Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O BEZBEDNOSTI HRANE - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RS", broj 41/09) u članu 4. posle tačke 2) dodaje se nova tačka 2a), koja glasi:

"2a)      Međunarodno prihvaćeni standardi, smernice, vodiči i preporuke jesu oni koji su razrađeni u okviru Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), Svetske zdravstvene organizacije (WHO), Komisije Codex Alimentarius, Međunarodne organizacije za zaštitu zdravlja životinja (OIE), Međunarodne konvencije o zaštiti bilja (IPPC), Evropske i mediteranske organizacije za zaštitu bilja (EPPO), Međunarodnog udruženja hemijskih analitičara (AOAC), Međunarodnog kolaborativnog saveta za analitiku pesticida (CIPAC), Evropske organizacije za saradnju i razvoj (OECD), Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) i dr;".

U tački 4) reč: "genetski" zamenjuje se rečju: "genetički", reč: "aromaˮ zamenjuje se rečima: "prehrambenih aromaˮ, a reči: "enzimskih preparataˮ rečima: "prehrambenih enzimskih preparataˮ.

Tačka 8) briše se.

Tačka 11) briše se.

Tačka 12) menja se i glasi:

"12)      Primarna proizvodnja jeste proizvodnja, uzgoj i gajenje primarnih poljoprivrednih proizvoda, uključujući žetvu, berbu ili ubiranje plodova, muža, uzgoj životinja pre klanja, kao i lov, ribolov i sakupljanje samoniklih plodova;".

U tački 14) podtačka (4) menja se i glasi:

"(4)      ugostiteljskim objektima, pečenjarama, objektima brze hrane, poslastičarnicama, pekarama, kao i ketering usluge i usluge isporuke gotove hrane;".

Tačka 17. briše se.

Posle tačke 21) dodaje se nova tačka 21a), koja glasi:

"21a)    Službena kontrola jeste bilo koji postupak kontrole koji nadležni organ sprovodi radi potvrde usaglašenosti sa propisima o bezbednosti hrane i hrane za životinje, kao i sa propisima iz oblasti zdravlja i dobrobiti životinja;".

Posle tačke 23) dodaje se nova tačka 23a), koja glasi:

"23a)    Uputstva ili vodiči jesu dokumenta koja se donose od strane subjekata u poslovanju hranom, odnosno hranom za životinje, njihovih udruženja, odnosno nadležnog organa u cilju postizanja efikasnog sistema bezbednosti hrane, odnosno hrane za životinje;".

U tački 25) stav 1. podtačka (1) reči: "koje ne služe za proizvodnju hrane" brišu se.

Podtačka (7) menja se i glasi:

"(7)      psihoaktivno kontrolisanih supstanci i prekusora,".

Član 2.

Član 5. menja se i glasi:

"Član 5.

Hrana u smislu ovog zakona je:

1)         hrana životinjskog porekla;

2)         hrana biljnog porekla;

3)         mešovita hrana koja sadrži sastojke biljnog i životinjskog porekla;

4)         hrana ni biljnog, ni životinjskog porekla (mineralne materije, so);

5)         nova hrana;

6)         genetički modifikovana hrana i genetički modifikovana hrana za životinje i hrana i hrana za životinje dobijena od genetički modifikovanih organizama u skladu sa posebnim propisom.

Član 3.

Član 12. menja se i glasi:

"Član 12.

Službene kontrole u smislu ovog zakona, u oblasti bezbednosti hrane sprovode nadležna ministarstva, i to:

1)         Ministarstvo preko nadležnih inspekcija:

(1)        u svim fazama proizvodnje, prerade, prometa na veliko, uključujući uvoz i izvoz hrane biljnog i životinjskog porekla, bezalkoholna pića i mešovite hrane,

(2)        u svim fazama proizvodnje, prerade, prometa hrane za životinje (biljnog i životinjskog porekla), mešovite hrane uključujući uvoz i izvoz,

(3)        u fazi prometa na malo hrane životinjskog porekla u objektima registrovanim odnosno odobrenim od strane Ministarstva, kao i u prometu na malo svežeg mesa, mleka, jaja, meda, ribe i divljači u specijalizovanim objektima (kasapnice, ribarnice i sl), vina i alkoholnih pića;

2)         Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko nadležne sanitarne inspekcije:

(1)        u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa (promet na veliko, promet na malo, uvoz na mestima carinjenja i izvoz), i to: nove hrane, hrane za specifične populacione grupe (hrana za odojčad i malu decu, hrana za posebne medicinske namene, zamene za kompletnu dnevnu ishranu za osobe na dijeti za mršavljenje), dodataka ishrani (dijetetski suplementi), hrane sa izmenjenim nutritivnim sastavom (hrana za osobe intolerantne na gluten, zamene za so za ljudsku ishranu, hrana obogaćena vitaminima, mineralima i drugim supstancama sa hranljivim ili fiziološkim efektom i dr), soli za ishranu ljudi i proizvodnju hrane, prehrambenih aditiva, prehrambenih aroma, prehrambenih enzima, pomoćnih sredstava u proizvodnji hrane, vode za piće koja se potrošačima isporučuje putem javnog vodovodnog sistema ili u originalnoj ambalaži (prirodne mineralne, prirodne izvorske i stone vode), materijala i predmeta namenjenih da dođu u kontakt sa hranom,

(2)        u fazi prometa na malo sve hrane, osim hrane navedene u tački 1) podtačka (3) ovog stava.

Ministar propisuje vrstu hrane i način vršenja službene kontrole.

Ministar bliže propisuje listu mešovite hrane i način vršenja kontrole te hrane, a ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove za proizvodnju i promet nove hrane, kao i način vršenja kontrole te hrane.".

Član 4.

Član 13. menja se i glasi:

"Član 13.

Subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa, u okviru delatnosti koju obavljaju, dužni su da obezbede da hrana i hrana za životinje ispunjava sve uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Nadležni organi sprovode odredbe ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega i vrše službenu kontrolu da li subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje ispunjavaju sve uslove propisane ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.".

Član 5.

U članu 14. stav 1. posle reči: "u skladu sa" dodaju se reči: "standardima, smernicama, vodičima i", a posle reči: "organizacija" dodaju se reči: "uključujući i komisiju Codex Alimentarius".

Posle stava 2. dodaje se stav 3, koji glasi:

"Vlada propisuje način uspostavljanja i organizacije sistema u oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane, pružanja informacija i obaveštavanja o standardima, smernicama i preporukama, u skladu sa Codex Alimentarius.".

Član 6.

U članu 18. stav 3. menja se i glasi:

"Direkcija za nacionalne referentne laboratorije mora da bude akreditovana u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17025 - "Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje".".

Član 7.

Član 19. menja se i glasi:

"Član 19.

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije (u daljem tekstu: Nacionalna referentna laboratorija) obavlja poslove u oblasti bezbednosti hrane, kontrole kvaliteta i bezbednosti mleka i ispitivanja zabranjenih, nedozvoljenih, štetnih i nepoželjnih supstanci u hrani i hrani za životinje, zdravlja bilja, semena i sadnog materijala i banke biljnih gena.

U okviru Nacionalne referentne laboratorije obavljaju se sledeći poslovi:

1)         saradnja sa nacionalnim laboratorijama drugih zemalja;

2)         staranje o uspostavljanju jedinstvenih kriterijuma i metoda i sprovođenje standarda za rad ovlašćenih laboratorija;

3)         organizovanje po potrebi uporednih testova između zvaničnih nacionalnih laboratorija i vršenje odgovarajućeg praćenja takvog uporednog testiranja;

4)         razmena informacija dobijenih od nacionalnih laboratorija drugih zemalja Ministarstvu i ovlašćenim laboratorijama;

5)         obezbeđivanje stručne i tehničke pomoći Ministarstvu za primenu koordinisanih planova kontrole;

6)         implementacija, odnosno razvijanje metode testiranja u skladu s međunarodnim standardima uz obaveznu validaciju;

7)         vršenje usluga potvrde analize i superanalize ako je to relevantno za potrebe ovlašćenih laboratorija;

8)         obezbeđivanje i primenjivanje preko ovlašćenih laboratorija statistički kreirane kontrole i praćenja rezultata;

9)         organizovanje uporednih testova za ovlašćene laboratorije u cilju jedinstvene primene metoda koje primenjuju;

10)       pružanje usluga iz oblasti statistike i informacionih sistema ovlašćenim laboratorijama;

11)       obučavanje osoblja u ovlašćenim laboratorijama;

12)       priprema nacionalnih vodiča za uzorkovanje i rukovanje uzorcima radi sprovođenja pouzdane dijagnoze;

13)       priprema, održavanje i distribucija referentnog materijala;

14)       učešće u međunarodnim uporednim testovima;

15)       i drugi poslovi.

Pored poslova iz stava 2. ovog člana Nacionalna referentna laboratorija obavlja i laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje, kao i ispitivanja kvaliteta mleka i ispitivanja mleka za potrebe praćenja i unapređenja proizvodnih sposobnosti muznih grla.

Laboratorijski i sa njima povezani stručni poslovi iz oblasti zdravlja bilja, semena i sadnog materijala koji se obavljaju u okviru Nacionalne referentne laboratorije uređuju se propisima kojima se uređuje zdravlje bilja, seme i sadni materijal.

Pored poslova iz st. 2-4. ovog člana Nacionalna referentna laboratorija obavlja i poslove banke biljnih gena, i to:

1)         čuvanje kolekcije semena i sadnog materijala;

2)         registraciju uzoraka, njihovo čišćenje, sušenje, pakovanje, skladištenje i održavanje;

3)         umnožavanje i regeneraciju uzoraka;

4)         skladištenje duplikata uzoraka;

5)         organizovanje održavanja, odnosno održavanje kolekcije sadnog materijala;

6)         razmenu uzoraka sa drugim bankama gena u svetu.

Pored poslova iz st. 2-5. ovog člana Nacionalna referentna laboratorija obavlja i:

1)         poslove investicionog održavanja objekata i prateće infrastrukture svojih laboratorija;

2)         iniciranje, planiranje, pripremu, programiranje, sprovođenje i praćenje realizacije projekata opremanja nacionalne referentne laboratorije;

3)         inicira i koordinira stručnu saradnju između referentnih laboratorija.

Poslove iz st. 2. i 6. ovog člana ne mogu da obavljaju druge laboratorije izabrane putem konkursa.".

Član 8.

Posle člana 19. dodaje se naziv člana i član 19a, koji glase:

"Referentna laboratorija

Član 19a

Poslove iz člana 19. st. 3. i 5. ovog zakona mogu da obavljaju i laboratorije izabrane putem konkursa (u daljem tekstu: referentne laboratorije).

Laboratorije iz stava 1. ovog člana moraju da budu akreditovane u skladu sa standardom SRPS ISO/IEC 17025 - "Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje".

Za poslove iz člana 19. stav 3. ovog zakona iz oblasti veterinarstva i sredstava za zaštitu bilja konkurs iz stava 1. ovog člana raspisuje se u skladu sa propisom kojim se uređuje veterinarstvo, odnosno propisom kojim se uređuju sredstva za zaštitu bilja.

Konkurs iz stava 1. ovog člana raspisuje Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja u skladu sa nadležnostima i objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Konkurs iz stava 1. ovog člana naročito sadrži:

1)         poslove za koje se konkurs raspisuje;

2)         period na koji se obavljaju poslovi;

3)         dokaz koji se odnosi na obim akreditacije;

4)         kriterijume za izbor;

5)         rok za donošenje i objavljivanje odluke o izboru;

6)         način obaveštavanja o rezultatima konkursa.

Konkurs iz stava 1. ovog člana sprovodi komisija koju obrazuje ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja.

Odluku o izboru referentne laboratorije donosi ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja.

Sa laboratorijom izabranom na konkursu ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja zaključuje ugovor.

Ugovor iz stava 8. ovog člana naročito sadrži:

1)         poslove laboratorijskih ispitivanja koji su predmet ugovora;

2)         odgovorno lice koje će obavljati određene poslove koji su predmet ugovora;

3)         metode, način i postupak obavljanja poslova laboratorijskih ispitivanja;

4)         međusobna prava, obaveze i odgovornosti;

5)         vreme za koje se zaključuje ugovor;

6)         način finansiranja poslova;

7)         uslove za raskid ugovora.

Spisak referentnih laboratorija objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove koji se odnose na tehničke propise, radi upisa u registar ovlašćenih tela za ocenjivanje usaglašenosti.

Ako u Republici Srbiji ne postoji referentna laboratorija koja ispunjava propisane uslove ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja može za pojedine vrste ispitivanja da odredi referentnu laboratoriju sa teritorije druge države za tražena ispitivanja.

Jedna referentna laboratorija može biti referentna za više ispitivanja.

Sredstva za obavljanje poslova iz ovog člana obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.".

Član 9.

U članu 20. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

"Laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje u postupku službene kontrole mogu da se ustupe laboratorijama (u daljem tekstu: službene laboratorije) putem konkursa koji raspisuje Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja i objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje u postupku službene kontrole ne mogu da se ustupe internim laboratorijama subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje.".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3, koji glasi:

"Interne laboratorije iz stava 2. ovog člana moraju vršiti validaciju metoda ispitivanja i učestvovati u eksternim proverama kvaliteta.".

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. posle reči: "ispuneˮ dodaju se reči: "službeneˮ, a posle reči: "hraneˮ dodaju se reči: "i hrane za životinjeˮ.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 5. reči: ",kao i sprovođenje programa monitoringa" brišu se.

U dosadašnjem stavu 5, koji postaje stav 6. tačka 1) reči: ",odnosno programa monitoringa" brišu se.

U tački 2) reči: ",odnosno sprovođenje programa monitoringa" brišu se.

Tačka 3) menja se i glasi:

"3)        dokaz o ispunjenosti standarda SRPS ISO/IEC 17025 - "Opšti zahtevi za kompetentnost laboratorija za ispitivanje i laboratorija za etaloniranje";".

Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.

U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 8. posle reči: "izboruˮ dodaju se reči: "službeneˮ, a reči: ",odnosno sprovođenja programa monitoringa" brišu se.

Dosadašnji stav 8. postaje stav 9.

Posle stava 9. dodaje se stav 10. koji glasi:

"Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja utvrđuje spisak službenih laboratorija izabranih putem konkursa, objavljuje ga u "Službenom glasniku Republike Srbije" i dostavlja ministarstvu nadležnom za poslove koji se odnose na tehničke propise, radi upisa u registar ovlašćenih tela za ocenjivanje usaglašenosti.ˮ.

Član 10.

U članu 21. tačka 1) reči: "i sprovođenje programa monitoringa" brišu se.

U tački 3) zapeta i reči: ",odnosno sprovođenje programa monitoringa" brišu se.

Član 11.

U članu 22. stav 1. reči: "i programa monitoringa" brišu se.

Član 12.

U članu 25. stav 3. menja se i glasi:

"Hrana nije bezbedna ukoliko sadrži:

1)         sredstva za zaštitu bilja, biocide ili kontaminente ili njihove metabolite ili proizvode razgradnje iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija;

2)         sredstva za zaštitu bilja, odnosno biocide čija upotreba nije odobrena ili dozvoljena;

3)         supstance sa farmakološkim dejstvom ili njihove metabolite koji se ne smeju davati životinjama koje služe za proizvodnju hrane ili prekoračuju maksimalno dozvoljene količine ostataka ili nisu odobreni ili registrovani za primenu na životinjama koje služe za proizvodnju hrane ili nisu odobreni kao aditivi u hrani za životinje koje služe za proizvodnju hrane;

4)         supstance sa farmakološkim dejstvom ili njihove metabolite kod lečenih životinja, a da nije ispoštovan propisani period karence;

5)         mikroorganizme, viruse, parazite i njihove razvojne oblike koji predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi;

6)         materije (fizičke, hemijske, radioaktivne) koje same ili zajedno sa drugim materijama prelaze maksimalno dozvoljene vrednosti i predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi.".

Član 13.

U članu 26. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

"2)        informacije koje su dostupne potrošaču, uključujući i međunarodne potvrde (sertifikate) i ostala dokumenta koja prate hranu u prometu, kao i podatke na deklaraciji, a koje se odnose na sprečavanje specifičnih štetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi.".

U stavu 3. posle reči: "raspadanja" dodaju se reči: "i isteklog roka trajanja".

St. 4. i 5. menjaju se i glase:

"Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje opšte uslove higijene hrane, posebne uslove higijene hrane životinjskog porekla i mikrobiološke kriterijume hrane.

Ministar, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove zdravlja, bliže propisuje maksimalne koncentracije određenih kontaminenata u hrani, kao i metode uzorkovanja i ispitivanja hrane radi utvrđivanja prisustva i nivoa određenih kontaminenata u hrani.".

Posle stava 5. dodaju se st. 6-9, koji glase:

"Ministar nadležan za poslove zdravlja, uz saglasnost ministra, bliže propisuje:

1)         zdravstvenu ispravnost vode za piće;

2)         zdravstvenu ispravnost i kvalitet prirodne mineralne, prirodne izvorske i stone vode u originalnoj ambalaži;

3)         postupak i način priznavanja prirodnih mineralnih i prirodnih izvorskih voda;

4)         hranu za specifične populacione grupe (hrana za odojčad i malu decu, hrana za posebne medicinske namene, zamene za kompletnu dnevnu ishranu za osobe na dijeti za mršavljenje);

5)         dodatke ishrani (dijetetski suplementi);

6)         zdravstvenu ispravnost i kvalitet soli za ishranu ljudi i proizvodnju hrane;

7)         zdravstvenu ispravnost i bezbednost materijala i predmeta namenjenih da dođu u kontakt sa hranom;

8)         prehrambene aditive;

9)         prehrambene arome;

10)       prehrambene enzimske preparate;

11)       pomoćna sredstva u proizvodnji hrane;

12)       nutritivne i zdravstvene izjave koje se navode na deklaraciji hrane;

13)       hranu sa izmenjenim nutritivnim sastavom (hrana za osobe intolerantne na gluten, zamene za so za ljudsku ishranu, hrana obogaćena vitaminima, mineralima i drugim supstancama sa hranljivim ili fiziološkim efektom i dr);

14)       novu hranu.

Ministar nadležan za poslove zdravlja, uz saglasnost ministra, bliže propisuje metode ispitivanja, dozvoljene nivoe radioaktivnosti, načine vođenja evidencije i način izveštavanja, uslove i način formiranja stručnih tela u vezi sa rešavanjem konkretnih pitanja koja mogu nastati prilikom primene propisa o hrani iz stava 6. tač. 4) -14) ovog člana.

Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje način izdavanja međunarodne potvrde (sertifikata) o bezbednosti hrane koja se izvozi, izgled obrasca međunarodne potvrde, kao i evidenciju o izdatim potvrdama.

Međunarodnu potvrdu (sertifikat) o bezbednosti hrane iz stava 8. ovog člana koja se izvozi izdaje inspektor u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona.".

Član 14.

U članu 45. stav 2. posle reči: "prometu hrane" dodaju se reči: "rukuju i".

Stav 4. menja se i glasi:

"Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja u okviru svoje nadležnosti bliže propisuje način, postupak i metode sprovođenja službene kontrole, sistem odobravanja i sertifikacije, način pregleda, način uzimanja uzoraka, elemente za određivanje rokova za sprovođenje službene kontrole, kao i izveštavanje o sprovedenim službenim kontrolama.".

Stav 5. briše se.

Član 15.

Naziv člana 46. i član 46. brišu se.

Član 16.

Član 49. menja se i glasi:

"Član 49.

Izuzetno od odredaba čl. 45. i 47. ovog zakona propisani uslovi u vezi sa higijenom hrane ne odnose se na direktno snabdevanje potrošača primarnim proizvodima u malim količinama.

Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje isključenja, prilagođavanja ili odstupanja od zahteva o higijeni hrane iz čl. 45. i 47. ovog zakona za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla, odnosno za hranu biljnog porekla, i to za objekte:

1)         u kojima se proizvode male količine hrane;

2)         u kojima se primenjuju tradicionalne metode u određenim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane (stari zanati i sl);

3)         u kojima se posluje hranom sa tradicionalnim karakteristikama;

4)         koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska ograničenja.

Isključenja, prilagođavanja ili odstupanja iz stava 2. ovog člana mogu da se odnose na izgradnju, uređenje i opremanje objekata u poslovanju hranom, kao i na olakšice u primeni sistema samokontrole u objektima u kojima se proizvode male količine hrane, uzimajući u obzir odgovarajuće faktore rizika i ako takva odstupanja ne utiču na ostvarivanje ciljeva ovog zakona.

Ministar bliže propisuje male količine primarnih proizvoda koje služe za snabdevanje potrošača, kao i područje za obavljanje te delatnosti.

Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja bliže propisuje uslove za stavljanje u promet malih količina hrane, koje se količine hrane smatraju malim količinama, vrstu hrane, mesto odnosno područje na kome male količine hrane mogu da se stave u promet, kao i obrazac potvrde u zavisnosti od vrste hrane koja se stavlja u promet i sadržinu evidencije.".

Član 17.

U članu 50. dodaju se st. 2-7, koji glase:

"Proizvodi, aditivi i dodaci namenjeni za hranu za životinje ne smeju da sadrže nepoželjne supstance koje mogu ugroziti zdravlje životinja ili, zbog njihovog prisustva u hrani životinjskog porekla, zdravlje ljudi ili životnu sredinu.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, proizvodi, aditivi i dodaci (suplementi) namenjeni za hranu za životinje mogu da sadrže nepoželjne supstance pod propisanim uslovima u skladu sa ovim zakonom.

Ministar bliže propisuje uslove pod kojima proizvodi i aditivi namenjeni za hranu za životinje mogu da sadrže nepoželjne supstance.

Ministar bliže propisuje uslove za proizvodnju, odobravanje, upotrebu, deklarisanje, označavanje, pakovanje i promet aditiva namenjenih za hranu za životinje.

Ministar bliže propisuje uslove za deklarisanje, označavanje, predstavljanje, pakovanje, promet, upotrebu i oglašavanje hrane za životinje.

Ministar bliže propisuje uslove za proizvodnju, deklarisanje, označavanje, predstavljanje, pakovanje, promet i upotrebu dodataka hrani za životinje.".

Član 18.

U članu 55. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

"Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona bliže propisuje uslove u pogledu kvaliteta hrane, i to za:

1)         klasifikaciju, kategorizaciju i naziv proizvoda;

2)         fizička, hemijska, fizičko-hemijska i senzorska svojstva, kao i sastav hrane;

3)         fizička, hemijska, fizičko-hemijska i senzorska svojstva sirovina, kao i vrstu i količinu sirovina, dodataka i drugih supstanci koje se upotrebljavaju u proizvodnji i preradi hrane;

4)         metode uzimanja uzoraka i ispitivanje kvaliteta hrane;

5)         izdavanje ovlašćenja ocenjivačima senzorskih svojstava hrane za određene proizvode;

6)         elemente bitnih tehnoloških postupaka koji se primenjuju u proizvodnji i preradi hrane;

7)         pakovanje i deklarisanje;

8)         dodatne zahteve za označavanje hrane.

Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja, u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona, bliže propisuje uslove i način proizvodnje i stavljanje u promet hrane za koju nisu propisani uslovi za kvalitet.".

Član 19.

Naziv glave XI. OSTALA HRANA menja se i glasi: "XI. NOVA HRANA".

Član 20.

Član 58. menja se i glasi:

"Član 58.

Nova hrana jeste hrana koja se nije u značajnoj meri koristila u ishrani ljudi, a pripada jednoj od sledećih kategorija:

1)         hrana sa novom ili namerno izmenjenom molekulskom strukturom;

2)         hrana koja se sastoji ili je izolovana iz mikroorganizama, gljiva ili algi;

3)         hrana koja je proizvedena ili se sastoji od supstanci mineralnog porekla ili je iz njih izolovana;

4)         hrana koja se sastoji ili je proizvedena od biljaka i životinja ili njihovih delova ili je iz njih izolovana, osim hrane dobijene tradicionalnim načinima razmnožavanja ili uzgoja za koje je poznato da se mogu bezbedno konzumirati;

5)         hrana dobijena proizvodnim postupkom koji se do sada nije koristio, a izaziva znatne promene u sastavu ili strukturi hrane, što utiče na njenu prehrambenu vrednost, metabolizam ili nivo nepoželjnih supstanci za ishranu ljudi;

6)         hrana koja se sastoji ili je proizvedena od kultura ćelija ili tkiva dobijenih od životinja, biljaka, mikroorganizama, gljiva ili algi ili je iz njih izolovana;

7)         hrana koja se sastoji od sintetizovanih nanomaterijala;

8)         vitamini, minerali i druge supstance koje se upotrebljavaju u skladu sa propisima koji uređuju oblast dodataka ishrani, dodavanje vitamina, minerala i drugih supstanci hrani, hrane za odojčad i malu decu, hrane za posebne medicinske namene i hrani namenjenoj zameni za celodnevnu ishranu za osobe na dijeti za mršavljenje ukoliko su dobijeni proizvodnim postupkom koji se do sada nije koristio, a izaziva znatne promene u sastavu ili strukturi hrane što utiče na njenu prehrambenu vrednost, metabolizam ili nivo nepoželjnih supstanci ili sadrže sintetizovane nanomaterijale ili se od njih sastoje.

Nova hrana iz stava 1. ovog člana ne sme da:

1)         predstavlja opasnost za zdravlje potrošača;

2)         stvara zabludu kod potrošača;

3)         se razlikuje od hrane koju bi po svojoj nameni trebalo da zameni, u meri koja dovodi u pitanje njenu prehrambenu vrednost.

Nova hrana ne uključuje prehrambene aditive, prehrambene arome, prehrambene enzimske preparate, pomoćna sredstava u proizvodnji (rastvarači za ekstrakciju) hrane i genetički modifikovanu hranu, koji su odobreni za upotrebu u hrani i hrani za životinje, u skladu sa posebnim propisima.".

Član 21.

U glavi XI. nazivi odeljaka 1. i 2. i čl. 59. i 60. brišu se.

Član 22.

U glavi XI. naziv odeljka 3. briše se, a član 61. menja se i glasi:

"Stavljanje u promet nove hrane

Član 61.

Kada se nova hrana stavlja u promet prvi put na teritoriji Republike Srbije, ili ako se takva hrana nađe u prometu, subjekt u poslovanju hranom mora imati dozvolu, u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnih propisa.

Dozvolu iz stava 1. ovog člana za novu hranu rešenjem izdaje ministar nadležan za poslove zdravlja, a na osnovu prethodno pribavljenog mišljenja Stručnog saveta, u skladu sa propisom kojim se uređuju uslovi za stavljanje u promet nove hrane.

Rešenje iz stava 2. ovog člana je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Ministarstvo nadležno za poslove zdravlja vodi evidenciju izdatih dozvola za stavljanje u promet nove hrane.".

Član 23.

U glavi XI. naziv odeljka 4. i član 62. brišu se.

Član 24.

U glavi XI. naziv odeljka 5. briše se, a član 63. menja se i glasi:

"Označavanje nove hrane

Član 63.

Nova hrana koja se stav¬lja u promet mora na deklaraciji, pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje iz člana 30. ovog zakona, da sadrži i dodatne podatke o svojstvima nove hrane.".

Član 25.

U članu 64. posle reči: " "proizvod starog zanata"," dodaju se reči: "kao i druge nacionalne šeme kvaliteta,".

Član 26.

U članu 65. stav 1. posle reči: " "proizvod starog zanata"," dodaju se reči: "kao i druge nacionalne šeme kvaliteta,".

Posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi:

"Vlada propisuje uslove, način i postupak označavanja poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta "srpski kvalitet", kontrolu usaglašenosti kvaliteta i posebnih svojstava proizvoda u postupku označavanja nacionalnom oznakom višeg kvaliteta "srpski kvalitet", izgled nacionalne oznake višeg kvaliteta "srpski kvalitet", kao i način vođenja evidencije o označavanju proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta "srpski kvalitet" i pravu korišćenja te oznake.".

Član 27.

U članu 69. stav 2. briše se.

Dosadašnji stav 3. postaje stav 2.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 3. reči: "stava 3.", zamenjuju se rečima: "stava 2.".

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 4. reči: "stava 3.", zamenjuju se rečima: "stava 2.".

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 28.

Naziv člana i član 70. menjaju se i glase:

"Uzorkovanje i ispitivanje

Član 70.

Prilikom uzimanja uzoraka hrane ili hrane za životinje subjekt u poslovanju hranom ili hranom za životinje dužan je da nadležnom inspektoru stavi besplatno na raspolaganje potrebne količine uzoraka radi laboratorijskog ispitivanja.

Subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje čiji su proizvodi predmet uzimanja uzoraka i ispitivanja imaju pravo na dodatno stručno mišljenje (superanaliza) koje ne odlaže preduzimanje hitnih mera u slučaju iznenadne opasnosti.

Ministar, odnosno ministar nadležan za poslove zdravlja u skladu sa podelom nadležnosti iz člana 12. ovog zakona, bliže propisuje metode uzorkovanja i ispitivanja hrane i hrane za životinje u postupku službene kontrole.".

Član 29.

Naziv člana i član 71. menjaju se i glase:

"Takse

Član 71.

Subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje plaćaju taksu za izvršene službene kontrole u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima.

Izuzetno od stava 1. ovog člana taksa za izvršenu službenu kontrolu ne naplaćuje se ako se službena kontrola vrši kod subjekata u poslovanju hranom po zahtevu trećeg lica.

Sredstva ostvarena od taksi iz stava 1. ovog člana uplaćuju se na odgovarajući račun za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije.".

Član 30.

Naziv člana i član 73. menjaju se i glase:

"Prava i dužnosti nadležnog inspektora

Član 73.

U sprovođenju službenih kontrola nadležni inspektor Ministarstva ima pravo i dužnost da:

1)         kontroliše da li svi subjekti i organi na koje se zakon odnosi preduzimaju mere u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje u skladu sa ovim zakonom;

2)         proverava da li su subjekti u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje upisani u Centralni registar objekata iz člana 15. stav 1. ovog zakona;

3)         proverava da li je pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice otpočelo da obavlja delatnost pre upisa u Centralni registar, odnosno u registar utvrđen posebnim propisom iz člana 15. stav 8. ovog zakona;

4)         proverava da li su laboratorije i nacionalne laboratorije akreditovane i ovlašćene u skladu sa čl. 18, 19a i 20. ovog zakona;

5)         kontroliše bezbednost hrane u prometu iz člana 25. stav 1. ovog zakona;

6)         kontroliše uslove u svakoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane, kao i pripreme hrane u skladu sa njenom namenom (član 26. stav 1. tačka 1));

7)         kontroliše dostupnost informacija potrošaču, uključujući i međunarodne potvrde (sertifikate) i ostala dokumenta koja prate hranu u prometu, kao i podatke na deklaraciji koji se odnose na sprečavanje specifičnih štetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi (član 26. stav 1. tačka 2));

8)         kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju osnovane sumnje, ograničenja ili zabrane i povlačenja te hrane iz prometa do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost (član 27. stav 1);

9)         kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju kada se utvrdi da hrana nije bezbedna, ograničenja ili zabrane i povlačenja te hrane iz prometa u skladu sa zakonom (član 27. stav 2);

10)       kontroliše bezbednost hrane za životinje u prometu iz člana 28. stav 1. ovog zakona;

11)       kontroliše bezbednost hrane za životinje kojom se hrane životinje, koje služe za proizvodnju hrane (član 28. stav 2);

12)       kontroliše uslove za bezbednost hrane za životinje, u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisom o hrani za životinje (član 28. stav 4);

13)       kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju osnovane sumnje, ograničenja ili zabrane i povlačenja hrane za životinje iz prometa do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost (član 29. stav 1);

14)       kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju kada se utvrdi da hrana za životinje nije bezbedna, ograničenja ili zabrane i povlačenja te hrane iz prometa, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 29. stav 2);

15)       kontroliše preduzimanje mera u skladu sa članom 29. stav 3. ovog zakona;

16)       kontroliše da li je hrana i hrana za životinje koja se stavlja u promet označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 30. stav 1);

17)       kontroliše da li je označavanje, deklarisanje, oglašavanje i izlaganje hrane ili hrane za životinje izvršeno, u skladu sa ovim zakonom i na način koji ne dovodi potrošača u zabludu (član 30. stav 2);

18)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio uslove u svim fazama proizvodnje i prometa hrane i hrane za životinje, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 31);

19)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom ili hranom za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa obezbedio sledljivost (član 32. stav 1);

20)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom ili hranom za životinje uspostavio kontrolne sisteme za identifikaciju svakog subjekta od kog nabavlja i koga snabdeva hranom, hranom za životinje, životinjama koje služe za proizvodnju hrane ili bilo koju supstancu koja se ugrađuje ili se očekuje da će biti ugrađena u tu hranu ili hranu za životinje (član 32. stav 2);

21)       kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom ili hranom za životinje ima uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 32. stav 3);

22)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom pokrenuo postupak za povlačenje hrane iz prometa za koju se osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje ili prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, odnosno da li je o tome obavestio ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 1);

23)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom koja je došla do potrošača na efikasan i precizan način informisao potrošača o razlogu povlačenja hrane i da li je ako je to neophodno zahtevao od potrošača povraćaj hrane koja mu je isporučena (član 33. stav 2);

24)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom odgovoran za promet na malo i distribuciju hrane pokrenuo postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa na osnovu informacije o povredi propisanih uslova (član 33. stav 3);

25)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom pružio informacije o sledljivosti hrane i da li sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu kao i Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 4);

26)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom postupio u skladu sa članom 33. stav 5. ovog zakona i o tome obavestio Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja;

27)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje pokrenuo postupak za povlačenje hrane za životinje iz prometa za koju se osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje ili prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, odnosno da li je o tome obavestio Ministarstvo (član 34. stav 1);

28)       kontroliše da li je proizvodna partija, serija ili pošiljka hrane za životinje koja ne zadovoljava uslove bezbednosti hrane za životinje uništena, odnosno da li je sa tom hranom postupljeno u skladu sa članom 34. stav 2. ovog zakona;

29)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje koja je došla do vlasnika ili držaoca životinje na efikasan i precizan način informisao vlasnika ili držaoca životinje o razlogu povlačenja hrane za životinje i da li je ako je to neophodno zahtevao od vlasnika ili držaoca životinje povraćaj hrane za životinje koja mu je isporučena (član 34. stav 3);

30)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje odgovoran za promet na malo i distribuciju hrane za životinje pokrenuo postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa na osnovu informacije o povredi propisanih uslova (član 34. stav 4);

31)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje pružio informacije o sledljivosti hrane za životinje i da li sarađuje u aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo (član 34. stav 5);

32)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje postupio u skladu sa članom 34. stav 6. ovog zakona i o tome obavestio Ministarstvo;

33)       kontroliše da li su propisane mere za bezbednost hrane i hrane za životinje prilagođene karakterističnim područjima koje mogu da utiču na bezbednost hrane i hrane za životinje, odnosno da li postupa u skladu sa članom 36. stav 2. ovog zakona;

34)       kontroliše da li hrana ili hrana za životinje koja se uvozi radi stavljanja u promet u Republiku Srbiju ispunjava uslove u skladu s propisima o hrani ili uslove koje je Republika Srbija priznala kao istovetne (član 37. stav 1);

35)       kontroliše da li su podaci koji se odnose na rizik po zdravlje čiji je uzrok hrana ili hrana za životinje dostupni svim učesnicima u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, kao i javnosti (član 40);

36)       kontroliše da li su svi učesnici u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja u okviru svoje nadležnosti obavestili Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o pojavi rizika (član 41. stav 2);

37)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio u svim fazama proizvodnje i prometa hrane ispunjenost propisanih uslova u vezi sa higijenom hrane (član 45. stav 1);

38)       kontroliše da li lica na radnim mestima u proizvodnji ili prometu hrane koja rukuju i dolaze u dodir sa hranom imaju osnovna znanja o higijeni hrane i o ličnoj higijeni, odnosno da li nose radnu odeću i obuću (član 45. stav 2);

39)       kontroliše da li su subjekti u poslovanju hranom uspostavili sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 47. stav 1);

40)       kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 48. stav 1);

41)       kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom ima u radnom odnosu na neodređeno vreme odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP (član 48. stav 2);

42)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje obezbedio u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane za životinje ispunjenost propisanih uslova u vezi sa higijenom hrane za životinje (član 50);

43)       kontroliše da li su subjekti u poslovanju hranom za životinje uspostavili sistem za osiguranje bezbednosti hrane za životinje u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane za životinje, osim na nivou primarne proizvodnje i prevoza u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i HACCP (član 52. stav 1);

44)       kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom za životinje koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu HACCP (član 53. stav 1);

45)       proverava da li subjekt u poslovanju hranom za životinje ima u radnom odnosu na neodređeno vreme odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu HACCP (član 53. stav 2);

46)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa ispunjenost uslova za kvalitet a za hranu za koju nisu propisani uslovi za kvalitet da li ispunjava uslove o bezbednosti hrane (član 55. stav 1);

47)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom za životinje obezbedio u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa ispunjenost uslova za kvalitet, a za hranu za životinje za koju nisu propisani uslovi za kvalitet da li ispunjava uslove o bezbednosti hrane (član 56. stav 1);

48)       kontroliše da li hrana za životinje kojom se hrane životinje zadovoljava propisane uslove za kvalitet (član 57. stav 1);

49)       kontroliše da li hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv "proizvod starog zanata" kao i druge nacionalne šeme kvaliteta ispunjava uslove, u skladu sa posebnim propisima (član 64);

50)       kontroliše da li hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv "proizvod starog zanata" kao i druge nacionalne šeme kvaliteta pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje iz člana 30. ovog zakona sadrži i dodatne podatke iz člana 64. ovog zakona (član 65. stav 1);

51)       kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu.

U vršenju poslova inspekcijskog nadzora sanitarni inspektor, pored ovlašćenja utvrđenih zakonom kojim je uređen inspekcijski nadzor sanitarnog inspektora, ima pravo i dužnost da:

1)         kontroliše da li svi subjekti i organi na koje se zakon odnosi preduzimaju mere u oblasti bezbednosti hrane, u skladu sa ovim zakonom;

2)         proverava da li su laboratorije i nacionalne laboratorije akreditovane i ovlašćene u skladu sa čl. 18, 19a i 20. ovog zakona;

3)         kontroliše bezbednost hrane u prometu iz člana 25. stav 1. ovog zakona;

4)         kontroliše uslove u svakoj fazi proizvodnje, prerade i prometa hrane, kao i pripreme hrane u skladu sa njenom namenom (član 26. stav 1. tačka 1));

5)         kontroliše dostupnost informacija potrošaču, uključujući i međunarodne potvrde (sertifikate) i ostala dokumenta koja prate hranu u prometu, kao i podatke na deklaraciji koji se odnose na sprečavanje specifičnih štetnih delovanja pojedinih vrsta ili kategorija hrane na zdravlje ljudi (član 26. stav 1. tačka 2));

6)         kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju osnovane sumnje, ograničenja ili zabrane i povlačenja te hrane iz prometa do otklanjanja sumnje na njenu bezbednost (član 27. stav 1);

7)         kontroliše preduzimanje naređenih mera u slučaju kada se utvrdi da hrana nije bezbedna, ograničenja ili zabrane i povlačenja te hrane iz prometa u skladu sa zakonom (član 27. stav 2);

8)         kontroliše da li je hrana koja se stavlja u promet označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 30. stav 1);

9)         kontroliše da li je označavanje, deklarisanje, oglašavanje i izlaganje hrane izvršeno, u skladu sa ovim zakonom i na način koji ne dovodi potrošača u zabludu (član 30. stav 2);

10)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio uslove u svim fazama proizvodnje, prerade i prometa hrane, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima (član 31);

11)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom u fazi proizvodnje, prerade i distribucije obezbedio sledljivost (član 32. stav 1);

12)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom uspostavio kontrolne sisteme za identifikaciju snabdevanja hranom ili bilo koju supstancu koja se ugrađuje ili se očekuje da će biti ugrađena u tu hranu (član 32. stav 2);

13)       kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom ima uspostavljen sistem i procedure koje obezbeđuju dostupnost podataka o sledljivosti (član 32. stav 3);

14)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom pokrenuo postupak za povlačenje hrane iz prometa za koju se osnovano sumnja ili utvrdi da je u bilo kojoj fazi proizvodnje, prerade ili prometa nastala povreda propisanih uslova bezbednosti hrane, odnosno da li je o tome obavestio Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 1);

15)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom koja je došla do potrošača na efikasan i precizan način informisao potrošača o razlogu povlačenja hrane i da li je ako je to neophodno zahtevao od potrošača povraćaj hrane koja mu je isporučena (član 33. stav 2);

16)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom odgovoran za promet na malo i distribuciju hrane pokrenuo postupak za povlačenje predmetne hrane iz prometa na osnovu informacije o povredi propisanih uslova (član 33. stav 3);

17)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom pružio informacije o sledljivosti hrane i da li sarađuje na aktivnostima koje preduzimaju subjekti u proizvodnji i prometu, kao i Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja (član 33. stav 4);

18)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom postupio u skladu sa članom 33. stav 5. ovog zakona i o tome obavestio Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja;

19)       kontroliše da li su propisane mere za bezbednost hrane prilagođene karakterističnim područjima koje mogu da utiču na bezbednost hrane, odnosno da li postupa u skladu sa članom 36. stav 2. ovog zakona;

20)       kontroliše da li su podaci koji se odnose na rizik po zdravlje čiji su uzrok hrana dostupni svim učesnicima u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja, kao i javnosti (član 40. stav 1);

21)       kontroliše da li su svi učesnici u sistemu brzog obaveštavanja i uzbunjivanja u okviru svoje nadležnosti obavestili Ministarstvo, odnosno ministarstvo nadležno za poslove zdravlja o pojavi rizika (član 41. stav 2);

22)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio u svim fazama proizvodnje i prometa hrane ispunjenost propisanih uslova u vezi sa higijenom hrane (član 45. stav 1);

23)       kontroliše da li lica na radnim mestima u proizvodnji ili prometu hrane koja rukuju i dolaze u dodir sa hranom imaju osnovna znanja o higijeni hrane i o ličnoj higijeni, odnosno da li nose radnu odeću i obuću (član 45. stav 2);

24)       kontroliše da li su subjekti u poslovanju hranom uspostavili sistem za osiguranje bezbednosti hrane u svim fazama proizvodnje i prometa hrane, osim na nivou primarne proizvodnje u skladu sa principima dobre proizvođačke i higijenske prakse i NASSR (član 47. stav 1);

25)       kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom koristi uputstvo za dobru proizvođačku i higijensku praksu i primenu NASSR (član 48. stav 1);

26)       kontroliše da li subjekt u poslovanju hranom ima u radnom odnosu na neodređeno vreme odgovorno lice za sprovođenje dobre proizvođačke i higijenske prakse i primenu NASSR (član 48. stav 2);

27)       kontroliše da li je subjekt u poslovanju hranom obezbedio u fazi proizvodnje i prometa ispunjenost uslova, a za hranu za koju nisu propisani uslovi za kvalitet da li ispunjava uslove o bezbednosti hrane (član 55. stav 1);

28)       kontroliše da li subjekt u poslovanju novom hranom za stavljanje prvi put u promet te hrane ima dozvolu (član 61. stav 1);

29)       kontroliše da li hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv "proizvod starog zanata", kao i druge nacionalne šeme kvaliteta ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisima (član 64);

30)       kontroliše da li hrana koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i naziv "proizvod starog zanata", kao i druge nacionalne šeme kvaliteta pored opštih zahteva za deklarisanje i označavanje iz člana 30. ovog zakona sadrži i dodatne podatke iz člana 64. ovog zakona (član 65. stav 1);

31)       kontroliše izvršavanje mera po ovom zakonu.

Član 31.

Naziv člana i član 74. menjaju se i glase:

"Mere koje nalaže nadležni inspektor Ministarstva

Član 74.

U vršenju poslova iz člana 73. ovog zakona nadležni inspektor Ministarstva je ovlašćen i dužan da:

1)         naredi povlačenje iz prometa hrane i hrane za životinje koja nije bezbedna;

2)         naredi ograničenje ili zabrani promet hrane i hrane za životinje, odnosno povlačenje hrane i hrane za životinje iz prometa do otklanjanja opasnosti, odnosno sumnji u njenu bezbednost;

3)         naredi uništavanje hrane i hrane za životinje koja nije bezbedna na propisan način;

4)         naredi obradu, odnosno osposobljavanje hrane i hrane za životinje na propisan način;

5)         zabrani reklamiranje i označavanje hrane i hrane za životinje na način koji može da dovede u zabludu potrošača;

6)         zabrani upotrebu objekta, prostorije, opreme i prevoznih sredstava kada ne ispunjavaju propisane zahteve;

7)         zabrani upotrebu materijala, ambalaže i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom i hranom za životinje koji bi mogli da ugroze zdravlje ljudi i životinja i dovedu do neprihvatljivih promena u sastavu hrane i hrane za životinje ili do promena senzornih svojstava pod uobičajenim i predviđenim uslovima upotrebe;

8)         zabrani rad licima koja rukuju hranom i dolaze u kontakt s hranom a koja ne poseduje propisane dokaze o zdravstvenim pregledima i o tome bez odlaganja obavesti mesno nadležnog sanitarnog inspektora;

9)         naredi ograničenje ili zabranu prometa do otklanjanja nedostataka, ako hrana i hrana za životinje nije označena, deklarisana, oglašena i izložena, u skladu sa ovim zakonom i drugim posebnim propisima;

10)       naredi ograničenje ili zabranu prometa do otklanjanja nedostataka ako subjekt u poslovanju hranom postupi suprotno odredbama člana 55. stav 1. ovog zakona;

11)       podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;

12)       naredi druge mere i preduzme druge radnje, u skladu sa ovim zakonom.

Mere iz stava 1. tač. 1) - 10) i tačka 12) ovog člana nalažu se rešenjem nadležnog inspektora.

Pored upravnih mera i radnji iz stava 1. ovog člana nadležni granični inspektor koji sprovodi službenu kontrolu na graničnom prelazu ili u carinskom skladištu obavezan je da preduzima i sledeće upravne mere i radnje:

1)         zabrani uvoz, izvoz ili provoz pošiljki životinja, hrane i hrane za životinje ako:

(1)        pošiljka ili prevozno sredstvo ne ispunjava propisane uslove,

(2)        pošiljka hrane i hrane za životinje nije bezbedna,

(3)        pošiljku ne prati propisana dokumentacija i sertifikat na osnovu kojeg se može utvrditi identitet pošiljke;

2)         privremeno zabrani uvoz, izvoz ili provoz pošiljke životinja, hrane i hrane za životinje ako treba otkloniti nedostatke na pošiljci i u pratećoj dokumentaciji ili ako posumnja u bezbednost pošiljke, u skladu s analizom rizika;

3)         zabrani upotrebu i korišćenje objekata za skladištenje hrane i hrane za životinje na graničnim prelazima i na mestima carinjenja, ako ne ispunjavaju propisane uslove;

4)         zabrani upotrebu hrane i hrane za životinje ako ne ispunjava propisane uslove u pogledu bezbednosti;

5)         zabrani upotrebu prevoznih sredstava za prevoz pošiljki životinja, hrane i hrane za životinje ako ne ispunjavaju propisane uslove;

6)         naredi uništavanje pošiljke hrane i hrane za životinje za koje se utvrdi da nije bezbedna, odnosno naredi vraćanje pošiljke isporučiocu na zahtev uvoznika;

7)         podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka i prijavu za privredni prestup zbog kršenja odredbi ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega;

8)         naredi preduzimanje i drugih mera, u skladu sa ovim zakonom i obavezama po međunarodnim ugovorima o bezbednosti hrane.

Mere iz stava 3. tač. 1) - 6) i tačka 8) ovog člana nalažu se rešenjem nadležnog graničnog inspektora.

Troškovi nastali sprovođenjem mere uništavanja, odnosno vraćanja nebezbedne pošiljke hrane i hrane za životinje padaju na teret stranke, odnosno uvoznika.

Član 32.

Nazivi čl. 75. i 76. i čl. 75. i 76. brišu se.

Član 33.

U članu 78. reči: "veterinarskog, fitosanitarnog, poljoprivrednog i sanitarnog" zamenjuju se rečju: "nadležnog".

Član 34.

U članu 79. stav 1. tačka 16) menja se i glasi:

"16)      prvi put stavlja u promet novu hranu na teritoriji Republike Srbije ili se takva hrana nađe u prometu, a nema dozvolu (član 61. stav 1);".

Član 35.

U članu 80. stav 1. tačka 18) posle reči: "koja" dodaju se reči: "rukuju i".

Tačka 23) briše se.

U tački 24) reči: "članom 63. stav 2." zamenjuju se rečima: "članom 63.".

U tački 25) posle reči: " "proizvod starog zanata" " dodaju se reči: ", kao i druge nacionalne šeme kvaliteta".

U tački 26) posle reči: " "proizvod starog zanata" " dodaju se reči: ", kao i druge nacionalne šeme kvaliteta".

U tački 27) reči u zagradi: "(član 70. stav 3)" zamenjuju se rečima u zagradi: "(član 70. stav 1)".

Član 36.

U članu 81. u tački 13) reči u zagradi: "(član 56. stav 1.)ˮ menjaju se i glase: "(član 55. stav 1.)".

Tačka 16) menja se i glasi:

"16)      prvi put stavlja u promet novu hranu na teritoriji Republike Srbije ili se takva hrana nađe u prometu, a nema dozvolu (član 61. stav 1);".

Član 37.

U članu 82. tačka 22) briše se.

U tački 23) reči: "članom 63. stav 2." zamenjuju se rečima: "članom 63.".

U tački 24) posle reči: " "proizvod starog zanata" " dodaju se reči: ",kao i druge nacionalne šeme kvaliteta".

U tački 25) posle reči: "proizvod starog zanata" dodaju se reči: ",kao i druge nacionalne šeme kvaliteta".

U tački 26) reči u zagradi: "(član 70. stav 3)" zamenjuju se rečima u zagradi: "(član 70. stav 1).".

Član 38.

U članu 83. tačka 10) posle reči: "koja" dodaju se reči: "rukuju i".

Tačka 14) menja se i glasi:

"14)      prvi put stavlja u promet novu hranu na teritoriji Republike Srbije ili se takva hrana nađe u prometu, a nema dozvolu (član 61. stav 1);".

Član 39.

U članu 84. tačka 18) briše se.

U tački 19) reči: "članom 63. stav 2." zamenjuju se rečima: "članom 63.".

U tački 20) posle reči: " "proizvod starog zanata" " dodaju se reči: ", kao i druge nacionalne šeme kvaliteta".

U tački 21) reči u zagradi: "(član 70. stav 3)" zamenjuju se rečima u zagradi: "(član 70. stav 1)".

Član 40.

Pravno lice i preduzetnik koji se bave proizvodnjom i prometom hrane i hrane za životinje dužni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 41.

Direkcija za nacionalne referentne laboratorije osnovana Zakonom o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RS", broj 41/09) nastavlja sa radom u skladu sa delokrugom utvrđenim ovim zakonom.

Laboratorije kojima je na osnovu Zakona o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RS", broj 41/09) putem konkursa ustupljeno obavljanje poslova od javnog interesa nastavljaju da obavljaju te poslove do isteka perioda na koji su im poslovi ustupljeni.

Član 42.

Podzakonski propisi za sprovođenje ovog zakona biće doneti u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 43.

Danom početka primene ovog zakona prestaju da važe:

1)         odredba člana 29. Zakona o veterinarstvu ("Službeni glasnik RS", br. 91/05, 30/10 i 93/12);

2)         odredba člana 8. Zakona o organskoj proizvodnji ("Službeni glasnik RS", broj 30/10).

Član 44.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2019. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Zakonom o bezbednosti hrane ("Službeni glasnik RS", broj 41/09) uveden je novi koncept kojim su obuhvaćeni svi sektori u lancu hrane, uključujući i proizvodnju hrane za životinje, primarnu proizvodnju, preradu, skladištenje, transport hrane i maloprodaju čime je sistem bezbednosti hrane u Republici Srbiji postao sveobuhvatan i integrisan. Takođe, Zakonom su stvoreni pravni osnovi za podzakonska akta kojim su jasno definisani uslovi za proizvodnju hrane i hrane za životinje, na sveobuhvatan i koherentan način, za strateško upravljanje u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje i bolju organizaciju sistema službenih kontrola, preko koordinacije nadležnih inspekcija.

Zakonom je predviđeno osnivanje Saveta za bezbednost hrane koji je zadužen za davanje naučnog mišljenja i pomoć nadležnim organima, daje osnovne procedure za upravljanje krizama i preduzimanje hitnih mera, kao i uspostavljanje Sistema za brzo obaveštavanje i uzbunjivanje za hranu i hranu za životinje (RASFF).

Zakon osigurava visoki nivo zaštite zdravlja ljudi i zaštite interesa potrošača, obezbeđujući istovremeno efikasno funkcionisanje trgovine na unutrašnjem i međunarodnom prometu.

Zakonom su u nacionalno zakonodavstvo preneti odgovarajući propisi Evropske unije, i to: Uredba (EZ) Evropskog parlamenta i Saveta broj 178/2002 od 28. januara 2002. godine o utvrđivanju opštih načela i uslova zakona o hrani, osnivanju Evropske agencije za bezbednost hrane i utvrđivanju postupaka u oblastima bezbednosti hrane i Uredba (EZ) Evropskog parlamenta i Saveta broj 882/2004 od 29. aprila 2004. godine o službenim kontrolama koje se sprovode radi provere poštovanja propisa o hrani i hrani za životinje i propisa o zdravlju i dobrobiti životinja.

Iako je novim zakonskim rešenjem sistem bezbednosti hrane i hrane za životinje postao prepoznatljiv i priznat u evropskim i svetskim okvirima, između ostalog primenom principa sledljivosti za svu hranu i pravne odgovornosti subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje, kao i uvođenjem načela analize rizika, predostrožnosti, zaštite potrošača i transparentnosti u obaveštavanju javnosti o riziku po zdravlje, tokom primene Zakona, utvrđeni su i određeni nedostaci, kojim se bitno narušava koncept sveobuhvatne kontrole integrisanog lanca hrane u slučaju pojave opasnosti u hrani i hrani za životinje.

Uočeni nedostaci se odnose na:

1) podelu nadležnosti, naročito imajući u vidu službenu kontrolu u prometu na malo (maloprodaja, pečenjare, restorani), koja zakonom nije bila u nadležnosti nijedne od inspekcija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ni Ministarstva zdravlja;

2) uspostavljanje, organizaciju i funkcionisanje referentnih laboratorija tako da zbog, nedostatka kadrova i opreme, osnovna uloga Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, utvrđena Zakonom o bezbednosti hrane, ne može biti ispunjena;

3) pravni osnov za donošenje podzakonskih propisa za sprovođenje zakona, od koji neki nisu bili predviđeni, a određeni pravni osnovi nisu potpuni, kao što je slučaj sa sledećim oblastima:

- kontaminenti, za koje ne postoji pravni osnov za utvrđivanje dozvoljenih nivoa i metoda uzorkovanja i ispitivanja radi utvrđivanja njihovog prisustva,

- službene kontrole, jer nedostaju ovlašćenja za donošenje propisa koji će omogućiti preuzimanje Uredbe 882/2004, kao što su sistem odobravanja i sertifikacije, način saradnje sa drugim organima u zemlji i nadležnim organima zemalja članica evropske unije i trećih zemalja, način uzimanja uzoraka, elementi za određivanje rokova za sprovođenje službene kontrole, kao i izveštavanje o sprovedenim službenim kontrolama,

- hrana koja je u nadležnosti Ministarstva zdravlja, gde su bile nepotpuno obuhvaćene oblasti kojima se propisuju uslovi za hranu za specifične populacione grupe, dodatke ishrani, kvalitet soli, zdravstvenu ispravnost bezbednost materijala i predmeta koji dolaze u kontakt sa hranom; aditive, arome, enzimske preparate, nutritivne i zdravstvene izjave koje se navode na deklaraciji hrane, novu hranu, voda za piće za javno vodosnabdevanje i prirodne mineralne, prirodne izvorske i stone vode u originalnoj ambalaži,

- oblik i sadržaj obrasca, način i postupak izdavanja međunarodne potvrde (sertifikata) o bezbednosti hrane koja se izvozi, za koga ne postoji pravni osnov, osim za hranu životinjskog i mešovitog porekla, utvrđen u propisu kojim se uređuje oblast veterinarstva, isključenja, prilagođavanja ili odstupanja zahteva o higijeni hrane za objekte u kojima se proizvode male količine hrane, u kojima se primenjuju tradicionalne metode, posluje hranom sa tradicionalnim karakteristikama i objekte koji se nalaze u područjima u kojima postoje posebna geografska ograničenja,

 - pravni osnov za formiranje Nacionalnog Codex komiteta radi komunikacije i preuzimanje obaveza iz međunarodnog Codex Alimentarius, kao i stvaranje mreže kontakata za lakšu implementaciju standarda za hranu i pripremu subjekata u poslovanju hranom za izvoz na druga tržišta.

Pored navedenog, neophodno je rešiti i određena pitanja u vezi sa uzrokovanjem i ispitivanjem hrane, usklađivanje sa novim trendovima, a naročito nadoknadu troškova za izvršene službene kontrole. Sadašnjim zakonskim rešenjem nije jasno predviđeno kada takvu vrstu troška snosi subjekat u poslovanju hranom i hranom za životinje, kada nadležni organ. Naime, odredbama člana 70. stav 5. predviđeno je da ti troškovi padaju na teret budžeta, osim u slučaju neusaglašenosti, odnosno kada se utvrdi da hrana, odnosno hrana za životinje ne odgovara propisanim svojstvima. Suprotno tome, odredbama člana 71. stav 1. predviđeno je da je to trošak stranke, osim u slučaju kada je to zakonom drugačije propisano.

U skladu sa EU propisima, pri uvozu subjekt u poslovanju hranom ili hranom za životinje, koji je odgovoran za pošiljku, ili njegov predstavnik, dužan je da plati troškove koje su nadležni organi imali zbog preduzimanja radnji u slučaju da postoji sumnja o neusaglašenosti, ako se utvrdi da pošiljka mora biti uništena, ili podvrgnuta daljem procesu obrade ili prerade, zbog postojanja rizika po zdravlje ljudi i/ili životinja,

Države članice obezbeđuju dodatna finansijska sredstva za sprovođenje službenih kontrola na bilo koji način koji one smatraju primerenim, uključujući i putem opšteg oporezivanja ili uvođenjem taksi ili naknada. Države članice Evropske unije mogu da naplaćuju takse ili naknade za pokriće troškova službenih kontrola, pri čemu su propisani minimalni iznosi troškova sprovođenja službenih kontrola kada je u pitanju hrana životinjskog porekla i životinje koje služe za proizvodnju hrane.

Takođe, nadležna tela država članica imaju pravo nadoknade troškova za sprovođenje dodatnih službenih kontrola u koje, u skladu sa članom 29. Uredbe 882/2004 spadaju uzimanje uzoraka i njihovo ispitivanje, kao i ostale kontrole, koje su potrebne da bi se proverio obim neusaglašenosti ili proverilo da li su preduzete naređene mere ili da bi se otkrilo i/ili potvrdilo nepoštovanje propisa o hrani.

Neophodno je iz Zakona o bezbednosti hrane izuzeti genetički modifikovanu hranu i hranu za životinje, imajući u vidu da je ova oblast uređena Zakonom o genetički modifikovanim organizmima ("Službeni glasnik RSˮ, broj 41/09).

Nedostaci sistema bezbednosti hrane u Republici Srbiji uočeni su i u odgovarajućim radnim dokumentima EU (2009-2014) o napretku Republike Srbije u procesu evropskih integracija, odnosno u Godišnjim izveštajima o napretku:

1) "Određeni napredak beleži se u oblasti bezbednosti hrane. Novi Zakon o bezbednosti hrane usvojen je u maju 2009. godine. On razjašnjava nadležnosti i saradnju među ministarstvima nadležnim za bezbednost lanca ishrane. reorganizovana je veterinarska inspekcija – ranije prebačena u novoosnovani Generalni Inspektorat. Uvedena je nova raspodela nadležnosti za inspekcije, kojom se poboljšava okvir za aktivnosti kontrole. Srbija je još uvek u početnoj fazi u pogledu poboljšanja objekata u prehrambenoj industriji i objekata za neškodljivo uklanjanje otpadaka životinjskog porekla. Nijedno postrojenje nije dobilo dozvolu za izvoz mleka ili proizvoda od mleka u EU. Objavljena je zakonska regulativa za sprovođenje propisa o kvalitetu sirovog mleka. Postoji još uvek izvestan broj manjkavosti u lancu bezbednosti hrane. Neophodna su dalja poboljšanja u sprovođenju principa analize rizika kritičnih kontrolnih tačaka (sistem HACCP)." (Izveštaj o napretku Srbije za 2009. godinu {KOM(2009) 533} - Serbia 2009 Progress Report {COM(2000) 533});

2) "U oblasti bezbednosti hrane ostvaren je mali napredak. Usvojeni su podzakonski propisi neophodni za omogućavanje izvoza u Evropsku uniju. Međutim, neophodno je unaprediti sprovođenje zakona o bezbednosti hrane. Neophodno je doneti i primeniti značajne podzakonske propise. Još uvek se ne primenjuje načelo analize rizika i neophodno je uspostaviti odgovarajući sistem baze podataka u tu svrhu. Neophodno je da inspektori i druge zvanične službe kontrole bolje sprovode planove analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka. Neophodno je dodatno unaprediti preglede i kontrolu na spoljnim granicama. Ministarstvo mora da unapredi kapacitete kako bi preuzelo svoje nove nadležnosti u vezi sa bezbednošću hrane. Zabeležen je mali napredak kada se radi o jačanju nadležnih službi za poljoprivredne proizvode. Usvojeno je uputstvo o higijenskim zahtevima i službenim kontrolama proizvoda i institucijama koje imaju dozvolu za izvoz mleka i mlečnih proizvoda i izvoz ribe i ribljih proizvoda u EU nakon preporuka Kancelarije za hranu i veterinu. Međutim, još uvek nije usvojen nacionalni program za unapređenje tih institucija." (Izveštaj o napretku Srbije za 2010. godinu {KOM (2010) 660}, 9. novembar 2010. godine - Serbia 2010 Progress Report" {COM(2010) 660}, 9 November 2010);

3) "Mali napredak je postignut u pogledu opštih principa bezbednosti hrane. Zakon o bezbednosti hrane već uključuje većinu načela koje zahtevaju pravne tekovine EU. Neke od karakteristika uvedenih Zakonom o bezbednosti hrane počele su da se primenjuju, kao što su načelo analize rizika i sprovođenje analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka (HACCP). Obe moraju biti poboljšane i odgovarajući IT sistemi treba da budu nadograđeni. Poboljšani su osnovna znanja i oprema organa nadležnih za zvanične kontrole i kreiranje politike, ali je dalje jačanje neophodno. Započet je proces usklađivanja etiketiranja namirnica sa pravnim tekovinama EU. Međutim, sprovođenje zakona treba da bude poboljšano. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije ima ozbiljan manjak osoblja i zato nije u stanju da obavlja dužnosti koje su joj dodeljene Zakonom o bezbednosti hrane. Pripreme u oblasti opšte bezbednosti hrane su umereno napredovale." (Izveštaj o napretku Srbije za 2012. godinu {KOM (2012) 600}, 10. oktobar 2012. godine - Serbia 2012 Progress Report {COM(2012) 600}, 10 October 2012);

4) "U oblasti opštih načela bezbednosti hrane, aflatoksinska kriza naglasila je nedostatke sistema bezbednosti hrane i hrane za životinje u Srbiji, posebno nedostatak dobro ustanovljene nacionalne referentne laboratorije. Da bi se rešio ovaj problem osnovana je radna grupa za pripremu neophodnih zakonskih propisa. Direkcija za nacionalne referentne laboratorije u Ministarstvu poljoprivrede ima ozbiljan manjak službenika i ne može da vrši svoje dužnosti. Većina laboratorijskog osoblja je administrativno osoblje. Što se tiče pravila za bezbednost hrane i posebnih pravila za hranu za životinje, juna meseca usvojen je pravilnik o sistemu brzog uzbunjivanja za hranu i hranu za životinje." (Izveštaj o napretku Srbije za 2013. godinu {KOM (2013) 700}, 16. oktobar 2013. godine - Serbia 2013 Progress Report" {SOM (2013) 700}, 16 October 2013);

5) "U oblasti opšte bezbednosti hrane, i pored neznatnog povećanja naučnog kadra, nacionalne referentne laboratorije i dalje nemaju dovoljno kadrova i ne mogu da obavljaju svoje zadatke. Srbija još uvek nema operativnu laboratoriju za ispitivanje kvaliteta mleka kao ni pouzdani sistem za kontrolu kvaliteta sirovog mleka." (Republika Srbija 2014 Izveštaj o napretku {KOM (2014) 700}, 8. oktobar 2014. godine - Serbia 2013 Progress Report" {SOM (2014) 700}, 8 October 2014).

U Izveštaju za 2016. godinu koji prati Saopštenje Komisije upućeno Evropskom parlamentu, Savetu, Evropskom ekonomskom i socijalnom komitetu i Komitetu regiona Saopštenje o politici proširenja EU za 2016. godinu, konstatovala je sledeće:

1) "Srbija je umereno pripremljena u oblasti bezbednosti hrane, a u protekloj godini nije ostvaren napredak. U narednom periodu, Srbija naročito treba da:razvije sveobuhvatnu strategiju za prenošenje, sprovođenje i primenu pravnih tekovina EU u oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike; preispita kapacitete direkcija za veterinarske, fitosanitarne i nacionalne referentne laboratorije i usvoji akcioni plan za njihovo jačanje."

2) "U vezi sa plasiranjem hrane, hrane za životinje i životinjskih nusproizvoda na tržište, Srbija još nije usvojila program za unapređenje poljoprivredno-prehrambenih objekata. Sprovođenje propisa o upravljanju životinjskim nusproizvodima treba da se znatno poboljša, a nacionalna strategija za upravljanje životinjskim nusproizvodima treba da se usvoji i sprovodi. I dalje treba da se usvoji nacionalni program za monitoring i kontrolu bezbednosti hrane i hrane za životinje. Potrebno je izraditi jasnije postupke za kontrolu uvezenih pošiljki zasnovanu na proceni rizika.".

Iz svega napred iznetog, nameću se tri osnovna razloga za izmene i dopune Zakona o bezbednosti hrane, a to su:

1) jasnija podela nadležnosti i odgovornosti organa zaduženih za sprovođenje službenih kontrola, odnosno "pokrivenostˮ lanca hrane, uključivanjem i kontrole sve hrane u faze maloprodaje;

2) donošenje svih podzakonskih propisa za sprovođenje zakona, propisivanjem ovlašćenja za donošenje podzakonskih akata koja nisu postojala i preciznije definisanje obima već utvrđenih pravnih osnova;

3) stvaranje uslova za uspostavljanje i funkcionisanje mreže ovlašćenih i nacionalnih referentnih laboratorija, koje su u stanju da pruže podršku poljoprivrednoj proizvodnji i državnim organima zaduženim za sprovođenje službene kontrole.

Prva dva razloga, prethodno su detaljno objašnjena.

Kada su u pitanju nacionalne referentne laboratorije one, kao nezavisne državne institucije, pre svega moraju predstavljati mrežu laboratorija koje su finansijski i funkcionalno nezavisne od bilo kakvog negativnog uticaja, kadrovski i tehnički opremljene najsavremenijom opremom i sposobne da obezbede svaku vrstu stručne ekspertize, i laboratorijsko ispitivanje po zahtevu državnih organa.

Iz tih razloga su u svim zemljama EU, ova vrsta laboratorija osniva se kao nezavisno pravno lice, gde je država glavni korisnik i naručilac ispitivanja i gde se njihovo finansiranje na prvom mestu obezbeđuje sredstvima iz budžeta. Osnovni prihodi ovih ustanova se na prvom mestu ostvaruju pružanjem usluga laboratorijskih ispitivanja koja se rade po zahtevu državnih organa i službi, od unapred ugovorenih poslova i opredeljenih sredstava iz državnog budžeta za održavanje spremnosti laboratorija, naučno istraživačke delatnosti, učešća u međunarodnim i domaćim razvojno istraživačkim i naučnim projektima.

Da bi laboratorije ispunile zahteve koji se pred njih postavljaju moraju biti opremljene adekvatnom opremom, moraju da imaju uveden i održiv sistem upravljanja kvalitetom, moraju da imaju odgovarajuće stručne i edukovane kadrove i biti nezavisne u svom radu. Ispitivanja koja se obavljaju u laboratorijama moraju biti maksimalno iskorišćena, kako u oblasti rutinske i potvrdne dijagnostike i ispitivanja, tako i u oblasti naučno istraživačkog rada i pružanja podrške svim zainteresovanim stranama u rešavanju najsloženijih problema i zahteva koje savremena proizvodnja postavlja pred proizvođače i državu.

Laboratorije moraju biti akreditovane, međunarodno prepoznate kao kompetentne i stručno osposobljene da mogu da prate trendove moderne laboratorijske dijagnostike i analitike i obezbeđuju stručne i naučne ekspertize. Za njihova rad mora da postoji zakonski osnov i jasno utvrđene nadležnosti i obaveze.

Zbog svih ovih činjenica Ministarstvo mora da obezbedi kontinuitet i maksimalnu iskorišćenost postojećih resursa i ujedno unapredi njihov rad tako što će postojeće laboratorije zajedno sa kapacitetima koji se izgrađuju u kompleksu "Zemun Gornji grad", biti integrisani u jedinstvenu mrežu opremljenih i dobro organizovanih servisa, bez dupliranje i preklapanja postojećih resursa. Ovim se obezbeđuje dvostepenost u sistemu laboratorija preko referentnih laboratorija koje predstavljaju "centre izvrsnostiˮ i koje sprovode superviziju rada ostalih ovlašćenih laboratorija.

Formiranje nacionalnih referentnih laboratorija u kompleksu Zemun Gornji grad (Batajnica), Batajnički drum bb, koncipiran je i finansiran u okviru finansijske pomoći Evropske unije u sektoru poljoprivrede, a takođe i jednim delom iz nacionalnog budžeta.

Koncept je osmišljen i formalizovan usvajanjem Zaključka Vlade 05 Broj: 337-7049/2004 od 1. novembra 2004 godine, o prihvatanju Informacije o donacije Evropske unije u sektoru poljoprivrede. Ovim zaključkom je formalizovana finansijska pomoć, definisane su laboratorije koje će biti osnovane u kompleksu "Zemun Gornji grad" kao deo Nacionalne referentne laboratorije za bezbednost hrane a finansijska sredstva jasno opredeljena za posebnu namenu u sektoru poljoprivrede.

Istovremeno je ovim dokumentom postavljena jasna veza između veterinarskog javnog zdravlja i javnog zdravlja, odnosno uspostavljen je jedinstven sistem koji jasno razgraničava nadležnosti i upućuje na vezu koja mora da postoji kada je u pitanju bezbednost hrane između dva ministarstva.

Zaključkom Vlade 05 Broj: 337-7049/2004 o prihvatanju Informacije o donaciji Evropske unije u sektoru poljoprivrede i uspostavljanju sistema nacionalne mreže referentnih i regionalnih laboratorija kao integralnog dela kontrole lanca ishrane, odnosno proizvodnje hrane, predviđeno je uspostavljanje mreže referentnih i regionalnih laboratorija. Polazna osnova za ovu mrežu su postojeće laboratorije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva zdravlja.

U međuvremenu je, u ovom kompleksu, predviđeno da bude opremljena i operativna laboratorija za ispitivanje kvaliteta sirovog mleka.

Pored pomoći Evropske unije koja je opredeljena za opremanje Nacionalne referentne laboratorije, u okviru nacionalnog budžeta opredeljena su sredstva i izvršena nabavka laboratorijske opreme za opremanje laboratorije za ispitivanje kvaliteta mleka. Svrha ove laboratorije je da se obezbedi sistem nezavisne kontrole sirovog mleka na osnovu koje se kategoriše sirovo mleko na osnovu ukupnog broja bakterija i broja somatskih ćelija i formira cena shodno ostvarenom kvalitetu.

Transparentan, nezavistan i kompetentan rad laboratorija daje garancije od strane države o potpuno objektivnom stanju stepenu kvaliteta proizvedenog sirovog mleka. Verodostojno utvrđeni kvalitet proizvedenog i isporučenog sirovog mleka je osnovni preduslov za formiranje realne cene. Ovako formirana cena sirovog mleka je prihvatljiva za sve subjekte, a posebno za proizvođače i prerađivače mleka, čime se stimuliše proizvodnja mleka višeg kvaliteta i unapeđenje celog sistema mlekarstva.

Rezultate koje laboratorije koje ispituju kvalitet mleka izdaju koriste se i za potrebe unapređenja genetskog potencija i praćenja proizvodnih osobina stoke. Rezultati tih ispitivanja spadaju u najvažnije preduslove za unapređenje odgajivačko-selekcijskog rada i genetskog unapređenja stočarstva jedne zemlje.

Pozitivna iskustva mnogih zemalja su pokazala apsolutnu opravdanost i neophodnost postojanja ovakvih laboratorija i potrebu da ovu ulogu preuzme upravo država.

S obzirom da je izvršena nabavka većeg dela laboratorijske opreme za opremanje laboratorije za bezbednost hrane i ispitivanje kvaliteta sirovog mleka, da su izvedeni radovi na adaptaciji laboratorija u kompleksu u kome se uspostavljaju laboratorije, i kako bi se osigurao kontinuitet investicija EU u ovom sektoru, potrebno je obezbediti pravni osnov i finansijsku održivost za rad buduće Nacionalne referentne laboratorije za bezbednost hrane i ispitivanje kvaliteta mleka. Jedan od preduslova za početak rada ove laboratorije jeste i zakonsko rešenje koje će jasno razgraničiti poslove državne uprave od poslova koje obavljaju laboratorije, stvoriti pravni preduslovi za osnivanje i rad laboratorije prema najvišim standardima i zahtevima, kako domaćeg zakonodavstva, tako i najboljih praksi i standarda EU.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA

I POJEDINAČNIH REŠENjA

Članom 1. Predloga zakona vrši se izmena člana 4. Zakona o bezbednosti hrane, kojim je uređeno značenje pojedinih izraza. Izmena se odnosi na uvođenje novih izraza, kao što je pojam,,međunarodno prihvaćeni standardi, smernice, vodiči i preporukeˮ, odnosno pojam,,uputstva ili vodičiˮ, odnosno na brisanje pojedinih izraza (revizija i dr), a sve iz razloga usaglašavanja teksta sa promenama u izrazima u propisima koji uređuju oblast bezbednosti hrane do kojih je došlo u periodu primene zakona (od 2009. godine), kao i preciznijeg definisanja pojedinih pojmova.

Članom 2. Predloga zakona vrši se izmena člana 5. Zakona o bezbednosti hrane, kojim je uređena podela hrane. Ova izmena vrši se iz razloga što je iz Zakona o bezbednosti hrane neophodno izuzeti genetički modifikovanu hranu i hranu za životinje, imajući u vidu da je ova oblast uređena Zakonom o genetički modifikovanim organizmima ("Službeni glasnik RSˮ, broj 41/09). Takođe, dodatno se precizira pojam hrane u smislu ovog zakona.

Članom 3. Predloga zakona propisana je izmena člana 12. Zakona o bezbednosti hrane, kojim je uređena podela nadležnosti između organa koji obavljaju poslove državne uprave u oblasti bezbednosti hrane. Naime, prilikom donošenja Zakona o bezbednosti hrane iz oblasti kontrole bila je ispuštena maloprodaja (promet na malo). Predlogom zakona propisano je da je kontrola te faze prometa, sve hrane u nadležnosti nadležne inspekcije ministarstva zdravlja, sa izuzetkom hrane životinjskog porekla u objektima koji su registrovani, odnosno odobreni od strane ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, kao i prometa na malo svežeg mesa, mleka, jaja, meda, ribe i divljači u specijalizovanim objektima (za čiju je kontrolu nadležna veterinarska inspekcija), odnosno vina i alkoholnih pića. Takođe je propisano ovlašćenje za ministra nadležnog za poslove poljoprivrede da pravilnikom bliže propiše vrstu hrane i način vršenja službene kontrole.

Članom 4. Predloga zakona vrši se izmena člana 13. Zakona o bezbednosti hrane na način da se jasnije uređuju obaveze subjekata u poslovanju hranom i hranom za životinje kao i obaveze nadležnih organa.

Članom 5. Predloga zakona vrši se izmena člana 14. Zakona o bezbednosti hrane, kojim su uređene međunarodne obaveze u oblasti bezbednosti hrane. Postojeće odredbe dopunjene su odredbama koje se odnose na standarde, smernice i preporuke Codex Alimentarius, kao i propisivanjem ovlašćenja na osnovu koga Vlada propisuje način uspostavljanja i organizacije sistema u oblasti bezbednosti i kvaliteta hrane, pružanja informacija i obaveštenja o standardima, smernicama i preporukama, a u skladu sa Codex Alimentarius.

Članom 6. Predloga zakona vrši se izmena člana 18. Zakona o bezbednosti hrane, kojim je uređeno osnivanje Direkcije za nacionalne referentne laboratorije. Izmena se odnosi na izmenu standarda u skladu sa kojim ta direkcija mora da bude akreditovana.

Čl. 7, 8. i 9. Predloga zakona vrši se izmena člana 19, dopuna teksta Zakona o bezbednosti hrane članom 19a i izmena člana 20. Zakona o bezbednosti hrane, tako što se stvaraju uslovi za uspostavljanje i funkcionisanje mreže ovlašćenih i nacionalnih referentnih laboratorija, koje su u stanju da pruže podršku poljoprivrednoj proizvodnji i državnim organima zaduženim za sprovođenje službene kontrole.

Laboratorije moraju biti akreditovane, međunarodno prepoznate kao kompetentne i stručno osposobljene da mogu da prate trendove moderne laboratorijske dijagnostike i analitike i obezbeđuju stručne i naučne ekspertize. Za njihova rad mora da postoji zakonski osnov i jasno utvrđene nadležnosti i obaveze. U tom smislu članom 7. Predloga zakona propisuju se poslovi Direkcije za nacionalne referentne laboratorije, članom 8. Predloga zakona propisuje se određene poslove Direkcije za nacionalne referentne laboratorije mogu da obavljaju laboratorije izabrane putem konkursa, koje su akreditovane u skladu sa odgovarajućim standardom (referentne laboratorije), sadržina konkursa, zaključivanje ugovora sa izabranom laboratorijom, sadržina ugovora, kao i objavljivanje spiska referentnih laboratorija u službenom glasilu. Na ovaj način obezbeđuje se uspostavljanje jasnih pravila prilikom izbora referentnih laboratorija, kao i transparentan način izbora tih laboratorija. Članom 9. propisuje se da laboratorijska ispitivanja u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje u postupku službene kontrole mogu da se ustupe laboratorijama izabranim putem konkursa (službenim laboratorijama, koje rade laboratorijska ispitivanja/analize uzoraka koji su uzeti u toku službene kontrole).

Članom 10. Predloga zakona vrši se izmena člana 21. Zakona o bezbednosti hrane, kojim je uređena sadržina ugovora o obavljanju ustupljenih poslova, tako što se izuzimaju odredbe koje se odnose na program monitoringa, imajući u vidu da program monitoringa predstavlja samo jednu od tehnika službene kontrole.

Članom 11. Predloga zakona vrši se izmena člana 22. Zakona o bezbednosti hrane tako što se izuzimaju odredbe koje se odnose na program monitoringa.

Članom 12. Predloga zakona vrši se izmena člana 25. Zakona o bezbednosti hrane i propisuje da hrana nije bezbedna ukoliko sadrži sredstva za zaštitu bilja, biocide ili kontaminente ili njihove metabolite ili proizvode razgradnje iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija; sredstva za zaštitu bilja, odnosno biocide čija upotreba nije odobrena ili dozvoljena; supstance sa farmakološkim dejstvom ili njihove metabolite koji se ne smeju davati životinjama koje služe za proizvodnju hrane ili prekoračuju maksimalno dozvoljene količine ostataka ili nisu odobreni ili registrovani za primenu na životinjama koje služe za proizvodnju hrane ili nisu odobreni kao aditivi u hrani za životinje koje služe za proizvodnju hrane; supstance sa farmakološkim dejstvom ili njihove metabolite kod lečenih životinja, a da nije ispoštovan propisani period karence; mikroorganizme, viruse, parazite i njihove razvojne oblike koji predstavljaju opasnost za zdravlje ljudi; materije (fizičke, hemijske, radioaktivne) koje same ili zajedno sa drugim materijama prelaze maksimalno dozvoljene vrednosti i predstavljaju opasnost po zdravlje ljudi.

Članom 13. Predloga zakona vrši se izmena člana 26. Zakona o bezbednosti hrane iz razloga što je neophodno propisati ovlašćenje ministra nadležnog za poslove poljoprivrede, odnosno ministra nadležnog za poslove zdravlja da donesu podzakonske propise kojima će se bliže urediti uslovi za utvrđivanje bezbednosti hrane.

Članom 14. Predloga zakona vrši se izmena člana 45. Zakona o bezbednosti hrane, iz razloga što je neophodno precizirati ovlašćenja za donošenje podzakonskog propisa koji se odnosi na način i metode sprovođenja službene kontrole, sistem odobravanja i sertifikacije, način pregleda i druga pitanja od značaja za sprovođenje službene kontrole.

Članom 15. Predloga zakona briše se naziv člana 46. i član 46. Zakona o bezbednosti hrane koji se odnosio na odstupanja od propisanih uslova u vezi sa higijenom hrane. Odredbe koje se odnose na odstupanja od opštih i posebnih uslova higijene hrane na jedinstven način propisane su članom 16. Predloga zakona, kojim je izvršena izmena člana 49. Zakona o bezbednosti hrane i u skladu sa čijim odredbama je propisano ovlašćenje ministra, odnosno ministra nadležnog za poslove zdravlja da pravilnikom bliže propiše isključenja, prilagođavanja ili odstupanja od zahteva o higijene hrane za proizvodnju i promet hrane životinjskog porekla odnosno za hranu biljnog porekla.

Članom 17. Predloga zakona vrši se izmena člana 50. Zakona o bezbednosti, kojim su uređeni uslovi higijene hrane za životinje koje treba da obezbede subjekti u poslovanju hranom za životinje, a izmena se, pre svega, odnosi na upotrebu proizvoda koji sadrže nepoželjne supstance i upotrebu aditiva u proizvodnji hrane za životinje. Takođe, propisani su novi pravni osnovni za donošenje podzakonskih akata u oblasti aditiva i dodata namenjenih za hranu za životinje.

Članom 18. Predloga zakona vrši se izmena člana 55. Zakona o bezbednosti hrane, kojim je uređen kvalitet hrane. Navedenom izmenom omogućava se ministru nadležnom za poslove zdravlja da, u skladu sa podelom nadležnosti, donese propise kojima će se bliže urediti uslovi u pogledu kvaliteta hrane.

Članom 19. Predloga zakona menja se naziv glave, a članom 20. Predloga zakona vrši se izmena člana 58. Zakona o bezbednosti hrane, koji se odnosi na novu hranu i bezbednost nove hrane, a članom 21. brišu se odredbe Zakona o bezbednosti hrane koje su se odnosile na novu hranu, genetski modifikovanu hranu i genetski modifikovanu hranu za životinje, iz razloga što predmet uređenja ovog zakona ne obuhvata genetski modifikovanu hranu i genetski modifikovanu hranu za životinje, a odredbe koje se odnose na novu hranu precizno su uređene članom 20. Predloga zakona.

Članom 22. Predloga zakona vrši se izmena člana 61. Zakona o bezbednosti hrane i propisuje izdavanje dozvole za stavljanje u promet nove hrane i vođenje evidencije o izdatim dozvolama.

Članom 23. Predloga zakona briše se član 62. Zakona o bezbednosti hrane, obzirom da je obaveza vođenja evidencije o izdatim dozvolama propisana članom 22. Predloga zakona, a članom 24. vrši se izmena člana 63. Zakona o bezbednosti hrane, čime se tekst usklađuje sa prethodnim izmenama koji se odnose na genetski modifikovanu hranu i genetski modifikovanu hranu za životinje.

Članom 25. Predloga zakona vrši se dopuna člana 64. Zakona o bezbednosti hrane, tako što se propisuje da hrana, pored oznake tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla, naziva "proizvod starog zanata" može da nosi i naziv druge nacionalne šeme kvaliteta, ako ispunjava uslove u skladu sa posebnim propisima.

 Članom 26. Predloga zakona vrši se izmena člana 65. Zakona o bezbednosti hrane, kojim se uređuju dodatni podaci u deklarisanju i označavanju hrane, na način da se dodatni zahtevi u skladu sa predloženom izmenom ne odnose samo na hranu koja nosi oznaku tradicionalnog naziva, imena porekla, geografskog porekla i proizvoda starih zanata, već i na druge nacionalne šeme kvaliteta. Takođe, propisano je i ovlašćenje za donošenje uredbe kojom se uređuje označavanje poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda nacionalnom oznakom višeg kvaliteta.

Članom 27. Predloga zakona vrše se izmene odredaba člana 69. Zakona o bezbednosti hrane, koji se odnose na planove službenih kontrola.

Članom 28. Predloga zakona vrši se izmena člana 70. Zakona o bezbednosti hrane na način da se propisuje da prilikom uzimanja uzoraka hrane ili hrane za životinje subjekt u poslovanju hranom ili hranom za životinje je dužan da nadležnom inspektoru stavi besplatno na raspolaganje potrebne količine uzoraka radi laboratorijskog ispitivanja, kao i da subjekti u poslovanju hranom ili hranom za životinje čiji su proizvodi predmet uzimanja uzoraka i ispitivanja imaju pravo na dodatno stručno mišljenje (superanalizu). Takođe je propisano i ovlašćenje za donošenje podzakonskih propisa kojima se uređuju metode uzorkovanja i ispitivanja hrane i hrane za životinje u postupku službene kontrole.

Članom 29. Predloga zakona vrši se izmena naziva člana i člana 71. Zakona o bezbednosti hrane, koji se odnosi na takse koje plaćaju subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje, na način da je propisano da subjekti u poslovanju hranom i hranom za životinje plaćaju taksu za izvršene službene kontrole u skladu sa ovim zakonom i posebnim propisima, odnosno da se taksa ne plaća u slučaju kada se službena kontrola vrši kod subjekata u poslovanju hranom po zahtevu trećeg lica. Sredstva ostvarena od taksi uplaćuju se na odgovarajući račun za uplatu javnih prihoda budžeta Republike Srbije.

Čl. 30-34. Predloga zakona izmenjene su odredbe čl. 73, 74, 78. i 79, a izbrisani čl. 75. i 76. Zakona o bezbednosti hrane, kojim su propisana prava i dužnosti nadležnih inspektora u vršenju poslova službene kontrole, kao i mere koje nalažu nadležni inspektori, tako što su odredbe koje se odnose na nadzor usklađene sa izmenama u materijalnom delu propisa.

Čl. 35-39. Predloga zakona izmenjene su odredbe Zakona o bezbednosti hrane koje se odnose na privredne prestupe, kao i prekršaje pravnih lica, preduzetnika i fizičkih lica. Na ovaj način kaznene odredbe usklađene su sa izmenama u materijalnom delu propisa.

Čl. 40-44. propisane su prelazne i završne odredbe.

Izvor: Vebsajt Narodne skupštine, 20.11.2018.