Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU: OD MAJA 2016. GODINE KOD NOTARA JE MOGUćE IZVRšITI OSTAVINSKU RASPRAVU. GRAđANI ćE ZAHTEV ZA RASPRAVU ZAOSTAVšTINE PODNOSITI SUDU, A SUD ćE GA DODELITI JAVNOM BELEżNIKU. AKO JE MEđU NASLEDNICIMA NEšTO SPORNO, BELEżNICI ćE IH UPUćIVATI NA PARNICU U SUD, A TEK KADA SE ZAVRšI PARNICA PRED SUDOM ONDA ćE MOćI DA SE NASTAVI OSTAVINSKI POSTUPAK KOD JAVNOG BELEżNIKA, KOJI ćE GA ZAVRšITI DONOšENJEM OSTAVINSKOG REšENJA, šTO JE DO SADA RADIO SUD


Javni beležnici još nisu primili nijedan ostavinski predmet iz sudova, ali se to očekuje narednih dana, kada u sudove budu stizali novi zahtevi građana za raspravljanje zaostavštine. Notari će dobijati od sudova samo nove predmete, one koji budu zavedeni sa datumima posle 1. maja 2016. godine, kaže Miodrag Đukanović, predsednik Javnobeležničke komore Srbije.

Zakonom o javnom beležništvu ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014, 6/2015 i 106/2015) predviđeno je da ostavinski postupci od 1. maja 2016. godine budu povereni notarima. To znači da će oni dobiti još jedan "stalni masovni posao" jer svake godine u Srbiji se završi oko 100.000 ostavinskih rasprava. Za građane neće biti velike razlike u ceni, tarifa javnih beležnika je slična sudskim taksama.

Građani će osetiti razliku u brzini kojom se završavaju ostavinske rasprave. Kod sudova ostavinski postupci traju najmanje šest meseci, a kod javnih beležnika trajaće mesec dana. Nama je u interesu da što pre završimo i naplatimo – kaže Đukanović.

Javni beležnici od svake naplaćene usluge državi plaćaju 30 odsto poreza, koji je namenjen – unapređenju sudskog budžeta. Osim toga, država će ubirati prihod i od PDV-a, koji građani plaćaju na iznos iz Javnobeležničke tarife javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine ("Sl. glasnik RS", br. 12/2016).

Pri tom će sudovi ostvariti uštedu, jer će sudije i stručni saradnici, koji su do sada radili ostavine, biti raspoređeni na druge predmete, a to bi automatski trebalo da dovede do veće efikasnosti sudova. Država ima interes da rastereti sud jednog balasta, koji i nije pravi sudski posao, jer ostavinski postupak je raspravljanje zaostavštine na osnovu nespornih činjenica. Zato je to vanparnični postupak – objašnjava Đukanović.

Ostavinske postupke pokreću zakonski i testamentarni naslednici posle smrti ostavioca. Ako je među naslednicima nešto sporno, beležnici će ih upućivati na parnicu u sud, a tek kada se završi parnica pred sudom onda će moći da se nastavi ostavinski postupak kod javnog beležnika, koji će ga završiti donošenjem ostavinskog rešenja, što je do sada radio sud.

U prošloj godini sudovi su rešili oko 100.000 ostavinskih postupaka, a ostalo je nerešeno oko 20.000 do 30.000, navodi Đukanović.

U Beogradu jedan postupak ostavine u sudu ne možete završiti brže od šest meseci. Iskustva iz Hrvatske govore da se ovi postupci završavaju tri puta brže od kada su prešli u nadležnost javnih beležnika, a slično je i u drugim zemljama u okruženju – kaže Đukanović.

Prema Zakonu o sudskim taksama ("Sl. glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001 - dr. zakon, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008 - dr. zakon, 31/2009, 101/2011, 93/2012, 93/2014 i 106/2015), sudovi u postupku raspravljanja zaostavštine naplaćuju paušalnu taksu u rasponu od 1.000 do 75.000 dinara. Vrednost merodavnu za odmeravanje paušalne takse sud utvrđuje po slobodnoj oceni, na osnovu izjava naslednika i podataka koji su podneti. U Javnobeležničkoj tarifi javnog beležnika kao poverenika suda u postupku za raspravljanje zaostavštine propisano je da maksimalna nagrada ne može biti veća od 400 bodova, odnosno 60.000 dinara, bez PDV-a. Nagrada se naplaćuje prema vrednosti zaostavštine, a ona se određuje na osnovu procene tržišne vrednosti nasleđenih stvari i prava, umanjenih za dugove ostavioca – kaže Miodrag Đukanović.

Javnobeležnička tarifa preciznije propisuje način određivanja nagrade prema vrednosti zaostavštine, jer je podeljena na sedam razreda. Vrednost jednog boda iznosi 150 dinara, bez PDV-a.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 10.05.2016.
Naslov: Redakcija