocu plaćanja, osim ako:

1) se novčana sredstva stavljaju na raspolaganje primaocu plaćanja u gotovom novcu ili anonimnom elektronskom novcu;

2) postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma.

U skladu sa procenom rizika, pružalac platne usluge može proveravati identitet primaoca plaćanja bez obzira na iznos novčanih sredstava koja se prenose.”.

Član 10.

Član 13. menja se i glasi:

„Član 13.

Pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da, koristeći pristup zasnovan na proceni rizika, sačini procedure o postupanju u slučaju da prenos novčanih sredstava ne sadrži potpune podatke iz člana 11. ovog zakona. 

Ako prenos novčanih sredstava ne sadrži potpune podatke iz člana 11. ovog zakona, u skladu s procenom rizika, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da svojim aktima utvrdi kada će u takvoj situaciji da:

1) odbije prenos novčanih sredstava;

2) obustavi izvršenje prenosa novčanih sredstava do prijema podataka koji nedostaju, koje je dužan da zatraži od posrednika u tom prenosu, odnosno od pružaoca platnih usluga platioca;

3) izvrši prenos novčanih sredstava i istovremeno ili naknadno zatraži od posrednika u tom prenosu, odnosno od pružaoca platnih usluga platioca podatke koji nedostaju.

Ako pružalac platnih usluga učestalo ne dostavlja tačne i potpune podatke u skladu sa članom 11. ovog zakona, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da ga na to upozori i obavesti o roku u kome je potrebno da svoje postupanje uskladi sa ovim zakonom. Ako pružalac platnih usluga i nakon ovog upozorenja i isteka ostavljenog roka ne uskladi svoje postupanje sa ovim zakonom, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da odbije buduće prenose novčanih sredstava koje primi od ovog lica, ili da ograniči ili prekine poslovnu saradnju s tim licem.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, pružalac platnih usluga primaoca plaćanja dužan je da:

1) obavesti Narodnu banku Srbije o pružaocu platnih usluga koji učestalo ne dostavlja tačne i potpune podatke u skladu sa članom 11. ovog zakona, kao i o merama koje je preduzeo prema ovom licu u skladu sa stavom 3. ovog člana;

2) razmotri da li nedostatak tačnih i potpunih podataka iz člana 11. ovog zakona, zajedno s drugim okolnostima, predstavlja osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma – o čemu obaveštava Upravu ako utvrdi da postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, dok u suprotnom slučaju sačinjava belešku, koju čuva u skladu sa zakonom.”.

Član 11.

Član 14. menja se i glasi:

„Član 14.

Posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da obezbedi da svi podaci o platiocu i primaocu plaćanja budu sačuvani u obrascu ili poruci koja prati prenos novčanih sredstava. 

Posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da, koristeći pristup zasnovan na proceni rizika, sačini procedure o postupanju u slučaju da elektronska poruka kojom se prenose novčana sredstva ne sadrži podatke iz člana 11. ovog zakona. 

Ako prenos novčanih sredstava ne sadrži potpune podatke iz člana 11. ovog zakona, a u skladu s procenom rizika, posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da svojim aktima utvrdi kada će u takvoj situaciji da:

1) odbije prenos novčanih sredstava;

2) obustavi prenos novčanih sredstava do prijema podataka koji nedostaju, koje je dužan da zatraži od drugog posrednika u tom prenosu, odnosno od pružaoca platnih usluga platioca;

3) izvrši dalji prenos novčanih sredstava i istovremeno ili naknadno zatraži od drugog posrednika u tom prenosu, odnosno od platiočevog pružaoca platnih usluga podatke koji nedostaju. 

Ako pružalac platnih usluga učestalo ne dostavlja tačne i potpune podatke u skladu sa članom 11. ovog zakona, posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da ga na to upozori i obavesti o roku u kome je potrebno da svoje postupanje uskladi sa ovim zakonom. Ako pružalac platnih usluga i nakon ovog upozorenja i isteka ostavljenog roka ne uskladi svoje postupanje sa ovim zakonom, posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da odbije buduće prenose novčanih sredstava koje primi od ovog lica, ili da ograniči ili prekine poslovnu saradnju s tim licem. 

U slučaju iz stava 4. ovog člana, posrednik u prenosu novčanih sredstava dužan je da:

1) obavesti Narodnu banku Srbije o pružaocu platnih usluga koji učestalo ne dostavlja tačne i potpune podatke u skladu sa članom 11. ovog zakona, kao i o merama koje je preduzeo prema ovom licu u skladu sa stavom 4. ovog člana;

2) razmotri da li nedostatak tačnih i potpunih podataka iz člana 11. ovog zakona, zajedno s drugim okolnostima, predstavlja osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma – o čemu obaveštava Upravu ako utvrdi da postoji osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma, dok u suprotnom slučaju sačinjava belešku, koju čuva u skladu sa zakonom.”.

Član 12.

Član 15. menja se i glasi:

„Član 15.

Odredbe čl. 11–14. ovog zakona ne primenjuju se u sledećim slučajevima: 

1) kada se prenosom novčanih sredstava vrši plaćanje poreza, novčanih kazni i drugih javnih davanja, a pružalac platnih usluga platioca i pružalac platnih usluga primaoca plaćanja imaju sedište u Republici Srbiji; 

2) kada se prenosom novčanih sredstava vrši plaćanje primaocu plaćanja po osnovu pruženih telekomunikacionih usluga, usluga snabdevanja električnom energijom, gasom, parom ili vodom, usluga skupljanja, tretmana i odlaganja otpada, usluga održavanja stambenih objekata ili drugih sličnih trajnih usluga, pod sledećim uslovima:

(1) da iznos prenosa novčanih sredstava nije viši od 60.000 dinara,

(2) da se naplate usluga iz ove tačke izvršavaju odobrenjem platnog računa primaoca plaćanja koji se koristi isključivo za te naplate,

(3) da pružalac platnih usluga primaoca plaćanja može da putem ovog lica, na osnovu jedinstvene oznake transakcije ili drugog podatka koji prati prenos novčanih sredstava, dođe do podataka o licu koje ima zaključen ugovor s primaocem plaćanja za pružanje usluga iz ove tačke,

(4) da pružalac platnih usluga platioca i pružalac platnih usluga primaoca plaćanja imaju sedište u Republici Srbiji;

3) kada se prenos novčanih sredstava vrši isključivo radi kupovine robe ili usluge, i to korišćenjem platne kartice, platnog instrumenta koji služi za raspolaganje elektronskim novcem, mobilnog telefona ili bilo kog drugog digitalnog ili informaciono-tehnološkog uređaja sa sličnim obeležjima, pod uslovom da platilac i primalac plaćanja nisu fizička lica koja ne obavljaju delatnost i da broj te kartice, instrumenta ili uređaja, odnosno jedinstvena identifikaciona oznaka, prati ovaj prenos na način koji omogućava da se putem tog broja ili oznake dođe do podataka o platiocu;

4) kada su platilac i primalac plaćanja pružaoci platnih usluga koji deluju u svoje ime i za svoj račun; 

5) kada platilac podiže gotov novac sa svog računa;

6) kada su ispunjeni uslovi iz člana 16. stav 1. ovog zakona.”.

Član 13.

Član 16. menja se i glasi:

„Član 16.

Izdavaoci elektronskog novca ne moraju vršiti radnje i mere poznavanja i praćenja stranke ako je u skladu sa analizom rizika procenjeno da postoji nizak rizik od pranja novca ili finansiranja terorizma i ako su ispunjeni sledeći uslovi: 

1) iznos elektronskog novca pohranjen na platnom instrumentu se ne može dopunjavati ili maksimalni mesečni limit za plaćanje je ograničen na 150 evra u dinarskoj protivvrednosti i koji se može koristiti samo u Republici Srbiji; 

2) maksimalni iznos pohranjenog elektronskog novca ne prelazi 150 evra u dinarskoj protivvrednosti; 

3) novac pohranjen na platnom instrumentu se koristi isključivo za kupovinu robe ili usluga;

4) novac pohranjen na platnom instrumentu ne može se koristiti u daljinskoj trgovini u smislu zakona kojim se uređuje trgovina za iniciranje platne transakcije putem interneta ili korišćenjem sredstava komunikacije na daljinu, ako iznos platne transakcije prelazi 50 evra u dinarskoj protivvrednosti;

5) platni instrument se ne može finansirati anonimnim elektronskim novcem; 

6) izdavalac elektronskog novca u dovoljnoj meri prati transakcije ili poslovni odnos tako da može da otkrije neuobičajene ili sumnjive transakcije. 

Odredbe stava 1. ovog člana ne primenjuju se ako postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i u slučaju otkupa elektronskog novca za gotov novac ili u slučaju podizanja gotovog novca u vrednosti elektronskog novca, gde otkupljeni iznos prelazi 50 evra u dinarskoj protivvrednosti.”.

Član 14.

U članu 17. stav 6. menja se i glasi:

„Prilikom identifikacije lica iz st. 1. i 3. ovog člana obveznik je dužan da pribavi kopiju, odnosno očitan izvod ličnog dokumenta tog lica. Kopijom, odnosno očitanim izvodom ličnog dokumenta iz ovog stava smatra se i digitalizovani dokument iz st. 2. i 4. ovog člana. Na kopiji, odnosno očitanom izvodu ličnog dokumenta u papirnom obliku upisuju se datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u taj dokument. Kopija, odnosno očitani izvod ličnog dokumenta u elektronskom obliku sadrži kvalifikovani elektronski pečat, odnosno kvalifikovani elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis, sa pridruženim vremenskim žigom. Kopiju, odnosno očitan izvod ličnog dokumenta iz ovog stava obveznik čuva u papirnom ili elektronskom obliku u skladu sa zakonom.”.

Član 15.

U članu 18. stav 1. reči: „njegov zakonski zastupnik” zamenjuju se rečima: „njenog zakonskog zastupnika”.

U stavu 8. posle reči: „iz člana 4. stav 1. tač. 1), 4), 5), 6), 10), 11) i 16) ovog zakona” dodaju se reči: „(postupak video-identifikacije)”.

Dodaje se stav 9, koji glasi:

„Obveznik koji sprovodi postupak iz stava 8. ovog člana sprovodi taj postupak na osnovu pristanka lica čiji se identitet utvrđuje i proverava u tom postupku i dužan je da čuva video-zvučni zapis koji je nastao u toku tog postupka u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.”.

Član 16.

Član 19. menja se i glasi:

„Član 19.

Obveznik utvrđuje i proverava identitet stranke koja je preduzetnik pribavljanjem podataka iz člana 99. stav 1. tač. 1) i 3) ovog zakona. 

Podaci iz stava 1. ovog člana pribavljaju se uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta stranke, kao i lična dokumenta preduzetnika, čije kopije obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Dokumentacija iz registra iz stava 2. ovog člana ne sme biti starija od tri meseca od dana izdavanja. 

Obveznik može podatke iz stava 1. ovog člana pribaviti neposrednim uvidom u registar koji vodi nadležni organ države sedišta ili drugi zvanični javni registar, u kom slučaju je dužan da obezbedi kopiju izvoda iz tog registra koju čuva u skladu sa zakonom.

Kopijom dokumentacije iz st. 2. i 4. ovog člana smatra se i digitalizovani dokument iz st. 2. i 4. ovog člana, uključujući i očitani izvod ličnog dokumenta preduzetnika. Na kopiji dokumenta u papirnom obliku upisuju se datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u taj dokument. Kopija dokumenta u elektronskom obliku sadrži kvalifikovani elektronski pečat, odnosno kvalifikovani elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis, sa pridruženim vremenskim žigom. Kopije iz ovog stava obveznik čuva u papirnom ili elektronskom obliku u skladu sa zakonom.

Ako nije moguće pribaviti sve podatke iz zvaničnog javnog registra, odnosno registra koji vodi nadležni organ države sedišta, obveznik je dužan da podatke koji nedostaju pribavi iz originalnog dokumenta ili overene kopije dokumenta ili druge poslovne dokumentacije koju dostavlja stranka. Ako pojedine podatke koji nedostaju, iz objektivnih razloga nije moguće utvrditi na propisani način, obveznik je dužan da te podatke utvrdi na osnovu pismene izjave stranke. 

Narodna banka Srbije može bliže urediti i druge načine i uslove utvrđivanja i provere identiteta preduzetnika korišćenjem sredstava elektronske komunikacije i bez obaveznog fizičkog prisustva tog lica kod obveznika iz člana 4. stav 1. tač. 1), 4), 5), 6), 10), 11) i 16) ovog zakona (postupak video-identifikacije).

Obveznik koji sprovodi postupak iz stava 7. ovog člana sprovodi taj postupak na osnovu pristanka lica čiji se identitet utvrđuje i proverava u tom postupku i dužan je da čuva video-zvučni zapis koji je nastao u toku tog postupka u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Ako obveznik posumnja u istinitost pribavljenih podataka ili verodostojnost predstavljene dokumentacije dužan je da o tome pribavi pismenu izjavu stranke.”.

Član 17.

Član 20. menja se i glasi:

„Član 20.

Obveznik utvrđuje i proverava identitet stranke koja je pravno lice pribavljanjem podataka iz člana 99. stav 1. tačka 1) ovog zakona. 

Podaci iz stava 1. ovog člana pribavljaju se uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta stranke, čiju kopiju obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Dokumentacija iz stava 2. ovog člana ne sme biti starija od tri meseca od dana izdavanja. 

Obveznik može podatke iz stava 1. ovog člana pribaviti neposrednim uvidom u registar koji vodi nadležni organ države sedišta ili drugi zvanični javni registar, u kom slučaju je dužan da obezbedi kopiju izvoda iz tog registra koju čuva u skladu sa zakonom.

Kopijom dokumentacije iz st. 2. i 4. ovog člana smatra se i digitalizovani dokument iz st. 2. i 4. ovog člana. Na kopiji dokumenta u papirnom obliku upisuju se datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u taj dokument. Kopija dokumenta u elektronskom obliku sadrži kvalifikovani elektronski pečat, odnosno kvalifikovani elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis, sa pridruženim vremenskim žigom. Kopije iz ovog stava obveznik čuva u papirnom ili elektronskom obliku u skladu sa zakonom.

Ako nije moguće pribaviti sve podatke iz zvaničnog javnog registra, odnosno registra koji vodi nadležni organ države sedišta, obveznik je dužan da podatke koji nedostaju pribavi iz originalnog dokumenta ili overene kopije dokumenta ili druge poslovne dokumentacije koju dostavlja stranka. Ako pojedine podatke koji nedostaju, iz objektivnih razloga nije moguće utvrditi na propisani način, obveznik je dužan da te podatke utvrdi na osnovu pismene izjave stranke. 

Ako obveznik posumnja u istinitost pribavljenih podataka ili verodostojnost predstavljene dokumentacije dužan je da o tome pribavi pismenu izjavu stranke. 

Ako je stranka strano pravno lice koje obavlja delatnost u Republici Srbiji preko svog ogranka, obveznik je dužan da utvrdi i proveri identitet stranog pravnog lica i njegovog ogranka.”.

Član 18.

Član 21. menja se i glasi:

„Član 21.

Obveznik utvrđuje identitet zastupnika pravnog lica uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta pravnog lica ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar, odnosno akta kojim se određuje lice ovlašćeno za zastupanje ukoliko u dokumentaciji iz registra nije naveden ovaj podatak. Kopiju dokumentacije, odnosno izvoda iz registra iz ovog stava obveznik čuva u skladu sa zakonom. Kopijom dokumentacije iz ovog stava smatra se i digitalizovani dokument iz ovog stava. Na kopiji dokumenta u papirnom obliku upisuju se datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u taj dokument. Kopija dokumenta u elektronskom obliku sadrži kvalifikovani elektronski pečat, odnosno kvalifikovani elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis, sa pridruženim vremenskim žigom. Kopije iz ovog stava obveznik čuva u papirnom ili elektronskom obliku u skladu sa zakonom.

Na proveru identiteta zastupnika pravnog lica i pribavljanje podataka iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona shodno se primenjuju odredbe člana 17. st. 2. i 6. ovog zakona. 

Ako obveznik kod utvrđivanja i provere identiteta zastupnika pravnog lica posumnja u istinitost pribavljenih podataka, dužan je da o tome pribavi njegovu pismenu izjavu. 

Prilikom utvrđivanja i provere identiteta zastupnika lica stranog prava i pribavljanja njegovih podataka shodno se primenjuju odredbe st. 1–3. ovog člana. 

Ako je pravno lice zastupnik pravnog lica ili lica stranog prava, obveznik je dužan da utvrdi i proveri identitet zastupnika u skladu sa članom 20. ovog zakona. 

Na utvrđivanje i proveru identiteta zastupnika pravnog lica koje zastupa pravno lice ili lice stranog prava, obveznik je dužan da primeni odredbe st. 1–3. ovog člana. 

Narodna banka Srbije može bliže urediti i druge načine i uslove provere identiteta zastupnika pravnog lica korišćenjem sredstava elektronske komunikacije i bez obaveznog fizičkog prisustva tog lica kod obveznika iz člana 4. stav 1. tač. 1), 4), 5), 6), 10), 11) i 16) ovog zakona (postupak video-identifikacije).

Obveznik koji sprovodi postupak video-identifikacije iz stava 7. ovog člana sprovodi postupak video-identifikacije na osnovu pristanka lica čiji se identitet proverava u tom postupku i dužan je da čuva video-zvučni zapis koji je nastao u toku tog postupka u skladu sa odredbama ovog zakona i zakona kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.”.

Član 19.

Član 22. menja se i glasi:

„Član 22.

Ako u ime pravnog lica poslovni odnos uspostavlja ili transakciju vrši prokurista ili punomoćnik, obveznik utvrđuje njegov identitet iz pismenog ovlašćenja koje je izdao zastupnik pravnog lica, čiju kopiju čuva u skladu sa zakonom.

Na proveru identiteta prokuriste ili punomoćnika i pribavljanje podataka iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona shodno se primenjuju odredbe člana 17. st. 2. i 6. ovog zakona. 

U slučaju iz stava 1. ovog člana, obveznik je dužan da utvrdi identitet zastupnika pravnog lica uvidom u original ili overenu kopiju dokumenta iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta pravnog lica ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar, odnosno akta kojim se određuje lice ovlašćeno za zastupanje ukoliko u dokumentaciji iz registra nije naveden ovaj podatak. Kopiju dokumentacije, odnosno izvoda iz registra iz ovog stava obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Obveznik je dužan da podatke o zastupniku iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona koji nedostaju pribavi iz kopije ličnog dokumenta zastupnika koju čuva u skladu sa zakonom. Ako iz tog dokumenta nije moguće dobiti sve propisane podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se iz pismene izjave prokuriste ili punomoćnika.

Kopijom dokumentacije iz st. 1. i 3. ovog člana smatra se i digitalizovani dokument iz st. 1. i 3. ovog člana. Na kopiji dokumenta u papirnom obliku upisuju se datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u taj dokument. Kopija dokumenta u elektronskom obliku sadrži kvalifikovani elektronski pečat, odnosno kvalifikovani elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis, sa pridruženim vremenskim žigom. Kopije iz ovog stava obveznik čuva u papirnom ili elektronskom obliku u skladu sa zakonom.

Ako obveznik kod utvrđivanja i provere identiteta prokuriste ili punomoćnika posumnja u istinitost pribavljenih podataka, dužan je da o tome pribavi njihovu pismenu izjavu. 

Ako u ime preduzetnika ili lica stranog prava poslovni odnos uspostavlja ili transakciju vrši prokurista ili punomoćnik prilikom utvrđivanja i provere identiteta prokuriste ili punomoćnika shodno se primenjuju odredbe st. 1–5. ovog člana.”.

Član 20.

Član 23. menja se i glasi:

„Član 23.

Ako je stranka lice građanskog prava, obveznik je dužan da: 

1) utvrdi i proveri identitet lica ovlašćenog za zastupanje; 

2) pribavi pismeno ovlašćenje za zastupanje; 

3) pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tač. 2) i 14) ovog zakona. 

Obveznik je dužan da utvrdi identitet zastupnika lica građanskog prava uvidom u original ili overenu kopiju pismenog ovlašćenja za zastupanje, čiju kopiju čuva u skladu sa zakonom. Obveznik je dužan da proveri identitet zastupnika lica građanskog prava i pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tačka 2) ovog zakona uvidom u lični dokument lica ovlašćenog za zastupanje, u njegovom prisustvu, čiju kopiju, odnosno očitani izvod, obveznik čuva u skladu sa zakonom. Ako iz tog dokumenta nije moguće pribaviti propisane podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se iz druge službene isprave, čiju kopiju obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Kopijom dokumenta iz stava 2. ovog člana smatra se i digitalizovani dokument iz stava 2. ovog člana. Na kopiji dokumenta u papirnom obliku upisuju se datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u taj dokument. Kopija dokumenta u elektronskom obliku sadrži kvalifikovani elektronski pečat, odnosno kvalifikovani elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis, sa pridruženim vremenskim žigom. Kopije iz ovog stava obveznik čuva u papirnom ili elektronskom obliku u skladu sa zakonom.

Obveznik je dužan da podatke iz člana 99. stav 1. tačka 14) ovog zakona pribavi iz pismenog ovlašćenja koje podnosi lice ovlašćeno za zastupanje. Ako iz tog pismenog ovlašćenja nije moguće pribaviti ove podatke, podaci koji nedostaju pribavljaju se neposredno od zastupnika. 

Ako obveznik posumnja u istinitost pribavljenih podataka ili verodostojnost predstavljene dokumentacije, dužan je da o tome pribavi pismenu izjavu lica ovlašćenog za zastupanje.”.

Član 21.

U članu 24. posle reči: „ovog zakona” dodaju se zapeta i reči: „kao i pismenu izjavu stranke u igračnici kojom stranka pod materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljuje da u igrama na sreću učestvuje za svoj račun i u svoje ime”.

Član 22.

Član 25. menja se i glasi:

„Član 25.

Obveznik je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke koja je pravno lice ili lice stranog prava u skladu sa članom 3. stav 1. tač. 11) i 12) ovog zakona i pribavi podatke iz člana 99. stav 1. tačka 13) ovog zakona. 

Obveznik je dužan da podatke iz stava 1. ovog člana pribavi uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz registra koji vodi nadležni organ države sedišta stranke, koja ne sme biti starija od šest meseci od dana izdavanja, čiju kopiju čuva u skladu sa zakonom. Podaci se mogu pribaviti i neposrednim uvidom u zvanični javni registar u skladu sa odredbama člana 20. st. 4. i 7. ovog zakona u kom slučaju je obveznik dužan da obezbedi kopiju izvoda iz tog registra koju čuva u skladu sa zakonom. Kopijom dokumentacije iz ovog stava smatra se i digitalizovani dokument iz ovog stava. Na kopiji dokumenta u papirnom obliku upisuju se datum, vreme i lično ime lica koje je izvršilo uvid u taj dokument. Kopija dokumenta u elektronskom obliku sadrži kvalifikovani elektronski pečat, odnosno kvalifikovani elektronski potpis, u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski potpis, sa pridruženim vremenskim žigom. Kopije iz ovog stava obveznik čuva u papirnom ili elektronskom obliku u skladu sa zakonom.

Ako iz zvaničnog javnog registra, odnosno registra koji vodi nadležni organ države sedišta, nije moguće pribaviti sve podatke o stvarnom vlasniku stranke, obveznik je dužan da podatke koji nedostaju pribavi iz originalnog dokumenta ili overene kopije dokumenta ili druge poslovne dokumentacije, koju mu dostavlja zastupnik, prokurista ili punomoćnik stranke. 

Podatke koje iz objektivnih razloga nije moguće pribaviti na način utvrđen u ovom članu, obveznik može pribaviti i uvidom u komercijalne ili druge dostupne baze i izvore podataka ili iz pismene izjave zastupnika, prokuriste ili punomoćnika i stvarnog vlasnika stranke. U postupku utvrđivanja identiteta stvarnog vlasnika, obveznik može da pribavi kopiju ličnog dokumenta stvarnog vlasnika stranke, odnosno očitani izvod tog dokumenta.

Ako obveznik, nakon preduzimanja svih radnji propisanih ovim članom nije u mogućnosti da utvrdi stvarnog vlasnika, dužan je da utvrdi identitet jednog ili više fizičkih lica koja obavljaju funkciju najvišeg rukovodstva u stranci. Obveznik je dužan da dokumentuje radnje i mere preduzete na osnovu ovog člana. 

Obveznik je dužan da preduzme razumne mere da proveri identitet stvarnog vlasnika stranke, tako da u svakom trenutku zna vlasničku i upravljačku strukturu stranke i da zna ko su stvarni vlasnici stranke. 

Ako podatke o stvarnom vlasniku stranke pribavlja iz evidencije koja je uspostavljena na osnovu posebnog zakona kojim se uređuje centralna evidencija stvarnih vlasnika, obveznik se ne oslobađa obaveze preduzimanja radnji i mera za utvrđivanje stvarnog vlasnika iz ovog zakona koje je dužan da sprovede na osnovu procene rizika stranke.”.

Član 23.

Član 26. menja se i glasi:

„Član 26.

Obveznik iz člana 4. stav 1. tačka 6) ovog zakona dužan je da, osim utvrđivanja identiteta stranke – ugovarača osiguranja, pribavi podatak o imenu, odnosno nazivu korisnika osiguranja.

Ukoliko korisnik osiguranja nije određen po imenu, odnosno nazivu, obveznik je dužan da pribavi onaj obim informacija koji će biti dovoljan za utvrđivanje njegovog identiteta, odnosno identiteta stvarnog vlasnika korisnika osiguranja u trenutku isplate osigurane sume, ostvarivanja prava po osnovu otkupa, predujma ili zalaganja polise osiguranja. 

Obveznik je dužan da utvrdi i proveri identitet korisnika osiguranja u trenutku isplate osigurane sume, ostvarivanja prava po osnovu otkupa, predujma ili zalaganja polise osiguranja. 

Obveznik je dužan da utvrdi da li je korisnik osiguranja i stvarni vlasnik korisnika osiguranja funkcioner, i ukoliko utvrdi da jeste, da preduzme mere iz člana 38. ovog zakona. 

Ukoliko je korisnik osiguranja svrstan u kategoriju visokog rizika od pranja novca ili finansiranja terorizma, obveznik je dužan da preduzme razumne mere da utvrdi stvarnog vlasnika tog korisnika, i to najkasnije u trenutku isplate osigurane sume, ostvarivanja prava po osnovu otkupa, predujma ili zalaganja polise osiguranja. 

Ako u vezi sa polisom osiguranja utvrdi visok rizik od pranja novca i finansiranja terorizma, obveznik je dužan da pored radnji i mera iz člana 7. ovog zakona, preduzme sledeće mere: obavesti člana najvišeg rukovodstva pre isplate osigurane sume i izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke.

Ako obveznik ne može da utvrdi identitet korisnika osiguranja, odnosno stvarnog vlasnika korisnika osiguranja, dužan je da sačini službenu belešku u pismenoj formi, kao i da razmotri da li postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Službenu belešku obveznik čuva u skladu sa zakonom.”.

Član 24.

U članu 29. stav 2. tačka 4) posle reči: „ažuriranje” dodaju se zapeta i reči: „odnosno periodičnu proveru”.

Član 25.

U članu 30. stav 2. menja se i glasi:

„Treće lice iz stava 1. ovog člana je: 

1) obveznik iz člana 4. stav 1. tač. 1), 3), 4), 7), 9)–11), 13) i 16) ovog zakona društva za osiguranje koja imaju dozvolu za obavljanje životnih osiguranja i zastupnici u životnom osiguranju;

2) lice iz tačke 1) ovog stava iz druge države, ako podleže obaveznoj zakonskoj registraciji za obavljanje delatnosti, primenjuje radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, vodi evidencije na način koji je jednak ili sličan načinu koji je propisan ovim zakonom i adekvatno je nadzirano u vršenju poslova sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma;

3) obveznik iz člana 4. stav 1. tačka 2) ovog zakona, samo ako obavlja poslove zastupnika u pružanju platnih usluga i u vezi s tim zastupanjem.”.

Član 26.

U članu 35. stav 1. tačka 1) reč: „korespodentskog” zamenjuje se rečju: „korespondentskog”.

Član 27.

Član 36. menja se i glasi:

„Član 36.

Kod uspostavljanja korespondentskog odnosa sa respondentom – bankom ili drugom sličnom institucijom koja ima sedište u stranoj državi, obveznik je dužan da, pored radnji i mera poznavanja i praćenja stranke u skladu sa procenom rizika, pribavi i sledeće podatke, informacije, odnosno dokumentaciju:

1) datum izdavanja i vreme važenja dozvole za vršenje bankarskih delatnosti i naziv i sedište nadležnog organa strane države koji je izdao dozvolu; 

2) opis sprovođenja internih postupaka koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, a naročito postupaka za poznavanje i praćenje stranke, dostavljanje podataka o sumnjivim transakcijama i licima nadležnim organima, vođenje evidencija, unutrašnju kontrolu i drugih postupaka koje je banka, odnosno druga slična institucija, donela u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma; 

3) opis sistema sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma u državi sedišta, odnosno u državi u kojoj je registrovana banka, odnosno druga slična institucija; 

4) pismenu izjavu odgovornog lica banke da je banka ili druga slična institucija u državi sedišta, odnosno u državi u kojoj je registrovana, pod nadzorom nadležnog državnog organa i da je dužna da primenjuje propise te države koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma; 

5) pribavi dodatne podatke kako bi: razumeo prirodu i namenu korespondentskog odnosa koji uspostavlja i prirodu poslovanja respondenta, utvrdio kvalitet njegovog nadzora i ocenio njegovu reputaciju, utvrdio da li je vođen krivični postupak za pranje novca ili finansiranje terorizma ili je banka ili druga finansijska institucija bila kažnjavana zbog težih povreda propisa za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, utvrdio da li banka, odnosno druga slična institucija ne posluje kao kvazi banka, da nema uspostavljen poslovni odnos i da ne vrši transakcije sa kvazi bankom i ocenio mere i radnje koje respondent primenjuje u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranjem terorizma. 

Obveznik je dužan da pre uspostavljanja korespondentskog odnosa sa respondentom pribavi pismeno odobrenje člana najvišeg rukovodstva u obvezniku iz člana 52. stav 3. ovog zakona, a ako je taj odnos uspostavljen, ne može se nastaviti bez pismenog odobrenja tog člana najvišeg rukovodstva u obvezniku.

Podatke iz stava 1. tač. 1)–4) ovog člana obveznik pribavlja uvidom u isprave i poslovnu dokumentaciju koju obvezniku dostavlja banka ili druga slična institucija sa sedištem u stranoj državi, a podatke iz stava 1. tačka 5) ovog člana uvidom u javne ili druge dostupne izvore. 

Obveznik ne sme uspostaviti ili nastaviti korespondentski odnos sa respondentom koji ima sedište u stranoj državi ako: 

1) prethodno nije pribavio podatke iz stava 1. ovog člana; 

2) zaposleni kod obveznika zadužen za uspostavljanje korespondentskog odnosa prethodno nije pribavio pismeno odobrenje člana najvišeg rukovodstva u obvezniku iz člana 52. stav 3. ovog zakona; 

3) banka ili druga slična institucija sa sedištem u stranoj državi nema uspostavljen sistem za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma ili nije dužna da primenjuje propise u oblasti sprečavanja i otkrivanja pranja novca i finansiranja terorizma u skladu sa propisima strane države u kojoj ima sedište, odnosno u kojoj je registrovana ili je obveznik ocenio da radnje i mere koje respondent primenjuje u vezi sa sprečavanjem pranja novca i finansiranjem terorizma nisu odgovarajuće; 

4) banka ili druga slična institucija sa sedištem u stranoj državi posluje kao kvazi banka, odnosno uspostavlja korespondentske ili druge poslovne odnose ili obavlja transakcije sa kvazi bankama. 

Obveznik je dužan da, u ugovoru na osnovu kojeg se uspostavlja korespondentski odnos, posebno utvrdi i dokumentuje obaveze svake ugovorne strane u vezi sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca i finansiranja terorizma. Taj ugovor obveznik je dužan da čuva u skladu sa zakonom. 

Obveznik ne sme uspostaviti korespondentski odnos sa stranom bankom ili drugom sličnom institucijom na osnovu kog ta institucija može koristiti račun kod obveznika tako što će svojim strankama omogućiti direktno korišćenje ovog računa.”.

Član 28.

U članu 38. stav 2. tačka 3) posle reči: „pismenu saglasnost” dodaje se reč: „člana”, a posle reči: „rukovodstva” dodaju se reči: „iz člana 52. stav 3. ovog zakona”.

U stavu 3. posle reči: „pismena saglasnost” dodaje se reč: „člana”, a posle reči: „rukovodstva” dodaju se reči: „iz člana 52. stav 3. ovog zakona”.

Član 29.

Član 41. menja se i glasi:

„Član 41.

Obveznik je dužan da kada uspostavlja poslovni odnos ili vrši transakciju kada poslovni odnos nije uspostavljen, sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, primeni pojačane radnje i mere iz stava 2. ovog člana. Strateški nedostaci posebno se odnose na:

1) pravni i institucionalni okvir države, a naročito na inkriminaciju krivičnih dela pranja novca i finansiranja terorizma, mere poznavanja i praćenja stranke, odredbe u vezi sa čuvanjem podataka, odredbe u vezi sa prijavljivanjem sumnjivih transakcija, dostupnost tačnih i verodostojnih informacija o stvarnim vlasnicima pravnih lica i lica stranog prava;

2) ovlašćenja i procedure nadležnih organa tih država u vezi sa pranjem novca i finansiranjem terorizma; 

3) delotvornost sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma u otklanjanju rizika od pranja novca i finansiranja terorizma. 

U slučaju iz stava 1. ovog člana obveznik je dužan da: 

1) primeni radnje i mere iz člana 35. stav 2. ovog zakona na način i u obimu koji odgovara visokom riziku koji nosi poslovanje sa tom strankom;

2) prikupi dodatne informacije o stvarnom vlasniku stranke; 

3) prikupi podatke o poreklu imovine koja je predmet poslovnog odnosa ili transakcije; 

4) prikupi dodatne informacije o svrsi i nameni poslovnog odnosa ili transakcije; 

5) dodatno proveri podnete isprave; 

6) pribavi odobrenje člana najvišeg rukovodstva iz člana 52. stav 3. ovog zakona za uspostavljanje ili nastavak poslovnog odnosa;

7) prati, sa dužnom pažnjom, transakcije i druge poslovne aktivnosti stranke u toku trajanja poslovnog odnosa; 

8) preduzme druge adekvatne mere radi otklanjanja rizika.

Ministarstvo nadležno za poslove finansija, Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti, samostalno ili na zahtev nadležne međunarodne organizacije, mogu da utvrde da je poslovanje sa državom koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma naročito rizično i mogu primeniti sledeće mere: 

1) zabraniti finansijskim institucijama za čiju su registraciju nadležne da osnivaju ogranke i poslovne jedinice u tim državama; 

2) zabraniti osnivanje ogranaka i poslovnih jedinica finansijskih institucija iz tih država u Republici Srbiji; 

3) ograničiti finansijske transakcije i poslovne odnose sa strankama iz te države; 

4) zahtevati od finansijskih institucija da procene, izmene ili kad je neophodno raskinu korespondentske ili slične odnose sa finansijskim institucijama iz tih država; 

5) druge adekvatne mere koje su srazmerne utvrđenim rizicima i nedostacima u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. 

Ukoliko je poslovni odnos već uspostavljen, obveznik primenjuje mere iz stava 1. ovog člana. 

Ministar, na predlog Uprave, utvrđuje listu država koje imaju strateške nedostatke, uzimajući u obzir liste relevantnih međunarodnih institucija, kao i izveštaje o proceni nacionalnih sistema za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma od strane međunarodnih institucija.”.

Član 30.

U članu 42. stav 1. tačka 3) posle reči: „lokalne samouprave,” dodaju se reči: „javna preduzeća,”.

Dodaje se stav 4, koji glasi:

„Ministar, na predlog Uprave, bliže uređuje način i razloge na osnovu kojih obveznik svrstava stranku, poslovni odnos, uslugu koju pruža u okviru svoje delatnosti ili transakciju u kategoriju niskog rizika od pranja novca ili finansiranje terorizma, u skladu sa rezultatima Procene rizika od pranja novca i Procene rizika od finansiranja terorizma, a na osnovu kojih preduzima pojednostavljene radnje i mere.”.

Član 31.

U članu 44. posle reči: „donosioca,” dodaju se reči: „anonimne sefove,”.

Član 32.

U članu 45. reč: „korespodentske” zamenjuje se rečju: „korespondentske”.

Član 33.

Posle člana 47. naziv odeljka 4, naziv člana 48. i član 48. menjaju se i glase:

„4. Sprovođenje radnji i mera u poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica u većinskom vlasništvu obveznika

Obaveza sprovođenja radnji i mera u poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica u većinskom vlasništvu obveznika

Član 48.

Obveznik je dužan da obezbedi da se radnje i mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, jednake onima propisanim ovim zakonom, u istom obimu sprovode i u njegovim poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica, u njegovom većinskom vlasništvu, bez obzira na to da li je njihovo mesto poslovanja u Republici Srbiji ili u stranim državama.

Obveznik koji je član finansijske grupe primenjuje programe i procedure koji važe za celu grupu, uključujući procedure za razmenu informacija za potrebe poznavanja i praćenja stranke, smanjenja i otklanjanja rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, postupke za upravljanje usklađenošću poslovanja u vezi sa ovim rizicima na nivou grupe, postupak utvrđivanja i provere uslova pri zapošljavanju kod obveznika, kako bi se obezbedili visoki standardi pri zapošljavanju, postupak sprovođenja redovnog stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih u skladu s programom godišnjeg stručnog obrazovanja, osposobljavanja i usavršavanja zaposlenih za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, obaveze vršenja redovne unutrašnje kontrole i organizovanja nezavisne unutrašnje revizije u skladu sa zakonom, kao i drugih radnji i mera u cilju sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma.

Organ iz člana 104. ovog zakona koji vrši nadzor nad obveznicima koji su finansijske institucije može bliže urediti sadržinu programa iz stava 2. ovog člana.

Obveznik koji je član finansijske grupe čije najviše matično društvo ima sedište u inostranstvu može primenjivati program ove grupe samo ako se tim programom obezbeđuje ispunjenje svih njegovih obaveza u skladu sa ovim zakonom, drugim propisima i međunarodnim standardima u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i ako taj program nije suprotan propisima Republike Srbije.

Obveznik koji je član finansijske grupe može sa drugim članovima te grupe da razmenjuje podatke i informacije o transakcijama i licima za koje postoje osnovi sumnje na pranje novca i finansiranje terorizma i koje su kao takve prijavljene Upravi, osim ako Uprava ne zahteva drugačije postupanje.

Podaci i informacije iz stava 5. ovog člana odnose se i na informacije, podatke i analize o transakcijama ili aktivnostima koje izgledaju neuobičajeno (ako su analize sačinjene), prijave sumnjivih transakcija, informacije i podatke koji su osnov za prijavu sumnjivih transakcija i informacije o tome da li je ta transakcija već prijavljena nadležnom organu kao sumnjiva.

Ako se poslovna jedinica ili podređeno društvo pravnog lica nalazi u državi koja ne primenjuje međunarodne standarde u oblasti sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma obveznik je dužan da obezbedi pojačanu kontrolu sprovođenja radnji i mera iz stava 1. ovog člana. 

Ukoliko odgovarajuće mere navedene u stavu 7. ovog člana nisu dovoljne, u naročito opravdanim slučajevima, organ iz člana 104. ovog zakona i Uprava odlučuju o primeni posebnih mera nadzora. 

Organ iz člana 104. ovog zakona može bliže urediti posebne mere iz stava 8. ovog člana.

Ako propisima strane države nije dopušteno sprovođenje radnji i mera za sprečavanje i otkrivanje pranja novca ili finansiranja terorizma u obimu propisanom ovim zakonom, obveznik je dužan da o tome odmah obavesti Upravu i organ iz člana 104. ovog zakona, radi donošenja odgovarajućih mera za otklanjanje rizika od pranja novca ili finansiranja terorizma. 

Odgovarajuće mere iz stava 10. ovog člana uključuju i mere kojima se obvezniku nalaže da obezbedi dodatne kontrole poslovnih jedinica i podređenih društava u većinskom vlasništvu tog obveznika koje posluju u inostranstvu, kao i delimičan ili potpun prestanak aktivnosti preko te poslovne jedinice ili podređenog društva.

Obveznik je dužan da svoje poslovne jedinice ili podređena društva pravnog lica u većinskom vlasništvu u stranoj državi pravovremeno i redovno upoznaje sa postupcima koji se odnose na sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma, a naročito u delu koji se odnosi na radnje i mere poznavanja i praćenja stranke, dostavljanja podataka Upravi, vođenja evidencija, unutrašnje kontrole i drugih okolnosti povezanih sa sprečavanjem i otkrivanjem pranja novca ili finansiranja terorizma. 

Obveznik je dužan da internim aktima propiše način vršenja kontrole primene procedura za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma u svojim poslovnim jedinicama i podređenim društvima u većinskom vlasništvu tog obveznika.

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na obveznika koji je član nefinansijske grupe u smislu zakona kojim se uređuje delatnost tog obveznika.

Član 34.

U članu 50. stav 1. tačka 4) tačka na kraju zamenjuje se tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 5), koja glasi:

„5) da ima licencu za obavljanje poslova ovlašćenog lica, ako je obveznik u skladu s propisom iz stava 3. ovog člana dužan da obezbedi da njegovo ovlašćeno lice ima ovu licencu.”.

Dodaje se stav 3, koji glasi:

„Uprava izdaje licencu ovlašćenom licu i zameniku ovlašćenog lica. Licenca se izdaje na osnovu rezultata stručnog ispita. Ministar, na predlog direktora Uprave, a po prethodno pribavljenom mišljenju organa nadležnih za vršenje nadzora iz člana 104. ovog zakona, propisuje sadržinu i način polaganja stručnog ispita, kao i kriterijume na osnovu kojih se utvrđuje da li je obveznik dužan da obezbedi da njegovo ovlašćeno lice i zamenik imaju licencu za obavljanje poslova ovlašćenog lica.”.

Član 35.

U članu 53. stav 2. menja se i glasi:

„Stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje odnosi se na upoznavanje sa odredbama ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega i internih akata, sa stručnom literaturom o sprečavanju i otkrivanju pranja novca i finansiranja terorizma, sa listom indikatora za prepoznavanje stranaka i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, kao i sa odredbama propisa kojima se uređuje ograničavanje raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje i propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.”.

Član 36.

U članu 54. stav 2. reč: „Obveznik” zamenjuje se rečima: „Obveznik iz člana 4. ovog zakona”.

Član 37.

Posle člana 56. naziv glave III. i član 57. menjaju se i glase:

„III. RADNjE I MERE KOJE PREDUZIMAJU ADVOKATI, ODNOSNO JAVNI BELEŽNICI

Član 57.

Advokat, odnosno javni beležnik je dužan da prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke u slučaju iz člana 8. stav 1. tačka 1) ovog zakona pribavi podatke iz člana 103. tač. 1)–5) ovog zakona. 

Advokat, odnosno javni beležnik je dužan da prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke u slučaju iz člana 8. stav 1. tačka 2) ovog zakona pribavi podatke iz člana 103. tač. 1)–3) i 6)–9) ovog zakona. 

Advokat, odnosno javni beležnik je dužan da prilikom utvrđivanja i provere identiteta stranke u slučaju iz člana 8. stav 1. tač. 4) i 5) ovog zakona pribavi podatke iz člana 103. ovog zakona. 

Advokat, odnosno javni beležnik utvrđuje i proverava identitet stranke, odnosno njenog zastupnika, prokuriste i punomoćnika i pribavlja podatke iz člana 103. tač. 1) i 2) ovog zakona uvidom u lični dokument tog lica u njegovom prisustvu, odnosno u original ili overenu kopiju dokumentacije iz zvaničnog javnog registra, koja ne sme biti starija od tri meseca od dana izdavanja, ili neposrednim uvidom u zvanični javni registar ili putem elektronske razmene podataka.

Advokat, odnosno javni beležnik je dužan da utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke pribavljanjem podataka iz člana 103. tačka 3) ovog zakona uvidom u lični dokument tog lica u njegovom prisustvu i izjavom da stranka deluje u svoje ime, odnosno uvidom u original ili overenu kopiju dokumentacije iz zvaničnog javnog registra koja ne sme biti starija od šest meseca od dana izdavanja. Ako iz njih nije moguće pribaviti potrebne podatke, oni se pribavljaju uvidom u original ili overenu kopiju isprave i drugu poslovnu dokumentaciju koju dostavlja zastupnik, prokurista ili punomoćnik pravnog lica. 

Ostale podatke iz člana 103. ovog zakona advokat, odnosno javni beležnik pribavlja uvidom u original ili overenu kopiju isprave i drugu poslovnu dokumentaciju ili putem sredstava elektronske identifikacije u skladu sa zakonom.

O podacima koji nedostaju, osim podataka iz člana 103. tač. 11)–13) ovog zakona, advokat, odnosno javni beležnik uzima pismenu izjavu stranke. 

Advokat, odnosno javni beležnik je dužan da podatke, informacije, dokumentaciju pribavljenu na osnovu ovog zakona koristi samo za namene određene zakonom.”.

Član 38.

Posle člana 57. dodaju se naziv člana 57a i član 57a, koji glase:

„Druge radnje i mere koje preduzima advokat, odnosno javni beležnik

Član 57a

Advokat, odnosno javni beležnik je dužan da, u skladu sa odredbama ovog zakona, izradi i redovno ažurira analizu rizika, utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner, da li je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice, primeni pojačane radnje i mere kada uspostavlja poslovni odnos sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, kao i da proceni rizik od novih tehnoloških dostignuća i novih usluga.”.

Član 39.

U članu 58. stav 1. posle reči: „advokat” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javni beležnik”, a reči: „iz člana 4. stav 2.” zamenjuju se rečima: „iz člana 4. st. 2. i 3.”.

U stavu 3. posle reči: „advokat” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javni beležnik” i posle reči: „Advokat” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javni beležnik”.

U st. 4. i 5. posle reči: „Advokat” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javni beležnik”.

Član 40.

U nazivu člana 59. i članu 59. st. 1. i 2. posle reči: „advokata” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javnog beležnika”.

U stavu 3. posle reči: „Advokat” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javni beležnik”.

U stavu 4. posle reči: „advokatu” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javnom beležniku”.

Član 41.

Posle člana 60. dodaju se naziv člana 60a i član 60a, koji glase:

„Zabrana dojavljivanja

Član 60a

Advokat, odnosno javni beležnik, odnosno njegovi zaposleni, kao i druga lica kojima su dostupni podaci iz člana 103. ovog zakona, ne smeju stranci ili trećem licu otkriti: 

1) da su dostavljeni ili su u postupku dostavljanja Upravi podaci, informacije i dokumentacija o stranci ili o transakciji za koje postoji sumnja da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma; 

2) da je Uprava, na osnovu čl. 75. i 82. ovog zakona, izdala nalog za privremeno obustavljanje izvršenja transakcije, uključujući i pristup sefu; 

3) da je Uprava, na osnovu člana 76. ovog zakona, izdala nalog za praćenje finansijskog poslovanja stranke; 

4) da je protiv stranke ili trećeg lica pokrenut ili bi mogao biti pokrenut postupak u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma. 

Zabrana iz stava 1. ovog člana ne odnosi se na slučajeve: 

1) kada su podaci, informacije i dokumentacija koje u skladu sa ovim zakonom prikuplja i vodi obveznik potrebni za utvrđivanje činjenica u krivičnom postupku i ako te podatke traži nadležni sud u skladu sa zakonom; 

2) ako podatke iz tačke 1. ovog stava traži organ iz člana 104. ovog zakona u postupku nadzora nad primenom odredaba ovog zakona.”.

Član 42.

U članu 61. stav 1. posle reči: „Advokat” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javni beležnik”.

U stavu 2. posle reči: „advokat” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javni beležnik”.

U stavu 3. posle reči: „Advokat” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javni beležnik”.

U stavu 4. posle reči: „advokat” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javni beležnik”.

Član 43.

U članu 62. u uvodnoj rečenici posle reči: „Advokat” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javni beležnik”.

U tački 1) posle reči: „ovog zakona” dodaju se reči: „u skladu sa članom 103. ovog zakona”.

Član 44.

Glava IV. RADNjE I MERE KOJE PREDUZIMAJU JAVNI BELEŽNICI, nazivi čl. 63–67. i čl. 63–67. brišu se.

Član 45.

U članu 70. dodaje se stav 3, koji glasi:

„Sažetak procene rizika iz stava 2. ovog člana stavlja se na raspolaganje javnosti i ne sme sadržati poverljive informacije.”.

Član 46.

U članu 75. na svim mestima posle reči: „transakcija,” u određenom padežu dodaju se reči: „uključujući i pristup sefu”.

Član 47.

U članu 79. stav 1. reči: „državni organ iz člana 112. ovog zakona” zamenjuju se rečima: „organe nadležne za vršenje nadzora iz člana 104. ovog zakona”.

Član 48.

U članu 81. stav 4. posle reči: „ovog člana” dodaju se zapeta i reči: „a dalje prosleđivanje prikupljenih informacija drugom organu strane države ne može se vršiti bez prethodne saglasnosti Uprave”.

Član 49.

U članu 88. stav 2. menja se i glasi:

„Nadležni carinski organ privremeno oduzima fizički prenosiva sredstva plaćanja koja nisu prijavljena, kao i kada oceni da postoji osnovana sumnja da su ta sredstva, bez obzira na njihov iznos, u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma. Nadležni carinski organ je dužan da privremeno oduzeta sredstva plaćanja u stranoj valuti deponuje na račun Narodne banke Srbije ili u ostavu kod Narodne banke Srbije, a dinare - na račun Narodne banke Srbije u roku od dva radna dana od dana njihovog oduzimanja. O oduzetim fizički prenosivim sredstvima plaćanja izdaje se potvrda.”.

Član 50.

U članu 90. stav 1. tačka 2) posle reči: „transakcije” dodaju se zapeta i reči: „uključujući i pristup sefu”.

Član 51.

U članu 91. stav 2. reči: „ovog zakona” zamenjuju se rečima: „tog zakona”.

Stav 3. menja se i glasi:

„Kada obveznik dostavlja podatke, informacije i dokumentaciju Upravi, korespondentskoj banci u skladu sa članom 36. ovog zakona, u skladu sa čl. 11–15. ovog zakona, trećem licu u skladu sa čl. 30–32. ovog zakona, poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica u većinskom vlasništvu tog obveznika ili kada podatke, informacije ili dokumentaciju razmenjuje u okviru grupe u skladu sa članom 48. ovog zakona, ne smatra se da je povredio obavezu čuvanja poslovne, bankarske ili profesionalne tajne.”.

Posle stava 3. dodaje se novi stav 4, koji glasi:

„Prilikom razmene podatka iz stava 3. ovog člana obveznik je dužan da posebno vodi računa o sprovođenju zabrane dojavljivanja iz člana 90. ovog zakona.”.

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 52.

U članu 95. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Obveznik je dužan da u roku iz stava 1. ovog člana čuva i video-zvučni zapis utvrđivanja i provere identiteta koji je nastao u postupku video-identifikacije u skladu sa propisom iz člana 18. stav 8, člana 19. stav 7. i člana 21. stav 7. ovog zakona.”.

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Dodaje se stav 4, koji glasi:

„Nakon isteka roka iz st. 1. i 3. ovog člana obveznik je dužan da sa podacima iz st. 1–3. ovog člana postupa u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti, pod uslovom da se ne radi o podacima koje koriste nadležni državni organi u posebne svrhe.”.

Član 53.

U članu 99. dodaje se stav 3, koji glasi:

„Evidencija podataka iz stava 1. ovog člana sadrži i video-zvučni zapis koji je nastao u postupku video-identifikacije u skladu sa propisom iz člana 18. stav 8, člana 19. stav 7. i člana 21. stav 7. ovog zakona.”.

Član 54.

U članu 102. stav 3. u uvodnoj rečenici reči: „iz člana 112.” zamenjuju se rečima: „iz čl. 112. i 112a”.

Član 55.

U nazivu člana 103. i članu 103. u uvodnoj rečenici posle reči: „advokat” dodaju se zapeta i reči: „odnosno javni beležnik”.

Tačka 3) menja se i glasi:

„3) ime i prezime, datum i mesto rođenja i prebivalište ili boravište stvarnog vlasnika stranke za koju advokat, odnosno javni beležnik vrši uslugu, kao i izjavu stranke da deluje u svoje ime;”.

Član 56.

Posle člana 103. dodaju se odeljak 4, nazivi čl. 103a i 103b i čl. 103a i 103b, koji glase:

„4. Registri

Jedinstveni registar sefova

Član 103a

Narodna banka Srbije u elektronskom obliku vodi Jedinstveni registar sefova.

Jedinstveni registar sefova sadrži sledeće podatke o korisniku sefa koji je fizičko lice:

1) datum zaključenja i prestanka ugovora o sefu, kao i period na koji je taj ugovor zaključen;

2) ime i prezime korisnika sefa;

3) jedinstveni matični broj građana, odnosno drugu odgovarajuću identifikacionu oznaku za korisnika koji nema državljanstvo Republike Srbije (npr. broj pasoša ili evidencioni broj koji određuje nadležni državni organ);

4) adresu prebivališta, odnosno boravišta korisnika sefa;

5) podatke iz tač. 2)–4) ovog stava o licima koja su ovlašćena da pristupaju sefu korisnika.

Jedinstveni registar sefova sadrži sledeće podatke o korisniku sefa koji je pravno lice:

1) datum zaključenja i prestanka ugovora o sefu, kao i period na koji je taj ugovor zaključen;

2) poslovno ime ili skraćeno poslovno ime korisnika sefa;

3) adresu sedišta korisnika sefa;

4) matični broj korisnika sefa;

5) poreski identifikacioni broj korisnika sefa;

6) druge podatke koje propiše Narodna banka Srbije.

Banke koje korisnicima stavljaju na upotrebu sefove dužne su da Narodnoj banci Srbije redovno dostavljaju podatke iz st. 2. i 3. ovog člana i odgovaraju za tačnost tih podataka.

Narodna banka Srbije odgovara za istovetnost podataka iz stava 4. ovog člana s podacima u Jedinstvenom registru sefova.

Podaci iz Jedinstvenog registra sefova nisu javno dostupni i na njih se primenjuju propisi kojima se uređuju bankarska tajna i zaštita podataka o ličnosti.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način vođenja Jedinstvenog registra sefova, način i rokove dostavljanja podataka koji se vode u tom registru, kao i način ostvarivanja uvida u te podatke.

Jedinstveni registar korisnika novčane doznake

Član 103b

Narodna banka Srbije u elektronskom obliku vodi Jedinstveni registar korisnika platne usluge izvršavanja novčane doznake (u daljem tekstu: Jedinstveni registar korisnika novčane doznake).

Jedinstveni registar korisnika novčane doznake sadrži sledeće podatke o korisniku platne usluge izvršavanja novčane doznake (u daljem tekstu: korisnik novčane doznake):

1) ime i prezime korisnika novčane doznake;

2) jedinstveni matični broj građana, odnosno drugu odgovarajuću identifikacionu oznaku za korisnika novčane doznake koji nema državljanstvo Republike Srbije (npr. broj pasoša ili evidencioni broj koji određuje nadležni državni organ);

3) adresu prebivališta, odnosno boravišta korisnika novčane doznake.

Banke i druga lica koja, u skladu sa zakonom, pružaju platnu uslugu izvršavanja novčane doznake dužni su da Narodnoj banci Srbije redovno dostavljaju podatke iz stava 2. ovog člana i odgovaraju za tačnost tih podataka.

Narodna banka Srbije odgovara za istovetnost podataka iz stava 3. ovog člana s podacima u Jedinstvenom registru korisnika novčane doznake.

Podaci iz Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake nisu javno dostupni i na njih se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje pružanje platnih usluga koje se odnose na poslovnu tajnu, kao i odredbe propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove i način vođenja Jedinstvenog registra korisnika novčane doznake, način dostavljanja podataka koji se vode u tom registru, kao i način ostvarivanja uvida u te podatke.”.

Član 57.

U članu 104. stav 1. tačka 4) menja se i glasi:

„4) organ nadležan za nadzor u oblasti poreskog savetovanja;”.

Posle tačke 4) dodaje se tačka 4a), koja glasi:

„4a) organ nadležan za nadzor u oblasti igara na sreću;”.

Stav 3. menja se i glasi:

„Organ iz stava 1. ovog člana, ukoliko na osnovu zakona daje dozvole za rad obveznika, odnosno ovlašćenja za obavljanje poslova obveznika, može privremeno ili trajno da zabrani obavljanje delatnosti obveznika, odnosno da obvezniku oduzme dozvolu ili ovlašćenje za obavljanje poslova, u naročito opravdanim slučajevima.”.

U stavu 5. posle reči: „ovog zakona” dodaju se reči: „i zakona kojim se uređuje ograničavanje raspolaganja imovinom u cilju sprečavanja terorizma i širenja oružja za masovno uništenje”.

Član 58.

U članu 105. stav 1. reči: „tač. 9), 13) i 14)” zamenjuju se rečima: „tač. 13) i 14)”.

Član 59.

U članu 109. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 2) ovog zakona vrši Narodna banka Srbije u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje.”.

Dosadašnji st. 2–6. postaju st. 3–7.

U dosadašnjem stavu 7, koji postaje stav 8, reči: „u skladu sa stavom 6. ovog člana” zamenjuju se rečima: „u skladu sa stavom 7. ovog člana”.

U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9, reči: „iz stava 7. ovog člana” zamenjuju se rečima: „iz stava 8. ovog člana”.

Član 60.

Posle člana 109. dodaju se naziv člana 109a i član 109a, koji glase:

„Posebna ovlašćenja nadzornih organa

Član 109a

Organ nadležan za vršenje nadzora iz člana 104. ovog zakona, ukoliko na osnovu zakona daje dozvole za rad obveznika, odnosno ovlašćenja obveznicima radi provere ispunjenosti propisanih uslova za davanje dozvole za rad, odnosno ovlašćenja obveznicima ili sticanje učešća kod obveznika, kao i uslova za obavljanje funkcije člana organa kod obveznika u skladu sa propisima – mogu da u svakom trenutku pribave podatke o osuđivanosti, odnosno neosuđivanosti lica u vezi s kojima se proverava ispunjenost tih uslova i njihovih saradnika iz kaznene evidencije koja se vodi u skladu sa zakonom.

Pojam saradnika iz stava 1. ovog člana za pojedine kategorije obveznika iz stava 1. ovog člana ima značenje utvrđeno zakonom kojim se uređuje poslovanje tog obveznika ili propisom donetim na osnovu zakona kojim se uređuje poslovanje tog obveznika.

Podatke iz stava 1. ovog člana organ nadležan za vršenje nadzora iz člana 104. ovog zakona može koristiti isključivo u svrhe za koje su pribavljeni i ne sme ih saopštavati niti učiniti dostupnim trećim licima.”.

Član 61.

U članu 110. stav 1. posle reči: „poslovima ovlašćene banke,” reč: „i” briše se, a posle reči: „investicionih fondova” dodaju se reči: „i člana 4. stav 1. tačka 9) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje delatnost revizora”.

Stav 2. menja se i glasi:

„Organ nadležan za nadzor u oblasti poreskog savetovanja vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 15) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje nadležnost i organizacija tog organa.”.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Organ nadležan za nadzor u oblasti igara na sreću vrši nadzor nad primenom ovog zakona od strane obveznika iz člana 4. stav 1. tačka 8) ovog zakona, u skladu sa zakonom kojim se uređuje nadležnost i organizacija tog organa.”.

Dosadašnji st. 3–5. postaju st. 4–6.

U dosadašnjem stavu 6, koji postaje stav 7, reči: „iz člana 4. stav 1. tačka 16)” zamenjuju se rečima: „iz člana 4. stav 1. tačka 16a)”.

Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.

Dosadašnji stav 8. briše se.

Član 62.

U članu 111. dodaje se stav 4, koji glasi:

„Organi nadležni za vršenje nadzora dužni su da jedan drugom na zahtev dostave sve podatke i informacije potrebne za vršenje nadzora nad primenom ovog zakona.”.

Član 63.

U članu 112. st. 2. i 3. brišu se.

Član 64.

Posle člana 112. dodaju se naziv člana 112a i član 112a, koji glase:

„Međunarodna saradnja organa nadležnih za vršenje nadzora

Član 112a

Organ nadležan za vršenje nadzora iz člana 104. ovog zakona može, na svoju inicijativu ili na osnovu pismenog i obrazloženog zahteva organa strane države nadležnog za vršenje nadzora, razmenjivati podatke, informacije i dokumentaciju u vezi sa:

1) propisima iz oblasti u kojoj posluje obveznik nad kojim taj organ vrši nadzor, kao i drugim relevantnim propisima za vršenje nadzora;

2) sektorom u kome posluje obveznik nad kojim taj organ vrši nadzor;

3) vršenjem nadzora nad obveznikom;

4) transakcijama ili licima za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma ili drugim krivičnim delom na osnovu koga je stečen prihod koji može biti upotrebljen za pranje novca ili finansiranje terorizma.

Način dostavljanja podataka, informacija i dokumentacije organi iz stava 1. ovog člana mogu urediti međusobnim zaključivanjem sporazuma.

Organi nadležni za vršenje nadzora iz stava 1. ovog člana, u skladu sa načelima uzajamnosti i čuvanja poverljivih informacija, mogu međusobno da traže pomoć da u okviru svojih ovlašćenja sprovedu nadzor nad obveznikom koji je deo grupe, a koji posluje u državi od koje se pomoć traži.

Organi iz stava 1. ovog člana podatke, informacije i dokumentaciju koriste samo:

1) za obavljanje svojih dužnosti u skladu sa ovim zakonom;

2) u slučaju žalbe ili drugih pravnih sredstava koja se izjavljuju protiv odluke organa nadležnog za vršenje nadzora, uključujući sudske postupke.

Organ nadležan za vršenje nadzora iz stava 1. ovog člana koji je utvrdio nepravilnosti i nezakonitosti iz člana 111. stav 1. ovog zakona o tome obaveštava i druge organe iz člana 104. ovog zakona ako su te nepravilnosti, odnosno nezakonitosti od značaja za njihov rad.

Organ nadležan za vršenje nadzora iz stava 1. ovog člana ne može otkrivati i razmenjivati sa trećim licima podatke, informacije i dokumentaciju koje je dobio u okviru saradnje iz ovog člana bez izričite saglasnosti organa nadležnog za nadzor koji mu je te informacije, podatke ili dokumentaciju dostavio, niti ih može koristiti u drugu svrhu osim one za koju mu je taj organ dao saglasnost – izuzev u opravdanim okolnostima u skladu sa zakonom, pri čemu će o tome odmah obavestiti taj organ.

Obaveza čuvanja profesionalne tajne, odnosno poverljivosti podataka u skladu sa odredbama posebnih propisa kojima se uređuju ovlašćenja i funkcije organa nadležnog za vršenje nadzora iz stava 1. ovog člana primenjuje se na sva lica koja rade ili su radila u tom organu.”.

Član 65.

U članu 115. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

„Narodna banka Srbije izriče mere obvezniku iz člana 4. stav 1. tačka 2) ovog zakona u skladu sa zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje.”.

Dosadašnji st. 2–5. postaju st. 3–6.

Dodaje se stav 7, koji glasi:

„Pored mera i kazni koje Narodna banka Srbije može izreći obveznicima iz st. 1–6. ovog člana za povrede ovog zakona i podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, kao i članovima njihovih organa, Narodna banka Srbije može izreći meru i/ili novčanu kaznu ovlašćenom licu i/ili njegovom zameniku kod obveznika iz st. 1. i 3–6. ovog člana za povrede zakona iz čl. 117–120. ovog zakona, kao i za druga postupanja suprotna odredbama ovog zakona ili podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona – shodnom primenom odredaba posebnog zakona kojima se uređuje poslovanje tih obveznika koje se odnose na preduzimanje mere i izricanje novčanih kazni članovima organa tih obveznika.”.

Član 66.

U članu 118. stav 1. tačka 5) reči: „(član 11. st. 6. i 8.)” zamenjuju se rečima: „(član 11. stav 7.)”.

U tački 7) reči: „iz čl. 11. do 15. ovog zakona” zamenjuju se rečima: „iz člana 11. ovog zakona”.

Tačka 8) menja se i glasi:

„8) ne proveri tačnost prikupljenih podataka o primaocu plaćanja (član 12. st. 3. i 4.);”.

U tački 9) reči: „st. 3–5.” brišu se.

Tačka 10) menja se i glasi:

„10) ne obavesti Narodnu banku Srbije o pružaocu platnih usluga koji učestalo ne dostavlja tačne i potpune podatke u skladu sa članom 11. ovog zakona, kao i o merama koje je preduzeo prema ovom licu; ne razmotri da li nedostatak tačnih i potpunih podataka iz člana 11. ovog zakona, zajedno s drugim okolnostima, predstavlja osnov sumnje u pranje novca ili finansiranje terorizma i o tome ne obavesti Upravu; ili ne sačini belešku, koju čuva u skladu sa zakonom (član 13. stav 4.);”.

U tački 12) reči: „st. 3–5.” brišu se.

Tačka 13) menja se i glasi:

„13) ne odbije prenos novčanih sredstava, privremeno ne obustavi prenos novčanih sredstava i ne zatraži od platiočevog pružaoca platnih usluga podatke iz člana 11. ovog zakona koji nedostaju u elektronskoj poruci kojom se prenose novčana sredstva, izvrši dalji prenos novčanih sredstava i istovremeno ili naknadno ne zatraži od drugog posrednika u tom prenosu, odnosno od platiočevog pružaoca platnih usluga podatke koji nedostaju (član 14. stav 3.);”.

Tačka 22) menja se i glasi:

„22) ne utvrdi identitet stvarnog vlasnika stranke u skladu sa članom 3. stav 1. tač. 11) i 12) ovog zakona i ne pribavi podatke o stvarnom vlasniku na propisani način (član 25.);”.

U tački 24) reč: „životnog” briše se.

Tačka 26) menja se i glasi:

„26) ne obavesti člana najvišeg rukovodstva pre isplate osigurane sume i ne izvrši pojačane radnje i mere poznavanja i praćenja stranke (član 26. stav 6.);”.

U tački 41) posle reči: „donosioca,” dodaju se reči: „anonimne sefove,”.

Tačka 45) menja se i glasi:

„45) ne obezbedi da se mere za sprečavanje i otkrivanje pranja novca i finansiranja terorizma propisane ovim zakonom, u istom obimu sprovode i u njegovim poslovnim jedinicama i podređenim društvima pravnog lica u njegovom većinskom vlasništvu (član 48.);”.

Član 67.

U članu 119. stav 1. tački 3) reči: „st. 2–5.” zamenjuju se rečima: „st. 2– 6.”.

U tački 4) reči: „stav 6.” zamenjuju se rečima: „stav 7.”.

U tački 7) posle reči: „sefu” dodaju se zapeta i reči: „kao i pismenu izjavu stranke u igračnici kojom stranka pod materijalnom i krivičnom odgovornošću izjavljuje da u igrama na sreću učestvuje za svoj račun i u svoje ime”.

Član 68.

Naziv člana 121. i član 121. menjaju se i glase:

„Prekršaji za koje odgovara advokat, odnosno javni beležnik

Član 121.

Novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj advokat, odnosno javni beležnik ako:

1) ne izradi i ne primenjuje listu indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca i finansiranja terorizma (član 61.);

2) ne vodi evidenciju podatka u skladu sa ovim zakonom (član 62.);

3) ne izradi analizu rizika od pranja novca i finansiranja terorizma, ne utvrdi postupak po kome utvrđuje da li je stranka ili stvarni vlasnik stranke funkcioner, ne utvrdi da li je stranka ili pravno lice koje se javlja u vlasničkoj strukturi stranke of-šor pravno lice, ne primeni pojačane radnje i mere kada uspostavlja poslovni odnos sa strankom iz države koja ima strateške nedostatke u sistemu za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, ili ne proceni rizik od novih tehnoloških dostignuća i novih usluga (član 57a);

4) ne obavesti Upravu o slučajevima kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, ili kada stranka traži savet u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma, odnosno ne obavesti je u propisanim rokovima i na propisani način (član 58.);

5) ne dostavi Upravi, na njen zahtev, tražene podatke, informacije i dokumentaciju, odnosno ne dostavi ih u propisanim rokovima i na propisan način (član 59.);

6) prekrši zabranu dojavljivanja (član 60a);

7) ne koristi podatke, informacije i dokumentaciju pribavljenu na osnovu ovog zakona samo za namene određene zakonom (član 57. stav 8.);

8) ne sprovodi redovnu unutrašnju kontrolu i ne organizuje nezavisnu internu reviziju u skladu sa članom 54. stav 2. ovog zakona.”.

Član 69.

Naziv člana 122. i član 122. brišu se.

Član 70.

Obveznik je dužan da svoja unutrašnja akta uskladi sa ovim zakonom najkasnije do 1. maja 2020. godine.

Član 71.

Ministar finansija doneće podzakonske akte iz čl. 30. i 34. ovog zakona u roku od četiri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 72.

Licenca izdata ovlašćenom licu i zameniku ovlašćenog lica na osnovu Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma („Službeni glasnik RS”, br. 20/09, 72/09, 91/10 i 139/14) važi do isteka roka na koji je izdata.

Odredbe člana 34. ovog zakona primenjuju se od 1. januara 2021. godine, a odredbe člana 56. ovog zakona primenjuju se od 1. juna 2020. godine.

Član 73.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.



Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma


❮ Nazad na prethodnu stranicu


Email Print