Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Email Print
06.12.2019.

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica
("Sl. glasnik RS", br. 86/2019)


Član 1.

U Zakonu o porezu na dobit pravnih lica („Službeni glasnik RS”, br. 25/01, 80/02, 80/02 – dr. zakon, 43/03, 84/04, 18/10, 101/11, 119/12, 47/13, 108/13, 68/14 – dr. zakon, 142/14, 91/15 – autentično tumačenje, 112/15, 113/17 i 95/18), u članu 22a posle stava 5. dodaje se novi stav 6, koji glasi:

„Na teret rashoda banke priznaje se iznos rashoda utvrđen u bilansu uspeha banke po osnovu umanjenja duga koji snosi banka u visini utvrđenoj u skladu sa zakonom kojim je uređena konverzija stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima.”.

Dosadašnji st. 6. i 7. postaju st. 7. i 8.

Član 2.

U članu 25. posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

„Prihod koji rezidentni obveznik, osnovan u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni fondovi, ostvari po osnovu otuđenja imovine iz člana 27. stav 1. ovog zakona, ne ulazi u poresku osnovicu.”.

U dosadašnjem stavu 3, koji postaje stav 4, reči: „st. 1. i 2.” zamenjuju se rečima: „st. 1, 2. i 3.”.

Član 3.

U članu 27. dodaje se stav 5, koji glasi:

„Kapitalni dobitak, odnosno gubitak u skladu sa ovim članom, ne utvrđuje obveznik koji je osnovan shodno propisima kojima se uređuju investicioni fondovi.”.

Član 4.

U članu 50a stav 4. reč: „oporeziva” briše se.

Član 5.

Posle člana 50j dodaje se član 50k, koji glasi:

„Član 50k

Poreskom obvezniku – banci priznaje se pravo na poreski kredit u iznosu od 2% preostalog duga utvrđenog u skladu sa članom 4. stav 2. Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima („Službeni glasnik RS”, broj 31/19).

Poreski kredit iz stava 1. ovog člana obveznik koristi u dva uzastopna poreska perioda, i to u iznosu od 50% tako obračunatog poreskog kredita.

U slučaju da obveznik ne može da iskoristi poreski kredit na način propisan stavom 2. ovog člana, neiskorišćeni iznos poreskog kredita može se preneti na račun poreza na dobit iz budućih obračunskih perioda, ali ne duže od deset godina.

Ministar finansija bliže uređuje način ostvarivanja prava na poreski kredit iz stava 1. ovog člana.”.

Član 6.

U članu 53a stav 1. reči: „kao i od” brišu se, a posle reči: „člana 52. ovog zakona,” dodaju se reči: „kao i usluga,”.

Stav 2. menja se i glasi:

„Ukoliko rezidentni obveznik koristi pravo na poreski kredit iz stava 1. ovog člana, prihodi od kamata, autorskih naknada, naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, dividendi koje ne ispunjavaju uslove da bi se na njih primenile odredbe člana 52. ovog zakona, kao i usluga, ostvareni u drugoj državi, a po osnovu kojih se koristi pravo na poreski kredit iz stava 1. ovog člana, uključuju se u prihode rezidentnog pravnog lica u iznosu uvećanom za plaćeni porez po odbitku na kamate, autorske naknade, naknade po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, dividende koje ne ispunjavaju uslove da bi se na njih primenile odredbe člana 52. ovog zakona, kao i usluge.”.

Član 7.

U članu 57. stav 2. posle reči: „pravna lica su dužna da” dodaju se reči: „u poreskoj prijavi koja se podnosi za poreski period u kome su prestali uslovi za poresko konsolidovanje utvrde i”.

Član 8.

Posle člana 61b dodaje se član 61v, koji glasi:

„Član 61v

Rezidentni obveznik koji se smatra krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe povezanih pravnih lica, u smislu odredaba ovog člana, dužno je da nadležnom poreskom organu dostavi godišnji izveštaj o kontrolisanim transakcijama međunarodne grupe povezanih pravnih lica (u daljem tekstu: godišnji izveštaj), na način koji propiše ministar finansija.

Međunarodna grupa povezanih pravnih lica (u daljem tekstu: međunarodna grupa), u smislu stava 1. ovog člana, je grupa lica koja su međusobno povezana po osnovu vlasništva ili kontrole u smislu MRS, odnosno MSFI, i čiji je ukupni konsolidovani prihod, iskazan u konsolidovanim finansijskim izveštajima za period koji prethodi periodu za koji postoji obaveza izveštavanja u smislu ovog člana, najmanje 750 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan usvajanja konsolidovanih finansijskih izveštaja, i

1) čija jedna ili više članica ima obavezu da sastavlja, prikazuje, dostavlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske izveštaje u skladu sa MRS, odnosno MSFI, ili bi tu obavezu imala kada bi bila pravno lice čijim akcijama se trguje na regulisanom tržištu u Republici ili izvan Republike, i

2) u kojoj je najmanje jedno pravno lice rezident druge poreske jurisdikcije u odnosu na ostale članice međunarodne grupe, ili je najmanje jedno pravno lice rezident jedne poreske jurisdikcije a podleže oporezivanju u drugoj poreskoj jurisdikciji po osnovu poslovanja preko stalne poslovne jedinice.

Krajnjim matičnim pravnim licem međunarodne grupe (u daljem tekstu: krajnje matično pravno lice), u smislu stava 1. ovog člana, smatra se pravno lice, članica međunarodne grupe, ukoliko:

1) neposredno ili posredno, nad jednim ili više pravnih lica, članica međunarodne grupe, ima vlasništvo ili kontrolu koja stvara obavezu pripreme, sastavljanja, prikazivanja, dostavljanja i obelodanjivanja konsolidovanih finansijskih izveštaja u skladu sa zahtevima MRS, odnosno MSFI, odnosno, koje bi takvu obavezu imalo kada bi bilo pravno lice čijim akcijama se trguje na regulisanom tržištu u Republici ili izvan Republike, i

2) ne postoji drugo pravno lice unutar međunarodne grupe koje ima neposredno ili posredno vlasništvo ili kontrolu nad tim licem, i koje ima obavezu iz tačke 1) ovog stava.

Godišnji izveštaj se dostavlja za poslovnu godinu krajnjeg matičnog pravnog lica, za koju to lice ima obavezu da priprema finansijski izveštaj.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, u slučaju da se poslovna godina jedne ili više članica međunarodne grupe razlikuje od poslovne godine krajnjeg matičnog pravnog lica krajnje matično pravno lice u godišnji izveštaj za sve takve članice međunarodne grupe na isti način unosi:

1) podatke za poslovnu godinu te članice koja se završila u periodu od 12 meseci pre poslednjeg dana perioda za koji se dostavlja godišnji izveštaj, ili

2) podatke za period koji odgovara periodu iz stava 4. ovog člana.

Rezidentni obveznik, krajnje matično pravno lice, dužan je da nadležnom poreskom organu podnese godišnji izveštaj najkasnije u roku od 12 meseci od isteka poslovne godine za koju se dostavlja godišnji izveštaj.

Poreskom jurisdikcijom za potrebe ovog člana smatraće se svaka teritorija koja primenjuje zasebno poresko zakonodavstvo koje je nezavisno od propisa neke druge teritorije, bez obzira da li se smatra zasebnom državom ili delom teritorije druge države.

Ministar finansija, oslanjajući se na izvore vezane za dobru praksu u vezi sa izveštavanjem o kontrolisanim transakcijama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, bliže uređuje uslove i način podnošenja godišnjeg izveštaja.”.

Član 9.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2020. godinu, odnosno za poreski period koji počinje u 2020. godini, a odredbe člana 1. ovog zakona primenjuju se na utvrđivanje, obračunavanje i plaćanje poreske obaveze počev za 2019. godinu.

Član 10.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.



Zakon o putnim ispravama


❮ Nazad na prethodnu stranicu


Email Print