Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU ("Sl. glasnik RS", br. 73/2010, 57/2011, 93/2012 i 45/2015) – REDAKCIJSKI PREČIŠĆEN TEKST – ANALITIČKI PRIKAZ PROMENA


Radi lakšeg sagledavanja izmena i dopuna propisa, nova sadržina odredaba data je zelenom, prethodna crvenom bojom, a nepromenjene odredbe nisu posebno označene, tako da pregledanjem crno-zelenog teksta pregledate važeću, a crno-crvenog teksta, prethodnu verziju propisa. Prečišćen tekst bez crvenih i zelenih oznaka i dalje možete videti na tabu "Tekst dokumenta".

Propis - analitički prikaz promena
ZAKON
O VAZDUŠNOM SAOBRAĆAJU

("Sl. glasnik RS", br. 73/2010, 57/2011, 93/2012 i 45/2015)

 

Glava prva

OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1

Ovim zakonom uređuju se uslovi kojima se omogućava da se vazdušni saobraćaj u Republici Srbiji odvija bezbedno i obezbeđeno.

Vazduhoplovi na koje se primenjuje ovaj zakon

Član 2

Ovaj zakon primenjuje se na vazduhoplove dok su na teritoriji Republike Srbije, izuzev kad je drukčije predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom, a na vojne vazduhoplove i vojni deo mešovitog aerodroma samo kad je ovim zakonom izričito predviđeno.

Na civilne vazduhoplove koji su registrovani u Republici Srbiji, a koji se nalaze izvan teritorije Republike Srbije, ovaj zakon primenjuje se samo ako to nije suprotno propisima države na čijoj se teritoriji vazduhoplovi nalaze ili potvrđenom međunarodnom ugovoru.

Značenje izraza

[ČLAN 1 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 3

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) aerodrom je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu) na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje i kretanje vazduhoplova;

2) aerodrom sa usklađenim redom letenja je aerodrom na kome postoji mogućnost zagušenja saobraćaja u određenim periodima dana, nedelje ili godine, koje može da se izbegne dogovorom avio-prevozilaca i na kome se imenuje usklađivač reda letenja, u cilju pojednostavljivanja obavljanja delatnosti avio-prevozilaca koji obavljaju ili nameravaju da obavljaju saobraćaj na tom aerodromu;

3) aerodromska infrastruktura je osnovna fizička, logička, tehnološka i informaciono-komunikaciona struktura koja obuhvata manevarske površine, platforme, saobraćajnice, objekte, instalacije, sisteme i opremu;

4) bespilotni vazduhoplov je vazduhoplov čiji je let kontrolisan od strane računara koji se nalazi u vazduhoplovu ili čijim letom se daljinski upravlja od strane operatera na zemlji;

5) vazduhoplov je svaka naprava koja se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;

6) vazduhoplovni model je bespilotni vazduhoplov, mase do 20 kg, ne računajući gorivo za let, koji se koristi u sportske ili rekreativne svrhe, a na koji se ne primenjuju odredbe Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;

7) vazduhoplovni proizvod čine vazduhoplov, motor i elisa;

8) vreme letenja je:

- za avione, motorne jedrilice i vazduhoplove sa vertikalnim uzletanjem - ukupno vreme od trenutka prvog pokretanja vazduhoplova u svrhu poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta;

- za helikoptere - ukupno vreme od trenutka početka okretanja lopatica glavnog rotora do trenutka njihovog potpunog zaustavljanja na kraju leta;

- za vazdušne brodove - ukupno vreme od trenutka kada je vazdušni brod oslobođen veze sa platformom u svrhu poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta i njegovog vezivanja na platformi;

- za jedrilice - ukupno vreme od trenutka kada jedrilica započinje zalet u cilju poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta;

- za balone - ukupno vreme od trenutka kada se korpa odvoji od zemlje u cilju poletanja do trenutka potpunog zaustavljanja na kraju leta;

9) vreme letačke dužnosti je period koji počinje od trenutka kada se od člana posade zahteva da se javi na dužnost u vezi sa izvršenjem jednog ili više letova, do trenutka kada se vazduhoplov potpuno zaustavi i kada se motori ugase na kraju poslednjeg leta na kome član posade obavlja poslove aktivnog člana posade;

10) delovi, uređaji i oprema su svaki instrument, oprema, mehanizam, deo, aparat, pribor, softver ili dodatna oprema, uključujući komunikacionu opremu, koji se upotrebljava ili je namenjen za upotrebu pri korišćenju ili nadzoru vazduhoplova u letu ili koji je instaliran u vazduhoplov ili pričvršćen na vazduhoplov, što obuhvata i delove strukture vazduhoplova, delove motora ili delove elise ili opreme koja se koristi za manevrisanje vazduhoplova sa zemlje;

11) događaj označava operativni prekid, kvar, grešku ili drugo nepravilno stanje koje utiče ili je moglo da utiče na bezbednost leta, ali koje nije dovelo do udesa ili ozbiljne nezgode;

12) dodatni članovi posade su tehničko osoblje u sastavu posade, koje ne spada u letačku ili kabinsku posadu, ali kome je operater vazduhoplova dodelio dužnosti u vazduhoplovu ili na zemlji radi pomoći pilotu na letovima pri kojima se može zahtevati upotreba posebne opreme u vazduhoplovu;

13) zabranjena zona je određeni deo vazdušnog prostora iznad određene teritorije u kome je zabranjeno letenje;

14) zona za letenje vojnih vazduhoplova je određeni deo vazdušnog prostora koji se koristi za potrebe letenja vojnih vazduhoplova (pilotažna zona, zona instrumentalnog letenja, zona grupnog letenja, zona brišućeg letenja i sl.);

15) interoperabilnost je niz funkcionalnih, tehničkih i operativnih karakteristika sistema i sastavnih elemenata tehničkih sistema vazdušne plovidbe, kao i njihovih operativnih postupaka, u cilju bezbednog, neprekidnog i efikasnog rada;

16) kalibraža iz vazduha je provera iz vazduha zemaljskih navigacionih i nadzornih sistema, vazduhoplovnih telekomunikacija i opreme za svetlosnu signalizaciju na aerodromima, u cilju da parametri navedenih sistema zadovoljavaju zahteve za eksploataciju i koja može biti periodična ili pred njihovo puštanje na korišćenje;

17) komercijalno letenje je svaki let vazduhoplova za novčanu naknadu ili drugu protivvrednost, koji je dostupan javnosti ili koji se, ako nije dostupan javnosti, odvija na osnovu ugovora između operatera vazduhoplova i korisnika usluga, pri čemu korisnik usluga nema kontrolu nad operaterom vazduhoplova;

18) kontrola obezbeđivanja je primena postupaka, mera i aktivnosti za sprečavanje unošenja zabranjenih predmeta;

19) kontrola pristupa je primena postupaka, mera i aktivnosti za sprečavanje pristupa neovlašćenim licima i vozilima;

20) kontrolisana zona aerodroma je površina za kretanje vazduhoplova, okolno zemljište i objekti ili njihovi delovi kojima je pristup ograničen;

21) koordinisani aerodrom je aerodrom na kome je za sletanje i poletanje neophodno da avio-prevozilac ili drugi operater vazduhoplova ima slot dodeljen od strane koordinatora, izuzev ako je reč o državnim letovima, humanitarnim letovima ili sletanjima u stanju nužde;

22) korisnik vazdušnog prostora je civilni ili državni vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru, kao i drugi korisnik koji zahteva upotrebu vazdušnog prostora;

23) linija je let u jednom pravcu između aerodroma prvog poletanja i aerodroma krajnjeg odredišta;

24) lokalna noć je svaki period u trajanju od osam sati između 22 h i 8 h po lokalnom vremenu;

25) lokalni dan je period od 24 sata koji počinje u 00,00 h po lokalnom vremenu;

26) lokalni let je let koji ne obuhvata prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe između različitih aerodroma ili drugih odobrenih mesta za sletanje;

27) manevarska površina je deo aerodroma koji je određen za poletanje, sletanje i rulanje vazduhoplova, osim platformi;

28) međunarodna preporučena praksa je bilo koja specifikacija za fizičke karakteristike, konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure čija je jednoobrazna primena prihvaćena kao poželjna za bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, redovnost ili efikasnost vazdušnog saobraćaja i koju država nastoji da ispuni, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;

29) međunarodni standard je bilo koja specifikacija za fizičke karakteristike, konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure, čija je jednoobrazna primena prihvaćena kao neophodna za bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu ili redovnost vazdušnog saobraćaja i koju država mora da ispuni, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;

30) meteorološka analiza je informacija nastala detaljnim proučavanjem stanja atmosfere iznad posebne oblasti, zasnovanog na aktuelnim osmatranjima;

31) meteorološka prognoza je informacija o očekivanim meteorološkim uslovima za određeno vreme ili period i za određenu oblast ili deo vazdušnog prostora;

32) meteorološki izveštaj je informacija o osmotrenim meteorološkim uslovima koji se odnose na određeno vreme i lokaciju;

33) nezgoda vazduhoplova je događaj povezan sa korišćenjem vazduhoplova koji nije udes, a koji utiče ili bi mogao da utiče na bezbednost korišćenja vazduhoplova;

34) obezbeđivano-restriktivna zona aerodroma je deo kontrolisane zone aerodroma u kome se, pored ograničenja pristupa, primenjuju i drugi standardi obezbeđivanja u vazduhoplovstvu;

35) oblast informisanja vazduhoplova u letu je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;

36) opasna zona je deo vazdušnog prostora utvrđenih dimenzija u kome se, u određenim vremenskim intervalima, mogu odvijati aktivnosti opasne po letenje vazduhoplova;

37) operater aerodroma je svako pravno ili fizičko lice koje upravlja aerodromom i ima sertifikat, dozvolu za korišćenje ili saglasnost za korišćenje aerodroma;

38) operater vazduhoplova je svako pravno ili fizičko lice koje koristi ili namerava da koristi jedan ili više vazduhoplova;

39) operativna dozvola je isprava kojom se njen imalac ovlašćuje da obavlja javni avio-prevoz kako je navedeno u njoj;

40) operativni vazdušni saobraćaj su letovi državnih vazduhoplova koji se ne obavljaju u skladu sa pravilima i procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva, već prema pravilima i procedurama koje su propisali nadležni organi;

41) opšti vazdušni saobraćaj su svi letovi vazduhoplova, kao i letovi državnih vazduhoplova, koji se obavljaju u skladu sa pravilima i procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva;

42) parking pozicija je određeni deo platforme koji je namenjen za parkiranje vazduhoplova;

43) plan leta je skup podataka i informacija o nameravanom letu ili delu leta vazduhoplova, koji se dostavljaju jedinicama pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju;

44) platforma je određeno područje koje je namenjeno za smeštaj vazduhoplova radi ukrcavanja ili iskrcavanja putnika, utovara ili istovara pošte ili tereta, snabdevanja gorivom, parkiranja ili održavanja;

45) poznati pošiljalac je pošiljalac koji je ovlašćen da svoju robu ili poštu neposredno isporučuje na vazduhoplov;

46) poznati snabdevač zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu je snabdevač koga je operater aerodroma ovlastio za isporuku zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma;

47) poletno-sletna staza je definisana pravougaona površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za sletanje i poletanje vazduhoplova;

48) posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju su delatnosti, osim javnog avio-prevoza, pri kojima se vazduhoplov koristi za posebne aktivnosti, kao što su poljoprivreda, izgradnja, fotografisanje, nadzor i praćenje, osmatranje, reklamiranje iz vazduha i sl;

49) pregled obezbeđivanja je korišćenje tehničkih ili drugih sredstava za prepoznavanje i/ili otkrivanje zabranjenih predmeta;

50) predati prtljag je prtljag koji je namenjen za prevoz u prtljažnom prostoru vazduhoplova;

51) prekogranična zona je struktura vazdušnog prostora koja se prostire preko državnih granica i/ili granica oblasti informisanja u letu;

52) prepreka označava sve fiksne (privremene ili stalne) i pokretne objekte ili njihove delove, koji:

- su smešteni na površini namenjenoj za kretanje vazduhoplova po tlu, ili

- nadvišavaju definisane površi namenjene za zaštitu vazduhoplova u letu, ili

- se nalaze izvan tih definisanih površi i koji su ocenjeni kao opasni za vazdušnu plovidbu;

53) privremeno izdvojeni deo vazdušnog prostora je deo vazdušnog prostora koji je izdvojen na određeno vreme na zahtev određenog korisnika radi njegovog isključivog korišćenja od strane tog korisnika;

54) privremeno rezervisani deo vazdušnog prostora je deo vazdušnog prostora privremeno rezervisan za određenog korisnika, ali može biti dostupan i drugim korisnicima, po odobrenju jedinice kontrole letenja;

55) radno vreme člana posade je period koji započinje od trenutka kad se član posade javi na dužnost po zahtevu operatera vazduhoplova ili započne obavljanje dužnosti, do trenutka kad bude oslobođen svih dužnosti, uključujući i dužnosti nakon leta;

56) regulisani agent je avio-prevozilac, posrednik (agent), špediter ili neki drugi subjekt koji je ovlašćen da obavlja kontrolu obezbeđivanja robe ili pošte;

57) regulisani snabdevač zaliha namenjenih potrošnji tokom leta je snabdevač koji je ovlašćen za neposrednu isporuku na vazduhoplov zaliha namenjenih potrošnji tokom leta;

58) rizik je kombinacija verovatnoće ili učestalosti ponavljanja određene opasnosti i ozbiljnost posledice koju ta opasnost može da izazove;

59) rulna staza je određena površina na aerodromu na kopnu koja je namenjena za rulanje vazduhoplova i koja služi za povezivanje različitih delova aerodroma uključujući:

(1) stazu za kretanje vazduhoplova do parking pozicije - deo platforme koji je projektovan kao rulna staza i koja omogućava pristup isključivo parking pozicijama,

(2) rulnu stazu na platformi - deo sistema rulnih staza koji se nalazi na platformi i kojim se obezbeđuje putanja za kretanje vazduhoplova preko platforme,

(3) rulnu stazu za brzi izlazak vazduhoplova - rulna staza koja je povezana sa poletno-sletnom stazom pod oštrim uglom i koja je projektovana tako da omogućava da vazduhoplov koji je sleteo izađe sa poletno-sletne staze pri većim brzinama od onih koje se postižu na drugim rulnim stazama za izlazak vazduhoplova, čime se smanjuje vreme zauzetosti poletno-sletne staze;

60) ruta vazdušnog saobraćaja je vazdušni put, savetodavna ruta, kontrolisana ili nekontrolisana ruta, ruta u dolasku ili odlasku sa aerodroma, uspostavljena prvenstveno radi usmeravanja tokova saobraćaja u svrhu pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju, a definiše se kriterijumima rute koji uključuju oznaku, smer u odnosu na značajnu tačku, udaljenost između značajnih tačaka, obavezu izveštavanja o poziciji i minimalne bezbedne visine na ruti;

61) ručni prtljag je prtljag koji putnik unosi sa sobom u putničku kabinu vazduhoplova;

62) složeni motorni vazduhoplov je:

(1) avion:

- s maksimalnom sertifikovanom masom na poletanju većom od 5.700 kg, ili

- koji je sertifikovan za najveći broj putničkih sedišta koji je veći od 19, ili

- koji je sertifikovan za letenje sa posadom koju čine najmanje dva pilota, ili

- koji ima jedan ili više turbomlaznih motora ili ima više turboelisnih motora, ili

(2) helikopter koji je sertifikovan:

- s maksimalnom masom na poletanju većom od 3.175 kg, ili

- za najveći broj putničkih sedišta koji je veći od devet, ili

- za letenje sa posadom koju čine najmanje dva pilota,

(3) vazduhoplov sa nagibnim rotorom;

63) slot je dozvola koju daje koordinator za korišćenje celokupne aerodromske infrastrukture za obavljanje javnog avio-prevoza na koordinisanom aerodromu određenog dana u određeno vreme, za potrebe poletanja ili sletanja;

64) telo koje upravlja aerodromom je telo koje, pored drugih aktivnosti ili nezavisno od njih, ima za cilj, na osnovu zakona ili drugog propisa, rukovođenje i upravljanje infrastrukturom aerodroma, kao i koordinaciju i kontrolu delatnosti različitih operatera na tom aerodromu;

65) tehnički sistem vazdušne plovidbe je skup sastavnih elemenata na vazduhoplovu i na zemlji, kao i satelitskih uređaja, koji omogućavaju pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi tokom svih faza operacija vazduhoplova;

66) uslovna ruta je ruta vazdušnog saobraćaja ili njen deo, koja nema stalni karakter i može da se planira i koristi pod propisanim uslovima;

67) uslovno zabranjena zona je deo vazdušnog prostora u kome se na određeno vreme letenje vazduhoplova ograničava i odvija prema unapred određenim uslovima;

68) funkcionalni sistem je kombinacija opreme, procedura i ljudskih resursa koji su organizovani u celinu radi obavljanja određene delatnosti;

69) helidrom je aerodrom ili određena površina na zemlji ili objektu koja je, u potpunosti ili delimično, namenjena za sletanje, poletanje i kretanje helikoptera na zemlji.

[Član 3

Pojedini izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) aerodromska infrastruktura je osnovna fizička, logička, tehnološka i informaciono-komunikaciona struktura koja obuhvata manevarske površine, platforme, saobraćajnice, objekte, instalacije, sisteme i opremu;

2) vazduhoplov je svaka naprava sa posadom koja leti ili se održava u atmosferi usled reakcije vazduha, osim reakcije vazduha koji se odbija od površine zemlje;

3) vazduhoplovni proizvod čine vazduhoplov, motor i elisa;

4) delovi, uređaji i oprema su svaki instrument, oprema, mehanizam, deo, aparat, pribor, softver ili dodatna oprema, uključujući komunikacionu opremu, koji se upotrebljava ili je namenjen za upotrebu pri korišćenju ili nadzoru vazduhoplova u letu ili koji je instaliran u vazduhoplov ili pričvršćen na vazduhoplov, što obuhvata i delove strukture vazduhoplova, delove motora ili delove elise ili opreme koja se koristi za manevrisanje vazduhoplova sa zemlje;

5) događaj označava operativni prekid, kvar, grešku ili drugo nepravilno stanje koje utiče ili je moglo da utiče na bezbednost leta, ali koje nije dovelo do udesa ili ozbiljne nezgode;

6) zabranjena zona je određeni deo vazdušnog prostora iznad određene teritorije u kome je zabranjeno letenje;

7) zona za letenje vojnih vazduhoplova je određeni deo vazdušnog prostora koji se koristi za potrebe letenja vojnih vazduhoplova (pilotažna zona, zona instrumentalnog letenja, zona grupnog letenja, zona brišućeg letenja i sl.);

8) interoperabilnost je niz funkcionalnih, tehničkih i operativnih karakteristika sistema i sastavnih elemenata tehničkih sistema vazdušne plovidbe, kao i njihovih operativnih postupaka, u cilju bezbednog, neprekidnog i efikasnog rada;

9) kalibraža iz vazduha je provera iz vazduha zemaljskih navigacionih i nadzornih sistema, vazduhoplovnih telekomunikacija i opreme za svetlosnu signalizaciju na aerodromima, u cilju da parametri navedenih sistema zadovoljavaju zahteve za eksploataciju i koja može biti periodična ili pred njihovo puštanje na korišćenje;

10) korisnik vazdušnog prostora je civilni ili državni vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru, kao i drugi korisnik koji zahteva upotrebu vazdušnog prostora;

11) manevarska površina je deo aerodroma ili letilišta određen za poletanje i sletanje vazduhoplova i kretanje vazduhoplova u vezi sa poletanjem i sletanjem, isključujući platforme;

12) međunarodna preporučena praksa je bilo koja specifikacija za fizičke karakteristike, konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure čija je jednoobrazna primena prihvaćena kao poželjna za bezbednost, redovnost ili efikasnost vazdušnog saobraćaja i koju država nastoji da ispuni, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;

13) međunarodni standard je bilo koja specifikacija za fizičke karakteristike, konfiguraciju, opremu, performanse, osoblje ili procedure, čija je jednoobrazna primena prihvaćena kao neophodna za bezbednost ili redovnost vazdušnog saobraćaja i koju država mora da ispuni, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, Čikago 1944;

14) meteorološka analiza je informacija nastala detaljnim proučavanjem stanja atmosfere iznad posebne oblasti, zasnovanog na aktuelnim osmatranjima;

15) meteorološka prognoza je informacija o očekivanim meteorološkim uslovima za određeno vreme ili period i za određenu oblast ili deo vazdušnog prostora;

16) meteorološki izveštaj je informacija o osmotrenim meteorološkim uslovima koji se odnose na određeno vreme i lokaciju;

17) nezgoda vazduhoplova je događaj povezan sa korišćenjem vazduhoplova koji nije udes, a koji utiče ili bi mogao da utiče na bezbednost korišćenja vazduhoplova;

18) oblast informisanja vazduhoplova u letu je vazdušni prostor određenih dimenzija u kojem se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu i uzbunjivanja;

19) opasna zona je deo vazdušnog prostora u kome je letenje vazduhoplova ograničeno zato što se na određeno vreme odvijaju aktivnosti opasne po letenje vazduhoplova;

20) operativni vazdušni saobraćaj su letovi državnih vazduhoplova koji se ne obavljaju u skladu sa pravilima i procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva već prema pravilima i procedurama koje su propisali nadležni organi;

21) opšti vazdušni saobraćaj su svi letovi vazduhoplova, kao i letovi državnih vazduhoplova, koji se obavljaju u skladu sa pravilima i procedurama Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva;

22) parking pozicija je deo platforme ili posebna površina na aerodromu koja je namenjena za parkiranje vazduhoplova;

23) platforma je deo aerodroma određen za prihvat i otpremu vazduhoplova, putnika i stvari, snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom i parkiranje, boravak i održavanje vazduhoplova;

24) poletno-sletna staza je površina na zemlji, vodi ili objektu namenjena za poletanje i sletanje vazduhoplova;

25) prekogranična zona je struktura vazdušnog prostora koja se prostire preko državnih granica i/ili granica oblasti informisanja u letu;

26) privremeno izdvojeni deo vazdušnog prostora je deo vazdušnog prostora koji je izdvojen na određeno vreme na zahtev određenog korisnika radi njegovog isključivog korišćenja od strane tog korisnika;

27) privremeno rezervisani deo vazdušnog prostora je deo vazdušnog prostora privremeno rezervisan za određenog korisnika, ali može biti dostupan i drugim korisnicima, po odobrenju jedinice kontrole letenja;

28) rizik je kombinacija verovatnoće ili učestalosti ponavljanja određene opasnosti i ozbiljnost posledice koju ta opasnost može da izazove;

29) rulna staza je određena površina na aerodromu namenjena za kretanje vazduhoplova između parking pozicija i poletno-sletne staze;

30) ruta vazdušnog saobraćaja je vazdušni put, savetodavna ruta, kontrolisana ili nekontrolisana ruta, ruta u dolasku ili odlasku sa aerodroma, uspostavljena prvenstveno radi usmeravanja tokova saobraćaja u svrhu pružanja usluga u vazdušnom saobraćaju, a definiše se kriterijumima rute koji uključuju oznaku, smer u odnosu na značajnu tačku, udaljenost između značajnih tačaka, obavezu izveštavanja o poziciji i minimalne bezbedne visine na ruti;

31) tehnički sistemi vazdušne plovidbe su skup sastavnih elemenata na vazduhoplovu i na zemlji, kao i satelitskih uređaja koji omogućavaju pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi tokom svih faza operacija vazduhoplova;

32) transferni putnik je putnik koji je doputovao vazduhoplovom do aerodroma i u roku od 24 časa sa istog aerodroma nastavlja putovanje vazduhoplovom istog ili drugog prevozioca pri čemu menja broj leta;

33) uslovna ruta je ruta vazdušnog saobraćaja, ili njen deo, koja nema stalni karakter i može da se planira i koristi pod propisanim uslovima;

34) uslovno zabranjena zona je deo vazdušnog prostora u kome se na određeno vreme letenje vazduhoplova ograničava i odvija prema unapred određenim uslovima;

35) funkcionalni sistem je kombinacija opreme, procedura i ljudskih resursa koji su organizovani u celinu radi obavljanja određene delatnosti;

36) helidrom je aerodrom ili određena površina na zemlji ili objektu namenjena u potpunosti ili delimično za dolaske, odlaske i kretanje helikoptera.]

Vazdušni prostor Republike Srbije

Član 4

Vazdušni prostor Republike Srbije je prostor iznad teritorije Republike Srbije.

Korišćenje vazdušnog prostora Republike Srbije slobodno je za sve vazduhoplove koji obavljaju vazdušni saobraćaj, prema međunarodnim aktima, ovom zakonu i drugim propisima.

[ČLAN 2 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Pravila letenja

Član 4a

U vazdušnom prostoru Republike Srbije vazduhoplovi se moraju pridržavati pravila letenja.

Pravila letenja iz stava 1. ovog člana utvrđuju se propisom koji donosi Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.

Odredbe propisa iz stava 2. ovog člana primenjuju se na sve vazduhoplove koji obavljaju opšti vazdušni saobraćaj u vazdušnom prostoru Republike Srbije.

Civilni i državni vazduhoplovi

Član 5

Civilni vazduhoplovi Republike Srbije su vazduhoplovi koji su upisani u Registar vazduhoplova Republike Srbije i Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije.

Državni vazduhoplovi su vojni vazduhoplovi, vazduhoplovi organa unutrašnjih poslova, carinski vazduhoplovi, kao i vazduhoplovi koji se isključivo koriste za prevoz šefova država ili vlada i visokih državnih delegacija.

Vojni vazduhoplovi Republike Srbije su vazduhoplovi koji su upisani u Registar vojnih vazduhoplova i koji mogu da lete prema pravilima letenja koja važe za opšti ili operativni vazdušni saobraćaj.

Letenje vojnih vazduhoplova

Član 6

Letenje vojnih vazduhoplova je letenje u kome učestvuju vojni vazduhoplovi Republike Srbije i strani vojni vazduhoplovi.

Letenje vojnih vazduhoplova Republike Srbije odvija se kao aerodromsko letenje, vanaerodromsko letenje, preleti i letovi posebne namene.

Vanaerodromsko letenje i preleti mogu da se odvijaju na vazdušnim putevima i izvan njih.

Letenje vojnih vazduhoplova Republike Srbije propisuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Letovi posebne namene

Član 7

Letovi posebne namene su letovi vojnih vazduhoplova u svrhu zaštite suvereniteta vazdušnog prostora, letovi za proveru vojnih vazduhoplova posle složenijih popravki i letovi vazduhoplova za operativne potrebe ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Oni imaju prednost nad ostalim letovima, izuzev nad letovima kod kojih je pilot vazduhoplova objavio stanje nužde, kod kojih je stanje nužde očigledno, kojima preti nezakonito ometanje ili koji su već predmet nezakonitog ometanja.

Letovima posebne namene smatraju se i letovi vazduhoplova za potrebe ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, u izvršavanju operativnih poslova.

Ministar nadležan za unutrašnje poslove propisuje letove posebne namene u izvršavanju operativnih poslova za potrebe tog ministarstva.

Ograničenja u korišćenju vazdušnog prostora

Član 8

Zabranjen je vazdušni saobraćaj i drugo letenje iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene propisom o klasama vazdušnog prostora iz člana 37. ovog zakona.

Izuzetno se može leteti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod propisane visine, u skladu sa instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja, ako je let prethodno odobrio Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije (u daljem tekstu: Direktorat).

Odobrenje za letenje vazduhoplova iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod propisane visine nije potrebno, već je samo potrebno prethodno podneti plan leta pružaocu usluga kontrole letenja, ako se radi o letovima državnih vazduhoplova, letovima u svrhu gašenja požara, traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica i medicinskom prevozu.

Izbacivanje predmeta i tečnosti

[ČLAN 75 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 9

Iz vazduhoplova se za vreme leta ne smeju izbacivati predmeti i tečnosti, izuzev ako je ugrožena bezbednost leta ili obezbeđivanje vazduhoplova, ako se radi o predmetima i tečnostima koji se koriste u poljoprivredi, šumarstvu i zdravstvu, predmetima i tečnostima koji se koriste za gašenje požara, opremi, namirnicama, lekovima i drugim predmetima potrebnim za zbrinjavanje u slučaju elementarnih nepogoda, kao i lecima i drugim reklamnim predmetima, pod uslovima koje bliže propisuje Direktorat [ministar nadležan za poslove saobraćaja].

[ČLAN 3 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Bespilotni vazduhoplovi, vazduhoplovni modeli, rakete i drugi leteći objekti

Član 10

Bespilotni vazduhoplovi, vazduhoplovni modeli, rakete i drugi leteći objekti mogu se koristiti u privredne, naučne, obrazovne, sportske i druge svrhe tako da ne ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Za lansiranje raketa i drugih letećih objekata mora se pribaviti prethodna saglasnost pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Bliže uslove za bezbedno korišćenje bespilotnih vazduhoplova i vazduhoplovnih modela, njihovo razvrstavanje, opremljenost, evidentiranje i održavanje, uslove koje moraju da ispune lica koja koriste bespilotne vazduhoplove, odnosno vazduhoplovne modele, uslove i način pod kojima se lansiraju rakete i drugi leteći objekti propisuje Direktorat.

Za eventualnu štetu koja je nastala usled korišćenja bespilotnih vazduhoplova, vazduhoplovnih modela, raketa i drugih letećih objekata odgovorno je lice koje koristi bespilotni vazduhoplov, vazduhoplovni model, raketu, odnosno drugi leteći objekat.

[Rakete i drugi leteći objekti

Član 10

Rakete i drugi leteći objekti mogu se lansirati u privredne, naučne, sportske i druge svrhe tako da ne ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Za lansiranje raketa i drugih letećih objekata mora se pribaviti prethodna saglasnost pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Za eventualnu štetu koja je nastala usled lansiranja raketa i drugih letećih objekata odgovorno je lice koje je raketu, odnosno drugi leteći objekat lansiralo.

Bliže uslove i način pod kojima se lansiraju rakete i drugi leteći objekti propisuje Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.]

Iskakanje padobranaca

Član 11

U kontrolisanoj oblasti i u saobraćajnoj zoni aerodroma zabranjeno je iskakanje padobranaca, osim ako posada vazduhoplova mora da napusti vazduhoplov koji se nalazi u opasnosti ili ako je odobrenje za iskakanje padobranaca dao Direktorat.

Ograničenja nošenja naoružanja i aktivne opreme za snimanje

Član 12

Zabranjeno je stranom vazduhoplovu da u vazdušnom prostoru Republike Srbije nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje.

Izuzetno, u slučajevima zajedničkih međunarodnih vojnih vežbi na poligonima u Republici Srbiji, Vlada na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane može odobriti stranom vojnom vazduhoplovu da nosi aktivno napunjeno streljačko, raketno ili bombardersko naoružanje, kao i aktivnu opremu za snimanje.

[ČLAN 4 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Zabranjene, uslovno zabranjene i opasne zone

Član 13

Zabranjeno je letenje vazduhoplovom u zabranjenoj zoni ili suprotno uslovima za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni.

Opasnu, zabranjenu i uslovno zabranjenu zonu, kao i uslove za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni određuje Direktorat, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Odobrenje za let vazduhoplovom u uslovno zabranjenoj zoni izdaje Direktorat, po pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

[Zabranjene i opasne zone

Član 13

Zabranjeno je letenje vazduhoplovom iznad zabranjene zone.

Zabranjenu i uslovno zabranjenu zonu, kao i uslove za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni, određuje ministar nadležan za poslove saobraćaja, na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane, ministra nadležnog za unutrašnje poslove i nadležnog organa državne uprave za hidrometeorološke poslove.

Opasnu zonu određuje ministar nadležan za poslove odbrane.

U opasnoj zoni letenje vazduhoplova može se vremenski ograničiti.

Podaci o zonama objavljuju se u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu, a vreme aktiviranja opasnih i uslovno zabranjenih zona u Hitnim vazduhoplovnim obaveštenjima, koja su deo tog paketa.]

Glava druga

BEZBEDNOST U VAZDUHOPLOVSTVU (Safety)

Pojam bezbednosti u vazduhoplovstvu

Član 14

Bezbednost u vazduhoplovstvu je stanje u kome su rizik od ugrožavanja života i zdravlja ljudi i prouzrokovanja štete imovini smanjeni i održavani na prihvatljivom nivou, stalnim uočavanjem opasnosti i kontrolom rizika od uočenih opasnosti.

Pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevozioci, operateri aerodroma, vazduhoplovno-tehničke organizacije koje se bave održavanjem vazduhoplova i drugi subjekti koje odredi Direktorat (u daljem tekstu: vazduhoplovni subjekti) primarno su odgovorni za bezbedno obavljanje svojih delatnosti ili pružanje usluga, a za bezbedno obavljanje poslova u okviru vazduhoplovnog subjekta odgovorni su i svi pojedinci koji u obavljanju svojih poslova utiču na bezbednost.

Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu

Član 15

U cilju postizanja prihvatljivog nivoa bezbednosti, Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, donosi Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu.

Nacionalnim programom bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu utvrđuju se načela, pravila i aktivnosti za dostizanje i unapređenje prihvatljivog nivoa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (Standards and recommended practices - SARPs, ICAO).

Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu sprovodi Direktorat.

[ČLAN 5 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu

Član 15a

Radi usklađivanja delovanja organa, organizacija i vazduhoplovnih subjekata koji su odgovorni za bezbednost u vazduhoplovstvu i davanja preporuka kako da se ona poboljša, Vlada obrazuje Nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu, kao povremeno radno telo Vlade.

Nacionalni komitet za bezbednost u vazduhoplovstvu koordinira pripremu i izradu predloga Nacionalnog programa bezbednosti u vazduhoplovstvu.

Sastav i način rada Nacionalnog komiteta za bezbednost u vazduhoplovstvu propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Sistem upravljanja bezbednošću

[ČLAN 76 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 16

Sistem upravljanja bezbednošću obuhvata organizaciju, procedure i sistem odgovornosti kojima se uspostavlja i održava prihvatljiv nivo bezbednosti u radu vazduhoplovnog subjekta.

Vazduhoplovni subjekt dužan je da, na osnovu Nacionalnog programa bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, uspostavi sistem upravljanja bezbednošću čiji obavezni deo je priručnik o upravljanju bezbednošću i da pribavi saglasnost Direktorata na njega i na njegove izmene i dopune.

Uslove pod kojima se uspostavlja i koristi sistem upravljanja bezbednošću propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za pribavljanje saglasnosti na sistem upravljanja bezbednošću i za njegove izmene ili dopune plaća se taksa [naknada] Direktoratu.

Prijavljivanje događaja Direktoratu

Član 17

Vazduhoplovni subjekt i drugo lice koje je određeno propisom iz stava 3. ovog člana, dužni su da prijave Direktoratu svaki događaj, u skladu s priručnikom o upravljanju bezbednošću, a ostala lica to mogu učiniti dobrovoljno ukoliko smatraju da takav događaj predstavlja stvarnu ili potencijalnu opasnost.

Direktorat prikuplja podatke o događajima, obezbeđuje zaštitu ličnih podataka podnosilaca prijave o događaju, organizuje i sprovodi obradu i analizu prijava o događajima, obrazuje i vodi bazu podataka o događajima i razmenjuje podatke o njima sa vazduhoplovnim vlastima stranih država i međunarodnim vazduhoplovnim organizacijama.

Događaji koji se prijavljuju, lica koja su obavezna da prijave događaj, način na koji se prijavljuju i obrađuju, štite, čuvaju, koriste i razmenjuju podaci o njima i način na koji se obrazuje i vodi baza podataka o događajima bliže se određuju propisom Direktorata.

[ČLAN 6 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Zaštita podataka

Član 17a

Prilikom postupanja sa podacima o događajima koje je Direktorat prikupio posredstvom sistema obaveznog ili dobrovoljnog prijavljivanja događaja primenjuju se odredbe propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti, kao i propisa kojima se uređuje tajnost podataka.

Podaci iz stava 1. ovog člana ne mogu se koristiti u druge svrhe, osim za unapređenje bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Sve informacije o podnosiocu prijave događaja, kao i o licima koja su učestvovala u događaju, smatraju se poverljivim i Direktorat ih neće proslediti drugom licu, osim na zahtev pravosudnih organa Republike Srbije.

Izuzev u slučaju izvršenja krivičnog dela, Direktorat neće pokretati postupak protiv lica koja su povredu propisa učinili nenamerno, a nije reč o krajnjoj nepažnji, ukoliko je za povredu propisa Direktorat saznao isključivo posredstvom sistema obaveznog prijavljivanja događaja.

Poslodavci su dužni da podstiču svoje zaposlene da, radi opšte dobrobiti, prijave svaki događaj koji smatraju stvarnom i potencijalnom opasnošću za bezbednost vazduhoplovstva, bez bojazni da povodom toga mogu od poslodavca trpeti određene posledice.

Uvođenje promene u funkcionalni sistem

[ČLAN 76 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 18

Vazduhoplovni subjekt koji planira uvođenje promene u funkcionalni sistem koja može da ima uticaj na bezbednost obavljanja delatnosti ili pružanja usluga, dužan je da o nameri uvođenja promene obavesti Direktorat, dostavi mu bezbednosnu argumentaciju i pribavi njegovo odobrenje za planiranu promenu.

Postupak uvođenja promene, sadržaj bezbednosne argumentacije, postupak analiziranja i procene bezbednosne argumentacije bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za pribavljanje odobrenja za planiranu promenu u funkcionalnom sistemu plaća se taksa [naknada] Direktoratu.

Procena i umanjenje rizika

Član 19

Vazduhoplovni subjekt dužan je da stalno i sistematski uočava opasnost, procenjuje i umanjuje rizik u obavljanju svoje delatnosti radi sprečavanja nastanka opasnosti i radi dovođenja rizika na nivo bezbednosti koji je prihvatljiv.

Procena i umanjenje rizika primenjuje se na osnovne elemente obavljanja delatnosti, ljudske resurse, procedure, opremu i radno okruženje.

Zahtevi koji se odnose na procenu i umanjenje rizika, klasifikacija ozbiljnosti opasnosti i klasifikacija rizika, bliže se određuju propisom Direktorata.

Bezbednosna naredba i izuzeće

Član 19a

Ako je u interesu bezbednosti civilnog vazduhoplovstva neophodno da se preduzmu hitne mere koje se ne mogu odlagati, direktor Direktorata odmah izdaje bezbednosnu naredbu.

U bezbednosnoj naredbi mora da bude navedeno na koga se naredba odnosi, razlozi za njeno donošenje, mere koje je neophodno preduzeti i rok za njihovo preduzimanje, datum stupanja na snagu i, eventualno, vreme na koje se naredba izdaje.

U izuzetnim slučajevima i za period koji ne može biti duži od šest meseci Direktorat može odobriti vazduhoplovnom subjektu da bude izuzet od obaveze ispunjenja određenog tehničkog zahteva ukoliko utvrdi da je vazduhoplovni subjekt na drugi način obezbedio isti nivo bezbednosti koji se postiže primenom tog zahteva.

Glava treća

ZAŠTITA VAZDUŠNOG PROSTORA

Sistem zaštite vazdušnog prostora

Član 20

Sistem zaštite vazdušnog prostora predstavlja skup mera, radnji i postupaka na očuvanju suvereniteta vazdušnog prostora Republike Srbije i obuhvata: osmatranje, identifikaciju, postupke u slučaju povrede vazdušnog prostora i terorističkih pretnji i civilno-vojnu koordinaciju.

Sistem zaštite vazdušnog prostora i uslovi pod kojima se on uspostavlja propisuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Osmatranje vazdušnog prostora

Član 21

Osmatranje vazdušnog prostora Republike Srbije je jedinstven sistem koji obuhvata sve civilne i vojne potencijale, a vrši se u cilju uspostavljanja i održavanja zahtevanog nivoa zaštite vazdušnog prostora i obezbeđivanja vazdušnog saobraćaja Republike Srbije.

Identifikacija u vazdušnom prostoru

Član 22

Identifikacija vazduhoplova u vazdušnom prostoru Republike Srbije obavlja se radi sprečavanja povreda vazdušnog prostora, obezbeđivanja i bezbednog odvijanja vazdušnog saobraćaja.

Identifikacija vazduhoplova vrši se na jedinstven način, a na osnovu sporazuma između ministarstva nadležnog za poslove odbrane i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koga ovlasti Vlada.

Povreda vazdušnog prostora

Član 23

Ulazak stranog vazduhoplova u vazdušni prostor Republike Srbije, odnosno njegov izlazak iz vazdušnog prostora Republike Srbije, suprotno instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja ili letenje domaćeg ili stranog vazduhoplova suprotno uslovima koji su navedeni u odobrenju nadležnog organa ili planu leta, smatra se povredom vazdušnog prostora Republike Srbije.

Povredom vazdušnog prostora smatra se i letenje stranih dirigovanih i nedirigovanih letećih objekata u tom prostoru bez dozvole ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Dirigovani i nedirigovani leteći objekt je naprava bez posade, koja za pogon koristi motor i svoje letove u potpunosti izvršava u privremeno izdvojenom delu vazdušnog prostora.

Plan leta

[ČLAN 7 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 24

Vazduhoplov može da leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije na osnovu plana leta koji se prethodno podnosi pružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi.

Sadržinu, način podnošenja, izmene i zatvaranja plana leta u opštem vazdušnom saobraćaju i način izdavanja odobrenja koja prethode podnošenju plana leta propisuje Direktorat.

Sadržina, način podnošenja, izmene i zatvaranja plana leta vazduhoplova koji lete u operativnom vazdušnom saobraćaju utvrđuju se propisom koji donosi Vlada na zajednički predlog ministra nadležnog za poslove odbrane i ministra nadležnog za unutrašnje poslove.

[Član 24

Vazduhoplov može da leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije na osnovu prethodno podnetog plana leta pružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi.

Plan leta je skup podataka i informacija o nameravanom letu ili delu leta vazduhoplova.

Način podnošenja plana leta i način izdavanja odobrenja koja prethode podnošenju plana leta propisuje Direktorat.

Plan letenja vojnih vazduhoplova uređuje se propisom ministra nadležnog za poslove odbrane.]

Plan leta stranog vazduhoplova

Član 25

Strani državni vazduhoplov može da podnese plan leta samo ako mu ministarstvo nadležno za spoljne poslove, u saglasnosti s ministarstvom nadležnim za poslove odbrane, prethodno izda diplomatsko odobrenje.

Plan leta stranog vazduhoplova koji obavlja vanredni avio-prevoz podnosi se ako je let prethodno odobrio Direktorat.

Terorističke pretnje iz vazdušnog prostora

Član 26

Terorističkom pretnjom iz vazdušnog prostora Republike Srbije smatraće se svaka pretnja, aktivnost ili nezakonita radnja koja može ugroziti vazduhoplov, putnike i ljudske i materijalne resurse Republike Srbije.

Procedure za postupanje nadležnih organa u slučaju terorističkih pretnji iz vazdušnog prostora određuju se aktom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane.

Civilno-vojna koordinacija

Član 27

Civilno-vojna koordinacija i sistem komunikacije, koji se odvijaju radi zaštite vazdušnog prostora Republike Srbije uređuju se posebnim ugovorima koje zaključuju ministarstvo nadležno za poslove odbrane i vazduhoplovni subjekti.

Poslove civilno-vojne koordinacije i razmene informacija između Vojske Srbije i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koga ovlasti Vlada, o situaciji u vazdušnom prostoru Republike Srbije, obavlja jedinica za civilno-vojnu koordinaciju koju osniva ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Glava četvrta

VAZDUŠNA PLOVIDBA

 

I OSNOVE VAZDUŠNE PLOVIDBE

Član 28

Vazdušna plovidba obuhvata funkciju upravljanja vazdušnim saobraćajem i skup usluga u vazdušnoj plovidbi, kojima se omogućava bezbedno i efikasno kretanje vazduhoplova na zemlji i u vazduhu.

II UPRAVLJANJE VAZDUŠNIM SAOBRAĆAJEM

1. Pojam upravljanja vazdušnim saobraćajem

Član 29

Upravljanje vazdušnim saobraćajem je skup funkcija u vazduhoplovu i na zemlji kojima se omogućava bezbedno i efikasno kretanje vazduhoplova tokom svih faza operacija vazduhoplova.

Upravljanje vazdušnim saobraćajem obuhvata funkcije upravljanja vazdušnim prostorom i upravljanja protokom vazdušnog saobraćaja, a u sebi uključuje i usluge u vazdušnom saobraćaju.

2. Upravljanje vazdušnim prostorom

Pojam i sadržina upravljanja vazdušnim prostorom

Član 30

Upravljanje vazdušnim prostorom je funkcija planiranja kojom se obezbeđuje efikasno korišćenje vazdušnog prostora preko dinamičke raspodele vremena korišćenja vazdušnog prostora između različitih kategorija korisnika, prema iskazanim potrebama korisnika.

Upravljanje vazdušnim prostorom obuhvata fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora, organizaciju vazdušnog prostora, razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora i druge funkcije koje su vezane za upravljanje vazdušnim prostorom.

Upravljanje vazdušnim prostorom bliže propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora

Član 31

Fleksibilno korišćenje vazdušnog prostora je koncept kojim se vazdušni prostor posmatra kao nedeljiva celina i svakodnevno prilagođava potrebama korisnika vazdušnog prostora.

Koncept obezbeđuje postizanje najefikasnijeg korišćenja vazdušnog prostora od svih korisnika, zasnovanog na stvarnim potrebama i stvarnom korišćenju u određenom vremenskom periodu.

Koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora zasniva se na tri nivoa upravljanja vazdušnim prostorom: na strateškom, pretaktičkom i taktičkom nivou.

Vlada bliže propisuje koncept fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora.

Strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom

Član 32

Strateški nivo upravljanja vazdušnim prostorom je združeni civilno-vojni proces kojim se određuje nacionalna politika upravljanja vazdušnim prostorom i obavlja neophodno strateško planiranje, pri čemu se uzimaju u obzir zahtevi domaćih i stranih korisnika vazdušnog prostora i pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi.

Nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom utvrđuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Vlada određuje i pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi koji učestvuje u upravljanju vazdušnim prostorom na pre-taktičkom i taktičkom nivou.

Nacionalni vazduhoplovni komitet

Član 33

Radi efikasnog upravljanja vazdušnim prostorom na strateškom nivou Vlada osniva Nacionalni vazduhoplovni komitet, kao povremeno radno telo Vlade.

Nacionalni vazduhoplovni komitet priprema nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom, procenjuje vazdušni prostor radi planiranja i uvođenja fleksibilnog korišćenja vazdušnog prostora, predlaže prioritete i procedure za korišćenje i alokaciju vazdušnog prostora, predlaže načela za koordinaciju civilnih i vojnih korisnika vazdušnog prostora, periodično preispituje potrebe za korišćenjem vazdušnog prostora i zona, prati procese koji se odvijaju u okviru pre-taktičkog i taktičkog nivoa upravljanja vazdušnim prostorom i obavlja druge poslove koje mu odredi Vlada.

Sastav i način rada Nacionalnog vazduhoplovnog komiteta propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom

Član 34

Pre-taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom obuhvata obradu zahteva korisnika, alokaciju vazdušnog prostora na korišćenje i prosleđivanje podataka svim zainteresovanim korisnicima.

Poslovi na pre-taktičkom nivou upravljanja vazdušnim prostorom obavljaju se u okviru jedinice za civilno-vojnu koordinaciju.

Jedinica za civilno-vojnu koordinaciju može da obavlja poslove alokacije vazdušnog prostora drugih država.

Način rada jedinice za civilno-vojnu koordinaciju propisuje ministar nadležan za poslove odbrane uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom

Član 35

Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom sastoji se od svakodnevnog aktiviranja, deaktiviranja ili realokacije, u stvarnom vremenu, vazdušnog prostora koji je prethodno alocirala jedinica za civilno-vojnu koordinaciju.

Posebnim ugovorom o civilno-vojnoj koordinaciji koji zaključuju ministarstvo nadležno za poslove odbrane i pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi uspostavljaju se i postupci za civilno-vojnu koordinaciju i obezbeđenje interoperabilnosti sistema za komunikaciju i razmenu podataka.

Ugovorom se uređuje i razmena podataka o vazdušnom saobraćaju i prostoru koja služi bezbednom razdvajanju vazduhoplova čije vođenje je u nadležnosti ministarstva nadležnog za poslove odbrane i ostalih vazduhoplova.

Taktički nivo upravljanja vazdušnim prostorom bliže se određuje propisom koji donosi ministar nadležan za poslove odbrane uz saglasnost ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Pojam organizacije vazdušnog prostora

Član 36

Organizacija vazdušnog prostora obuhvata podelu vazdušnog prostora na klase, rute vazdušnog saobraćaja, usklađivanje mreže ruta vazdušnog saobraćaja, uspostavljanje funkcionalnih blokova vazdušnog prostora, određivanje vertikalnih i horizontalnih granica vazdušnog prostora koje su u nadležnosti jedinica kontrole letenja, izrađivanje navigacionih postupaka prilaženja, dolaska i odlaska za određeni aerodrom, kao i druge poslove kojima se organizuje vazdušni prostor.

Klase vazdušnog prostora

Član 37

Klase vazdušnog prostora i uslove pod kojima se svaka klasa vazdušnog prostora koristi propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Mreža ruta vazdušnog saobraćaja

[ČLAN 8 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 38

Mreža ruta vazdušnog saobraćaja uspostavlja se na regionalnom nivou, saglasno tokovima vazdušnog saobraćaja i zahtevima učesnika u vazdušnom saobraćaju.

Mrežu ruta vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji usklađuje pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi, a odobrava Direktorat.

[Član 38

Mreža ruta vazdušnog saobraćaja uspostavlja se na regionalnom nivou, saglasno tokovima vazdušnog saobraćaja i zahtevima učesnika u vazdušnom saobraćaju, koju za Republiku Srbiju odobrava ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Mrežu ruta vazdušnog saobraćaja u Republici Srbiji usklađuje pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi koga odredi Vlada.]

Funkcionalni blok vazdušnog prostora

Član 39

Funkcionalni blok vazdušnog prostora je blok vazdušnog prostora zasnovan na operativnim zahtevima koji se uspostavlja bez obzira na državne granice, u kome su pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i funkcije u vezi sa njima optimizirane i/ili integrisane.

Funkcionalni blok vazdušnog prostora uspostavlja se međunarodnim ugovorom.

Vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora koji je u nadležnosti jedinica kontrole letenja

Član 40

Vertikalne i horizontalne granice vazdušnog prostora u oblasti nadležnosti jedinica kontrole letenja utvrđuje pružalac usluga kontrole letenja, uzimajući u obzir klasu vazdušnog prostora, operativne i tehničke mogućnosti sistema komunikacije, navigacije i nadzora i zahteve korisnika, a uz prethodnu saglasnost Direktorata.

Navigacioni postupci prilaženja, dolaska i odlaska, neuspelog prilaženja i čekanja

Član 41

Navigacione postupke, koji obuhvataju prilaženje, dolazak i odlazak za određeni aerodrom, neuspelo prilaženje i čekanje, izrađuje pružalac usluga kontrole letenja.

Način izrade i formu navigacionih postupaka, u skladu sa preporučenom praksom i standardima Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva (Standards and recommended practices - SARPs, ICAO), propisuje Direktorat.

Razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora

Član 42

Razvoj i oblikovanje struktura vazdušnog prostora obuhvata utvrđivanje privremeno rezervisanih i privremeno izdvojenih delova vazdušnog prostora, prekograničnih zona, uslovnih ruta, zabranjenih zona, uslovno zabranjenih zona, opasnih zona, zona za letenja vojnih vazduhoplova, kao i druge poslove razvoja i oblikovanja struktura vazdušnog prostora.

Privremeno rezervisane i privremeno izdvojene delove vazdušnog prostora, prekogranične zone, uslovne rute i zone za letenja vojnih vazduhoplova određuje Vlada, a podaci o tome objavljuju se u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.

3. Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja

Član 43

Upravljanje protokom vazdušnog saobraćaja je funkcija uspostavljena radi podrške odvijanju bezbednog, redovnog i ekspeditivnog protoka vazdušnog saobraćaja, putem obezbeđenja optimalnog korišćenja kapaciteta pružaoca usluga u vazdušnom saobraćaju, pri čemu se uzima u obzir koliko su obim i tokovi saobraćaja prilagođeni kapacitetima koje je objavio pružalac usluga u vazdušnom saobraćaju.

III USLUGE U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI

1. Svrha pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 44

Usluge u vazdušnoj plovidbi pružaju se svim korisnicima u svrhu bezbednog, redovnog i ekspeditivnog odvijanja vazdušne plovidbe.

Usluge u vazdušnoj plovidbi pruža pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi.

2. Vrste usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 45

Usluge u vazdušnoj plovidbi obuhvataju usluge u vazdušnom saobraćaju, usluge komunikacije, navigacije i nadzora, vazduhoplovno meteorološke usluge, usluge vazduhoplovnog informisanja i usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica.

Usluge u vazdušnom saobraćaju su usluge kontrole letenja, usluge informisanja vazduhoplova u letu, usluge uzbunjivanja i savetodavne usluge.

Usluge informisanja vazduhoplova u letu i usluge uzbunjivanja pružaju se u okviru oblasti informisanja vazduhoplova u letu.

3. Usluge u vazdušnom saobraćaju

a) Usluge kontrole letenja

Pojam kontrole letenja

[ČLAN 75 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 46

Kontrola letenja obuhvata niz radnji i postupaka koji se obavljaju radi: sprečavanja međusobnih sudara vazduhoplova u letu i na manevarskim površinama, sprečavanja sudara vazduhoplova i prepreka na manevarskim površinama; obezbeđenja redovnosti i ekspeditivnosti vazdušnog saobraćaja i protoka vazdušnog saobraćaja; identifikacije vazduhoplova i letećih objekata radi obaveštavanja vazduhoplova u letu; koordinacije rada s kontrolama letenja susednih država; izdavanja odobrenja za lansiranje protivgradnih raketa, kao i uzbunjivanja i pokretanja akcije traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica.

Način na koji se pružaju usluge kontrole letenja propisuje Direktorat [ministar nadležan za poslove saobraćaja].

Jedinice kontrole letenja

Član 47

Usluge kontrole letenja pružaju se u jedinicama kontrole letenja.

Jedinice kontrole letenja, zavisno od faze leta vazduhoplova u kojoj se pružaju usluge kontrole letenja, mogu biti aerodromska, prilazna i oblasna.

Aerodromska kontrola letenja pruža uslugu kontrole letenja na aerodromu i u njegovoj blizini, sa aerodromskog tornja.

Prilazna kontrola letenja pruža uslugu kontrole letenja u blizini aerodroma, vazduhoplovima u odlasku i dolasku sa aerodroma.

Oblasna kontrola letenja pruža uslugu vazduhoplovima unutar svoje oblasti nadležnosti, dok su u rutnoj fazi leta.

Upotreba izraza pri pružanju usluga kontrole letenja

Član 48

Pri pružanju usluga kontrole letenja upotrebljavaju se izrazi standardne frazeologije na engleskom jeziku, koje propisuje Direktorat.

Kada se usluge kontrole letenja pružaju domaćem vazduhoplovu koji leti po pravilima operativnog vazdušnog saobraćaja, koriste se izrazi i na srpskom jeziku koje propisuje Direktorat.

b) Usluge informisanja vazduhoplova u letu

Pojam usluga informisanja vazduhoplova u letu

[ČLAN 75 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 49

Informisanje vazduhoplova u letu je davanje saveta i obaveštenja potrebnih za bezbedno odvijanje leta koji se naročito odnose na stanje aerodroma, meteorološke uslove, stanje radionavigacionih sredstava i ostale informacije koje su bitne za odvijanje leta.

Način na koji se pružaju usluge informisanja vazduhoplova u letu propisuje Direktorat [ministar nadležan za poslove saobraćaja], uz saglasnost ministra nadležnog za poslove odbrane.

Upotreba izraza pri pružanju usluga informisanja vazduhoplova u letu

[ČLAN 75 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 50

Pri pružanju usluga informisanja vazduhoplova u letu, pored izraza na engleskom jeziku, mogu da se koriste i izrazi na srpskom jeziku koje propiše Direktorat [ministar nadležan za poslove saobraćaja], uz saglasnost ministra nadležnog za poslove odbrane.

v) Usluge uzbunjivanja

[ČLAN 75 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 51

Usluge uzbunjivanja pružaju se odgovarajućim organizacijama, a odnose se na vazduhoplov kome je potrebno pokretanje akcije traganja i spasavanja i na pružanje pomoći tim organizacijama ako je to potrebno.

Usluge uzbunjivanja pružaju se u sklopu usluga kontrole letenja i informisanja vazduhoplova u letu.

Način na koji se pružaju usluge uzbunjivanja propisuje Direktorat [ministar nadležan za poslove saobraćaja].

4. Usluge komunikacije, navigacije i nadzora

Pojam usluga komunikacije, navigacije i nadzora

Član 52

Usluge komunikacije obuhvataju usluge u vazduhoplovnoj fiksnoj i mobilnoj mreži i tehničke sisteme vazdušne plovidbe koji omogućuju komunikacije zemlja-zemlja, vazduh-zemlja, zemlja-vazduh i vazduh-vazduh za potrebe vazdušne plovidbe.

Usluge navigacije obuhvataju usluge i tehničke sisteme vazdušne plovidbe kojima se vazduhoplovima prosleđuju informacije o poziciji i vremenskoj udaljenosti.

Usluge nadzora obuhvataju usluge i tehničke sisteme vazdušne plovidbe za utvrđivanje pojedinih pozicija vazduhoplova s ciljem bezbednog razdvajanja.

Obaveze pružaoca usluga komunikacije, navigacije i nadzora

Član 53

Pružalac usluga komunikacije, navigacije i nadzora dužan je da obezbedi redovnost i pouzdanost usluga.

Sistemi, uređaji, oprema i objekti koriste se prema tehničkoj dokumentaciji, uputstvu za korišćenje i programu održavanja, koji moraju da se čuvaju i ažuriraju.

Sistemi, uređaji, oprema i objekti pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi

[ČLAN 9 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 54

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da planira, projektuje, nabavlja, koristi, održava i vrši tehnički nadzor nad radom i ispravnošću komunikacionih, navigacionih i nadzornih sistema, uređaja, opreme i objekata, čije karakteristike i način korišćenja i održavanja ispunjavaju odgovarajuće međunarodne propise i standarde, obaveze predviđene potvrđenim međunarodnim ugovorom i uslove koje propiše Direktorat.

[Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da planira, projektuje, nabavi i koristi komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, uređaje, opremu i objekte čije karakteristike i način korišćenja i održavanja ispunjavaju međunarodne standarde, obaveze predviđene potvrđenim međunarodnim ugovorom i uslove koje propiše Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.]

Komunikacioni, navigacioni i nadzorni sistemi, uređaji i oprema moraju da se redovno proveravaju i kalibrišu iz vazduha,[.] u skladu sa propisom iz stava 1. ovog člana.

5. Vazduhoplovne meteorološke usluge

Pojam vazduhoplovnih meteoroloških usluga

[ČLAN 75 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 55

Vazduhoplovne meteorološke usluge obuhvataju neprekidno praćenje meteoroloških uslova iznad aerodroma i u oblasti informisanja vazduhoplova u letu, radi postizanja bezbednosti, efikasnosti i redovnosti vazdušne plovidbe, kao i pripremanje ili pribavljanje meteoroloških informacija, njihovo odašiljanje korisnicima usluga i snabdevanje korisnika meteorološkim informacijama.

Meteorološke informacije obuhvataju meteorološke izveštaje, analize i prognoze ili bilo koje druge informacije koje se odnose na postojeće ili očekivane meteorološke uslove.

Vazduhoplovne meteorološke usluge i način pripremanja i pribavljanja meteoroloških informacija, način odašiljanja meteoroloških informacija i način snabdevanja korisnika usluga meteorološkim informacijama propisuje Direktorat [ministar nadležan za poslove saobraćaja].

Organizacioni oblici u kojima se pružaju vazduhoplovne meteorološke usluge

Član 56

Vazduhoplovne meteorološke usluge pružaju vazduhoplovna meteorološka stanica, aerodromski meteorološki biro i biro za meteorološko bdenje.

Vazduhoplovna meteorološka stanica je stanica imenovana da vrši osmatranja i da izrađuje meteorološke izveštaje za korišćenje u vazduhoplovstvu.

Aerodromski meteorološki biro je biro lociran na aerodromu, imenovan da pruža meteorološke usluge za vazduhoplovstvo.

Biro za meteorološko bdenje je biro uspostavljen za pružanje vazduhoplovnih meteoroloških usluga unutar oblasti informisanja vazduhoplova u letu ili kontrolisane oblasti u kojoj se pružaju usluge u vazdušnom saobraćaju.

Dostupnost osmotrenih podataka

Član 57

Pružalac vazduhoplovnih meteoroloških usluga na aerodromu dužan je da učini dostupnim osmotrene podatke kako bi se omogućilo pripremanje aerodromskih klimatoloških tabela za sve aerodrome i njihovo stavljanje na raspolaganje korisnicima usluga.

Aerodromska klimatološka tabela je tabela koja obezbeđuje statističke podatke o osmotrenoj pojavi jednog ili više meteoroloških elemenata na aerodromu.

Vrsta i oblik osmotrenih podataka, način i vreme na koje se oni čuvaju, način njihovog preuzimanja za obradu i stavljanje klimatoloških tabela na raspolaganje korisnicima usluga bliže se određuju propisom Direktorata.

Obaveštavanje o meteorološkim uslugama koje se zahtevaju

[ČLAN 75 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 58

Avio-prevozilac dužan je da na odgovarajući način obavesti pružaoca vazduhoplovnih meteoroloških usluga o meteorološkim uslugama koje zahteva ili o promenama koje zahteva u pružanju meteoroloških usluga.

Način obaveštavanja propisuje Direktorat [ministar nadležan za poslove saobraćaja].

6. Usluge vazduhoplovnog informisanja

Pojam usluge vazduhoplovnog informisanja

[ČLAN 75 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 59

Usluge vazduhoplovnog informisanja predstavljaju obezbeđivanje vazduhoplovnih informacija koje su neophodne za bezbedno, redovno i efikasno obavljanje vazdušne plovidbe.

Usluge vazduhoplovnog informisanja obuhvataju prijem, stvaranje, sređivanje, sakupljanje, obradu, formatiranje, objavljivanje, čuvanje i distribuciju vazduhoplovnih informacija i podataka.

Način pružanja usluga vazduhoplovnog informisanja, uključujući i zahteve koji se odnose na sistem kvaliteta, propisuje Direktorat [ministar nadležan za poslove saobraćaja].

Integrisani vazduhoplovni informativni paket

[ČLAN 75 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 60

Odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje domaći i međunarodni vazdušni saobraćaj, informacije koje se odnose na bezbednost, redovnost i efikasnost vazduhoplovstva, odstupanja od standarda koje je propisala Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva i drugi podaci koji su značajni za letenje vazduhoplova objavljuju se u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.

Vazduhoplovni subjekti, organi državne uprave, organizacije i druga lica koja su izvor podataka značajnih za bezbedno, redovno i efikasno odvijanje vazdušne plovidbe dužni su da pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja blagovremeno dostavljaju podatke radi objavljivanja u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu.

Sadržaj i izgled elemenata Integrisanog vazduhoplovnog informativnog paketa, vrste podataka koji se unose u Integrisani vazduhoplovni informativni paket, izvore podataka, način prikupljanja, dostavljanja i objavljivanja podataka bliže propisuje Direktorat [ministar nadležan za poslove saobraćaja].

7. Usluge traganja za vazduhoplovom i spasavanje lica

Pojam traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica

[ČLAN 10 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 61

Traganje za vazduhoplovom i spasavanje lica je sistem mera i postupaka koji se preduzimaju da bi se pronašlo mesto udesa vazduhoplova, spasila lica koja su povređena u udesu ili koja je udes doveo u opasnost, pružila im se prva medicinska pomoć i ona zbrinula na bezbedno mesto.

Sistem traganja za vazduhoplovom i spasavanje lica organizuje i njime upravlja Direktorat, preko spasilačko-koordinacionog centra, u skladu sa svojim propisom o pružanju usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica.

[Sistem traganja za vazduhoplovom i spasavanje lica organizuje i njime upravlja Direktorat, preko spasilačko-koordinacionog centra, u skladu sa propisom o pružanju usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica koji donosi ministar nadležan za poslove saobraćaja.]

Službu traganja i spasavanja za vojne vazduhoplove organizuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Učesnici u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica

Član 62

U traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica učestvuju ministarstva nadležna za poslove odbrane, unutrašnje poslove i poslove zdravlja, organi opština, gradova, grada Beograda i autonomnih pokrajina, javna preduzeća i sva fizička i pravna lica koja mogu da pomognu.

Aerodromske službe (spasilačko-vatrogasna služba i služba hitne medicinske pomoći) učestvuju u spasavanju lica ako se udes vazduhoplova dogodi na području aerodroma.

Način na koji se angažuju učesnici u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Naknada troškova za učešće u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica

Član 63

Učesnik u traganju za vazduhoplovom i spasavanju lica ima pravo na naknadu stvarnih troškova koji su nastali njegovim učešćem u traganju i spasavanju, od korisnika vazduhoplova za kojim se tragalo ili čiji su putnici i posada spasavani, u roku od 90 dana od kada korisniku vazduhoplova podnese zahtev za naknadu troškova.

Ako korisnik vazduhoplova ne može da naknadi troškove, oni se isplaćuju iz budžeta Republike Srbije.

Republika Srbija ima pravo da od korisnika vazduhoplova zahteva vraćanje iznosa koji je isplatila.

IV PRUŽANJE USLUGA U VAZDUŠNOJ PLOVIDBI

Pojam pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi

[ČLAN 11 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 64

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave nadležan za hidrometeorološke poslove ili preduzetnik koji pruža usluge u vazdušnoj plovidbi za potrebe opšteg vazdušnog saobraćaja.

Za sticanje svojstva pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi neophodno je da privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave nadležan za hidrometeorološke poslove ili preduzetnik ima sertifikat za pružanje usluga, kao i da ga Vlada imenuje da pruža usluge u vazdušnom prostoru ili u delu vazdušnog prostora.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, za pružanje usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica nije potreban sertifikat, ni imenovanje od Vlade, a za pružanje usluga komunikacije, navigacije i nadzora i vazduhoplovnog informisanja nije potrebno imenovanje od Vlade.

[Član 64

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi je privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave nadležan za hidrometeorološke poslove ili preduzetnik koji ima sertifikat za pružanje usluga i koga Vlada imenuje da pruža usluge u vazdušnom prostoru ili u delu vazdušnog prostora.

Za pružanje usluga traganja za vazduhoplovom i spasavanja lica nije potreban sertifikat ni imenovanje od Vlade, a za pružanje usluga komunikacije, navigacije i nadzora i vazduhoplovnog informisanja nije potrebno imenovanje od Vlade.]

Uslovi za izdavanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 65

Sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu, organu državne uprave nadležnom za hidrometeorološke poslove ili preduzetniku koji ima sedište u Republici Srbiji i koji ispunjava uslove koji se odnose na:

1) tehničku opremljenost i operativnu osposobljenost;

2) sistem upravljanja bezbednošću i upravljanja kvalitetom usluga;

3) finansijsku sposobnost;

4) osiguranje od odgovornosti za štetu;

5) odgovarajuću organizacionu i rukovodeću strukturu i sistem odgovornosti;

6) osposobljenost osoblja;

7) obezbeđivanje.

Izdavanje sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi

[ČLAN 76 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 66

Sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi izdaje Direktorat, na neodređeno vreme.

Sertifikat se izdaje za pružanje jedne ili više usluga u vazdušnoj plovidbi.

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i obrazac sertifikata bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, izmenu i produženje važenja sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi plaća se taksa [naknada] Direktoratu.

Pružanje usluga u vazdušnom prostoru drugih država

Član 67

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi može da pruža usluge u vazdušnom prostoru drugih država ako je to predviđeno međunarodnim ugovorom.

Koordiniranje pružanja usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 68

Pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi koordinira se tako što pružaoci usluga dogovaraju procedure po kojima obavljaju zajedničke poslove.

Koordinirano pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi obezbeđuje se ugovorom koji međusobno zaključuju pružaoci usluga.

Pružanje usluga za potrebe Vojske Srbije

Član 69

Pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi za potrebe Vojske Srbije određuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove odbrane.

Uslovi pod kojima se pružaju usluge za potrebe Vojske Srbije i način i obim njihovog pružanja utvrđuju se ugovorima koji zaključuju određeni pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi i ministarstvo nadležno za poslove odbrane i na koje prethodnu saglasnost daje Vlada.

Pružanje usluga od interesa za Republiku Srbiju

Član 70

Vlada može odrediti lokacije unutar Republike Srbije na kojima je obavezno pružanje jedne ili više usluga u vazdušnoj plovidbi.

Istovremeno sa određivanjem obaveze pružanja usluga, Vlada određuje i pružaoca usluga.

Čuvanje snimaka i dokumentacije

[ČLAN 75 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 71

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da elektronski snima ili na drugi način čuva sve podatke o pruženim uslugama.

Vrste podataka koji se snimaju ili čuvaju na drugi način, način na koji se podaci čuvaju i vreme na koje se snimci i podaci čuvaju, bliže propisuje Direktorat [ministar nadležan za poslove saobraćaja], a čuvanje snimaka i dokumentacije vezanih za vojne vazduhoplove propisuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Priznavanje stranog dokumenta

[ČLAN 12 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 72

Direktorat priznaje sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi koji je izdat u stranoj državi, ako uslovi pod kojima je taj sertifikat izdat nisu blaži od uslova propisanih ovim zakonom.

Sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi koji je izdalo ili priznalo nacionalno nadzorno telo države članice Evropske unije prihvata se bez vođenja postupka za priznavanje, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog sertifikata za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi plaća se taksa Direktoratu.

[Član 72

Direktorat može da prizna dokument koji je stranoj organizaciji izdalo nacionalno nadzorno telo države u kojoj strana organizacija ima sedište, ako uslovi pod kojima je dokument izdat nisu blaži od uslova koji su propisani za izdavanje sertifikata o osposobljenosti za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi.

Dokument koji je izdao ili priznao nadležan organ Evropske unije prihvata se, bez vođenja postupka za priznavanje.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta plaća se naknada Direktoratu.]

Naknada za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 73

Korisnici usluga u vazdušnoj plovidbi plaćaju pružaocima usluga u vazdušnoj plovidbi naknade za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi.

Naknade se obračunavaju i njihova visina određuje po merilima koja su predviđena potvrđenim međunarodnim ugovorima.

Glava peta

VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ

1. Vrste vazdušnog saobraćaja

[ČLAN 13 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 74

Vazdušni saobraćaj obuhvata komercijalno i nekomercijalno letenje vazduhoplova.

Komercijalno letenje vazduhoplova obuhvata javni avio-prevoz i posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu.

Nekomercijalno letenje obuhvata letenje tokom koga operater vazduhoplova koristi vazduhoplov za sopstvene potrebe ili prevozi, bez naknade, svoju robu ili zaposlene i poslovne partnere i njihove stvari, kao i posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju bez naknade.

[Član 74

Vazdušni saobraćaj obuhvata javni avio-prevoz, pružanje usluga iz vazduha, prevoz za sopstvene potrebe, druge vrste letenja, kao i letenje državnih vazduhoplova.

Javni avio-prevoz i pružanje usluga iz vazduha jesu komercijalne (privredne) delatnosti u vazdušnom saobraćaju.]

[ČLAN 14 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

2. Komercijalno letenje

a) Javni avio-prevoz

Član 75

Javni avio-prevoz je let ili serija letova radi prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe uz naplatu cene prevoza ili zakupnine.

Javni avio-prevoz može da bude redovan ili vanredan.

Redovan i vanredan avio-prevoz

Član 76

Redovan avio-prevoz je serija letova sa sledećim karakteristikama:

1) na svakom letu, sedišta ili kapaciteti za prevoz robe i/ili pošte dostupni su javnosti za pojedinačnu kupovinu, neposredno od avio-prevozioca ili od njegovih ovlašćenih zastupnika;

2) prevoz se obavlja između dva ista ili više istih aerodroma:

(1) prema objavljenom redu letenja ili

(2) letovima koji su toliko redovni ili učestali, da su prepoznatljivi kao sistematična serija letova.

Vanredan avio-prevoz jeste svaki javni avio-prevoz koji nije redovni avio-prevoz.

Operativna dozvola

Član 77

Javni avio-prevoz može da obavlja privredno društvo koje ima važeću operativnu dozvolu (avio-prevozilac).

Privrednom društvu izdaje se operativna dozvola ako:

1) ima sedište u Republici Srbiji;

2) poseduje važeći sertifikat vazduhoplovnog operatera;

3) raspolaže najmanje jednim vazduhoplovom po osnovu vlasništva ili na osnovu zakupa vazduhoplova bez posade;

4) je registrovano za obavljanje javnog avio-prevoza kao pretežne delatnosti;

5) njegova unutrašnja organizacija omogućava primenu odredaba ovog člana;

6) je u većinskom vlasništvu Republike Srbije ili državljana Republike Srbije i pod njihovom stvarnom kontrolom, neposrednom ili posrednom, ako potvrđenim međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno;

7) ispunjava finansijske uslove iz člana 78. ovog zakona;

8) ispunjava uslove iz propisa o obaveznom osiguranju u saobraćaju;

9) ima poslovni ugled.

[2. Javni avio-prevoz

Pojam i vrste javnog avio-prevoza

Član 75

Javni avio-prevoz je let ili serija letova radi prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe koji je, uz plaćanje cene prevoza ili zakupnine, dostupan svima pod jednakim uslovima.

Javni avio-prevoz može biti redovan ili vanredan.

Redovan avio-prevoz

Član 76

Redovan avio-prevoz je serija letova koja se odvija na unapred određenoj liniji, po objavljenom redu letenja ili koja se prepoznaje po redovnosti i u kome se ugovor o prevozu putnika, prtljaga, pošte i robe zaključuje neposredno između avio-prevozioca ili njegovog punomoćnika i putnika, odnosno naručioca prevoza prtljaga, pošte i robe.

Linija je let u jednom pravcu između aerodroma prvog poletanja i aerodroma krajnjeg odredišta.

Vanredni avio-prevoz

Član 77

Vanredni avio-prevoz jeste svaki javni avio-prevoz koji nije redovni avio prevoz i naročito obuhvata čarter prevoz, avio-taksi, panoramsko letenje i medicinski prevoz.

Čarter prevoz je prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe koji se obavlja pod posebno dogovorenim uslovima, kao pojedinačni let ili kao serija letova.

Avio-taksi je prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe koji se uobičajeno obavlja vazduhoplovom manjeg kapaciteta, kao pojedinačni let.

Panoramsko letenje je prevoz koji se odvija u prečniku do 50 km od referentne tačke aerodroma poletanja i radi razgledanja objekata na zemlji, u kome vazduhoplov sleće na isti aerodrom s koga je i poleteo, izuzev kada se leti balonom.

Medicinski prevoz je prevoz bolesnih i povređenih lica i osoba sa invaliditetom vazduhoplovom koji je opremljen neophodnom opremom za medicinski prevoz.]

[ČLAN 15 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

[3. Obavljanje javnog avio-prevoza]

Finansijski uslovi za izdavanje operativne dozvole

Član 78

Privredno društvo koje prvi put podnosi zahtev za izdavanje operativne dozvole dužno je da dokaže da je:

1) u periodu od 24 meseca od otpočinjanja obavljanja javnog avio-prevoza sposobno da ispunjava svoje stvarne i moguće obaveze koje su realno procenjene;

2) za prva tri meseca od otpočinjanja obavljanja javnog avio-prevoza sposobno da pokrije svoje fiksne i operativne troškove nastale u poslovanju prema poslovnom planu, koji se zasnivaju na realnim procenama, pri čemu se ne uzimaju u obzir prihodi od poslovanja.

Kao dokaz ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana, svaki podnosilac zahteva prilaže poslovni plan za najmanje prve tri godine poslovanja, koji sadrži finansijsku povezanost podnosioca zahteva sa drugim komercijalnim delatnostima u kojima učestvuje, neposredno ili preko povezanih privrednih društava i drugih pravnih lica, kao i druge zahtevane podatke o finansijskoj sposobnosti.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, privredno društvo koje podnosi zahtev za izdavanje operativne dozvole radi obavljanja prevoza vazduhoplovima čija je maksimalna masa na poletanju manja od 10 t i/ili s manje od 20 sedišta, dužno je da dokaže da njegov kapital iznosi najmanje 100.000 evra ili dinarsku protivvrednost te sume ili da, na zahtev Direktorata, priloži sve podatke potrebne za procenu njegove finansijske sposobnosti.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se na podnosioca zahteva iz stava 3. ovog člana ako on namerava da obavlja redovan avio-prevoz ili ako njegov promet premašuje 3.000.000 evra godišnje ili dinarsku protivvrednost te sume.

Izdavanje operativne dozvole

Član 79

Operativnu dozvolu izdaje Direktorat na neodređeno vreme i ona važi sve dok avio-prevozilac ispunjava uslove za njeno izdavanje.

Avio-prevozilac mora u svakom trenutku da bude sposoban da, na zahtev Direktorata, dokaže da ispunjava propisane uslove za izdavanje operativne dozvole.

Operativna dozvola se ne izdaje za:

1) prevoz vazduhoplovom bez motora ili ultralakim vazduhoplovom s motorom;

2) lokalne letove.

U slučaju iz stava 3. ovog člana izdaje se samo sertifikat vazduhoplovnog operatera.

Provera ispunjenosti uslova za izdavanje operativne dozvole

Član 80

Direktorat je dužan da po isteku 24 meseca od izdavanja operativne dozvole proveri da li avio-prevozilac i dalje ispunjava uslove koji su potrebni za njeno izdavanje, kao i uvek kada postoji sumnja u ispunjenost propisanih uslova.

Imalac operativne dozvole dužan je da Direktoratu, na njegov zahtev, dostavi podatke o ispunjenosti uslova koji su potrebni za izdavanje operativne dozvole.

Imalac operativne dozvole dužan je da Direktoratu dostavi godišnje finansijske izveštaje u roku od šest meseci od završetka finansijske godine, u skladu sa propisima kojima se uređuju računovodstvo i revizija.

U slučaju finansijske reorganizacije avio-prevozioca, Direktorat može da izda privremenu operativnu dozvolu sa rokom važenja do 12 meseci, pod uslovom da se time ne ugrožava bezbednost delatnosti koju obavlja avio-prevozilac, da se u toj dozvoli navedu eventualne izmene sertifikata vazduhoplovnog operatera, kao i da je finansijska reorganizacija moguća u periodu za koji je privremena dozvola izdata.

[Operativna dozvola

Član 78

Javni avio-prevoz može da obavlja privredno društvo i drugo pravno lice koje ima operativnu dozvolu (avio-prevozilac).

Operativna dozvola izdaje se privrednom društvu ili drugom pravnom licu koje ima sedište u Republici Srbiji, koje je registrovano da obavlja javni avio-prevoz i koje je u isključivom ili većinskom vlasništvu Republike Srbije ili državljana Republike Srbije i pod njihovom stvarnom kontrolom, ako potvrđenim međunarodnim ugovorom nije drukčije određeno, kao i ako je:

1) u periodu od 24 meseca od otpočinjanja obavljanja javnog avio-prevoza sposobno da ispunjava svoje stvarne i moguće obaveze koje su realno procenjene;

2) za prva tri meseca od otpočinjanja javnog avio-prevoza obezbedilo finansijska sredstva koja su dovoljna za pokriće fiksnih troškova i troškova poslovanja, prema poslovnom planu;

3) korisnik, na osnovu svojine, zakupa ili drugog pravnog osnova, najmanje jednog vazduhoplova koji može da obavlja javni avio-prevoz i koji je upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije;

4) prethodno pribavilo potvrdu o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza;

5) osigurano od odgovornosti za štetu prouzrokovanu putnicima, prtljagu, pošti, robi i trećim licima.

Privredno društvo ili pravno lice lice koje namerava da obavlja redovni avio-prevoz mora da ima i upisan i uplaćen novčani kapital u minimalnom iznosu od najmanje 400.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, odnosno 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti ako namerava da obavlja čarter avio-prevoz.

Izuzetno, privredno društvo i drugo pravno lice koje namerava da obavlja vanredni avio-prevoz isključivo vazduhoplovima čija je maksimalna masa na poletanju manja od deset tona ili vazduhoplovima s manje od 20 putničkih sedišta, a pri svemu tome ne ostvaruje promet veći od 3.000.000 evra godišnje u dinarskoj protivvrednosti, ne mora biti sposobno da na 24 meseca od otpočinjanja obavljanja vanrednog avio-prevoza ispunjava svoje stvarne ili moguće obaveze (stav 2. tačka 1. ovog člana), niti je dužno da prethodno obezbedi finansijska sredstva za pokriće fiksnih troškova i troškova poslovanja (stav 2. tačka 2. ovog člana), već je dužno da dokaže da raspolaže finansijskim sredstvima od najmanje 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Izdavanje operativne dozvole

Član 79

Operativnu dozvolu izdaje Direktorat, na neodređeno vreme.

Panoramsko letenje i prevoz vazduhoplovom bez motora ili ultralakim vazduhoplovom s motorom ne podležu izdavanju operativne dozvole, već samo izdavanju potvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza.

Provera ispunjenosti uslova za izdavanje operativne dozvole

Član 80

Direktorat je dužan da po isteku 24 meseca od izdavanja operativne dozvole proveri da li avio-prevozilac još ispunjava uslove koji su potrebni za njeno izdavanje.

Direktorat može u svako doba da ispita finansijsko poslovanje imaoca operativne dozvole, a u svakom slučaju najmanje jednom u 12 meseci.

Imalac operativne dozvole dužan je da Direktoratu, na njegov zahtev, dostavi podatke o ispunjenosti uslova koji su potrebni za izdavanje operativne dozvole.]

Suspenzija, stavljanje van snage i izmena operativne dozvole

Član 81

Direktorat suspenduje ili stavlja van snage operativnu dozvolu ako avio-prevozilac prestane da ispunjava neki uslov koji je potreban za izdavanje operativne dozvole.

Direktorat može, na zahtev avio-prevozioca, da izmeni operativnu dozvolu.

Poseban slučaj stavljanja van snage operativne dozvole

Član 82

Direktorat stavlja van snage operativnu dozvolu avio-prevoziocu koji u roku od šest meseci od izdavanja operativne dozvole ne otpočne da obavlja javni avio-prevoz ili koji otpočeti javni avio-prevoz ne obavlja duže od šest meseci.

Podzakonski propis

[ČLAN 16 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 83

Uslovi i način pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage operativna dozvola i privremena operativna dozvola i način na koji avio-prevozilac dostavlja finansijske izveštaje Direktoratu bliže se uređuju propisom Direktorata.

Direktorat svake kalendarske godine objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" listu akata o izdavanju, suspenziji ili stavljanju van snage operativnih dozvola.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu operativne dozvole plaća se taksa Direktoratu.

[Član 83

Uslovi i način pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage operativna dozvola, obrazac operativne dozvole i način na koji avio-prevozilac dostavlja finansijske izveštaje Direktoratu bliže se određuju propisom Direktorata.

Akt Direktorata kojim se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage operativna dozvola objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu operativne dozvole plaća se naknada Direktoratu.]

[ČLAN 17 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Sertifikat vazduhoplovnog operatera

Član 84

Sertifikat vazduhoplovnog operatera je sertifikat koji se izdaje privrednom društvu, drugom pravnom licu, preduzetniku ili državnom organu koji ima opremu, osoblje i organizaciju za bezbedno obavljanje delatnosti navedene u tom sertifikatu.

Imalac sertifikata vazduhoplovnog operatera dužan je da prilikom obavljanja delatnosti postupa u skladu sa uslovima navedenim u tom sertifikatu.

Sertifikat vazduhoplovnog operatera izdaje Direktorat na neodređeno vreme.

Direktorat menja, suspenduje ili stavlja van snage sertifikat vazduhoplovnog operatera ako operater vazduhoplova prestane da ispunjava neki od uslova koji je potreban za izdavanje sertifikata.

[Potvrda o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza

Član 84

Potvrda o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza izdaje se privrednom društvu, drugom pravnom licu ili organu državne uprave koji ima opremu, osoblje i organizaciju koji omogućavaju da bezbedno obavlja onu vrstu javnog avio-prevoza kojom namerava da se bavi.

Potvrdu o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza izdaje Direktorat, na 12 meseci.

Direktorat može da, na zahtev imaoca potvrde, produži važenje potvrde na vreme od jedne do tri godine.

Direktorat menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrdu o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza ako avio-prevozilac prestane da ispunjava neki uslov koji je potreban za izdavanje potvrde.]

[ČLAN 18 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Odnos sertifikata vazduhoplovnog operatera [potvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza] i operativne dozvole

Član 85

Suspenzija ili stavljanje van snage sertifikata vazduhoplovnog operatera [potvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza] povlači obavezu Direktorata da po službenoj dužnosti suspenduje ili stavi van snage operativnu dozvolu.

Izmena sertifikata vazduhoplovnog operatera [potvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza] može, zavisno od okolnosti, da izazove izmenu operativne dozvole.

Podzakonski propis

[ČLAN 19 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 86

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage sertifikat vazduhoplovnog operatera i obrazac sertifikata bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu sertifikata vazduhoplovnog operatera plaća se taksa Direktoratu.

[Član 86

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza, merila po kojima se određuje vreme na koje se produžava važenje potvrde i obrazac potvrde bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu potvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza plaća se naknada Direktoratu.]

Zakup vazduhoplova

[ČLAN 20 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 87

Vazduhoplov može da se zakupi s posadom ili bez nje.

Domaći avio-prevozilac dužan je da pre uzimanja vazduhoplova u zakup pribavi od Direktorata saglasnost za zaključenje ugovora o zakupu.

Kada domaći avio-prevozilac daje vazduhoplov u zakup stranom avio-prevoziocu dužan je da pribavi prethodnu saglasnost samo ako vazduhoplov daje u zakup bez posade, [.] a ukoliko daje u zakup vazduhoplov sa posadom dužan je da o tome obavesti Direktorat.

Bitni elementi ugovora o zakupu vazduhoplova jesu i vrsta zakupa, uslovi za održavanje i korišćenje vazduhoplova i nadzor nad upotrebom vazduhoplova.

Uslovi pod kojima se izdaje prethodna saglasnost na zaključenje ugovora o zakupu vazduhoplova bliže se određuju propisom Direktorata [, s tim što je postupak odlučivanja o davanju saglasnosti hitan].

Odredbe ovog člana shodno se primenjuju i na zakup vazduhoplova koji se koristi u posebnim delatnostima u vazdušnom saobraćaju.

Prenošenje nadzornih prava i obaveza

Član 88

Kada se vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije koristi u stranoj državi na osnovu ugovora o zakupu, čarteru ili drugog sličnog ugovora, Republika Srbija može da, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, zaključi ugovor sa stranom državom kojim se na nju prenose sva ili neka nadzorna prava ili sve ili neke obaveze koje, kao država registracije, ima u pogledu vazduhoplova, posle čega Republika Srbija više nije odgovorna za vršenje prava i ispunjavanje obaveza koje je prenela.

Kada je vazduhoplov registrovan u stranoj državi, a koristi se u Republici Srbiji na osnovu ugovora o zakupu, čarteru ili drugog sličnog ugovora, država registracije vazduhoplova može, u skladu sa Konvencijom o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu, na osnovu ugovora s Republikom Srbijom, da prenese na Republiku Srbiju sva ili neka nadzorna prava ili sve ili neke obaveze koje vazduhoplovne vlasti strane države imaju u pogledu vazduhoplova, čime Republika Srbija preuzima odgovornost za vršenje prava i ispunjavanje obaveza koje su joj prenesene.

Ugovor o prenošenju nadzornih prava i obaveza može da se zaključi samo s državom koja je članica Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva i podleže registraciji kod nadležnog organa Međunarodne organizacije civilnog vazduhoplovstva.

Dokumenti o plovidbenosti, dozvole za rad radio-stanice i dozvole i potvrde članova posade koje je izdala država na koju su prenesena nadzorna prava priznaju se kao da ih je izdala država koja je prenela nadzorna prava.

Pravo domaćeg avio-prevozioca na izbor linije

Član 89

Domaći avio-prevozilac samostalno odlučuje o tome na kojim linijama obavlja redovan avio-prevoz u Republici Srbiji.

Domaći avio-prevozilac može da obavlja prevoz na liniji u međunarodnom redovnom avio-prevozu pod uslovima koji su određeni potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Domaći avio-prevozilac slobodno odlučuje o tome da li će obavljati međunarodni vanredni avio-prevoz.

Prevoz na liniji u javnom interesu

Član 90

Ako na liniji ne postoji komercijalni interes za obavljanje redovnog avio-prevoza, mada je to značajno za privredni i društveni razvoj pojedine oblasti u Republici Srbiji, a prevoz drugim vidovima saobraćaja ne zadovoljava potrebe te oblasti, Vlada može da obavljanje prevoza na liniji proglasi javnim interesom (u daljem tekstu: linija u javnom interesu).

Odluka o proglašenju linije u javnom interesu objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije", pri čemu se objavljuju i uslovi i pogodnosti pod kojima može da se obavlja redovni avio-prevoz na liniji.

Ako za šest meseci od proglašenja linije u javnom interesu niko ne pokaže interesovanje da na njoj obavlja redovni avio-prevoz, Vlada može da raspiše javni tender na kome se bira avio-prevozilac koji će da, uz kompenzaciju i najduže na četiri godine, obavlja redovan avio-prevoz na liniji.

U svakom slučaju, odluka o proglašenju linije u javnom interesu prestaje da važi ako po isteku 12 meseci od proglašenja linije u javnom interesu niko ne otpočne da na njoj obavlja redovni avio-prevoz.

Bliže uslove za obavljanje prevoza na liniji u javnom interesu propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza s Republikom Srbijom

[ČLAN 21 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 91

Strani avio-prevozilac može da obavlja međunarodni javni avio-prevoz s Republikom Srbijom samo ako ima odobrenje za to, izuzev ako je potvrđenim međunarodnim ugovorom predviđeno da odobrenje nije potrebno.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje Direktorat.

Uslove pod kojima se izdaje odobrenje iz stava 1. ovog člana propisuje Direktorat.

[Član 91

Strani avio-prevozilac može da obavlja međunarodni javni avio-prevoz s Republikom Srbijom samo ako ima odobrenje za to, izuzev kad potvrđenim međunarodnim ugovorom nije predviđeno da odobrenje nije potrebno.

Odobrenje izdaje Direktorat, pošto pribavi mišljenje ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Uslove pod kojima se izdaje odobrenje iz stava 1. ovog člana propisuje Direktorat.]

[ČLAN 22 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Objavljivanje ukupne cene [redovnog] avio-prevoza

Član 92

Avio-prevozilac slobodno određuje cene prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe u javnom avio-prevozu, izuzev kad je ta sloboda ograničena potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Avio-prevozilac je obavezan da objavi ukupnu cenu avio-prevoza i da jasno navede elemente od kojih se ta ukupna cena sastoji.

[Avio-prevozilac obavezan je da iskaže ukupnu cenu redovnog avio-prevoza, koju čine cene prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe uvećane za naknade i troškove koji se plaćaju uz cenu prevoza.]

Uslove objavljivanja ukupne cene avio-prevoza i elemente te cene koji moraju da budu navedeni, kao i obaveze avio-prevozioca u pogledu pristupa javnosti cenama avio-prevoza, propisuje Direktorat.

Ograničenje ili obustavljanje javnog avio-prevoza na liniji

[ČLAN 23 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 93

Direktorat, na predlog ministarstva nadležnog za poslove životne sredine, može da ograniči ili obustavi javni avio-prevoz na liniji ako su njime prekoračene granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vazduhu ili granične vrednosti emisije buke u životnoj sredini, naročito ako prevoz u drugim vidovima saobraćaja pruža zadovoljavajući nivo usluga.

[Ministarstvo nadležno za poslove životne sredine može, na predlog Direktorata, da ograniči ili obustavi javni avio-prevoz na liniji ako su njime prekoračene granične vrednosti emisije zagađujućih materija u vazduhu ili granične vrednosti emisije buke u životnoj sredini, naročito ako prevoz u drugim vidovima saobraćaja pruža zadovoljavajući nivo usluga.]

Ograničenje ili obustavljanje javnog avio-prevoza može da se primeni ako se njime ne utiče na konkurenciju među avio-prevoziocima i ako nije strože nego što prilike nalažu, s tim što ne može trajati duže od tri godine i što je Direktorat dužan da, po prestanku ograničenja ili obustavljanja javnog avio-prevoza, ponovo oceni potrebu za njima.

Bliže uslove pod kojima se ograničava i obustavlja javni avio-prevoz propisuje Direktorat [ministar nadležan za poslove saobraćaja].

[ČLAN 24 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Usaglašavanje reda letenja i dodela slotova

Član 94

Red letenja je vreme poletanja i sletanja vazduhoplova u redovnom avio-prevozu i utvrđuje se posebno za letnji i posebno za zimski saobraćajni period.

Avio-prevozilac je dužan da red letenja objavi najkasnije 15 dana pre početka njegovog važenja, a izmene u redu letenja - najkasnije deset dana pre početka važenja izmenjenog reda letenja.

Avio-prevozilac obavlja delatnost u skladu sa objavljenim redom letenja sve dok on važi.

Avio-prevozilac je dužan da o obustavi prevoza ili izmeni reda letenja odmah obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja.

Na aerodromima sa usklađenim redom letenja usaglašavanje reda letenja i dodelu slotova, na način utvrđen propisom iz stava 7. ovog člana, vrši usklađivač reda letenja koga odredi operater aerodroma, a na koordinisanim aerodromima nezavisni koordinator.

Odluku o utvrđivanju ili promeni statusa aerodroma kao aerodroma sa usklađenim redom letenja ili koordinisanog aerodroma, kao i odluku o imenovanju nezavisnog koordinatora, na zahtev operatera aerodroma, donosi Direktorat, uz saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Pravila za određivanje aerodroma sa usklađenim redom letenja, odnosno koordinisanih aerodroma, dodeljivanje slotova i usklađivanje reda letenja, planiranje saobraćaja na aerodromu sa usklađenim redom letenja ili na koordinisanom aerodromu, kao i rad koordinacionog odbora, koordinatora slotova i usklađivača reda letenja u cilju postizanja efikasnog, usklađenog i koordinisanog vazdušnog saobraćaja na aerodromima sa povećanim obimom saobraćaja, propisuje Direktorat.

[Red letenja avio-prevozioca

Član 94

Red letenja je vreme poletanja i sletanja vazduhoplova u redovnom avio-prevozu i utvrđuje se posebno za letnji i posebno za zimski saobraćajni period, posle usaglašavanja avio-prevozioca sa operaterom aerodroma.

Avio-prevozilac dužan je da red letenja objavi najkasnije 15 dana pre početka njegove primene, a izmene u redu letenja - najkasnije deset dana pre početka primene izmenjenog reda letenja.

Avio-prevozilac mora da poštuje objavljeni red letenja i dok on važi sme da izmeni red letenja na nekoj liniji ili da obustavi prevoz samo zbog dejstva više sile ili druge vanredne situacije.

Avio-prevozilac dužan je da o obustavi prevoza ili izmeni reda letenja odmah obavesti javnost.]

[ČLAN 25 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

[4. Pružanje usluga iz vazduha]

b) Posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu

Član 95

Za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju uz naknadu operater vazduhoplova podnosi Direktoratu izjavu o osposobljenosti za obavljanje tih delatnosti, a ako se radi o obavljanju posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika operater vazduhoplova mora da poseduje i potvrdu o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti.

Potvrdu o ispunjavanju uslova iz stava 1. ovog člana izdaje Direktorat na neodređeno vreme.

Za proveru ispunjenosti uslova za obavljanje posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika plaća se taksa Direktoratu.

[Pojam pružanja usluga iz vazduha

Član 95

Pružanje usluga iz vazduha sastoji se od pružanja usluga u poljoprivredi ili šumarstvu, od fotografskog snimanja (geološko fotografisanje, snimanje filmova i sl.), kalibraže iz vazduha, reklamiranja (vuča transparenata, ispisivanje u vazduhu, bacanje reklamnog materijala i sl.), osmatranja i izveštavanja iz vazduha, prenosa spoljašnjeg tereta vazduhoplovom i od drugih usluga koje se pružaju iz vazduha.

Usluge iz vazduha može da pruža privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave ili preduzetnik kome Direktorat izda potvrdu o osposobljenosti za pružanje usluga iz vazduha.

Vrste usluga iz vazduha, bliže uslove i način pružanja tih usluga, uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o osposobljenosti za pružanje usluga iz vazduha, merila po kojima se određuje vreme na koje se produžava važenje potvrde ili obrazac potvrde bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu potvrde o osposobljenosti za pružanje usluga iz vazduha plaća se naknada Direktoratu.]

[5. Prevoz za sopstvene potrebe]

Podzakonski propis

Član 96

Vrste posebnih delatnosti u vazdušnom saobraćaju koje se obavljaju uz naknadu, pojam i vrste posebnih delatnosti visokog rizika, bliži uslovi i način obavljanja tih delatnosti, uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti, kao i izgled i sadržaj te potvrde, bliže se određuju propisom Direktorata.

[Član 96

Prevoz za sopstvene potrebe obuhvata letenje vazduhoplovom kojim građanin vrši prevoz za lične potrebe, kao i prevoz vazduhoplovom kojim državni organ, pravno lice ili preduzetnik, kao korisnik vazduhoplova, bez naknade prevozi svoju robu ili zaposlene i poslovne partnere i njihove stvari.

Uslove i način obavljanja prevoza za sopstvene potrebe propisuje Direktorat.]

[6. Druge vrste letenja]

[ČLAN 26 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

3. Nekomercijalno letenje i vazduhoplovne manifestacije

Nekomercijalno letenje

Član 97

Operater vazduhoplova koji se bavi nekomercijalnim letenjem, a pri tome koristi složeni motorni vazduhoplov, dužan je da dostavi Direktoratu izjavu kojom potvrđuje da je odgovarajuće osposobljen i da raspolaže sredstvima za izvršavanje odgovornosti u vezi sa korišćenjem vazduhoplova.

Uslovi koje mora da ispuni operater vazduhoplova koji obavlja nekomercijalno letenje, kao i sadržaj izjave iz stava 1. ovog člana, bliže se određuju propisom koji donosi Direktorat.

[Sportsko i amatersko letenje

Član 97

Sportsko i amatersko letenje obuhvata letačke aktivnosti koje se odvijaju u svrhu promocije i unapređivanja vazduhoplovnog sporta, popularizacije i razvoja vazduhoplovstva, kao i takmičenja u vazduhoplovnim disciplinama.

Uslove i način pod kojima se obavlja sportsko i amatersko letenje propisuje Direktorat.]

Vazduhoplovne manifestacije

Član 98

Vazduhoplovna manifestacija sme da se održi kada je odobri Direktorat.

Organizator vazduhoplovne manifestacije dužan je da, uz zahtev za izdavanje odobrenja, Direktoratu dostavi i podatke o organizatoru, vremenu, mestu, vrsti i programu manifestacije i o vazduhoplovima koji učestvuju na manifestaciji.

Vazduhoplovna manifestacija na kojoj učestvuju isključivo vojni ili vojni i civilni vazduhoplovi može da se održi samo uz odobrenje ministarstva nadležnog za poslove odbrane i Direktorata.

[ČLAN 27 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Glava šesta

AERODROMI

 

1. Korišćenje i podela aerodroma

Korišćenje aerodroma

Član 99

Za poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova koriste se aerodromi.

Odredba stava 1. ovog člana se ne primenjuje na:

1) vazduhoplove čije se mesto sletanja zbog njihovih karakteristika ne može unapred odrediti (slobodni balon, paraglajder, zmaj bez motora);

2) vazduhoplove koji sleću u stanju nužde;

3) vazduhoplove koji obavljaju hitan medicinski prevoz;

4) vazduhoplove koji poleću ili sleću u svrhu traganja i spasavanja;

5) vazduhoplove koji učestvuju u gašenju požara;

6) letove koje obavljaju vojni vazduhoplovi;

7) letove za posebne namene koje obavlja ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove u izvršavanju operativnih poslova.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, avion koji nije složeni motorni vazduhoplov, kao i helikopter, mogu da za poletanje i sletanje koriste mesta koja se nalaze izvan aerodroma, pod uslovima koje propisuje Direktorat.

Podela aerodroma

Član 100

Aerodromi mogu biti civilni, vojni i mešoviti.

Civilni aerodrom je aerodrom koji se koristi za civilni vazdušni saobraćaj i kojim upravlja operater aerodroma.

Civilni aerodromi se razvrstavaju prema fizičkim osobinama i opremljenosti poletno-sletne staze i rulne staze, u skladu sa propisom koji donosi Direktorat.

Vojni aerodrom je aerodrom koji se koristi za vojno letenje i kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Korišćenje vojnog aerodroma za civilni vazdušni saobraćaj

Član 101

Vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi u civilne svrhe, kao mešoviti (vojno-civilni) aerodrom, ako o tome zaključe ugovor ministarstvo nadležno za poslove odbrane i civilni operater na vojnom aerodromu.

Ugovorom iz stava 1. ovog člana se određuju poletno-sletne i rulne staze, parking pozicije, uređaji koji mogu da se upotrebljavaju za potrebe civilnog vazdušnog saobraćaja, način upotrebe i uslovi održavanja aerodroma ili pojedinih njegovih delova, uređaja ili sredstava i međusobna prava i obaveze ugovornih strana.

Ako se koristi u civilne svrhe vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma mora da ispunjava uslove koji su ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega propisani za civilni aerodrom, a operater aerodroma mora da ispunjava uslove propisane za civilnog operatera.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi za pojedinačne civilne letove, ako operater vazduhoplova dobije odobrenje od ministarstva nadležnog za poslove odbrane.

Vojnim delom mešovitog aerodroma upravlja ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Korišćenje civilnog aerodroma za vojne letove

Član 102

Civilni aerodrom ili deo civilnog aerodroma može da se koristi za vojne letove, ako o tome zaključe ugovor operater tog aerodroma i ministarstvo nadležno za poslove odbrane, uz prethodno pribavljeno mišljenje Direktorata o uticaju na bezbednost odvijanja civilnog vazdušnog saobraćaja.

U pogledu sadržaja ugovora o korišćenju civilnog aerodroma ili dela civilnog aerodroma za vojne letove primenjuje se odredba člana 101. stav 2. ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, civilni aerodrom se može koristiti za pojedinačne letove vojnih vazduhoplova na osnovu saglasnosti operatera aerodroma.

Korišćenje aerodroma za međunarodni vazdušni saobraćaj

 

Vreme otvorenosti aerodroma

Član 103

Aerodrom može da se koristi za međunarodni vazdušni saobraćaj ako operater aerodroma obezbedi uslove za prelazak državne granice u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita državne granice i ako je aktom Vlade određen granični prelaz za međunarodni saobraćaj na aerodromu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za međunarodni vazdušni saobraćaj se mogu koristiti drugi aerodromi, ako operater aerodroma, na zahtev i o svom trošku, obezbedi uslove za primenu zakona kojim se uređuje zaštita državne granice.

Vreme otvorenosti aerodroma je period u kome aerodrom koji se koristi za javni avio-prevoz mora biti otvoren za odvijanje javnog avio-prevoza i određuje ga Direktorat, na predlog operatera aerodroma.

Izvan vremena otvorenosti aerodroma vazduhoplov može da poleti sa aerodroma, odnosno sleti na aerodrom u terminu koji odredi operater aerodroma.

2. Sertifikat aerodroma, dozvola za korišćenje aerodroma i saglasnost za korišćenje aerodroma

Uslovi za korišćenje aerodroma u vazdušnom saobraćaju

Član 104

Aerodrom može da se koristi u vazdušnom saobraćaju ako operater aerodroma ima sertifikat aerodroma, dozvolu za korišćenje aerodroma ili saglasnost za korišćenje aerodroma i ako u trenutku korišćenja aerodrom ispunjava sve uslove kako bi se vazdušni saobraćaj odvijao bezbedno, kao i sve uslove u pogledu obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Sertifikat aerodroma

Član 105

Sertifikat aerodroma se izdaje operateru aerodroma koji je otvoren za javnu upotrebu i koji se koristi za javni avio-prevoz i izvođenje operacija uz korišćenje procedura instrumentalnog prilaza ili odlaska, ako:

1) ima asfaltiranu poletno-sletnu stazu dužine 800 m ili više, ili

2) isključivo opslužuje helikoptere.

Izuzetno, operateru aerodroma koji ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, ali u toku godine ne ostvari promet putnika veći od 10.000 i ne ostvari više od 850 operacija povezanih sa prevozom tereta, Direktorat može izdati dozvolu za korišćenje aerodroma.

Dozvola za korišćenje aerodroma i saglasnost za korišćenje aerodroma

Član 106

Dozvola za korišćenje se izdaje operateru aerodroma koji je namenjen za poletanje i sletanje vazduhoplova čija je maksimalna sertifikovana masa na poletanju (MSTOM) veća od 2.370 kg i koji je namenjen za obavljanje javnog avio-prevoza.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, dozvola za korišćenje se izdaje operateru aerodroma koji je namenjen za poletanje i sletanje vazduhoplova čija je sertifikovana masa na poletanju (MSTOM) manja od 2.370 kg, ako je namenjen za obavljanje javnog avio-prevoza putnika ili obuku pilota.

Operateru aerodroma koji nije obuhvaćen st. 1 i 2. ovog člana izdaje se saglasnost za korišćenje aerodroma.

Osim ako je drugačije propisano, odredbe ovog zakona koje se odnose na dozvolu za korišćenje aerodroma shodno se primenjuju na sertifikat aerodroma.

Direktorat vodi evidenciju aerodroma kojima je izdata dozvola za korišćenje, odnosno saglasnost za korišćenje.

Izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma

Član 107

Direktorat izdaje dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma ako utvrdi da aerodrom i operater aerodroma ispunjavaju uslove predviđene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega u pogledu: fizičkih karakteristika aerodroma, opremljenosti aerodroma vizuelnim pomoćnim sredstvima za navigaciju (oznake, svetla, znaci, markeri), prepreka i sredstava za obeležavanje prepreka i površina sa ograničenom upotrebom, električnih sistema, operativnih službi, opreme i instalacija aerodroma, u pogledu tehničkog održavanja aerodroma, kao i u pogledu obezbeđivanja.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma operater aerodroma je dužan da Direktoratu dostavi aerodromski priručnik, a uz zahtev za izdavanje saglasnosti za korišćenje aerodroma operater aerodroma je dužan da Direktoratu dostavi uputstvo za korišćenje aerodroma.

Struktura, sadržaj, način vođenja i odobravanja aerodromskog priručnika i uputstva za korišćenje aerodroma, kao i druga dokumentacija koja je potrebna za odlučivanje o zahtevu, bliže se određuju propisom Direktorata.

Za proveru ispunjenosti uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, plaća se taksa Direktoratu.

Specifikacija dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma

Član 108

Aerodrom se može koristiti u vazdušnom saobraćaju samo u skladu sa uslovima koje Direktorat odredi u specifikaciji dozvole za korišćenje, odnosno specifikaciji saglasnosti za korišćenje aerodroma.

Sadržaj specifikacije dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma bliže se određuje propisom koji donosi Direktorat.

Važenje dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma

Član 109

Dozvolu za korišćenje aerodroma i saglasnost za korišćenje aerodroma Direktorat izdaje na neodređeno vreme.

Po izdavanju dozvole za korišćenje aerodroma Direktorat vrši periodične provere imaoca dozvole, prema programu periodične provere.

Direktorat suspenduje ili stavlja van snage dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma, ako imalac dozvole odnosno saglasnosti prestane da ispunjava neki od uslova koji je potreban za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti.

Obaveštavanje o promenama i prekid korišćenja aerodroma

Član 110

Operater aerodroma koji je otvoren za javnu upotrebu je dužan da obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja o planiranim radovima većeg obima koji mogu da dovedu do zatvaranja aerodroma ili ograničenja njegovog korišćenja, kao i o svim drugim promenama koje se odnose na uslove pod kojim je izdata dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma.

Ako aerodrom ili operater aerodroma prestane da ispunjava, u celini ili delimično, neki od uslova u pogledu bezbednosti odvijanja vazdušnog saobraćaja ili obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, operater aerodroma je dužan da ograniči ili da trajno ili privremeno prekine njegovo korišćenje i da o tome obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja.

Izmena dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma

Član 111

Ako operater aerodroma, u toku važenja dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, namerava da izvrši izmene na aerodromu koje mogu da utiču na specifikaciju dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, dužan je da podnese Direktoratu zahtev za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, sa dokumentacijom na kojoj zasniva svoj zahtev.

Operater aerodroma je dužan da zahtev iz stava 1. ovog člana podnese Direktoratu najkasnije 60 dana pre planirane promene stanja.

Na osnovu zahteva za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, Direktorat sprovodi proveru i to u obimu koji je neophodan da bi se donela odluka o izmeni dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma.

Za proveru ispunjenosti uslova za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, plaća se taksa Direktoratu.

Prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma

Član 112

Operater aerodroma može, uz odobrenje Direktorata, da prenese važeću dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma na drugog operatera, pri čemu prenosilac dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma zadržava svu odgovornost za korišćenje aerodroma, sve dok Direktorat ne odobri prenos.

Direktorat odobrava prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma ako na osnovu izvršene provere utvrdi da primalac dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, ispunjava uslove za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Za proveru ispunjenosti uslova za prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, plaća se taksa Direktoratu.

Privremena dozvola za korišćenje aerodroma

Član 113

U toku postupka za izdavanje ili prenos dozvole za korišćenje aerodroma, Direktorat može, na predlog podnosioca zahteva za izdavanje, odnosno prenos dozvole, da izda privremenu dozvolu za korišćenje aerodroma.

Direktorat izdaje privremenu dozvolu za korišćenje aerodroma ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) ako je otpočeo postupak za utvrđivanje ispunjenosti uslova za izdavanje ili prenos dozvole i pri tome postoji znatna verovatnoća da će se taj postupak pozitivno okončati;

2) ako je izdavanje privremene dozvole od javnog značaja i ne ugrožava odvijanje vazdušnog saobraćaja u pogledu bezbednosti i obezbeđivanja.

Privremena dozvola za korišćenje aerodroma važi najduže jednu godinu od dana izdavanja i prestaje da važi:

1) donošenjem rešenja o izdavanju dozvole za korišćenje aerodroma ili odbijanju zahteva za izdavanje te dozvole; ili

2) donošenjem rešenja kojim se odobrava prenos dozvole za korišćenje aerodroma ili odbija zahtev za prenos dozvole;

3) istekom vremena na koje je privremena dozvola izdata.

Odredbe ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega koji se odnose na operatera aerodroma primenjuju se i na imaoca privremene dozvole za korišćenje aerodroma.

Podzakonski propis

Član 114

Uslovi i postupak za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma i saglasnosti za korišćenje aerodroma, uslovi i način pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma, uslovi i postupak za izdavanje privremene dozvole za korišćenje aerodroma, uslovi i postupak za prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, kao i uslovi pod kojima se aerodrom koristi u vazdušnom saobraćaju, bliže se uređuju propisom Direktorata.

3. Planiranje, projektovanje i izgradnja aerodroma

Posebni uslovi za planiranje, projektovanje, izgradnju, dogradnju, adaptaciju ili rekonstrukciju aerodroma

Član 115

Aerodrom mora biti planiran, projektovan i izgrađen na način koji omogućava da se poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, obavlja bezbedno i koji omogućava ispunjenje zahteva u pogledu obezbeđivanja.

Investitor i operater aerodroma su dužni da obezbede da se planiranje, projektovanje, izgradnja, dogradnja, adaptacija i rekonstrukcija aerodroma vrši u skladu sa propisima o planiranju i izgradnji objekata, kao i posebnim uslovima koji su utvrđeni propisom iz člana 114. ovog zakona.

Izrađivač planske dokumentacije koja se odnosi na izgradnju, dogradnju, adaptaciju i rekonstrukciju aerodroma i planske dokumentacije kojom se uređuje prostor oko aerodroma, pre javnog uvida dostavlja Direktoratu plansku dokumentaciju radi pribavljanja mišljenja.

Odobrenje dokumentacije

Član 116

Pre upućivanja zahteva za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu i/ili pre otpočinjanja izvođenja radova, investitor je dužan da radi odobrenja Direktoratu dostavi tehničku i bezbednosnu dokumentaciju, kojom se dokazuje održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana izdaje Direktorat, uz saglasnost ministarstava nadležnih za poslove odbrane, unutrašnje poslove i poslove carine, ako je aerodrom značajan za poslove iz njihove nadležnosti.

Za postupanje po zahtevu za odobrenje dokumentacije plaća se taksa Direktoratu.

Posle izvršene izgradnje, dogradnje, adaptacije ili rekonstrukcije aerodroma Direktorat vrši proveru radi utvrđivanja da su radovi izvršeni u skladu sa odobrenom dokumentacijom.

U proveri iz stava 4. ovog člana, učestvuju i predstavnici ministarstava nadležnih za poslove odbrane, unutrašnje poslove i poslove carine, ako je aerodrom značajan za poslove iz njihove nadležnosti.

Za proveru iz stava 4. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Saglasnost za postavljanje objekata, instalacija i uređaja koji mogu biti prepreka

Član 117

Prepreke koje ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja moraju da se uklone ili sruše, a prepreke koje mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja moraju da se obeleže za uočavanje danju, noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Investitor može tek po pribavljenoj saglasnosti Direktorata da gradi ili postavi objekte, instalacije i uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Direktorat izdaje saglasnost iz stava 2. ovog člana ako utvrdi da se tim objektima, instalacijama ili uređajima ne ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje saglasnosti iz stava 2. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Obeležavanje prepreka

Član 118

Ako prepreka podleže obeležavanju, Direktorat u rešenju kojim izdaje saglasnost za postavljanje objekata, instalacija ili uređaja koji mogu biti prepreka, nalaže da se prepreka obeleži.

Prepreku obeležava:

1) vlasnik objekta, instalacije ili uređaja koji predstavlja prepreku, ako je prepreka izgrađena ili postavljena nakon izgradnje aerodroma, ako se prepreka nalazi izvan područja aerodroma ili ako je prepreka pokretna;

2) operater aerodroma, ako je aerodrom izgrađen u blizini prepreke.

Način na koji se utvrđuje da li objekat, instalacija ili uređaj predstavlja prepreku, kao i način obeležavanja prepreka bliže propisuje Direktorat.

Saglasnost za postavljanje objekata, instalacija i uređaja koji mogu da utiču na rad radio-uređaja

Član 119

Investitor može tek po pribavljenoj saglasnosti Direktorata da gradi ili postavi objekte, instalacije i uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji mogu da utiču na rad radio-uređaja koji se koriste u vazdušnoj plovidbi.

Direktorat izdaje saglasnost iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da ti objekti, instalacije ili uređaji ne utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Način na koji se utvrđuje da li objekat, instalacija ili uređaj može da utiče na rad radio-uređaja koji se koriste u vazdušnoj plovidbi bliže propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

4. Održavanje aerodroma i aerodromske službe

Određivanje uslova za korišćenje aerodroma, pregled i održavanje aerodroma

Član 120

Operater aerodroma je dužan da preduzme sve mere koje su potrebne za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromu.

Operater aerodroma koji je otvoren za javnu upotrebu je dužan da odredi uslove za korišćenje aerodroma, radi omogućavanja nesmetane upotrebe manevarskih površina i platformi, objekata, uređaja i opreme prema nameni, tehničkim svojstvima i kapacitetu aerodroma.

Operater aerodroma je dužan da na aerodromu obezbedi redovan pregled i održavanje poletno-sletnih, rulnih i drugih staza, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme koji omogućavaju bezbedno poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova i da o njihovom stanju obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuje način na koji se vrše pregledi i održavanje aerodroma, vrste pregleda i održavanja, kao i planovi i programi pregleda i održavanja aerodroma.

Upravljanje platformom

Član 121

Operater aerodroma je dužan da uspostavi upravljanje aktivnostima i kontrolu kretanja vazduhoplova i vozila na platformi aerodroma.

Usluge kojima se obezbeđuje upravljanje aktivnostima i kontrola kretanja vazduhoplova i vozila na platformi aerodroma operater aerodroma može ugovorom poveriti drugom privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku.

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik kome su poverene usluge upravljanja platformom je dužno da dostavi Direktoratu izjavu o osposobljenosti za pružanje tih usluga.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi koje moraju da ispune pružaoci usluga upravljanja platformom, kao i uslovi koji se odnose na podnošenje i važenje izjave o osposobljenosti za pružanje tih usluga.

Smanjenje opasnosti od prisustva ptica i drugih životinja

Član 122

Operater aerodroma je dužan da, u saradnji sa nadležnim organima državne uprave i lokalne samouprave, preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja deponija smeća ili drugih sadržaja koji mogu da privuku ptice i druge životinje na aerodrom ili njegovu okolinu, a u slučajevima kada uklanjanje sadržaja nije moguće, dužan je da obezbedi da svaki rizik za vazduhoplov bude procenjen i smanjen na najmanju moguću meru.

Operater aerodroma je dužan da obezbedi osmatranje kretanja i rasterivanje ptica i drugih životinja na području aerodroma i u njegovoj okolini, da obezbedi prikupljanje informacija od operatera vazduhoplova, aerodromskog osoblja i drugih izvora o prisustvu ptica ili drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini, da vrši analizu tih informacija, kao i da preduzima druge mere kojima se verovatnoća sudara između ptica i drugih životinja i vazduhoplova svodi na najmanju moguću meru.

Direktorat donosi propis kojim se bliže uređuje način na koji se smanjuje opasnost od prisustva ptica i drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini.

Zaštita aerodroma od nekontrolisanog pristupa ljudi i životinja

Član 123

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma je dužan da na aerodromu postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku, radi sprečavanja ulaska životinja koje su dovoljno velike da mogu predstavljati opasnost za vazduhoplov, kao i radi sprečavanja slučajnog ili namernog pristupa neovlašćenih lica na površinu aerodroma koja nije javna.

Operater aerodroma koji poseduje dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje je dužan da na aerodromu postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili da preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma, samo ako Direktorat prilikom provere uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti proceni da je to postavljanje neophodno sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

Direktorat donosi propis kojim se bliže uređuje način zaštite aerodroma od nekontrolisanog pristupa ljudi i životinja i propisuju kriterijumi za procenu iz stava 2. ovog člana.

Spasilačko-vatrogasna služba i spasilačko-vatrogasno obezbeđenje

Član 124

Operater aerodroma koji poseduje dozvolu za korišćenje aerodroma je dužan da na aerodromu organizuje, u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma, spasilačko-vatrogasnu službu ili spasilačko-vatrogasno obezbeđenje.

Operater aerodroma koji poseduje saglasnost za korišćenje je dužan da na aerodromu koji je otvoren za javnu upotrebu organizuje spasilačko-vatrogasno obezbeđenje.

Direktorat donosi propis kojim se određuju način utvrđivanja vatrogasne kategorije aerodroma, uslovi koje mora da ispunjava spasilačko-vatrogasna služba, odnosno spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na aerodromu, minimalna oprema i sredstva za gašenje požara i spasavanje, minimalan broj i uslovi koje mora da ispunjava spasilačko-vatrogasno osoblje, minimum prostorija, uređaja i instalacija spasilačko-vatrogasne službe, kao i njeno postupanje u slučaju prinudnog sletanja, udesa ili ozbiljne nezgode na aerodromu.

Operater aerodroma može ugovorom da poveri obavljanje poslova spasilačko-vatrogasne službe, odnosno spasilačko-vatrogasnog obezbeđenja drugoj organizaciji (profesionalne vatrogasne jedinice grada i sl.), pri čemu ta organizacija mora da ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega u pogledu osoblja, vozila, opreme i sredstava za gašenje požara i spasavanje.

Služba hitne medicinske pomoći i medicinsko obezbeđenje

Član 125

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma je dužan da na aerodromu obezbedi službu hitne medicinske pomoći, a operater aerodroma koji poseduje dozvolu za korišćenje je dužan da na aerodromu organizuje medicinsko obezbeđenje.

Operater aerodroma koji poseduje saglasnost za korišćenje je dužan da na aerodromu koji je otvoren za javnu upotrebu organizuje medicinsko obezbeđenje.

Operater aerodroma na kome se organizuje služba hitne medicinske pomoći je dužan da obezbedi odgovarajuće osoblje, prostor, opremu, aparate, uređaje i sanitetska vozila, kao i da utvrdi operativne postupke i postupke u vanrednim situacijama.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju uslovi za vršenje poslova službe hitne medicinske pomoći i medicinskog obezbeđenja na aerodromima.

Operater aerodroma može ugovorom da poveri obavljanje poslova službe hitne medicinske pomoći, odnosno medicinskog obezbeđenja zdravstvenoj ustanovi, pri čemu ta ustanova mora da ispunjava uslove određene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

5. Usluge zemaljskog opsluživanja

Vrste usluga zemaljskog opsluživanja

Član 126

Na aerodromima koji su namenjeni za javni avio-prevoz mogu da se pružaju sledeće usluge zemaljskog opsluživanja:

1) administrativni poslovi i kontrola;

2) opsluživanje putnika;

3) prihvat i otprema predatog prtljaga;

4) prihvat i otprema pošte i robe;

5) prihvat i otprema vazduhoplova na platformi;

6) opsluživanje vazduhoplova;

7) snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom;

8) održavanje vazduhoplova;

9) priprema leta i usluge za posadu;

10) prevoz putnika i posade od vazduhoplova i do vazduhoplova;

11) snabdevanje vazduhoplova hranom i pićem.

Dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja

Član 127

Usluge zemaljskog opsluživanja može da pruža privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan u Republici Srbiji i koji poseduje dozvolu za pružanje jedne ili više usluga zemaljskog opsluživanja koju izdaje Direktorat.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, usluge zemaljskog opsluživanja može da pruža operater aerodroma ili telo koje upravlja aerodromom ako ispunjava uslove propisane za pružaoca usluga zemaljskog opsluživanja.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, ne izdaje se posebna dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, već se te usluge navode u dozvoli za korišćenje aerodroma.

Direktorat izdaje dozvolu za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ako utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava organizacione, finansijske, tehničke, tehnološke i personalne uslove za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja.

Za proveru ispunjenosti uslova za izdavanje, izmenu i produženje roka važenja dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja plaća se taksa Direktoratu.

Samoopsluživanje

Član 128

Avio-prevozilac može da, za sopstvene potrebe, obavlja jednu ili više usluga zemaljskog opsluživanja (u daljem tekstu: samoopsluživanje).

Usluge iz člana 126. tač. 2)-5) i 7) ovog zakona podležu izdavanju dozvole za samoopsluživanje.

Direktorat izdaje dozvolu za samoopsluživanje ako utvrdi da podnosilac zahteva ispunjava organizacione, tehničke, tehnološke i personalne uslove za obavljanje samoopsluživanja.

Za proveru ispunjenosti uslova za izdavanje, izmenu i produženje roka važenja dozvole za samoopsluživanje plaća se taksa Direktoratu.

Važenje dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i dozvole za samoopsluživanje

Član 129

Dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i dozvola za samoopsluživanje se izdaju na određeno vreme.

Direktorat suspenduje ili stavlja van snage dozvole iz stava 1. ovog člana, ako imalac dozvole prestane da ispunjava neki od uslova koji je potreban za izdavanje dozvole.

Direktorat donosi propis kojim se bliže uređuju uslovi i način pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i dozvola za samoopsluživanje, određuje vreme na koje se izdaju te dozvole, uređuje pristup tržištu usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromima, određuju usluge zemaljskog opsluživanja i usluge samoopsluživanja kod kojih može da se ograniči broj njihovih pružalaca, bliže opisuju pojedine usluge od kojih se sastoji zemaljsko opsluživanje, određuju uslovi pod kojima može da se ograniči broj pružalaca usluga i broj avio-prevozilaca koji imaju pravo na samoopsluživanje, kao i merila i postupak po kojima se biraju pružaoci usluga.

Slobodan pristup tržištu. Pristup aerodromskoj infrastrukturi

Član 130

Na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz sa godišnjim prometom većim od 2.000.000 putnika ili 50.000 t robe, pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja imaju slobodan pristup tržištu, radi pružanja jedne ili više usluga.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, na pojedinim aerodromima Direktorat može ograničiti broj pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja, odnosno pravo na samoopsluživanje pod uslovima predviđenim propisom iz člana 129. stav 3. ovog zakona.

Avio-prevozilac samostalno odlučuje o tome da li će i sa kim zaključiti ugovor o pružanju usluga zemaljskog opsluživanja.

Operater aerodroma je dužan da objavi listu aerodromske infrastrukture, da odredi naknadu za pristup toj infrastrukturi, da omogući pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja pristup aerodromskoj infrastrukturi pod objektivnim, transparentnim i nediskriminatornim uslovima, kao i da sa pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja zaključi ugovor o korišćenju aerodromske infrastrukture.

Obaveze pružalaca usluga zemaljskog opsluživanja i samoopsluživanja. Podugovaranje

Član 131

Imalac dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ili dozvole za samoopsluživanje je dužan da obezbedi kontinuitet u pružanju usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja, kao i da usluge za koje mu je izdata dozvola pruža na pošten i nediskriminatoran način.

Pružalac usluga zemaljskog opsluživanja je dužan da računovodstveno razdvoji delatnosti pružanja usluga zemaljskog opsluživanja od ostalih delatnosti koje obavlja.

Imalac dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja može ugovorom poveriti pružanje pojedinih usluga zemaljskog opsluživanja drugom pravnom licu ili preduzetniku (podugovaraču) koji poseduje važeću dozvolu za pružanje tih usluga zemaljskog opsluživanja.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, podugovarač ne može ugovorom dalje poveravati njihovo vršenje drugim subjektima.

Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge

Član 132

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma dužan je da obrazuje Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge.

Savet iz stava 1. ovog člana zastupa interese korisnika aerodromskih usluga, predlaže poboljšanje uslova pod kojima se koristi aerodrom i odvija vazdušni saobraćaj, razmatra proširenje kapaciteta aerodroma, daje mišljenje o kandidatima za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i samoopsluživanja i daje mišljenje pri dodeli slotova vodeći računa o ravnopravnom položaju avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge.

Način obrazovanja Saveta avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge i način njegovog rada propisuje Direktorat.

Aerodromske naknade

Član 133

Operater aerodroma ima pravo na aerodromsku naknadu koju plaćaju korisnici aerodroma za korišćenje objekata, sredstava, uređaja i usluga, koje isključivo pruža operater aerodroma i koje se odnose na sletanje, poletanje, sisteme osvetljenja, boravak parkiranog vazduhoplova, kao i brigu o putnicima i robi.

Direktorat donosi propis kojim se bliže određuju usluge za koje se plaćaju naknade operateru aerodroma, osnovna merila za obračunavanje aerodromskih naknada i aerodromi na koje se ta merila primenjuju.

Aerodromske naknade su oslobođeni domaći državni vazduhoplovi na letovima posebne namene.

Operater aerodroma određuje visinu aerodromskih naknada na način kojim se neće diskriminisati pojedini korisnici aerodroma.

Operater aerodroma dužan je da o razlozima zbog kojih planira povećanje pojedine naknade i o njenoj planiranoj visini obavesti sve korisnike aerodromskih usluga najkasnije 60 dana pre planiranog početka primene povećane naknade.

Ako operater aerodroma i korisnici aerodroma ne postignu dogovor o predloženim izmenama sistema obračunavanja ili visine aerodromskih naknada, svaka strana može da se obrati Direktoratu, koji procenjuje opravdanost razloga za izmenu sistema obračunavanja i visine aerodromskih naknada, vrši stručnu analizu, donosi odluku o izmeni sistema obračunavanja i visine aerodromskih naknada nakon konsultacija s operaterom aerodroma i korisnicima aerodroma, u skladu sa propisom iz stava 2. ovog člana.

6. Helidromi

Dozvola za korišćenje helidroma i saglasnost za korišćenje helidroma

Član 134

Odredbe ovog zakona koje se odnose na dozvolu, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma, shodno se primenjuju na helidrome.

Uslovi i postupak za izdavanje dozvole za korišćenje helidroma i saglasnosti za korišćenje helidroma, uslovi i način pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za korišćenje helidroma, odnosno saglasnost za korišćenje helidroma, uslovi i postupak za izdavanje privremene dozvole za korišćenje helidroma, uslovi i postupak za prenos dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje helidroma, kao i uslovi pod kojima se helidrom koristi u vazdušnom saobraćaju, bliže se uređuju propisom Direktorata.

 

[Glava šesta

AERODROMI

 

I OSNOVE ZA KORIŠĆENJE AERODROMA

1. Aerodromi, letilišta i tereni

Pojam aerodroma, letilišta i terena

Član 99

Vazduhoplovi sleću, poleću i borave na aerodromima, letilištima i terenima.

Aerodrom je svako definisano područje (uključujući sve objekte, instalacije i opremu), na kopnu ili na vodi ili na fiksnoj, fiksnoj priobalnoj ili plutajućoj strukturi, koje je u celini ili delimično namenjeno za sletanje, poletanje ili kretanje vazduhoplova.

Letilište je kopnena ili vodena površina koja ispunjava uslove koji su propisani za bezbedno poletanje i sletanje vazduhoplova koji se koriste u poljoprivredi, šumarstvu, za sportske aktivnosti i sl.

Teren je kopnena površina koja zadovoljava uslove za povremeno obavljanje sportskih aktivnosti sa zmajem bez motora, paraglajderom, padobranom i balonom, kao i za poletanje i sletanje vazduhoplova radi intervencije i pružanja pomoći.

Podela aerodroma

Član 100

Aerodromi mogu biti civilni, vojni i mešoviti.

Civilni aerodromi koriste se za civilni vazdušni saobraćaj i prema nameni se razvrstavaju na:

1) aerodrome koji se koriste za domaći ili i domaći i međunarodni javni avio-prevoz;

2) aerodrome koji se koriste za poletanje i sletanje vazduhoplova u javnom avio-prevozu čija maksimalna masa na poletanju ne prelazi 5700 kg (u daljem tekstu: opšti aerodromi);

3) aerodrome koji se koriste za sportsko i amatersko letenje (u daljem tekstu: posebni aerodromi);

4) aerodrome koje se koriste za letenje za sopstvene potrebe.

Vojni i mešoviti aerodromi

Član 101

Vojni aerodrom je aerodrom koji se koristi za vojno letenje i kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi i u civilne svrhe, kao mešoviti aerodrom (vojno-civilni aerodrom).

Vojnim delom mešovitog aerodroma upravlja ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

2. Uslovi za korišćenje aerodroma, letilišta i terena u vazdušnom saobraćaju

Član 102

Aerodrom može da se koristi u vazdušnom saobraćaju ako operater aerodroma ima dozvolu za korišćenje aerodroma, ako je aerodrom upisan u Registar aerodroma Republike Srbije (u daljem tekstu: Registar aerodroma) i ako u trenutku korišćenja aerodrom ispunjava sve uslove za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

Letilište i teren mogu da se koriste u vazdušnom saobraćaju ako operater ima dozvolu za korišćenje letilišta ili terena, ako je letilište upisano u registar letilišta, a teren u registar terena i ako u trenutku korišćenja ispunjavaju sve uslove potrebne za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

Uslovi pod kojima se letilišta i tereni koriste u vazdušnom saobraćaju bliže se određuju propisom Direktorata.

3. Operater aerodroma

Član 103

Operater aerodroma je privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji koristi aerodrom, registrovan je da pruža aerodromske usluge i ima dozvolu za korišćenje aerodroma koji je upisan u Registar aerodroma.

Operater aerodroma dužan je da ograniči ili da trajno ili privremeno prekine korišćenje aerodroma ako aerodrom prestane da ispunjava neki uslov koji je potreban za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

4. Dozvola za korišćenje aerodroma i upis aerodroma u Registar aerodroma

Izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma

Član 104

Privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji je registrovan da pruža aerodromske usluge može Direktoratu da podnese zahtev za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma posle izgradnje aerodroma.

Dozvolu za korišćenje aerodroma izdaje Direktorat, na neodređeno vreme.

Uslovi za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma

Član 105

Dozvola za korišćenje aerodroma izdaje se ako aerodrom ispunjava bezbednosne i druge uslove u vezi s namenom, klasom, kategorijom, kapacitetom i infrastrukturom i ostale uslove koje propiše Direktorat.

Pre odlučivanja o zahtevu za izdavanje dozvole za korišćenje aerodroma, Direktorat pregleda aerodrom, a u pregledu učestvuju i predstavnici ministarstava nadležnih za poslove odbrane, unutrašnjih poslova i poslove carine ako je aerodrom značajan za poslove iz njihove nadležnosti.

Upis aerodroma u Registar aerodroma

Član 106

Zahtev za upis aerodroma u Registar aerodroma podnosi Direktoratu imalac dozvole za korišćenje aerodroma.

Registar aerodroma je javna knjiga koju vodi Direktorat i koja sadrži podatke o nameni, klasi i kategoriji aerodroma, nazivu i sedištu vlasnika i operatera aerodroma i druge podatke koje propiše Direktorat. Direktorat briše aerodrom iz Registra aerodroma na zahtev vlasnika aerodroma ili operatera aerodroma po ovlašćenju vlasnika aerodroma, ili po službenoj dužnosti ako dozvola za korišćenje aerodroma bude stavljena van snage.

Sadržinu i način vođenja Registra aerodroma propisuje Direktorat.

Korišćenje aerodroma za međunarodni javni avio-prevoz

Član 107

Aerodrom može da se koristi za međunarodni javni avio-prevoz ako operater aerodroma trajno obezbedi uslove za prelazak državne granice, koje propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja uz saglasnost ministra nadležnog za unutrašnje poslove.

Aerodrome koji se koriste za međunarodni javni avio-prevoz određuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.

Obaveza podnošenja zahteva za izmenu dozvole

Član 108

Operater aerodroma dužan je da podnese zahtev za izmenu dozvole za korišćenje aerodroma ako se promene namena, klasa, kategorija i tehnička svojstva aerodroma ili drugi uslovi pod kojim se aerodrom koristi, a koje propiše Direktorat.

Podzakonski propis

Član 109

Razvrstavanje aerodroma i uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za korišćenje aerodroma bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu dozvole za korišćenje aerodroma, letilišta i terena plaća se naknada Direktoratu.

5. Izgradnja aerodroma

Posebni uslovi za izgradnju aerodroma

Član 110

Investitor aerodroma dužan je da obezbedi da se pri izradi planske i tehničke dokumentacije za izgradnju aerodroma poštuju propisi o izgradnji objekata, kao i posebni uslovi koje propiše Direktorat i koji treba da omoguće bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

Potvrda za plansku i tehničku dokumentaciju

Član 111

Investitor aerodroma dužan je da Direktoratu dostavi plansku i tehničku dokumentaciju za izgradnju aerodroma, radi pribavljanja potvrde o tome da se njima omogućava održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

Potvrdu izdaje Direktorat, uz saglasnost ministarstava nadležnih za poslove odbrane, unutrašnje poslove i poslove carine ako je aerodrom značajan za poslove iz njihove nadležnosti.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde za plansku i tehničku dokumentaciju plaća se naknada Direktoratu.

6. Prepreke

Pojam prepreke

Član 112

Prepreka je svaki fiksni (privremeni ili stalni) ili pokretni objekat ili deo objekta koji se nalazi u oblasti površina za kretanje vazduhoplova ili koji se prostire iznad površina namenjenih zaštiti vazduhoplova u letu, koje su definisane međunarodnim standardima i preporučenom praksom, koja može da utiče ili koja ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja.

Potvrda za postavljanje objekata, instalacija ili uređaja koji mogu biti prepreka

Član 113

Objekti, instalacije i uređaji koji nameravaju da se grade na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, mogu da se postave tek kad se pribavi potvrda Direktorata da se njima ne utiče na održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

Direktorat može u potvrdi naložiti da se prepreka obeleži o trošku korisnika objekta koji predstavlja prepreku.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde plaća se naknada Direktoratu.

Uklanjanje, rušenje i obeležavanje prepreka

Član 114

Prepreke koje ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja moraju da se uklone ili sruše, a prepreke koje mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja moraju da se obeleže za uočavanje danju, noću i u uslovima smanjene vidljivosti.

Pre nego što Direktorat izda potvrdu za plansku i tehničku dokumentaciju za izgradnju aerodromske infrastrukture, objekat koji predstavlja prepreku može biti uklonjen ili srušen uz saglasnost vlasnika objekta, o trošku investitora aerodroma.

Ako prepreka podleže obeležavanju, obaveza da se ona obeleži unosi se u potvrdu Direktorata za plansku i tehničku dokumentaciju, a troškove obeležavanja snosi investitor aerodroma.

Prepreka koja nastane posle podnošenja prijave početka izvođenja radova za izgradnju aerodromske infrastrukture, tokom izgradnje i posle završetka izgradnje uklanja se, ruši ili obeležava na osnovu rešenja Direktorata, a o trošku korisnika objekta koji predstavlja prepreku.

Potvrda za postavljanje objekata, instalacija ili uređaja koji emituju ili reflektuju radio-zračenje

Član 115

Objekti, instalacije i uređaji koji se nalaze na području ili izvan područja aerodroma, a koji usled emisije ili refleksije radio-zračenja mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, mogu da se postave tek kad se pribavi potvrda Direktorata da se njima ne utiče na održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja.

Uslove pod kojima mogu da se postave objekti, instalacije i uređaji propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde plaća se naknada Direktoratu.

Zabrana korišćenja i obrađivanja zemljišta

Član 116

Zabranjeno je korišćenje i obrađivanje zemljišta, stvaranje deponija smeća, gajenje žitarica i preduzimanje ostalih aktivnosti u blizini manevarskih površina, platformi i objekata na području aerodroma, koji ugrožavaju poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova na aerodromu.

Operater aerodroma dužan je da obezbedi osmatranje kretanja ptica na području aerodroma i njihovo rasterivanje.

II ODRŽAVANJE I KORIŠĆENJE AERODROMA

Određivanje uslova za korišćenje aerodroma

Član 117

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma dužan je da odredi uslove za korišćenje aerodroma, radi omogućavanja nesmetane upotrebe manevarskih površina i platformi, objekata, uređaja i opreme prema njihovoj nameni, klasi, kategoriji, tehničkim svojstvima i kapacitetu, kao i da preduzme sve mere koje su potrebne za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova na aerodromu i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja.

Pregled i održavanje aerodromskih objekata

Član 118

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma dužni su da obezbede pregled manevarskih površina, platformi, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu pred vreme otvaranja aerodroma, pred interval s najvećim intenzitetom saobraćaja i neposredno pre nastupanja noći, a ako tokom vremena otvorenosti aerodroma nastupe nepovoljni meteorološki uslovi - i češće.

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma dužan je da redovno održava manevarske površine i platforme i da o njihovom stanju obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja.

Održavanje, pregled i obeležavanje aerodromskih objekata propisuje Direktorat.

Korišćenje vojnog aerodroma za civilni vazdušni saobraćaj

Član 119

Vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi u civilne svrhe, kao mešoviti aerodrom, ako o tome zaključe ugovor ministarstvo nadležno za poslove odbrane i civilni operater na vojnom aerodromu.

Ugovorom se određuju poletno-sletne i rulne staze, parking pozicije, uređaji koji mogu da se upotrebljavaju za potrebe civilnog vazdušnog saobraćaja, način upotrebe i uslovi održavanja aerodroma ili pojedinih njegovih delova, uređaja ili sredstava i međusobna prava i obaveze ugovornih strana.

Vojni aerodrom ili deo vojnog aerodroma može da se koristi za pojedine civilne letove ako to odobri ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Korišćenje civilnog aerodroma za vojne letove

Član 120

Civilni aerodrom ili deo civilnog aerodroma može da se koristi za vojne letove, ako o tome zaključe ugovor ministarstvo nadležno za poslove odbrane i operater civilnog aerodroma, uz prethodno pribavljeno mišljenje Direktorata sa stanovišta tehničkih uslova pod kojima se taj aerodrom može koristiti u vazdušnom saobraćaju.

Ugovorom o korišćenju civilnog aerodroma ili dela civilnog aerodroma za vojne potrebe uređuju se ista pitanja kao ugovorom za korišćenje vojnog aerodroma za civilni vazdušni saobraćaj.

Poletanje i sletanje vazduhoplova koji obavljaju javni avio-prevoz

Član 121

Vazduhoplov koji obavlja javni avio-prevoz mora da za poletanje i sletanje upotrebljava aerodrom koji se koristi za javni avio-prevoz ili opšti aerodrom.

Izuzetno, vazduhoplov koji obavlja panoramsko letenje ili medicinski prevoz može da za poletanje i sletanje koristi i poseban aerodrom ili letilište, uz poštovanje uslova koji su određeni u dozvoli za korišćenje aerodroma, odnosno za korišćenje letilišta.

Poletanje i sletanje vazduhoplova koji obavlja međunarodni javni avio-prevoz

Član 122

Izuzetno i u vanrednim prilikama, poletanje ili sletanje vazduhoplova koji obavlja međunarodni javni avio-prevoz dopušteno je i sa aerodroma koji se koristi za domaći javni avio-prevoz, opšteg aerodroma ili posebnog aerodroma, ako operater aerodroma obezbedi uslove za prelazak državne granice.

Prvo sletanje i poletanje stranog i domaćeg vazduhoplova

Član 123

Prvo sletanje, odnosno poslednje poletanje stranog vazduhoplova odvija se sa aerodroma koji se koristi za međunarodni javni avio-prevoz.

Za poletanje sa aerodroma i za sletanje na aerodrom koji se ne koristi za međunarodni javni avio-prevoz, strani vazduhoplov mora imati odobrenje koje izdaje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja uz saglasnost ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i ministarstva nadležnog za poslove carine, odnosno i ministarstva nadležnog za poslove odbrane ukoliko se radi o vojnom aerodromu.

Pod istim uslovima i domaći vazduhoplov može odstupiti od obaveze da poletanje za inostranstvo i prvo sletanje iz inostranstva obavi sa aerodroma koji se koristi za međunarodni javni avio-prevoz.

Poletanje i sletanje vazduhoplova van aerodroma

Član 124

Uslove pod kojima vazduhoplov može da poleti i sleti van aerodroma propisuje Direktorat.

Uslove pod kojima vojni vazduhoplov može da poleti i sleti van aerodroma propisuje ministarstvo nadležno za poslove odbrane.

Vreme otvorenosti aerodroma

Član 125

Vreme otvorenosti aerodroma je period u kome aerodrom koji se koristi za javni avio-prevoz mora biti otvoren za odvijanje javnog avio-prevoza i određuje ga Direktorat, na predlog operatera aerodroma.

Izvan vremena otvorenosti aerodroma vazduhoplov može da poleti i sleti sa aerodroma u terminu koji odredi operater aerodroma.

III AERODROMSKE USLUGE I NAKNADE

1. Aerodromske službe

Član 126

Operater aerodroma dužan je da obezbedi spasilačko-vatrogasnu službu i službu hitne medicinske pomoći (aerodromske službe) ili vatrogasno obezbeđenje i medicinsko obezbeđenje, prema propisu Direktorata.

Na aerodromima koji se koriste za javni avio-prevoz i na opštim aerodromima operater aerodroma obavezan je da obezbedi službu koja kontroliše ispravnost površina za kretanje vazduhoplova, kao i obavljanje pregleda obezbeđivanja.

2. Usluge zemaljskog opsluživanja

Vrste usluga zemaljskog opsluživanja

Član 127

Na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz, čiji je godišnji promet veći od 2.000.000 putnika ili 50.000 tona robe, moraju da se pružaju usluge zemaljskog opsluživanja.

Usluge zemaljskog opsluživanja jesu:

1) ukrcavanje i iskrcavanje putnika;

2) utovar i istovar prtljaga;

3) prihvat i otprema pošte i robe;

4) prihvat i otprema vazduhoplova na platformi;

5) opsluživanje vazduhoplova;

6) snabdevanje vazduhoplova gorivom i mazivom;

7) pretpoletni pregled vazduhoplova (linijsko održavanje);

8) prevoz putnika i posade od vazduhoplova i do vazduhoplova;

9) snabdevanje vazduhoplova hranom i pićem;

10) priprema leta i usluge za posadu;

11) upravljanje i nadzor na aerodromu.

Pružalac usluga ukrcavanja i iskrcavanja putnika dužan je da putnicima sa invaliditetom i sa smanjenom pokretljivošću pruža ove usluge na način koji tim licima omogućava da se pod jednakim uslovima i bez diskriminacije prevoze u vazdušnom saobraćaju.

Direktorat donosi propis kojim se bliže opisuju pojedine usluge od kojih se sastoji zemaljsko opsluživanje i određuju vrste usluga zemaljskog opsluživanja koje moraju da se pružaju na opštem aerodromu.

Pružanje usluga zemaljskog opsluživanja

Član 128

Usluge zemaljskog opsluživanja može da pruža operater aerodroma, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji pribavi dozvolu za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja.

Za dobijanje dozvole za pružanje usluge ukrcavanja i iskrcavanja operater aerodroma, privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik, dužan je da putnicima sa invaliditetom i sa smanjenom pokretljivošću pruža ove usluge na način koji tim licima omogućava da se pod jednakim uslovima i bez diskriminacije prevoze u vazdušnom saobraćaju.

Dozvolu za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Avio-prevozilac samostalno odlučuje o tome s kime će zaključiti ugovor o pružanju usluga zemaljskog opsluživanja.

Podzakonski propis

Član 129

Organizacione, finansijske, tehničke, tehnološke i personalne uslove koji moraju da budu ispunjeni za izdavanje dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja propisuje Direktorat.

Uslovi pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja plaća se naknada Direktoratu.

Samoopsluživanje

Član 130

Avio-prevozilac može da za sopstvene potrebe obavlja jednu ili više usluga zemaljskog opsluživanja (u daljem tekstu: samoopsluživanje).

Usluge samoopsluživanja koje podležu izdavanju dozvole propisuje Direktorat.

Dozvolu za samoopsluživanje izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za samoopsluživanje, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole određuju se propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za samoopsluživanje plaća se naknada Direktoratu.

Naknada operateru aerodroma

Član 131

Pružalac usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja dužan je da sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o naknadi za korišćenje aerodromske infrastrukture.

Ograničenja kod zemaljskog opsluživanja

Član 132

Propisom koji donosi Direktorat određuju se usluge kod kojih može da se ograniči broj njihovih pružalaca, uslovi pod kojima pojedine usluge mogu da se izuzmu od samoopsluživanja, uslovi pod kojima može da se ograniči broj pružalaca usluga i merila i postupak po kojima se biraju pružaoci usluga.

Direktorat može propisati uslove pod kojima se ograničava broj avio-prevozilaca koji imaju pravo na samoopsluživanje.

3. Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge

Član 133

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz dužan je da obrazuje Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge.

Savet zastupa interese korisnika aerodromskih usluga, predlaže poboljšanje uslova pod kojima se koristi aerodrom i odvija vazdušni saobraćaj, razmatra proširenje kapaciteta aerodroma, daje mišljenja o kandidatima za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja i samoopsluživanja i daje mišljenje pri dodeli slotova vodeći računa o ravnopravnom položaju avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge.

Način obrazovanja Saveta avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge i način njegovog rada propisuje Direktorat.

4. Aerodromske naknade

Član 134

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma imaju pravo na naknadu za korišćenje aerodromske infrastrukture, pravo na naknadu za sletanje, pravo na naknadu za parkiranje vazduhoplova, pravo na naknadu za korišćenje aviomostova, pravo na naknadu za svakog odlazećeg i transfernog putnika, pravo na naknadu za upotrebu radne stanice za registraciju putnika i prtljaga, pravo na naknadu za pružanje usluga prihvata i otpreme vazduhoplova, usluga ukrcavanja i iskrcavanja putnika, usluga utovara i istovara prtljaga, usluga prihvata i otpreme pošte i robe i za usluge osvetljavanja manevarskih površina u uslovima smanjene vidljivosti.

Direktorat donosi propis kojim bliže opisuje usluge za koje se plaćaju naknade operateru aerodroma.

Domaći državni vazduhoplovi na letovima posebne namene ne plaćaju aerodromske naknade.

Visinu naknada određuje operater aerodroma za svaku uslugu posebno, uz prethodnu saglasnost vlasnika aerodroma.

Operater aerodroma dužan je da o razlozima zbog kojih planira povećanje pojedine naknade i o njenoj planiranoj visini obavesti sve korisnike aerodromskih usluga 60 dana pre planiranog početka primene povećane naknade.]

Glava sedma

VAZDUHOPLOVNI PROIZVODI, DELOVI, UREĐAJI I OPREMA

 

I KORIŠĆENJE I RAZVRSTAVANJE VAZDUHOPLOVA

Korišćenje vazduhoplova u vazdušnom saobraćaju

[ČLAN 28 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 135

U vazdušnom saobraćaju sme da se koristi vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije, Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije i Registar vojnih vazduhoplova Republike Srbije i koji je sposoban da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju [kontinuirano plovidben].

U vazdušnom saobraćaju mogu da se koriste i strani vazduhoplovi upisani u registre vazduhoplova drugih država, a koje priznaje Direktorat. Vazduhoplov sme da se koristi u vazdušnom saobraćaju samo prema svojoj kategoriji, vrsti i nameni.

Razvrstavanje vazduhoplova

Član 136

Razvrstavanje vazduhoplova prema kategoriji, vrsti i nameni propisuje Direktorat.

Razvrstavanje vojnih vazduhoplova propisuje ministar nadležan za poslove odbrane.

II REGISTRI CIVILNIH VAZDUHOPLOVA

1. Registar vazduhoplova i Evidencija vazduhoplova

Član 137

U Republici Srbiji vode se Registar vazduhoplova Republike Srbije (u daljem tekstu: Registar vazduhoplova) i Evidencija vazduhoplova Republike Srbije (u daljem tekstu: Evidencija vazduhoplova).

Registar vazduhoplova i Evidencija vazduhoplova su javne knjige koje vodi Direktorat.

2. Upis vazduhoplova u Registar vazduhoplova i Evidenciju vazduhoplova

Kategorije vazduhoplova koji se upisuju u registar i evidenciju vazduhoplova

Član 138

U Registar vazduhoplova upisuju se vazduhoplovi svih kategorija.

U evidenciju vazduhoplova upisuju se vazduhoplovi čija maksimalna masa na poletanju ne prelazi 560 kg, zmaj bez motora, paraglajder i drugi vazduhoplovi koje propiše Direktorat.

Uslovi za upis vazduhoplova u Registar vazduhoplova

Član 139

U Registar vazduhoplova može da se upiše vazduhoplov koji nije upisan u strani registar vazduhoplova i koji ispunjava zahteve iz potvrde o tipu i sposoban je da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju, ako je:

1) vlasnik vazduhoplova, u celini ili delimično, Republika Srbija, drugo pravno lice ili preduzetnik koji su registrovani u Republici Srbiji;

2) vlasnik vazduhoplova, u celini ili delimično, državljanin Republike Srbije s prebivalištem u Republici Srbiji ili izvan nje, ako je matični aerodrom vazduhoplova u Republici Srbiji;

3) korisnik vazduhoplova pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice čije je sedište, odnosno prebivalište u Republici Srbiji.

Amaterski proizveden vazduhoplov upisuje se u Registar vazduhoplova iako ne podleže utvrđivanju tipa.

Vazduhoplov čiji je vlasnik ili korisnik strano fizičko ili pravno lice može da se upiše u Registar vazduhoplova ako se prethodno pribavi saglasnost za upis koju izdaje ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja.

Za upis vazduhoplova koji je izbrisan iz stranog registra radi upisa u Registar vazduhoplova neophodno je da se priloži dokument o plovidbenosti za izvoz koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države ili potvrda o plovidbenosti koju izdaje Direktorat na osnovu osnovnog pregleda vazduhoplova.

Vazduhoplov koji je uvezen u Republiku Srbiju upisuje se u Registar vazduhoplova pod istim uslovima kao da je proizveden u Republici Srbiji, ako nije bio upisan u strani registar vazduhoplova.

Uverenje o registraciji vazduhoplova

Član 140

Vazduhoplov se upisuje u Registar vazduhoplova na zahtev vlasnika ili korisnika vazduhoplova, po ovlašćenju vlasnika.

Po upisu u Registar vazduhoplova, Direktorat izdaje uverenje o registraciji vazduhoplova.

Privremeni upis u Registar vazduhoplova

Član 141

Vazduhoplov koji ne ispunjava uslove za upis u Registar vazduhoplova može da se privremeno upiše u Registar vazduhoplova:

1) ako se uvozi u Republiku Srbiju i ima dokument o tipu koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države;

2) ako je proizveden u Republici Srbiji, izvozi se iz nje i ima potvrdu o tipu koju je izdao Direktorat;

3) ako je proizveden u Republici Srbiji, nema potvrdu o tipu, a ispunjava uslove za utvrđivanje letnih sposobnosti i tehničkih osobina.

Privremeni upis može da traje do 12 meseci.

Po privremenom upisu u Registar vazduhoplova, Direktorat izdaje uverenje o privremenoj registraciji vazduhoplova.

Brisanje iz Registra vazduhoplova

[ČLAN 29 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 142

Direktorat briše vazduhoplov iz Registra vazduhoplova na zahtev vlasnika ili korisnika vazduhoplova ili po službenoj dužnosti.

Ako vlasnik i korisnik vazduhoplova nisu isti, podnosilac zahteva za brisanje vazduhoplova dužan je da podnese i overenu pismenu izjavu svakog lica koje je upisano u vlasničko-korisnički list da je saglasno s brisanjem vazduhoplova.

Vlasnik ili korisnik vazduhoplova dužan je da uz zahtev za brisanje vazduhoplova podnese i overenu pismenu izjavu svakog lica koje je upisano u založni list da je saglasno s brisanjem vazduhoplova.

Direktorat po službenoj dužnosti briše iz Registra vazduhoplova svaki vazduhoplov koji je uništen, trajno neupotrebljiv, nestao, potpuno nedostupan ili čija potvrda o plovidbenosti ne važi duže od deset godina.

Ako se vazduhoplov briše iz Registra vazduhoplova radi upisa u strani registar Direktorat izdaje potvrdu o brisanju, a ako je vazduhoplov plovidben Direktorat, na zahtev stranke, izdaje i potvrdu o plovidbenosti za izvoz.

[Ako se vazduhoplov briše iz Registra vazduhoplova radi upisa u strani registar, Direktorat izdaje potvrdu o plovidbenosti vazduhoplova za izvoz.]

Sadržina Registra vazduhoplova

Član 143

Registar vazduhoplova sastoji se od glavne knjige i zbirke isprava.

Glavna knjiga sastoji se od uložaka koji se obrazuju za svaki vazduhoplov.

Jedan vazduhoplov može da ima samo jedan uložak.

Uložak se sastoji od:

1) opisnog lista, u koji se upisuju registarska oznaka, kategorija, vrsta, namena i glavne tehničke osobine vazduhoplova, ograničenja u korišćenju vazduhoplova i podaci o vazduhoplovnim proizvodima koji su ugrađeni u vazduhoplov;

2) vlasničko-korisničkog lista, u koji se upisuju vlasnik i korisnik vazduhoplova i glavni podaci o vlasniku i korisniku vazduhoplova;

3) založnog lista, u koji se upisuju glavni podaci o imaocu i osnovu založnog prava.

Zbirku isprava čine sve isprave koje su poslužile kao osnov za upis podataka u uloške Registra vazduhoplova.

Osnov za upis prava svojine i založnog prava

Član 144

Upis u vlasničko-korisnički i založni list Registra vazduhoplova zasniva se na aktu stvarno nadležnog suda koji ima sedište u mestu u kome je sedište Direktorata.

Upis prava svojine u Evidenciju vazduhoplova zasniva se na overenoj pismenoj izjavi vlasnika ako je vazduhoplov proizveden u Republici Srbiji, odnosno na dokazu o plaćenoj carini ako je vazduhoplov proizveden u inostranstvu.

Upis prava svojine na amaterski proizvedenom vazduhoplovu zasniva se na overenoj pismenoj izjavi lica koje je proizvelo vazduhoplov.

3. Državna pripadnost vazduhoplova

Član 145

Vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova ili Evidenciju vazduhoplova ima državnu pripadnost Republike Srbije.

Vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije mora da nosi znake državne pripadnosti, oznake registracije i obavezne natpise.

Znaci državne pripadnosti su Državna zastava Republike Srbije i oznaka državne pripadnosti koju dodeljuje Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva.

Oznake registracije i obavezne natpise i način na koji se oni i znaci državne pripadnosti nose propisuje Direktorat.

Vojni vazduhoplov koji je upisan u Registar vojnih vazduhoplova ima državnu pripadnost Republike Srbije i obavezan je da nosi znake državne pripadnosti i registarske oznake koje propiše ministar nadležan za poslove odbrane.

4. Shodna primena odredaba o Registru vazduhoplova na Evidenciju vazduhoplova

Član 146

Odredbe ovog zakona o Registru vazduhoplova shodno se primenjuju na Evidenciju vazduhoplova.

Sadržinu i način vođenja Evidencije vazduhoplova propisuje Direktorat.

5. Isprave i knjige vazduhoplova u letu

Član 147

Dok vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova leti, u njemu moraju da se nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova, potvrda o plovidbenosti vazduhoplova, potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova, dozvole za rad ugrađene opreme koja emituje radio signale i druge isprave i knjige.

Isprave i knjige koje moraju da se nalaze u vazduhoplovu u letu, kao i sadržinu i način vođenja tih knjiga propisuje Direktorat.

Isprave vazduhoplova moraju biti napisane na srpskom i engleskom jeziku, a knjige vazduhoplova mogu da budu napisane i samo na engleskom jeziku.

6. Isprave i knjige vojnih vazduhoplova

Član 148

Isprave i knjige vojnih vazduhoplova koje su izdali nadležni vojni organi važe i kad se oni koriste za letove koji se ne smatraju vojnim, ako su izdate prema ovom zakonu.

III VAZDUHOPLOVNO-TEHNIČKE ORGANIZACIJE

1. Vazduhoplovno-tehničke delatnosti i organizacije

Pojam vazduhoplovno-tehničkih delatnosti i organizacija

[ČLAN 30 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 149

Vazduhoplovno-tehničke delatnosti sastoje se od projektovanja, proizvodnje, ispitivanja koja prethode utvrđivanju tipa, održavanja i obezbeđivanja kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova i drugih vazduhoplovnih proizvoda, delova, uređaja i opreme.

Vazduhoplovno-tehničku delatnost može da obavlja privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik koji ima dozvolu za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti (u daljem tekstu: vazduhoplovno-tehnička organizacija) ili fizičko lice koje ne podleže [koji ne podleže] pribavljanju dozvole zato što se amaterski bavi projektovanjem, proizvodnjom i održavanjem amaterski proizvedenog vazduhoplova.

Vazduhoplovno-tehničke organizacije upisuju se u evidenciju koju vodi Direktorat, koji propisuje i sadržinu i način vođenja evidencije.

Dozvola za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti

[ČLAN 31 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 150

Dozvolu za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti izdaje Direktorat na neodređeno vreme, privrednom društvu, drugom pravnom licu, organu državne uprave ili preduzetniku koji ima prostor za obavljanje delatnosti, sredstva za rad, odgovarajuće osoblje, priručnik za obavljanje delatnosti i ispunjava druge uslove koje propiše Direktorat.

Vazduhoplovno-tehničkoj organizaciji kojoj izda dozvolu za održavanje kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova, Direktorat može izdati i dozvolu za obavljanje periodičnih pregleda vazduhoplova.

Uslove pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti i obrazac dozvole propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti plaća se taksa [naknada] Direktoratu.

Direktorat vrši proveru 12 meseci po izdavanju dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti, a posle toga svaka 24 meseca, da li lice iz stava 1. ovog člana i dalje ispunjava uslove za obavljanje te delatnosti.

Za proveru ispunjenosti uslova za obavljanje delatnosti plaća se taksa Direktoratu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, u skladu sa uslovima koji su utvrđeni potvrđenim međunarodnim ugovorom, dozvolu za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti projektovanja određenih kategorija vazduhoplovnih proizvoda, delova, uređaja i opreme izdaje Evropska agencija za bezbednost vazdušnog saobraćaja (u daljem tekstu: EASA).

U slučaju kada Direktorat vrši proveru vazduhoplovno-tehničke organizacije u ime EASA, plaća se taksa Direktoratu.

Priznavanje stranog dokumenta

[ČLAN 32 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 151

Direktorat može da prizna dokument koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države, ako uslovi pod kojima je izdat nisu blaži od uslova koji su propisani za izdavanje dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti.

Dokument koji je izdao ili priznao nadležan organ države članice Evropske unije ili EASA prihvata se, bez vođenja postupka za priznavanje, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom.

[Dokument koji je izdao ili priznao nadležan organ Evropske unije prihvata se, bez vođenja postupka za priznavanje.]

Za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta plaća se taksa [naknada] Direktoratu.

Projektovanje i proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda, delova, uređaja i opreme

Član 152

Projektovanje je postupak u kome se izrađuje dokumentacija koja je neophodna da bi se proizveo ili modifikovao vazduhoplovni proizvod, deo, uređaj i oprema.

Proizvodnja može da se odvija kao proizvodnja prototipa, serijska i amaterska proizvodnja.

Proizvodnja prototipa je proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda kome još nije utvrđen tip, a serijska proizvodnja je proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda kome je utvrđen tip.

Amaterska proizvodnja je proizvodnja vazduhoplovnog proizvoda koji, po pravilu, ne podleže utvrđivanju tipa, i koji nema kompletnu projektnu i proizvodnu dokumentaciju.

Uslove pod kojima se projektuju i proizvode vazduhoplovni proizvodi, delovi, uređaji i oprema propisuje Direktorat.

2. Utvrđivanje tipa vazduhoplovnog proizvoda

Ispitivanje tipa vazduhoplovnog proizvoda

[ČLAN 33 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 153

Utvrđivanje tipa vazduhoplovnog proizvoda počinje ispitivanjem tipa koje obavlja vazduhoplovno-tehnička organizacija.

Ispitivanje tipa je postupak u kome se proverava da li novi tip i model vazduhoplovnog proizvoda u celini ili delimično ispunjava tehničke propise o plovidbenosti.

Pri ispitivanju tipa određuju se uslovi pod kojima vazduhoplovni proizvod sme da se koristi u vazdušnom saobraćaju i ograničenja u tome, tehnička dokumentacija o tipu vazduhoplovnog proizvoda i sastavljaju priručnici za korišćenje i održavanje vazduhoplovnog proizvoda, a za vazduhoplov određuje i nivo generisane buke i emisije štetnih gasova.

Uslove pod kojima se utvrđuje tip vazduhoplovnog proizvoda, kao i tehničke propise o plovidbenosti utvrđuje Direktorat.

[Tehničke propise o plovidbenosti donosi Direktorat.]

Utvrđivanje tipa i potvrda o tipu

[ČLAN 34 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 154

Po okončanju postupka ispitivanja tipa, vazduhoplovno-tehnička organizacija dostavlja dokumentaciju Direktoratu.

Direktorat, po prijemu dokumentacije, obavlja dodatne provere i zatim utvrđuje novi tip ili odbija zahtev da se utvrdi novi tip.

Vazduhoplovnom proizvodu kome bude utvrđen tip Direktorat izdaje potvrdu o tipu [izdaje se potvrda o tipu], a vazduhoplovu se pored toga izdaje i potvrda o generisanoj buci i potvrda o emisiji štetnih gasova.

Potvrda o emisiji štetnih gasova izdaje se na osnovu specifikacija proizvođača vazduhoplova ili na osnovu rezultata posebnog ispitivanja.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili menjanje potvrde o tipu, potvrde o generisanoj buci i potvrde o emisiji štetnih gasova plaća se taksa [naknada] Direktoratu.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, potvrdu o tipu, potvrdu o generisanoj buci i potvrdu o emisiji štetnih gasova za određene kategorije vazduhoplovnih proizvoda izdaje EASA, u skladu sa uslovima koji su utvrđeni potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Priznavanje stranog dokumenta o tipu

[ČLAN 35 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 155

Direktorat može da prizna dokument o tipu koji je izdala vazduhoplovna vlast strane države, ako uslovi pod kojima je on izdat nisu blaži od uslova koji su propisani za izdavanje potvrde o tipu vazduhoplovnog proizvoda.

Dokument o tipu koji je izdala ili priznala EASA prihvata se, bez vođenja postupka za priznavanje, u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom.

[Dokument o tipu koji je izdao ili priznao nadležni organ Evropske unije prihvata se, bez vođenja postupka za priznavanje.]

Za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta plaća se taksa [naknada] Direktoratu.

3. Greška u konstrukciji

Član 156

Ako vazduhoplovni proizvod ima grešku u konstrukciji, ugrađenom materijalu, postupku gradnje, ispitivanju, korišćenju ili održavanju, a ona utiče na plovidbenost, Direktorat može naložiti njegovom korisniku da otkloni grešku u roku koji odredi Direktorat.

Ako je Direktorat izdao potvrdu o tipu, on može da za grešku teže prirode suspenduje korišćenje potvrde o tipu dok se greška ne otkloni.

Ako korisnik vazduhoplovnog proizvoda ne otkloni grešku u roku, Direktorat može da stavi van snage potvrdu o plovidbenosti, potvrdu o proveri plovidbenosti ili dozvolu za let.

IV KONTINUIRANA PLOVIDBENOST VAZDUHOPLOVA

1. Kontinuirana plovidbenost vazduhoplova i plovidbenost vazduhoplova

Pojam kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova

[ČLAN 36 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 157

Vazduhoplov je kontinuirano plovidben ako ispunjava zahteve iz potvrde o tipu, ako je sposoban da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju i ako ispunjava druge uslove koje propiše Direktorat.

Kontinuirana plovidbenost vazduhoplova dokazuje se potvrdom o plovidbenosti i potvrdom o proveri plovidbenosti.

[Korisniku kontinuirano plovidbenog vazduhoplova Direktorat, na njegov zahtev, izdaje potvrdu o proveri plovidbenosti.]

[Pored potvrde o proveri plovidbenosti, kontinuirana plovidbenost dokazuje se i potvrdom o plovidbenosti.]

Potvrda o plovidbenosti

[ČLAN 76 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 158

Potvrda o plovidbenosti izdaje se ako se, posle osnovnog pregleda vazduhoplova, utvrdi da vazduhoplov ispunjava sve uslove koji su potrebni za kontinuiranu plovidbenost.

Potvrdu o plovidbenosti izdaje Direktorat, na neodređeno vreme.

Kad izdaje potvrdu o plovidbenosti, Direktorat izdaje i prvu potvrdu o proveri plovidbenosti, koja važi 12 meseci.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje potvrde o plovidbenosti plaća se taksa [naknada] Direktoratu.

Osnovni pregled vazduhoplova

[ČLAN 76 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 159

Osnovni pregled vazduhoplova obavlja se pre upisa vazduhoplova u Registar vazduhoplova ili Evidenciju vazduhoplova.

Osnovni pregled vazduhoplova obavlja se i kada korisnik vazduhoplova zahteva da mu se izda nova potvrda o plovidbenosti zato što je prethodna stavljena van snage usled:

1) većeg oštećenja vazduhoplova;

2) veće modifikacije vazduhoplova;

3) prekida kontinuirane plovidbenosti vazduhoplova dužeg od šest meseci;

4) prestanka ispunjavanja nekog uslova koji je potreban da bi se održala kontinuirana plovidbenost vazduhoplova;

5) korišćenja vazduhoplova mimo kategorije ili namene navedene u potvrdi o plovidbenosti;

6) promene namene vazduhoplova.

Ako osnovni pregled pokaže da vazduhoplov može da se koristi uz određeno ograničenje, ono se upisuje u potvrdu o plovidbenosti.

Osnovni pregled vazduhoplova obavlja Direktorat, kome se za to plaća taksa [naknada] .

[ČLAN 37 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Izdavanje i produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti

Član 160

U zavisnosti od utvrđenog tipa, namene i kategorije vazduhoplova, potvrdu o proveri plovidbenosti izdaje ili produžava vazduhoplovno-tehnička organizacija koja ima dozvolu za to ili Direktorat.

Vlasnik ili korisnik vazduhoplova koji namerava da održi kontinuiranu plovidbenost dužan je da obezbedi produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti na svakih 12 meseci.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, za vazduhoplove koji nemaju potvrdu o tipu izdatu ili priznatu od strane EASA, potvrdu o proveri plovidbenosti izdaje Direktorat na svakih 12 meseci.

Ako izdavanje ili produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti vrši Direktorat, na postupanje po zahtevu za izdavanje, odnosno produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti plaća se taksa Direktoratu.

[Produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti

Član 160

Vlasnik ili korisnik vazduhoplova koji namerava da održi kontinuiranu plovidbenost dužan je da na svakih 12 meseci od izdavanja potvrde o proveri plovidbenosti zatraži da Direktorat produži važenje potvrde o proveri plovidbenosti.

Važenje potvrde o proveri plovidbenosti produžava se na 12 meseci.

O tome da li će produžiti važenje potvrde o proveri plovidbenosti Direktorat odlučuje posle periodičnog pregleda vazduhoplova.

Za postupanje po zahtevu za produženje važenja potvrde o proveri plovidbenosti plaća se naknada Direktoratu.]

Periodični pregled vazduhoplova

[ČLAN 38 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 161

U zavisnosti od utvrđenog tipa, namene i kategorije vazduhoplova, periodični pregled vazduhoplova radi izdavanja potvrde o proveri plovidbenosti obavlja Direktorat ili vazduhoplovno-tehnička organizacija koja ima dozvolu za to i koju izabere korisnik vazduhoplova.

Ako periodični pregled iz stava 1. ovog člana obavlja Direktorat, za njegovo obavljanje plaća se taksa Direktoratu.

[Član 161

Periodični pregled vazduhoplova obavlja vazduhoplovno-tehnička organizacija koja ima dozvolu za to i koju izabere korisnik vazduhoplova.

Po okončanju periodičnog pregleda, vazduhoplovno-tehnička organizacija preporučuje Direktoratu da produži ili ne produži potvrdu o proveri plovidbenosti.

Direktorat je dužan da sam obavi svaki treći periodični pregled vazduhoplova.]

[ČLAN 39 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 162

(Brisano)

[Kontrolni pregled

Član 162

Kontrolni pregled vazduhoplova obavlja se dok važi potvrda o proveri plovidbenosti.

Kontrolni pregled vazduhoplova obavlja korisnik vazduhoplova ili vazduhoplovno-tehnička organizacija kojoj je on poverio održavanje vazduhoplova.]

Dodatni uslovi za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti u javnom avio-prevozu

Član 163

Vazduhoplov kojim se obavlja javni avio-prevoz mora da ispuni dodatne uslove za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti.

Dodatni uslovi odnose se na utvrđivanje liste minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova i liste dozvoljenog odstupanja konfiguracije.

Obe liste utvrđuje korisnik vazduhoplova, a odobrava Direktorat.

[ČLAN 40 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

2. Program održavanja vazduhoplova

Član 164

Da bi vazduhoplov ostao kontinuirano plovidben korisnik vazduhoplova je dužan da obavi radove održavanja vazduhoplova koji su predviđeni programom održavanja vazduhoplova.

Program održavanja vazduhoplova je skup mera i procedura koje se preduzimaju da bi se održala kontinuirana plovidbenost vazduhoplova i primenjuje se kada ga odobri Direktorat.

Za odobrenje programa održavanja vazduhoplova plaća se taksa Direktoratu.

[2. Prekid kontinuirane plovidbenosti. Program održavanja vazduhoplova

Član 164

Ako se kontinuirana plovidbenost vazduhoplova prekine, korisnik vazduhoplova dužan je da obavi radove na održavanju vazduhoplova koji su predviđeni programom održavanja vazduhoplova.

Program održavanja vazduhoplova jeste skup mera i procedura koje se preduzimaju da bi se održala kontinuirana plovidbenost vazduhoplova i primenjuje se kad ga odobri Direktorat.]

[ČLAN 41 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

3. Dozvola za let

Član 165

Direktorat izdaje dozvolu za let vazduhoplova koji ne ispunjava ili za koji još nije dokazano da ispunjava tehničke propise za plovidbenost, ali je sposoban da bezbedno leti pod određenim uslovima.

Direktorat utvrđuje uslove i ograničenja pod kojima se odvija let vazduhoplova kome je izdata dozvola za let.

Za izdavanje dozvole za let plaća se taksa Direktoratu.

[3. Tehnički let

Član 165

Direktorat izdaje korisniku vazduhoplova dozvolu za tehnički let ako je vazduhoplov prestao da bude kontinuirano plovidben usled kvara, oštećenja ili iz nekog drugog razloga, a u stanju je da bezbedno obavi tehnički let od aerodroma na kome se zatekao do aerodroma na kome će se obaviti radovi na njegovom održavanju.

Direktorat, po potrebi, utvrđuje ograničenja pod kojima se odvija tehnički let.]

[ČLAN 42 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 166

(Brisano)

[Probni let

Član 166

Probni let je provera vazduhoplova u letu, kojom se proveravaju tehnički uslovi za plovidbenost vazduhoplova, motora, elise, delova i uređaja radi utvrđivanja tipa ili se proveravaju tehnički uslovi plovidbenosti utvrđeni u dokumentu o tipu.

Uslove i način izvršavanja probnog leta propisuje Direktorat.

Za odobrenje i realizaciju probnog leta plaća se naknada Direktoratu i pružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi.]

4. Podzakonski propis

[ČLAN 43 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 167

Uslovi pod kojima se izdaju, menjaju, suspenduju ili stavljaju van snage potvrda o plovidbenosti i potvrda o proveri plovidbenosti, obrazac potvrde o plovidbenosti i potvrde o proveri plovidbenosti, ograničenja koja se upisuju u potvrdu o plovidbenosti, način na koji se obavljaju osnovni i periodični pregled vazduhoplova [i kome se plaća naknada za periodični pregled vazduhoplova], sadržina programa održavanja vazduhoplova i način na koji se program održavanja primenjuje, način utvrđivanja liste minimalne ispravnosti opreme vazduhoplova i liste dozvoljenog odstupanja konfiguracije i uslovi pod kojima se izdaje dozvola za [tehnički] let bliže se određuju propisom Direktorata.

[ČLAN 44 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

5. Plovidbenost drugih vazduhoplovnih proizvoda i padobrana

Član 168

Plovidbenost ultralakih vazduhoplova, amaterski građenih vazduhoplova, drugih vazduhoplovnih proizvoda i padobrana bliže se određuje propisom Direktorata.

[5. Plovidbenost drugih vazduhoplovnih proizvoda

Član 168

Plovidbenost drugih vazduhoplovnih proizvoda bliže se određuje propisom Direktorata.]

V PREGLED STRANOG VAZDUHOPLOVA

Član 169

Strani vazduhoplov tokom boravka na aerodromu u Republici Srbiji može biti podvrgnut unutrašnjem i spoljašnjem pregledu na platformi od strane ovlašćenog lica Direktorata, radi provere isprava i knjiga koje se nalaze u vazduhoplovu, isprava koje poseduje posada vazduhoplova i radi provere stanja vazduhoplova, njegove opreme i odeljaka namenjenih za prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe.

Pregled stranog vazduhoplova odvija se prema procedurama i standardima koje je odredio nadležni organ Evropske unije.

Ako postoji opravdana sumnja da isprave i knjige koje se nalaze u vazduhoplovu ili isprave koje poseduje posada vazduhoplova, kao i da vazduhoplov, oprema ili odeljak namenjen za prevoz putnika, prtljaga, pošte i robe nisu u skladu sa odgovarajućim međunarodnim standardima bezbednosti, ovlašćeno lice Direktorata preduzima mere koje je propisao nadležni organ Evropske unije.

Glava osma

VAZDUHOPLOVNO OSOBLJE

1. Pojam vazduhoplovnog osoblja

Član 170

Vazduhoplovno osoblje je osoblje čiji poslovi neposredno ili posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.

2. Kategorije vazduhoplovnog osoblja

Vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja

[ČLAN 45 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 171

Vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja deli se na letačko, neletačko i kabinsko osoblje.

Letačko osoblje čine pilot vazduhoplova, inženjer letač, navigator letač i padobranac.

Neletačko osoblje čine kontrolor letenja, student kontrolor letenja, osoblje koje održava vazduhoplov, vazduhoplovno-tehničko osoblje kontrole letenja i vazduhoplovni dispečer.

Kabinsko osoblje je osoblje koje na osnovu dozvole obavlja određene poslove u vezi sa bezbednošću lica ukrcanih u vazduhoplov.

[Član 171

Vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja deli se na letačko, pomoćno letačko i neletačko.

Letačko osoblje čine pilot vazduhoplova, inženjer letač i navigator letač.

Pomoćno letačko osoblje (kabinsko osoblje) na osnovu dozvole obavlja određene poslove u vezi sa bezbednošću lica ukrcanih u vazduhoplov.

Neletačko osoblje čine kontrolor letenja, student kontrolor letenja, osoblje koje održava vazduhoplov i vazduhoplovni dispečer.]

Dozvola

[ČLAN 46 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 172

Vazduhoplovnom osoblju čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja izdaje se odgovarajuća dozvola u koju se upisuju ovlašćenja imaoca dozvole.

Dozvola se izdaje licu koje je stručno osposobljeno i koje ispuni uslove vezane za godine života i druge uslove koje propiše Direktorat.

Dozvolu izdaje Direktorat na određeno ili neodređeno vreme, zavisno od vrste vazduhoplovnog osoblja.

[Dozvola se izdaje i padobrancu.]

Provera stručne osposobljenosti

[ČLAN 47 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 173

Stručnu osposobljenost proveravaju ispitivači koje ovlasti Direktorat.

Postupak po kome se proverava stručna osposobljenost propisuje Direktorat.

Za proveru stručne osposobljenosti plaća se taksa Direktoratu.

Vazduhoplovno osoblje čiji poslovi posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja

[ČLAN 48 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 174

Vazduhoplovno osoblje čiji poslovi posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja čine vazduhoplovno-meteorološko osoblje [tehničko osoblje pružalaca usluga u vazdušnoj plovidbi], vatrogasno-spasilačko osoblje, osoblje koje pruža usluge zemaljskog opsluživanja, osoblje koje kontroliše ispravnost površina za kretanje vazduhoplova, aerodromski dispečeri i osoblje koje obavlja pregled obezbeđivanja na aerodromu.

Potvrda o obučenosti

[ČLAN 49 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 175

Vazduhoplovnom osoblju čiji poslovi posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja izdaje se odgovarajuća potvrda o obučenosti u koju se upisuju ovlašćenja imaoca potvrde.

Potvrdu o obučenosti izdaje centar za obuku vazduhoplovnog osoblja koji je sproveo obuku, na određeno ili neodređeno vreme, zavisno od vrste vazduhoplovnog osoblja.

Uz potvrdu o obučenosti iz stava 2. ovog člana osoblje koje obavlja pregled obezbeđivanja na aerodromu mora da poseduje i sertifikat koji izdaje Direktorat.

[Bliže razvrstavanje osoblja čiji poslovi posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja i uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o obučenosti i obrazac potvrde o obučenosti propisuje Direktorat.]

Bliže razvrstavanje osoblja čiji poslovi posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o obučenosti, obrazac potvrde o obučenosti, kao i uslove pod kojima se izdaje i menja sertifikat iz stava 3. ovog člana, propisuje Direktorat.

Odredbe čl. 184-186. ovog zakona shodno se primenjuju na suspenziju i stavljanje van snage sertifikata iz stava 3. ovog člana.

Za izdavanje i izmenu sertifikata iz stava 3. ovog člana plaća se taksa Direktoratu.

Autorizacija

Član 176

Autorizacija je posebna isprava kojom se jedno lice ovlašćuje da u ime Direktorata preduzme neku radnju ili obavlja određene poslove, izuzev odlučivanja u okviru poverenih poslova državne uprave, a izdaje se pod uslovima koje propiše Direktorat.

Autorizaciju izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Podzakonski propis

[ČLAN 76 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 177

Direktorat propisuje uslove pod kojima se izdaje dozvola i upisuje ovlašćenje u dozvolu, vreme na koje se izdaju dozvola i autorizacija, vreme na koje važe ovlašćenja koja su upisana u dozvolu, uslove pod kojima se menjaju, suspenduju ili stavljaju van snage dozvola i autorizacija, uslove pod kojima se suspenduju ili stavljaju van snage ovlašćenja koja su upisana u dozvolu i obrasce dozvole i autorizacije.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje dozvole i autorizacije, za upis ovlašćenja u dozvolu i produženje važenja dozvole, autorizacije ili ovlašćenja koje je sadržano u dozvoli, kao i po zahtevu za izmenu autorizacije plaća se taksa [naknada] Direktoratu.

Upisnik i evidencije vazduhoplovnog osoblja

Član 178

U Republici Srbiji vode se Upisnik vazduhoplovnog osoblja i evidencije vazduhoplovnog osoblja.

Upisnik vazduhoplovnog osoblja sadrži podatke o vazduhoplovnom osoblju koje neposredno utiče na bezbednost vazdušnog saobraćaja, a evidencija vazduhoplovnog osoblja sadrži podatke o ostalom vazduhoplovnom osoblju.

Upisnik vazduhoplovnog osoblja vodi Direktorat, a evidencije vazduhoplovnog osoblja vode centri za obuku.

Sadržinu i način vođenja upisnika i evidencija propisuje Direktorat.

Upisnik vojnog vazduhoplovnog osoblja vodi ministarstvo nadležno za poslove odbrane, koje propisuje i sadržinu i način vođenja upisnika.

Centri za obuku vazduhoplovnog osoblja

[ČLAN 50 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 179

Obuka za sticanje, produženje ili obnovu važenja dozvola, ovlašćenja, sertifikata i potvrda o obučenosti vazduhoplovnog osoblja se vrši u centrima za obuku prema nastavnim programima koje odobrava Direktorat.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, obuku za sticanje ili obnovu važenja dozvole kabinskog osoblja može da vrši i operater vazduhoplova u javnom avio-prevozu.

Svojstvo centra za obuku vazduhoplovnog osoblja stiče organizacija koja ima potvrdu o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja koju izdaje Direktorat.

Uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje i stavlja van snage potvrda o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja, vremenski period na koji se izdaje potvrda i obrazac potvrde, propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje ili izmenu potvrde o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja plaća se taksa Direktoratu.

[Član 179

Vazduhoplovno osoblje obučava se u centrima za obuku vazduhoplovnog osoblja.

Svojstvo centra za obuku vazduhoplovnog osoblja stiče domaća organizacija koja ima potvrdu o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja koju izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje i stavlja van snage potvrda o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja, vreme na koje se potvrda izdaje i obrazac potvrde propisuje Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu potvrde o pravu na obučavanje vazduhoplovnog osoblja plaća se naknada Direktoratu.]

[ČLAN 51 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Uređaji za simuliranje letenja i druge vrste simulatora za obuku

Član 180

Ako obuka za sticanje, produženje ili obnovu važenja dozvola ili ovlašćenja vazduhoplovnog osoblja zahteva korišćenje odgovarajućeg uređaja za simuliranje letenja ili druge vrste simulatora za obuku, za korišćenje tog uređaja centar za obuku je dužan da pribavi dozvolu Direktorata.

Dozvola za korišćenje uređaja za simuliranje letenja izdaje se ukoliko uređaj ima odgovarajuće uverenje o gradaciji, koje je izdao ili prihvatio Direktorat.

Uslovi koji moraju da budu ispunjeni za izdavanje dozvole za korišćenje uređaja za simuliranje letenja ili druge vrste simulatora za obuku, kao i za izdavanje uverenja o gradaciji određuju se propisom Direktorata.

Za izdavanje dozvole za korišćenje uređaja za simuliranje letenja ili druge vrste simulatora za obuku i za izdavanje uverenja o gradaciji plaća se taksa Direktoratu.

[Nastavni programi centara za obuku vazduhoplovnog osoblja

Član 180

Vazduhoplovno osoblje obučava se u centrima za obuku, prema nastavnim programima koji su usklađeni s međunarodnim standardima i preporučenom praksom i koje odobrava Direktorat.

Ako obuka vazduhoplovnog osoblja zahteva korišćenje odgovarajućeg uređaja za simuliranje leta, za korišćenje uređaja mora da se pribavi dozvola Direktorata.]

Evidencija centara za obuku vazduhoplovnog osoblja

Član 181

Evidenciju centara za obuku vazduhoplovnog osoblja vodi Direktorat.

Sadržinu i način vođenja evidencije propisuje Direktorat.

Priznavanje obuke i zvanja stečenih u vojnoj službi

Član 182

Obuka, zvanja i drugi uslovi koje je vojno vazduhoplovno osoblje ostvarilo za vreme obavljanja vojne službe priznaju se kod polaganja ispita za izdavanje dozvole i potvrde o obučenosti, pod uslovima koje propiše Direktorat.

3. Priznavanje obuke, dozvola i ovlašćenja stečenih u stranoj državi

[ČLAN 76 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 183

Direktorat može da prizna obuku koja je sprovedena u stranoj državi, ako ona odgovara obuci koja se sprovodi u Republici Srbiji.

Obuka koja je sprovedena u stranoj državi, a koja ne postoji u Republici Srbiji, priznaje se ako je obuka sprovedena prema međunarodnim standardima.

Direktorat može da prizna dozvolu i ovlašćenje koji su izdati u stranoj državi ako oni ispunjavaju uslove koji su propisani za izdavanje dozvole i ovlašćenja u Republici Srbiji.

Za postupanje po zahtevu za priznavanje obuke sprovedene u stranoj državi i stranih dozvola i ovlašćenja plaća se taksa [naknada] Direktoratu.

4. Suspenzija korišćenja dozvole

Uslovi za suspenziju korišćenja dozvole

Član 184

Ako se inspekcijskim nadzorom utvrdi da imalac dozvole odstupa od propisanih pravila ili procedura ili da neposredno ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja, vazduhoplovni inspektor dužan je da na licu mesta donese pismeno rešenje kojim imaocu dozvole zabranjuje rad i da u narednih 72 sata dostavi direktoru Direktorata obrazloženi pismeni predlog da se imaocu dozvole potpuno ili delimično suspenduje korišćenje dozvole.

Direktor Direktorata je dužan da o predlogu odluči u roku od pet dana od kada je primio predlog, inače se smatra da je zabrana rada prestala.

Sadržina i trajanje rešenja o suspenziji korišćenja dozvole

Član 185

Rešenjem o potpunoj suspenziji korišćenja dozvole zabranjuje se imaocu dozvole da koristi sva ovlašćenja koja su sadržana u dozvoli, a rešenjem o delimičnoj suspenziji korišćenja dozvole - da koristi samo određena ovlašćenja koja su sadržana u dozvoli.

Potpuna ili delimična suspenzija korišćenja dozvole traje najduže šest meseci, počev od dana kada je uručeno pismeno rešenje kojim je imaocu dozvole zabranjen rad.

Na rešenje o suspenziji korišćenja dozvole žalba nije dozvoljena.

Nalozi u rešenju o suspenziji korišćenja dozvole. Stavljanje van snage dozvole ili ovlašćenja

Član 186

Imaocu dozvole može rešenjem o suspenziji dozvole biti naloženo da ispuni odgovarajuće obaveze (da se dodatno obuči u centru za obuku vazduhoplovnog osoblja i da položi odgovarajući teorijski ili praktični deo ispita koji se inače polaže radi izdavanja dozvole, da vanredno proveri zdravstvenu sposobnost i sl.).

Potpuna ili delimična suspenzija korišćenja dozvole ukida se ako imalac dozvole, pre isteka suspenzije, ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem o suspenziji.

Direktorat stavlja van snage dozvolu ili pojedina ovlašćenja koja su sadržana u dozvoli ako imalac dozvole, do isteka suspenzije, ne ispuni obaveze koje su mu naložene rešenjem o suspenziji.

5. Obaveza vazduhoplovnog osoblja da nosi potrebne isprave

Član 187

Dok je na dužnosti, vazduhoplovno osoblje obavezno je da pri sebi ima dozvolu ili potvrdu o obučenosti, a letačko osoblje, kontrolori letenja i kabinsko osoblje i lekarsko uverenje.

Lice koje je na praktičnoj obuci dužno je da pri sebi ima ispravu kojom dokazuje da pohađa praktični deo obuke.

6. Zdravstvena sposobnost letačkog osoblja, kontrolora letenja i kabinskog osoblja

Dokazivanje zdravstvene sposobnosti

[ČLAN 52 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 188

Letačko osoblje, kontrolori letenja, studenti kontrolori letenja i kabinsko osoblje mogu da obavljaju poslove na koje su ovlašćeni samo ako zdravstvenu sposobnost dokažu odgovarajućim lekarskim uverenjem.

[Letačko osoblje, kontrolori letenja, studenti kontrolori letenja i pomoćno letačko osoblje (kabinsko osoblje) mogu da obavljaju poslove na koje su ovlašćeni samo ako zdravstvenu sposobnost dokažu lekarskim uverenjem odgovarajuće klase.]

Uslove pod kojima se ispituje zdravstvena sposobnost, postupak po kome se ona ispituje, vreme na koje se ona ispituje i klase i obrasce lekarskog uverenja propisuje Direktorat.

Ispitivanje zdravstvene sposobnosti i izdavanje lekarskih uverenja

[ČLAN 53 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 189

Zdravstvena sposobnost vazduhoplovnog osoblja iz člana 188. stav 1. ovog zakona utvrđuje se zdravstvenim pregledima koje obavljaju lekari i zdravstvene ustanove koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, koju izdaje Direktorat.

Ovlašćeni lekari i ovlašćene zdravstvene ustanove (vazduhoplovno-medicinski centri) obavljaju zdravstvene preglede, vrše ocenu zdravstvene sposobnosti i izdaju lekarska uverenja pod uslovima koje propisuje Direktorat.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, zdravstvena sposobnost padobranaca i pilota paraglajdera može se utvrditi i zdravstvenim pregledima propisanim za vozače motornih vozila.

[Član 189

Prvi lekarski pregled za utvrđivanje zdravstvene sposobnosti vrši vazduhoplovno medicinski centar ovlašćen od strane Direktorata.

Prvo lekarsko uverenje uvek izdaje Direktorat.

Svako sledeće lekarsko uverenje mogu izdavati lekari koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti koju izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Kada izda potvrdu o pravu ispitivanja zdravstvene sposobnosti zdravstvenoj ustanovi, Direktorat izdaje potvrde i jednom broju lekara koji rade u njoj, a koje sam odabere.]

Evidencija zdravstvenih ustanova i lekara

Član 190

Evidenciju zdravstvenih ustanova i lekara koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti vodi Direktorat.

Direktorat propisuje sadržinu i način vođenja evidencije zdravstvenih ustanova i lekara.

Podzakonski propis

Član 191

Uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage potvrda o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, vreme na koje se potvrda izdaje i obrazac potvrde propisuje Direktorat.

[ČLAN 54 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti

Član 192

Lice koje nije zadovoljno ocenom svoje zdravstvene sposobnosti može da podnese zahtev za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti Direktoratu, koji obrazuje drugostepenu lekarsku komisiju sastavljenu od nezavisnih stručnjaka.

Zahtev za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana kada lice primi akt o oceni zdravstvene sposobnosti.

Za postupanje po zahtevu za drugostepeno razmatranje zdravstvene sposobnosti plaća se taksa Direktoratu.

[Dodatno razmatranje zdravstvene sposobnosti

Član 192

Lice koje nije zadovoljno izdatim lekarskim uverenjem, može da izjavi žalbu lekarskoj komisiji koju obrazuje direktor Direktorata, s liste stručnjaka - lekara koji imaju potvrdu o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti, a u radu komisije ne mogu učestvovati lekari koji su izdali to uverenje.

Žalba može da se izjavi u roku od 15 dana od kada lice primi akt o zdravstvenoj sposobnosti.]

7. Provera psihofizičkog stanja vazduhoplovnog osoblja

Član 193

Prilikom obavljanja svojih poslova vazduhoplovno osoblje ne sme da bude pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci niti u psihofizičkom stanju koje ga onemogućava da pravilno obavlja svoje poslove.

Psihofizičko stanje vazduhoplovnog osoblja proverava lice koje ovlasti poslodavac vazduhoplovnog osoblja, pre nego što vazduhoplovno osoblje počne da obavlja poslove, kao i tokom obavljanja poslova, na način koji ne ometa njihov rad.

8. Posada vazduhoplova

Sastav i broj članova posade vazduhoplova

[ČLAN 55 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 194

Posadu vazduhoplova čine lica koja obavljaju pojedine stručne poslove u vezi s letom vazduhoplova i sastoji se od letačke posade, kabinske posade i dodatnih članova posade.

[Posadu vazduhoplova čine lica koja obavljaju pojedine stručne poslove u vezi s letom vazduhoplova i sastoji se od letačkog i pomoćnog letačkog osoblja (kabinskog osoblja).]

Broj članova i sastav posade vazduhoplova utvrđen je potvrdom o tipu vazduhoplova, priručnikom za upravljanje vazduhoplovom, operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova i propisom Direktorata.

Prava i obaveze posade vazduhoplova određeni su operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova.

Pilot vazduhoplova

Član 195

Pilot vazduhoplova je član posade vazduhoplova koji upravlja vazduhoplovom ili učestvuje u upravljanju vazduhoplovom.

Pilot koji je u višečlanoj posadi vazduhoplova ovlašćen da upravlja vazduhoplovom može odrediti da vazduhoplovom upravlja drugi pilot koji je na to ovlašćen, ako je član posade.

[ČLAN 56 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Starosna granica za obavljanje poslova pilota u javnom avio-prevozu

Član 196

Lice koje je navršilo 60 godina života može da obavlja poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu samo:

1) ako je član višečlane posade;

2) ako je taj pilot jedini član posade koji je navršio 60 godina života.

Lice koje je navršilo 65 godina života ne može da obavlja poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu.

[Starosna granica za obavljanje poslova pilota u komercijalnoj delatnosti

Član 196

Lice koje je navršilo 65 godina života ne sme da bude pilot vazduhoplova koji je namenjen za obavljanje komercijalne delatnosti.

Pilot koji je stariji od 60 godina života sme da bude pilot vazduhoplova koji je namenjen za obavljanje komercijalne delatnosti ako je jedini pilot stariji od 60 godina života u višečlanoj posadi.

U višečlanoj posadi vazduhoplova koji je namenjen za obavljanje komercijalne delatnosti može biti samo jedan pilot koji je stariji od 60 godina života.]

Vođa vazduhoplova

Član 197

Vođa vazduhoplova je pilot koji, po pravilu, upravlja vazduhoplovom i odgovara za let u celini.

Odgovornost vođe vazduhoplova počinje kad se preuzmu dokumenta o utovarenom prtljagu, pošti ili robi ili kad se jedno ili više lica ukrca u vazduhoplov s namerom da leti, a okončava se kad se sva lica iskrcaju, a dokumenta o prtljagu, pošti ili robi predaju službama na aerodromu odredišta.

Vođu vazduhoplova određuje korisnik vazduhoplova za svaki let ili deo leta.

Vođa vazduhoplova može ovlastiti člana posade vazduhoplova da ga menja dok se on ne nalazi u vazduhoplovu koji je na zemlji.

Vođa vazduhoplova predstavlja korisnika vazduhoplova.

Dužnosti vođe vazduhoplova, članova posade i drugih lica

[ČLAN 57 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 198

Vođa vazduhoplova dužan je da pre leta proveri da li su vazduhoplov i posada spremni za let, da li se u vazduhoplovu nalaze sve potrebne isprave i knjige i da preduzme mere koje su određene operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova.

Članovi posade vazduhoplova i druga lica dužni su da se povinuju naređenjima vođe vazduhoplova.

Ako je ugrožena bezbednost leta vazduhoplova, vođa vazduhoplova može uskratiti ukrcavanje članu posade ili drugom licu, zabraniti utovar prtljaga, pošte ili robe, zahtevati iskrcavanje ili istovar.

Ako je ugrožena bezbednost leta ili obezbeđivanje vazduhoplova, vođa vazduhoplova ovlašćen je da preduzme sve mere koje su potrebne da bi se održala bezbednost leta i obezbeđivanje vazduhoplova, [.] u skladu sa propisom koji donosi Direktorat.

[ČLAN 58 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Radno vreme, vreme letenja, odmor i slobodni dani članova posade vazduhoplova

Član 199

Radno vreme člana posade vazduhoplova u komercijalnom letenju ne može da bude duže od:

1) 60 sati u sedam uzastopnih kalendarskih dana;

2) 110 sati u 14 uzastopnih kalendarskih dana;

3) 190 sati u 28 uzastopnih kalendarskih dana;

4) 2.000 sati u jednoj kalendarskoj godini.

Vreme letenja člana posade vazduhoplova u komercijalnom letenju ne može da bude duže od:

1) 100 sati u 28 uzastopnih kalendarskih dana;

2) 900 sati u jednoj kalendarskoj godini;

3) 1.000 sati u 12 uzastopnih kalendarskih meseci.

Član posade vazduhoplova u komercijalnom letenju ima pravo na plaćeni godišnji odmor u trajanju od najmanje 28 kalendarskih dana.

Operater vazduhoplova je dužan da članu posade vazduhoplova u komercijalnom letenju obezbedi odmor u trajanju od:

1) najmanje 36 sati neprekidno (uključujući dve lokalne noći i lokalni dan), pri čemu između dva uzastopna odmora ne sme da prođe više od 168 sati;

2) najmanje sedam lokalnih dana u kalendarskom mesecu, koji mogu da obuhvate odmor iz tačke 1) ovog stava;

3) najmanje 96 lokalnih dana u svakoj kalendarskoj godini, koji mogu da obuhvate odmor iz tačke 2) ovog stava.

Bliže uslove u pogledu radnog vremena, vremena letenja, trajanja letačke dužnosti, odmora i slobodnih dana članova posade vazduhoplova propisuje Direktorat.

Operater vazduhoplova u komercijalnom letenju je dužan da obezbedi poštovanje odredbi o radnom vremenu, vremenu letenja, trajanju letačke dužnosti, odmoru i slobodnim danima članova posade vazduhoplova, kao i da vodi evidenciju o tome.

[Radno vreme članova posade u komercijalnim delatnostima i kontrolora letenja

Član 199

Radno vreme članova posade u redovnom avio-prevozu i drugim komercijalnim delatnostima, dužina vremena leta, vreme na koje se član posade oslobađa svih dužnosti i dežurstava, odmore članova posade u redovnom avio-prevozu i drugim komercijalnim delatnostima i plaćeno odsustvo letačkog osoblja radi održavanja psihofizičke kondicije bliže propisuje ministar nadležan za poslove saobraćaja.

Propisom ministra nadležnog za poslove saobraćaja određuje se i radno vreme kontrolora letenja na operativnom radnom mestu i pravo kontrolora letenja na plaćeno odsustvo radi održavanja psihofizičke kondicije.]

[ČLAN 59 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Radno vreme i pravo na plaćeno odsustvo kontrolora letenja

Član 199a

Radno vreme kontrolora letenja ne može da bude duže od 40 sati nedeljno, s tim da u toku 30 uzastopnih kalendarskih dana ne može da iznosi više od 160 sati.

Kontrolor letenja ima pravo na 15 kalendarskih dana posebnog plaćenog odsustva (rekreativni odmor) u toku kalendarske godine, radi održavanja psihofizičke kondicije.

Trajanje smena u toku radnog dana, trajanje neprekidnog rada i dužina dnevnog odmora kontrolora letenja određuju se propisom Direktorata.

Pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi dužan je da obezbedi poštovanje odredbi o radnom vremenu, trajanju smena u toku radnog dana, trajanju neprekidnog rada i dužini dnevnog odmora kontrolora letenja.

Glava deveta

ZAŠTITA OD BUKE I EMISIJE IZDUVNIH GASOVA

Zaštita životne sredine

Član 200

Vazduhoplovni subjekti obavezni su da preduzimaju mere zaštite životne sredine od buke vazduhoplova i ostalih eksternih faktora koji utiču na buku, a posledica su obavljanja delatnosti i pružanja usluga u vazduhoplovstvu.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine propisuje postupke za smanjivanje buke pri poletanju i sletanju vazduhoplova, u skladu sa međunarodnim standardima.

Dužnost operatera aerodroma

Član 201

Operater aerodroma dužan je da obezbedi da se pri korišćenju aerodroma primenjuju mere zaštite životne sredine, prema ovom zakonu i propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Dopušteni nivoi buke i emisije izduvnih gasova na aerodromima

Član 202

Emitovanje buke i emitovanje izduvnih gasova na aerodromima i u njihovoj okolini ne mogu biti iznad propisanih graničnih vrednosti.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine propisuje dopuštene nivoe emisije buke na aerodromima, dopuštene nivoe emisije izduvnih gasova na aerodromima, način praćenja emisije i operativna ograničenja na pojedinim tačkama aerodroma, kao i mere za smanjenje emisije izduvnih gasova.

Korisnici vazduhoplova plaćaju naknadu za zaštitu životne sredine od buke i emisije izduvnih gasova vazduhoplova.

Sredstva ostvarena od naknade iz stava 3. ovog člana u visini od 60% prihod su operatera aerodroma, a u visini od 40% prihod su budžeta Republike Srbije i koriste se namenski preko Fonda za zaštitu životne sredine.

Operater aerodroma namenski koristi sredstva od naknade za sprovođenje odgovarajućih mera zaštite, za smanjenje štetnih efekata buke i emisije izduvnih gasova, otklanjanje štetnih posledica propisanih ovim zakonom i propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine.

Fond za zaštitu životne sredine namenski koristi sredstva od naknade za izradu strateških karata buke i akcionih planova zaštite od buke vazdušnog saobraćaja u životnoj sredini.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine propisuje visinu naknade za zaštitu životne sredine od buke i emisije izduvnih gasova vazduhoplova.

Merenje buke i područje zaštite od buke

[ČLAN 60 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 203

Operateri [opšteg aerodroma i] aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz na kojima je tokom prethodne godine obavljeno više od 50.000 poletanja i sletanja vazduhoplova i operater mešovitog aerodroma, na kome lete vojni i mlazni vazduhoplovi dužan je da obezbedi stalno merenje buke koja se na aerodromu i njegovoj okolini stvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova.

Rezultati merenja buke koriste se za izradu strateških karata buke i akcionih planova za zaštitu životne sredine od buke i vibracija vazdušnog saobraćaja u životnoj sredini i za određivanje područja zaštite od buke u kojima buka od vazduhoplova prelazi dopušteni nivo.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zaštite životne sredine propisuje postupak merenja buke na aerodromima.

Glava deseta

UDESI I OZBILJNE NEZGODE VAZDUHOPLOVA

Pojam udesa i ozbiljne nezgode

Član 204

Udes vazduhoplova je događaj koji je povezan s korišćenjem vazduhoplova i koji se desio, ako je reč o vazduhoplovu sa posadom, od ukrcavanja lica u vazduhoplov radi nameravanog leta do iskrcavanja lica iz vazduhoplova, ili, ako je reč o vazduhoplovu bez posade, od trenutka kada je vazduhoplov spreman da se pokrene u svrhu leta do trenutka kada se zaustavi na kraju leta i kada se ugasi osnovna pogonska grupa, pri čemu je nastala bilo koja od sledećih posledica:

1) smrt ili teška telesna povreda lica usled boravka u vazduhoplovu, direktnog kontakta s delom vazduhoplova, uključujući i delove koji su se odvojili od vazduhoplova, ili usled direktne izloženosti izduvnom mlazu mlaznog motora, izuzev kada su smrt ili teška telesna povreda nastupili kao posledica prirodnih uzroka, samopovređivanja, kada su ih prouzrokovala druga lica ili kada su zadesili "slepe putnike" koji su se skrivali izvan delova koji su na raspolaganju putnicima i posadi;

2) oštećenje vazduhoplova, otkaz njegove strukture koji negativno deluje na jačinu strukture ili karakteristike leta vazduhoplova ili zahteva veću popravku ili zamenu oštećene komponente, izuzev otkaza ili oštećenja motora kada je oštećenje ograničeno na jedan motor (uključujući njegove kapotaže ili agregate) ili izuzev oštećenja elisa, krajeva krila, antena, sondi, lopatica, guma, kočnica, točkova, aerodinamičke oplate, panela, vrata stajnog trapa, vetrobrana, oplate vazduhoplova (kao što su mala udubljenja ili mali otvori) ili manjih oštećenja na lopaticama glavnog rotora ili na lopaticama repnog rotora, stajnog trapa i onih oštećenja koja su nastala dejstvom grada ili udarom ptica (uključujući i rupe na radarskoj kupoli);

3) vazduhoplov je nestao ili mu nije moguće prići.

Ozbiljna nezgoda je nezgoda koja obuhvata okolnosti koje ukazuju da je postojala velika verovatnoća da dođe do udesa i povezana je sa korišćenjem vazduhoplova, a desila se, ako je reč o vazduhoplovu sa posadom, od ukrcavanja lica u vazduhoplov radi nameravanog leta do iskrcavanja lica iz vazduhoplova, ili, ako je reč o vazduhoplovu bez posade, od trenutka kada je vazduhoplov spreman da se pokrene u svrhu leta do trenutka kada se zaustavi na kraju leta i kada se ugasi osnovna pogonska grupa.

Vlasnik, kao i korisnik vazduhoplova koji je učestvovao u udesu ili ozbiljnoj nezgodi, član posade, svako lice koje učestvuje u održavanju, projektovanju, proizvodnji tog vazduhoplova ili u obuci njegove posade, svako lice koje je učestvovalo u pružanju tom vazduhoplovu usluga kontrole letenja, informisanja vazduhoplova u letu ili aerodromskih usluga, kao i zaposleni u Direktoratu, ukoliko imaju saznanja da se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda u obavezi su da o tome, bez odlaganja, obaveste Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda.

Istraživanje i analiza udesa i ozbiljne nezgode vazduhoplova

Član 205

Svaki udes i ozbiljna nezgoda vazduhoplova svestrano moraju da se istraže i analiziraju da bi se utvrdile činjenice pod kojima su se desili, ako je moguće otkrili njihovi uzroci i potom preduzele mere kojima se sprečavaju novi udesi i nove ozbiljne nezgode.

Istraživanje i otkrivanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova nema za cilj utvrđivanje krivične, privrednoprestupne, prekršajne, disciplinske, građanskopravne ili neke druge odgovornosti za udes i ozbiljnu nezgodu.

Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda

Član 206

Za obavljanje stručnih poslova koji se odnose na organizaciju i sprovođenje bezbednosnog istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda civilnih vazduhoplova, kao i za prikupljanje i analizu podataka od značaja za vazduhoplovnu bezbednost i predlaganje mera za sprečavanje novih udesa, obrazuje se Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda (u daljem tekstu: Centar za istraživanje), kao posebna organizacija.

Centar za istraživanje deluje samostalno ili u saradnji sa telima nadležnim za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda drugih država, ako je to predviđeno potvrđenim međunarodnim ugovorom.

Glavni istražitelj

Član 207

Centrom za istraživanje rukovodi Glavni istražitelj koji ima položaj direktora posebne organizacije.

Glavnog istražitelja postavlja Vlada na pet godina, na predlog predsednika Vlade iz reda lica koja ispunjavaju uslove za zaposlenje u državnim organima, imaju visoko obrazovanje, odgovarajuću stručnost za obavljanje istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda i najmanje devet godina radnog iskustva u oblasti vazduhoplovstva.

Glavni istražitelj odgovoran je za svoj rad predsedniku Vlade.

Glavni istražitelj ima zamenika koga postavlja Vlada na pet godina, na predlog Glavnog istražitelja, i koji ima položaj zamenika direktora posebne organizacije.

Na uslove za postavljenje zamenika Glavnog istražitelja primenjuju se odredbe ovog zakona koje se odnose na Glavnog istražitelja.

Prestanak dužnosti Glavnog istražitelja

Član 208

Glavnom istražitelju prestaje dužnost kada protekne vreme na koje je postavljen, ako podnese ostavku ili ako bude razrešen.

Glavni istražitelj razrešava se ako nesavesno obavlja svoju dužnost, ako je osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo delo koje ga čini nedostojnim dužnosti Glavnog istražitelja ili ako povredi propise kojima se uređuje sprečavanje sukoba interesa pri vršenju javnih funkcija.

Komisija za istraživanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova

Član 209

Istraživanje svakog udesa i svake ozbiljne nezgode vrši Komisija za istraživanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova (u daljem tekstu: Komisija).

Komisiju obrazuje Glavni istražitelj s liste stručnjaka (iz reda pilota, vazduhoplovnih inženjera, kontrolora letenja, meteorologa, lekara, pravnika i drugih lica iz vazduhoplovstva) koju, na predlog Glavnog istražitelja, za svaku kalendarsku godinu utvrđuje i objavljuje Vlada, vodeći računa o njihovim stručnim, moralnim i psihofizičkim sposobnostima za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda i o njihovom iskustvu u istraživanju udesa i ozbiljnih nezgoda.

Broj članova i sastav Komisije zavise od težine, vrste i obima udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova.

Komisija je samostalna u radu i funkcionalno nezavisna od bilo koga čiji interesi mogu biti suprotni zadacima i ovlašćenjima Komisije.

Niko ne sme da ograniči sadržinu i obim istraživanja, da utiče na sadržinu ili obim prethodnog, privremenog ili završnog izveštaja o istraživanju udesa ili ozbiljne nezgode vazduhoplova ili na sadržinu i obim bezbednosnih preporuka Komisije.

Udes i ozbiljna nezgoda stranog vazduhoplova

Član 210

Ako strani vazduhoplov pretrpi udes ili ozbiljnu nezgodu u Republici Srbiji, Glavni istražitelj o tome obaveštava nadležni organ države u kojoj je vazduhoplov registrovan, države korisnika vazduhoplova, države proizvođača vazduhoplova, države projektovanja vazduhoplova i nadležne organe država čiji su se državljani nalazili u vazduhoplovu.

Ovlašćeni predstavnici nadležnih organa država koji se obaveštavaju o udesu ili ozbiljnoj nezgodi mogu da učestvuju u radu Komisije.

Odnos sa istražnim organima

Član 211

Istražni organi ne smeju da ometaju Komisiju da istražuje udes i ozbiljnu nezgodu.

Komisija je dužna da istražnom organu, na njegov zahtev, pruži svu potrebnu tehničku pomoć.

Ovlašćenja u istraživanju udesa i ozbiljne nezgode

Član 212

Dok istražuju udes i ozbiljnu nezgodu, Glavni istražitelj i članovi Komisije ovlašćeni su da:

1) odmah slobodno pristupe mestu udesa i ozbiljne nezgode i vazduhoplovu, njegovoj sadržini ili olupini;

2) bez odlaganja obezbede dokazni materijal i kontrolisano uklone ostatke ili delove vazduhoplova, radi obavljanja potrebnih ispitivanja i analiza;

3) odmah neposredno pristupe uređajima za snimanje leta i da koriste njihovu sadržinu, kao i sadržinu drugih snimljenih materijala;

4) zahtevaju pregled tela žrtava i obave neposredan uvid u rezultate pregleda tela žrtava ili rezultate ispitivanja uzoraka uzetih s tela žrtava;

5) zahtevaju obavljanje lekarskog pregleda lica koja su učestvovala u operacijama vazduhoplova i da obave neposredan uvid u rezultate pregleda ili u rezultate ispitivanja uzoraka uzetih od njih;

6) uzmu izjave od svedoka udesa ili ozbiljne nezgode i da zahtevaju dostavljanje informacija ili dokaza koji su relevantni za istraživanje udesa i ozbiljne nezgode;

7) slobodno pristupe relevantnim dokumentima i informacijama koje poseduju vlasnik, korisnik, proizvođač vazduhoplova, imalac potvrde o tipu, nadležna organizacija za održavanje vazduhoplova, centar za obuku, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, operateri aerodroma i Direktorat.

Obezbeđivanje mesta udesa ili ozbiljne nezgode

Član 213

Vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegovi delovi ne smeju da se uklone s mesta udesa pre no što se obezbedi očuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode i pribavi saglasnost Glavnog istražitelja i, ako postoji osnovana sumnja da je učinjeno krivično delo - istražnog organa.

Pomeranje vazduhoplova koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu dozvoljeno je samo ako je to neophodno radi spasavanja lica, prtljaga i robe, otklanjanja opasnosti od požara ili drugih opasnosti ili ako vazduhoplov ometa bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja.

Korisnik vazduhoplova dužan je da po okončanju istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov i njegove delove.

Završni izveštaj o udesu ili ozbiljnoj nezgodi

Član 214

Komisija je dužna da istraži udes ili ozbiljnu nezgodu, da se postara da otkrije uzrok udesa ili ozbiljne nezgode, da otkrije njihove posledice i da utvrdi sve činjenice koje su u vezi s udesom ili ozbiljnom nezgodom.

Komisija je dužna da o rezultatima svog istraživanja sačini završni izveštaj, da ga dostavi Vladi i da, ako je potrebno, u izveštaju predloži mere kojima se sprečavaju novi udesi ili ozbiljne nezgode i da o merama obavesti Direktorat.

Komisija je dužna da o predloženim merama obavesti lica, organizacije i organe koji su obuhvaćeni merama, a oni su dužni da predložene mere razmotre i da o tome šta su preduzeli obaveste Komisiju i Direktorat.

Završni izveštaj Komisije mora biti dostupan javnosti, ali ne i identitet lica koja su učestvovala u udesu ili ozbiljnoj nezgodi.

Mešovita civilno-vojna komisija

Član 215

Ako su u udesu ili ozbiljnoj nezgodi učestvovali civilni i domaći ili strani vojni vazduhoplov, udes ili ozbiljnu nezgodu istražuje mešovita civilno-vojna komisija.

Polovinu članova u mešovitu civilno-vojnu komisiju imenuje Glavni istražitelj sa liste stručnjaka iz člana 209. zakona, a drugu polovinu članova imenuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Mešovitoj civilno-vojnoj komisiji predsedava Glavni istražitelj.

Posebna komisija

Član 216

Udes ili ozbiljnu nezgodu u kojoj su učestvovali domaći ili strani vojni vazduhoplovi istražuje posebna komisija.

Predsednika i članove posebne komisije imenuje ministar nadležan za poslove odbrane.

Podzakonski propisi

Član 217

Uslove pod kojima se imenuje Komisija, način njenog rada i način istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda bliže se uređuju propisom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Uslove pod kojima se imenuje mešovita civilno-vojna komisija, način njenog rada i način istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda bliže se uređuju propisom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja uz saglasnost ministra za poslove odbrane.

Imenovanje posebne komisije i način njenog rada bliže se uređuju propisom ministra nadležnog za poslove odbrane.

Glava jedanaesta

OLAKŠICE

Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobraćaju

Član 218

Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobraćaju čini skup mera, aktivnosti i tehnoloških postupaka kojima se olakšava obavljanje međunarodnog javnog avio-prevoza i ubrzavaju protok putnika, prtljaga, pošte i robe.

Nacionalnim programom za olakšice u vazdušnom saobraćaju utvrđuju se državni organi, organizacije, pravna lica, operateri aerodroma, avio-prevozioci i drugi subjekti koji sprovode program i određuju njihove obaveze i odgovornosti u sprovođenju programa.

Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobraćaju donosi Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Nacionalni komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju

Član 219

Radi koordinacije sprovođenja Nacionalnog programa za olakšice u vazdušnom saobraćaju i davanja preporuka za unapređenje mera predviđenih programom, Vlada osniva Nacionalni komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju, kao povremeno radno telo Vlade.

Za članove Nacionalnog komiteta za olakšice u vazdušnom saobraćaju Vlada imenuje predstavnike ministarstava nadležnih za poslove saobraćaja, spoljnih poslova, unutrašnjih poslova, finansija, carine, poljoprivrede, turizma, zdravlja i zaštite životne sredine, predstavnike Direktorata i predstavnike operatera aerodroma i avio-prevozilaca.

Rad Nacionalnog komiteta za olakšice u vazdušnom saobraćaju bliže se uređuje propisom Vlade, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Glava dvanaesta

OBEZBEĐIVANJE U VAZDUHOPLOVSTVU

Pojam obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i radnje nezakonitog ometanja

Član 220

Obezbeđivanje u vazduhoplovstvu je skup mera i ljudskih i materijalnih potencijala kojima se vazduhoplovstvo obezbeđuje od radnji nezakonitog ometanja.

Kao radnje nezakonitog ometanja naročito se smatraju: nasilje protiv lica u vazduhoplovu u letu, ako ono može da ugrozi bezbednost vazduhoplova; uništenje vazduhoplova koji se koristi u vazdušnom saobraćaju ili takvo nanošenje štete vazduhoplovu koje bi moglo da vazduhoplov učini nesposobnim za let ili da ugrozi bezbednost leta; postavljanje naprave ili materije na vazduhoplov u upotrebi, kojima vazduhoplov može biti uništen ili kojima bi mogla da se prouzrokuje šteta koja bi vazduhoplov učinila nesposobnim za let ili ugrozila bezbednost leta; uništenje ili oštećenje tehničkih sistema vazdušnog saobraćaja ili ometanje njihovog rada, ako to može da ugrozi bezbednost vazduhoplova u letu; davanje lažnih obaveštenja kojima se ugrožava bezbednost vazduhoplova u letu; nezakonita i namerna upotreba bilo koje naprave, materije ili oružja za izvršenje dela nasilja protiv lica na aerodromu koje ima ili može da ima za posledicu tešku telesnu povredu ili smrt lica ili koje za posledicu može da ima uništenje ili teško oštećenje objekata, opreme ili sredstava na aerodromu ili vazduhoplova van upotrebe koji se na njemu nalazi, ako se time ugrožava ili može da se ugrozi bezbednost na aerodromu.

Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu

[ČLAN 61 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 221

U cilju primene standarda u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, donosi Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu utvrđuje: mere i postupke kojima se omogućava obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, naročito sprečavanje različitih oblika radnji nezakonitog ometanja i obaveze državnih organa i drugih subjekata koje se odnose na sprovođenje mera obezbeđivanja; plan za delovanje u vanrednim situacijama; način određivanja kontrolisanih i obezbeđivano-restriktivnih zona na aerodromima i uslove za ulazak u te zone i kretanje u njima; kontrolu načina na koji se preduzimaju mere obezbeđivanja; kontrolu efikasnosti mera obezbeđivanja; obuku u oblasti obezbeđivanja; uslove koje moraju da ispune sva lica koja obavljaju pregled obezbeđivanja; uslove koje mora da ispuni oprema za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu; način određivanja kritičnih objekata, delova infrastrukture i sistema koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva, zaštitu od elektronskih pretnji, kao i alternativne mere koje su dužni da primenjuju operateri aerodroma koji poseduju dozvolu za korišćenje, a na kojima se obavlja javni avio-prevoz.

[Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu određuju se mere i postupci kojima se omogućava obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, naročito sprečavanje različitih oblika radnji nezakonitog ometanja, obaveze državnih organa i drugih subjekata koje se odnose na sprovođenje mera obezbeđivanja, delovanje u vanrednim situacijama, određivanje obezbeđivano-restriktivnih zona na aerodromima i uslovi za ulazak u njih i kretanje u njima, kontrola načina na koji se preduzimaju mere obezbeđivanja, kontrola efikasnosti mera obezbeđivanja, obuka za sprovođenje obezbeđivanja i uslovi koje moraju da ispune sva lica koja obavljaju pregled obezbeđivanja.]

Na osnovu Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu Direktorat donosi Program za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i Program obuke u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Nacionalni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, Program za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i Program obuke u oblasti obezbeđivanja u vazduhoplovstvu sprovodi Direktorat.

Nacionalni komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu

Član 222

Radi usklađivanja delovanja organa i organizacija koje sprovode mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu i davanja preporuka kako da se one poboljšavaju, Vlada obrazuje Nacionalni komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao povremeno radno telo Vlade.

Sastav i način rada Nacionalnog komiteta za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu propisuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja.

Aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu

[ČLAN 62 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 223

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma dužan je da obrazuje Aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, da bi koordinirao sprovođenje mera obezbeđivanja utvrđenih Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu koji sačini operater aerodroma, kao i da bi predlagao nove mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

[Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma dužan je da na aerodromu obrazuje Aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, da bi sprovodio i koordinirao mere obezbeđivanja na koje je ovlašćen Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu koji sačini operater aerodroma.]

Za članove Aerodromskog komiteta za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu imenuju se predstavnici svih subjekata koji su uključeni u sprovođenje mera obezbeđivanja na aerodromu.

Programi za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu

[ČLAN 63 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 224

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma, pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja, avio-prevozioci, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, kao i drugi subjekti određeni Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, dužni su da, u skladu s tim programom, sačine i primenjuju sopstvene programe za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Programi iz stava 1. ovog člana se primenjuju kada ih odobri Direktorat.

Strani avio-prevozilac koji obavlja s Republikom Srbijom redovni međunarodni javni avio-prevoz ili seriju čarter letova u međunarodnom javnom avio-prevozu dužan je da, pre stupanja na snagu reda letenja za svaki saobraćajni period, podnese Direktoratu svoj program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, kao i odobrenje tog programa izdato od strane nadležnog organa države avio-prevozioca.

Program iz stava 3. ovog člana prihvata se bez vođenja postupka za odobravanje, ako ga je odobrio nadležni organ države avio-prevozioca, osim u slučaju kada je neophodno da avio-prevozilac, u skladu s Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, dopuni svoj program za obezbeđivanje izradom lokalnih procedura.

Operater aerodroma koji poseduje dozvolu za korišćenje, a na kojem se obavlja javni avio prevoz, dužan je da izradi, ažurira i primenjuje procedure za primenu mera obezbeđivanja.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje odobrenja na program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i za njegove izmene ili dopune plaća se taksa Direktoratu.

[Član 224

Operater aerodroma, pružaoci usluga zemaljskog opsluživanja, domaći i strani avio-prevozilac, pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi, kao i drugi subjekti određeni Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, dužni su, u skladu sa tim programom, da sačine i primenjuju sopstvene programe za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu primenjuje se kad ga odobri Direktorat.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje odobrenja na program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i za njegove izmene ili dopune plaća se naknada Direktoratu.]

[ČLAN 64 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Kontrolisana i obezbeđivano-restriktivna zona aerodroma i mere zaštite aerodroma

Član 225

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma dužan je da, po pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i posebne organizacije nadležne za bezbednosno-informativne poslove, odredi kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu, službene prolaze i prolaze za putnike i da za to pribavi saglasnost Direktorata.

Operater aerodroma iz stava 1. ovog člana je dužan da obeleži službene prolaze i prolaze za putnike i da postavi odgovarajuće znake obaveštenja, upozorenja ili zabrane neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu.

Operater aerodroma koji poseduje dozvolu za korišćenje, a na kojem se obavlja javni avio prevoz, dužan je da, na osnovu pojedinačne bezbednosne procene rizika odredi kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ili postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma.

Bezbednosnu procenu rizika iz stava 3. ovog člana operater aerodroma pribavlja od ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove i posebne organizacije nadležne za bezbednosno-informativne poslove.

Kontrola pristupa. Pregled obezbeđivanja

Član 226

Na aerodromu čiji operater poseduje sertifikat aerodroma obavlja se kontrola pristupa lica i vozila u kontrolisanu zonu aerodroma i u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma.

Pored kontrole pristupa, na ulazu u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ili unutar ove zone obavlja se i pregled obezbeđivanja svih putnika i njihovog ručnog prtljaga, lica koja nisu putnici i stvari koje ona nose sa sobom, predatog prtljaga, robe i pošte, zaliha namenjenih potrošnji na aerodromu, zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, materijala i pošte avio-prevozioca, kao i pregled vozila.

Kontrolu pristupa i pregled obezbeđivanja vrši operater aerodroma ili pravno lice koje sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o obavljanju tih poslova.

Pregled obezbeđivanja iz stava 2. ovog člana se obavlja uz neposredan nadzor ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, koje obavlja i dodatni pregled obezbeđivanja ako za takvim pregledom postoji potreba.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, pregled obezbeđivanja nije obavezno vršiti:

1) za robu i poštu za koje je avio-prevozilac, regulisani agent ili poznati pošiljalac primenio kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;

2) za zalihe namenjene potrošnji na aerodromu za koje je poznati snabdevač tih zaliha primenio kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;

3) za zalihe namenjene potrošnji tokom leta za koje je avio-prevozilac ili regulisani snabdevač tih zaliha primenio kontrole obezbeđivanja iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu;

4) za predati prtljag koji nakon dolaska do odredišta nastavlja let ka sledećem odredištu, pod drugim brojem leta, drugim vazduhoplovom, odnosno transferni predati prtljag i u drugim slučajevima predviđenim u Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.

Ne dozvoljava se ulazak u obezbeđivano-restriktivnu zonu licu koje odbije pregled obezbeđivanja, kao i licu za koje osoblje koje obavlja pregled obezbeđivanja ima osnovanu sumnju u pogledu njegovih namera, njegovog prtljaga ili stvari koje nosi sa sobom.

Na aerodromu čiji operater poseduje dozvolu za korišćenje, a na kojem se obavlja javni avio-prevoz, obavlja se kontrola pristupa lica i vozila u kontrolisanu zonu aerodroma i u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma, kao i pregled obezbeđivanja na osnovu pojedinačne bezbednosne procene rizika iz člana 225. stav 3. ovog zakona.

Dozvola za obavljanje kontrole pristupa i pregleda obezbeđivanja

Član 227

Za obavljanje kontrole pristupa i pregleda obezbeđivanja operater aerodroma ili pravno lice koje sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o obavljanju kontrole pristupa i pregleda obezbeđivanja mora da poseduje dozvolu koju izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta potrebno je odobrenje koje izdaje Direktorat.

Uslovi pod kojima se izdaje, menja, produžava važenje, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za obavljanje kontrole pristupa i pregleda obezbeđivanja, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole, kao i uslovi za izdavanje odobrenja za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za obavljanje kontrole pristupa i pregleda obezbeđivanja, kao i za izdavanje odobrenja za sticanje statusa regulisanog agenta, poznatog pošiljaoca i regulisanog snabdevača zaliha namenjenih potrošnji tokom leta, plaća se taksa Direktoratu.

Obaveze operatera aerodroma

Član 228

Operater aerodroma koji poseduje sertifikat aerodroma obavlja pregled i zaštitu objekata, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu i dužan je da obezbedi: prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja; uslove za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma; odgovarajuće prostorije i tehničku opremu za obavljanje pregleda obezbeđivanja, kao i odgovarajući prostor za uništavanje otkrivenih eksplozivnih, zapaljivih ili opasnih materija.

Za operatera aerodroma koji poseduje dozvolu za korišćenje, obaveze iz stava 1. ovog člana određuju se na osnovu pojedinačne bezbednosne procene rizika iz člana 225. stav 3. ovog zakona.

Pregled obezbeđivanja vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja, kao i uklanjanje otkrivenih eksplozivnih, zapaljivih ili opasnih materija obavlja ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.

Uslovi za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma i uslovi koje moraju da ispune prostorije i tehnička oprema za obavljanje pregleda obezbeđivanja i prostor za uništavanje otkrivenih eksplozivnih, zapaljivih ili opasnih materija, se određuju propisom koji donosi Direktorat.

[Obezbeđivano-restriktivna zona aerodroma

Član 225

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma dužni su da odrede obezbeđivano-restriktivnu zonu, službene prolaze i prolaze za putnike i da za to pribave prethodnu saglasnost Direktorata.

Obezbeđivano-restriktivna zona aerodroma je kontrolisana zona aerodroma u koju je, radi obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, ograničen pristup lica, vozila i opreme.

Pregled obezbeđivanja

Član 226

Na aerodromima koji se koriste za javni avio-prevoz i na opštim aerodromima obavezno se obavlja pregled obezbeđivanja putnika, ručnog prtljaga, predatog prtljaga, robe i pošte i kontroliše pristup lica i vozila u obezbeđivano-restriktivnu zonu (u daljem tekstu: pregled obezbeđivanja).

Pregled obezbeđivanja obavlja operater aerodroma ili pravno lice koje sa operaterom aerodroma zaključi ugovor o obavljanju pregleda obezbeđivanja, uz neposredan nadzor ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Za obavljanje pregleda obezbeđivanja potrebna je dozvola koju izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Podzakonski propis

Član 227

Mere obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, način na koji se obavlja pregled obezbeđivanja, uslove pod kojima se izdaje, menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola za obavljanje pregleda obezbeđivanja, vreme na koje se dozvola izdaje i obrazac dozvole bliže se određuju propisom Direktorata.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za obavljanje pregleda obezbeđivanja plaća se naknada Direktoratu.

Obaveze operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operatera opšteg aerodroma

Član 228

Operater aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz i operater opšteg aerodroma dužni su da obezbede prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja; uslove za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma; odgovarajuće prostorije za sprovođenje pregleda obezbeđivanja i tehničku opremu za obavljanje pregleda obezbeđivanja.

Pregled obezbeđivanja objekata, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu obavlja aerodromski operater, a pregled obezbeđivanja vazduhoplova - ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove.]

Naknada za obezbeđivanje

Član 229

Troškovi ostvarivanja materijalno tehničkih uslova za sprovođenje pregleda obezbeđivanja i troškovi sprovođenja pregleda obezbeđivanja nadoknađuju se iz naknade za obezbeđivanje koju putnici u vazdušnom saobraćaju u odlasku plaćaju operateru aerodroma.

Visinu naknade za obezbeđivanje određuje operater aerodroma, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja.

Unošenje oružja i zabranjenih predmeta

Član 230

U putničku kabinu vazduhoplova i u obezbeđivano-restriktivnu zonu ne smeju da se unose hladno ili vatreno oružje, municija, eksplozivne, zapaljive ili opasne materije, kao i sredstva i predmeti koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta koju propiše Direktorat.

Nošenje i korišćenje oružja i municije dozvoljeno je samo izuzetno, pod uslovima koje propiše ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Lice koje poseduje hladno ili vatreno oružje ili municiju dužno je da ih prijavi pri registraciji za let i preda ovlašćenom pripadniku ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove na aerodromu, s tim što mu se hladno ili vatreno oružje i municija vraćaju po iskrcavanju.

Način predaje i način vraćanja hladnog ili vatrenog oružja i municije propisuje ministar nadležan za unutrašnje poslove.

Način postupanja sa eksplozivnim, zapaljivim ili opasnim materijama, kao i sredstvima i predmetima koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta propisuje Direktorat.

[ČLAN 65 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Znak identifikacije i bezbednosna provera

Član 231

Zabranjen je ulazak i kretanje lica koja nisu putnici i vozila u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva izvan aerodroma, bez odgovarajućeg znaka identifikacije.

Znak identifikacije za ulazak i kretanje u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma izdaje operater aerodroma, na određeno vreme, a znak identifikacije za pristup kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima izvan aerodroma izdaje njihov korisnik.

Pre izdavanja znaka identifikacije, a po potrebi i nakon njegovog izdavanja, ministarstvo nadležno za unutrašnje poslove i posebna organizacija nadležna za bezbednosno-informativne poslove vrše bezbednosnu proveru svih lica kojima se izdaje znak identifikacije, uključujući i lica koja primenjuju kontrolu obezbeđivanja i pregled obezbeđivanja.

Lice kome je izdat znak identifikacije je dužno da u slučaju isteka važenja znaka identifikacije, gubitka znaka identifikacije, promene radnog mesta ili prestanka radnog odnosa, o tome obavesti izdavaoca znaka identifikacije.

Pravno lice koje koristi vozilo za koje je izdat znak identifikacije je dužno da o isteku važenja znaka identifikacije, gubitku znaka identifikacije ili prestanku korišćenja tog vozila, obavesti izdavaoca znaka identifikacije.

[Zabrana ulaska u obezbeđivano-restriktivnu zonu. Znak identifikacije

Član 231

Licu koje odbije pregled obezbeđivanja ne dozvoljava se ulazak u obezbeđivano-restriktivnu zonu.

Lica i motorna vozila moraju, za ulazak u obezbeđivano-restriktivnu zonu i kretanje u njoj radi obavljanja poslova, da imaju odgovarajući znak identifikacije koji je određen Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu.]

[ČLAN 66 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Test mera obezbeđivanja

Član 231a

U cilju kontrole kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, Direktorat, u saradnji sa ministarstvom nadležnim za unutrašnje poslove, sprovodi test mera obezbeđivanja.

Test mera obezbeđivanja je simulacija radnje nezakonitog ometanja koja ima za cilj kontrolu primene mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Za korišćenje replike oružja ili simulaciju eksplozivnog sredstva pri sprovođenju testa mera obezbeđivanja potrebno je ovlašćenje ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove.

Test mera obezbeđivanja se sprovodi u skladu sa zahtevima iz Nacionalnog programa za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu i Programa za kontrolu kvaliteta mera obezbeđivanja u vazduhoplovstvu.

Glava trinaesta

ORGAN I ORGANIZACIJA NADLEŽNI ZA VAZDUŠNI SAOBRAĆAJ

 

I MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE SAOBRAĆAJA

Član 232

Ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja obavlja poslove državne uprave koji se odnose na oblikovanje i vođenje politike Vlade u oblasti vazdušnog saobraćaja, strategiju razvoja vazdušnog saobraćaja, uređenje sistema vazdušnog saobraćaja, nadzor nad radom Direktorata u vršenju poverenih javnih ovlašćenja i druge poslove koji su određeni ovim i drugim zakonom.

II DIREKTORAT CIVILNOG VAZDUHOPLOVSTVA REPUBLIKE SRBIJE

Osnivanje i pravni položaj

Član 233

Ovim zakonom osniva se Direktorat civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije, kao javna agencija nad kojom osnivačka prava vrši Vlada u ime Republike Srbije i koja, kao javno ovlašćenje, obavlja poslove državne uprave koji su joj ovim zakonom povereni.

Direktorat ima svojstvo pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim ovim zakonom i drugim propisima.

Direktorat za svoje obaveze odgovara svojom imovinom.

Sedište Direktorata je u Beogradu.

Poslovi Direktorata

Član 234

Direktorat donosi propise i prvostepene upravne akte kad je na to ovlašćen ovim zakonom ili drugim propisom, izdaje javne isprave i vodi evidencije za koje je ovlašćen ovim zakonom ili drugim propisom, obavlja odit (proveru) i inspekcijski nadzor nad vazduhoplovnim subjektima, učestvuje u radu međunarodnih vazduhoplovnih organizacija i institucija i njihovih radnih tela, sarađuje s nadležnim organima drugih država i obavlja druge poslove određene ovim zakonom ili drugim propisom.

Direktoratu se poveravaju poslovi državne uprave za koje je ovlašćen ovim zakonom, a koji se odnose na donošenje propisa i prvostepenih upravnih akata, obavljanje inspekcijskog nadzora, izdavanje javnih isprava i vođenje evidencija.

Direktorat je nacionalno nadzorno telo Republike Srbije u vazdušnoj plovidbi, prema propisima Evropske unije, i kao takav izdaje sertifikat za pružanje usluga u vazdušnoj plovidbi i proverava da li pružaoci usluga u vazdušnoj plovidbi i dalje ispunjavaju uslove za pružanje usluga.

Propisi Direktorata

Član 235

Propisi koje donosi Direktorat moraju po prirodi i nazivu da odgovaraju propisima organa državne uprave.

Propisi Direktorata objavljuju se u "Službenom glasniku Republike Srbije", bez plaćanja naknade za objavljivanje.

Propis Direktorata izuzetno može da uputi na međunarodne akte i propise, međunarodne standarde i preporučenu praksu koji se u tom slučaju neposredno primenjuju. U tom slučaju propis Direktorata obavezno sadrži informaciju na koji način su međunarodni akti i propisi, međunarodni standardi i preporučena praksa na koje on upućuje dostupni (putem Interneta ili na drugi pogodan način).

Protiv prvostepenih upravnih akata koje Direktorat donese u upravnom postupku može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove saobraćaja.

Žalba iz stava 4. ovog člana ne odlaže izvršenje upravnog akta.

Organi Direktorata

Član 236

Organi Direktorata su upravni odbor i direktor.

Delokrug upravnog odbora

[ČLAN 67 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 237

Upravni odbor:

1) usvaja godišnji program rada Direktorata;

2) usvaja finansijski plan i izveštaje koje Direktorat podnosi Vladi;

3) (brisana)

[3) donosi propise;]

4) donosi opšte akte za koje nije nadležan direktor;

5) usmerava rad direktora i izdaje mu uputstva za rad;

6) nadzire poslovanje Direktorata;

7) vrši druge poslove određene zakonom kojim se uređuju javne agencije.

Sastav upravnog odbora

[ČLAN 68 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 238

Upravni odbor ima pet članova koje, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, imenuje Vlada na period od pet godina i koji mogu biti ponovo imenovani.

Upravni odbor ima predsednika koga, na predlog ministra nadležnog za poslove saobraćaja, imenuje Vlada među članovima upravnog odbora koje je imenovala.

Članovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad čiji neto iznos ne može biti viši od jednostruke ukupne prosečne zarade po zaposlenom bez poreza i doprinosa, koja je isplaćena u Republici Srbiji u oktobru mesecu u godini koja prethodi godini u kojoj se vrši isplata naknade, prema podacima republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

[Član 238

Upravni odbor ima pet članova i čine ga ministar nadležan za poslove saobraćaja, ministar nadležan za unutrašnje poslove, ministar nadležan za poslove odbrane, ministar nadležan za poslove finansija i ministar nadležan za poslove zaštite životne sredine.

Ministar nadležan za poslove saobraćaja je predsednik upravnog odbora.

Članovi upravnog odbora imaju pravo na naknadu za svoj rad čiji neto iznos ne može biti viši od jednostruke ukupne prosečne zarade po zaposlenom bez poreza i doprinosa, koja je isplaćena u Republici Srbiji u oktobru mesecu u godini koja prethodi godini u kojoj se vrši isplata naknade, prema podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.]

Direktor

[ČLAN 69 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 239

Direktor zastupa i predstavlja Direktorat, rukovodi radom i poslovanjem Direktorata, donosi propise i pojedinačne pravne akte Direktorata [donosi pojedinačne pravne akte Direktorata], donosi pravilnik o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Direktoratu, odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u Direktoratu, izdaje direktive kojima određuje način rada, postupanja i ponašanja zaposlenih u Direktoratu, priprema i sprovodi odluke upravnog odbora i obavlja druge poslove određene zakonom kojim se uređuju javne agencije i drugim propisima i opštim aktima.

Zamenik direktora

Član 240

Direktor ima zamenika koji ga zamenjuje dok je odsutan ili sprečen da obavlja dužnost, koji se imenuje po istom postupku kao i direktor.

Finansiranje Direktorata

[ČLAN 70 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 241

Direktorat obezbeđuje sredstva za obavljanje poslova iz svog delokruga iz:

1) taksa [naknada] za koje je ovim zakonom propisano da se plaćaju Direktoratu;

2) dela naknada koje se plaćaju u skladu sa Multilateralnim sporazumom o rutnim naknadama ili drugim potvrđenim međunarodnim ugovorima i dela terminalnih naknada, utvrđenih godišnjom troškovnom bazom na ime izvršavanja regulatornih i nadzornih poslova;

3) naknade koju, za unapređenje vazdušnog saobraćaja, plaćaju svi putnici u javnom avio-prevozu u odlasku, posredstvom operatera aerodroma;

4) naknade koju, za unapređenje vazdušnog saobraćaja, plaćaju korisnici vazduhoplova po toni prevezene pošte i robe u avio-prevozu u odlasku, posredstvom operatera aerodroma;

5) ostalih izvora, u skladu sa zakonom.

Propis Direktorata o visini taksi [Propis Direktorata o visini naknada] za koje je ovim zakonom određeno da se plaćaju Direktoratu, visini naknade koju plaćaju svi putnici u javnom avio-prevozu u odlasku i visini naknade koju plaćaju korisnici vazduhoplova po toni prevezene pošte i robe u avio-prevozu u odlasku stupa na snagu po pribavljenoj saglasnosti Vlade.

Sredstva iz stava 1. ovog člana uplaćuju se neposredno na poslovni račun.

Primena ostalih propisa na Direktorat

Član 242

Na sve što ovim zakonom nije uređeno, u pogledu položaja Direktorata primenjuje se zakon kojim se uređuju javne agencije.

Na prava, obaveze i odgovornosti direktora Direktorata, zamenika direktora i zaposlenih u Direktoratu primenjuju se opšti propisi o radu.

Glava četrnaesta

ODIT (PROVERA) I INSPEKCIJSKI NADZOR

 

I NADLEŽNOST I PRIMENA PROPISA

Član 243

Odit (proveru) i inspekcijski nadzor obavlja Direktorat.

Na sve što ovim zakonom nije uređeno, u pogledu odita (provere) i inspekcijskog nadzora primenjuje se zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak, a na inspekcijski nadzor - i zakon kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

II ODIT (PROVERA)

Objekat odita (provere), pojam i vrste odita (provere)

[ČLAN 71 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 244

Oditu (u daljem tekstu: provera) podležu privredno društvo, drugo pravno lice, organ državne uprave, organizacija i preduzetnik koji obavljaju delatnosti ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu (u daljem tekstu: objekat provere).

Proverom se utvrđuje da li objekat provere ispunjava uslove za obavljanje delatnosti ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu.

Osnovnom proverom ispituje se da li objekat provere ispunjava uslove za sticanje dozvole ili drugog pojedinačnog pravnog akta.

Periodična provera obavlja se dok dozvola ili drugi pojedinačni pravni akt važi.

Za sprovođenje provere na zahtev objekta provere, plaća se taksa [naknada] Direktoratu.

Provera se obavlja kao povereni posao državne uprave.

Program periodične provere

Član 245

Direktorat sastavlja program periodične provere za svaku godinu i o vremenu provere obaveštava odgovorno lice u objektu provere.

Direktorat obaveštava odgovorno lice u objektu provere i o predmetu, planu i načinu provere.

Proverivači

Član 246

Proveru sprovode ovlašćena lica Direktorata (proverivači).

Proverivač ima pravo i dužnost da proveri objekte, opremu, uređaje, projekte, dokumentaciju i javne isprave objekta provere; da načini uvid u proces rada i kvalitet usluga koje pruža objekat provere i da uzme sve izjave koje su potrebne da bi utvrdio činjenično stanje.

Dok obavlja proveru, proverivač je dužan da nosi službenu legitimaciju kojom dokazuje svoje svojstvo.

Izveštaj proverivača, korektivne mere i postupanje direktora Direktorata

Član 247

Proverivači izrađuju pismeni izveštaj o proveri koji sadrži činjenično stanje i utvrđene, opisane i dokumentovane nepravilnosti.

Pismeni izveštaj se dostavlja direktoru Direktorata i objektu provere.

Zavisno od sadržine izveštaja, Direktorat može naložiti objektu provere da predloži korektivne mere za otklanjanje nepravilnosti i rokove za njihovo preduzimanje.

Direktorat je dužan da proceni korektivne mere koje je predložio objekat provere i da ih prihvati ako su pogodne za otklanjanje nepravilnosti, a objekat provere dužan je da primeni korektivne mere koje je prihvatio Direktorat.

Rok u kome objekat provere preduzima korektivne mere određuju sporazumno Direktorat i objekat provere.

Po okončanju rada proverivača, konačnu odluku o ishodu provere donosi direktor Direktorata.

Poveravanje pojedinih poslova unutar provere. Priznavanje stranog dokumenta

[ČLAN 76 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 248

Direktorat može da fizičkom ili pravnom licu poveri pojedine poslove unutar provere, pod uslovom da ono ima dozvolu za sprovođenje pojedinih poslova unutar provere.

Dozvolu za sprovođenje pojedinih poslova unutar provere izdaje Direktorat, na određeno vreme.

Direktorat može da prizna dokument o pravu na sprovođenje provere koji je izdala strana država ili međunarodna organizacija, ako uslovi pod kojima je on izdat nisu blaži od uslova koji su propisani za sprovođenje provere u Republici Srbiji.

Za postupanje po zahtevu za izdavanje, produženje važenja ili izmenu dozvole za sprovođenje pojedinih poslova unutar provere i za postupanje po zahtevu za priznavanje stranog dokumenta o pravu na sprovođenje provere plaća se taksa [naknada] Direktoratu.

Podzakonski propis

Član 249

Bliži način sprovođenja provere, bliže uslove za sticanje svojstva proverivača, bliži način ostvarivanja prava i obaveze proverivača i obrazac njihove službene legitimacije, bliži način ostvarivanja prava i obaveze objekta provere i sadržina izveštaja o proveri bliže se određuju propisom Direktorata.

Direktorat propisuje i poslove unutar provere koji mogu da se povere fizičkim ili pravnim licima, bliže uslove koje fizička ili pravna lica moraju da ispune da bi im se izdala dozvola, vreme na koje se dozvola izdaje, bliže uslove pod kojima se menja, suspenduje ili stavlja van snage dozvola i obrazac dozvole.

III INSPEKCIJSKI NADZOR

1. Pojam inspekcijskog nadzora. Vazduhoplovni inspektor

Član 250

Inspekcijski nadzor nad sprovođenjem ovog zakona, podzakonskih akata donetih na osnovu ovog zakona, međunarodnih akata i prihvaćenih domaćih i međunarodnih standarda i preporučene prakse, vrši Direktorat, preko vazduhoplovnog inspektora.

Inspekcijski nadzor se vrši nad pružaocem usluga u vazdušnoj plovidbi, avio-prevoziocem, vlasnikom ili korisnikom vazduhoplova, operaterom aerodroma, letilišta ili terena, investitorom aerodroma, vazduhoplovno-tehničkom organizacijom, vazduhoplovnim osobljem, kao i nad drugim privrednim društvima, drugim pravnim licima, preduzetnicima i fizičkim licima koja obavljaju delatnosti, poslove ili pružaju usluge u vazduhoplovstvu (u daljem tekstu: objekat inspekcijskog nadzora).

Dok obavlja inspekcijski nadzor vazduhoplovni inspektor je dužan da nosi službeno odelo i službenu legitimaciju.

Izgled i korišćenje službenog odela i obrazac službene legitimacije vazduhoplovnog inspektora propisuje Direktorat.

Vazduhoplovni inspektor ne može da izrađuje ili učestvuje u izradi planske ili tehničke dokumentacije i tehničkoj kontroli tehničke dokumentacije predmeta inspekcijskog nadzora i da vrši stručni nadzor nad proizvodnjom, izgradnjom, odnosno izvođenjem radova na predmetu inspekcijskog nadzora.

2. Prava i dužnosti vazduhoplovnog inspektora

Član 251

Vazduhoplovni inspektor vodi postupak, donosi rešenja i preduzima mere u okviru prava i dužnosti određenih ovim zakonom.

Vazduhoplovni inspektor ima pravo i dužnost da u vršenju inspekcijskog nadzora:

1) pregleda opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju objekta inspekcijskog nadzora;

2) pregleda:

(1) aerodrome, letilišta i terene,

(2) vazduhoplove i vazduhoplovne proizvode,

(3) komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, uređaje, opremu i objekte,

(4) poslovne prostorije, postrojenja, instalacije, sredstva rada i proizvode,

(5) druge objekte, uređaje i predmete objekta inspekcijskog nadzora;

3) sasluša i uzima izjave od odgovornih lica objekta inspekcijskog nadzora i drugih lica;

4) zahteva izveštaje i podatke o radu objekta inspekcijskog nadzora;

5) obavi neposredni uvid u rad osoblja objekta inspekcijskog nadzora;

6) preduzima druge mere i radnje za koje je ovlašćen.

Vazduhoplovni inspektor je dužan da o svom prisustvu obavesti odgovorno lice u objektu inspekcijskog nadzora.

Odgovorno lice u objektu inspekcijskog nadzora dužno je da postupi po nalogu vazduhoplovnog inspektora.

3. Ovlašćenja vazduhoplovnog inspektora

Ovlašćenje da se naloži otklanjanje nepravilnosti

Član 252

Vazduhoplovni inspektor ovlašćen je da, ako uoči nepravilnosti u radu objekta inspekcijskog nadzora, donese rešenje kojim objektu inspekcijskog nadzora nalaže da otkloni nepravilnosti i da odredi rok u kome je objekat inspekcijskog nadzora dužan da otkloni nepravilnosti.

Objekat inspekcijskog nadzora je dužan da izvrši rešenje vazduhoplovnog inspektora.

Odgovorno lice u objektu inspekcijskog nadzora dužno je da, u roku od 48 sati od časa kada je protekao rok koji je određen za otklanjanje nepravilnosti, pismeno obavesti vazduhoplovnog inspektora da li su nepravilnosti otklonjene.

Ovlašćenje na privremenu zabranu i ograničenje

Član 253

Zavisno od ishoda inspekcijskog nadzora i težine neposrednog ugrožavanja bezbednosti i obezbeđivanja u vazduhoplovstvu, vazduhoplovni inspektor ovlašćen je da odmah donese rešenje kojim:

1) privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku privremeno zabranjuje obavljanje delatnosti ili pružanje usluga;

2) privrednom društvu, drugom pravnom licu, preduzetniku ili fizičkom licu zabranjuje radnje koje mogu da budu opasne po bezbednost i obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, život i zdravlje ljudi, životnu sredinu i imovinu;

3) privrednom društvu, drugom pravnom licu ili preduzetniku privremeno ograničava ili privremeno zabranjuje korišćenje vazduhoplova, aerodroma, objekata, prostorija, sredstava za rad, opreme, sistema ili uređaja koji ne ispunjavaju uslove koji su propisani za njihovo korišćenje.

Vazduhoplovni inspektor ovlašćen je da privremeno zabrani rad licu koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, pod uslovima koji su određeni u članu 184. ovog zakona.

Ovlašćenje na podnošenje predloga direktoru Direktorata

Član 254

Vazduhoplovni inspektor može uz pismeno obrazloženje da predloži direktoru Direktorata:

1) izmenu, suspenziju ili stavljanje van snage dozvole ili drugog pojedinačnog pravnog akta kojim se utvrđuje da privredno društvo, drugo pravno lice ili preduzetnik ispunjava uslove za obavljanje delatnosti ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu;

2) da naloži da centar za obuku izmeni, suspenduje ili stavi van snage potvrdu o obučenosti lica koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja ili da sprovede vanrednu proveru stručne obučenosti tih lica;

3) vanrednu proveru stručne obučenosti ili zdravstvene sposobnosti lica koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja.

4. Zapisnik o inspekcijskom nadzoru

Član 255

Vazduhoplovni inspektor dužan je da odmah po okončanju nadzora i na licu mesta sastavi zapisnik o inspekcijskom nadzoru, koji sadrži i mere koje su naložene objektu inspekcijskog nadzora.

Izuzetno, vazduhoplovni inspektor koji pismenim rešenjem zabrani rad licu koje spada u vazduhoplovno osoblje čiji poslovi neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja dužan je da sastavi zapisnik o inspekcijskom nadzoru u roku od 24 sata po okončanju nadzora iz člana 184. ovog zakona.

Zapisnik se dostavlja objektu inspekcijskog nadzora.

5. Ostale odredbe o inspekcijskom nadzoru

Dužnost avio-prevozioca da obezbedi mesto za vazduhoplovnog inspektora

Član 256

Avio-prevozioc dužan je da, po najavi, obezbedi mesto u vazduhoplovu za vazduhoplovnog inspektora koji nadzire rad posade vazduhoplova ili proverava ispravnost vazduhoplova u letu.

Pravo na žalbu protiv rešenja vazduhoplovnog inspektora

Član 257

Na rešenje vazduhoplovnog inspektora može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove saobraćaja.

Žalba na rešenje vazduhoplovnog inspektora ne odlaže izvršenje rešenja.

Glava petnaesta

KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

[ČLAN 72 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 258

Novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) obavlja vazdušni saobraćaj suprotno međunarodnim aktima, ovom zakonu i drugim propisima (član 4. stav 2);

2) se ne pridržava pravila letenja (član 4a stav 1);

3) obavlja saobraćaj ili leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene propisom o klasama vazdušnog prostora iz člana 37. ovog zakona (član 8. stav 1);

4) leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod propisane visine suprotno instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja (član 8. stav 2);

5) iz vazduhoplova za vreme leta izbacuje predmete i tečnosti suprotno članu 9. ovog zakona;

6) koristi bespilotni vazduhoplov, vazduhoplovni model, raketu ili drugi leteći objekat na takav način da ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 10. stav 1) ili suprotno uslovima utvrđenim propisom iz člana 10. stav 3. ovog zakona;

7) lansira raketu ili drugi leteći objekat bez prethodne saglasnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi (član 10. stav 2);

8) dopusti iskakanje padobranaca suprotno članu 11. ovog zakona;

9) leti vazduhoplovom u zabranjenoj zoni ili suprotno uslovima za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni (član 13. stav 1);

10) leti vazduhoplovom u uslovno zabranjenoj zoni bez odobrenja Direktorata (član 13. stav 3);

11) ne prijavi Direktoratu svaki događaj, u skladu s priručnikom o upravljanju bezbednošću (član 17. stav 1);

12) o nameri da uvede promenu u funkcionalni sistem ne obavesti Direktorat ili mu ne dostavi bezbednosnu argumentaciju ili ne pribavi njegovo odobrenje za planiranu promenu (član 18. stav 1);

13) stalno i sistematski ne uočava opasnost, ne procenjuje i ne umanjuje rizik u obavljanju svoje delatnosti (član 19. stav 1);

14) ne postupi po izdatoj bezbednosnoj naredbi (član 19a stav 1);

15) u svojstvu operatera vazduhoplova koristi vazduhoplov koji leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije bez prethodno podnetog plana leta (član 24. stav 1);

16) u svojstvu pružaoca usluga komunikacije, navigacije i nadzora ne obezbedi redovnost i pouzdanost usluga (član 53. stav 1);

17) sisteme, uređaje, opremu i objekte ne koristi prema tehničkoj dokumentaciji, uputstvu za korišćenje i programu održavanja ili ako tehničku dokumentaciju, uputstvo za korišćenje i program održavanja, ne čuva i ne ažurira (član 53. stav 2);

18) ne planira ili ne projektuje ili ne nabavi ili ne koristi ili ne održava ili ne vrši tehnički nadzor nad radom i ispravnošću komunikacionih, navigacionih i nadzornih sistema, uređaja, opreme i objekata, čije karakteristike i način korišćenja i održavanja ispunjavaju međunarodne propise i standarde, obaveze predviđene potvrđenim međunarodnim ugovorom i uslove koje propiše Direktorat (član 54. stav 1);

19) komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, uređaje i opremu redovno ne proverava i ne kalibriše iz vazduha (član 54. stav 2);

20) ne učini dostupnim osmotrene meteorološke podatke ili ih ne stavi na raspolaganje korisnicima usluga (član 57. stav 1);

21) ne dostavi blagovremeno pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja podatke koji su značajni za letenje vazduhoplova, radi objavljivanja u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu (član 60. stav 2);

22) pruža usluge u vazdušnoj plovidbi, a nema sertifikat za pružanje usluga ili ga Vlada nije imenovala za pružanje tih usluga (član 64. stav 2);

23) u svojstvu pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi ne snima elektronski ili na drugi način ne čuva sve podatke o pruženim uslugama (član 71. stav 1);

24) obavlja javni avio-prevoz bez važeće operativne dozvole (član 77. stav 1);

25) obavlja prevoz vazduhoplovom bez motora ili ultralakim vazduhoplovom s motorom ili lokalne letove bez sertifikata vazduhoplovnog operatera (član 79. st. 3. i 4);

26) na zahtev Direktorata, ne dostavi podatke o ispunjenosti uslova koji su potrebni za izdavanje operativne dozvole (član 80. stav 2);

27) u svojstvu imaoca operativne dozvole ne dostavi Direktoratu godišnje finansijske izveštaje u roku od šest meseci od završetka finansijske godine (član 80. stav 3);

28) prilikom obavljanja delatnosti ne postupa u skladu sa uslovima navedenim u sertifikatu vazduhoplovnog operatera (član 84. stav 2);

29) pre uzimanja vazduhoplova u zakup ne pribavi od Direktorata saglasnost za zaključenje ugovora o zakupu (član 87. stav 2);

30) daje vazduhoplov bez posade u zakup stranom avio-prevoziocu bez prethodne saglasnosti Direktorata ili daje vazduhoplov u zakup sa posadom, a ne obavesti Direktorat o tome (član 87. stav 3);

31) ne obavlja međunarodni avio-prevoz pod uslovima koji su određeni potvrđenim međunarodnim ugovorom (član 89. stav 2);

32) ne objavi ukupnu cenu avio-prevoza ili jasno ne navede elemente od kojih se ta ukupna cena sastoji (član 92. stav 2);

33) ne objavi red letenja najkasnije 15 dana pre početka njegovog važenja, a izmene u redu letenja - najkasnije deset dana pre početka važenja izmenjenog reda letenja (član 94. stav 2);

34) ne obavlja delatnost u skladu sa objavljenim redom letenja dok on važi (član 94. stav 3);

35) o obustavi prevoza ili izmeni reda letenja odmah ne obavesti javnost putem sredstava javnog informisanja (član 94. stav 4);

36) obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju uz naknadu bez podnete izjave o osposobljenosti za obavljanje tih delatnosti ili obavlja posebne delatnosti u vazdušnom saobraćaju visokog rizika bez potvrde o ispunjavanju uslova za obavljanje tih delatnosti (član 95. stav 1);

37) obavlja nekomercijalno letenje složenim motornim vazduhoplovom, a nije dostavio Direktoratu izjavu kojom potvrđuje da je odgovarajuće osposobljen i da raspolaže sredstvima za izvršavanje odgovornosti u vezi sa korišćenjem vazduhoplova (član 97. stav 1);

38) obavlja nekomercijalno letenje suprotno uslovima koji su utvrđeni propisom iz člana 97. stav 2. ovog zakona;

39) organizuje vazduhoplovnu manifestaciju bez odobrenja Direktorata (član 98. stav 1);

40) za poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova ne koristi aerodrom (član 99. stav 1);

41) za poletanje i sletanje koristi mesta koja se nalaze izvan aerodroma suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 99. stav 3);

42) poleti sa aerodroma, odnosno sleti na aerodrom izvan vremena otvorenosti aerodroma, u terminu koji nije odredio operater aerodroma (član 103. stav 4);

43) koristi aerodrom u vazdušnom saobraćaju, a nema sertifikat aerodroma, dozvolu za korišćenje aerodroma ili saglasnost za korišćenje aerodroma ili ako u trenutku korišćenja aerodrom ne ispunjava sve uslove kako bi se vazdušni saobraćaj odvijao bezbedno, kao i sve uslove u pogledu obezbeđivanja u vazduhoplovstvu (član 104);

44) koristi aerodrom u vazdušnom saobraćaju suprotno uslovima koje Direktorat odredi u specifikaciji dozvole za korišćenje, odnosno specifikaciji saglasnosti za korišćenje aerodroma (član 108. stav 1);

45) ne obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja o planiranim radovima većeg obima koji mogu da dovedu do zatvaranja aerodroma ili ograničenja njegovog korišćenja, kao i o svim drugim promenama koje se odnose na uslove pod kojim je izdata dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma (član 110. stav 1);

46) ne ograniči ili trajno ili privremeno ne prekine korišćenje aerodroma koji je prestao da ispunjava neki od uslova u pogledu bezbednosti odvijanja vazdušnog saobraćaja ili obezbeđivanja u vazduhoplovstvu ili ako o tome ne obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 110. stav 2);

47) izvrši izmenu na aerodromu koja može da utiče na specifikaciju dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, a ne podnese Direktoratu zahtev za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma (član 111. stav 1);

48) pre javnog uvida ne dostavi Direktoratu na mišljenje plansku dokumentaciju koja se odnosi na izgradnju, dogradnju, adaptaciju ili rekonstrukciju aerodroma ili plansku dokumentaciju kojom se uređuje prostor oko aerodroma (član 115. stav 3);

49) ne dostavi na odobrenje Direktoratu tehničku i bezbednosnu dokumentaciju pre upućivanja zahteva za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu i/ili pre otpočinjanja izvođenja radova (član 116. stav 1);

50) ne obeleži prepreke koje mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 117. stav 1);

51) bez saglasnosti Direktorata izgradi ili postavi objekte, instalacije ili uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 117. stav 2);

52) bez saglasnosti Direktorata izgradi ili postavi objekte, instalacije ili uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji mogu da utiču na rad radio-uređaja koji se koriste u vazdušnoj plovidbi (član 119. stav 1);

53) ne preduzme sve mere koje su potrebne za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromu (član 120. stav 1);

54) ne odredi uslove za korišćenje aerodroma, radi omogućavanja nesmetane upotrebe manevarskih površina i platformi, objekata, uređaja i opreme prema nameni, tehničkim svojstvima i kapacitetu aerodroma (član 120. stav 2);

55) ne obezbedi redovan pregled i održavanje poletno-sletnih, rulnih i drugih staza, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme koji omogućavaju bezbedno poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova ili o njihovom stanju ne obavesti nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 120. stav 3);

56) ne uspostavi upravljanje aktivnostima i kontrolu kretanja vazduhoplova i vozila na platformi aerodroma (član 121. stav 1);

57) ne dostavi Direktoratu izjavu o osposobljenosti za pružanje usluga upravljanja platformom (član 121. stav 3);

58) ne preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja deponija smeća ili drugih sadržaja koji mogu da privuku ptice i druge životinje na aerodrom ili njegovu okolinu ili, u slučajevima kada uklanjanje sadržaja nije moguće, ne obezbedi da svaki rizik za vazduhoplov bude procenjen i smanjen na najmanju moguću meru (član 122. stav 1);

59) ne obezbedi osmatranje kretanja i rasterivanje ptica i drugih životinja na području aerodroma i u njegovoj okolini ili ne obezbedi prikupljanje informacija od operatera vazduhoplova, aerodromskog osoblja i drugih izvora o prisustvu ptica ili drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini ili ne vrši analizu tih informacija ili ne preduzima druge mere kojima se verovatnoća sudara između ptica i drugih životinja i vazduhoplova svodi na najmanju moguću meru (član 122. stav 2);

60) ne postavi na aerodromu ogradu ili drugu prikladnu prepreku, radi sprečavanja ulaska životinja koje su dovoljno velike da mogu predstavljati opasnost za vazduhoplov, kao i radi sprečavanja slučajnog ili namernog pristupa neovlašćenih lica na površinu aerodroma koja nije javna (član 123. stav 1);

61) ne postavi na aerodromu ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili ne preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma ako je Direktorat prilikom provere uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti procenio da je to postavljanje neophodno sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja (član 123. stav 2);

62) ne organizuje, u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma, spasilačko-vatrogasnu službu ili spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na aerodromu (član 124. st. 1 i 2);

63) poveri obavljanje poslova spasilačko-vatrogasne službe, odnosno spasilačko-vatrogasnog obezbeđenja organizaciji koja ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega u pogledu osoblja, vozila, opreme i sredstava za gašenje požara i spasavanje (član 124. stav 4);

64) ne obezbedi na aerodromu službu hitne medicinske pomoći ili ne organizuje medicinsko obezbeđenje (član 125. st. 1. i 2);

65) poveri obavljanje poslova službe hitne medicinske pomoći, odnosno medicinskog obezbeđenja zdravstvenoj ustanovi koja ne ispunjava uslove određene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega (član 125. stav 5);

66) pruža usluge zemaljskog opsluživanja, a ne poseduje dozvolu Direktorata za pružanje tih usluga (član 127. stav 1);

67) u svojstvu avio-prevozioca obavlja samoopsluživanje bez dozvole Direktorata (član 128. st. 1. i 2);

68) ne objavi listu aerodromske infrastrukture ili ne odredi naknadu za pristup toj infrastrukturi ili ne omogući pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja pristup aerodromskoj infrastrukturi pod objektivnim, transparentnim i nediskriminatornim uslovima ili sa pružaocima usluga zemaljskog opsluživanja ne zaključi ugovor o korišćenju aerodromske infrastrukture (član 130. stav 4);

69) u svojstvu imaoca dozvole za pružanje usluga zemaljskog opsluživanja ili dozvole za samoopsluživanje ne obezbedi kontinuitet u pružanju usluga zemaljskog opsluživanja ili samoopsluživanja ili ako usluge za koje mu je izdata dozvola ne pruža na pošten i nediskriminatoran način (član 131. stav 1);

70) računovodstveno ne razdvoji delatnosti pružanja usluga zemaljskog opsluživanja od ostalih delatnosti koje obavlja (član 131. stav 2);

71) poveri pružanje pojedinih usluga zemaljskog opsluživanja drugom pravnom licu ili preduzetniku (podugovaraču) koji ne poseduje važeću dozvolu za pružanje tih usluga zemaljskog opsluživanja (član 131. stav 3);

72) ne obrazuje Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge (član 132. stav 1);

73) odredi visinu aerodromskih naknada na način kojim se diskriminišu pojedini korisnici aerodroma (član 133. stav 4);

74) o razlozima zbog kojih planira povećanje pojedine naknade i o njenoj planiranoj visini ne obavesti sve korisnike aerodromskih usluga najkasnije 60 dana pre planiranog početka primene povećane naknade (član 133. stav 5);

75) koristi vazduhoplov koji nije upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije, Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije ili Registar vojnih vazduhoplova Republike Srbije ili koji nije sposoban da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju (član 135. stav 1);

76) koristi vazduhoplov suprotno njegovoj kategoriji, vrsti ili nameni (član 135. stav 3);

77) koristi vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije, a ne nosi znake državne pripadnosti ili oznake registracije ili obavezne natpise (član 145. stav 2);

78) koristi vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova, a u njemu se dok leti ne nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova ili potvrda o plovidbenosti vazduhoplova ili potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova ili dozvole za rad ugrađene opreme koja emituje radio-signale ili druge isprave i knjige (član 147. stav 1);

79) obavlja vazduhoplovno-tehničku delatnost bez dozvole za obavljanje vazduhoplovno-tehničke delatnosti (član 149. stav 2);

80) projektuje ili proizvodi vazduhoplovne proizvode, delove, uređaje i opremu suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 152. stav 5);

81) za obavljanje javnog avio-prevoza koristi vazduhoplov koji ne ispunjava dodatne uslove za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti (član 163. stav 1);

82) primenjuje program održavanja vazduhoplova koji nije odobrio Direktorat (član 164. stav 2);

83) obavlja let vazduhoplovom suprotno uslovima i ograničenjima koje je Direktorat utvrdio u dozvoli za let (član 165. stav 2);

84) omogući vazduhoplovnom osoblju da obavlja poslove koji neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće dozvole (član 172. stav 1);

85) omogući obavljanje poslova koji posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja osoblju koje nema potvrdu o obučenosti ili sertifikat (član 175. st. 1. i 3);

86) obučava vazduhoplovno osoblje prema nastavnim programima koje nije odobrio Direktorat (član 179. stav 1);

87) vrši obuku vazduhoplovnog osoblja bez potvrde o pravu na obučavanje (član 179. stav 3);

88) obučava vazduhoplovno osoblje na uređaju za simuliranje letenja ili na drugoj vrsti simulatora za obuku za čije korišćenje nije pribavljena dozvola Direktorata (član 180. stav 1);

89) obavlja zdravstvene preglede vazduhoplovnog osoblja bez potvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti (član 189. stav 1);

90) obavlja zdravstvene preglede, vrši ocenu zdravstvene sposobnosti ili izdaje lekarska uverenja suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 189. stav 2);

91) ne obezbedi proveru psiho-fizičkog stanja vazduhoplovnog osoblja, pre nego što vazduhoplovno osoblje počne da obavlja poslove, kao i tokom obavljanja poslova, na način koji ne ometa njihov rad (član 193. stav 2);

92) ne obezbedi broj članova i sastav posade vazduhoplova u skladu sa potvrdom o tipu vazduhoplova ili priručnikom za upravljanje vazduhoplovom ili operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova ili propisom Direktorata (član 194. stav 2);

93) omogući da poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu obavlja lice koje je prešlo starosnu granicu utvrđenu članom 196. ovog zakona;

94) za svaki let ili deo leta ne odredi vođu vazduhoplova (član 197. stav 3);

95) ne obezbedi poštovanje odredbi o radnom vremenu, vremenu letenja, trajanju letačke dužnosti, odmoru i slobodnim danima članova posade vazduhoplova ili ne vodi evidenciju o tome (član 199. stav 6);

96) ne obezbedi poštovanje odredbi o radnom vremenu, trajanju smena u toku radnog dana, trajanju neprekidnog rada i dužini dnevnog odmora kontrolora letenja (član 199a stav 4);

97) ne preduzima mere zaštite životne sredine od buke vazduhoplova i ostalih eksternih faktora koji utiču na buku, a posledica su obavljanja delatnosti ili pružanja usluga u vazduhoplovstvu (član 200. stav 1);

98) ne obezbedi da se pri korišćenju aerodroma primenjuju mere zaštite životne sredine, prema ovom zakonu i propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine (član 201);

99) ne obezbedi stalno merenje buke koja se na aerodromu i njegovoj okolini stvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova (član 203. stav 1);

100) ne obavesti, bez odlaganja, Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda da se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda (član 204. stav 3);

101) ukloni s mesta udesa vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegove delove pre no što se obezbedi očuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode ili pribavi saglasnost Glavnog istražitelja ili istražnog organa (član 213. stav 1);

102) po okončanju istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode ne ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov ili njegove delove (član 213. stav 3);

103) ne obrazuje Aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 223. stav 1);

104) ne sačini ili ne primenjuje sopstveni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, prema Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 224. stav 1);

105) primenjuje sopstveni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu bez odobrenja Direktorata (član 224. stav 2);

106) ne izradi, ne ažurira ili ne primenjuje procedure za primenu mera obezbeđivanja (član 224. stav 5);

107) ne odredi kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu ili službene prolaze ili prolaze za putnike ili za to ne pribavi saglasnost Direktorata (član 225. stav 1);

108) ne obeleži službene prolaze i prolaze za putnike ili ne postavi odgovarajuće znake obaveštenja, upozorenja ili zabrane neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu (član 225. stav 2);

109) ne odredi kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma ili ne postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili ne preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma, na osnovu pojedinačne bezbednosne procene rizika (član 225. stav 3);

110) ne obezbedi vršenje kontrole pristupa lica i vozila u kontrolisanu zonu aerodroma i u obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma (član 226. stav 1);

111) ne obezbedi, na ulazu u obezbeđivano-restriktivnu zonu ili unutar ove zone, obavljanje pregleda obezbeđivanja iz člana 226. stav 2. ovog zakona;

112) dozvoli ulazak u obezbeđivano-restriktivnu zonu licu koje odbije pregled obezbeđivanja ili licu za koje postoji osnovana sumnja u pogledu njegovih namera, njegovog prtljaga ili stvari koje nosi sa sobom (član 226. stav 6);

113) obavlja kontrolu pristupa ili pregled obezbeđivanja bez dozvole Direktorata (član 227. stav 1);

114) ne obavlja pregled i zaštitu objekata, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu ili ne obezbedi: prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja; uslove za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu aerodroma; odgovarajuće prostorije i tehničku opremu za obavljanje pregleda obezbeđivanja ili odgovarajući prostor za uništavanje otkrivenih eksplozivnih, zapaljivih ili opasnih materija (član 228. stav 1);

115) ne spreči ulazak i kretanje lica koja nisu putnici i vozila u kontrolisanoj i obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma, kao i kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva izvan aerodroma, bez odgovarajućeg znaka identifikacije (član 231. stav 1);

116) ne postupi po rešenju vazduhoplovnog inspektora (član 252. stav 2).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara.

[Član 258

Novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) lansira rakete i druge leteće objekte na takav način da ugrozi bezbednost vazdušnog saobraćaja suprotno članu 10. stav 1. ovog zakona;

2) lansira rakete i druge leteće objekte bez prethodno pribavljene saglasnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi (član 10. stav 2);

3) dopusti iskakanje padobranaca suprotno članu 11. ovog zakona;

4) ne uspostavi sistem upravljanja bezbednošću ili ne pribavi saglasnost Direktorata na njega i na njegove izmene i dopune (član 16. stav 2);

5) ne prijavi Direktoratu svaki događaj, u skladu s priručnikom o upravljanju bezbednošću (član 17. stav 1);

6) o nameri da uvede promenu u funkcionalni sistem ne obavesti Direktorat ili mu ne dostavi bezbednosnu argumentaciju ili ne pribavi njegovo odobrenje za planiranu promenu (član 18. stav 1);

7) stalno sistematski ne uočava opasnost, ne procenjuje i ne umanjuje rizik u obavljanju svoje delatnosti (član 19. stav 1);

7a) ne postupi po izdatoj bezbednosnoj naredbi (član 19a stav 1);

8) sisteme, uređaje, opremu i objekte ne koristi prema tehničkoj dokumentaciji, uputstvu za korišćenje i programu održavanja ili ako tehničku dokumentaciju, uputstvo za korišćenje i program održavanja, ne čuva i ne ažurira (član 53. stav 2);

9) ne planira ili ne projektuje ili ne nabavi ili ne koristi komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, uređaje, opremu i objekte čije karakteristike i način korišćenja i održavanja ispunjavaju međunarodne standarde, obaveze predviđene potvrđenim međunarodnim ugovorom i uslove koje propiše Vlada (član 54. stav 1);

10) komunikacione, navigacione i nadzorne sisteme, uređaje i opremu redovno ne proverava i ne kalibriše iz vazduha (član 54. stav 2);

11) ne učini dostupnim osmotrene meteorološke podatke ili ih ne stavi na raspolaganje korisnicima usluga (član 57. stav 1);

12) u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu ne objavi odredbe zakona i drugih propisa kojima se uređuje domaći i međunarodni vazdušni saobraćaj ili podatke koje se odnose na bezbednost, redovnost i efikasnost vazduhoplovstva ili odstupanja od standarda koje je propisala Međunarodna organizacija civilnog vazduhoplovstva ili druge podatke koji su značajni za letenje vazduhoplova (član 60. stav 1);

13) ne dostavlja informacije od značaja za vazduhoplovstvo pružaocu usluga vazduhoplovnog informisanja, radi objavljivanja u Integrisanom vazduhoplovnom informativnom paketu (član 60. stav 2);

14) pruža usluge u vazdušnoj plovidbi, a nema sertifikat za pružanje usluga ili ga Vlada nije imenovala za pružanje tih usluga (član 64. stav 1);

15) ne snima elektronski ili na drugi način ne čuva sve podatke o pruženim uslugama (član 71. stav 1);

16) usluge iz vazduha pruža bez potvrde o osposobljenosti za pružanje usluga iz vazduha (član 95. stav 2);

17) organizuje vazduhoplovnu manifestaciju bez odobrenja Direktorata (član 98. stav 1);

18) u svojstvu operatera aerodroma dozvoli korišćenje aerodroma bez prethodno pribavljene dozvole ili bez prethodnog upisa u Registar aerodroma Republike Srbije ili ako u trenutku korišćenja aerodrom ne ispunjava sve uslove za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja (član 102. stav 1);

19) u svojstvu operatera letilišta ili terena dozvoli korišćenje letilišta ili terena bez prethodno pribavljene dozvole ili bez prethodnog upisa letilišta u registar letilišta, a terena u registar terena, ili ako u trenutku korišćenja letilište ili teren ne ispunjavaju sve uslove potrebne za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja (član 102. stav 2);

20) ne ograniči ili trajno ili privremeno ne prekine korišćenje aerodroma ako aerodrom prestane da ispunjava neki uslov koji je potreban za bezbedno odvijanje vazdušnog saobraćaja (član 103. stav 2);

21) ne podnese zahtev za izmenu dozvole za korišćenje aerodroma ako se promene namena ili klasa ili kategorija ili tehnička svojstava aerodroma ili drugi uslovi pod kojim se aerodrom koristi a koje propiše Direktorat (član 108);

22) pri izradi planske i tehničke dokumentacije za izgradnju aerodroma ne obezbedi da se poštuju propisi o izgradnji objekata, kao i posebni uslovi koje propiše Direktorat (član 110);

23) ne dostavi Direktoratu plansku ili tehničku dokumentaciju za izgradnju aerodroma, radi pribavljanja potvrde o tome da se njima omogućava održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja (član 111. stav 1);

24) ne ukloni ili ne sruši prepreke koje ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja ili prepreke koje mogu da ugroze bezbednost vazdušnog saobraćaja ne obeleži za uočavanje danju, noću i u uslovima smanjene vidljivosti (član 114. stav 1);

25) postavi objekte, instalacije i uređaje koji se nalaze na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, bez prethodno pribavljene potvrde Direktorata da se njima ne utiče na održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja (član 113. stav 1);

26) postavi objekte, instalacije i uređaje koji se nalaze na području ili izvan područja aerodroma, a koji usled emisije ili refleksije radio-zračenja mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, bez prethodno pribavljene potvrde Direktorata da se njima ne utiče na održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja (član 115. stav 1);

27) koristi ili obrađuje zemljište, stvara deponije smeća, gaji žitarice ili preduzima ostale aktivnosti u blizini manevarskih površina, platformi i objekata na području aerodroma, na način koji ugrožava poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova na aerodromu (član 116. stav 1);

28) ne obezbedi osmatranje kretanja ptica na području aerodroma i njihovo rasterivanje (član 116. stav 2);

29) ne odredi uslove za korišćenje aerodroma ili ne preduzme sve potrebne mere, a u skladu sa članom 117. ovog zakona;

30) ne obezbedi pregled manevarskih površina, platformi, instalacija, uređaja i opreme na aerodromu u skladu sa članom 118. stav 1. ovog zakona;

31) ne obeležava i redovno ne održava manevarske površine i platforme ili o njihovom stanju ne obaveštava nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 118. stav 2);

32) u svojstvu operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz ne obezbedi korišćenje tog aerodroma u toku vremena otvorenosti (član 125. stav 1);

33) ne obezbedi spasilačko-vatrogasnu službu i službu hitne medicinske pomoći (aerodromske službe) ili vatrogasno obezbeđenje i medicinsko obezbeđenje, prema propisu Direktorata (član 126. stav 1);

34) ne obezbedi službu koja kontroliše ispravnost površina za kretanje vazduhoplova, kao i obavljanje pregleda obezbeđivanja na aerodromima koji se koriste za javni avio-prevoz i na opštim aerodromima (član 126. stav 2);

35) ne pruža putnicima sa invaliditetom i sa smanjenom pokretljivošću usluge ukrcavanja i iskrcavanja putnika na način koji tim licima omogućava da se pod jednakim uslovima i bez diskriminacije prevoze u vazdušnom saobraćaju (član 127. stav 3);

36) pruža usluge zemaljskog opsluživanja bez prethodno pribavljene dozvole za pružanje tih usluga (član 128. stav 1);

37) ne obrazuje Savet avio-prevozilaca koji koriste aerodromske usluge na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz (član 133. stav 1);

38) omogući vazduhoplovnom osoblju da obavlja poslove koji neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće dozvole (član 172. stav 1);

39) omogući vazduhoplovnom osoblju da obavlja poslove koji posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće potvrde o obučenosti (član 174);

40) obučava vazduhoplovno osoblje prema nastavnim programima koji nisu usklađeni s međunarodnim standardima i preporučenom praksom ili koje nije odobrio Direktorat (član 180. stav 1);

41) obučava vazduhoplovno osoblje na uređaju za simuliranje leta za čije korišćenje nije pribavljena dozvola Direktorata (član 180. stav 2);

42) ne obezbedi proveru psiho-fizičkog stanja vazduhoplovnog osoblja, pre nego što vazduhoplovno osoblje počne da obavlja poslove, kao i tokom obavljanja poslova, na način koji ne ometa njihov rad (član 193. stav 2);

43) ne postupi u skladu sa propisom iz člana 199. stav 2. ovog zakona;

44) ne preduzima mere zaštite životne sredine od buke vazduhoplova i ostalih eksternih faktora koji utiču na buku, a posledica su obavljanja delatnosti ili pružanja usluga u vazduhoplovstvu (član 200. stav 1);

45) ne obezbedi da se pri korišćenju aerodroma primenjuju mere zaštite životne sredine, prema ovom zakonu i propisima kojima se uređuje zaštita životne sredine (član 201);

46) ne obezbedi stalno merenje buke koja se na aerodromu i njegovoj okolini stvara pri poletanju i sletanju vazduhoplova (član 203. stav 1);

47) ukloni s mesta udesa vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegove delove pre no što se obezbedi očuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode ili pribavi saglasnost Glavnog istražitelja ili istražnog organa (član 213. stav 1);

48) na aerodromu koji se koristi za javni avio-prevoz i na opštem aerodromu ne obrazuje Aerodromski komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 223. stav 1);

49) ne sačini i ne primenjuje sopstveni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu, prema Nacionalnom programu za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 224. stav 1);

50) primenjuje sopstveni program za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu bez odobrenja Direktorata (član 224. stav 2);

51) ne odredi obezbeđivano-restriktivnu zonu ili službene prolaze ili prolaze za putnike ili za to ne pribavi prethodnu saglasnost Direktorata (član 225. stav 1);

52) u svojstvu operatera aerodroma koji se koristi za javni avio-prevoz ili opšteg aerodroma ne obezbedi pregled obezbeđivanja putnika, ručnog prtljaga, predatog prtljaga, robe i pošte ili ne obezbedi kontrolu pristupa lica i vozila u obezbeđivano-restriktivnoj zoni (član 226. stav 1);

53) obavlja poslove pregleda obezbeđivanja bez dozvole Direktorata (član 226. stav 3);

54) ne obezbedi prostor za pregled vazduhoplova koji je predmet nezakonitog ometanja ili uslove za kontrolu i sprečavanje neovlašćenog pristupa u obezbeđivano-restriktivnoj zoni aerodroma ili odgovarajuće prostorije za sprovođenje pregleda obezbeđivanja ili tehničku opremu za obavljanje pregleda obezbeđivanja (član 228. stav 1);

55) ne postupi po rešenju vazduhoplovnog inspektora (član 252. stav 2);

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 25.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara.]

[ČLAN 73 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 259

(Brisano)

[Prekršaji za koje se kažnjava korisnik vazduhoplova

Član 259

Novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice koje je korisnik vazduhoplova ako:

1) obavlja saobraćaj ili leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene propisom o klasama vazdušnog prostora iz člana 37. ovog zakona (član 8. stav 1);

2) iz vazduhoplova za vreme leta izbacuje predmete i tečnosti suprotno članu 9. ovog zakona;

3) leti vazduhoplovom iznad zabranjene zone (član 13. stav 1);

4) leti vazduhoplovom u opasnoj zoni mimo vremenskog ograničenja (član 13. stav 4);

4a) ne postupi po izdatoj bezbednosnoj naredbi (član 19a stav 1);

5) vazduhoplov leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije bez prethodno podnetog plana leta pružaocu usluga u vazdušnoj plovidbi (član 24. stav 1);

6) obavlja javni avio-prevoz bez operativne dozvole (član 78. stav 1);

7) obavlja panoramsko letenje i prevoz vazduhoplovom bez motora ili ultralakim vazduhoplovom s motorom bez potvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza (član 79. stav 2);

8) na zahtev Direktorata, ne dostavi podatke o ispunjenosti uslova koji su potrebni za izdavanje operativne dozvole (član 80. stav 3);

9) pre uzimanja vazduhoplova u zakup ne pribavi od Direktorata saglasnost za zaključenje ugovora o zakupu (član 87. stav 2);

10) daje vazduhoplov bez posade u zakup stranom avio-prevoziocu bez prethodne saglasnosti Direktorata (član 87. stav 3);

11) ne obavlja prevoz na liniji u međunarodnom redovnom avio-prevozu pod uslovima koji su određeni potvrđenim međunarodnim ugovorom (član 89. stav 2);

12) ne odredi cene prevoza putnika, prtljaga, pošte i robe u javnom avio-prevozu u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorom (član 92. stav 1);

13) ne iskaže ukupnu cenu redovnog avio-prevoza u skladu sa članom 92. stav 2. ovog zakona;

14) ne objavi red letenja najkasnije 15 dana pre početka njegove primene, a izmene u redu letenja - najkasnije deset dana pre početka primene izmenjenog reda letenja (član 94. stav 2);

15) ne poštuje objavljeni red letenja ili dok on važi izmeni red letenja ili obustavi prevoz suprotno uslovima iz člana 94. stav 3. ovog zakona;

16) o obustavi prevoza ili izmeni reda letenja odmah ne obavesti javnost (član 94. stav 4);

17) pri obavljanju javnog avio-prevoza za poletanje i sletanje ne upotrebljava aerodrom koji se koristi za javni avio-prevoz ili opšti aerodrom (član 121. stav 1);

18) koristi vazduhoplov koji nije upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije ili Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije ili nije kontinuirano plovidben (član 135. stav 1);

19) ne koristi vazduhoplov prema njegovoj kategoriji ili vrsti ili nameni (član 135. stav 2);

20) koristi vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije, a ne nosi znake državne pripadnosti ili oznake registracije ili obavezne natpise (član 145. stav 2);

21) koristi vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova, a u njemu se dok leti ne nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova ili potvrda o plovidbenosti vazduhoplova ili potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova ili dozvole za rad ugrađene opreme koja emituje radio signale ili druge isprave i knjige koje propiše Direktorat (član 147. stav 1);

22) vazduhoplovno-tehničku delatnost obavlja bez dozvole za obavljanje te delatnosti (član 149. stav 2);

23) ne obezbedi broj članova i sastav posade vazduhoplova u skladu sa potvrdom o tipu vazduhoplova ili priručnikom za upravljanje vazduhoplovom ili operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova ili propisom Direktorata (član 194. stav 2);

24) omogući da poslove pilota vazduhoplova namenjenog za obavljanje komercijalne delatnosti obavlja lice sa navršenih 65 godina života (član 196. stav 1);

25) omogući da u višečlanoj posadi vazduhoplova koji je namenjen za obavljanje komercijalne delatnosti bude više od jednog pilota koji je stariji od 60 godina života (član 196. stav 3);

26) za svaki let ili deo leta ne odredi vođu vazduhoplova (član 197. stav 3);

27) ne postupi u skladu sa propisom iz člana 198. stav 1. ovog zakona;

28) po okončanju istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode ne ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov ili njegove delove (član 213. stav 3);

29) ne postupi po rešenju vazduhoplovnog inspektora (član 252. stav 2);

30) posle najave ne obezbedi mesto u vazduhoplovu za vazduhoplovnog inspektora koji nadzire rad posade vazduhoplova ili proverava ispravnost vazduhoplova u letu (član 256);

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se i preduzetnik novčanom kaznom od 250.000 do 500.000 dinara.]

Prekršaji za koje se kažnjava fizičko lice

[ČLAN 74 IZMENA I DOPUNA ZAKONA]

Član 260

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) obavlja vazdušni saobraćaj suprotno međunarodnim aktima, ovom zakonu i drugim propisima (član 4. stav 2);

2) se ne pridržava pravila letenja (član 4a stav 1);

3) obavlja saobraćaj ili leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene propisom o klasama vazdušnog prostora iz člana 37. ovog zakona (član 8. stav 1);

4) leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod propisane visine suprotno instrukcijama pružaoca usluga kontrole letenja (član 8. stav 2);

5) iz vazduhoplova za vreme leta izbacuje predmete i tečnosti suprotno članu 9. ovog zakona;

6) koristi bespilotni vazduhoplov, vazduhoplovni model, raketu ili drugi leteći objekat na takav način da ugrožava bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 10. stav 1) ili suprotno uslovima utvrđenim propisom iz člana 10. stav 3. ovog zakona;

7) lansira raketu ili drugi leteći objekat bez prethodne saglasnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi (član 10. stav 2);

8) iskače padobranom ili dopusti iskakanje padobranaca suprotno članu 11. ovog zakona;

9) leti vazduhoplovom u zabranjenoj zoni ili suprotno uslovima za odvijanje letenja u uslovno zabranjenoj zoni (član 13. stav 1);

10) leti vazduhoplovom u uslovno zabranjenoj zoni bez odobrenja Direktorata (član 13. stav 3);

11) ne prijavi Direktoratu svaki događaj, u skladu s priručnikom o upravljanju bezbednošću (član 17. stav 1);

12) ne postupi po izdatoj bezbednosnoj naredbi (član 19a stav 1);

13) u svojstvu vođe vazduhoplova povredi vazdušni prostor Republike Srbije (član 23. stav 1);

14) u svojstvu vođe vazduhoplova upravlja vazduhoplovom koji leti u vazdušnom prostoru Republike Srbije bez prethodno podnetog plana leta (član 24. stav 1);

15) pri pružanju usluga kontrole letenja ne upotrebljava izraze standardne frazeologije na engleskom jeziku (član 48. stav 1);

16) ako u svojstvu usklađivača reda letenja ili koordinatora vrši usaglašavanje reda letenja ili dodelu slotova na način suprotan propisu iz člana 94. stav 7. ovog zakona;

17) obavlja nekomercijalno letenje složenim motornim vazduhoplovom, a nije dostavio Direktoratu izjavu kojom potvrđuje da je odgovarajuće osposobljen i da raspolaže sredstvima za izvršavanje odgovornosti u vezi sa korišćenjem vazduhoplova (član 97. stav 1);

18) obavlja nekomercijalno letenje suprotno uslovima koji su utvrđeni propisom iz člana 97. stav 2. ovog zakona;

19) za poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova ne koristi aerodrom (član 99. stav 1);

20) za poletanje i sletanje koristi mesta koja se nalaze izvan aerodroma suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 99. stav 3);

21) koristi aerodrom u vazdušnom saobraćaju, a nema sertifikat aerodroma, dozvolu za korišćenje aerodroma ili saglasnost za korišćenje aerodroma ili ako u trenutku korišćenja aerodrom ne ispunjava sve uslove kako bi se vazdušni saobraćaj odvijao bezbedno, kao i sve uslove u pogledu obezbeđivanja u vazduhoplovstvu (član 104);

22) koristi aerodrom u vazdušnom saobraćaju suprotno uslovima koje Direktorat odredi u specifikaciji dozvole za korišćenje, odnosno specifikaciji saglasnosti za korišćenje aerodroma (član 108. stav 1);

23) ne obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja o planiranim radovima većeg obima koji mogu da dovedu do zatvaranja aerodroma ili ograničenja njegovog korišćenja, kao i o svim drugim promenama koje se odnose na uslove pod kojim je izdata dozvola, odnosno saglasnost za korišćenje aerodroma (član 110. stav 1);

24) ne ograniči ili trajno ili privremeno ne prekine korišćenje aerodroma koji je prestao da ispunjava neki od uslova u pogledu bezbednosti odvijanja vazdušnog saobraćaja ili obezbeđivanja u vazduhoplovstvu ili ako o tome ne obavesti Direktorat i nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 110. stav 2);

25) izvrši izmenu na aerodromu koja može da utiče na specifikaciju dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma, a ne podnese Direktoratu zahtev za izmenu dozvole, odnosno saglasnosti za korišćenje aerodroma (član 111. stav 1);

26) pre javnog uvida ne dostavi Direktoratu na mišljenje plansku dokumentaciju koja se odnosi na izgradnju, dogradnju, adaptaciju i rekonstrukciju aerodroma ili plansku dokumentaciju kojom se uređuje prostor oko aerodroma (član 115. stav 3);

27) ne dostavi na odobrenje Direktoratu tehničku i bezbednosnu dokumentaciju pre upućivanja zahteva za izdavanje građevinske dozvole nadležnom organu i/ili pre otpočinjanja izvođenja radova (član 116. stav 1);

28) bez saglasnosti Direktorata izgradi ili postavi objekte, instalacije ili uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja (član 117. stav 2);

29) bez saglasnosti Direktorata izgradi ili postavi objekte, instalacije ili uređaje na području ili izvan područja aerodroma, a koji mogu da utiču na rad radio-uređaja koji se koriste u vazdušnoj plovidbi (član 119. stav 1);

30) ne preduzme sve mere koje su potrebne za bezbedno poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova, kao i pružanje usluga zemaljskog opsluživanja na aerodromu (član 120. stav 1);

31) ne odredi uslove za korišćenje aerodroma, radi omogućavanja nesmetane upotrebe manevarskih površina i platformi, objekata, uređaja i opreme prema nameni, tehničkim svojstvima i kapacitetu aerodroma (član 120. stav 2);

32) ne obezbedi redovan pregled i održavanje poletno-sletnih, rulnih i drugih staza, platformi, objekata, instalacija, uređaja i opreme koji omogućavaju bezbedno poletanje, sletanje i kretanje vazduhoplova ili o njihovom stanju ne obavesti nadležnu jedinicu kontrole letenja (član 120. stav 3);

33) ne uspostavi upravljanje aktivnostima i kontrolu kretanja vazduhoplova i vozila na platformi aerodroma (član 121. stav 1);

34) ne dostavi Direktoratu izjavu o osposobljenosti za pružanje usluga upravljanja platformom (član 121. stav 3);

35) ne preduzima mere za uklanjanje ili sprečavanje nastajanja deponija smeća ili drugih sadržaja koji mogu da privuku ptice i druge životinje na aerodrom ili njegovu okolinu ili, u slučajevima kada uklanjanje sadržaja nije moguće, ne obezbedi da svaki rizik za vazduhoplov bude procenjen i smanjen na najmanju moguću meru (član 122. stav 1);

36) ne obezbedi osmatranje kretanja i rasterivanje ptica i drugih životinja na području aerodroma i u njegovoj okolini ili ne obezbedi prikupljanje informacija od operatera vazduhoplova, aerodromskog osoblja i drugih izvora o prisustvu ptica ili drugih životinja na aerodromu i u njegovoj okolini ili ne vrši analizu tih informacija ili ne preduzima druge mere kojima se verovatnoća sudara između ptica i drugih životinja i vazduhoplova svodi na najmanju moguću meru (član 122. stav 2);

37) ne postavi ogradu ili drugu prikladnu prepreku, radi sprečavanja ulaska životinja koje su dovoljno velike da mogu predstavljati opasnost za vazduhoplov, kao i radi sprečavanja slučajnog ili namernog pristupa neovlašćenih lica na površinu aerodroma koja nije javna (član 123. stav 1);

38) ne postavi na aerodromu ogradu ili drugu prikladnu prepreku ili ne preduzme drugu odgovarajuću meru zaštite aerodroma ako je Direktorat prilikom provere uslova za izdavanje dozvole, odnosno saglasnosti procenio da je to postavljanje neophodno sa stanovišta bezbednosti vazdušnog saobraćaja (član 123. stav 2);

39) ne organizuje, u zavisnosti od vatrogasne kategorije aerodroma, spasilačko-vatrogasnu službu ili spasilačko-vatrogasno obezbeđenje na aerodromu (član 124. st. 1. i 2);

40) poveri obavljanje poslova spasilačko-vatrogasne službe, odnosno spasilačko-vatrogasnog obezbeđenja organizaciji koja ne ispunjava uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega u pogledu osoblja, vozila, opreme i sredstava za gašenje požara i spasavanje (član 124. stav 4);

41) ne obezbedi na aerodromu službu hitne medicinske pomoći ili ne organizuje medicinsko obezbeđenje (član 125. st. 1. i 2);

42) poveri obavljanje poslova službe hitne medicinske pomoći, odnosno medicinskog obezbeđenja zdravstvenoj ustanovi koja ne ispunjava uslove određene ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega (član 125. stav 5);

43) koristi vazduhoplov koji nije upisan u Registar vazduhoplova Republike Srbije, Evidenciju vazduhoplova Republike Srbije ili Registar vojnih vazduhoplova Republike Srbije ili koji nije sposoban da bezbedno učestvuje u vazdušnom saobraćaju (član 135. stav 1);

44) koristi vazduhoplov suprotno njegovoj kategoriji, vrsti ili nameni (član 135. stav 3);

45) koristi vazduhoplov koji ima državnu pripadnost Republike Srbije, a ne nosi znake državne pripadnosti ili oznake registracije ili obavezne natpise (član 145. stav 2);

46) koristi vazduhoplov koji je upisan u Registar vazduhoplova, a u njemu se dok leti ne nalaze uverenje o registraciji vazduhoplova ili potvrda o plovidbenosti vazduhoplova ili potvrda o proveri plovidbenosti vazduhoplova ili dozvole za rad ugrađene opreme koja emituje radio signale ili druge isprave i knjige (član 147. stav 1);

47) projektuje ili proizvodi vazduhoplovne proizvode, delove, uređaje i opremu suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 152. stav 5);

48) za obavljanje javnog avio-prevoza koristi vazduhoplov koji ne ispunjava dodatne uslove za uspostavljanje i održavanje kontinuirane plovidbenosti (član 163. stav 1);

49) primenjuje program održavanja vazduhoplova koji nije odobrio Direktorat (član 164. stav 2);

50) obavlja let vazduhoplovom suprotno uslovima i ograničenjima koje je Direktorat utvrdio u dozvoli za let (član 165. stav 2);

51) obavlja poslove koji neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće dozvole u koju se upisuju ovlašćenja imaoca dozvole (član 172. stav 1);

52) obavlja poslove koji posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće potvrde o obučenosti ili sertifikata (član 175. st. 1. i 3);

53) na dužnosti nema pri sebi dozvolu ili potvrdu o obučenosti, a letačko osoblje, kontrolori letenja i kabinsko osoblje - i lekarsko uverenje (član 187. stav 1);

54) u toku praktične obuke nema pri sebi ispravu kojom dokazuje da pohađa praktični deo obuke (član 187. stav 2);

55) obavlja poslove za koje je ovlašćeno, a ne dokaže zdravstvenu sposobnost odgovarajućim lekarskim uverenjem (član 188. stav 1);

56) obavlja zdravstvene preglede vazduhoplovnog osoblja bez potvrde o pravu na ispitivanje zdravstvene sposobnosti (član 189. stav 1);

57) obavlja zdravstvene preglede, vrši ocenu zdravstvene sposobnosti ili izdaje lekarska uverenja suprotno uslovima koje je propisao Direktorat (član 189. stav 2);

58) je prilikom obavljanja svojih poslova pod uticajem alkohola ili psiho-aktivnih supstanci ili u psiho-fizičkom stanju koje ga onemogućava da pravilno obavlja svoje poslove (član 193. stav 1);

59) obavlja poslove pilota vazduhoplova u javnom avio-prevozu, a prešlo je starosnu granicu utvrđenu članom 196. ovog zakona;

60) pre leta ne proveri da li su vazduhoplov i posada spremni za let, da li se u vazduhoplovu nalaze sve potrebne isprave i knjige ili ne preduzme mere koje su određene operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova (član 198. stav 1);

61) se ne povinuje naređenjima vođe vazduhoplova (član 198. stav 2);

62) ne preduzme sve mere koje su potrebne da bi se održala bezbednost leta i obezbeđivanje vazduhoplova (član 198. stav 4);

63) ne postupi u skladu sa propisom iz člana 199. stav 5. ovog zakona;

64) ne obavesti, bez odlaganja, Centar za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda da se dogodio udes ili ozbiljna nezgoda (član 204. stav 3);

65) ukloni s mesta udesa vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegove delove pre no što se obezbedi očuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode ili pribavi saglasnost Glavnog istražitelja ili istražnog organa (član 213. stav 1);

66) po okončanju istraživanja udesa ili ozbiljne nezgode ne ukloni oštećeni ili uništeni vazduhoplov ili njegove delove (član 213. stav 3);

67) dozvoli ulazak u obezbeđivano-restriktivnu zonu licu koje odbije pregled obezbeđivanja ili licu za koje postoji osnovana sumnja u pogledu njegovih namera, njegovog prtljaga ili stvari koje nosi sa sobom (član 226. stav 6);

68) unese u putničku kabinu vazduhoplova i u obezbeđivano-restriktivnu zonu hladno ili vatreno oružje ili municiju ili eksplozivne, zapaljive ili opasne materije, kao i sredstva ili predmete koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta koju propiše Direktorat (član 230. stav 1);

69) pre ukrcavanja u vazduhoplov ne prijavi pri registraciji za let i ne preda hladno ili vatreno oružje ili municiju ovlašćenom pripadniku ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove na aerodromu (član 230. stav 3);

70) bez odgovarajućeg znaka identifikacije ulazi u kontrolisanu i obezbeđivano-restriktivnu zonu i kreće se u njima ili u kritičnim objektima, delovima infrastrukture i sistemima koji se koriste za potrebe civilnog vazduhoplovstva izvan aerodroma (član 231. stav 1);

71) ne obavesti izdavaoca znaka identifikacije u slučaju isteka važenja znaka identifikacije, gubitka znaka identifikacije, promene radnog mesta ili prestanka radnog odnosa (član 231. stav 4);

72) ne postupi po nalogu vazduhoplovnog inspektora (član 251. stav 4);

73) ne postupi po rešenju vazduhoplovnog inspektora (član 252. stav 2);

74) u roku od 48 sati od časa kada je protekao rok koji je određen za otklanjanje nepravilnosti, pismeno ne obavesti vazduhoplovnog inspektora da li su nepravilnosti otklonjene (član 252. stav 3).

[Član 260

Novčanom kaznom od 10.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice ako:

1) obavlja saobraćaj ili leti iznad gradova, naseljenih mesta i industrijskih objekata ispod visine utvrđene propisom o klasama vazdušnog prostora iz člana 37. ovog zakona (član 8. stav 1);

2) iz vazduhoplova za vreme leta izbacuje predmete i tečnosti suprotno članu 9. ovog zakona;

3) lansira rakete i druge leteće objekte na takav način da ugrozi bezbednost vazdušnog saobraćaja suprotno članu 10. stav 1. ovog zakona;

4) lansira rakete i druge leteće objekte bez prethodno pribavljene saglasnosti pružaoca usluga u vazdušnoj plovidbi (član 10. stav 2);

5) iskače padobranom ili dopusti iskakanje padobranaca suprotno članu 11. ovog zakona;

6) leti vazduhoplovom iznad zabranjene zone (član 13. stav 1);

7) leti vazduhoplovom u opasnoj zoni mimo vremenskog ograničenja (član 13. stav 4);

7a) ne postupi po izdatoj bezbednosnoj naredbi (član 19a stav 1);

8) u svojstvu vođe vazduhoplova povredi vazdušni prostor Republike Srbije (član 23. stav 1);

9) pri pružanju usluga kontrole letenja ne upotrebljava izraze standardne frazeologije na engleskom jeziku (član 48. stav 1);

10) obavlja panoramsko letenje i prevoz vazduhoplovom bez motora ili ultralakim vazduhoplovom s motorom bez potvrde o osposobljenosti za obavljanje javnog avio-prevoza (član 79. stav 2);

11) ne ukloni ili ne sruši prepreke koje ugrožavaju bezbednost vazdušnog saobraćaja ili prepreke koje mogu da ugroze bezbednost vazdušnog saobraćaja ne obeleži za uočavanje danju, noću i u uslovima smanjene vidljivosti (član 114. stav 1);

12) postavi objekte, instalacije i uređaje koji se nalaze na području ili izvan područja aerodroma, a koji kao prepreka mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, bez prethodno pribavljene potvrde Direktorata da se njima ne utiče na održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja (član 113. stav 1);

13) postavi objekte, instalacije i uređaje koji se nalaze na području ili izvan područja aerodroma, a koji usled emisije ili refleksije radio-zračenja mogu da utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja, bez prethodno pribavljene potvrde Direktorata da se njima ne utiče na održavanje prihvatljivog nivoa bezbednosti vazdušnog saobraćaja (član 115. stav 1);

14) koristi ili obrađuje zemljište, stvara deponije smeća, gaji žitarice ili preduzima ostale aktivnosti u blizini manevarskih površina, platformi i objekata na području aerodroma, koje ugrožavaju poletanje, sletanje, kretanje i boravak vazduhoplova na aerodromu (član 116. stav 1);

15) obavlja poslove koji neposredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće dozvole u koju se upisuju ovlašćenja imaoca dozvole (član 172. stav 1);

16) obavlja poslove koji posredno utiču na bezbednost vazdušnog saobraćaja bez odgovarajuće potvrde o obučenosti u koju se upisuju ovlašćenja imaoca potvrde (član 175. stav 1);

17) na dužnosti pri sebi nema dozvolu ili potvrdu o obučenosti, a letačko osoblje, kontrolori letenja i kabinsko osoblje - i lekarsko uverenje (član 187. stav 1);

18) u toku praktične obuke nema pri sebi ispravu kojom dokazuje da pohađa praktični deo obuke (član 187. stav 2);

19) je prilikom obavljanja svojih poslova pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih supstanci ili u psiho-fizičkom stanju koje ga onemogućava da pravilno obavlja svoje poslove (član 193. stav 1);

20) poslove pilota vazduhoplova namenjenog za obavljanje komercijalne delatnosti obavlja sa navršenih 65 godina života (član 196. stav 1);

21) pre leta ne proveri da li su vazduhoplov i posada spremni za let, da li se u vazduhoplovu nalaze sve potrebne isprave i knjige ili ne preduzme mere koje su određene operativnim priručnikom korisnika vazduhoplova (član 198. stav 1);

22) se ne povinuje naređenjima vođe vazduhoplova (član 198. stav 2);

23) ne preduzme sve mere koje su potrebne da bi se održala bezbednost leta i obezbeđivanje vazduhoplova (član 198. stav 4);

24) ne postupi u skladu sa propisom iz člana 199. stav 1. ovog zakona;

25) ne postupi u skladu sa propisom iz člana 199. stav 2. ovog zakona;

26) ukloni s mesta udesa vazduhoplov koji je pretrpeo udes ili ozbiljnu nezgodu ili njegove delove pre no što se obezbedi očuvanje tragova udesa ili ozbiljne nezgode ili pribavi saglasnost Glavnog istražitelja ili istražnog organa (član 213. stav 1);

27) unese u putničku kabinu vazduhoplova i u obezbeđivano-restriktivnu zonu hladno ili vatreno oružje ili municiju ili eksplozivne, zapaljive ili opasne materije, kao i sredstva ili predmete koji se nalaze na listi zabranjenih predmeta koju propiše Direktorat (član 230. stav 1);

28) pre ukrcavanja u vazduhoplov ne prijavi pri registraciji za let i ne preda hladno ili vatreno oružje ili municiju ovlašćenom pripadniku ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove na aerodromu (član 230. stav 3);

29) za ulazak u obezbeđivano-restriktivnu zonu i kretanje u njoj radi obavljanja poslova nema odgovarajući znak identifikacije koji je određen Nacionalnim programom za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu (član 231. stav 2);

30) ne postupi po nalogu vazduhoplovnog inspektora (član 251. stav 4);

31) ne postupi po rešenju vazduhoplovnog inspektora (član 252. stav 2);

32) u roku od 48 sati od časa kada je protekao rok koji je određen za otklanjanje nepravilnosti, pismeno ne obavesti vazduhoplovnog inspektora da li su nepravilnosti otklonjene (član 252. stav 3).]

Glava šesnaesta

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o, kao pružalac usluga u vazdušnoj plovidbi

Član 261

Smatra se da je ugovorom između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Crne Gore koji je zaključen 31. oktobra 2003. godine i kojim je osnovana Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o, Vlada ovlastila Agenciju za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. da pruža sve usluge u vazdušnoj plovidbi na teritoriji Republike Srbije, sve dok Vlada drukčije ne odluči.

Rok za donošenje propisa za izvršavanje ovog zakona

Član 262

Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Donošenje akata Vlade i obrazovanje komiteta

Član 263

Vlada donosi Nacionalni program bezbednosti u civilnom vazduhoplovstvu, Nacionalnu politiku upravljanja vazdušnim prostorom i Nacionalni program za olakšice u vazdušnom saobraćaju u roku od 18 meseci od stupanja na snagu ovog zakona.

Vlada obrazuje Nacionalni vazduhoplovni komitet za upravljanje vazdušnim prostorom, Nacionalni komitet za olakšice u vazdušnom saobraćaju i Nacionalni komitet za obezbeđivanje u vazduhoplovstvu u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Preuzimanje nadležnosti u oblasti bezbednosnog istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda civilnih vazduhoplova

Član 264

Centar za istraživanje preuzima od Direktorata prava, obaveze, zaposlene, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu koji su potrebni za obavljanje nadležnosti u oblasti bezbednosnog istraživanja udesa i ozbiljnih nezgoda civilnih vazduhoplova.

Donošenje propisa na osnovu ECAA sporazuma

Član 265

Pored drugih propisa za čije je donošenje ovlašćen, Direktorat donosi i propise iz oblasti vazduhoplovstva koji su sadržani u Aneksu I Multilateralnog sporazuma između Evropske zajednice i njenih država članica, Republike Albanije, Bosne i Hercegovine, Republike Bugarske, Republike Hrvatske, Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Republike Island, Republike Crne Gore, Kraljevine Norveške, Rumunije, Republike Srbije i Misije privremene uprave Ujedinjenih nacija na Kosovu (u skladu sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 od 10. juna 1999) o uspostavljanju Zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja (ECAA sporazum). Multilateralni sporazum potvrđen je zakonom koji je objavljen u "Službenom glasniku Republike Srbije - Međunarodni ugovori", broj 38/09).

Upravni odbor i direktor Direktorata

Član 266

Savet Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije nastavlja danom stupanja na snagu ovog zakona da radi kao Upravni odbor Direktorata u sastavu u kome je to predviđeno ovim zakonom.

Generalni direktor Direktorata i zamenik direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije nastavljaju danom stupanja na snagu ovog zakona da rade kao direktor Direktorata, odnosno zamenik direktora Direktorata, kao javne agencije, sa ovlašćenjima koja su predviđena ovim zakonom i zakonom kojim se uređuju javne agencije.

Važenja pojedinačnih pravnih akata donesenih na osnovu važećih propisa

Član 267

Dozvole i drugi pojedinačni pravni akti koji su doneseni po propisima koji su na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, kojima se utvrđuje da su njihovi imaoci osposobljeni da obavljaju delatnosti ili poslove ili da pružaju usluge u vazduhoplovstvu, ostaju na snazi do isteka roka važenja koji je označen u njima, odnosno do izdavanja odgovarajućih pojedinačnih pravnih akata koji se donose na osnovu ovog zakona i propisa donesenih na osnovu njega, a najkasnije 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Svi subjekti koji su po odredbama ovog zakona obavezni da steknu pojedinačni pravni akt kojim se utvrđuje da ispunjavaju uslove za obavljanje delatnosti, poslova ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu, a na to nisu bili dužni po Zakonu o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list SRJ", br. 12/98, 5/99, 44/99, 73/00 i 70/01 i "Službeni glasnik RS", broj 101/05), dužni su da ispune uslove koji su određeni ovim zakonom u roku od 24 meseca od stupanja na snagu ovog zakona.

Primena ovog zakona na započete postupke

Član 268

Odredbe ovog zakona primenjuju se na sve postupke koji su započeti pre stupanja na snagu ovog zakona ako do stupanja na snagu ovog zakona u njima nije doneseno konačno rešenje.

Izuzetno, prekršajni postupci koji su pokrenuti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona, ako su blaži za učinioca.

Prestanak važenja Zakona o vazdušnom saobraćaju i drugih propisa

Član 269

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o vazdušnom saobraćaju ("Službeni list SRJ", br. 12/98, 5/99, 44/99, 73/00 i 70/01 i "Službeni glasnik RS", broj 101/05), Odluka o osnivanju Direktorata civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore ("Službeni glasnik RS", broj 102/03), Odluka o vršenju osnivačkih prava u Direktoratu civilnog vazduhoplovstva države Srbije i države Crne Gore ("Službeni glasnik RS", broj 53/06) i Zaključak o promeni naziva Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije i Crne Gore ("Službeni glasnik RS", broj 12/07).

Stupanje na snagu ovog zakona

Član 270

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o vazdušnom saobraćaju

("Sl. glasnik RS", br. 57/2011)

Član 23

Vlada će postaviti Glavnog istražitelja u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona, a Centar za istraživanje počeće sa radom najkasnije šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do ispunjenja uslova propisanih ovim zakonom za obrazovanje Komisije za istraživanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova, istraživanje uzroka udesa i ozbiljnih nezgoda vazduhoplova vršiće Komisija za istraživanje udesa i ozbiljnih nezgoda koju za svaki udes i ozbiljnu nezgodu imenuje Direktorat, sa utvrđene liste stručnjaka.

Član 24

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o vazduhoplovnim pristaništima ("Službeni glasnik SRS", br. 28/75, 24/85 - dr. zakon, 35/86 - dr. zakon, 6/89 - dr. zakon i 6/89 - dr. zakon i "Službeni glasnik RS", br. 67/93 - dr. zakon i 44/95 - dr. zakon).

Član 25

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o vazdušnom saobraćaju

("Sl. glasnik RS", br. 45/2015)

Član 77

Propisi za izvršavanje ovog zakona doneće se u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 78

Dozvole i drugi pojedinačni pravni akti koji su doneseni po propisima koji su na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, kojima se utvrđuje da su njihovi imaoci osposobljeni da obavljaju delatnosti ili poslove ili da pružaju usluge u vazduhoplovstvu, ostaju na snazi do isteka roka važenja koji je označen u njima, odnosno do izdavanja odgovarajućih pojedinačnih pravnih akata koji se donose na osnovu ovog zakona i propisa donesenih na osnovu njega, a najkasnije 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Subjekti koji su po odredbama ovog zakona obavezni da steknu pojedinačni pravni akt kojim se utvrđuje da ispunjavaju uslove za obavljanje delatnosti, poslova ili pružanje usluga u vazduhoplovstvu, dužni su da ispune uslove koji su određeni ovim zakonom u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 79

Upravni odbor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije nastavlja danom stupanja na snagu ovog zakona da radi u sastavu utvrđenom Zakonom o vazdušnom saobraćaju ("Službeni glasnik RS", br. 73/10, 57/11 i 93/12) do imenovanja upravnog odbora na osnovu ovog zakona.

Upravni odbor Direktorata civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije imenovaće se u skladu sa odredbama ovog zakona u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 80

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Redakcija pravne baze Paragraf Lex