Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Najbitnije novine u postupku ozakonjenja

Email Print


Napomena:
  • Ovaj stručni tekst se odnosi na propise koji važe na dan njegovog objavljivanja. Svi izneti stavovi su stručni stavovi, odnosno shvatanja autora teksta, koja se baziraju na tumačenju pozitivnopravnih normi, i ne predstavljaju obavezujuće instrukcije.
  • Ulaskom u DEMO verziju pravne baze Paragraf Lex, možete BESPLATNO pristupiti SVIM propisima Srbije i time možete utvrditi ažurnost ovog teksta.

Za razliku od posetilaca vebsajta koji mogu bez naknade pročitati odabrane stručne tekstove koji se odnose na pozitivne propise na dan objavljivanja teksta, pretplatnici na pravnu bazu Paragraf Lex, u bazi uvek imaju dostupne tekstove koji se odnose na prethodne, nevažeće verzije propisa kao i nove komentare i druge dokumente koji se odnose na važeće propise. Isključivo pretplatnici na pravnu bazu uvek imaju pristup i ažurnim dokumentima. Baza se ažurira na dnevnom nivou.

Autor: Redakcija

Objavljeno: 22.11.2018.

Izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata su stupile na snagu 6.11.2018.


Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o ozakonjenju objekata(dalje: Zakon),koje su stupile na snagu 6.11.2018. godine, u postupak ozakonjenja uvedene su neke zanimljive novine koje bi trebalo da dovedu do ubrzanja postupka ozakonjenja, budući da se u bazi nezakonito izgrađenih objekata nalazi preko 2 miliona objekata, od čega su skoro polovina stambeni objekti.

Nakon 27.11.2015 objekti bez dozvole ne mogu biti predmet ozakonjenja

Zakonodavac je, u članu 6. Zakona, odredio 27.11.2015. godine kao datum nakon kojeg svi objekti koji su izgrađeni bez građevinske dozvole ne mogu biti predmet ozakonjenja i mogu biti srušeni danom donošenja rešenja o rušenju.

Satelitski snimak kao dokaz

Novina je i to da predmet ozakonjenja mogu biti svi objekti za koje je podnet zahtev za legalizaciju do 29.1.2014. godine, a koji su vidljivi na satelitskim snimcima teritoriej Republike Srbije iz 2015. godine.

Takođe, predmet ozakonjenja mogu biti i objekti za koje nije podnet zahtev za legalizaciju u skladu sa ranije važećim zakonom, a koji je vidljiv na satelitskom snimku iz 2015. godine, za koji je nadležni građevinski inspektor doneo rešenje o rušenju.

Konačnost rešenja o rušenju

Jako bitna novina je da se više ne čeka pravosnažnost rešenja o rušenju nego samo njegova konačnost što će dodatno ubrzati postupaka ali može dovesti i do pravne nesigurnosti. Takođe ako oštećeni pokrene upravni spor protiv konačnog rešenja o rušenju i Upravni sud usvoji njegov tužbeni zahtev i ukine predmetno rešenje Republika Srbija će biti odgovorna za naknadu štete nastale izvršenjem nezakonitog rešenja.

Zakonodavac je tako u čl. 7. i 37. Zakona propisa da se rušenje nezakonito izgrađenog objekta sprovodi na osnovu konačnog rešenja o ozakonjenju kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje.

Prijava poreza na imovinu uslov za ozakonjenje objekta

Kako bi se preciznije utvrdile mogućnosti za ozakonjenje objekta, u članu 11. Zakona je propisano da po utvrđivanju ispunjenosti uslova za ozakonjenje objekta, a pre donošenja rešenja o ozakonjenju, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta mora da dostavi i dokaz da je za svoj nezakonito izgrađeni objekat podneo prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu, pri čemu podaci navedeni u poreskoj prijavi moraju odgovarati sadržini tehničkog dokumenta i podacima iz elaborata geodetskih radova koji se dostavljaju u postupku ozakonjenja. Nakon dostavljanja dokaza o podnetoj poreskoj prijavi, nadležni organ obaveštava podnosioca zahteva o visini takse, a tek po dostavljanju dokaza o plaćenoj taksi za ozakonjenje, nadležni organ izdaje rešenje o ozakonjenju.

Kada je predmet ozakonjenja objekat sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, vlasnik se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete

Zanimljiva je i odredba u stavu 6. člana 11. Zakona koja kaže da kada je predmet ozakonjenja objekat koji je sagrađen u zaštitnoj zoni objekta javne namene, vlasnik nezakonito izgrađenog objekta je obavezab da dostavi i izjavu da se odriče prava na pokretanje sudskog spora za naknadu štete po bilo kom osnovu u vezi sa uticajem tog javnog objekta na korišćenje ozakonjenog objekta, što ne isključuje mogućnost zaštite prava po drugim pravnim osnovima. Izjava o odricanju upisuje se u evidenciju katastra nepokretnosti u vidu zabeležbe, sa rokom važenja upisa sve dok postoji predmetni objekat i nije vezan za promenu vlasništva na objektu.Mišljenja smo da bi ova odredba mogla takođe dovesti do različitih tumačenja i pravne nesigurnosti budući da svaki građanin Republike Srbije ima Ustavom zagarantovano pravo na sudsku zaštitu.

Izmenama Zakona kao i izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnjipredviđeno je da se sprovođenje postupka ozakonjenja u gradovima može spustiti na nivo gradskih opština, u skladu sa statutima tih gradova. Tako se Gradu Beogradu, poverava vršenje inspekcijskog nadzora i u oblasti izgradnje objekata do 800 m², odnosno nad izgradnjom objekata za koje rešenje o građevinskoj dozvoli izdaje gradska opština u sastavu grada Beograda, kao i vršenje inspekcijskog nadzora u oblasti prostornog planiranja i urbanizma, na teritoriji grada Beograda, za izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800 m² bruto razvijene građevinske površine.

Novina je da kada nadležni organ utvrdi da je objekat koji je predmet ozakonjenja izgrađen na površinama javne namene ili u prvom i drugom stepenu zaštite prirodnog dobra, odnosno u zoni zaštite kulturnog dobra od izuzetnog značaja i zoni zaštite kulturnih dobara upisanih u Listu svetske kulturne baštine, odnosno radovi na samom kulturnom dobru od izuzetnog značaja ili dobru upisanom u Listu svetske kulturne baštine, izgrađen u zonama sanitarne zaštite izvorišta vodosnabdevanja, izgrađen u vojnom kompleksu i zaštitnim zonama oko vojnih kompleksa i objekata infrastrukture posebne namene, odnosno izgrađen, rekonstruisan ili dograđen suprotno propisima o odbrani kojima su propisane posebne obaveze za izgradnju objekata, kao i drugi objekti izgrađeni u zaštitnim zonama u skladu sa odredbama posebnih zakona, dostavlja zahtev za davanje saglasnosti za ozakonjenje upravljaču javnog dobra, odnosno organizaciji nadležnoj za zaštitu prirodnih, odnosno kulturnih dobara. Saglasnosti koje dostavljaju upravljači javnih dobara ne mogu biti u suprotnosti sa uslovima iz planskog dokumenta, niti utvrđenim urbanističkim parametrima, a u slučaju da jesu u suprotnosti, nadležni organ izdaje rešenje o ozakonjenju isključivo u skladu sa urbanističkim i drugim parametrima iz važećeg planskog dokumenta.

Izuzeće od obaveze plaćanja takse za ozakonjenje objekta

Zakonodavac je izuzeo od obaveze plaćanja takse za ozakonjenje objekte organa, organizacija i institucija Republike Srbije, autonomnih pokrajina i lokalne samouprave, organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, ustanova osnovanih od strane Republike Srbije, autonomnih pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, crkava i verskih zajednica, Crvenog krsta Srbije i diplomatsko-konzularnih predstavništava drugih država, pod uslovom uzajamnosti. Takođe, za upis prava svojine po osnovu ozakonjenja, kao i za utvrđivanje kućnog broja, ne plaća se administrativna taksa određena zakonom kojim se uređuju administrativne takse.

Velika novina je i ukidanje mogućnosti privremenog priključenja na elektroenergetsku mrežu, gasnu mrežu i mrežu elektronskih komunikacija ili mrežu daljinskog grejanja, vodovoda i kanalizacije, za objekte koji ne budu ozakonjeni. U slučaju nepoštovanja ove odredbe zakonodavac je propisa novčane kazne za pravna lica, kao i odgovorna lica u pravnom licu.

Ograničenjem roka za odlučivanje o zahtevima za ozakonjenje na 5 godina od dana stupanja na snagu ovog zakona, odnosno do 6.11.2023. godine ili se u suprotnom zahtev odbija rešenjem, zakonodavac je na podnosioca zahteva prebacio i deo svoje odgovornosti za eventualno neodlučivanje u propisanom roku.

Zabrana korišćenja i otuđenja nelegalizovanih objekata

Takođe, jedna od jako zanimljivih odredbi Zakona je zabrana korišćenja nelegalizovanih objekata za obavljanje privrednih, ugostiteljskih i drugih delatnosti dok se ne završi postupak ozakonjenja za koji imaju rok do 6.11.2023. godine. Uz to zabranjeno je i otuđenje tih nepokretnosti, te je u skladu sa samostalnim članom 28. Zakona, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra dužan da upiše zabrane otuđenja za te objekte u vidu zabeležbe, nakon što mu nadležni organ za ozakonjenje, po službenoj dužnosti, dostavi potvrdu da je objekat u postupku ozakonjenja.

 

Kompanija Paragraf svojim pretplatnicima pruža odgovore na stručna pitanja koja se odnose na tumačenje prava.

Ukoliko niste naš pretplatnik možemo da Vas uputimo na:

  • našu internet stranicu na kojoj smo predstavili određene subjekte kojima se možete obratiti za besplatnu pravnu pomoć
  • adresar advokata, gde možete pronaći stručnjaka koji će Vam pružiti advokatske ili konsultantske usluge