www.paragraf.rs

UNIJA POSLODAVACA SRBIJE SKREĆE PAŽNJU NA NEOPHODNOST REFORME PIO FONDA

Povodom odmaklih pregovora o formiranju nove Vlade Republike Srbije i određivanja prioritenih tema kojima će se ta Vlada baviti, Unija poslodavaca Srbije obaveštava javnost da se među do sada iznesenim temama ne nalazi reforma (restruktuiranje) Fonda penzijsko-invalidskog osiguranja i reforma javnog sektora koje trenutno predstavljaju najvažnije poslove u državi.

Naime, grupa akcionara Agrobanke iz EU, koja je predstavljala 25% udela u banci, nakon niza uočenih propusta u poslovanju i odlukama upravnog odbora banke, 2009. godine uputila je niz zahteva Vladi RS za usvajanjem promena u upravljačkoj strukturi banke i u skladu sa time postizanje veće kontrole nad njenim poslovanjem. Takođe su slali i periodične izveštaje sa konkretnim upozorenjima na probleme i pozivom na njihovo rešavanje. U svojim nastojanjima naišli su na potpunu nespremnost za saradnju i kao jedini rezultat toga grupa akcionara je dobila samo jednog člana (od devet) u Upravnom odboru banke. Republika Srbija je tako neposredno i posredno držala kontrolu nad bankom.

To je naravno već tada predstavljao signal da scenarij koji je tek trebao uslediti neće biti ni legitiman ni legalan. Tako je u aprilu mesecu 2011. godine, nezavisna revizorska kuća KPMG sačinila revidirani izveštaj za 2010. poslovnu godinu, sa kojim je potvrdila da je kapital banke u visini 176 miliona evra. NBS je po prijemu izveštaja zatražila od Ministarstva finansija RS da izvrši neposrednu kontrolu, kojom je potvrđena kritična potkapitalizovanost banke na nivou od 0,75% odnosno da kapital banke iznosi 6 miliona evra. Na osnovu ovoga izveštaja, u oktobru mesecu 2011. godine, NBS Agrobanci dostavlja rešenje o privremenoj meri i 29.12.2011. godine uvodi prinudnu upravu.

Odmah po uvođenju prinudne uprave, u skladu sa Zakonom o bankama ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005 i 91/2010 - prim. red.), akcionari iz EU predali su inicijativu za pripremu rehabilitacijskog plana i poziva Republiku Srbiju i ostale akcionare da se pridruže u pripremi plana. Plan aktivnosti je izrađen i potpisan od strane većeg dela akcionara, od kojih je najveći pojedinačni akcionar Republika Srbija sa 20% akcija. Ključne tačke Plana su bile usmerene na postizanje adekvatnosti kapitala i njegovom povećanju kroz zamenu slabe aktive (NPL) za obveznice koje emituje Republika Srbija, kroz work out postojećih plasmana banke i dokapitalizaciju banke. Planom je predviđeno i imenovanje organa upravljanja banke, kao i ponovno ocenjivanje aktive banke, što pokazuje da su aktivnosti imale jasan cilj, a to je nameru malih akcionara da banka kroz pojačane interne aktivnosti i uz pomoć države se oporavi do kraja ove godine. Međutim Republika Srbija i NBS imale su drugačije namere i u potpunosti odustaju od realizacije Plana aktivnosti i u daljim postupcima potpuno isključuju ostale akcionare.

Nedonošenjem odluka i neizvršenjem Plana aktivnosti, na šta akcionari nisu imali nikakvog uticaja, nije obezbeđena nezavisna potvrda podataka, koja je polazna tačka svih daljih aktivnosti. U daljem toku aktivnosti, jedino je Republika Srbija, kao većinski akcionar bake, i NBS imale uticaja. A NBS je ovom prilikom i prekršila svoju zakonsku obavezu da obavesti ostale akcionare o neprovođenju Plana i da zahteva dodatne mere u cilju poboljšanja finansijskog stanja banke.

Nakon uvođenja prinudne uprave, finansijski izveštaj koji je napravila uprava za NBS, pokazuje gubitak za poslovnu 2011. godinu u visini od 290 miliona evra i kapital banke od 110 milona evra. Nakon primljenog izveštaja, grupa akcionara je predala vrlo osnovan zahtev za održavanje dve vanredne skupštine sa zahtevom za vanrednu reviziju, kako bi detaljnije sagledali celokupnu situaciju i što pre preduzeli aktivnosti u skladu sa zakonom na sanaciji gubitaka, ali, podsećamo, nijedna nije održana zbog nedostatka kvoruma, jer se RS kao većinski akcionar nije pojavila.

Nakon toga, Agrobanci a.d. je 25.05.2012. NBS oduzima dozvolu za rad i već naredni dan formira Novu Agrobanku a.d., koju dokapitalizuje država izdavanjem obaveznica u visini od 90 mio evra. Na Novu Agrobanku preneta su sva sredstva banke, koja imaju bilo kakvu realnu vrednost. Činjenica da je odmah nakon proglašenja stečaja Agrobanke Vlada RS sve poslovne i finansijske potencijale prenela na Novu Agrobanku, dovoljno govori o sistematskom planu uništenja banke. Svi događaji od 2009. godine su bili uvod za njeno uništenje i revolucionarnu eksproprijaciju imovine stranih akcionara, u vrednosti većoj od 70 miliona evra, na način koji nije u skladu ni sa jednim međunarodnim i evropskim pravom.

 Sve navedene činjenice jasno pokazuju da je veći deo akcionara postupao savesno, štiteći interese banke, države i svih akcionara, ali da u Republici Srbiji, kao većinskom i odlučujućem akcionaru, i NBS nisu našli partnera za svoja nastojanja da održe pozitivno poslovanje banke, kao i njen dalji rad i razvoj, zbog čega će u konačnici cela Srbija snositi teret stečaja Agrobanke.