Na osnovu člana 7. stav 2. Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte („Službeni glasnik RS”, broj 109/25) i člana 42. stav 1. Zakona o Vladi („Službeni glasnik RS”, br. 55/05, 71/05 – ispravka, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – US, 72/12, 7/14 – US, 44/14 i 30/18 – dr. zakon),

Vlada donosi

Član 1.

Ovom uredbom bliže se uređuju uslovi, kriterijumi i način dodele sredstava podsticaja (u daljem tekstu: podsticaji) iz člana 7. stav 1. Zakona o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte („Službeni glasnik RS”, broj 109/25 – u daljem tekstu: Zakon), kao i rokovi i način izveštavanja o korišćenju podsticaja.

Član 2.

Podsticaji, u smislu ove uredbe, jesu nepovratna novčana sredstva koja se dodeljuju iz budžeta Republike Srbije, radi finansiranja mera koje će doprineti smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte ili energetskoj efikasnosti industrijskih aktivnosti korisnika podsticaja.

Industrijske aktivnosti iz stava 1. ovog člana su aktivnosti koje se obavljaju u industrijskim postrojenjima i koje uključuju proizvodnju energije, finalnih proizvoda ili poluproizvoda u okviru industrijske proizvodnje.

Sredstva podsticaja se raspoređuju po projektima u oblastima u skladu sa učešćem tih oblasti u ukupnim emisijama gasova sa efektom staklene bašte u Republici Srbiji, pri čemu je odstupanje od takve raspodele dozvoljeno isključivo u slučaju nedovoljne raspoloživosti projekata koji ispunjavaju propisane uslove i potreban stepen spremnosti za realizaciju u pojedinim oblastima, u skladu sa javnim pozivom.

Podsticajna sredstva po javnom pozivu dodeljuju se u visini određenoj javnim pozivom, a najviše do iznosa sredstava planiranih zakonom o budžetu Republike Srbije za te namene.

Podsticaji mogu biti dodeljeni za mere za koje je podnosiocu zahteva već dodeljena druga državna pomoć u smislu kumulacije u skladu sa propisima koji uređuju kontrolu državne pomoći.

Član 3.

Iznos podsticaja po pojedinačnoj meri ne može prelaziti najniži neophodan iznos za realizaciju mere, niti maksimalni intenzitet podsticaja utvrđen ovim članom, a u svakom slučaju ne može prelaziti iznos od 200 miliona evra, u dinarskoj protivvrednosti na dan objavljivanja javnog poziva.

Maksimalni intenzitet podsticaja po pojedinačnoj meri, izražen kao udeo u prihvatljivim troškovima, iznosi najviše:

1) 60% prihvatljivih troškova za mere koje omogućavaju upotrebu vodonika ili goriva na bazi vodonika, pod uslovom da najmanje 40% ukupne potrošnje takvih goriva kod korisnika čine goriva proizvedena iz obnovljivih ili drugih izvora sa niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte;

2) 45% prihvatljivih troškova za mere ulaganja u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, skladištenje energije, mere fleksibilne elektrifikacije potrošnje energije, kao i za investicije u opremu i postrojenja za hvatanje ugljenika;

3) 35% prihvatljivih troškova za mere koje omogućavaju upotrebu goriva sa niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, osim prirodnog gasa;

4) 20% prihvatljivih troškova za mere ulaganja u proizvodnju goriva sa niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte;

5) 30% prihvatljivih troškova za sve druge mere koje doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte ili povećanju energetske efikasnosti, a koje nisu obuhvaćene tač. 1–4. ovog stava.

Maksimalni intenzitet podsticaja iz stava 2. ovog člana uvećava se:

1) za 10 procentnih poena za korisnike koji imaju status malog pravnog lica u skladu sa zakonom kojim se uređuje računovodstvo;

2) za 5 procentnih poena za korisnike koji imaju status srednjeg pravnog lica.

Prihvatljivim troškovima, u smislu ove uredbe, smatraju se dodatni troškovi investiranja koji su direktno povezani sa sprovođenjem mera koje dovode do smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte ili povećanja energetske efikasnosti u odnosu na referentnu situaciju bez sprovođenja mere, o čemu se odlučuje na osnovu dokumentovane analize.

Bliži način utvrđivanja prihvatljivih troškova, referentne situacije i primene maksimalnog intenziteta podsticaja iz ovog člana određuje se javnim pozivom.

Podsticaji se ne mogu odobriti za ulaganja radi usaglašavanja poslovanja korisnika sa pravno obavezujućim standardima važećim u trenutku podnošenja zahteva za dodelu podsticaja.

Podsticaji se mogu odobriti samo za ulaganja kojima se postiže smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte ili povećanje energetske efikasnosti industrijskih aktivnosti korisnika podsticaja iznad nivoa koji je korisnik obavezan da postigne u skladu sa pravno obavezujućim standardima, a prihvatljivim troškovima smatraju se samo troškovi koji su neophodni za postizanje tog višeg nivoa.

Član 4.

Nezavisno od maksimalnih intenziteta podsticaja utvrđenih ovom uredbom, Ministarstvo zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministarstvo) može, u okviru određenog javnog poziva, odlučiti da se maksimalni intenzitet podsticaja po projektu ili meri određuje na osnovu rezultata konkurentnog postupka dodele podsticaja.

Konkurentni postupak iz stava 1. ovog člana mora ispunjavati sledeće uslove:

1) otvorenost za sve projekte koji ispunjavaju uslove određene šemom i javnim pozivom, a koji obezbeđuju isti tip doprinosa ciljevima mere u pogledu zaštite životne sredine, odnosno doprinose ili smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte ili povećanju energetske efikasnosti;

2) tehnološki specifične posebne kategorije u okviru postupka namenjene određenim tehnologijama ili rešenjima ne mogu se primenjivati, osim ukoliko je to neophodno da bi se izbeglo da tehnologije ili rešenja sa višim troškovima, ali i visokim potencijalom za dekarbonizaciju, budu faktički isključeni iz postupka;

3) gornje granice ponuda, u smislu ograničenja maksimalnog iznosa podsticaja koji pojedini ponuđač može da zatraži po jedinici rezultata ili po projektu, za pojedine kategorije mogu se uvesti samo ako su opravdane analizom koja polazi od uporedivih projekata i procene razlike između njihovih ekonomskih koristi i troškova, odnosno utvrđivanjem finansijskog jaza koji je neophodno pokriti podsticajem.

Član 5.

Podsticaji za mere koje u potpunosti ili delimično zavise od upotrebe biogoriva, biotečnosti, biogasa (uključujući biometan) ili goriva iz biomase mogu se odobriti pod uslovom da se u javnom pozivu odrede kriterijumi kojima se obezbeđuje da:

1) poreklo sirovina i način proizvodnje ovih goriva doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na uporedive fosilne izvore energije;

2) proizvodnja i upotreba ovih goriva ne dovode do značajnog narušavanja životne sredine ili neodrživog korišćenja zemljišta, šuma i vodnih resursa;

3) se izbegava dvostruko računanje iste uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Javni poziv iz stava 1. ovog člana sadrži minimalne zahteve u pogledu uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte u životnom ciklusu goriva u odnosu na uporedivi fosilni energent, kao i način dokazivanja ispunjenosti ovih zahteva (npr. analize životnog ciklusa, sertifikati, odgovarajuće izjave proizvođača ili dobavljača uz mogućnost kontrole).

Podsticaji za mere koje se zasnivaju na upotrebi vodonika ili goriva na bazi vodonika mogu se dodeliti pod uslovom da se u javnom pozivu odrede kriterijumi kojima se obezbeđuje da:

1) vodonik potiče iz izvora koji obezbeđuju značajno smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte u odnosu na uporedive fosilne izvore energije, uzimajući u obzir emisije u celom lancu snabdevanja;

2) goriva na bazi vodonika proizvedena iz biomase koriste biomasu koja ispunjava kriterijume održivosti iz stava 1. ovog člana;

3) se vodi evidencija o izvoru i načinu proizvodnje vodonika i goriva na bazi vodonika, radi omogućavanja kontrole ispunjenosti uslova.

Bliži kriterijumi u pogledu minimalnog nivoa uštede emisija gasova sa efektom staklene bašte i načina dokazivanja ispunjenosti ovih kriterijuma određuju se javnim pozivom, uzimajući u obzir najbolje dostupne metode procene i primere dobre prakse.

Član 6.

Podsticaji za mere koje obuhvataju ulaganja u opremu, postrojenja ili procese za hvatanje ugljen-dioksida (CO₂), kao i za njegovo skladištenje ili korišćenje, mogu se dodeliti pod uslovom da, po puštanju u rad, ove mere obezbede izbegavanje emisija ugljen-dioksida (CO₂) u atmosferu, uzimajući u obzir ceo lanac od hvatanja do konačnog skladištenja ili korišćenja.

Smatra se da je uslov iz stava 1. ovog člana ispunjen ako su predmet podsticaja projekti kojima se:

1) hvatanjem ugljen-dioksida (CO₂) obezbeđuje trajno skladištenje u odgovarajućim geološkim formacijama, uz primenu mera za sprečavanje i nadzor curenja ili

2) ugljen-dioksida (CO₂) trajno hemijski ili na drugi odgovarajući način vezuje u proizvodima ili materijalima, tako da se emisija u atmosferu trajno izbegava u uobičajenom veku trajanja tih proizvoda ili materijala.

U javnom pozivu za podsticaje iz stava 1. ovog člana određuju se:

1) uslovi u pogledu minimalnog očekivanog obima izbegnutih emisija ugljen-dioksida (CO₂);

2) minimalni tehnički i bezbednosni zahtevi koje moraju ispuniti postrojenja i sistemi za hvatanje, transport i skladištenje ili korišćenje ugljen-dioksida (CO₂);

3) obaveze korisnika podsticaja u pogledu praćenja, izveštavanja i kontrole tokova ugljen-dioksida (CO₂) tokom trajanja projekta i nakon njegovog završetka, u periodu koji se utvrđuje ugovorom kojim se dodeljuju podsticaji.

Ministarstvo može zahtevati da korisnik podsticaja dostavi nezavisno stručno mišljenje kojim se potvrđuje da će projekat, uzimajući u obzir ceo životni ciklus, rezultirati u značajnom smanjenju neto emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Član 7.

Podsticaji ne mogu biti dodeljeni za ulaganja u industrijske aktivnosti zasnovane na fosilnim gorivima.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, podsticaji mogu biti dodeljeni za ulaganja u industrijske aktivnosti zasnovane na prirodnom gasu, ako za takve industrijske aktivnosti:

1) ne postoji tehnološki dokazana alternativa korišćenju prirodnog gasa;

2) alternative korišćenju prirodnog gasa nisu izvodljive usled nedovoljne dostupnosti ili nedostatka infrastrukture ili

3) dekarbonizacija će se sprovoditi fazno.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, podnosilac zahteva za dodelu podsticaja je obavezan da priloži verodostojan i detaljan plan za fazni prestanak korišćenja prirodnog gasa do 2040. godine.

U slučaju da su podsticaji dodeljeni u skladu sa stavom 2. ovog člana u cilju dekarbonizacije industrijske toplote, kapaciteti, odnosno procesi za koje su dodeljeni podsticaji moraju u trenutku puštanja u rad dovesti do smanjenja direktnih emisija gasova sa efektom staklene bašte od najmanje 70% ili do smanjenja potrošnje energije po jedinici proizvoda od najmanje 40%.

Investicije koje se u značajnoj meri zasnivaju na prirodnom gasu ne mogu rezultirati trajnim povećanjem ukupnog proizvodnog kapaciteta korisnika podsticaja, osim ako se:

1) povećanje kapaciteta ne može izbeći zbog tehničkih razloga i ne prelazi 15% u odnosu na postojeći kapacitet i

2) obezbedi da se i pored povećanja kapaciteta ostvari smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte ili potrošnje energije u obimu iz stava 4. ovog člana.

U javnom pozivu za podsticaje iz stava 2. ovog člana određuju se kriterijumi za utvrđivanje da li se mera u značajnoj meri zasniva na upotrebi prirodnog gasa, kao i način dokazivanja ispunjenosti uslova iz ovog člana.

Član 8.

Podsticaji mogu biti dodeljeni za proizvodnju energije ako se energija proizvodi:

1) iz obnovljivih izvora;

2) na lokaciji na kojoj se odvija industrijska delatnost ili u industrijskom parku gde se obavlja industrijska delatnost, pod uslovom da se industrijski korisnik proizvedenom energijom snabdeva preko ograničene mreže, bez tranzita kroz javnu mrežu i

3) za industrijske aktivnosti na lokaciji proizvodnje u iznosu od najmanje 80% ili, u slučaju da se radi o visoko efikasnoj kogeneraciji, da korisnik podsticaja u potpunosti koristi proizvedenu toplotu.

Podsticaji mogu biti dodeljeni i za pomoćnu infrastrukturu za skladištenje energije ili prenosnu infrastrukturu, ako se takva infrastruktura gradi u okviru realizacije širih mera za koje su dodeljeni podsticaji u skladu sa ovom uredbom i ispunjava uslove određene javnim pozivom.

Član 9.

Podsticaji ne mogu biti dodeljeni za mere koje rezultiraju u povećanju ukupnih proizvodnih kapaciteta korisnika podsticaja, osim u slučajevima predviđenim ovom uredbom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, u pogledu mera koje se ne odnose na ulaganja u industrijske aktivnosti zasnovane na prirodnom gasu, podsticaji mogu biti dodeljeni ukoliko se radi o:

1) privremenom povećanju proizvodnog kapaciteta tokom prelaznog perioda pre nego što nova instalacija ili oprema finansirana iz podsticaja postane u potpunosti operativna, a postojeća oprema još uvek nije u celosti stavljena van upotrebe ili

2) ograničenom povećanju kapaciteta koje proizlazi iz tehničke neophodnosti i ne prelazi 15% u odnosu na stanje pre realizacije mere finansirane iz podsticaja.

Član 10.

Pravo da podnese zahtev za dodelu podsticaja ima obveznik u smislu Zakona.

Obveznik može podneti zahtev za dodelu podsticaja i za mere koje implementiraju i sa njim povezana lica, pod uslovom da su takve mere isključivo usmerene na smanjenje emisija obveznika.

Obveznik može podneti zahtev za dodelu podsticaja i za mere koje su obuhvaćene budućim fazama projekata koji su otpočeti pre stupanja na snagu ove uredbe.

Radovi na implementaciji mera za koje se zahteva dodela podsticaja ne smeju započeti pre podnošenja zahteva za dodelu podsticaja.

Član 11.

Podsticaji se mogu odobriti obvezniku koji:

1) je podneo uredan i blagovremen zahtev po javnom pozivu;

2) sprovodi aktivnost u skladu sa članom 7. stav 1. Zakona i ovom uredbom;

3) ispunjava uslove propisane ovom uredbom i određene javnim pozivom;

4) dostavi potpunu, tačnu i proverljivu dokumentaciju propisanu ovom uredbom i određenu javnim pozivom;

5) ispunjava druge uslove određene javnim pozivom;

6) nije u postupku likvidacije;

7) nije u teškoćama u smislu propisa koji uređuju kontrolu državne pomoći.

Član 12.

Postupak dodele podsticaja obuhvata:

1) objavljivanje javnog poziva;

2) podnošenje i administrativnu proveru zahteva;

3) ocenu zahteva;

4) donošenje odluke o dodeli podsticaja;

5) zaključivanje ugovora.

Član 13.

Javni poziv raspisuje Ministarstvo.

Javni poziv iz stava 1. ovog člana sadrži naročito:

1) vrste aktivnosti koje se finansiraju;

2) uslove i kriterijume, uključujući minimalne zahtevane efekte finansiranih mera i minimalni period povrata;

3) visinu raspoloživih sredstava;

4) maksimalan iznos podsticaja koji može biti dodeljen za određenu vrstu aktivnosti;

5) način utvrđivanja iznosa podsticaja koji će biti dodeljen, uključujući primenu maksimalnih intenziteta podsticaja utvrđenih ovom uredbom ili određivanje maksimalnog iznosa podsticaja na osnovu rezultata konkurentnog postupka dodele podsticaja;

6) rok za podnošenje zahteva;

7) potrebnu dokumentaciju, koja naročito uključuje finansijski plan za realizaciju mera za koje se zahteva dodela podsticaja, popunjen obrazac o manjku sredstava za realizaciju mera i finansijski izveštaj, odnosno mišljenje revizora, u skladu sa konkretnim uslovima određenim u javnom pozivu;

8) posebne uslove za dodelu podsticaja za pojedine vrste mera u skladu sa ovom uredbom;

9) rok za realizaciju finansiranih mera koji ne može biti duži od 60 meseci od dana zaključenja ugovora o dodeli podsticaja;

10) druge elemente od značaja za sprovođenje konkretnog postupka, u skladu sa ovom uredbom.

Javni poziv iz stava 1. ovog člana objavljuje se na internet stranici Ministarstva.

Član 14.

Ocenu zahteva vrši komisija koju obrazuje ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine (u daljem tekstu: Ministar).

Ocenjivanje se vrši na osnovu jednog ili više sledećih kriterijuma:

1) očekivano smanjenje emisija CO₂eq, koje pored ili umesto smanjenja postojećih, odnosno emisija iz prethodnog perioda može da uključuje i emisije koje bi bile izbegnute implementacijom mere ili mera za koje se zahteva dodela podsticaja (u daljem tekstu: indirektne emisije);

2) odnos troškova i efekata;

3) tehničku izvodljivost;

4) stepen spremnosti za realizaciju;

5) održivost rezultata;

6) da li je podnosilac zahteva kome su dodeljena sredstva podsticaja po prethodnom javnom pozivu namenski koristio ta sredstva, odnosno uredno ispunjavao druge uslove pod kojima su ta sredstva dodeljena;

7) druge kriterijume određene javnim pozivom.

Indirektne emisije iz stava 2. tačka 1) ovog člana koje su vezane za proizvodnju električne energije se dokazuju na osnovu izbegnutih emisija obračunatih na osnovu energetskog miksa Srbije.

Član 15.

Komisija iz člana 14. stav 1. ove uredbe vrši bodovanje zahteva u skladu sa kriterijumima i merilima određenim javnim pozivom i sačinjava preliminarnu rang listu zahteva.

Preliminarna rang lista objavljuje se na internet stranici Ministarstva.

Na osnovu konačne rang liste, Ministar donosi odluku o dodeli podsticaja.

Odluka iz stava 3. ovog člana se objavljuje na internet stranici Ministarstva.

Član 16.

Podnosilac zahteva ima pravo da podnese prigovor na preliminarnu rang listu iz člana 15. stav 1. ove uredbe u roku od 15 dana od dana njenog objavljivanja.

Komisija iz člana 14. stav 1. ove uredbe razmatra prigovore iz stava 1. ovog člana i dostavlja Ministru predlog konačne rang liste u roku od 15 dana od dana isteka roka za podnošenje prigovora.

Član 17.

Podsticaji se dodeljuju na osnovu ugovora koji zaključuju Ministarstvo i korisnik podsticaja.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana se može predvideti obaveza dostavljanja sredstava obezbeđenja za uredno izvršenje ugovornih obaveza.

Sredstva obezbeđenja iz stava 2. ovog člana mogu biti bankarska garancija, menica, založno pravo ili drugo sredstvo obezbeđenja u skladu sa zakonom.

Vrsta i visina sredstva obezbeđenja iz stava 2. ovog člana utvrđuju se ugovorom iz stava 1. ovog člana.

Član 18.

Tokom realizacije aktivnosti, ugovorne strane mogu zaključiti aneks ugovora iz člana 17. stav 1. ove uredbe ako izmene nisu u suprotnosti sa Zakonom i ovom uredbom.

Aneks ugovora iz stava 1. ovog člana ne može dovesti do povećanja iznosa odobrenih sredstava podsticaja, osim ako je to određeno javnim pozivom.

Član 19.

Ugovor iz člana 17. stav 1. ove uredbe naročito sadrži:

1) iznos odobrenih sredstava podsticaja;

2) namenu i rok realizacije;

3) dinamiku isplate sredstava podsticaja;

4) obaveze izveštavanja;

5) način kontrole;

6) uslove raskida;

7) ugovorne kazne za kršenje uslova pod kojima je podsticaj dodeljen;

8) druga pitanja od značaja za realizaciju.

Ministarstvo može vršiti neposrednu kontrolu realizacije aktivnosti i uvid u dokumentaciju korisnika podsticaja u svakom trenutku tokom trajanja ugovora.

Član 20.

Korisnik podsticaja dužan je da sredstva koristi namenski, u skladu sa ugovorom iz člana 17. stav 1. ove uredbe.

Kontrolu namenskog korišćenja sredstava podsticaja vrši Ministarstvo, na osnovu izveštaja i neposrednim uvidom.

Korisnik podsticaja dužan je da dostavlja periodične izveštaje, u rokovima utvrđenim ugovorom iz člana 17. stav 1. ove uredbe.

U slučaju raskida ili otkaza ugovora iz člana 17. stav 1. ove uredbe, Ministarstvo može aktivirati sredstvo obezbeđenja, ako je ugovorom to predviđeno.

Član 21.

Po završetku aktivnosti, korisnik podsticaja dostavlja završni izveštaj koji sadrži:

1) opis realizovanih aktivnosti;

2) finansijski pregled utrošenih sredstava podsticaja;

3) dokaze o ostvarenim efektima;

4) podatke o smanjenju emisija CO₂eq.

Završni izveštaj iz stava 1. ovog člana dostavlja se najkasnije u roku za podnošenje verifikovanog izveštaja u skladu sa propisima koji uređuju klimatske promene, koji se podnosi za prvi naredni poreski period nakon poreskog perioda u kome su završene finansirane aktivnosti.

Član 22.

Ukoliko se utvrdi da sredstva podsticaja nisu korišćena u skladu sa ugovorom iz člana 17. stav 1. ove uredbe, da su korišćena nenamenski, da finansirane mere nisu dovele do smanjenja emisija CO₂eq koje odgovara najmanje 80% očekivanog smanjenja ili da su prekršeni drugi uslovi pod kojima su sredstva podsticaja dodeljena, Ministarstvo raskida ugovor ukoliko je na snazi u trenutku kada je neka od navedenih okolnosti utvrđena i zahteva povraćaj sredstava.

Korisnik podsticaja dužan je da izvrši povraćaj sredstava u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja o raskidu ugovora o dodeli podsticaja, sa zakonskom zateznom kamatom.

Član 23.

Ministarstvo može na svom sajtu učiniti dostupnim obrasce i kontrolnu listu priloga koji se koriste pri podnošenju zahteva za dodelu podsticaja i izveštaja o realizaciji mera finansiranih iz podsticaja.

Član 24.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”, a primenjivaće se do dana isteka deset godina od dana stupanja na snagu.

05 broj 110-5457/2026-2

U Beogradu, 4. juna 2026. godine

Vlada

Predsednik,

prof. dr Đuro Macut, s.r.