www.paragraf.rs

OBJAVLJEN NACRT ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADU: Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu održaće se od 18. decembra 2013. godine do 10. januara 2014. godine

Na osnovu člana 41. stav 3. Poslovnika Vlade ("Sl. glasnik RS", br. 61/2006 - prečišćen tekst, 69/2008, 88/2009, 33/2010, 69/2010, 20/2011, 37/2011 i 30/2013), na predlog Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Odbor za privredu i finansije određuje

PROGRAM JAVNE RASPRAVE O NACRTU ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADU

1. U postupku pripreme Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopuna Zakona o radu, koji je sastavni deo ovog programa. Nacrt zakona pripremila je Radna grupa koju su činili predstavnici Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, Inspektorata za rad, Ministarstva privrede, Ministarstva finansija i predstavnici Unije poslodavaca Srbije, a na početku rada na izradi ovog nacrta zakona, aktivno učešće uzeli su i predstavnici Saveza samostalnih sindikata Srbije, UGS "Nezavisnost".

2. Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu sprovodi se u periodu od 18. decembra 2013. godine do 10. januara 2014. godine, za predstavnike državnih organa, javnih službi, privredne subjekte, sindikate, udruženja poslodavaca, stručnu javnost i druge zainteresovane učesnike. Učesnici javne rasprave se pozivaju da u naznačenom roku, u posebno predviđenom obrascu za dostavljanje komentara, dostave predloge, sugestije, inicijative i komentare na elektronsku adresu: snezab@minrzs.gov.rs ili pisanim putem Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, Beograd, Nemanjina 22-26.

3. Prezentacije i rasprave o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o radu biće organizovane u:

- Novom Sadu, dana 20. decembra 2013. godine u periodu od 11 do 14 časova u prostorijama Regionalne privredne komore Novog Sada, plava sala, Narodnog fronta 10, II sprat;

- Kragujevcu, dana 23. decembra 2013. godine u periodu od 11 do 14 časova u prostorijama Regionalne privredne komore Kragujevca, Dr Zorana Đinđića 10/V sprat;

- Beogradu, dana 26. decembra 2013. godine, u periodu od 11 do 14 časova, u Palati Srbija, Sala Srbija, centralni ulaz, Bulevar Mihaila Pupina 2.

4. Tekst Nacrta zakona sa Obrazloženjem i Pregledom odredaba Zakona o radu koje se menjaju, kao i Obrazac za dostavljanje predloga, sugestija, inicijativa i komentara na Nacrt zakona, će biti postavljeni na sajt Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, www.minrzs.gov.rs, Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom www.civilnodrustvo.gov.rs. i na portalu e-uprave.

5. Nakon završetka javne rasprave Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike će analizirati sve sugestije učesnika u javnoj raspravi i sačiniti izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi.

6. Ovaj program, radi realizacije, dostaviti Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike, koje će javni poziv za učešće u javnoj raspravi sa ovim programom objaviti na svojoj internet stranici i portalu e-uprave.

Nacrt zakona o o izmenama i dopunama Zakona o radu možete videti na sajtu Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike (ONLINE)

NACRT ZAKONA

O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O RADU

Član 1.

U Zakonu o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), član 3. menja se  i glasi:

„Član 3.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.

Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa:

1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom;   

2) ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora;    

3) ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora;  

4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.

U slučaju iz stava 2. tačka 3) ovog člana, poslodavac je dužan da pravilnik o radu dostavi reprezentativnom sindikatu u roku od sedam dana od dana njegovog stupanja na snagu.

U slučaju iz stava 2. tačka 3) ovog člana učesnici kolektivnog ugovora dužni su da nastave pregovore u dobroj volji.

Poslodavac koji ne prihvati inicijativu reprezentativnog sindikata za pristupanje pregovorima za zaključenje kolektivnog ugovora, ne može pravilnikom o radu da uredi prava i obaveze iz radnog odnosa.

Pravilnik o radu donosi nadležni organ kod poslodavca, utvrđen zakonom, odnosno osnivačkim ili drugim opštim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi ovlašćeno lice u skladu sa zakonom ili lice  koje on ovlasti.

Pravilnik o radu javnog preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (u daljem tekstu: javno preduzeće) i društva kapitala čiji je osnivač  javno preduzeće, donosi se uz prethodnu saglasnost osnivača.

Pravilnik o radu prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog člana.“

Član 2.

U članu 16. stav 1. tačka 3) posle reči: „zdravlja na radu“ dodaje se zapeta i reči: „kao i da zaposlenom na njegov zahtev omogući uvid u opšti akt“.

U tački 5) reči: „a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni,“ brišu se, a tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.

Posle tačke 5) dodaje se tačka 6) koja glasi:

„6) zaposlenom, na pisani zahtev, izda potvrdu o ostvarenoj prosečnoj zaradi i druge potvrde koje se odnose na radnopravni status zaposlenog, radi ostvarivanja prava pred drugim organima i organizacijama.“

Član 3.

U članu 24. st. 2-4. menjaju se i glase:

„Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca.

Pravilnik donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.

Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima manje od deset zaposlenih.“

Član 4.

U članu 30. st. 3. i 4. menjaju se i glase:

„Ugovor o radu zaključuje se najmanje u dva primerka od kojih jedan zadržava zaposleni i smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i poslodavac.

Ugovor o radu u ime i za račun poslodavca zaključuje nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.“

Član 5.

Član 33. menja se i glasi:

„Član 33.

Ugovor o radu sadrži:    

1) naziv i sedište poslodavca;

2) lično ime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;

3) vrstu i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja zaposlenog, koji su uslov za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu;

4) naziv i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;

5) mesto rada;

6) vrstu radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);

7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme i osnov za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme;

8) dan početka rada;

9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);

10) novčani iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora o radu.    

Pored elemenata iz stava 1. ovog člana, ugovor o radu sadrži i:

1) elemente za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;

2) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;

3) trajanje uobičajenog dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovor o radu ne mora da sadrži elemente iz stava 2. ovog člana ako su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju u ugovoru mora da se naznači akt kojim su ta prava utvrđena u momentu zaključenja ugovora o radu.

На права и обавезе која нису утврђена уговором о раду примењују се одговарајуће одредбе закона и општег акта.“

Član 6.

Član 35. menja se i glasi:

„Član 35.

Ako zaposleni, odnosno drugo radno angažovano lice stupi na rad pre podnošenja prijave na obavezno socijalno osiguranje, poslodavac je dužan da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njihovu kopiju drži sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi.“

Član 7.

U članu 36. stav 1. menja se i glasi:

„Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova.“

Stav 3. menja se  i glasi:

„Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, poslodavac ili zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana. Poslodavac treba da obrazloži otkaz ugovora o radu.“

Član 8.

Član 37. menja se i glasi:

„Član 37.

Ugovor o radu može se zaključiti na određeno vreme, za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba.

Poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu iz stava 1. ovoga člana, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.

Prekid kraći od 30 dana ne smatra se prekidom perioda iz stava 2. ovoga člana.

Izuzetno od stava 2. ovoga člana, ugovor o radu na određeno vreme može trajati duže od  24 meseca:

1) ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka;

2) za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta;

3) sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola.

Ugovor o radu može se zaključiti na najduže 36 mesesci bez navođenja objektivnih razloga:

1) sa  zaposlenim starijim od 52 godine;

2) sa licem koje je pre zaključenja ugovora o radu najmanje  12 meseci neprekidno imalo status nezaposlenog u skladu sa zakonom;

3) za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca, čiji upis u registar kod nadležnog organa nije stariji od od pet godina.

Ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona i ako zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje pet radnih dana i posle isteka vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.“

Član 9.  

Član 40. menja se i glasi:

„Član 40.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima pravo na zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

Poslodavac je dužan da zaposlenom sa nepunim radnim vremenom obezbedi iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom koji radi na istim ili sličnim poslovima.

Poslodavac treba da blagovremeno obavesti zaposlene o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom.

Poslodavac je dužan da razmotri zahtev zaposlenog sa nepunim radnim vremenom za prelazak na puno radno vreme, kao i zaposlenog sa punim radnim vremenom za prelazak na nepuno radno vreme.

Kolektivnim ugovorom može da se uredi saradnja i informisanje sindikata o poslovima sa nepunim radnim vremenom.“

Član 10.

 U članu 41. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:

„Pre zaključivanja ugovora o radu sa nepunim radnim vremenom zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o radu sa nepunim radnim vremenom kod drugog poslodavca.

Zaposleni koji zasnuje radni odnos u smislu st. 1. i 2 . ovog člana, ostvaruje prava i obaveze iz radnog odnosa kod svakog poslodavca srazmerno vremenu provedenom na radu.“

Član 11.

Član 42. menja se i glasi:

„Član 42.

Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca.

Radni odnos za obavljanje poslova van prostorija poslodavca obuhvata  rad na daljinu i rad od kuće.

Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu stava 1. ovog člana, pored odredaba iz člana 33. ovog zakona, sadrži i:

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

2) način vršenja nadzora nad radom i kvalitetom obavljanja poslova zaposlenog;

3) sredstva za rad za obavljanje poslova koje je poslodavac dužan da nabavi, instalira i održava;

4) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu troškova za njihovu upotrebu;

5) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;

6) druga prava i obaveze.

Osnovna zarada zaposlenog iz stava 1. ovog člana ne može biti utvrđena u manjem iznosu od osnovne zarade zaposlenog koji radi na istim poslovima u prostorijama poslodavca.

Odredbe ovog zakona o rasporedu radnog vremena, prekovremenom radu, preraspodeli radnog vremena, noćnom radu odmorima i odsustvima primenjuju se i na ugovor o radu iz stava 1. ovog člana ako drukčije nije određeno opštim aktom  ili ugovorom o radu.

Količina i rokovi za izvršenje poslova koji se obavljaju po osnovu ugovora iz stava 1. ovog člana ne mogu odrediti na način kojim se zaposlenom onemogućava da koristi prava na odmor u toku dnevnog rada, dnevni, nedeljni i godišnji odmor, u skladu sa zakonom i opštim aktom.“

Član 12.

Član 43. briše se.

Član 13.

U članu 45. posle stava 6. dodaju se st. 7. i 8. koji glase:

„Ugovor iz stava 1. ovog člana ne može da se zaključi sa članom supružnikom, krvnim srodnikom u pravoj liniji bez obzira na stepen srodstva i u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva, i sa tazbinskim srodnikom  do drugog stepena srodstva.

Ugovor o radu iz stava 1. ovog člana može da zaključi samo fizičko lice koje ima finansijskih mogućnosti da zaposlenom isplati ugovorenu zaradu i druga primanja iz radnog odnosa.“

Član 14.

U članu 46. stav 1. menja se i glasi:

„Ugovor o radu iz čl. 42. i 45. ovog zakona poslodavac je dužan da prijavi ministarstvu nadležnom za poslove rada (u daljem tekstu: ministarstvo), u roku od 15 dana od dana njegovog zaključenja.“

Član 15.

U članu 48. stav 5. reči: „koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom“ brišu se.

Stav 6. menja se i glasi:

„Ugovor iz st. 2. i 4. ovog člana sa direktorom zaključuje u ime poslodavca nadležni organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca, odnosno ovlašćeno lice poslodavca.“

Posle stava 6. dodaje se stav 7. koji glasi:

„Direktor, odnosno preduzetnik ne može da zaključi ugovor u smislu ovog člana sa samim sobom, niti sa licem koga on ovlasti.“

Član 16.

Naslov iznad člana 50. i član 50. menjaju se i glase:

„1. Pojam radnog vremena

   

Radno vreme je vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju ili drugom mestu koje odredi poslodavac.

Zaposleni i poslodavac se mogu sporazumeti da jedan period radnog vremena u okviru ugovorenog radnog vremena zaposleni poslove obavlja od kuće.

Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju niti na drugom mestu koje je odredio poslodavac.

Vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuje se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu.

Vreme koje zaposleni provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom.“

Član 17.

U naslov iznad člana 51. i član 51. menjaju se i glase:

„2. Puno i nepuno radno vreme

Član 51.

 „Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.

Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.“

Član 18.

Član 53. menja se i glasi:

„Član 53

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od 12 časova dnevno uključujući i redovno radno vreme zaposlenog.

Prekovremeni rad može izuzetno, da traje duže od osam časova nedeljno u slučaju više sile (elementarna nepogoda i dr) ili drugih nepredviđenih okolnosti kada je ugrožena bezbednost, zdravlje i opšti interes građana.”

Član 19.

Član 54. briše se.

Član 20.

Član 55. menja se i glasi:

„Član 55.

Radna nedelja, po pravilu, traje pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.

Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Zaposlenom mlađem od 18 godina života raspored punog radnog vremena se ne može utvrditi duže od osam časova dnevno.

Ako priroda posla i organizacija rada dozvoljava, početak i završetak radnog vremena može se utvrditi, odnosno ugovoriti u određenom vremenskom intervalu (klizno radno vreme).“

Član 21.

Član 56. menja se i glasi:

„Član 56

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.

Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana ali ne kraćem od dva dana u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.

U slučaju iz stava 3. ovoga člana, zaposleni može raditi najduže 12 časova dnevno, odnonosno 48 časova nedeljno.“

Član 22.

U članu 57. stav 2. reč: „šest“ zamenjuje se rečima: „12“, a reči: „u toku kalendarske godine“  zamenjuju se rečju: „neprekidno“.

Član 23.

Član 60. briše se.

Član 24.

Član 61. menja se i glasi:

„Član 61

Poslodavac može zaposlenom kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena da časove rada dužeg od punog radnog vremena ostvarene u preraspodeli radnog vremena preračuna u puno radno vreme i odjavi ga sa obaveznog socijalog osiguranja po isteku tog vremena ili da mu te časove rada obračuna i isplati kao časove prekovremenog rada.“

Član 25.

Član 62. menja se i glasi:

„Član 62.

Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću.

Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi:

1) pregled kod nadležnog zdravstvenog organa koji prethodi stupanju zaposlenog na rad noću i redovne zdravstvene preglede, koji se vrše na način, u rokovima i po postupku propisanom za prethodne i periodične preglede zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom;

2) obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Poslodavac je dužan da zaposlenom koji radi noću na poslovima sa povećanim rizikom, utvrđenim u skladu sa zakonom, utvrdi raspored radnog vremena tako da ne radi više od osam časova noću u periodu od 24 časa.

Poslodavac može pre uvođenja noćnog rada da zatraži mišljenje sindikata kod poslodavca o merama bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.“

Član 26.

Član 63. menja se i glasi:

„Član 63.

„Rad u smenama je organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja.

Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanjetrećinu svog radnog vremena.

Ako je rad organizovan u smenama koje uključuju i noćni rad, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.

Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje neprekidno, samo uz njegovu pisanu saglasnost.“

Član 27.

Posle člana 63. dodaje se član koji glasi:

„Član 63A

Poslodavac je dužan da vodi evidenciju o prisutnosti zaposlenih na radu.

Zaposleni ima pravo na uvid u evidenciju iz stava 1. ovog člana.“

Član 28.

Član 66. menja se i glasi:

„Član 66.

Zaposleni ima pravo na dnevni odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno za svakih 24 časa, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.“

Član 29.

U članu 67. stav 1. na kraju stava dodaju se reči: „kojem se dodaje vreme odmora iz člana 66. ovog zakona, ako zakonom nije drukčije određeno.“

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

„Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaposleni koji zbog obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor iz stava 1. ovog člana, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.“

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

Član 30.

U članu 68. stav 2. menja se i glasi:

„Zaposleni ima pravo na pun godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj je imao prekid radnog odnosa duži od 30 dana.“

Član 31.

U članu 69. stav 2. reči: „stručne spreme“ zamenjuju se rečima: „složenosti poslova“.

Posle stava 2. dodaje se stav 3. koji glasi:

„Opštim aktom može da se utvrdi maksimalno trajanje godišnjeg odmora.“

Član 32.

U članu 70. stav 3. posle reči: „nastavi korišćenje godišnjeg odmora“ dodaju se reči: „u dogovoru sa poslodavcem“.

Član 33.

U članu 72. na kraju tačke 2) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom i dodaje se tačka 3) koja glasi:

„3) ako mu radni odnos prestaje pre 1. jula.“

Član 34.

Član 73.  menja se i glasi:

„Član 73.

Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom.

Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije 31. avgusta naredne godine.

Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.

 Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 31. decembra naredne godine.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, godišnji odmor može da se koristi najkasnije do 31. decembra naredne godine, u skladu sa uslovima utvrđenim kolektivnim ugovorom.“

Član 35.

Naslov iznad člana 74. i član 74. brišu se.

Član 36.

U članu 75. stav 3. menja se i glasi:

„Izuzetno, ako se godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.“

Posle stava 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase:

„U slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u organizacionom delu poslodavca, poslodavac može da donese rešenje o godišnjem odmoru u kome navodi zaposlene i organizacione delove kojima pripadaju i da isto istakne na oglasnoj tabli, najmanje 15 dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora, čime se smatra da je rešenje uručeno zaposlenima.

Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi.“

Član 37.

U naslovu iznad člana 76. posle reči: „štete“ dodaju se reči: „za neiskorišćeni godišnji odmor“, a član 76. menja se i glasi:

„Član 76

U slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac je dužan  da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Naknada iz stava 1. ovog  ima karakter naknade štete.“

Član 38.

Član 77. menja se i glasi:

„Član 77.

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice, dobrovoljnog davanja krvi i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.

Plaćeno odsustvo u slučaju dobrovoljnog davanja krvi koristi se dva uzastopna dana računajući i dan davanja krvi, a u drugim slučajevima iz stava 1. ovog člana trajanje plaćenog odsustva utvrđuje se opštim aktom.

Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice.

Članovima uže porodice u smislu st. 1. i 3. ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj.

Poslodavac može da odobri zaposlenom odsustvo iz st. 1. i 3. ovog člana za srodnike koji nisu navedeni u stavu 4. ovog člana i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim, u trajanju utvrđenom rešenjem poslodavca.

Opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem trajanju od trajanja utvrđenog u st. 1. i 3. ovog člana.“

Član 39.

Posle člana 82. dodaje se član 82a i glasi:

„Član 82a

Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može se odrediti prekovremeni rad niti preraspodela radnog vremena, u smislu ovog zakona.“

Član 40.

U članu 89. posle reči: „trudnoće“ dodaju se reči: „i zaposlena koja doji dete“.

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Poslodavac je dužan da zaposlenoj iz stava 1. ovog člana obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.“

Члан 41.

Član 90. menja se i glasi:

„Član 90.

Zaposlena žena za vreme trudnoće i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.”

Član 42.

U članu 98. st. 1. i 2. reč: „skraćenim“ zamenjuje se rečju: „nepunim“.

Član 43.

Naslov iznad člana 101. i član 101. menjaju se i glase:

„7. Zaštita osoba sa invaliditetom i zaposlenog sa zdravstvenim smetnjama

Član 101.

 „Zaposlenom - osobi sa invaliditetom i zaposlenom iz člana 81. stav 2. ovog zakona poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u skladu sa zakonom.“

Član 44.

U članu 102. dodaje se stav 2. i glasi:

„Ako poslodavac ne može zaposlenom da obezbedi odgovarajući posao u smislu člana 101. ovog zakona, zaposleni se smatra viškom u smislu člana 179. stav 4. tačka 1) ovog zakona.”

Član 45.

U članu 103. posle stava 5. dodaju se novi st. 6. i 7. koji glase:

„Poslodavac može na drugi način da utvrdi da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, s tim što je teret dokazivanja postojanja zloupotrebe na poslodavcu.

Opštim aktom može da se propiše postupak utvrđivanja postojanja zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.“

Dosadašnji stav 6. postaje stav 8.

Član 46.

Član 104. menja se i glasi:

„Član 104.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za rad jednake vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.

Pod radom jednake vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, znanja i sposobnosti i rad u kome je ostvaren jednak radni doprinos i odgovornost.

Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana - ništavi su.

U slučaju povrede prava iz stava 2. ovog člana zaposleni ima pravo na naknadu štete.“

Član 47.

Član 105. se menja i glasi:

„Član 105.

Zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od osnovne zarade, zarade za radni učinak, uvećane zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim primanja iz člana 14, člana 42. stav 1. tač. 4) i 5), člana 118. tač. 1) - 4), člana 119, člana 120. tačka 1) i člana 158. ovog zakona, ako zakonom nije drukčije određeno.“

Član 48.

Naslov iznad člana 106. i član 106. brišu se. 

Član 49.

Član 107. menja se i glasi:

„Član 107.

Osnovna zarada određuje se za standardni učinak zaposlenog na poslovima za koje je zaključio ugovor o radu, na osnovu uslova potrebnih za rad na ugovorenim poslovima i vremena provedenog na radu.

Osnovna zarada zaposlenog za standardni učinak ne može da bude niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom.

Radni učinak se utvrđuje na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama, a zarada za radni učinak se određuje umanjenjem, odnosno uvećanjem osnovne zarade zaposlenog.

 Opštim aktom utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka iz st. 1. i 3. ovog člana.

Izuzetno, na osnovu uslova utvrđenih opštim aktom, osnovna zarada se može ugovoriti u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene na osnovu  elemenata iz opšteg akta.“

Član 50.

U članu 108. stav 1. tačka 2) reči: „i rad u smenama,“ brišu se.

U tački 4) posle reči: „odnosu“ dodaju se reči: „kod poslodavca (u daljem tekstu: minuli rad) – najmanje 0,4%“

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Pri obračunu minulog rada računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika iz člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.“

Dosadašnji st. 2. do 4. postaju st. 3. do 5.

Član 51.

Član 111. menja se i glasi:

„Član 111.

Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu.

Minimalna zarada određuje se na osnovu minimalne cene rada donete u skladu sa ovim zakonom, vremena provedenog na radu i poreza i doprinosa koji se plaćaju iz zarade.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrđuju se razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade.

Po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade poslodavac je dužan da obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Poslodavac je dužan da minimalnu zaradu isplati zaposlenom u visini koja se utvrđuje na osnovu odluke iz člana 113. ovog zakona koja važi za mesec u kojem se vrši isplata.“

Član 52.

Član 112. menja se i glasi:

„Član 112.

Minimalna cena rada utvrđuje se odlukom socijalno - ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike (u daljem tekstu: socijalno - ekonomski savet).

Ako socijalno - ekonomski savet ne donese odluku u roku od 30 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne cene rada donosi Vlada.

Pri utvrđivanju minimalne cene rada polazi se naročito od: stope ostvarenog rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanja potrošačkih cena, kretanja prometa u trgovini na malo, nivoa produktivnosti, kretanja prosečne zarade u republici, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tržištu rada i opšteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike.

Minimalna cena rada utvrđuje se po radnom času bez poreza i doprinosa za kalendarsku godinu, najkasnije do 31. oktobra tekuće godine, a primenjuje se od 1. januara naredne godine.

Minimalna cena rada ne može se utvrditi u nižem iznosu od minimalne cene rada utvrđene za prethodnu godinu.“

Član 53.

Član 113. menja se i glasi:

„Члан 113.

Odluka o visini minimalne cene rada iz člana 112. ovog zakona objavljuje se u „službenom glasniku Republike Srbije“.

Odluka iz stava 1. ovog člana, pored utvrđene minimalne cene rada, obavezno sadrži i iznos minimalne zarade za prosečan mesečni fond časova (174) bez poreza i doprinosa i iznos sa porezom i doprinosima, na dan donošenja odluke.“

Član 54.

Član 114. menja se i glasi:

„Član 114.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade, u visini osnovne zarade,  za mesec u kome zaposleni ostvaruje naknadu zarade, uvećane za minuli rad, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

 Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, odnosno od drugog lica, u skladu sa zakonom.“

Član 55.

Član 115. menja se i glasi:

„Član 115.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

1) najmanje u visini 65% osnovne zarade za mesec u kome zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade uvećane za minuli rad, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2) u visini 100% osnovne zarade za mesec u kome zaposleni ostvaruje pravo na naknadu zarade uvećane za minuli rad,  ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

Naknada zarade iz stava 1. ovog člana ne može biti niža  od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom.“

Član 56.

U članu 116. stav 1. menja se i glasi:

„Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% osnovne zarade uvećane za minuli rad, koja ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45  radnih dana u kalendarskoj godini.“

Član 57.

Član 118. menja se i glasi:

„Član 118.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, ako ovo pravo nije obezbeđeno na drugi način;

2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;

3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu;

4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

5) za ishranu u toku rada, ako poslodavac ovo pravo nije obezbedio na drugi način;

6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

Visina troškova iz stava 1. tačka 5) ovog člana mora biti izražena u novčanom iznosu.“

Član 58.

U članu 119. stav 1. tačka 1) reč: „tri“ zamenjuje se rečju: „dve“.

Član 59.

U članu 120. stav 1.  posle tačke 1) dodaje se tačka 1A) koja glasi:

„1a) stimulacije, nagrade, bonuse i sl;“

Član 60.

U članu 121. posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

„Obračun iz stava 1. ovog člana može  se voditi i  dostavljati zaposlenom u elektronskoj formi.“

Član 61.

U članu 122. st. 3. i 4. brišu se.

Stav 5. koji postaje stav 3. menja se i glasi:

„Evidenciju potpisuje lice ovlašćeno za zastupanje, ili drugo lice koje ono ovlasti.“

Član 62.

U članu 124. stav 1. menja se i glasi:

„Pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je otvoren stečajni postupak (u daljem tekstu: potraživanje) u skladu sa ovim zakonom, ima zaposleni kome su potraživanja utvrđena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak i koji ispunjava uslove za ostvarivanje prava u skladu sa ovim zakonom.“

Posle stava 3. dodaju se st. 4. i 5. koji glase:

      „Pravo na isplatu potraživanja iz  stava 1. ovog člana nema preduzetnik i osnivač, odnosno član privrednog društva i drugog privrednog subjekta, osim ako je zasnovao radni odnos u skladu sa zakonom.

     Prava na isplatu potraživanja iz stava 1. ovog člana nema zaposleni ako je doneto rešenje o usvajanju plana reorganizacije poslodavca nad kojim je otvoren stečaj.“

Član 63.

Član 125. menja se i glasi:

„Član 125.

Zaposleni ima pravo na isplatu:

1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio dužan da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, kao i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje ako poslodavac nije izvršio uplatu doprinosa u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju, za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečajnog postupka;

2) naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor u skladu sa zakonom, za kalendarsku godinu u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je to pravo imao pre otvaranja stečajnog postupka;

3) otpremnine pri odlasku u penziju koju je bio dužan da isplati poslodavac, ako je pravo na  penziju ostvario u periodu poslednjih devet meseci pre otvaranja stečajnog postupka;

4) naknade štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja na osnovu pravnosnažne odluke suda ili rešenja poslodavca, ako je povreda nastupila u periodu od dve godine pre otvaranja stečajnog postupka.“

Član 64.

Član 126. menja se i glasi:

„Član 126.

Zarada i naknada zarade iz člana 125. tačka 1) ovog zakona isplaćuje se u visini minimalne zarade utvrđene u skladu sa zakonom, a ako nisu plaćeni samo doprinosi za obavezno socijalno osiguranje isti se uplaćuju na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.

Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor iz člana 125. tačka 2) ovog zakona isplaćuje se u visini utvrđenog iznosa, a najviše u visini minimalne zarade.

 Otpremnina  pri odlasku u penziju iz člana 125. tačka 3) ovog zakona isplaćuje se u visini dve prosečne zarade u republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.

 Naknada štete iz člana 125. tačka 4) ovog zakona isplaćuje se u visini naknade utvrđene odlukom suda ili poslodavca, a najviše u visini petostrukog iznosa prosečne zarade u republici, prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike.“

Član 65.

U članu 139. stav 2. broj: „15“ zamenjuje se brojem: „45“, a reč: „pravnosnažne“ briše se

Član 66.

Član 143. menja se i glasi:

„Član 143.

Zahtev za ostvarivanje prava pred Fondom može podneti samo lice kome navedeno pravo pripada, lično ili preko punomoćnika.

Ako u toku postupka ostvarivanja prava pred Fondom nastupi smrt stranke, pravo na nastavak postupka ima naslednik stranke u skladu sa zakonom.“

Član 67.

Član 144. menja se i glasi:

„Član 144.

Ako je potraživanje iz člana 125. ovog zakona isplaćeno u potpunosti ili delimično u skladu sa propisima kojima je uređen stečajni postupak, pre izvršenja rešenja iz člana 142. ovog zakona, Fond će po službenoj dužnosti poništiti rešenje i doneti odluku o zahtevu u skladu sa novim činjeničnim stanjem.

Na postupak pred Fondom koji nije posebno uređen ovim zakonom, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje upravni postupak.“

Član 68.

Član 152. briše se.

Član 69.

U članu 155. stav 3. menja se i glasi:

 „Program u ime i za račun poslodavca donosi nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste.“

Član 70.

Član 158. menja se i glasi:

„Član 158.

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 4. tač. 1) i 3) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu, s tim što otpremnina ne može da se isplati za isti period za koji je isplaćena kod istog ili drugog poslodavca.

Otpremnina iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od zbira trećine osnovne zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu.

Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika iz člana 147. ovog zakona, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.“

Član 71.

Član 159. briše se.

Član 72.

U članu 165. stav 1. tačka 1) menja se i glasi:

„1) ako je protiv njega započeto krivično gonjenje u skladu sa zakonom zbog krivičnog dela učinjenog na radu ili u vezi sa radom ili ako nepoštovanjem radne discipline ili povredom radne obaveze ugrožava imovinu veće vrednosti utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;“

 U tački 2) reči: „i člana 181. stav 2.“ brišu se.

Član 73.

U članu 167. stav 1. posle reči:  „radu“ dodaju se reči: „ili izrekne drugu meru u skladu sa ovim zakonom“ a reči: „ tač. 2) - 4)“ zamenjuju se rečima: „stav 2.“

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Ako je protiv zaposlenog započeto krivično gonjenje zbog krivičnog dela  učinjenog na radu ili u vezi sa radom, udaljenje može da traje do pravosnažnog okončanja tog krivičnog postupka.“

Član 74.

U članu 169. stav 2. tačka 2) menja se i glasi:

„2) ako se ne utvrdi odgovornost zaposlenog za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline iz člana 179. stav 2. ovog zakona.“

Član 75.

Član 170. briše se.

Član 76.

U članu 171. stav 1. tačka 1) posle reči: „rada“ dodaju se reči: „ili promene pravilnika“.

Tačka 5) menja se i glasi:

„5) елементе за утврђивање основне зараде, радног учинка, накнаде зараде, увећане зараде и других примања запослених из члана 33. став 2. тачка 1) овог закона;“

После тачке 5) додаје се тачка 5А) која гласи:

„5А) за рад са непуним радним временом али не краћим од половине пуног радног времена због потребе процеса и организације рада или у складу са чланом 155. став 1. тачка 5) овог закона;“

После става 2. додаје се став 3. који гласи:

„На иницијативу послодавца или запосленог могу да се мењају или допуњују други уговорени елементи уговора о раду из члана 33. овог закона.“

Član 77.

Član 172. menja se i glasi:

„Član 172.

Uz aneks ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponuđeni aneks ugovora, rok u kome zaposleni treba da se izjasni a koji ne može biti kraći od osam radnih dana i pravnim posledicama koje mogu da nastanu nepotpisivanjem aneksa ugovora (u daljem tekstu: ponuda aneksa).

Ako zaposleni prihvati ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog aneksa.

Zaposleni koji odbije ponudu aneksa ugovora u ostavljenom roku, zadržava pravo da u sudskom postupku povodom otkaza ugovora o radu u smislu člana 179. stav 4. tačka 2) ovog zakona, osporava zakonitost aneksa ugovora.

Smatra se da je zaposleni odbio ponudu aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 1. ovog člana.“

       

Član 78.

Posle člana 172. dodaje se član 172A koji glasi:

„Ako je potrebno da se određeni posao izvrši bez odlaganja, zaposleni može biti privremeno premešten na druge odgovarajuće poslove na osnovu rešenja, bez ponude aneksa u smislu člana 172. ovog zakona, najduže 30 radnih dana u periodu od 12 meseci.

U slučaju premeštaja iz stava 1. ovog člana zaposleni zadržava osnovnu zaradu utvrđenu za posao sa koga se premešta ako je to povoljnije za zaposlenog.

Procedure iz člana 172. ovog zakona ne primenjuju se i u slučaju zaključivanja aneksa ugovora o radu na inicijativu zaposlenog.

Izmena ličnih podataka o zaposlenom i poslodavcu i drugih podataka kojima se ne menjaju uslovi rada može da se konstatuje aneksom ugovora o radu, na osnovu odgovarajuće dokumentacije, bez sprovođenja postupka za ponudu aneksa u smislu člana 172. ovog zakona.

Ugovor o radu sa aneksima koji su sastavni deo tog ugovora mogu da se zamene prečišćenim tekstom ugovora o radu, koji potpisuju poslodavac i zaposleni.“

Član 79.

U članu 174. stav 5. briše se.

Dosadašnji stav 6. postaje stav 5.

Član 80.

U članu 175. posle tačke 2) dodaje se tačka 2A) koja glasi:

„2A) kad navrši uslove za penziju snižavanjem opšte starosne granice, po osnovu rada na radnim mestima, odnosno poslovima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;“

Član 81.

U članu 178. stav 2. posle reči: „odnosa“ dodaju se reči: „(otkazni rok)“.

Stav 2. menja se i glasi:

„Opštim aktom ili ugovorom o radu može da se utvrdi duži otkazni rok ali ne duži od 30 dana.“

Član 82.

Iznad člana 179. dodaje se podnaslov koji glasi: „Razlozi za otkaz“.

Član 83.

Član 179. menja se i glasi:

„Član 179.

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje i to:

1) ako ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) ako je pravnosnažno osuđen za krivično delo na radu ili u vezi sa radom;

3) ako se ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka mirovanje radnog odnosa  iz člana 79. ovog zakona, odnosno neplaćenog odsustva iz člana 100. ovog zakona.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu ili učini povredu radne obaveze, i to:

1) ako neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze;

2) ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja;

3) ako oda poslovnu, službenu ili drugu tajnu utvrđenu zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu;

4) ako neopravdano odbije da obavlja poslove u skladu sa ovim zakonom;

5) ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada;

6) ako ne dostavi potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad u smislu člana 103. ovog zakona;

7) ako je dao netačne podatke koji su bili odlučujući za zasnivanje radnog odnosa;

8) zbog dolaska na rad pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno upotrebe alkohola ili drugih opojnih sredstava u toku radnog vremena, koje ima ili može da ima uticaj na obavljanje posla;

9) ako zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;

10) ako je njegovo ponašanje predstavlja radnju krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog podneta krivična prijava za krivično delo;

11) ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom radu;

12) ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca ili ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u zdravstvenu ustanovu koju odredi poslodavac, o svom trošku, radi utvrđivanja okolnosti iz stava 2. tač. 8) i 9) ovog člana. odbijanje zaposlenog da se odazove na poziv poslodavca da izvrši analizu smatra se nepoštovanjem radne discipline u smislu stava 2. tačka 12) ovog člana.

Zaposlenom može da prestane radni odnos ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca i to:

1) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla;

2) ako odbije zaključenje aneksa ugovora u smislu člana 171. stav 1. tač. 1) - 5) ovog zakona;

3) ako odbije zaključenje aneksa ugovora o radu kojim se zaposlenom nudi prelazak sa punog na nepuno radno vreme u smislu člana 171. stav 1. tačka 5a) ovog zakona.“

Član 84.

Posle člana 179. dodaje se naslov i član 179a koji glase:

„Mere za nepoštovanje radne discipline, odnosno povredu radnih obaveza

Član 179a

Poslodavac može zaposlenom za nepoštovanje radne discipline ili povredu radne obaveze u smislu člana 179. stav 2. ovog zakona da, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno nepoštovanje radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne jednu od sledećih mera:

1) privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade, u trajanju od jednog do petnaest radnih dana;

2) novčanu kaznu u visini do 20% osnovne zarade zaposlenog za mesec u kome je novčana kazna izrečena, u trajanju do tri meseca, koja se izvršava obustavom od zarade, administrativnim putem, na osnovu rešenja poslodavca o izrečenoj meri;

3) opomenu pred otkaz koja sadrži upozorenje da će poslodavac zaposlenom otkazati ugovor o radu bez ponovnog obaveštenja iz člana 180. ovog zakona, ako u narednom roku od šest meseci učini istu ili sličnu povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.“

Član 85.

Iznad člana 180. dodaje se naslov koji glasi: „Postupak pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge mere“

Član 180. menja se i glasi:

„Član 180.

Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. stav 2.  ovog zakona, zaposlenog pisanim putem obavesti o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja obaveštenja da se izjasni na navode iz obaveštenja.

 U obaveštenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na obaveštenje.“

Član 86.

Posle člana 180. dodaje se član 180A koji glasi:

„Poslodavac može zaposlenom iz člana 179. stav 1. tačka 1) ovog zakona da otkaže ugovor o radu ili izrekne neku od mera iz člana 179a ovog zakona, ako mu je prethodno dao odgovarajuća uputstva i pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u njegovom radu, a zaposleni nastavi da izvršava poslove na nezadovoljavajući način nakon proteka primerenog roka.“

Član 87.

Član 181. menja se i glasi:

„Član 181.

Na zahtev zaposlenog sindikat čiji je zaposleni član, može da se izjasni na obaveštenje iz člana 180. ovog zakona, u roku koji je ostavljen zaposlenom.

Poslodavac je dužan da razmotri mišljenje sindikata dostavljeno u roku iz stava 1. ovog člana.“

Član 88.

U članu 182. stav 1. reči: „tačka 9)“ zamenjuju se rečima: „stav 4. tačka 1)“ a reči: „šest meseci“ zamenjuju se rečima: „tri meseca“.

  

Član 89.

Član 184. menja se i glasi:

„Član 184.

Otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 1) i stav 2. ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od šest meseci od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od godinu dana od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

 Otkaz ugovora o radu iz člana 179. stav 1. tačka 2) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.“

Član 90.

U članu 187. stav 1. posle reči: „radu“ dodaje se zapeta i reči: „osim ako su se stekli uslovi iz člana 179. stav 1. tačka 2) ovog zakona“.

Stav 3. se menja i glasi:

„Rešenje o otkazu ugovora o radu suprotno st. 1. i 2. ovog člana ništavo je ako je na dan otkaza ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni, u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa, odnosno prijema rešenja o otkazu ako je rešenje dostavljeno posle prestanka radnog odnosa, obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.“

Član 91.

Član 188. menja se i glasi:

„Član 188.

Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj zaposlenog zbog njegovog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposlenih, članstva u sindikatu ili učešća u sindikalnim aktivnostima, ako zaposleni postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.“

Član 92.

U članu 189. stav 1. menja se i glasi:

„Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 179. stav 1. tačka 1) ovog zakona, ima pravo na otkazni rok koji se utvrđuje opštim aktom ili ugovorom o radu, u zavisnosti od staža osiguranja, a koji ne može biti kraći od osam niti duži od 30 dana.”

Stav 4. briše se.

Član 93.

Posle člana 189. dodaje se član 189a koji glasi:

„189a

Zaposleni čiji je radni odnos prestao ima pravo da od poslodavca zahteva potvrdu koja sadrži datum zasnivanja i prestanka radnog odnosa i vrstu, odnosno opis poslova na kojima je radio .

Na zahtev zaposlnog poslodavac može dati i ocenu njegovog ponašanja i rezultata rada u potvrdi iz stava 1. ovog člana ili posebnoj potvdi.“

Član 94.

Naslov iznad člana 191.  i član 191. menjaju se i glase:

„8. Pravne posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa

Član 191.

Ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos iz razloga nepostojanja osnova za prestanak radnog odnosa, sud će odlučiti da se zaposlni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete koja ne može biti veća od 18 osnovnih zarada koje bi zaposleni ostvario da radi i da se uplate doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period za koji zaposleni nije bio osiguran.

Naknada štete iz stava 1. ovog člana umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, zaposlenom koji ne zahteva da se vrati na rad sud će dosuditi isplatu naknade štete i uplatu doprinosa za obaveno socijalnog osiguranja, u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana, bez obavezivanja poslodavca da zaposlenog vrati na rad.

 Ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je postojao osnov za prestanak radnog odnosa, ali da je poslodavac postupio suprotno odredbama zakona kojima je propisan postupak za prestanak radnog odnosa, dosudiće zaposlenom naknadu štete u iznosu od šest osnovnih zarada zaposlenog u trenutku prestanka radnog odnosa, bez vraćanja na rad.“

Član 95.

U članu 192. stav 1. menja se i glasi:

„O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje:

1) u pravnom licu - nadležni organ kod poslodavca, odnosno lice utvrđeno zakonom ili opštim aktom poslodavca ili lice koje oni ovlaste;

2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica - preduzetnik ili lice koje on ovlasti.“

Član 96.

U članu 194. stav 4. menja se i glasi:

„Rok za pokretanje postupka pred arbitrom u slučaju otkaza ugovora o radu je 10 dana od dana  dostavljanja pismenog predloga zaposlenog iz člana 185. stav 6. ovog zakona.“

U stavu 5. reči: „podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja“  zamenjuju se rečima: „određivanja arbitra“.

U stavu 6. reči: „Za vreme trajanja“ zamenjuju se rečima: „Do okončanja“.

U stavu 8. posle reči: „zaposlenog“ dodaju se reči: „i ima snagu izvršne isprave“.

Član 97.

U članu 195. stav 2. broj: „90“ zamenjuje se brojem: „60“.

Stav 3. briše se

Član 98.

U članu 198. reči: „i koje nije starije od 30 godina“ zamenjuju se rečima: „u skladu sa propisima o zadrugama“.

Član 99.

Naslov iznad člana 200.  i član 200. brišu se.

Član 100.

Naslov iznad člana 203. i član 203. brišu se.

Član 101.

U članu 204. stav 4. reči: „na dan“ zamenjuju se rečima: „najkasnije 15 dana od dana“.

Član 102.

Član 207. menja se i glasi:

„Član 207.

Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice.

pristupnica sindikatu obavezno sadrži naziv sindikata kojem zaposleni pristupa, ime i prezime zaposlenog, naziv poslodavca, datum potpisivanja pristupnice i potpis zaposlenog.

Poslodavac može zaposlenom koji je član sindikata, na osnovu njegove pismene izjave, da odbije iznos od zarade na ime sindikalne članarine i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata.

Pismenom izjavom zaposlenog u smislu stava 3. ovog člana smatra se i saglasnost zaposlenog data na pristupnici sindikatu da se određeni iznos njegove zarade odbije na ime sindikalne članarine.

Poslodavac ne može zabraniti niti sprečiti osnivanje sindikata.“

Član 103.

Član 208. menja se i glasi:

„Član 208.

Sindikat je dužan da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o licu ovlašćenom za zastupanje i predstavljanje članova sindikata kod poslodavca.

Poslodavac nije u obavezi da omogući ostvarivanje prava sindikata, odnosno njegovog predstavnika dok ne bude obavešten o sindikatu, odnosno njegovom predstavniku na način iz stava 1. ovog člana.“

Član 104.

U članu 210. stav 1. menja se i glasi:

„Poslodavac je dužan da sindikatu kod poslodavca obezbedi tehničko - prostorne uslove, u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima, kao i da mu omogući pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti.“

Član 105.

Član 211. menja se i glasi:

„Član 211.

Kolektivnim ugovorom ili sporazumom između poslodavca i sindikata kod poslodavca, može se utvrditi pravo na plaćeno odsustvo predstavnicima sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije.

 Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje reprezentativnog sindikata kod poslodavca, za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo:

1) na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova kod tog poslodavca i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova;

2) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova.“

Član 106.

U članu 214. stav 1. menja se i glasi:

„Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa čl. 211-213. ovog zakona ima pravo na naknadu zarade koja ne može biti veća od osnovne zarade zaposlenog određene u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.“

           

Član 107.

Član 215. menja se i glasi:

„Član 215.

Sindikat može da se osnuje kod poslodavca, u grani i na teritoriji određene teritorijalne jedinice.

Sindikat kod poslodavca je sindikat koji se osniva i deluje kod poslodavca i može da ga osnuje najmanje 10 zaposlenih kod tog poslodavca.

Sindikat u grani je sindikat koji se osniva na nivou jedne ili više srodnih delatnosti za teritoriju određene teritorijalne jedinice. 

Sindikat na teritoriji određene teritorijalne jedinice je sindikat koji se osniva za teritoriju Republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.“

Član 108.

Član 216. menja se i glasi:

„Član 216.

Udruženje poslodavaca mogu da osnuju najmanje pet poslodavaca u određenoj grani, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice.

Poslodavci i njihova poslovna udruženja pristupaju udruženju poslodavaca u smislu ovog zakona potpisivanjem pristupnice od strane lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje privrednog subjekta ili poslovnog udruženja.“

Član 109.

Član 217. menja se i glasi:

„Član 217.

Sindikat i udruženje poslodavaca upisuju se u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom i deluju u skladu sa zakonom i njihovim opštim aktom.

Opštim aktom sindikata, odnosno udruženja poslodavaca obavezno se uređuje: naziv i sedište; ciljevi radi kojih se osniva; unutrašnja organizacija; lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje i drugi organi, njihov sastav, ovlašćenja, način izbora, trajanje mandata i način odlučivanja; postupak za donošenje, izmene i dopune opštih akata; uslovi i način učlanjivanja i prestanka članstva; prava, obaveze i odgovornost članova; način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganje sredstvima; prestanak delovanja i način odlučivanja o prestanku delovanja; postupanje sa imovinom u slučaju prestanka delovanja; postupak usvajanja finansijskih i drugih izveštaja; izgled i sadržina pečata; druga pitanja utvrđena zakonom ili pitanja od značaja za rad udruženja.

Registar sindikata i udruženja poslodavaca vodi ministarstvo.

Bliži način upisa u registar sindikata i udruženja poslodavaca propisuje ministar.

Organizacioni deo sindikata u grani, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice koji deluje kod poslodavca se ne upisuje u registar.

Sindikat vodi evidenciju organizacionih delova iz stava 5. ovog člana, u skladu sa svojim opštim aktom.

Član 110.

U članu 218. stav 1. tačka 4) reči: „u skladu sa čl. 219. i 220. ovog zakona“ brišu se.

Stav 2. menja se i glasi:

„Prilikom utvrđivanja reprezentativnosti na osnovu broja članova  računaju se samo pristupnice sindikatu za koji zaposleni uplaćuje članarinu, a ako se članarina uplaćuje za više sindikata, računa se pristupnica potpisana svakom sindikatu.“

Član 111.

U članu 219. stav 1. procenat: „15%“ zamenjuje se procentom: „20%“.

Stav 2. menja se i glasi:

„Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se i sindikat u grani, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice, u koji je neposredno učlanjeno najmanje 20% zaposlenih kod tog poslodavca.“

Član 112.

Član 220. menja se i glasi:

„Član 220.

Reprezentativnim sindikatom za teritoriju određene teritorijalne jedinice, odnosno za granu, smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz člana 218. ovog zakona i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice.“

Član 113.

U članu 221. stav 1. tačka 2) menja se i glasi:

„2) ako ima potreban broj poslodavaca i zaposlenih kod poslodavaca - članova udruženja poslodavaca;“

Posle tačke 2) dodaju se tač. 3) do 5) koje glase:

„3)ako je osnovano i deluje na načelima slobode udruživanja i delovanja;

4)ako je nezavisno od državnih organa i političkih stranaka;

5)ako se finansira pretežno iz članarine i drugih sopstvenih izvora.“

Član 114.

Član 222. menja se i glasi:

„Član 222.

Reprezentativnim udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruženje poslodavaca koje ispunjava uslove iz člana 221. ovog zakona i jedan od sledećih uslova:

1) u koje je učlanjeno najmanje 5% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca na teritoriji Republike pod uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji Republike;

2) koje čine poslodavci koji zapošljavaju najmanje 20% od ukupnog broja zaposlenih u delatnostima određene grane, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice;

4) u koje je učlanjeno najmanje 10% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u delatnostima određene grane, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice.

5) u koje je učlanjeno najmanje 5% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca u delatnostima određene grane, odnosno na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave pod uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 10% od ukupnog broja zaposlenih u delatnostima određene grane, odnosno na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave;

Poslodavci čiji je kapital u većinskom vlasništvu Republike ili autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i zaposleni kod navedenih poslodavaca, ne ulaze u ukupan broj poslodavaca, odnosno zaposlenih u odnosu na koje se utvrđuje reprezentativnost.“

Član 115.

U članu 223. stav 2. u uvodnoj rečenici, reči: „Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca (u daljem tekstu: Odbor)“ zamenjuju se rečju: „ministru“, a u tački 1) broj: „15“ zamenjuje se brojem: „30“.

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

„Zahtev iz stava 2. ovog člana može da se podnese u roku od 30 dana od dana donošenja odluke poslodavca, odnosno u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva poslodavcu.“

   

Član 116.

Član 224. menja se i glasi:

„Član 224.

Reprezentativnost sindikata za teritoriju određene teritorijalne jedinice, odnosno u grani i reprezentativnost udruženja poslodavaca - utvrđuje ministar, uz prethodno pribavljeno mišljenje odbora za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca (u daljem tekstu: odbor), u skladu sa ovim zakonom.“

Član 117.

Član 227. menja se i glasi:

„Član 227.

Zahtev u smislu člana 223. stav 2. i člana 224. ovog zakona sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, podnosi ministru.

 Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz čl. 218-222. ovog zakona, a za sindikat kod poslodavca i dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 223. st. 2. i 3. ovog zakona.

 Uz zahtev se dostavlja izjava lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, o broju članova.

Ukupan broj zaposlenih i poslodavaca na teritoriji određene teritorijalne jedinice, u grani, utvrđuje se na osnovu podataka organa nadležnog za statistiku, odnosno drugog organa koji vodi odgovarajuću evidenciju, koji se dostavljaju uz zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti.

 Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca utvrđuje se na osnovu potvrde poslodavca o broju zaposlenih i spiska zaposlenih kod poslodavca.

Poslodavac je dužan da na zahtev ministra dostavi potvrdu i spisak zaposlenih.“

Član 118.

Član 228. menja se i glasi:

„Član 228.

U postupku utvrđivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca imaju pravo da učestvuju i drugi sindikati koji su organizovani kod poslodavca.

O zahtevu iz člana 226. ovog zakona poslodavac donosi odluku na osnovu podnetih dokaza o ispunjenju uslova reprezentativnosti, u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.“

Član 119.

Član 229. menja se i glasi:

„Član 229.

Ministar utvrđuje da li su zahtev i dokazi podneti u skladu sa članom 227. ovog zakona.

Podnosilac zahteva dužan je da na zahtev ministra dostavi i druge dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti.

Podnosilac zahteva dužan je da u roku od 15 dana otkloni nedostatke, ako uz zahtev nisu podneti dokazi iz člana 218. i 221. ovog zakona.

Zahtev se smatra urednim i blagovremenim ako podnosilac zahteva otkloni nedostatke u roku utvrđenom u stavu 3. ovog člana.

Na zahtev ministra, odbor je dužan da dostavi mišljenje u roku od 15 dana od dana kada mu je mišljenje zatraženo.

Odbor može raditi i usvajati mišljenje ako je na sednici prisutno najmanje dve trećine ukupnog broja članova odbora.

Odbor usvaja mišljenje većinom glasova od ukupnog broja članova odbora.“

Član 120.

Član 230. menja se i glasi:

„Član 230.

Ministar po prethodno pribavljenom mišljenju odbora  donosi zaključak o odbacivanju zahteva:

1) ako je sindikat podneo zahtev pre podnošenja zahteva poslodavcu, odnosno pre isteka roka iz člana 223. stav 2. tačka 1) i stav 3. ovog zakona;

2) ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku utvrđenom u članu 229. stav 3. ovog zakona;

3) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.“

Član 121.

Član 231. menja se i glasi:

„Član 231.

Ministar donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, po prethodno pribavljenom mišljenju odbora, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom.

 Ministar donosi rešenje o odbijanju zahteva, po prethodno pribavljenom mišljenju odbora, ako sindikat, odnosno udruženje poslodavaca ne ispunjava uslove reprezentativnosti utvrđene ovim zakonom.

Rešenje iz st. 1. i 2. ovog člana donosi se u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, odnosno od dana otklanjanja nedostataka u smislu člana 229. stav 3. ovog zakona.

Ako ministar ne donese odluku u roku iz stava 2. ovog člana, smatra se da je zahtev podnosioca odbijen.

Protiv rešenja iz st. 1. i 2. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.“

Član 122.

Član 232. briše se.

Član 123.

Član 233. menja se i glasi:

„Član 233.

Sindikat, poslodavci i udruženje poslodavaca mogu podneti zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana utvrđivanja reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca osnovanog u grani, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice.

Preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca može se pokrenuti na inicijativu poslodavca, odnosno na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca, po isteku roka od jedne godine od dana utvrđivanja reprezentativnosti.

Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata iz člana 220. ovog zakona može da podnese sindikat osnovan za teritorijalnu jedinicu, odnosno granu, za koju je osnovan sindikat čija se reprezentativnost preispituje.

 Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti udruženja poslodavaca iz člana 222. ovog zakona može da podnese udruženje poslodavaca osnovano za granu, odnosno teritorijalnu jedinicu za koju je osnovano udruženje poslodavaca čija se reprezentativnost preispituje.“

Član 124.

U članu 235. stav 1. menja se i glasi:

„Zahtev iz člana 233. st. 3. i 4. ovog zakona podnosi se ministru i sadrži naziv sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, nivo osnivanja, broj akta o registraciji, razloge zbog kojih se zahteva preispitivanje reprezentativnosti i navođenje dokaza koji na to ukazuju.“

U stavu 3. reč: „Odboru“ zamenjuje se rečju: „ministru“

Član 125.

U čl. 237. 242. i 245. reči: „grupu, podgrupu ili delatnost“ brišu se.

Član 126.

U članu 246. posle stava 1. dodaje se novi stav 2. i glasi:

„Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće zaključuju osnivač javnog preduzeća, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat.“

Postojeći stav 2. postaje stav 3.

Stav 3. briše se.

Član 127.

U članu 247. posle reči: „preduzeća“ dodaje se zapeta i reči: „društva kapitala čiji je osnivač  javno preduzeće“.

Reč: „direktor“ zamenjuje se rečima: „ovlašćeno lice za zastupanje poslodavca.“

Član 128.

U čl. 248. i 250. reči: „direktor, odnosno preduzetnik“ zamenjuju se rečima: „ovlašćeno lice za zastupanje poslodavca“.

Član 129.

U članu 254. posle stava 1. dodaju se st. 2. i 3. koji glase:

„Ako u zaključivanju kolektivnog ugovora učestvuje više reprezentativnih sindikata, kolektivni ugovor se smatra zaključenim kad ga potpišu sindikat, odnosno sindikati učesnici u pregovaranju koji  zastupaju većinu od ukupnog broja članova sindikata – učesnika u kolektivnom pregovaranju.

Ako u zaključivanju kolektivnog ugovora učestvuje više reprezentativnih udruženja poslodavaca, kolektivni ugovor se smatra zaključenim u odnosu na udruženje poslodavaca koje ga potpiše pod uslovom da su ga potpisali sindikati u skladu sa stavom 2. ovog člana.“

Dosadašnji  st. 2. i 3. postaju st. 4. i 5.

Član 130.

Čl. 257. do 261. brišu se.

Član 131.

Posle člana 268. dodaju se čl. 268A i 268B koji glase:

 „Član 268 A

U postupku  inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da:

1) vrši uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja relevantnih činjenica;

2) legitimiše i uzima izjave od poslodavca, odgovornih lica, zaposlenih i drugih lica koja se zateknu na radu kod poslodavca;

3) vrši kontrolu da li je izvršena prijava na obavezno socijalno osiguranje,  na osnovu podataka iz centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja;

4) pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje i drugo;

5) nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom radi sprečavanja povreda zakona.

Inspektor rada je dužan da bez odlaganja obavesti nadležni državni organ ako u vršenju inspekcijskog nadzora dođe do saznanja o postojanju o obavljanju neregistrovane delatnosti.

Član 268 B

Poslodavac, odgovorno lice kod poslodavca, i zaposleni dužni su da inspektoru omoguće vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da mu obezbede podatke potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora,  u skladu sa zakonom.“

Član 132.

U članu 269. stav 1. posle reči: „zakona“ dodaje se zapeta i reči: „podzakonskog akta“.

Posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da sa zaposlenim koji je zasnovao radni odnos u smislu člana 32. stav 2. ovog zakona, zaključi ugovor o radu u pisanom obliku.“

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 133.

U članu 270. posle stava 1. dodaje se stav 2. koji glasi:

„Inspektor rada je dužan da zahtev iz stava 1. podnese u roku od 30 dana od dana utvrđenog prekršaja, a najkasnije u roku propisanom zakonom kojim se uređuje prekršaj.“

Član 134.

Član 271. menja se i glasi:

„Član 271.

Ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je pokrenuo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda.

Ako zaposleni podnese zahtev za odlaganje rešenja o otkazu ugovora o radu, inspektor rada je dužan da po zahtevu zaposlenog donese rešenje o odbijanju zahteva, u slučaju kada nađe da pravo zaposlenog nije očigledno povređeno. 

Zaposleni može podneti zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana u roku od 15 dana od dana pokretanja radnog spora.

 Inspektor rada je dužan da donese rešenje iz st. 1.  i 2. ovog člana u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.“

Član 135.

U članu 272. stav 3. briše se.

U stavu 4. reči: „stav 1.“ zemenjuju se rečima: „st. 1. i 2.“.

Član 136.

Član 273.  menja se i glasi:

„Član 273.

 Novčanom kaznom od 800.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako sa licem koje radi nije zaključio ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu ovog zakona (čl. 30-33. i čl. 197 - 202);

2) ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu (čl. 104. i 111);

3) ako nije isplatio zaradu u novcu, osim u slučaju iz člana 45. ovog zakona (član 110);

4) ako nije doneo program rešavanja viška zaposlenih (član 153);

5) ako zaposlenom otkaže ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona (čl. 179 – 181 i čl. 187. i 188);

6) ako sprečava inspektora rada u vršenju inspekcijskog nadzora, odnosno na drugi način onemogućava vršenje inspekcijskog nadzora (član 268a i  268b);.

7) ako ne postupi po rešenju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 269. i  271);

 Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000  dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

 Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.

 Ako se izvršenjem prekršaja iz stava 1. ovog člana nanese materijalna šteta zaposlenom ili drugom fizičkom ili pravnom licu, poslodavcu se može izreći i zaštitna mera - zabrana vršenja delatnosti, u skladu sa zakonom.

Član 137.

Član 274. menja se i glasi:

„Član 274

novčanom kaznom od 600.000 do 1.500.000dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako prekrši zabranu diskriminacije u smislu ovog zakona (čl. 18 - 21);

2) ako zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života suprotno odredbama ovog zakona (član 25);

3) ako nije registrovao ugovor o radu kod nadležnog organa lokalne samouprave u skladu sa odredbama ovog zakona (član 46);

4) ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog zakona (član 53);

5) ako je izvršio preraspodelu radnog vremena suprotno odredbama ovog zakona (čl. 57 , 59. i 60);

6) ako zaposlenom koji radi noću ne obezbedi obavljanje poslova u toku dana suprotno odredbama ovog zakona (član 62);

7) ako zaposlenom koji radi u smenama ne obezbedi izmenu smena suprotno odredbama ovog zakona (član 63);

8) ako zaposlenom mlađem od 18 godina života odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 84 , 87. i 88);

9) ako zaposlenom između navršene 18. i 21. godine života odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (član 85);

10) ako ne obezbedi zaštitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta i posebne nege deteta ili druge osobe u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 89 - 100);

11) ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade, naknadu (čl. 114 -117);

12) ako zaposlenom uskrati prava iz radnog odnosa suprotno odredbama ovog zakona (član 147);

13) ako donese odluku o udaljenju zaposlenog suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposlenog udalji sa rada duže od roka propisanog ovim zakonom  (čl. 165 - 170);

14) ako zaposlenom ponudi zaključivanje aneksa ugovora suprotno odredbama ovog zakona (čl. 171 - 174);

15) ako do dana prestanka radnog odnosa zaposlenom ne izvrši isplatu svih dospelih zarada, naknada zarada i drugih primanja (član 186);

16)  ako odluči o pojedinačnom pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog a ne donese rešenje ili ga ne dostavi zaposlenom u skladu sa odredbama ovog zakona (član 193);

 Novčanom kaznom od 200.000 do 400.000dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

 Novčanom kaznom od 30.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.

Član 138.

Član 275. menja se i glasi:

„Član 275.

Novčanom kaznom od 400.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako pozove na odgovornost predstavnika zaposlenih koji postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom (član 13);

2) ako postupi suprotno odredbama  ovog zakona o godišnjem odmoru (čl. 68-75);

3) ako zaposlenom koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa uskrati pravo da se vrati na rad (član 79);

4) ako zaposlenom ne isplati nakndu troškova, odnosno drugo primanje u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 118-120).

 Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

 Novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.“

Član 139.

Član 276. menja se i glasi:

„Član 276

Novčanom kaznom od 100.000 dinara kazniće se za prekršajposlodavac sa svojstvom pravnog lica, a preduzetnik sa kaznom od 50.000 dinara:

1) ako ugovor o radu ili drugi ugovor ne drži u sedištu ili poslovnoj jedinici (član 35);

2) ako ne vodi evidenciju o prisutnosti zaposlenih na radu (član 63a);

3) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 64. do 67);

4) ako zaposlenom ne dostavi obračun zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (član 121);

5) ako ne vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (član 122);

6) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 158);

7) ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok, odnosno naknadu zarade u skladu sa ovim zakonom (član 189);

8) ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjižicu (član 204). 

Novčanom kaznom od 10.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu, odnosno zastupnik pravnog lica.“

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 140.

Ugovor o radu iz čl. 36, 37, 42, 45, 197. i 200. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13), zaključeni pre stupanja na snagu ovog zakona nastavljaju da se primenjuju po odredbama tog zakona, do isteka roka na koji su zaključeni.

Član 141

Postupci za ostvarivanje prava pred Fondom solidarnosti započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji važe do početka primene ovog zakona.

Član 142.

Odredbe član 204. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) i Pravilnik o radnoj knjižici („Službeni glasnik RS”, broj 17/97) prestaju da važe sa 1. januarom 2016. godine.

Radne knjižice izdate do 1. januara 2016. godine u skladu sa propisima koji su bili na snazi do tog datuma, nastavljaju da se koriste kao javne isprave, a podaci upisani u ove knjižice mogu da služe kao dokaz za ostvarivanje prava iz radnog odnosa i drugih prava u skladu sa zakonom.

Član 143.

Postupci upisa u Registar sindikata i udruženja poslodavaca i utvrđivanja reprezentativnosti sindikata i udruženja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona.

Član 144.

Sindikati i udruženja poslodavaca koji su upisani u Registar do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju sa radom kao sindikati i udruženja poslodavaca od dana početka primene ovog zakona, s tim što su dužni da u roku od 12 meseci od dana početka primene ovog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama ovog zakona.

Sindikati i udruženja poslodavaca su dužni u roku iz stava 1. ovog člana da ministarstvu podnesu zahtev za upis usklađivanja podataka u Registar u skladu sa odredbama ovog zakona.

Sindikati i udruženja poslodavaca koji ne postupe u skladu sa stavom 2. ovog člana, rešenjem ministra brišu se iz Registra i gube status pravnog lica.

Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Član 145.

Odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do isteka važenja kolektivnog ugovora, odnosno do zaključivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom.

Član 146.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. tačka 8. Ustava Republike Srbije, kojim se utvrđuje da Republika Srbija, između ostalog, uređuje sistem u oblasti radnih odnosa.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakon o radu koji je stupio na snagu 2005. godine, sa izmenama u 2005, 2009. i 2013. godini, predstavlja sistemski zakon koji reguliše prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada. Potreba unapređenja radnopravnih instituta, potpunija zaštita prava zaposlenih i usklađivanje Zakona o radu sa međunarodnim standardima, a pre svega potvrđenim konvencijama MOR i propisima Evropske unije, zahteva da se pristupi izmenama i dopunama ovog zakona. Pored toga, potrebno je da se preciziraju pojedine odredaba Zakona koje su se u praksi različito tumačile i primenjivale od strane poslodavaca, a ponekad dovodile do različite sudske prakse, što je sve imalo za posledicu pravnu nesigurnost.

Predložene izmene i dopune Zakona o radu doprineće, pre svega, sprovođenju mera fiskalne politike Republike Srbije, u cilju unapređenja domaćih i stranih investicija u privredi, smanjenja „rada na crno“ i povećanja zaposlenosti. Predloženim izmenama i dopunama Zakona smanjuju se nepotrebne procedure administriranja, koje ne doprinose obezbeđivanju i zaštiti prava zaposlenih, a predstavljaju znatan trošak za poslodavce. Pojedini radnopravni instituti i način njihovog uređivanja, koji nisu ostvarili očekivane efekte, niti obezbedili zaštitu prava zaposlenih, već imali za posledicu njihovo neprimenjivanje ili zloupotrebu u praksi, preispitani su i regulisani na odgovarajući način.

Jedan od ciljeva ovih izmena i dopuna Zakona o radu je i obezbeđivanje pravnog okvira za podsticanje zapošljavanja, a posebna pažnja je posvećena teže zapošljivim kategorijama nezaposlenih. Fleksibilnijom regulisanjem odnosa između poslodavaca i zaposlenih, u skladu sa međunarodnim standardima, obezbeđuje se zadovoljenje potreba zaposlenih i poslodavaca u regulisanju njihovih međusobnih odnosa, uz obezbeđivanje zaštite zaposlenih kao „slabije strane“ u ugovornom odnosu.

Kako bi se obezbedila efikasnija primena Zakona  o radu, predložene su i izmene koje se odnose na vršenje nadzora, ovlašćenja inspekcije rada i kaznene odredbe.

Unapređenje zakonodavnog okvira treba da, pored ostalih mera Vlade, doprinese podsticanju domaćih i stranih investicija u privredu i prevazilaženju ekonomske krize, povećanju zaposlenosti, smanjenju rada na crno, kao i privrednom rastu.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Osnovne odredbe - čl. 1. i 2. – ovim odrecbama Nacrta zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Član 3.  Ovim  članom se propisuje da se prava i obaveze zaposlenih uređuju kolektivnim ugovorom, a pravilnikom o radu samo u određenim slučajevima propisanim ovim zakonom.

Novina je da se propisuje obaveza poslodavca koji donese pravilnik zbog toga što nije zaključen kolektivni ugovor u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora, da pravilnik o radu dostavi reprezentativnom sindikatu u roku od sedam dana od dana njegovog stupanja na snagu. Ova obaveza proističe iz obaveze poslodavca da informiše zaposlene i sindikat o načinu regulisanja prava i obaveza kod poslodavca.

Takođe, poslodavac koji ne prihvati inicijativu reprezentativnog sindikata za pristupanje pregovorima za zaključenje kolektivnog ugovora, ne može pravilnikom o radu da uredi prava i obaveze iz radnog odnosa.

Ovim odredbama podstiče se kolektivno pregovaranje u dobroj volji.

Takođe vrši se  usaglašavanje sa posebnim propisima kojima se utvrđuju organi nadležni za odlučivanje kod poslodavca, pa u tom smislu pravilnik o radu donosi nadležni organ kod poslodavca, utvrđen zakonom, odnosno osnivačkim ili drugim opštim aktom poslodavca, a kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica donosi ovlašćeno lice u skladu sa zakonom ili lice  koje on ovlasti.

Član 16. U ovom članu propisuje se obaveza poslodavca da zaposlenom na njegov zahtev omogući uvid u opšti akt. Ovo iz razloga što je dosadašnja praksa imala za posledicu da poslodavci ne dostavljaju na uvid zaposlenima opšti akt, niti ga čine dostupnim na oglasnoj tabli kod poslodavca ili na drugi način, što je zaposlene sprečavalo da imaju uvid u akte kojima se uređuju njihova prava, obaveze i odgovornosti a time i da ostvaruju svoja prava iz radnog odnosa.

Takođe, praksa je uslovila i potrebu da poslodavac zaposlenom na njegov zahtev izda različite potvrde u vezi sa radnopravnim statusom i pravima koji po tom osnovu zaposleni ostvaruje, a česti su bili slučajevi kada su to  poslodavci  odbijali.

Zasnivanje radnog odnsoa – čl. 3-15 menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona:

Član 24. Ovom odredbom precizira se obavezna sadržina pravilnika o organizaciji i sistematizacija poslova, kao i mogućnost da se u pravilniku utvrdi broj izvršilaca. 

Takođe, utvrđuje se obaveza donošenja pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova za poslodavca koji ima 10 i više zaposlenih. Ovo iz razloga kako bi se  poslodavci koji imaju manji broj zaposlenih  i koji nemaju posebne organizacione celine oslobodili obaveze donošenja ovog akta. 

Član 30. Ovim  članom propisuje se obaveza poslodavca da primerak ugovora o radu prilikom zaključivanja preda zaposlenom. Takođe se vrši  usaglašavanje sa posebnim propisima kojima se utvrđuju organi nadležni za zaključivanje ugovora o radu u ime i za račun poslodavca.

Član 33. Ovom odredbom vrši se preciziranje obaveznih elemenata ugovora o radu i isključuje se obaveza utvrđivanja elemenata za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenog, rokove za isplatu zarade i druga primanja na koja zaposleni imaju prava kao i trajanje uobičajenog dnevnog i nedeljnog radnog vremena, ukoliko su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom pravilnikom o radu ili drugim aktom poslodavca u skladu sa zakonom, u kom slučaju se u ugovoru o radu, u momentu njegovog zaključenja mora naznačiti kojim su aktom ta prava regulisana.

 Takođe, ovom odredbom se vrši usklađivanje sa Direktivom Saveta 91/533/EZ kojom se poslodavac obavezuje da obavesti zaposlene o uslovima koji se odnose na ugovor o radu. 

Član 35. Ovim članom se propisuje obaveza poslodavca da ako zaposleni, ili drugo radno angažovano lice stupi na rad pre podnošenja prijave na obavezno socijalno osiguranje,  ugovor o radu, odnosno drugi ugovor  ili njihovu kopiju drži sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi. Ovo iz razloga što se na ovaj način olakšava inspektorima rada da u vršenju nadzora utvrde da li lica koja su zatečena na radu kod poslodavca imaju urednu dokumentaciju koja je potrebna kako bi se  utvrdio  njihovog radnopravni status i da li je poslodavac u svakom konkretnom slučaju poštovao zakon. Krajnji cilj ove odredbe je i sprečavanja rada na crno, odnosno zaključivanje antidatiranje ugovora o radu po izvršenom inspekcijskom nadzoru.

Član 36. Ovim članom propisuje se da zaposleni koji ima ugovor o radu kojim je ugovoren probni rad  može obavljati jedan ili više povezanih odnosno srodnih poslova, kako bi se omogućilo zaposlenom da radne potencijale sa kojima raspolaže iskaže na različitim poslovima, i time olakša poslodavcu odluku o tome na kojim poslovima će zaposleni biti angažovan.

Ukoliko zaposleni ne pokaže očekivane rezultate u toku probnog rada, poslodavac ima obavezu da u rešenju o otkazu ugovora o radu obrazloži razloge otkaza ugovora o radu, iako je zaposleni zasnovao radni odnos sa raskidnim uslovom.

Član 37. Predlaže se produženje roka za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme  sa 12 meseci na  24 meseca, i to za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred utvrđeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. U ovom slučaju poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca.

Izuzetno,  ugovor o radu na određeno vreme može trajati duže od  24 meseca i to: ako je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog, do njegovog povratka; za rad na projektu čije je vreme unapred određeno, najduže do završetka projekta i sa stranim državljaninom, na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom, najduže do isteka roka na koji je izdata dozvola.

Ugovor o radu može se zaključiti na najduže 36 mesesci bez navođenja objektivnih razloga i to: sa  zaposlenim starijim od 52 godine; sa licem koje je pre zaključenja ugovora o radu najmanje  12 meseci neprekidno imalo status nezaposlenog u skladu sa zakonom i za rad na poslovima kod novoosnovanog poslodavca, pri čemu se novoosnovanim poslodavcem smatra poslodavac čiji upis u registar nije stariji od pet godina.

Ovim izmenama bi se zaposlenima pružila mogućnost za zaključivanje  ugovora na određeno vremena do 24 meseca, a pod određenim uslovima najduže tri godine, što bi u mnogome poboljšalo situaciju na polju tržišta rada, a time se podstaklo zapošljavanje. Posebno je značajna odredba koja omogućava zapošljavanje na određeno vreme na period do 36 meseci lica koja spadaju u kategoriju teže zapošljivih. Takođe je značajna i odredba kojom se omogućava novoosnovanim poslodavcima da zapošljavaju na određeno vreme do 36 meseci, dok poslovanje ne dostigne određeni nivo kada taj isti poslodavac bude mogao da zapošljava lica na neodređeno vreme, sa jedne strane, a zaposlenima se omogućava da imaju izvesnost statusa zaposlenih na jedan duži period koji im omogućava planiranje eventualnih zaduživanja kod banaka i dr.

Navedene izmene Zakona o radu predložene su iz razloga što se u dosadašnjoj praksi radni odnos zasnivao na godinu dana, a po isteku tog roka prekidao i zamenjuivao ugovorom van radnog odnosa (ugovor o privremenim i povremenim poslovima), što je nepovoljnije za zaposlenog, jer za vreme rada po ugovoru van radnog odnosa ne ostvaruje sva prava koja bi po osnovu ugovora o radu ostvarivao. Procena je da bi se poslodavci opredeljivali za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme, a ne pribegavali drugim vidovima radnog angažovanja koja su nepovoljnija za zaposlene ili, još ekstremnije, radu na crno. Takođe se propisuju i slučajevi zaključivanja ugovora o radu na određeno vreme za rad na projektima, kao i slučajevi zapošljavanja stranaca koji imaju vremenski ograničene dozvole boravka i rada, a što je sve do sada stvaralo određene probleme u praksi.

Ovim članom se vrši usklađivanje sa Direktivom Saveta 99/70/EZ kojom se poslodavac obavezuje na maksimalno ukupno trajanje uzastopnih ugovora o radu na određeno vreme sa istim zaposelnim. Takođe, navode se i  objektivni razlozi kojima se opravdava obnavljanje takvih ugovora.

Član 39–41. Ovim odredbama bliže se uređuje rad sa nepunim radnim vremenom, kao jednom od fleksibilnih oblika rada koji  kao takav može biti pogodan za zaposlene koji  zbog porodičnih okolnosti žele da rade sa nepunim radnim vremenom.

S obzirom na visok stepen nezaposlenosti u Srbiji, potrebno je omogućiti zaposlenima koji to žele da rade sa nepunim radnim.

Ovim odredbama se propisuje obaveza poslodavca da zaposlenima koji rade sa nepunim radnim vremenom obezbede iste uslove rada kao i zaposlenom sa punim radnim vremenom koji radi na istim ili sličnim poslovima, te da ovi zaposleni imaju zaradu, druga primanja i druga prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom  na radu, osim ako za pojedina prava nije drukčije određeno. Propisana je i obaveza poslodavca u vezi sa blagovremenim obaveštavanjem zaposlenih o dostupnosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom, kao i obaveza poslodavca da razmotri sve zahteve zaposlenih koji se odnose na prelazak sa punog na nepuno radno vreme i obrnuto. 

Kolektivnim ugovorom se može urediti saradnja i informisanje sindikata o poslovima sa nepunim radnim vremenom.

Takođe, ovim odredbama se vrši usklađivanje sa Direktivom Saveta 97/81/EZ o radu sa nepunim radnim vremenom, u cilju omogućavanja prelaska zaposlenih sa punog na nepuno radno vreme i obrnuto, kao i obezbeđivanje pravovremenih informacija o raspoloživosti poslova sa punim i nepunim radnim vremenom  od strane poslodavca.

Čl. 42, 43, 45. i 46. Ovim odredbama uvodi se rad na daljinu kao jedan  od  fleksibilnih oblika rada. Razvoj informacionih tehnologija i njena sve veća primena na radnom mestu doveli su do promena načina rada kod poslodavca. Danas sve veći broj zaposlenih može raditi na daljinu, daleko od prostora svoga poslodavca koristeći nove tehnologije. Koristi za poslodavca su, pre svega, smanjenje troškova rada, povećanje produktivnosti uz istovremeno lakše zapošljavanje, a za zaposlenog komforniji način organizacije vlastitog radnog vremena. Zbog rasta ove pojave ukazala se potreba da se i ovaj način  rada zakonski uredi. Pri tome, obezbeđena je radnopravna zaštita ove kategorije zaposlenih, tako što je propisano da osnovna zarada ovih zaposlenih ne može biti manja od osnovne zarade zaposlenih koji rade u prostorijama poslodavca na istim poslovima, kao i da ostvaruju prava na ograničeno radno vreme, odmore i odsustva i druga prava iz radnog odnosa. Takođe ovim odredbama precizirana je i sadržina ugovora o radu na daljinu i ugovora o  radu od kuće.

Zaključivanje ugovora o radu za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja, isključeno je između supružnika i krvnih i tazbinskih srodnika do određenog stepena srodstva, iz razloga što između ovih lica postoji zakonska obaveza izdržavanja, brige i staranja, sa druge strane što se pokazalo u praksi da se zaključuju fiktivni ugovori između ovih lica radi korišćenja prava na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta.

 Radi evidentiranja ovih ugovora propisana je obaveza poslodavaca da u roku od 15 dana od dana zaključivanja ovih ugovora iste prijavi Ministarstvu rada, zapošljavanja i socijalne politike.

Član 48. Ovim članom se vrši  usaglašavanje sa posebnim propisima kojima se utvrđuju organi nadležni za odlučivanje kod poslodavca, i vrši preciziranje da direktor odnosno preduzetnik ne mogu da zaključuju ugovore sa samim sobom niti sa licem koga on ovlasti. Ovo iz razloga jer su u praksi bili česti slučajevi  zloupotrebe različitih prava zbog zaključivanja ovakvih ugovora, a posebni propisi kojima se regulišu organi u privrednim društivima, daju mogućnost da jedno fizičko lice obavlja funkciju više organa društva, kao što je to slučaj u jednodomom društvu.

Radno vreme – čl. 16-27. Nacrta zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Čl. 50, 51. i 53. Ovim odredbama preciziraju se pojmovi radnog vremena, punog i nepunog radnog vremena, kao i prekovremeni rad.   

Uvodi se pojam radnog vremena pod kojim se podrazumeva vremenski period u kome je zaposleni dužan, odnosno raspoloživ da obavlja poslove prema nalozima poslodavca, na mestu gde se poslovi obavljaju ili drugom mestu koje odredi poslodavac. Radnim vremenom ne smatra se vreme u kome je zaposleni pripravan da se odazove na poziv poslodavca da obavlja poslove ako se ukaže takva potreba, pri čemu se zaposleni ne nalazi na mestu gde se njegovi poslovi obavljaju niti na drugom mestu koje je odredio poslodavac. Vreme pripravnosti i visina naknade za istu uređuje se zakonom, opštim aktom ili ugovorom o radu, a vreme koje zaposleni provede u obavljanju poslova po pozivu poslodavca smatra se radnim vremenom za koje se ostvaruje zarada.

Ovim odredbma se precizira pojam punog i nepunog radnog vremena, a nepunim radnim vremenom, smatra se radno vreme kraće od punog radnog vremena.

Takođe  utvrđuje se da prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od 12 časova dnevno uključujući i redovno radno vreme zaposlenog. Samo izuzetno, prekovremni rad može da traje duže od osam časova nedeljno u slučaju kada je ugrožena bezbednost, zdravlje i opšti interes građana.        Ovo su slučajevi kada se dese nepredviđene okolnosti kao što je slučaj više sile ili elementarne nepogode.

Ovim se vrši usklađivanje sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 2003/88 u delu koji se odnosi na način definisanja radnog vremena i  dužine prekovremenog rad.

Član 55. Ovim članom utvrđuje se način rasporeda radnog vremena pri čemu je propisano da poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način. Takođe se utvrđuje i mogućnost uvođenja kliznog radnog vremena.

Član 56. Ovom odredbom  bliže se uređuju rokovi u kojima je poslodavac u obavezi da zaposlenog obavesti o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena.

Takođe  se propisuje da kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili kada to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou, pri čemu  zaposleni može raditi najduže 12 časova dnevno, odnonosno 48 časova nedeljno.

Ovim se vrši usklađivanje sa Direktivom Evropskog Parlamenta i Saveta 2003/88 u delu koji se odnosi na maksimalno radno vreme u toku nedelje.

Član 57. Prema ovom članu preraspodela radnog vremena može se izvršiti tako da ukupno radno vreme zaposlenog u toku 12 meseci u proseku iznosi puno radno vreme. Dakle, ukida se referentni period od šest meseci u toku kalendarske godine za preraspodelu radnog vremena.

Dosadašnja praksa je pokazala da ovaj šestomesečni period nije bio dovoljan. jer je za mnoge sezonske poslove (poljoprivreda, turizam, građevinarstvo i dr) bio prekratak. Pošto u ovim i sličnim  delatnostima sezona traje pola godine to je i prirodnije da se preraspodela vrši na dvanaestomesečnom nivou.

Član 61. Ovim članom se vrši preciziranje i terminološko usklađivanje sa propisima kojima se reguliše oblast penzijskog i invalidskog osiguranja. 

Član 62. Izmenama se predviđa obaveza poslodavca da zaposlenima koji rade noću obezbedi prethodne i periodične zdravstvene preglede.

Ova izmena u skladu je sa Direktivom 2003/88/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta u vezi sa određenim aspektima radnog vremena, kojom se vrši  usklađivanje sa međunarodnim standardima i obezbeđivanje povoljnijih uslova rada, odnosno utvrđivanje veće zaštite zaposlenih.

Član 63. Uvodi se pojam smenskog rada koji se definiše kao organizacija rada kod poslodavca prema kojoj se zaposleni na istim poslovima smenjuju prema utvrđenom rasporedu, pri čemu izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelja.

Zaposleni koji radi u smenama je zaposleni koji kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama u toku meseca posao obavlja u različitim smenama najmanjetrećinu svog radnog vremena.

Ova izmena je u skladu sa Direktivom 2003/88/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta u vezi sa određenim aspektima radnog vremena, u delu koji se odnosi na definiciju smenskog rada i  zaposlenih koji rade po smenama.

Član 63a Uvodi se obaveza vođenja evidencije o prisutnosti zaposlenih na radu.  Cilj uvođenja ove odredbe je onemogućavanje prekovremenog rada suprotno zakonu i lakši inspekcijski nadzor.

Odmori i odsustva – čl. 28-38. Nacrta zakona, menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Član 66. Ovim članom vrši se preciziranje prava na dnevni odmor tako da zaposleni ima pravo na dnevni odmor  u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno za svakih 24 časa.

Ova izmena je u skladu sa Direktivom 2003/88/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta u vezi sa određenim aspektima radnog vremena u delu koji se odnosi na period minimalnog dnevnog odmora za svakih 24 časa.

Član 67. Ovom odredbom se uvodi da zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno kojem se dodaje vreme  dnevnog odmora od 12 časova, ako zakonom nije drukčije određeno. Samo izuzetno, zaposleni koji zbog obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor od 12 časova iz prethodnog dana, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.

Ova izmena je u skladu sa Direktivom 2003/88/EZ Evropskog Parlamenta i Saveta u vezi sa određenim aspektima radnog vremena u delu koji se odnosi na  minimalno trajanje nedeljnog odmora.

Čl.  68-70. i 72-75. Ovim odredbama se preciziraju odredbe o godišnjem odmoru koje su u praksi imale niz nedostataka, tako da se precizira kod sticanja prava na korišćenje godišnjeg odmora (član 68) da zaposleni ima pravo na pun godišnji odmor nakon šest meseci neprekidnog  rada  u kalendarskoj godini u kojoj je zasnova radni odnos.

Predloženim rešenjem se omogućava da se godišnji odmor u opštim aktima utvrdi u maksimalnom trajanju.

Takođe, zaposleni može nakon što je godišnji odmor prekinut zbog  privremene sprečenosti za rad da preostali deo godišnjeg odmora nastavi  da koristi u dogovoru sa poslodavcem.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini, između ostalih slučajeva, i u slučaju ako mu radni osnos prestaje pre 1. jula. Ovim se otklanja pravna praznina i različita praksa u primeni Zakona kada je u pitanju korišćenje godišnjeg odmora zaposlenima koji su zasnovali radni odnos na određeno vreme i kojima prestaje radni odnos u toku kalendarske godine.

Godišnji odmor koristi se jednokratno ili u dva ili više delova, u skladu sa ovim zakonom. Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno u toku kalendarske godine, a ostatak najkasnije 31. avgusta naredne godine. Ovim izmenama se želi sprečiti da privredni subjekti čija se  delatnost obavlja u letnjim mesecima ostaju bez potrebnih zaposlenih u vreme najvećeg posla, te se obavezani prvi deo u trajanju od najmanje tri radne nedelje, smanjuje na dve radne nedelje, što predviđa  i Konvencija MOR a br 132.

Zaposleni ima pravo da godišnji odmor koristi u dva dela, osim ako sa poslodavcem sporazume da godišnji odmor koristi u više delova.

 Zaposleni koji nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta ima pravo da taj odmor iskoristi do 31. decembra naredne godine. Ovim se produžava rok porodiljama da iskoriste godišnji odmor iz prošle godine.

Takođe, godišnji odmor iz prethodne godine može da se koristi najkasnije do 31. decembra tekuće godine, u skladu sa uslovima utvrđenim kolektivnim ugovorom.

Pitanja koja se odnose na donošenje rešenja o korišćenju godišnjeg odmora takođe su bila sporna u praksi tako da je ovim odredbama propisano da ako se  godišnji odmor koristi na zahtev zaposlenog, rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti i neposredno pre korišćenja godišnjeg odmora.

Ovim se odredbama utvrđuje način donošenja i oglašavanja rešenja u slučaju korišćenja kolektivnog godišnjeg odmora kod poslodavca ili u nekom od organizacionih delova. Ovim se olakšava nepotrebna administracija i donošenje pojedinačinh rešenja kod poslodavci koji imaju mnogo zaposlenih, a svi u isto vreme koriste godišnji odmor. Pored toga, predviđa se da zaposlenom rešenje može biti dostavljeno u elektronskoj formi.

Član 76. Ovim članom se propisuje da je u slučaju prestanka radnog odnosa, poslodavac dužan  da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu umesto korišćenja godišnjeg odmora, u visini osnovne zarade uvećane za minuli rad, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora. Ova naknada ima karakter naknade štete.

Ovim članom vrši se usklađivanje sa  članom 8. stav 2.  Konvencijom MOR 132 o plaćenom godišnjem odmoru.

Član 77. Preciziraju se odredbe koje se odnose na plaćeno odsustvo. Utvrđuje se da zaposleni ima pravo na ukupno sedam dana plaćenog odsustva za utvrđene slučajeve  uključujući i dva dana za dobrovoljno davanje krvi. Precizira se da se za slučaj dobrovoljnog davanja krvi mogu koristiti dva uzastopna dana računajući i dan davanja krvi.

Pored ovoga zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo u trajanju od pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice. Precizira se ko se smatra članom uže porodice, a omogućava se da poslodavac da u ovom slučaju može odobriti zaposlenom plaćeno odsustvo i za širi krug lica koja žive u porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.   

   

Zaštita zaposlenih – čl. 39-45. Nacrta zakona, menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Član 82a Postojeće rešenje prema kome se zaposlenima  koji rade skraćeno radno vreme ne može odrediti preraspodela radnog vremena, proširuje se i na zabranu uvođenja prekovremenog rada za ovu kategoriju zaposlenih.

Ovo iz razloga što su u praksi sve učestaliji slučajevi prekovremenog rada zaposlenih koji rade skraćeno radno vreme. Naime, svrha skraćenog radnog vremena na poslovima sa povećanim rizikom i jeste da se ti zaposleni zaštite od štetnih uticaja koje utiču na  zdravlje zaposlenog, a uvođenje prekovremenog rada za ovu kategoriju zaposlenih od strane poslodavaca je  u suprotnosti sa svrhom skraćenja radnog vremena.

Član 89. U pogledu zaštite materinstva predlaže se da se zaštita proširi i na zaposlenu koja doji dete, a u slučaju kada poslodavac nije u mogućnosti da joj obezbedi propisanu zaštitu dužan  je da zaposlenoj obezbedi obavljanje drugih odgovarajućih poslova, a ako takvih poslova nema, da je uputi na plaćeno odsustvo.

Cilj odredbe je zaštita trudnica i majki dojilja koje rade na naročito teškim poslovima da se zašite od eventualnih posledica koje mogu nastati u vezi sa obavljanjem konkretnog posla.

Ova odredba je u skladu sa Konvencijom MOR 183 o zaštiti  materinstva i Preporukom 191.

Član 90. Predlaže se da zaposlena žena za vreme trudnoće  kao i zaposlena koja doji dete ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Takođe zaposlena za vreme trudnoće ima pravo na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda u vezi sa trudnoćom, određenih od strane izabranog lekara u skladu sa zakonom, o čemu je dužna da blagovremeno obavesti poslodavca.

Ova izmena je u skladu sa Konvencijom MOR 183 o zaštiti materinstva u delu koji se odnosi na plaćeno odsustvo sa rada u toku dana radi obavljanja zdravstvenih pregleda.

Član 98. Vrši se terminološko usklađivanje, jer zaposlena ima pravo da na svoj zahtev radi nepuno radno vreme, a ne  skraćeno  kao što je u važećoj odredbi bilo propisano.

Član 101. Ovim članom se vrši preciziranje i terminološko usklađivanje sa propisima kojima se reguliše oblast zapošljavanja osoba sa invaliditetom. 

Član 102. Ovim članom se propisuje da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao koji mu poslodavac nudi s obzirom na njegovu radnu sposobnost. U slučaju da poslodavac nema odgovarajućih poslova, zaposlenom se može otkazati ugovor o radu po osnovu  tehnološkog viška uz obavezu isplate otpremnine.

Član 103. U vezi sa zloupotrebom prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, predlaže se da poslodavac može na drugi način da utvrdi da je zaposleni zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, s tim što je teret dokazivanja postojanja zloupotrebe na poslodavcu. S obzirom da je radni spor uvek spor nejednakih mogućnosti ovim se na određeni način pravi ravnoteža strana  u sporu tako što se teret dokazivanja za postojanje zloupotrebe prebacuje na poslodavca.

Takođe, opštim aktom može da se propiše postupak utvrđivanja postojanja zloupotrebe prava na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad.

Zarada, naknada zarade i druga primanja – čl. 46-61. Nacrta zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Član 104. Izvršeno je preciziranje stava 2. i 3. člana 104. Zakona, u smislu da se zaposlenima kod poslodavca garantuje jednaka zarada za rad jednake vrednosti. Ovo znači da svi zaposleni kod poslodavca koji imaju  isti stepen stručne spreme, odnosno obrazovanja, imaju ista znanja i sposobnosti,  istu radnu sposobnost  i ostvare jednak radni doprinos i odgovornost imaju pravo na jednaku zaradu za takav rad.

Član 105. Izvršeno je usaglašavanje stava 1. ovog člana sa prethodnim članom (104), tj definisano je da se zarada sastoji iz osnovne zarade, zarade za radni učinak, uvećane zarade i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Takođe, u stavu 4. istog člana, precizirano je da se pod zaradom, pored dosadašnjih izuzetaka, ne smatraju sledeća  primanja zaposlenog: učešće zaposlenog u dobiti kod poslodavca, naknada troškova rada zaposlenih koji posao obavljaju kod kuće, kao i otpremnina u slučaju kolektivnih viškova iz člana 158. ovog zakona, ako zakonom nije drukčije određeno.

Član 106. Brisan je iz razloga što je u članu 105. definisano šta s smatra zaradom u smislu ovoga zakona.

Član 107. Ovim članom utvrđeno je da se osnovna zarada određuje  za standardni učinak zaposlenog na poslovima za koje je zaključio ugovor o radu, i to na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova, a koj su potrebni za rad na ugovorenim poslovima i vremena provedenog na radu. Ovako utvrđena osnovna zarada ne može da bude niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom.

Takođe, precizirano je da se osnovna zarada umanjuje odnosno uvećava kada zaposleni (ne)ostvari standardni radni učinak. Naime, ukoliko zaposleni ne ostvari standardni radni učinak, osnovna zarada se umanjuje u skladu sa elementima utvrđenim opštim aktom. Ukoliko zaposleni ostvari učinak veći od standardnog, osnovna zarada će se u skladu sa elementima utvrđenim opštim aktom uvećati.

Istovremeno, predlaže se kao izuzetak da se osnovna zarada na osnovu uslova utvrđenih opštim aktom, može ugovoriti u većem iznosu od iznosa utvrđenog opštim aktom.

Član 108. Brisano je pravo na obavezno uvećanje zarade za rad u smenama. Međutim, ovo pravo i dalje može da bude uređeno u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu. Takođe, izvršeno je preciziranje tako da se uvećanje zarade za ''minuli rad'' , obračunava najmanje 0,4% od osnovice. 

Pored toga, predloženo je da se uvećanje zarade po osnovu  ''minulog rada'' obračunava samo  na osnovu  vremena provedenog u radnom odnosu kod poslednjeg poslodavca, poslodavca prethodnika, kao i povezanih lica u skladu sa zakonom.

Član 111. Za razliku od važećeg rešenja, predlaže se pravo zaposlenog na minimalnu zaradu za standardni učinak i vreme provedeno na radu (ne puno radno vreme). Precizira se način određivanja minimalne zarade, tako što se ista određuje na osnovu minimalne cene rada donete u skladu sa ovim zakonom i vremena provedenog na radu i sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

Pored toga, precizira se da se minimalna zarada isplaćuje zaposlenom u visini koja važi za mesecu  u kojem se vrši isplata.

Takođe, uvodi se obaveza da se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu utvrde razlozi za donošenje odluke o uvođenju minimalne zarade. Uvodi se obaveza poslodavca da po isteku roka od šest meseci od donošenja odluke o uvođenju minimalne zarade obavesti reprezentativni sindikat o razlozima za nastavak isplate minimalne zarade.

Član 112. Uvodi se institut minimalne cene rada, kao jedinice za obračun minimalne zarade. Minimalna cena rada, po radnom času utvrđuje se u ''neto'' iznosu, odnosno  bez  poreza i doprinosa i to Odlukom Socijalno ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije. Ovu odluku donosiće Vlada u slučaju da se članovi Socijalno ekonomskog saveta, ne dogovore o ceni rada, u periodu od 30 dana od početka pregovora.

Ovim članom utvrđuju se kriterijumi koji se koriste za utvrđivanje minimalne cene rada, koji pored dosadašnjih, uključuju i stopu ostvarenog rasta bruto domaćeg proizvoda, kretanje prometa u trgovini na malo, nivo produktivnosti i dr.

Predviđeno je da se minimalna cena rada utvrđuje, za period od godinu dana, i to najkasnije do 31. oktobra tekuće godine, a da se primenjuje od 1. januara naredne kalendarske godine. Takođe, predviđeno je da minimalna cena rada, ne može biti niža od minimalne cene rada koja je utvrđena za prethodnu kalendarsku godinu.

Član 113.  Ovim članom uređuje se da  se Odluka o visini minimalne cene rada, objavljuje u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Ova odluka obavezno treba da sadrži iznos minimalne cene rada po radnom času i to bez  poreza i doprinosa (''neto''), kao i iznos minimalne zarade za prosečan mesečni fond časova (174) bez poreza i doprinosa (''neto'') i iznos sa porezom i doprinosima (''bruto'') na dan donošenja odluke, a razlog za to je što u drugim zakonima minimalna zarada predstavlja osnov za utvrđivanje visine određenog prava.

Član 114-116. Predviđa se da se osnovica za obračun naknade zarade utvrđuje  u visini osnovne zarade,  za mesec u kome zaposleni ostvaruje naknadu zarade, uvećane za minuli rad. Ovako utvrđena naknada zarade, ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom.

Član 118. uređuje se pravo na naknadu troškova zaposlenog koji su u funkciji izvršenja posla, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Za razliku od dosada važećeg rešenja, utvrđuje se pravo zaposlenog na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada i za ishranu u toku rada,  ako ovo pravo nije obezbeđeno na drugi način. Takođe, utvrđuje se pravo  zaposlenog na naknadu troškova za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, odnosno ne utvrđuje se minimalni iznos ove naknade troškova, kao što je to do sada  bilo uređeno (najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima).

Pored toga, precizirano je da se naknada troškova za ishranu u toku rada, mora izraziti u novčanom iznosu, s obzirom da ista ima karakter zarade.

Član 119. utvrđena je obaveza poslodavca da zaposlenom utvrdi otpremninu najmanje u visini dve prosečne zarade u Republici, u skladu sa opštim aktom.

Član 120. U skladu sa konceptom zarade utvrđenim ovim zakonom, dodata je tačka 1a, odnosno data je mogućnost da se opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo i na druga primanja zaposlenih,  kao što su  stimulacije, nagrade, bonuse i sl.

Čl. 121–122. U cilju smanjenja  troškova  administracije, u skladu sa tehničkim mogućnostima poslodavca, data je mogućnost da se obračun zarade i naknade zarade može  voditi i  dostavljati zaposlenom u elektronskoj formi. Takođe, uvodi se obaveza da mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade, potpisuje samo lice ovlašćeno za zastupanje ili drugo lice koje ono ovlasti, a ne i zaposleni kome je izvršena isplata zarade, odnosno naknade zarade.

Potraživanja zaposlenih u slučaju stečajnog postupka – ostvarivanje prava preko Fonda solidarnosti - čl. 62-67. Nacrta zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

ČLAN 124–126. ODNOSI SE NA POTRAŽIVANJA ZAPOSLENIH U SLUČAJU STEČAJNOG POSTUPKA. ZAKONOM JE REGULISANO PRAVO NA ISPLATU NEISPLAĆENIH POTRAŽIVANJA KOD POSLODAVCA NAD KOJIM JE OTVOREN STEČAJNI POSTUPAK. PRAVO NA POTRAŽIVANJA IMA ZAPOSLENI KOME SU POTRAŽIVANJA UTVRĐENA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE STEČAJNI POSTUPAK I ISPUNJAVA USLOVE PREDVIĐENE OVIM ZAKONOM.

Predviđeno je da pravo na isplatu potraživanja u slučaju stečajnog postupka nema preduzetnik i osnivač, odnosno član privrednog društva i drugog privrednog subjekta, osim ukoliko je zasnovao radni odnos u skladu sa ovim zakonom. Ukoliko je po propisima koji uređuju stečajni postupak, doneto rešenje o usvajanju Plana reorganizacije poslodavca, zaposleni ne ostvaruju pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je otvoren stečajni postupak, u skladu sa odredbama ovog zakona.

U daljem tekstu navode se prava koja zaposleni u slučaju stečajnog postupka može ostvariti, kao i iznosi u kojima se prava isplaćuju (zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju, kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, ukoliko ih poslodavac nije izvršio u skladu sa zakonom, za poslednjih devet meseci pre otvaranja stečajnog postupka; naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor za kalendarsku godinu u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je to pravo imao pre otvaranja stečajnog postupka; otpremnine pri odlasku u penziju koju je bio dužan da isplati poslodavac, ako je pravo na penziju ostvario u periodu poslednjih devet meseci pre otvaranja stečajnog postupka; naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja na osnovu pravnosnažne odluke suda ili rešenja poslodavca, ako je povreda nastupila u periodu od dve godine pre otvaranja stečajnog postupka).

ČL. 139, 143, 144. ODNOSI SE NA POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA ZAPOSLENIH NA ISPLATU NEISPLAĆENIH POTRAŽIVANJA KOD POSLODAVCA NAD KOJIM JE OTVOREN STEČAJNI POSTUPAK. ODREDBAMA ZAKONA PREDVIĐEN JE POSTUPAK ZA OSTVARIVANJE PRAVA ZAPOSLENIH U SLUČAJU STEČAJNOG POSTUPKA I TO, KO MOŽE BITI PODNOSILAC ZAHTEVA, ROK U KOJEM SE ZAHTEV PODNOSI KAO I ORGAN KOJI REŠAVA O ZAHTEVU.

Podnosilac zahteva u ovom postupku može biti zaposleni ili njegov punomoćnik. Ukoliko u toku postupka ostvarivanja prava nastupi smrt stranke, pravo da nastavi postupak ima naslednik stranke u skladu sa zakonom.

Zahtev se podnosi Fondu solidarnosti u roku od 45 dana od dana dostavljanja odluke kojom je utvrđeno pravo na potraživanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.

Ukoliko je potraživanje zaposlenog u slučaju stečajnog postupka, koje se predviđa ovim zakonom, u potpunosti ili delimično isplaćeno u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, Fond će po službenoj dužnosti poništiti svoje rešenje pre izvršenja i doneće odluku o zahtevu zaposlenog u skladu sa novo utvrđenim činjeničnim stanjem.

Zakon predviđa primenu propisa kojima je uređen upravni postupak, ukoliko postupak pred Fondom nije posebno uređen ovim zakonom.

Prava zaposlenih kod promene poslodavca – član 68. Nacrta zakona, briše se član 152. Zakona o radu, jer promena vlasništva nad kapitalom (kupovina i prodaja akcija nema za posledicu promenu poslodavca u smislu čl. 147-151. Zakona o radu).

Višak zaposlenih – čl. 69-71. Nacrta zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Čl. 155, 158. i 159. Ovim odredbama se predlaže da se pri isplati otpremnine prilikom utvrđivanju viška zaposlenih uzima u obzir samo period proveden u radnom odnosu kod poslednjeg  poslodavca, a visina otpremnine se utvrđuje u skladu sa opštima aktom ili ugovorom o radu i ne može biti niža od zbira trećine osnovne zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca kod koga ostvaruje pravo na otpremninu, s tim da ne može da se isplati za isti period za koji je isplaćena kod istog ili drugog poslodavca.

Za utvrđivanje visine otpremnine računa se i vreme provedeno u radnom odnosu kod poslodavca prethodnika, kao i kod povezanih lica sa poslodavcem u skladu sa zakonom.

Ovim odredbama pored ostalog vrši se usklađivanje sa  posebnim propisima kojima se utvrđuju organi nadležni za odlučivanje kod poslodavca za donošenje programa rešavanja viška zaposlenih. 

Cilj ovako predložene zakonske odredbe je procena da bi poslodavci bili više motivisani  da zapošljavaju nova lica,  kao i da se spreči mogućnost da zaposleni po istom osnovu dobije više  puta otpremninu.  Na ovaj način bi se u velikoj meri sprečio odliv sredstava iz budžeta, čime bi se  posredno zaštitili i poreski obveznici. Takođe se na posredan način sprečava diskriminacija starijih lica koje su poslodavci izbegavali da primaju u radni odnos upravo zbog obaveze isplate otpremnine za ceo radni vek, što bi u krajnjoj liniji trebalo da rezultira  povećanjem zaposlenosti, posebno teže zapošljivih kategorija.

Udaljenje – čl. 72-75. Nacrta zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Čl. 165, 167, 169. i 170. - U pitanju je usklađivanje sa Zakonom o krivičnom postupku koji u članu 5. propisuje da  krivično gonjenje započinje prvom radnjom javnog tužioca ili ovlašćenih službenih lica policije na osnovu zahteva javnog tužioca, radi provere osnova sumnje da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilo krivično delo kao i podnošenjem privatne tužbe. Predlog je da se zaposleni može privremeno udaljiti sa rada ne kad je pokrenut krivični postupak već kad je krivično gonjenje započeto.

Pored navedenog, imajući u vidu prezumpciju nevinosti, predložena je mogućnost da udaljenje zaposlenog sa rada u slučaju kada je protiv njega započeto krivično gonjenje može da traje do pravosnažnog okončanja tog krivičnog postupka.

Izmene ugovora o radu – čl. 76-79. menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Član 171.  Zbog potrebeprakse, data je mogućnost da ugovor o radu može da se aneksira kad poslodavac promeni Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova kao i kad se zaposlenom vrši promena radnog vremena sa punog na nepuno radno vreme, a nije u pitanju mera rešavanja  viška zaposlenih.  Pored navedenog, predložena je mogućnost izmene i dopune ugovora o radu na inicijativu poslodavca ili zaposlenog.

Član  172.  Preciziranje odredbi o proceduri ponude aneksa ugovora, radi lakše primene.

Član 172a Potreba prakse nameće neophodnost da se u određenim slučajevima ugovor o radu menja i dopunjuje bez sprovođenja postupka aneksiranja  ugovora o radu u smislu člana 172. ovog zakona, što se i predlaže u ovom članu.

Član 174. Predlaže se brisanje važeće odredbe, koja propisuje da se u slučaju upućivanja zaposlenog na rad kod drugog poslodavca ugovorom o radu na određeno vreme kod drugog poslodavca zaposlenom ne mogu utvrditi manja prava  od prava koja je imao kod poslodavca koji ga uputio na rad, jer je ista nejasna i u praksi se različito tumačila, a dovodila je u različit položaj zaposlene koji rade na istim poslovima kod istog poslodavca.

Prestanak radnog odnosa  - čl. 80-94. menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Član 175. Zbog potrebe prakse predlog je da radni odnos može prestati i u slučaju kada zaposleni steknu uslove za ostvarivanje prava na penziju po osnovu tzv. beneficiranog radnog staža.

Član 178. Potrebe prakse uslovile su da otkazni rok od strane zaposlenog ne može da bude duži od 30 dana. Ovo iz razloga jer su u praksi bili česti slučajevi da su se ugovarali neprimereno dugi otkazni rokovi.

Član 179. Razlozi za otkaz su podeljeni u tri grupe, u zavisnosti od toga da li se razlozi za otkaz odnose na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu ili učini povredu radne obaveze i kad se razlog za otkaz  odnosi na potrebe poslodavca. Zbog potrebe prakse precizirani su neki od najčešćih slučajeva koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog i njegovo ponašanje, nepoštovanje radne discipline i povredu radne obaveze.

Precizirano je na koji način poslodavac može da utvrdi da je zaposleni pod dejstvom alkohola ili drugih opojnih sredstava, odnosno da poslodavac može zaposlenog da uputi na odgovarajuću analizu u zdravstvenu ustanovu.

Član 179a Zbog potrebe prakse, u slučaju nepoštovanja radne discipline ili povrede radne obaveze kada poslodavac smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da te povrede nisu takve prirode da zaposlenom prestane radni odnos,  predlaže se uvođenje novčane kazne do 20% od zarade zaposlenog i do tri meseca, kao i produženje trajanja već postojeće mere privremenog udaljenja sa rada bez naknade na period do 15 radnih dana. Opomena pred otkaz kao treća mera je prebačena iz važećeg člana 180. stav 3. Zakona o radu, jer predstavlja jedan vid sankcije.

Član 180. Preciziraju se odredbe u vezi sa postupkom pre prestanka radnog odnosa ili izricanja druge zakonske mere u slučajevima kada postoji sumnja da je zaposleni učinio povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline.  Vrši se i terminološka izmena, teko da se umesto upozorenja predlaže upotreba pojma obaveštenje.    

Član 180a Precizira se postupak prestanka radnog odnosa u slučaju kada zaposleni ne ostvaruje rezultate rada ili nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi. Za otkazivanje ugovora o radu ili izricanje druge mere u navedenom slučaju, potrebno je da poslodavac zaposlenom prethodno da odgovarajuća upustva i pisano obaveštenje u vezi sa nedostacima u radu zaposlenog, pa ako zaposleni nastavi da radi suprotno datim upustvima, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu ili izrekne drugu, blažu meru. Ovim se vrši usklađivanje sa Preporukom MOR 166 o prestanku radnog odnosa na inicijativu poslodavca, koju su sudovi neposredno primenjivali prilikom ocene zakonitosti otkaza zbog neostvarivanja rezultata rada.

Član 181. S obzirom da poslodavac nije uvek upoznat kom sindikatu zaposleni pripada, što predstavlja problem u praksi u postupku otkazivanja ugovora o radu, predloženo je da poslodavac nema obavezu da obaveštenje u slučaju otkaza ugovora o radu dostavlja sindikatu, već da se sindikat može izjasniti na navedeno obaveštenje samo ukoliko to zahteva zaposleni. Ako sindikat da mišljenje na obaveštenje o razlozima za otkaz ugovora o radu, poslodavac je dužan da isto uzme u obzir prilikom odlučivanja o prestanku radnog odnosa.

Član 182. Period zabrane zapošljavanja na istim poslovima na kojima je radio zaposleni koji je proglašen viškom je zbog potrebe prakse skraćen sa šest na tri meseca.

Član 184. Produženi su rokovi zastarelosti za otkazivanje ugovora o radu na šest meseci (subjektivni rok) i 12 meseci (objektivni rok).

Član 187. Predlog je  da se posebna zaštita porodilja od otkaza ugovora o radu isključuje ako zaposlena učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom.

Zbog problema u praksi u vezi sa ročunanjem roka iz stava 3. ovog člana, izvršeno je preciziranje odredbe tako da je rešenje o otkazu ugovora o radu iz st. 1. i 2. ovog člana ništavo ako su na dan otkaza ugovora o radu poslodavcu bile poznate okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni, u roku od 30 dana prestanka radnog odnosa, odnosno prijema rešenja o otkazu ako je rešenje dostavljeno posle prestanka radnog odnosa, obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu. 

Član 188. Predloženim izmenama obezbeđuje se zaštita sindikalnim predstavnicima tako da ne uživaju apsolutnu zaštitu kao do sada, već da  zaštitu od otkaza i stavljanja u nepovoljan položaj uživa predstavnik zaposelnih zbog statusa ili aktivnosti u svojstvu predstavnika zaposelnih, članstva u sinikatu ili učešća u sinikalnim aktivnostima, ako zaposelni psotupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Član 189. Otkazni rok u slučaju prestanka radnog odnosa zato što zaposleni ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti utvrđuje se opštim aktom, u zavisnosti od staža osiguranja, a ne može biti kraći od osam, niti duži od 30 dana.

Član 189a Usklađivanje sa Preporukom 166 . koja u članu 17. propisuje da zaposleni kome prestaje radni odnos ima pravo da od poslodavca zahteva da mu izda potvrdu, koja sadrži datum početka i prestanka radnog odnosa, vrstu, odnosno opis poslova na kojima je zaposleni radio. Zaposleni ima pravo da od poslodavca traži i ocenu njegovog ponašanja i rezultate rada.

Član 191. Ovim članom propisuju se pravne posledice nezakonitog otkaza, pri čemu se pravi razlika između otkaza za koji se u sudskom postupku utvrdi da nije postojao zakonski osnov, niti razlozi, u kom slučaju zaposleni ima pravo na potpunu reintegraciju (vraćanje na rad, naknada štete na ime izgubljene zarade i uplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za ceo period). Sa druge strane, kada se u sudskom postupku utvrdi da su postojali osnovani razlozi za otkaz zaposlenom, ali je poslodavac prekršio proceduralne odredbe zakona, sud će dosuditi zaposlenom pravo na naknadu štete u iznosu od šest osnovnih zarada, bez njegovog vraćanja na rad.

Ostvarivanje i zaštita prava zaposlenih čl. 95-97. menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Član 192. Ovim izmenama omogućava se poslodavcu da odlučivanje o pravima i obavezama zaposlenih prenese ne samo na zaposlene, nego i na druga lica. Ovakvo zakonsko uređenje zahteva potreba prakse, a naročito kod poslodavaca poslove vezane za regulisanje radno pravnog statusa zaposlenih poveravaju advokatima i drugim licima koja nisu zaposlena kod poslodavca, a  s obzirom da prema sadašnjem  rešenju  u zakonu to nije bilo moguće, u praksi je stvaralo probleme koje je  trebalo otkloniti.

Član 194. Rok za pokretanje postupka pred arbitrom je u dosadašnjoj praksi bio isuviše kratak. S obzirom da radni sporovi u sudskoj praksi neprimereno dugo traju svaka mogućnost rešavanja sporne situacije bez pokretanja sudskog spora bi morala biti afirmisana pa je tako i produženje roka za pokretanja spora sa dosadašnjih tri na 10 dana od dana dostavljanja pismenog predloga zaposlenog ima za cilj da se izbegne pokretanje radnog spora kada je to moguće.

Član 195. Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom. Rok za pokretanje spora sa dosadašljih 90 dana smanjuje se na 60 dana. Po pravilu su rokovi mnogo kraći osam i 15 dana, a skraćenje ovog roka je iz razloga pravne sigurnosti poslodavca.

Posebne odredbe čl. 98-101. Nacrta zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Član 198. Briše se starosna granica od 30 godina  za obavljanje privremenih i povremenih poslova  sa članom omladinske ili studentske zadruge, već se ostavlja da se pitanje starosne granice za članstvo u omladinskim i studentskim zadrugama propisuje zakonom kojim se uređuju zadruge.

Član 203. Briše se odredba kojom je propisano da fizičko lice može samostalno da obavlja delatnost kao preduzetnik, u skladu sa zakonom.

Član 204. Ovom odredbom produžava se rok da poslodavac vrati uredno popunjenu radnu knjižicu umesto  na dan prestanka radnog odnosa, najkasnije 15 dana od dana prestanka radnog odnosa. Produženje ovog roka je usledilo zbog potreba prakse, jer poslodavac nije uvek u mogućnosti da sve svoje obaveze prema zaposlenom izvrši do dana prestanka radnog odnosa. Takođe, podatke o zaposlenju kod preduzetnika u radnu knjižicu upisuje Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, te je za upisivanje tih podataka takođe potrebno određeno vreme. 

Organizacije zaposlenih i poslodavaca čl. 102-124. Nacrta zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Član 207. Propisuje da zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice i utvrđuje obavezne elemente pristupnice (naziv sindikata, ime i prezime zaposlenog, naziv poslodavca, datum potpisivanja pristupnice i potpis zaposlenog). Takođe, utvrđuje se mogućnost poslodavca da zaposlenom koji je član sindikata, na osnovu njegove pismene izjave, odbije iznos od zarade na ime sindikalne članarine i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata. Ako je zaposleni potpisao pristupnicu na kojoj se saglasio da se određeni iznos njegove zarade odbije na ime sindikalne članarine, poslodavac će moći da vrši odbijanje od zarade.  Propisuje se i da poslodavac ne može zabraniti niti sprečiti osnivanje sindikata.

Član  208. Propisuju se obaveze sindikata i to da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar i odluku o licu ovlašćenom za zastupanje i predstavljanje. Dok ne izvrši ovu obavezu, poslodavac nije dužan da takvom sindikatu omogući ostvarivanje prava sindikata, odnosno njegovog predstavnika.

Član  210. Izmenama stava 1. ovog člana utvrđena je obaveza poslodavca da sindikatu koji deluje kod njega, u skladu sa prostornim i finansijskim mogućnostima, obezbedi tehničko prostorne uslove, kao i da mu omogući pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti.

Član 211. Ostavlja se mogućnost da se kolektivnim ugovorima ili sporazumima između poslodavca i sindikata kod poslodavca, utvrdi pravo na plaćeno odsustvo predstavnicima sindikata, radi obavljanja sindikalne funkcije. Izuzetak se pravi za reprezentativne sindikate, ako nema kolektivnih ugovora ili sporazuma, kada zakon utvrđuje minimalan broj časova plaćenog odsustva (zadržava se postojeće rešenje iz zakona i to: 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova kod tog poslodavca i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova;  srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova).

Član 214. Izvršena je izmena visine naknade zarade na koju ima pravo sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada a koju plaća poslodavac. Do sada je to bilo najmanje u visini osnovne zarade zaposlenog, što je dovodilo da toga da se naknada zarade ugovora u značajnije većem iznosu od zarade koju bi imao sindikalni predstavnik da radi, tako da je predloženo da ista ne može biti veća od osnovne zarade zaposlenog.

Član 215. Definišu se nivoi osnivanja sindikata koji se upisuju u registar: sindikat kod poslodavca je sindikat koji se osniva i deluje kod poslodavca i može da ga osnuje najmanje 10 zaposlenih kod tog poslodavca; sindikat u grani je sindikat koji se osniva na nivou jedne ili više srodnih delatnosti za teritoriju određene teritorijalne jedinice; sindikat na teritoriji određene teritorijalne jedinice je sindikat koji se osniva za teritoriju republike, autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave.

Član 216. Propisuje se da udruženje poslodavaca mogu da osnuju najmanje pet poslodavaca u određenoj grani, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice. Dosadašnje rešenje je po stavovima Međunarodne organizacije rada postavljalo previsok uslov za osnivanje (poslodavci su morali da zapošljavaju najmanje 5% zaposlenih u oblasti u kojoj su se osnivali). Takođe, propisano je da poslodavci i njihova poslovna udruženja pristupaju udruženju poslodavaca potpisivanjem pristupnice od strane lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje privrednog subjekta ili poslovnog udruženja.

Član 217. Propisuju se uslovi za upis sindikata i udruženja poslodavaca u registar koji vodi ministarstvo. Određeno je da udruženja deluju u skladu sa zakonom i njihovim opštim aktom i definisana je minimalna sadržina opšteg akta (naziv i sedište; ciljevi radi kojih se osniva; unutrašnja organizacija; lice ovlašćeno za zastupanje i predstavljanje i drugi organi, njihov sastav, ovlašćenja, način izbora, trajanje mandata i način odlučivanja; postupak za donošenje, izmene i dopune opštih akata; uslovi i način učlanjivanja i prestanka članstva; prava, obaveze i odgovornost članova; način sticanja sredstava za ostvarivanje ciljeva i raspolaganje sredstvima; prestanak delovanja i način odlučivanja o prestanku delovanja; postupanje sa imovinom u slučaju prestanka delovanja; postupak usvajanja finansijskih i drugih izveštaja; izgled i sadržina pečata; druga pitanja utvrđena zakonom ili pitanja od značaja za rad udruženja).

Predviđeno je da se ne upisuje u registar organizacioni deo sindikata u grani, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice koji deluje kod poslodavca, već da sindikat vodi njihovu evidenciju. Bliži način upisa u registar propisaće se aktom ministra.

Član 218. Prilikom utvrđivanja reprezentativnosti na osnovu broja članova potrebno je računati samo pristupnice sindikatu za koji zaposleni uplaćuje članarinu, a ako se članarina uplaćuje za više sindikata, računa se pristupnica potpisana svakom sindikatu.

Član 219. Utvrđuje se da je zareprezentativnost sindikata kod poslodavca  potrebno da sindikat ima najmanje 20% zaposlenih kod tog poslodavca.

Član 220. Menja se u smislu usaglašavanja uslova za reprezentativnost sindikata sa nivoima osnivanja (napušta se koncept delovanja sindikata u grupi, podgrupi i delatnosti).

Član 221. Odnosi se na kumulativno postavljene uslove koji treba da budu ispunjeni da bi se udruženja poslodavca smatralo reprezentativnim: da je upisano u registar, ima potreban broj članova udruženja, ispunjava načelo slobode udruživanja i delovanja i nezavisnosti od državnih organa i političkih stranaka i da se  pretežno finansira iz članarine i drugih sopstvenih izvora.

Član 222. Predviđa se obavezno ispunjenje jednog od alternativno postavljenih uslova koje udruženje poslodavaca treba da ispuni, da bi se smatralo reprezentativnim (u koje je učlanjeno najmanje 5% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca na teritoriji Republike pod uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih na teritoriji Republike; koje čine poslodavci koji zapošljavaju najmanje 20% od ukupnog broja zaposlenih u delatnostima određene grane, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice; u koje je učlanjeno najmanje 10% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u delatnostima određene grane, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice; u koje je učlanjeno najmanje 5% poslodavaca od ukupnog broja poslodavaca u delatnostima određene grane, odnosno na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave pod uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 10% od ukupnog broja zaposlenih u delatnostima određene grane, odnosno na teritoriji autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave).

Takođe je propisano da poslodavci čiji je kapital u većinskom vlasništvu republike ili autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i zaposleni kod navedenih poslodavaca, ne ulaze u ukupan broj poslodavaca, odnosno zaposlenih u odnosu na koje se  utvrđuje reprezentativnost.

Član 223. Sindikat može da podnese zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti ministru, ukoliko mu poslodavac nije utvrdio reprezentativnost   u roku od 30 od dana podnošenja zahteva za utvrđivanje reprezentativnosti i ukoliko smatra da reprezentativnost sindikata nije utvrđena u skladu sa zakonom. Zahtev Odboru može da se podnese najkasnije u roku od 30 dana od dana donošenja odluke poslodavca, odnosno u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva poslodavcu.

Član 224. Predviđa se da reprezentativnost sindikata i udruženja poslodavaca utvrđuje ministar uz prethodno pribavljeno mišljenje Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca.

Član 227. Izmena se sastoji u tome što se zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca podnosi ministru, a zatim se propisuje potrebna dokumentacija koja se podnosi uz zahtev (dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti propisanih ovim zakonom; izjava lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, o broju članova; ukupan broj zaposlenih i poslodavaca na teritoriji određene teritorijalne jedinice ili u grani, a koji je utvrđen od strane organa nadležnog za statistiku ili drugog organa koji vodi odgovarajuću evidenciju; potvrda poslodavca o ukupnom broju zaposlenih kod poslodavca i spisak zaposlenih kod poslodavca).

Čl. 228–229. Propisuje se postupak utvrđivanja reprezentativnosti.U postupku utvrđivanja reprezentativnosti kod poslodavca imaju pravo da učestvuju i drugi sindikati koji su organizovani kod tog poslodavca. O podnetom zahtevu, poslodavac donosi odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Tok postupka za utvrđivanje reprezentativnosti izmenjen je tako što potpunost zahteva i dokaza podnetih uz zahtev, a propisanih ovim zakonom, utvrđuje  ministar. Podnosilac zahteva je dužan da, na zahtev ministra, dopuni dokumentaciju i dostavi i druge dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti, kao i da, u određenom roku, otkloni nedostatke koji onemogućuju postupanje po zahtevu. Precizira se način rada Odbora za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca, tako što Odbor može raditi i usvajati mišljenje ako je na sednici prisutno najmanje dve trećine ukupnog broja članova Odbora, a mišljenje se usvaja većinom glasova od ukupnog broja članova Odbora.

Čl. 230–231. Ovi članovi se odnose na donošenje odluke o zahtevu. Odredbe utvrđuju uslove kada ministar, po prethodno pribavljenom mišljenju Odbora, donosi zaključak o odbacivanju zahteva (kada odlučuje o pitanjima koja se tiču postupka) i uslove za donošenje rešenja (kada odlučuje o predmetnoj stvari, odnosno podnetom zahtevu).Ministar donosi odluku po prethodno pribavljenom mišljenju Odbora.  Ukoliko su ispunjeni uslovi utvrđeni zakonom, ministar donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca; odnosno rešenje o odbijanju zahteva ukoliko zakonski uslovi nisu ispunjeni.

Čl. 233. i 235. Ovi članovi se odnose se preispitivanje utvrđene reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca. Odredbe određuju ko je ovlašćen da podnese zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca, rok u kojem se zahtev može podneti, organ kome se zahtev podnosi kao i sadržinu zahteva za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti. Menja se odredba kojom se predviđa da sindikat, odnosno udruženje poslodavca, čija se reprezentativnost preispituje, dostavlja dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu sa zakonom, ministru.

Član 237. Ovaj član se menja u smislu usaglašavanja teksta zakona sa nivoima osnivanja  sindikata s obzirom da se napušta koncept osnivanja sindikata i zaključivanja kolektivnih ugovora za grupu, podgrupu i delatnost.

Kolektivni ugovori čl. 124-129. Nacrta zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Čl. 242. i 245. Ovi članovi menjaju se u smislu usaglašavanja teksta zakona sa nivoima osnivanja  sindikata s obzirom da se napušta koncept osnivanja sindikata i zaključivanja kolektivnih ugovora za grupu, podgrupu i delatnost.

Član 246. Daje se mogućnost zaključivanja posebnog kolektivnog ugovora za javna preduzeća i društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće i isti zaključuju osnivač javnog preduzeća, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat.

Čl. 247, 248. i 250. Ovi članovi menjaju se tako što se utvrđuje da u zaključivanju kolektivnih ugovora za društva kapitala čiji je osnivač javno preduzeće učestvuje i osnivač. Precizira se da u ime poslodavca, kolektivni ugovor potpisuje ovlašćeno lice za zastupanje poslodavca. Ukida se zaključivanje posebnog kolektivnog ugovora za sportiste, trenere i stručnjake u sportu, s obzirom da se osnov za isti nalazi u Zakonu o sportu.

Član 254. Ovim članom se precizira kada se kolektivni ugovor smatra zaključenim. Ako u zaključivanju kolektivnog ugovora učestvuje više reprezentativnih sindikata, kolektivni ugovor se smatra zaključenim kad ga potpišu sindikat, odnosno sindikati učesnici u pregovaranju koji zastupaju većinu od ukupnog broja članova sindikata – učesnika u kolektivnom pregovaranju. Ako u zaključivanju kolektivnog ugovora učestvuje više reprezentativnih udruženja poslodavaca, kolektivni ugovor se smatra zaključenim u odnosu na udruženje poslodavaca koje ga potpiše pod uslovom da su ga potpisali sindikati koji zastupaju većinu od ukupnog broja članova sindikata

Čl.  257–261.  Brišu se odredbe o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora.

Nadzor  - čl. 130-134. Nacrta zakona menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Čl. 268–272. Ovim odredbama preciziraju se ovlašćenja inspektora u vršenju inspekcijskog nadzora.

U postupku  inspekcijskog nadzora inspektor je ovlašćen da: vrši uvid u opšte i pojedinačne akte, evidencije i drugu dokumentaciju radi utvrđivanja relevantnih činjenica; legitimiše i uzima izjave od poslodavca, odgovornih lica, zaposlenih i drugih lica koja se zateknu na radu kod poslodavca; vrši kontrolu da li je izvršena prijava na obavezno socijalno osiguranje,  na osnovu podataka iz centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja;  pregleda poslovne prostorije, objekte, postrojenja, uređaje i drugo i nalaže preduzimanje preventivnih i drugih mera za koje je ovlašćen u skladu sa zakonom radi sprečavanja povreda zakona.

Inspektor rada je dužan da bez odlaganja obavesti nadležni državni organ ako u vršenju inspekcijskog nadzora dođe do saznanja o postojanju o obavljanju neregistrovane delatnosti.

Cilj je ujednačavanje postupanja  i jasna ovlašćenja inspektora prilikom vršenja nadzora. 

Posebno se propisuje da je       poslodavac dužan da inspektoru omogući vršenje nadzora, uvid u dokumentaciju i nesmetan rad i da mu obezbede podatke potrebne za vršenje inspekcijskog nadzora,  u skladu sa zakonom. Do sada je bila propisana samo sankcija za ometanje inspektora u radu, a konkretna obaveza (dispozicija) nije bila propisana. Takođe se propisuje da je u vršenju inspekcijskog nadzora inspektor, između ostalog ovlašćen, da naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede i podzakonskog akta.

Zakonom je propisano da ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu  smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad. Međutim, ova odredba je u praksi stvarala problem, jer nije postojalo ovlašćenje inspektora da naloži poslodavcu da sa tim zaposlenim zaključi ugovor o radu u pisanom obliku. Uvođenjem ove odredbe je otklonjen i ovaj nedostatak, a krajnji cilj je smanjenje rada na crno.

Dosadašnjim rešenjem inspektor rada je bio ovlašćen da podnese  zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi izvršio prekršaj, ali zakonom nije propisan rok. Kako bi se otklonila i ova  nedoslednost novim rešenjem se  propisuje da  je inspektor rada  dužan da zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnese u roku od 30 dana od dana utvrđenog prekršaja, a najkasnije u roku propisanom zakonom kojim se uređuje prekršaj.

Novim rešenjem predviđa se i slučaj kada  zaposleni podnese zahtev za odlaganje rešenja o otkazu ugovora o radu, a inspektor rada po zahtevu zaposlenog nađe da pravo zaposlenog nije očigledno povređeno u kom slučaju je dužan da donese rešenje o odbijanju zahteva. Rok za podnošelje zahteva zaposlenog je  15 dana od dana pokretanja radnog spora, a novina je da je inspektor rada dužan da donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, bilo da donosi rešenje o odlaganju izvršenja rešenja o otkazu ugovora o radu do donošenja pravnosnažene odluke suda, bilo da donosi rešenje o odbijanju  zahteva, u slučaju kada nađe da pravo zaposlenog nije očigledno povređeno.

Ukida se rok od 15 dana od dana prijema žalbe,  u kome je ministar bio dužan da odlučuje po žalbi. Ovo iz praktičnih razloga, jer je dosadašnji rok bio nerealno kratak.

Kaznene odredbe čl. 135-138. Nacrta zakona ovim članovima menjaju se i dopunjuju sledeće odredbe Zakona o radu:

Čl. 273-276. - Novčani iznosi propisanih kazni usklađeni su sa Zakonom o prekršajima, s tim što se vodilo računa da se poveća predviđeni raspon novčanih kazni. Pored toga, za određene prekršaje propisana je kazna u fiksnom iznosu, kako bi se primenio institut prekršajnog naloga, a uvedene su i nove kazne za nepoštovanje propisanih obaveza utvrđenih ovim nacrtom zakona.

Prelazne i završne odredbe – čl. 140-146. Nacrta zakona, uređuje se prelazni režim za pojedine radnopravne institute koji se bitno menjaju Nacrtom ovog zakona.

IV PROCENE FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE AKTA

Za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna dodatna sredstva u budžetu Republike.

PREGLED ODREDABA KOJE SE MENJAJU I DOPUNJUJU

Član 3.

Kolektivnim ugovorom kod poslodavca, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa i međusobni odnosi učesnika kolektivnog ugovora.

Pravilnikom o radu, odnosno ugovorom o radu, u skladu sa zakonom, uređuju se prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa:

1) ako kod poslodavca nije osnovan sindikat ili nijedan sindikat ne ispunjava uslove reprezentativnosti ili nije zaključen sporazum o udruživanju u skladu sa ovim zakonom; 

2) ako nijedan učesnik kolektivnog ugovora ne pokrene inicijativu za početak pregovora radi zaključivanja kolektivnog ugovora;  

3) ako učesnici kolektivnog ugovora ne postignu saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 60 dana od dana započinjanja pregovora;

4) ako sindikat, u roku od 15 dana od dana dostavljanja poziva za početak pregovora za zaključivanje kolektivnog ugovora, ne prihvati inicijativu poslodavca.

U slučaju iz stava 2. tačka 3) ovog člana učesnici kolektivnog ugovora dužni su da nastave pregovore u dobroj volji.

Pravilnik o radu donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - direktor, odnosno lice koje vodi poslove u pravnom licu u skladu sa zakonom (u daljem tekstu: direktor). Kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica pravilnik o radu donosi poslodavac ili lice koje on ovlasti (u daljem tekstu: preduzetnik).

Pravilnik o radu prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog člana.

KOLEKTIVNIM UGOVOROM KOD POSLODAVCA, U SKLADU SA ZAKONOM, UREĐUJU SE PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI IZ RADNOG ODNOSA I MEĐUSOBNI ODNOSI UČESNIKA KOLEKTIVNOG UGOVORA.

PRAVILNIKOM O RADU, ODNOSNO UGOVOROM O RADU, U SKLADU SA ZAKONOM, UREĐUJU SE PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOSTI IZ RADNOG ODNOSA:         

1) AKO KOD POSLODAVCA NIJE OSNOVAN SINDIKAT ILI NIJEDAN SINDIKAT NE ISPUNJAVA USLOVE REPREZENTATIVNOSTI ILI NIJE ZAKLJUČEN SPORAZUM O UDRUŽIVANJU U SKLADU SA OVIM ZAKONOM;

2) AKO NIJEDAN UČESNIK KOLEKTIVNOG UGOVORA NE POKRENE INICIJATIVU ZA POČETAK PREGOVORA RADI ZAKLJUČIVANJA KOLEKTIVNOG UGOVORA;

3) AKO UČESNICI KOLEKTIVNOG UGOVORA NE POSTIGNU SAGLASNOST ZA ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA U ROKU OD 60 DANA OD DANA ZAPOČINJANJA PREGOVORA;

4) AKO SINDIKAT, U ROKU OD 15 DANA OD DANA DOSTAVLJANJA POZIVA ZA POČETAK PREGOVORA ZA ZAKLJUČIVANJE KOLEKTIVNOG UGOVORA, NE PRIHVATI INICIJATIVU POSLODAVCA.

U SLUČAJU IZ STAVA 2. TAČKA 3) OVOG ČLANA, POSLODAVAC JE DUŽAN DA PRAVILNIK O RADU DOSTAVI REPREZENTATIVNOM SINDIKATU U ROKU OD SEDAM DANA OD DANA NJEGOVOG STUPANJA NA SNAGU.

U SLUČAJU IZ STAVA 2. TAČKA 3) OVOG ČLANA UČESNICI KOLEKTIVNOG UGOVORA DUŽNI SU DA NASTAVE PREGOVORE U DOBROJ VOLJI.

POSLODAVAC KOJI NE PRIHVATI INICIJATIVU REPREZENTATIVNOG SINDIKATA ZA PRISTUPANJE PREGOVORIMA ZA ZAKLJUČENJE KOLEKTIVNOG UGOVORA, NE MOŽE PRAVILNIKOM O RADU DA UREDI PRAVA I OBAVEZE IZ RADNOG ODNOSA.

PRAVILNIK O RADU DONOSI NADLEŽNI ORGAN KOD POSLODAVCA, UTVRĐEN ZAKONOM, ODNOSNO OSNIVAČKIM ILI DRUGIM OPŠTIM AKTOM POSLODAVCA, A KOD POSLODAVCA KOJI NEMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA DONOSI OVLAŠĆENO LICE U SKLADU SA ZAKONOM ILI LICE  KOJE ONO OVLASTI.

PRAVILNIK O RADU JAVNOG PREDUZEĆA I DRUŠTVA KAPITALA ČIJI JE OSNIVAČ REPUBLIKA, AUTONOMNA POKRAJINA ILI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVE (U DALJEM TEKSTU: JAVNO PREDUZEĆE) I DRUŠTVA KAPITALA ČIJI JE OSNIVAČ  JAVNO PREDUZEĆE, DONOSI SE UZ PRETHODNU SAGLASNOST OSNIVAČA.

PRAVILNIK O RADU PRESTAJE DA VAŽI DANOM STUPANJA NA SNAGU KOLEKTIVNOG UGOVORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

3) Obaveze poslodavca

Član 16.

Poslodavac je dužan da:

1) zaposlenom za obavljeni rad isplati zaradu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu;

2) zaposlenom obezbedi uslove rada i organizuje rad radi bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, u skladu sa zakonom i drugim propisima;

3) zaposlenom pruži obaveštenje o uslovima rada, organizaciji rada, pravilima iz člana 15. tačka 2) ovog zakona i pravima i obavezama koje proizlaze iz propisa o radu i propisa o bezbednosti i zaštiti života i zdravlja na radu, KAO I DA ZAPOSLENOM NA NJEGOV ZAHTEV OMOGUĆI UVID U OPŠTI AKT;

4) zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;

5) zatraži mišljenje sindikata u slučajevima utvrđenim zakonom, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan sindikat od predstavnika koga odrede zaposleni.;

6) ZAPOSLENOM, NA PISANI ZAHTEV, IZDA POTVRDU O OSTVARENOJ PROSEČNOJ ZARADI I DRUGE POTVRDE KOJE SE ODNOSE NA RADNOPRAVNI STATUS ZAPOSLENOG, RADI OSTVARIVANJA PRAVA PRED DRUGIM ORGANIMA I ORGANIZACIJAMA.

1. Uslovi za zasnivanje radnog odnosa

Član 24.

Radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (u daljem tekstu: pravilnik).

Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, vrsta poslova, vrsta i stepen stručne spreme i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima.

Pravilnik donosi direktor, odnosno preduzetnik.

Obaveza donošenja pravilnika ne odnosi se na poslodavca koji ima pet i manje zaposlenih.

PRAVILNIKOM SE UTVRĐUJU ORGANIZACIONI DELOVI KOD POSLODAVCA, NAZIV I OPIS POSLOVA, VRSTA I STEPEN ZAHTEVANE STRUČNE SPREME, ODNOSNO OBRAZOVANJA I DRUGI POSEBNI USLOVI ZA RAD NA TIM POSLOVIMA, A MOŽE DA SE UTVRDI I BROJ IZVRŠILACA.

PRAVILNIK DONOSI NADLEŽNI ORGAN KOD POSLODAVCA, ODNOSNO LICE UTVRĐENO ZAKONOM ILI OPŠTIM AKTOM POSLODAVCA ILI LICE KOJE ONI OVLASTE.

OBAVEZA DONOŠENJA PRAVILNIKA NE ODNOSI SE NA POSLODAVCA KOJI IMA MANJE OD DESET ZAPOSLENIH.

2. Ugovor o radu

Član 30.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.

Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik.

Ugovor o radu može da potpiše i zaposleni koga ovlasti direktor, odnosno preduzetnik, u skladu sa članom 192. ovog zakona.

UGOVOR O RADU ZAKLJUČUJE SE NAJMANJE U DVA PRIMERKA OD KOJIH JEDAN ZADRŽAVA ZAPOSLENI I SMATRA SE ZAKLJUČENIM KAD GA POTPIŠU ZAPOSLENI I POSLODAVAC.

UGOVOR O RADU U IME I ZA RAČUN POSLODAVCA ZAKLJUČUJE NADLEŽNI ORGAN KOD POSLODAVCA, ODNOSNO LICE UTVRĐENO ZAKONOM ILI OPŠTIM AKTOM POSLODAVCA ILI LICE KOJE ONI OVLASTE.

Član 33.

Ugovor o radu sadrži:  

1) naziv i sedište poslodavca;

2) ime i prezime zaposlenog, mesto prebivališta, odnosno boravišta zaposlenog;

3) vrstu i stepen stručne spreme zaposlenog;

4) vrstu i opis poslova koje zaposleni treba da obavlja;

5) mesto rada;

6) način zasnivanja radnog odnosa (na neodređeno ili određeno vreme);

7) trajanje ugovora o radu na određeno vreme;

8) dan početka rada;

9) radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno);

10) novčani iznos osnovne zarade i elemente za utvrđivanje radnog učinka, naknade zarade, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog;

11) rokove za isplatu zarade i drugih primanja na koja zaposleni ima pravo;12) pozivanje na kolektivni ugovor, odnosno pravilnik o radu koji je na snazi;

13) trajanje dnevnog i nedeljnog radnog vremena.

Ugovorom o radu mogu da se ugovore i druga prava i obaveze.

Na prava i obaveze koja nisu utvrđena ugovorom o radu primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona i opšteg akta.

UGOVOR O RADU SADRŽI:          

1) NAZIV I SEDIŠTE POSLODAVCA;

2) LIČNO IME ZAPOSLENOG, MESTO PREBIVALIŠTA, ODNOSNO BORAVIŠTA ZAPOSLENOG;

3) VRSTU I STEPEN STRUČNE SPREME, ODNOSNO OBRAZOVANJA ZAPOSLENOG, KOJI SU USLOV ZA OBAVLJANJE POSLOVA ZA KOJE SE ZAKLJUČUJE UGOVOR O RADU;

4) NAZIV I OPIS POSLOVA KOJE ZAPOSLENI TREBA DA OBAVLJA;

5) MESTO RADA;

6) VRSTU RADNOG ODNOSA (NA NEODREĐENO ILI ODREĐENO VREME);

7) TRAJANJE UGOVORA O RADU NA ODREĐENO VREME I OSNOV ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA NA ODREĐENO VREME;

8) DAN POČETKA RADA;

9) RADNO VREME (PUNO, NEPUNO ILI SKRAĆENO);

10) NOVČANI IZNOS OSNOVNE ZARADE NA DAN ZAKLJUČENJA UGOVORA O RADU.      

PORED ELEMENATA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, UGOVOR O RADU SADRŽI I:

1) ELEMENTE ZA UTVRĐIVANJE OSNOVNE ZARADE, RADNOG UČINKA, NAKNADE ZARADE, UVEĆANE ZARADE I DRUGA PRIMANJA ZAPOSLENOG;

2) ROKOVE ZA ISPLATU ZARADE I DRUGIH PRIMANJA NA KOJA ZAPOSLENI IMA PRAVO;

3) TRAJANJE UOBIČAJENOG DNEVNOG I NEDELJNOG RADNOG VREMENA.

UGOVOR O RADU NE MORA DA SADRŽI ELEMENTE IZ STAVA 2. OVOG ČLANA AKO SU ONI UTVRĐENI ZAKONOM, KOLEKTIVNIM UGOVOROM, PRAVILNIKOM O RADU ILI DRUGIM AKTOM POSLODAVCA U SKLADU SA ZAKONOM, U KOM SLUČAJU U UGOVORU MORA DA SE NAZNAČI AKT KOJIM SU TA PRAVA UTVRĐENA U MOMENTU ZAKLJUČENJA UGOVORA O RADU.

NA PRAVA I OBAVEZE KOJA NISU UTVRĐENA UGOVOROM O RADU PRIMENJUJU SE ODGOVARAJUĆE ODREDBE ZAKONA I OPŠTEG AKTA.

Član 35.

Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad.

AKO ZAPOSLENI, ODNOSNO DRUGO RADNO ANGAŽOVANO LICE STUPI NA RAD PRE PODNOŠENJA PRIJAVE NA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE, POSLODAVAC JE DUŽAN DA UGOVOR O RADU, ODNOSNO DRUGI UGOVOR U SKLADU SA OVIM ZAKONOM ILI NJIHOVU KOPIJU DRŽI SEDIŠTU ILI DRUGOJ POSLOVNOJ PROSTORIJI POSLODAVCA ILI NA DRUGOM MESTU, U ZAVISNOSTI OD TOGA GDE ZAPOSLENI ILI RADNO ANGAŽOVANO LICE RADI.

   

4. Probni rad

Član 36.

Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.

UGOVOROM O RADU MOŽE DA SE UGOVORI PROBNI RAD ZA OBAVLJANJE JEDNOG ILI VIŠE POVEZANIH, ODNOSNO SRODNIH POSLOVA

Probni rad može da traje najduže šest meseci.

Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana.

PRE ISTEKA VREMENA ZA KOJI JE UGOVOREN PROBNI RAD, POSLODAVAC ILI ZAPOSLENI MOGU DA OTKAŽU UGOVOR O RADU SA OTKAZNIM ROKOM KOJI NE MOŽE BITI KRAĆI OD PET RADNIH DANA. POSLODAVAC TREBA DA OBRAZLOŽI OTKAZ UGOVORA O RADU.

Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

       5. Radni odnos na određeno vreme

Član 37.

Radni odnos zasniva se na vreme čije je trajanje unapred određeno kada su u pitanju: sezonski poslovi, rad na određenom projektu, povećanje obima posla koji traje određeno vreme i sl. za vreme trajanja tih potreba, s tim što tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne može trajati duže od 12 meseci.

Pod prekidom iz stava 1. ovog člana ne smatra se prekid rada kraći od 30 radnih dana.

Radni odnos na određeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, može se zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.

Radni odnos zasnovan na određeno vreme postaje radni odnos na neodređeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos.

UGOVOR O RADU MOŽE SE ZAKLJUČITI NA ODREĐENO VREME, ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA ČIJE JE TRAJANJE UNAPRED ODREĐENO OBJEKTIVNIM RAZLOZIMA KOJI SU OPRAVDANI ROKOM ILI IZVRŠENJEM ODREĐENOG POSLA ILI NASTUPANJEM ODREĐENOG DOGAĐAJA, ZA VREME TRAJANJA TIH POTREBA.

POSLODAVAC MOŽE ZAKLJUČITI JEDAN ILI VIŠE UGOVORA O RADU IZ STAVA 1. OVOGA ČLANA, NA OSNOVU KOJIH SE RADNI ODNOS SA ISTIM ZAPOSLENIM ZASNIVA ZA PERIOD KOJI SA PREKIDIMA ILI BEZ PREKIDA NE MOŽE BITI DUŽI OD 24 MESECA.

PREKID KRAĆI OD 30 DANA NE SMATRA SE PREKIDOM PERIODA IZ STAVA 2. OVOGA ČLANA.

IZUZETNO OD STAVA 2. OVOGA ČLANA, UGOVOR O RADU NA ODREĐENO VREME MOŽE TRAJATI DUŽE OD  24 MESECA:

1) AKO JE TO POTREBNO ZBOG ZAMENE PRIVREMENO ODSUTNOG ZAPOSLENOG, DO NJEGOVOG POVRATKA;

2) ZA RAD NA PROJEKTU ČIJE JE VREME UNAPRED ODREĐENO, NAJDUŽE DO ZAVRŠETKA PROJEKTA;

3) SA STRANIM DRŽAVLJANINOM, NA OSNOVU DOZVOLE ZA RAD U SKLADU SA ZAKONOM, NAJDUŽE DO ISTEKA ROKA NA KOJI JE IZDATA DOZVOLA;

UGOVOR O RADU MOŽE SE ZAKLJUČITI NA NAJDUŽE 36 MESESCI  BEZ NAVOĐENJA OBJEKTIVNIH RAZLOGA:

1) SA  ZAPOSLENIM STARIJIM OD 52 GODINE;

2) SA LICEM KOJE JE PRE ZAKLJUČENJA UGOVORA O RADU NAJMANJE  12 MESECI NEPREKIDNO IMALO STATUS NEZAPOSLENOG U SKLADU SA ZAKONOM;

3) ZA RAD NA POSLOVIMA KOD NOVOOSNOVANOG POSLODAVCA, ČIJI UPIS U REGISTAR KOD NADLEŽNOG ORGANA NIJE STARIJI OD OD PET GODINA..

AKO JE UGOVOR O RADU NA ODREĐENO VREME ZAKLJUČEN SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA I AKO ZAPOSLENI OSTANE DA RADI KOD POSLODAVCA NAJMANJE PET RADNIH DANA I POSLE ISTEKA VREMENA ZA KOJE JE UGOVOR ZAKLJUČEN, SMATRA SE DA JE RADNI ODNOS ZASNOVAN NA NEODREĐENO VREME.

Član 40.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom ima sva prava iz radnog odnosa srazmerno vremenu provedenom na radu, osim ako za pojedina prava zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu nije drukčije određeno.

ZAPOSLENI KOJI RADI SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM IMA PRAVO NA ZARADU, DRUGA PRIMANJA I DRUGA PRAVA IZ RADNOG ODNOSA SRAZMERNO VREMENU PROVEDENOM NA RADU, OSIM AKO ZA POJEDINA PRAVA ZAKONOM, OPŠTIM AKTOM I UGOVOROM O RADU NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA ZAPOSLENOM SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM OBEZBEDI ISTE USLOVE RADA KAO I ZAPOSLENOM SA PUNIM RADNIM VREMENOM KOJI RADI NA ISTIM ILI SLIČNIM POSLOVIMA.

POSLODAVAC TREBA DA BLAGOVREMENO OBAVESTI ZAPOSLENE O DOSTUPNOSTI POSLOVA SA PUNIM I NEPUNIM RADNIM VREMENOM.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA RAZMOTRI ZAHTEV ZAPOSLENOG SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM ZA PRELAZAK NA PUNO RADNO VREME, KAO I ZAPOSLENOG SA PUNIM RADNIM VREMENOM ZA PRELAZAK NA NEPUNO RADNO VREME.

KOLEKTIVNIM UGOVOROM MOŽE DA SE UREDI SARADNJA I INFORMISANJE SINDIKATA O POSLOVIMA SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM.

 

Član 41.

Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca može za ostatak radnog vremena da zasnuje radni odnos kod drugog poslodavca i da na taj način ostvari puno radno vreme.

PRE ZAKLJUČIVANJA UGOVORA O RADU SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM ZAPOSLENI JE DUŽAN DA OBAVESTI POSLODAVCA O RADU SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM KOD DRUGOG POSLODAVCA.

ZAPOSLENI KOJI ZASNUJE RADNI ODNOS U SMISLU ST. 1. I 2 . OVOG ČLANA, OSTVARUJE PRAVA I OBAVEZE IZ RADNOG ODNOSA KOD SVAKOG POSLODAVCA SRAZMERNO VREMENU PROVEDENOM NA RADU.

Član 42.

Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, odnosno kod kuće.

Ugovor o radu koji se zaključuje u smislu stava 1. ovog člana, pored odredaba iz člana 33. ovog zakona, sadrži i:

1) trajanje radnog vremena prema normativima rada;

2) vrstu poslova i način organizovanja rada;

3) uslove rada i način vršenja nadzora nad radom zaposlenog;

4) visinu zarade za obavljeni rad i rokove isplate;

5) korišćenje i upotrebu sredstava za rad zaposlenog i naknadu za njihovu upotrebu;

6) naknadu drugih troškova rada i način njihovog utvrđivanja;

7) druga prava i obaveze.

RADNI ODNOS MOŽE DA SE ZASNUJE ZA OBAVLJANJE POSLOVA VAN PROSTORIJA POSLODAVCA.

RADNI ODNOS ZA OBAVLJANJE POSLOVA VAN PROSTORIJA POSLODAVCA OBUHVATA  RAD NA DALJINU I RAD OD KUĆE.

UGOVOR O RADU KOJI SE ZAKLJUČUJE U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA, PORED ODREDABA IZ ČLANA 33. OVOG ZAKONA, SADRŽI I:

1) TRAJANJE RADNOG VREMENA PREMA NORMATIVIMA RADA;

2) NAČIN VRŠENJA NADZORA NAD RADOM I KVALITETOM OBAVLJANJA POSLOVA ZAPOSLENOG;

3) SREDSTVA ZA RAD ZA OBAVLJANJE POSLOVA KOJE JE POSLODAVAC DUŽAN DA NABAVI, INSTALIRA I ODRŽAVA;

4) KORIŠĆENJE I UPOTREBU SREDSTAVA ZA RAD ZAPOSLENOG I NAKNADU TROŠKOVA ZA NJIHOVU UPOTREBU;

5) NAKNADU DRUGIH TROŠKOVA RADA I NAČIN NJIHOVOG UTVRĐIVANJA;

6) DRUGA PRAVA I OBAVEZE.

OSNOVNA ZARADA ZAPOSLENOG IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOŽE BITI UTVRĐENA U MANJEM IZNOSU OD OSNOVNE ZARADE ZAPOSLENOG KOJI RADI NA ISTIM POSLOVIMA U PROSTORIJAMA POSLODAVCA.

ODREDBE OVOG ZAKONA O RASPOREDU RADNOG VREMENA, PREKOVREMENOM RADU, PRERASPODELI RADNOG VREMENA, NOĆNOM RADU ODMORIMA I ODSUSTVIMA PRIMENJUJU SE I NA UGOVOR O RADU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA AKO DRUKČIJE NIJE ODREĐENO OPŠTIM AKTOM  ILI UGOVOROM O RADU.

KOLIČINA I ROKOVI ZA IZVRŠENJE POSLOVA KOJI SE OBAVLJAJU PO OSNOVU UGOVORA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOGU ODREDITI NA NAČIN KOJIM SE ZAPOSLENOM ONEMOGUĆAVA DA KORISTI PRAVA NA ODMOR U TOKU DNEVNOG RADA, DNEVNI, NEDELJNI I GODIŠNJI ODMOR, U SKLADU SA ZAKONOM I OPŠTIM AKTOM.

Član 43.

Rad van prostorija poslodavca, odnosno kod kuće, zaposleni obavlja sam ili sa članovima svoje uže porodice, u ime i za račun poslodavca.

Članovima uže porodice u smislu stava 1. ovog člana smatraju se bračni drug i deca, roditelji, braća i sestre zaposlenog ili njegovog bračnog druga.

Član 45.

Radni odnos može da se zasnuje za obavljanje poslova kućnog pomoćnog osoblja.

Ugovorom o radu iz stava 1. ovog člana može da se ugovori isplata dela zarade i u naturi.

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, 17.12.2013.

 

Isplatom dela zarade u naturi smatra se obezbeđivanje stanovanja i ishrane, odnosno samo obezbeđivanje stanovanja ili ishrane.

Vrednost dela davanja u naturi mora se izraziti u novcu.

Najmanji procenat zarade koji se obavezno obračunava i isplaćuje u novcu utvrđuje se ugovorom o radu i ne može biti niži od 50% od zarade zaposlenog.

Ako je zarada ugovorena delom u novcu, a delom u naturi, za vreme odsustvovanja sa rada uz naknadu zarade poslodavac je dužan da zaposlenom naknadu zarade isplaćuje u novcu.

UGOVOR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOŽE DA SE ZAKLJUČI SA ČLANOM SUPRUŽNIKOM, KRVNIM SRODNIKOM U PRAVOJ LINIJI BEZ OBZIRA NA STEPEN SRODSTVA I U POBOČNOJ LINIJI DO DRUGOG STEPENA SRODSTVA, I SA TAZBINSKIM SRODNIKOM  DO DRUGOG STEPENA SRODSTVA.

Član 46.

Ugovor iz čl. 42. i 45. ovog zakona registruje se kod nadležnog organa lokalne samouprave.

UGOVOR O RADU IZ ČL. 42. I 45. OVOG ZAKONA POSLODAVAC JE DUŽAN DA PRIJAVI MINISTARSTVU NADLEŽNOM ZA POSLOVE RADA (U DALJEM TEKSTU: MINISTARSTVO), U ROKU OD 15 DANA OD DANA NJEGOVOG ZAKLJUČENJA.

Način i postupak registrovanja ugovora o radu za obavljanje poslova van prostorija poslodavca i poslova kućnog pomoćnog osoblja propisuje ministar nadležan za rad (u daljem tekstu: ministar).

Član 48.

Direktor može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme.

Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.

Radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja.

Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom.

Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom.

Ugovor iz st. 2. i 4. ovog člana sa direktorom zaključuje u ime poslodavca upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - organ koji je određen aktom poslodavca.

UGOVOR IZ ST. 2. I 4. OVOG ČLANA SA DIREKTOROM ZAKLJUČUJE U IME POSLODAVCA NADLEŽNI ORGAN UTVRĐEN ZAKONOM ILI OPŠTIM AKTOM POSLODAVCA, ODNOSNO OVLAŠĆENO LICE POSLODAVCA

DIREKTOR, ODNOSNO PREDUZETNIK NE MOŽE DA ZAKLJUČI UGOVOR U SMISLU OVOG ČLANA SA SAMIM SOBOM, NITI SA LICEM KOGA ON OVLASTI.

1. Puno radno vreme POJAM RADNOG VREMENA

Član 50.

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Opštim aktom može da se utvrdi radno vreme kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.

Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

RADNO VREME JE VREMENSKI PERIOD U KOME JE ZAPOSLENI DUŽAN, ODNOSNO RASPOLOŽIV DA OBAVLJA POSLOVE PREMA NALOZIMA POSLODAVCA, NA MESTU GDE SE POSLOVI OBAVLJAJU ILI DRUGOM MESTU KOJE ODREDI POSLODAVAC.

ZAPOSLENI I POSLODAVAC SE MOGU SPORAZUMETI DA JEDAN PERIOD RADNOG VREMENA U OKVIRU UGOVORENOG RADNOG VREMENA ZAPOSLENI POSLOVE OBAVLJA OD KUĆE.

RADNIM VREMENOM NE SMATRA SE VREME U KOME JE ZAPOSLENI PRIPRAVAN DA SE ODAZOVE NA POZIV POSLODAVCA DA OBAVLJA POSLOVE AKO SE UKAŽE TAKVA POTREBA, PRI ČEMU SE ZAPOSLENI NE NALAZI NA MESTU GDE SE NJEGOVI POSLOVI OBAVLJAJU NITI NA DRUGOM MESTU KOJE JE ODREDIO POSLODAVAC.

VREME PRIPRAVNOSTI I VISINA NAKNADE ZA ISTU UREĐUJE SE ZAKONOM, OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU.

VREME KOJE ZAPOSLENI PROVEDE U OBAVLJANJU POSLOVA PO POZIVU POSLODAVCA SMATRA SE RADNIM VREMENOM.

2. Nepuno radno vreme PUNO I NEPUNO RADNO VREME

Član 51.

Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

PUNO RADNO VREME IZNOSI 40 ČASOVA NEDELJNO, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

OPŠTIM AKTOM MOŽE DA SE UTVRDI DA PUNO RADNO VREME BUDE KRAĆE OD 40 ČASOVA NEDELJNO, ALI NE KRAĆE OD 36 ČASOVA NEDELJNO.

ZAPOSLENI IZ STAVA 2. OVOG ČLANA OSTVARUJE SVA PRAVA IZ RADNOG ODNOSA KAO DA RADI SA PUNIM RADNIM VREMENOM.

NEPUNO RADNO VREME, U SMISLU OVOG ZAKONA, JESTE RADNO VREME KRAĆE OD PUNOG RADNOG VREMENA.

4. Prekovremeni rad

Član 53.

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, niti duže od četiri časa dnevno po zaposlenom.

NA ZAHTEV POSLODAVCA, ZAPOSLENI JE DUŽAN DA RADI DUŽE OD PUNOG RADNOG VREMENA U SLUČAJU, IZNENADNOG POVEĆANJA OBIMA POSLA I U DRUGIM SLUČAJEVIMA KADA JE NEOPHODNO DA SE U ODREĐENOM ROKU ZAVRŠI POSAO KOJI NIJE PLANIRAN (U DALJEM TEKSTU: PREKOVREMENI RAD).

PREKOVREMENI RAD NE MOŽE DA TRAJE DUŽE OD OSAM ČASOVA NEDELJNO, NITI DUŽE OD 12 ČASOVA DNEVNO UKLJUČUJUĆI I REDOVNO RADNO VREME ZAPOSLENOG.

PREKOVREMENI RAD MOŽE IZUZETNO, DA TRAJE DUŽE OD OSAM ČASOVA NEDELJNO U SLUČAJU VIŠE SILE (ELEMENTARNA NEPOGODA I DR) ILI DRUGIH NEPREDVIĐENIH OKOLNOSTI KADA JE UGROŽENA BEZBEDNOST, ZDRAVLJE I OPŠTI INTERES GRAĐANA.

Član 54.

Dežurstvo u zdravstvenim ustanovama, kao prekovremeni rad, uređuje se posebnim zakonom.

Član 55.

Radna nedelja traje pet radnih dana.

Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac.

Radni dan, po pravilu, traje osam časova.

RADNA NEDELJA, PO PRAVILU, TRAJE PET RADNIH DANA.

RASPORED RADNOG VREMENA U OKVIRU RADNE NEDELJE UTVRĐUJE POSLODAVAC.

RADNI DAN, PO PRAVILU, TRAJE OSAM ČASOVA.

POSLODAVAC KOD KOGA SE RAD OBAVLJA U SMENAMA, NOĆU ILI KAD PRIRODA POSLA I ORGANIZACIJA RADA TO ZAHTEVA - RADNU NEDELJU I RASPORED RADNOG VREMENA MOŽE DA ORGANIZUJE NA DRUGI NAČIN.

ZAPOSLENOM MLAĐEM OD 18 GODINA ŽIVOTA RASPORED PUNOG RADNOG VREMENA SE NE MOŽE UTVRDITI DUŽE OD OSAM ČASOVA DNEVNO.

AKO PRIRODA POSLA I ORGANIZACIJA RADA DOZVOLJAVA, POČETAK I ZAVRŠETAK RADNOG VREMENA MOŽE SE UTVRDITI, ODNOSNO UGOVORITI U ODREĐENOM VREMENSKOM INTERVALU (KLIZNO RADNO VREME).

Član 56.

Poslodavac kod koga se rad obavlja u smenama, noću ili kad priroda posla i organizacija rada to zahteva - radnu nedelju i raspored radnog vremena može da organizuje na drugi način.

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA OBAVESTI ZAPOSLENOG O RASPOREDU I PROMENI RASPOREDA RADNOG VREMENA NAJMANJE PET DANA UNAPRED, OSIM U SLUČAJU UVOĐENJA PREKOVREMENOG RADA.

IZUZETNO POSLODAVAC MOŽE DA OBAVESTI ZAPOSLENOG O RASPOREDU I PROMENI RASPOREDA RADNOG VREMENA U KRAĆEM ROKU OD PET DANA ALI NE KRAĆEM OD DVA DANA U SLUČAJU POTREBE POSLA USLED NASTUPANJA NEPREDVIĐENIH OKOLNOSTI.

KOD POSLODAVCA KOD KOGA JE RAD ORGANIZOVAN U SMENAMA ILI TO ZAHTEVA ORGANIZACIJA RADA, PUNO ILI NEPUNO RADNO VREME ZAPOSLENOG NE MORA BITI RASPOREĐENO JEDNAKO PO RADNIM NEDELJAMA, VEĆ SE UTVRĐUJE KAO PROSEČNO NEDELJNO RADNO VREME NA MESEČNOM NIVOU.

U SLUČAJU IZ STAVA 3. OVOGA ČLANA, ZAPOSLENI MOŽE RADITI NAJDUŽE 12 ČASOVA DNEVNO, ODNONOSNO 48 ČASOVA NEDELJNO.

Član 57.

 Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

 Preraspodela radnog vremena vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest 12 meseci u toku kalendarske godine NEPREKIDNO u proseku ne bude duže od punog radnog vremena.

 U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

Član 60.

Preraspodela radnog vremena ne može se vršiti na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme, u skladu sa članom 52. ovog zakona.

Član 61.

Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vrši preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se časovi prekovremenog rada preračunaju u puno radno vreme i priznaju u penzijski staž ili da mu se računaju kao časovi rada dužeg od punog radnog vremena.

POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOM KOME JE RADNI ODNOS PRESTAO PRE ISTEKA VREMENA ZA KOJE SE VRŠI PRERASPODELA RADNOG VREMENA DA ČASOVE RADA DUŽEG OD PUNOG RADNOG VREMENA OSTVARENE U PRERASPODELI RADNOG VREMENA PRERAČUNA U PUNO RADNO VREME I ODJAVI GA SA OBAVEZNOG SOCIJALOG OSIGURANJA PO ISTEKU TOG VREMENA ILI DA MU TE ČASOVE RADA OBRAČUNA I ISPLATI KAO ČASOVE PREKOVREMENOG RADA.

Član 62.

Rad koji se obavlja u vremenu od 22,00 časa do 6,00 časova narednog dana smatra se radom noću.

Zaposlenom koji radi noću najmanje tri časa svakog radnog dana ili trećinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi, po mišljenju nadležnog zdravstvenog organa, takav rad doveo do pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Poslodavac je dužan da pre uvođenja noćnog rada zatraži mišljenje sindikata o merama bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju noću.

RAD KOJI SE OBAVLJA U VREMENU OD 22,00 ČASA DO 6,00 ČASOVA NAREDNOG DANA SMATRA SE RADOM NOĆU.

ZAPOSLENOM KOJI RADI NOĆU NAJMANJE TRI ČASA SVAKOG RADNOG DANA ILI TREĆINU PUNOG RADNOG VREMENA U TOKU JEDNE RADNE NEDELJE POSLODAVAC JE DUŽAN DA OBEZBEDI:

1) PREGLED KOD NADLEŽNOG ZDRAVSTVENOG ORGANA KOJI PRETHODI STUPANJU ZAPOSLENOG NA RAD NOĆU I REDOVNE ZDRAVSTVENE PREGLEDE, KOJI SE VRŠE NA NAČIN, U ROKOVIMA I PO POSTUPKU PROPISANOM ZA PRETHODNE I PERIODIČNE PREGLEDE ZAPOSLENIH NA RADNIM MESTIMA SA POVEĆANIM RIZIKOM;

2) OBAVLJANJE POSLOVA U TOKU DANA AKO BI, PO MIŠLJENJU NADLEŽNOG ZDRAVSTVENOG ORGANA, TAKAV RAD DOVEO DO POGORŠANJA NJEGOVOG ZDRAVSTVENOG STANJA.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA ZAPOSLENOM KOJI RADI NOĆU NA POSLOVIMA SA POVEĆANIM RIZIKOM, UTVRĐENIM U SKLADU SA ZAKONOM, UTVRDI RASPORED RADNOG VREMENA TAKO DA NE RADI VIŠE OD OSAM ČASOVA NOĆU U PERIODU OD 24 ČASA.

POSLODAVAC MOŽE DA PRE UVOĐENJA NOĆNOG RADA ZATRAŽI MIŠLJENJE SINDIKATA KOD POSLODAVCA O MERAMA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU ZAPOSLENIH KOJI RAD OBAVLJAJU NOĆU.

Član 63.

Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je dužan da obezbedi izmenu smena, tako da zaposleni ne radi neprekidno više od jedne radne nedelje noću.

Zaposleni može da radi noću duže od jedne radne nedelje, samo uz njegovu pisanu saglasnost.

RAD U SMENAMA JE ORGANIZACIJA RADA KOD POSLODAVCA PREMA KOJOJ SE ZAPOSLENI NA ISTIM POSLOVIMA SMENJUJU PREMA UTVRĐENOM RASPOREDU, PRI ČEMU IZMENA SMENA MOŽE DA BUDE KONTINUIRANA ILI SA PREKIDIMA TOKOM ODREĐENOG PERIODA DANA ILI NEDELJA.

ZAPOSLENI KOJI RADI U SMENAMA JE ZAPOSLENI KOJI KOD POSLODAVCA KOD KOGA JE RAD ORGANIZOVAN U SMENAMA U TOKU MESECA POSAO OBAVLJA U RAZLIČITIM SMENAMA NAJMANJE TREĆINU SVOG RADNOG VREMENA.

AKO JE RAD ORGANIZOVAN U SMENAMA KOJE UKLJUČUJU I NOĆNI RAD, POSLODAVAC JE DUŽAN DA OBEZBEDI IZMENU SMENA, TAKO DA ZAPOSLENI NE RADI NEPREKIDNO VIŠE OD JEDNE RADNE NEDELJE NOĆU.

ZAPOSLENI MOŽE DA RADI NOĆU DUŽE OD JEDNE RADNE NEDELJE NEPREKIDNO, SAMO UZ NJEGOVU PISANU SAGLASNOST.

Član 63A

POSLODAVAC JE DUŽAN DA VODI EVIDENCIJU O PRISUTNOSTI ZAPOSLENIH NA RADU.

ZAPOSLENI IMA PRAVO NA UVID U EVIDENCIJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Član 66.

Zaposleni ima pravo na odmor između dva uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

ZAPOSLENI IMA PRAVO NA DNEVNI ODMOR U TRAJANJU OD NAJMANJE 12 ČASOVA NEPREKIDNO ZA SVAKIH 24 ČASA, AKO OVIM ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

Član 67.

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno KOJEM SE DODAJE VREME ODMORA IZ ČLANA 66. OVOG ZAKONA, AKO ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.

Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

IZUZETNO OD STAVA 1. OVOG ČLANA, ZAPOSLENI KOJI ZBOG OBAVLJANJA POSLA U RAZLIČITIM SMENAMA ILI U PRERASPODELI RADNOG VREMENA NE MOŽE DA KORISTI ODMOR IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, IMA PRAVO NA NEDELJNI ODMOR U TRAJANJU OD NAJMANJE 24 ČASA NEPREKIDNO.

Ako je neophodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora, poslodavac je dužan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno u toku naredne nedelje.

4. Godišnji odmor

1)    Sticanje prava na godišnji odmor

Član 68.

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor u skladu sa ovim zakonom.

Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos ili ima prekid radnog odnosa duži od 30 radnih dana stiče pravo da koristi godišnji odmor posle šest meseci neprekidnog rada.

ZAPOSLENI IMA PRAVO NA PUN GODIŠNJI ODMOR POSLE ŠEST MESECI NEPREKIDNOG RADA U KALENDARSKOJ GODINI U KOJOJ JE ZASNOVAO RADNI ODNOS ILI U KOJOJ JE IMAO PREKID RADNOG ODNOSA DUŽI OD 30 DANA.

Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa rada uz naknadu zarade.

Zaposleni ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, niti mu se to pravo može uskratiti.

2) Dužina godišnjeg odmora

Član 69.

U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godišnji odmor u trajanju utvrđenom opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana.

 Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, stručne spreme SLOŽENOSTI POSLOVA zaposlenog i drugih kriterijuma utvrđenih opštim aktom ili ugovorom o radu.

OPŠTIM AKTOM MOŽE DA SE UTVRDI MAKSIMALNO TRAJANJE GODIŠNJEG ODMORA.

Član 70.

 Pri utvrđivanju dužine godišnjeg odmora radna nedelja računa se kao pet radnih dana.

 Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada uz naknadu zarade i privremena sprečenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uračunavaju se u dane godišnjeg odmora.

 Ako je zaposleni za vreme korišćenja godišnjeg odmora privremeno sprečen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju - ima pravo da po isteku te sprečenosti za rad nastavi korišćenje godišnjeg odmora U  DOGOVORU SA POSLODAVCEM.

4) Srazmerni deo godišnjeg odmora

Član 72.

Zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmeran deo) za mesec dana rada u kalendarskoj godini:

1) ako u kalendarskoj godini u kojoj je prvi put zasnovao radni odnos nema šest meseci neprekidnog rada;

2) ako u kalendarskoj godini nije stekao pravo na godišnji odmor zbog prekida radnog odnosa u smislu člana 68. stav 2. ovog zakona.;  

3) AKO MU RADNI ODNOS PRESTAJE PRE 1. JULA.

5) Korišćenje godišnjeg odmora u delovima

Član 73.

 Godišnji odmor može da se koristi u dva dela.

 Ako zaposleni koristi godišnji odmor u delovima, prvi deo koristi u trajanju od najmanje tri radne nedelje u toku kalendarske godine, a drugi deo najkasnije do 30. juna naredne godine.

 Zaposleni koji je ispunio uslov za sticanje prava na korišćenje godišnjeg odmora u smislu člana 68. stav 2. ovog zakona, a nije u celini ili delimično iskoristio godišnji odmor u kalendarskoj godini zbog odsutnosti sa rada radi korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i posebne nege deteta - ima pravo da taj odmor iskoristi do 30. juna naredne godine.

GODIŠNJI ODMOR KORISTI SE JEDNOKRATNO ILI U DVA ILI VIŠE DELOVA, U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

AKO ZAPOSLENI KORISTI GODIŠNJI ODMOR U DELOVIMA, PRVI DEO KORISTI U TRAJANJU OD NAJMANJE DVE RADNE NEDELJE NEPREKIDNO U TOKU KALENDARSKE GODINE, A OSTATAK NAJKASNIJE 31. AVGUSTA NAREDNE GODINE.

ZAPOSLENI IMA PRAVO DA GODIŠNJI ODMOR KORISTI U DVA DELA, OSIM AKO SA POSLODAVCEM SPORAZUME DA GODIŠNJI ODMOR KORISTI U VIŠE DELOVA.

 ZAPOSLENI KOJI NIJE U CELINI ILI DELIMIČNO ISKORISTIO GODIŠNJI ODMOR U KALENDARSKOJ GODINI ZBOG ODSUTNOSTI SA RADA RADI KORIŠĆENJA PORODILJSKOG ODSUSTVA, ODSUSTVA SA RADA RADI NEGE DETETA I POSEBNE NEGE DETETA - IMA PRAVO DA TAJ ODMOR ISKORISTI DO 31. AVGUSTA NAREDNE GODINE.

IZUZETNO OD STAVA 2. OVOG ČLANA, GODIŠNJI ODMOR MOŽE DA SE KORISTI NAJKASNIJE DO 31. DECEMBRA NAREDNE GODINE, U SKLADU SA USLOVIMA UTVRĐENIM KOLEKTIVNIM UGOVOROM.

6) Godišnji odmor nastavnog i vaspitnog osoblja

Član 74.

Dužina godišnjeg odmora nastavnog i vaspitnog osoblja u vaspitno - obrazovnim ustanovama utvrđuje se u skladu sa zakonom.

7) Raspored korišćenja godišnjeg odmora

Član 75.

 U zavisnosti od potrebe posla, poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, uz prethodnu konsultaciju zaposlenog.

 Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja godišnjeg odmora.

Ako poslodavac ne dostavi zaposlenom rešenje, smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godišnji odmor.

IZUZETNO, AKO SE GODIŠNJI ODMOR KORISTI NA ZAHTEV ZAPOSLENOG, REŠENJE O KORIŠĆENJU GODIŠNJEG ODMORA POSLODAVAC MOŽE DOSTAVITI I NEPOSREDNO PRE KORIŠĆENJA GODIŠNJEG ODMORA.

 Poslodavac može da izmeni vreme određeno za korišćenje godišnjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla, najkasnije pet radnih dana pre dana određenog za korišćenje godišnjeg odmora.

U SLUČAJU KORIŠĆENJA KOLEKTIVNOG GODIŠNJEG ODMORA KOD POSLODAVCA ILI U ORGANIZACIONOM DELU POSLODAVCA, POSLODAVAC MOŽE DA DONESE REŠENJE O GODIŠNJEM ODMORU U KOME NAVODI ZAPOSLENE I ORGANIZACIONE DELOVE KOJIMA PRIPADAJU I DA ISTO ISTAKNE NA OGLASNOJ TABLI, NAJMANJE 15 DANA PRE DANA ODREĐENOG ZA KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA, ČIME SE SMATRA DA JE REŠENJE URUČENO ZAPOSLENIMA.

REŠENJE O KORIŠĆENJU GODIŠNJEG ODMORA POSLODAVAC MOŽE DOSTAVITI ZAPOSLENOM U ELEKTRONSKOJ FORMI.

 

8) Naknada štete ZA NEISKORIŠĆENI GODIŠNJI ODMOR

Član 76.

Ako krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godišnji odmor, ima pravo na naknadu štete u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, utvrđene opštim aktom i ugovorom o radu.

U SLUČAJU PRESTANKA RADNOG ODNOSA, POSLODAVAC JE DUŽAN  DA ZAPOSLENOM KOJI NIJE ISKORISTIO GODIŠNJI ODMOR U CELINI ILI DELIMIČNO, ISPLATI NOVČANU NAKNADU UMESTO KORIŠĆENJA GODIŠNJEG ODMORA, U VISINI OSNOVNE ZARADE UVEĆANE ZA MINULI RAD, SRAZMERNO BROJU DANA NEISKORIŠĆENOG GODIŠNJEG ODMORA.

NAKNADA IZ STAVA 1. OVOG  IMA KARAKTER NAKNADE ŠTETE.

5. Odsustvo uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo)

Član 77.

Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade (plaćeno odsustvo) u ukupnom trajanju do sedam radnih dana u toku kalendarske godine, u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti člana uže porodice i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.

Vreme trajanja plaćenog odsustva iz stava 1. ovog člana utvrđuje se opštim aktom i ugovorom o radu.

 Pored prava na odsustvo iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo još:

1) pet radnih dana zbog smrti člana uže porodice;

2) dva dana za svaki slučaj dobrovoljnog davanja krvi računajući i dan davanja krvi.

 Članovima uže porodice u smislu st. 1. i 3. ovog člana smatraju se bračni drug, deca, braća, sestre, roditelji, usvojilac, usvojenik, staratelj i druga lica koja žive u zajedničkom porodičnom domaćinstvu sa zaposlenim.

 Opštim aktom i ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na plaćeno odsustvo u trajanju dužem od pet radnih dana, u smislu st. 1. i 3. ovog člana.

ZAPOSLENI IMA PRAVO NA ODSUSTVO SA RADA UZ NAKNADU ZARADE (PLAĆENO ODSUSTVO) U UKUPNOM TRAJANJU DO SEDAM RADNIH DANA U TOKU KALENDARSKE GODINE, U SLUČAJU SKLAPANJA BRAKA, POROĐAJA SUPRUGE, TEŽE BOLESTI ČLANA UŽE PORODICE, DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI I U DRUGIM SLUČAJEVIMA UTVRĐENIM OPŠTIM AKTOM I UGOVOROM O RADU.

PLAĆENO ODSUSTVO U SLUČAJU DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI KORISTI SE DVA UZASTOPNA DANA RAČUNAJUĆI I DAN DAVANJA KRVI, A U DRUGIM SLUČAJEVIMA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA TRAJANJE PLAĆENOG ODSUSTVA UTVRĐUJE SE OPŠTIM AKTOM.

PORED PRAVA NA ODSUSTVO IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZAPOSLENI IMA PRAVO NA PLAĆENO ODSUSTVO JOŠ PET RADNIH DANA ZBOG SMRTI ČLANA UŽE PORODICE.

ČLANOVIMA UŽE PORODICE U SMISLU ST. 1. I 3. OVOG ČLANA SMATRAJU SE BRAČNI DRUG, DECA, BRAĆA, SESTRE, RODITELJI, USVOJILAC, USVOJENIK, STARATELJ

POSLODAVAC MOŽE DA ODOBRI ZAPOSLENOM ODSUSTVO IZ ST. 1. I 3. OVOG ČLANA ZA SRODNIKE KOJI NISU NAVEDENI U STAVU 4. OVOG ČLANA I DRUGA LICA KOJA ŽIVE U ZAJEDNIČKOM PORODIČNOM DOMAĆINSTVU SA ZAPOSLENIM, U TRAJANJU UTVRĐENOM REŠENJEM POSLODAVCA.

OPŠTIM AKTOM I UGOVOROM O RADU MOŽE DA SE UTVRDI PRAVO NA PLAĆENO ODSUSTVO U TRAJANJU DUŽEM OD TRAJANJA UTVRĐENOG U ST. 1. I 3. OVOG ČLANA.

Član 82A

ZAPOSLENOM KOJI RADI NA POSLOVIMA NA KOJIMA JE UVEDENO SKRAĆENO RADNO VREME, U SKLADU SA ČLANOM 52. OVOG ZAKONA NE MOŽE SE ODREDITI PREKOVREMENI RAD NITI PRERASPODELA RADNOG VREMENA, U SMISLU OVOG ZAKONA.

4. Zaštita materinstva

Član 89.

Zaposlena žena za vreme trudnoće I ZAPOSLENA KOJA DOJI DETE ne može da radi na poslovima koji su, po nalazu nadležnog zdravstvenog organa, štetni za njeno zdravlje i zdravlje deteta, a naročito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji štetno zračenje ili izloženost ekstremnim temperaturama i vibracijama.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA ZAPOSLENOJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA OBEZBEDI OBAVLJANJE DRUGIH ODGOVARAJUĆIH POSLOVA, A AKO TAKVIH POSLOVA NEMA, DA JE UPUTI NA PLAĆENO ODSUSTVO.

Član 90.

Zaposlena žena za vreme prve 32 nedelje trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću, ako bi takav rad bio štetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta, na osnovu nalaza nadležnog zdravstvenog organa.

Zaposlena žena za vreme poslednjih osam nedelja trudnoće ne može da radi prekovremeno i noću.

ZAPOSLENA ŽENA ZA VREME TRUDNOĆE I ZAPOSLENA KOJA DOJI DETE NE MOŽE DA RADI PREKOVREMENO I NOĆU, AKO BI TAKAV RAD BIO ŠTETAN ZA NJENO ZDRAVLJE I ZDRAVLJE DETETA, NA OSNOVU NALAZA NADLEŽNOG ZDRAVSTVENOG ORGANA.

ZAPOSLENA ZA VREME TRUDNOĆE IMA PRAVO NA PLAĆENO ODSUSTVO SA RADA U TOKU DANA RADI OBAVLJANJA ZDRAVSTVENIH PREGLEDA U VEZI SA TRUDNOĆOM, ODREĐENIH OD STRANE IZABRANOG LEKARA U SKLADU SA ZAKONOM, O ČEMU JE DUŽNA DA BLAGOVREMENO OBAVESTI POSLODAVCA.

5. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta

Član 98.

 Roditelj ili staratelj, odnosno lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečjom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalih teških oboljenja, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa skraćenim NEPUNIM radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena.

 Zaposleni koji radi sa skraćenim NEPUNIM radnim vremenom u smislu stava 1. ovog člana ima pravo na odgovarajuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

   

7. Zaštita invalida ZAŠTITA OSOBA SA INVALIDITETOM I ZAPOSLENOG SA ZDRAVSTVENIM SMETNJAMA

Član 101.

Zaposlenom invalidu rada poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti.

Zaposlenom kod koga je, u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju, utvrđeno da postoji opasnost od nastanka invalidnosti na određenim poslovima - poslodavac je dužan da obezbedi obavljanje drugog odgovarajućeg posla.

ZAPOSLENOM - OSOBI SA INVALIDITETOM I ZAPOSLENOM IZ ČLANA 81. STAV 2. OVOG ZAKONA POSLODAVAC JE DUŽAN DA OBEZBEDI OBAVLJANJE POSLOVA PREMA RADNOJ SPOSOBNOSTI, U SKLADU SA ZAKONOM.

Član 102.

Poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao u smislu člana 101. ovog zakona.

AKO POSLODAVAC NE MOŽE ZAPOSLENOM DA OBEZBEDI ODGOVARAJUĆI POSAO U SMISLU ČLANA 101. OVOG ZAKONA, ZAPOSLENI SE SMATRA VIŠKOM U SMISLU ČLANA 179. STAV 4. TAČKA 1) OVOG ZAKONA.

8. Obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad

Član 103.

 Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od tri dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane sprečenosti za rad.

U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog, potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu.

Ako zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od tri dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.

Lekar je dužan da izda potvrdu iz stava 1. ovog člana.

Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvovanje sa rada u smislu stava 1. ovog člana, može da podnese zahtev nadležnom zdravstvenom organu radi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog, u skladu sa zakonom.

 POSLODAVAC MOŽE NA DRUGI NAČIN DA UTVRDI DA JE ZAPOSLENI ZLOUPOTREBIO PRAVO NA ODSUSTVO ZBOG PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD, S TIM ŠTO JE TERET DOKAZIVANJA POSTOJANJA ZLOUPOTREBE NA POSLODAVCU.

OPŠTIM AKTOM MOŽE DA SE PROPIŠE POSTUPAK UTVRĐIVANJA POSTOJANJA ZLOUPOTREBE PRAVA NA ODSUSTVO ZBOG PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD.

 Način izdavanja i sadržaj potvrde o nastupanju privremene sprečenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju sporazumno propisuju ministar i ministar nadležan za zdravlje.

1. Zarada

Član 104.

Zaposleni ima pravo na odgovarajuću zaradu, koja se utvrđuje u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

 Zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca.

 Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen stručne spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fizički i intelektualni rad. [2]

 Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim koji nisu u skladu sa stavom 2. ovog člana - ništavi su.

 U slučaju povrede prava iz stava 2. ovog člana zaposleni ima pravo na naknadu štete.

ZAPOSLENI IMA PRAVO NA ODGOVARAJUĆU ZARADU, KOJA SE UTVRĐUJE U SKLADU SA ZAKONOM, OPŠTIM AKTOM I UGOVOROM O RADU.

ZAPOSLENIMA SE GARANTUJE JEDNAKA ZARADA ZA RAD JEDNAKE VREDNOSTI KOJI OSTVARUJU KOD POSLODAVCA.

POD RADOM JEDNAKE VREDNOSTI PODRAZUMEVA SE RAD ZA KOJI SE ZAHTEVA ISTI STEPEN STRUČNE SPREME, ODNOSNO OBRAZOVANJA, ZNANJA I SPOSOBNOSTI I RAD U KOME JE OSTVAREN JEDNAK RADNI DOPRINOS I ODGOVORNOST.

ODLUKA POSLODAVCA ILI SPORAZUM SA ZAPOSLENIM KOJI NISU U SKLADU SA STAVOM 2. OVOG ČLANA - NIŠTAVI SU.

U SLUČAJU POVREDE PRAVA IZ STAVA 2. OVOG ČLANA ZAPOSLENI IMA PRAVO NA NAKNADU ŠTETE.

Član 105.

 Zarada iz člana 104. stav 1. ovog zakona sastoji se od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl.) i drugih primanja po osnovu radnog odnosa, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

 Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatra se zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

 Pod zaradom u smislu stava 1. ovog člana smatraju se sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom iz člana 118. tač. 1) - 4) i drugih primanja iz člana 119. i člana 120. tačka 1) ovog zakona.

ZARADA IZ ČLANA 104. STAV 1. OVOG ZAKONA SASTOJI SE OD OSNOVNE ZARADE, ZARADE ZA RADNI UČINAK, UVEĆANE ZARADE I DRUGIH PRIMANJA PO OSNOVU RADNOG ODNOSA, U SKLADU SA OPŠTIM AKTOM I UGOVOROM O RADU.

POD ZARADOM U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA SMATRA SE ZARADA KOJA SADRŽI POREZ I DOPRINOSE KOJI SE PLAĆAJU IZ ZARADE.

POD ZARADOM U SMISLU STAVA 1. OVOG ČLANA SMATRAJU SE SVA PRIMANJA IZ RADNOG ODNOSA, OSIM PRIMANJA IZ ČLANA 14, ČLANA 42. STAV 1. TAČ. 4) I 5), ČLANA 118. TAČ. 1) - 4), ČLANA 119, ČLANA 120. TAČKA 1) I ČLANA 158. OVOG ZAKONA, AKO ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

2. Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu

Član 106.

Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni učinak i uvećane zarade.

Član 107.

Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova, utvrđenih pravilnikom, potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zaključio ugovor o radu i vremena provedenog na radu.

 Radni učinak određuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama.

Opštim aktom utvrđuju se elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka iz st. 1. i 2. ovog člana.

Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade utvrđene na osnovu elemenata iz opšteg akta.

OSNOVNA ZARADA ODREĐUJE SE ZA STANDARDNI UČINAK ZAPOSLENOG NA POSLOVIMA ZA KOJE JE ZAKLJUČIO UGOVOR O RADU, NA OSNOVU USLOVA POTREBNIH ZA RAD NA UGOVORENIM POSLOVIMA I VREMENA PROVEDENOG NA RADU.

OSNOVNA ZARADA ZAPOSLENOG ZA STANDARDNI UČINAK NE MOŽE DA BUDE NIŽA OD MINIMALNE ZARADE UTVRĐENE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

RADNI UČINAK SE UTVRĐUJE NA OSNOVU KVALITETA I OBIMA OBAVLJENOG POSLA I ODNOSA ZAPOSLENOG PREMA RADNIM OBAVEZAMA, A ZARADA ZA RADNI UČINAK SE ODREĐUJE UMANJENJEM, ODNOSNO UVEĆANJEM OSNOVNE ZARADE ZAPOSLENOG.

 OPŠTIM AKTOM UTVRĐUJU SE ELEMENTI ZA OBRAČUN I ISPLATU OSNOVNE ZARADE I ZARADE PO OSNOVU RADNOG UČINKA IZ ST. 1. I 3. OVOG ČLANA.

IZUZETNO, NA OSNOVU USLOVA UTVRĐENIH OPŠTIM AKTOM, OSNOVNA ZARADA SE MOŽE UGOVORITI U VEĆEM IZNOSU OD OSNOVNE ZARADE UTVRĐENE NA OSNOVU  ELEMENATA IZ OPŠTEG AKTA.

Član 108.

Zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice;

2) za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice;

3) za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice;

4) po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu KOD POSLODAVCA (U DALJEM TEKSTU: MINULI RAD) – NAJMANJE 0,4% od osnovice.

PRI OBRAČUNU MINULOG RADA RAČUNA SE I VREME PROVEDENO U  RADNOM ODNOSU KOD POSLODAVCA PRETHODNIKA IZ ČLANA 147. OVOG ZAKONA, KAO I KOD POVEZANIH LICA SA POSLODAVCEM U SKLADU SA ZAKONOM.

Ako su se istovremeno stekli uslovi po više osnova utvrđenih u stavu 1. ovog člana, procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.

 Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu.

 Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

3. Minimalna zarada

Član 111.

 Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni učinak i puno radno vreme, odnosno radno vreme koje se izjednačava sa punim radnim vremenom.

 Ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu iz stava 1. ovog člana, poslodavac je dužan da tu zaradu isplati zaposlenom u visini utvrđenoj odlukom iz člana 113. ovog zakona za mesec u kojem se vrši isplata.

ZAPOSLENI IMA PRAVO NA MINIMALNU ZARADU ZA STANDARDNI UČINAK I VREME PROVEDENO NA RADU.

MINIMALNA ZARADA ODREĐUJE SE NA OSNOVU MINIMALNE CENE RADA DONETE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, VREMENA PROVEDENOG NA RADU I POREZA I DOPRINOSA KOJI SE PLAĆAJU IZ ZARADE.

OPŠTIM AKTOM, ODNOSNO UGOVOROM O RADU UTVRĐUJU SE RAZLOZI ZA DONOŠENJE ODLUKE O UVOĐENJU MINIMALNE ZARADE.

PO ISTEKU ROKA OD ŠEST MESECI OD DONOŠENJA ODLUKE O UVOĐENJU MINIMALNE ZARADE POSLODAVAC JE DUŽAN DA OBAVESTI REPREZENTATIVNI SINDIKAT O RAZLOZIMA ZA NASTAVAK ISPLATE MINIMALNE ZARADE.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA MINIMALNU ZARADU ISPLATI ZAPOSLENOM U VISINI KOJA SE UTVRĐUJE NA OSNOVU ODLUKE IZ ČLANA 113. OVOG ZAKONA KOJA VAŽI ZA MESEC U KOJEM SE VRŠI ISPLATA.

Član 112.

 Minimalna zarada utvrđuje se odlukom socijalno - ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije (u daljem tekstu: Socijalno - ekonomski savet).

 Ako Socijalno - ekonomski savet ne donese odluku u roku od 10 dana od dana početka pregovora, odluku o visini minimalne zarade donosi Vlada Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).

 Pri utvrđivanju minimalne zarade polazi se naročito od: troškova života, kretanja prosečne zarade u Republici Srbiji, egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice, stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tržištu rada i opšteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije.

 Minimalna zarada utvrđuje se po radnom času, za period od najmanje šest meseci i ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene odlukom iz st. 1. i 2. ovog člana za period koji prethodi periodu za koji se utvrđuje minimalna zarada.

MINIMALNA CENA RADA UTVRĐUJE SE ODLUKOM SOCIJALNO - EKONOMSKOG SAVETA OSNOVANOG ZA TERITORIJU REPUBLIKE (U DALJEM TEKSTU: SOCIJALNO - EKONOMSKI SAVET).

AKO SOCIJALNO - EKONOMSKI SAVET NE DONESE ODLUKU U ROKU OD 30 DANA OD DANA POČETKA PREGOVORA, ODLUKU O VISINI MINIMALNE CENE RADA DONOSI VLADA.

PRI UTVRĐIVANJU MINIMALNE CENE RADA POLAZI SE NAROČITO OD: STOPE OSTVARENOG RASTA BRUTO DOMAĆEG PROIZVODA, KRETANJA POTROŠAČKIH CENA, KRETANJA PROMETA U TRGOVINI NA MALO, NIVOA PRODUKTIVNOSTI, KRETANJA PROSEČNE ZARADE U REPUBLICI, EGZISTENCIJALNIH I SOCIJALNIH POTREBA ZAPOSLENOG I NJEGOVE PORODICE, STOPE NEZAPOSLENOSTI, KRETANJA ZAPOSLENOSTI NA TRŽIŠTU RADA I OPŠTEG NIVOA EKONOMSKE RAZVIJENOSTI REPUBLIKE.

MINIMALNA CENA RADA UTVRĐUJE SE PO RADNOM ČASU BEZ POREZA I DOPRINOSA ZA KALENDARSKU GODINU, NAJKASNIJE DO 31. OKTOBRA TEKUĆE GODINE, A PRIMENJUJE SE OD 1. JANUARA NAREDNE GODINE.

MINIMALNA CENA RADA NE MOŽE SE UTVRDITI U NIŽEM IZNOSU OD MINIMALNE CENE RADA UTVRĐENE ZA PRETHODNU GODINU.

Član 113.

Odluka o visini minimalne zarade iz člana 112. ovog zakona objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

ODLUKA O VISINI MINIMALNE CENE RADA IZ ČLANA 112. OVOG ZAKONA OBJAVLJUJE SE U „SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE“.

ODLUKA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, PORED UTVRĐENE MINIMALNE CENE RADA, OBAVEZNO SADRŽI I IZNOS MINIMALNE ZARADE ZA PROSEČAN MESEČNI FOND ČASOVA (174) BEZ POREZA I DOPRINOSA I IZNOS SA POREZOM I DOPRINOSIMA, NA DAN DONOŠENJA ODLUKE.

4. Naknada zarade

Član 114.

 Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.

 Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaćene naknade zarade iz stava 1. ovog člana u slučaju odsustvovanja zaposlenog sa rada zbog vojne vežbe ili odazivanja na poziv državnog organa, od organa na čiji se poziv zaposleni odazvao, ako zakonom nije drukčije određeno.

ZAPOSLENI IMA PRAVO NA NAKNADU ZARADE, U VISINI OSNOVNE ZARADE,  ZA MESEC U KOME ZAPOSLENI OSTVARUJE NAKNADU ZARADE, UVEĆANE ZA MINULI RAD, ZA VREME ODSUSTVOVANJA SA RADA NA DAN PRAZNIKA KOJI JE NERADNI DAN, GODIŠNJEG ODMORA, PLAĆENOG ODSUSTVA, VOJNE VEŽBE I ODAZIVANJA NA POZIV DRŽAVNOG ORGANA.

POSLODAVAC IMA PRAVO NA REFUNDIRANJE ISPLAĆENE NAKNADE ZARADE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA U SLUČAJU ODSUSTVOVANJA ZAPOSLENOG SA RADA ZBOG VOJNE VEŽBE ILI ODAZIVANJA NA POZIV DRŽAVNOG ORGANA, OD ORGANA NA ČIJI SE POZIV ZAPOSLENI ODAZVAO, ODNOSNO OD DRUGOG LICA, U SKLADU SA ZAKONOM.

Član 115.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad do 30 dana, i to:

1) najmanje u visini 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana bolešću ili povredom van rada, ako zakonom nije drukčije određeno;

2) u visini 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad, s tim da ne može biti niža od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, ako je sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, ako zakonom nije drukčije određeno.

ZAPOSLENI IMA PRAVO NA NAKNADU ZARADE ZA VREME ODSUSTVOVANJA SA RADA ZBOG PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD DO 30 DANA, I TO:

1) NAJMANJE U VISINI 65% OSNOVNE ZARADE ZA MESEC U KOME ZAPOSLENI OSTVARUJE PRAVO NA NAKNADU ZARADE UVEĆANE ZA MINULI RAD, AKO JE SPREČENOST ZA RAD PROUZROKOVANA BOLEŠĆU ILI POVREDOM VAN RADA, AKO ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO;

2) U VISINI 100% OSNOVNE ZARADE ZA MESEC U KOME ZAPOSLENI OSTVARUJE PRAVO NA NAKNADU ZARADE UVEĆANE ZA MINULI RAD,  AKO JE SPREČENOST ZA RAD PROUZROKOVANA POVREDOM NA RADU ILI PROFESIONALNOM BOLEŠĆU, AKO ZAKONOM NIJE DRUKČIJE ODREĐENO.

NAKNADA ZARADE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOŽE BITI NIŽA  OD MINIMALNE ZARADE UTVRĐENE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

Član 116.

 Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene u skladu sa ovim zakonom, za vreme prekida rada, odnosno smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog, najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini.

ZAPOSLENI IMA PRAVO NA NAKNADU ZARADE NAJMANJE U VISINI 60% OSNOVNE ZARADE UVEĆANE ZA MINULI RAD, KOJA NE MOŽE BITI NIŽA OD MINIMALNE ZARADE UTVRĐENE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, ZA VREME PREKIDA RADA DO KOJEG JE DOŠLO BEZ KRIVICE ZAPOSLENOG, NAJDUŽE 45  RADNIH DANA U KALENDARSKOJ GODINI.

Izuzetno, u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koje zahteva duže odsustvo, poslodavac može, uz prethodnu saglasnost ministra, uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 radnih dana, uz naknadu zarade iz stava 1. ovog člana.

 Pre davanja saglasnosti iz stava 2. ovog člana, ministar će zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike.

5. Naknada troškova

Član 118.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju;

2) za vreme provedeno na službenom putu u zemlji;

3) za vreme provedeno na službenom putu u inostranstvu, najmanje u visini utvrđenoj posebnim propisima;

4) smeštaja i ishrane za rad i boravak na terenu, ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio smeštaj i ishranu bez naknade;

5) za ishranu u toku rada;

6) za regres za korišćenje godišnjeg odmora.

ZAPOSLENI IMA PRAVO NA NAKNADU TROŠKOVA U SKLADU SA OPŠTIM AKTOM I UGOVOROM O RADU, I TO:

1) ZA DOLAZAK I ODLAZAK SA RADA, AKO OVO PRAVO NIJE OBEZBEĐENO NA DRUGI NAČIN;

2) ZA VREME PROVEDENO NA SLUŽBENOM PUTU U ZEMLJI;

3) ZA VREME PROVEDENO NA SLUŽBENOM PUTU U INOSTRANSTVU;

4) SMEŠTAJA I ISHRANE ZA RAD I BORAVAK NA TERENU, AKO POSLODAVAC NIJE ZAPOSLENOM OBEZBEDIO SMEŠTAJ I ISHRANU BEZ NAKNADE;

5) ZA ISHRANU U TOKU RADA, AKO POSLODAVAC OVO PRAVO NIJE OBEZBEDIO NA DRUGI NAČIN;

6) ZA REGRES ZA KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA.

VISINA TROŠKOVA IZ STAVA 1. TAČKA 5) OVOG ČLANA MORA BITI IZRAŽENA U NOVČANOM IZNOSU.

6. Druga primanja

Član 119.

 Poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom:

1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini tri DVE prosečne zarade;

2) zaposlenom naknadu troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog;

3) zaposlenom naknadu štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.

 Poslodavac može deci zaposlenog starosti do 15 godina života da obezbedi poklon za Božić i Novu godinu u vrednosti do neoporezivog iznosa koji je predviđen zakonom kojim se uređuje porez na dohodak građana.

 Pod prosečnom zaradom iz stava 1. tačka 1) ovog člana smatra se prosečna zarada u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za statistiku.

 Članovima uže porodice, u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana, smatraju se bračni drug i deca zaposlenog.

 Poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.

Član 120.

Opštim aktom, odnosno ugovorom o radu može da se utvrdi pravo na:

1) jubilarnu nagradu i solidarnu pomoć;

1A) STIMULACIJE, NAGRADE, BONUSE I SL;

2) brisana ("Sl. glasnik RS", br. 61/05)

3) brisana ("Sl. glasnik RS", br. 61/05)

4) druga primanja.

7. Obračun zarade i naknade zarade

Član 121.

 Poslodavac je dužan da zaposlenom prilikom svake isplate zarade i naknade zarade dostavi obračun.

 Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi obračun i za mesec za koji nije izvršio isplatu zarade, odnosno naknade zarade.

 Uz obračun iz stava 2. ovog člana poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi i obaveštenje da isplata zarade, odnosno naknade zarade, nije izvršena i razloge zbog kojih nije izvršena isplata.

 Obračun zarade, odnosno naknade zarade, iz stava 2. ovog člana poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi najdocnije do kraja meseca za prethodni mesec.

OBRAČUN IZ STAVA 1. OVOG ČLANA MOŽE  SE VODITI I  DOSTAVLJATI ZAPOSLENOM U ELEKTRONSKOJ FORMI.

8. Evidencija zarade i naknade zarade

Član 122.

 Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade.

 Evidencija sadrži podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade, za svakog zaposlenog.

 Evidencija ne može da sadrži nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane podatke.

 Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik ili zaposleni koga oni ovlaste.

 Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade, odnosno naknade zarade.

EVIDENCIJU POTPISUJE LICE OVLAŠĆENO ZA ZASTUPANJE, ILI DRUGO LICE KOJE ONO OVLASTI.

IX. POTRAŽIVANJA ZAPOSLENIH U SLUČAJU STEČAJNOG POSTUPKA

Član 124.

 Pravo na isplatu neisplaćenih potraživanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut stečajni postupak (u daljem tekstu: potraživanje), u skladu sa ovim zakonom, ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja stečajnog postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koji se ostvaruju prava utvrđena ovim zakonom.

PRAVO NA ISPLATU NEISPLAĆENIH POTRAŽIVANJA KOD POSLODAVCA NAD KOJIM JE OTVOREN STEČAJNI POSTUPAK (U DALJEM TEKSTU: POTRAŽIVANJE) U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, IMA ZAPOSLENI KOME SU POTRAŽIVANJA UTVRĐENA U SKLADU SA ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE STEČAJNI POSTUPAK I KOJI ISPUNJAVA USLOVE ZA OSTVARIVANJE PRAVA U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

Prava iz stava 1. ovog člana ostvaruju se u skladu sa ovim zakonom, ako nisu isplaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.

Ako su prava iz stava 1. ovog člana delimično isplaćena u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak, zaposlenom pripada pravo na razliku do nivoa prava utvrđenih po ovom zakonu.

PRAVO NA ISPLATU POTRAŽIVANJA IZ  STAVA 1. OVOG ČLANA NEMA PREDUZETNIK I OSNIVAČ, ODNOSNO ČLAN PRIVREDNOG DRUŠTVA I DRUGOG PRIVREDNOG SUBJEKTA, OSIM AKO JE ZASNOVAO RADNI ODNOS U SKLADU SA ZAKONOM.

PRAVA NA ISPLATU POTRAŽIVANJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NEMA ZAPOSLENI AKO JE DONETO REŠENJE O USVAJANJU PLANA REORGANIZACIJE POSLODAVCA NAD KOJIM JE OTVOREN STEČAJ.

Član 125.

 Zaposleni ima pravo na isplatu:

1) zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene sprečenosti za rad po propisima o zdravstvenom osiguranju koju je bio dužan da isplati poslodavac u skladu sa ovim zakonom, za poslednjih devet meseci pre pokretanja stečajnog postupka;

2) naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor krivicom poslodavca, za kalendarsku godinu u kojoj je pokrenut stečajni postupak, ako je to pravo imao pre pokretanja stečajnog postupka;

3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre pokretanja stečajnog postupka;

4) naknade štete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut stečajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, ako je ta odluka postala pravnosnažna pre pokretanja stečajnog postupka.

 Zaposleni ima pravo i na uplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje za isplate iz stava 1. tačka 1) ovog člana, u skladu sa propisima o obaveznom socijalnom osiguranju.

ZAPOSLENI IMA PRAVO NA ISPLATU:

1) ZARADE I NAKNADE ZARADE ZA VREME ODSUTNOSTI SA RADA ZBOG PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD PO PROPISIMA O ZDRAVSTVENOM OSIGURANJU KOJU JE BIO DUŽAN DA ISPLATI POSLODAVAC U SKLADU SA OVIM ZAKONOM, KAO I DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE AKO POSLODAVAC NIJE IZVRŠIO UPLATU DOPRINOSA U SKLADU SA PROPISIMA O OBAVEZNOM SOCIJALNOM OSIGURANJU, ZA POSLEDNJIH DEVET MESECI PRE OTVARANJA STEČAJNOG POSTUPKA;

2) NAKNADE ŠTETE ZA NEISKORIŠĆENI GODIŠNJI ODMOR U SKLADU SA ZAKONOM, ZA KALENDARSKU GODINU U KOJOJ JE OTVOREN STEČAJNI POSTUPAK, AKO JE TO PRAVO IMAO PRE OTVARANJA STEČAJNOG POSTUPKA;

3) OTPREMNINE PRI ODLASKU U PENZIJU KOJU JE BIO DUŽAN DA ISPLATI POSLODAVAC, AKO JE PRAVO NA PENZIJU OSTVARIO U PERIODU POSLEDNJIH DEVET MESECI PRE OTVARANJA STEČAJNOG POSTUPKA;

4) NAKNADE ŠTETE ZBOG POVREDE NA RADU ILI PROFESIONALNOG OBOLJENJA NA OSNOVU PRAVNOSNAŽNE ODLUKE SUDA ILI REŠENJA POSLODAVCA, AKO JE POVREDA NASTUPILA U PERIODU OD DVE GODINE PRE OTVARANJA STEČAJNOG POSTUPKA.

Član 126.

 Zarada i naknada zarade iz člana 125. stav 1. tačka 1) ovog zakona isplaćuje se u visini minimalne zarade.

 Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor iz člana 125. stav 1. tačka 2) ovog zakona isplaćuje se u visini minimalne zarade.

 Otpremnina zbog odlaska u penziju iz člana 125. stav 1. tačka 3) ovog zakona isplaćuje se u visini tri prosečne zarade u privredi Republike.

 Naknada štete iz člana 125. stav 1. tačka 4) ovog zakona isplaćuje se u visini naknade utvrđene odlukom suda.

ZARADA I NAKNADA ZARADE IZ ČLANA 125. TAČKA 1) OVOG ZAKONA ISPLAĆUJE SE U VISINI MINIMALNE ZARADE UTVRĐENE U SKLADU SA ZAKONOM, A AKO NISU PLAĆENI SAMO DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ISTI SE UPLAĆUJU NA NAJNIŽU MESEČNU OSNOVICU DOPRINOSA, U SKLADU SA PROPISIMA O OBAVEZNOM SOCIJALNOM OSIGURANJU.

NAKNADA ŠTETE ZA NEISKORIŠĆENI GODIŠNJI ODMOR IZ ČLANA 125. TAČKA 2) OVOG ZAKONA ISPLAĆUJE SE U VISINI UTVRĐENOG IZNOSA, A NAJVIŠE U VISINI MINIMALNE ZARADE.

 OTPREMNINA  PRI ODLASKU U PENZIJU IZ ČLANA 125. TAČKA 3) OVOG ZAKONA ISPLAĆUJE SE U VISINI DVE PROSEČNE ZARADE U REPUBLICI, PREMA POSLEDNJEM OBJAVLJENOM PODATKU REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE.

 NAKNADA ŠTETE IZ ČLANA 125. TAČKA 4) OVOG ZAKONA ISPLAĆUJE SE U VISINI NAKNADE UTVRĐENE ODLUKOM SUDA ILI POSLODAVCA, A NAJVIŠE U VISINI PETOSTRUKOG IZNOSA PROSEČNE ZARADE U REPUBLICI, PREMA POSLEDNJEM OBJAVLJENOM PODATKU REPUBLIČKOG ORGANA NADLEŽNOG ZA POSLOVE STATISTIKE.

Postupak za ostvarivanje prava zaposlenih

Član 139.

 Postupak za ostvarivanje prava iz člana 125. ovog zakona pokreće se na zahtev zaposlenog (u daljem tekstu: zahtev).

 Zahtev se podnosi Fondu u roku od 15 45 dana od dana dostavljanja pravnosnažne odluke kojom je utvrđeno pravo na potraživanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje stečajni postupak.

Član 143.

Prava zaposlenog na potraživanja utvrđena u članu 125. ovog zakona neotuđiva su, lična i materijalna.

ZAHTEV ZA OSTVARIVANJE PRAVA PRED FONDOM MOŽE PODNETI SAMO LICE KOME NAVEDENO PRAVO PRIPADA, LIČNO ILI PREKO PUNOMOĆNIKA.

AKO U TOKU POSTUPKA OSTVARIVANJA PRAVA PRED FONDOM NASTUPI SMRT STRANKE, PRAVO NA NASTAVAK POSTUPKA IMA NASLEDNIK STRANKE U SKLADU SA ZAKONOM.

Član 144.

posleni gubi pravo iz člana 125. ovog zakona:

1) ako mu je potraživanje iz člana 125. ovog zakona isplaćeno najmanje u visini i za vreme određeno ovim zakonom, pre izvršenja rešenja iz člana 142. ovog zakona;

2) ako je dao neistinite podatke u vezi sa ispunjavanjem uslova za ostvarivanje prava;

3) ako nije podneo zahtev u roku iz člana 139. st. 2. i 3. ovog zakona.

AKO JE POTRAŽIVANJE IZ ČLANA 125. OVOG ZAKONA ISPLAĆENO U POTPUNOSTI ILI DELIMIČNO U SKLADU SA PROPISIMA KOJIMA JE UREĐEN STEČAJNI POSTUPAK, PRE IZVRŠENJA REŠENJA IZ ČLANA 142. OVOG ZAKONA, FOND ĆE PO SLUŽBENOJ DUŽNOSTI PONIŠTITI REŠENJE I DONETI ODLUKU O ZAHTEVU U SKLADU SA NOVIM ČINJENIČNIM STANJEM.

NA POSTUPAK PRED FONDOM KOJI NIJE POSEBNO UREĐEN OVIM ZAKONOM, PRIMENJUJU SE ODGOVARAJUĆE ODREDBE ZAKONA KOJIM SE UREĐUJE UPRAVNI POSTUPAK.

Član 152.

Odredbe čl. 147-151. ovog zakona primenjuju se i u slučaju promene vlasništva nad kapitalom privrednog društva ili drugog pravnog lica.

Član 155.

 Program naročito sadrži:

1) razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih;

2) ukupan broj zaposlenih kod poslodavca;

3) broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i staž osiguranja zaposlenih koji su višak i poslove koje obavljaju;

4) kriterijume za utvrđivanje viška zaposlenih;

5) mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere;

6) sredstva za rešavanje socijalno-ekonomskog položaja viška zaposlenih;

7) rok u kome će biti otkazan ugovor o radu.

 Poslodavac je dužan da predlog programa dostavi sindikatu iz člana 154. ovog zakona i republičkoj organizaciji nadležnoj za zapošljavanje, najkasnije osam dana od dana utvrđivanja predloga programa, radi davanja mišljenja.

Program donosi upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor - direktor, odnosno preduzetnik.

PROGRAM U IME I ZA RAČUN POSLODAVCA DONOSI NADLEŽNI ORGAN KOD POSLODAVCA, ODNOSNO LICE UTVRĐENO ZAKONOM ILI OPŠTIM AKTOM POSLODAVCA ILI LICE KOJE ONI OVLASTE.

Član 158.

 Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. tačka 9) ovog zakona, zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom ili ugovorom o radu.

 Otpremnina iz stava 1. ovog člana ne može biti niža od zbira trećine zarade zaposlenog za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i četvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navršenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA PRE OTKAZA UGOVORA O RADU, U SMISLU ČLANA 179. STAV 4. TAČ. 1) I 3) OVOG ZAKONA, ZAPOSLENOM ISPLATI OTPREMNINU U VISINI UTVRĐENOJ OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU, S TIM ŠTO OTPREMNINA NE MOŽE DA SE ISPLATI ZA ISTI PERIOD ZA KOJI JE ISPLAĆENA KOD ISTOG ILI DRUGOG POSLODAVCA.

OTPREMNINA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NE MOŽE BITI NIŽA OD ZBIRA TREĆINE OSNOVNE ZARADE ZAPOSLENOG ZA SVAKU NAVRŠENU GODINU RADA U RADNOM ODNOSU KOD POSLODAVCA KOD KOGA OSTVARUJE PRAVO NA OTPREMNINU.

ZA UTVRĐIVANJE VISINE OTPREMNINE RAČUNA SE I VREME PROVEDENO U RADNOM ODNOSU KOD POSLODAVCA PRETHODNIKA IZ ČLANA 147. OVOG ZAKONA, KAO I KOD POVEZANIH LICA SA POSLODAVCEM U SKLADU SA ZAKONOM.

Član 159.

Zaradom u smislu člana 158. ovog zakona smatra se prosečna mesečna zarada zaposlenog isplaćena za poslednja tri meseca koja prethode mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina.

XIV. UDALJENJE ZAPOSLENOG SA RADA

Član 165.

Zaposleni može da bude privremeno udaljen sa rada:

1) AKO JE PROTIV NJEGA ZAPOČETO KRIVIČNO GONJENJE U SKLADU SA ZAKONOM ZBOG KRIVIČNOG DELA UČINJENOG NA RADU ILI U VEZI SA RADOM ILI AKO NEPOŠTOVANJEM RADNE DISCIPLINE ILI POVREDOM RADNE OBAVEZE UGROŽAVA IMOVINU VEĆE VREDNOSTI UTVRĐENE OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU;

2) ako je priroda povrede radne obaveze, odnosno kršenja radne discipline, ili ponašanje zaposlenog takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca pre isteka roka iz člana 180. stav 1. i člana 181. stav 2. ovog zakona.

Član 167.

Udaljenje iz člana 165. ovog zakona može da traje najduže tri meseca, a po isteku tog perioda poslodavac je dužan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkaže ugovor o radu ILI IZREKNE DRUGU MERU U SKLADU SA OVIM ZAKONOM ako za to postoje opravdani razlozi iz člana 179. tač. 2) - 4) STAV 2. ovog zakona.

AKO JE PROTIV ZAPOSLENOG ZAPOČETO KRIVIČNO GONJENJE ZBOG KRIVIČNOG DELA  UČINJENOG NA RADU ILI U VEZI SA RADOM, UDALJENJE MOŽE DA TRAJE DO PRAVOSNAŽNOG OKONČANJA TOG KRIVIČNOG POSTUPKA.

Član 169.

Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada, u smislu čl. 165. i 166. ovog zakona, pripada razlika između iznosa naknade zarade primljene po osnovu člana 168. ovog zakona i punog iznosa osnovne zarade, i to:

1) ako krivični postupak protiv njega bude obustavljen pravnosnažnom odlukom, ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe, ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti;

2) ako zaposlenom ne prestane radni odnos u smislu člana 179. tač. 2) - 4) ovog zakona AKO SE NE UTVRDI ODGOVORNOST ZAPOSLENOG ZA POVREDU RADNE OBAVEZE ILI NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE IZ ČLANA 179. STAV 2. OVOG ZAKONA.

Član 170.

 Poslodavac može zaposlenom za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline u smislu člana 179. tač. 2) i 3) ovog zakona da, umesto otkaza ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja sa rada bez naknade zarade, ako smatra da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda radne obaveze, odnosno radne discipline, nije takve prirode da zaposlenom treba da prestane radni odnos.

 Mera udaljenja sa rada iz stava 1. ovog člana može da se izrekne u trajanju od jednog do tri radna dana.

XV. IZMENA UGOVORA O RADU

1. Izmena ugovorenih uslova rada

Član 171.

 Poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada (u daljem tekstu: aneks ugovora):

1) radi premeštaja na drugi odgovarajući posao, zbog potreba procesa i organizacije rada ILI PROMENE PRAVILNIKA;

2) radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog zakona;

3) radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca, u skladu sa članom 174. ovog zakona;

4) ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5) ovog zakona;

5) iz člana 33. stav 1. tač. 10), 11) i 12) ovog zakona ELEMENTE ZA UTVRĐIVANJE OSNOVNE ZARADE, RADNOG UČINKA, NAKNADE ZARADE, UVEĆANE ZARADE I DRUGIH PRIMANJA ZAPOSLENIH IZ ČLANA 33. STAV 2. TAČKA 1) OVOG ZAKONA;

5A) ZA RAD SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM ALI NE KRAĆIM OD POLOVINE PUNOG RADNOG VREMENA ZBOG POTREBE PROCESA I ORGANIZACIJE RADA ILI U SKLADU SA ČLANOM 155. STAV 1. TAČKA 5) OVOG ZAKONA;

6) u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom i ugovorom o radu.

Odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tač. 1) i 3) ovog člana smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stepen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu.

NA INICIJATIVU POSLODAVCA ILI ZAPOSLENOG MOGU DA SE MENJAJU ILI DOPUNJUJU DRUGI UGOVORENI ELEMENTI UGOVORA O RADU IZ ČLANA 33. OVOG ZAKONA.

Član 172.

 Uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora poslodavac je dužan da zaposlenom u pisanom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

 Zaposleni je dužan da se izjasni o ponudi za zaključivanje aneksa ugovora u roku koji odredi poslodavac, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana.

 Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zaključivanje aneksa ugovora ako se ne izjasni u roku iz stava 2. ovog člana.

 Ako zaposleni prihvati ponudu za zaključivanje aneksa ugovora, zadržava pravo da pred nadležnim sudom osporava zakonitost tog ugovora.

UZ ANEKS UGOVORA POSLODAVAC JE DUŽAN DA ZAPOSLENOM DOSTAVI PISMENO OBAVEŠTENJE KOJE SADRŽI RAZLOGE ZA PONUĐENI ANEKS UGOVORA, ROK U KOME ZAPOSLENI TREBA DA SE IZJASNI A KOJI NE MOŽE BITI KRAĆI OD OSAM RADNIH DANA I PRAVNIM POSLEDICAMA KOJE MOGU DA NASTANU NEPOTPISIVANJEM ANEKSA UGOVORA (U DALJEM TEKSTU: PONUDA ANEKSA).

AKO ZAPOSLENI PRIHVATI PONUDU ANEKSA UGOVORA U OSTAVLJENOM ROKU, ZADRŽAVA PRAVO DA PRED NADLEŽNIM SUDOM OSPORAVA ZAKONITOST TOG ANEKSA.

ZAPOSLENI KOJI ODBIJE PONUDU ANEKSA UGOVORA U OSTAVLJENOM ROKU, ZADRŽAVA PRAVO DA U SUDSKOM POSTUPKU POVODOM OTKAZA UGOVORA O RADU U SMISLU ČLANA 179. STAV 4. TAČKA 2) OVOG ZAKONA, OSPORAVA ZAKONITOST ANEKSA UGOVORA.

SMATRA SE DA JE ZAPOSLENI ODBIO PONUDU ANEKSA UGOVORA AKO SE NE IZJASNI U ROKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

   

Član 172A

AKO JE POTREBNO DA SE ODREĐENI POSAO IZVRŠI BEZ ODLAGANJA, ZAPOSLENI MOŽE BITI PRIVREMENO PREMEŠTEN NA DRUGE ODGOVARAJUĆE POSLOVE NA OSNOVU REŠENJA, BEZ PONUDE ANEKSA U SMISLU ČLANA 172. OVOG ZAKONA, NAJDUŽE 30 RADNIH DANA U PERIODU OD 12 MESECI.

U SLUČAJU PREMEŠTAJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ZAPOSLENI ZADRŽAVA OSNOVNU ZARADU UTVRĐENU ZA POSAO SA KOGA SE PREMEŠTA AKO JE TO POVOLJNIJE ZA ZAPOSLENOG.

PROCEDURE IZ ČLANA 172. OVOG ZAKONA NE PRIMENJUJU SE I U SLUČAJU ZAKLJUČIVANJA ANEKSA UGOVORA O RADU NA INICIJATIVU ZAPOSLENOG.

IZMENA LIČNIH PODATAKA O ZAPOSLENOM I POSLODAVCU I DRUGIH PODATAKA KOJIMA SE NE MENJAJU USLOVI RADA MOŽE DA SE KONSTATUJE ANEKSOM UGOVORA O RADU, NA OSNOVU ODGOVARAJUĆE DOKUMENTACIJE, BEZ SPROVOĐENJA POSTUPKA ZA PONUDU ANEKSA U SMISLU ČLANA 172. OVOG ZAKONA.

UGOVOR O RADU SA ANEKSIMA KOJI SU SASTAVNI DEO TOG UGOVORA MOGU DA SE ZAMENE PREČIŠĆENIM TEKSTOM UGOVORA O RADU, KOJI POTPISUJU POSLODAVAC I ZAPOSLENI.

3. Upućivanje na rad kod drugog poslodavca

Član 174.

 Zaposleni može da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajući posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zaključen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upućivanje, a najduže godinu dana.

 Zaposleni može, uz svoju saglasnost, u slučajevima iz stava 1. ovog člana i u drugim slučajevima utvrđenim opštim aktom ili ugovorom o radu, da bude privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca i duže od godinu dana, dok traju razlozi za njegovo upućivanje.

 Zaposleni može da bude privremeno upućen u smislu stava 1. ovog člana u drugo mesto rada ako su ispunjeni uslovi iz člana 173. stav 1. tačka 2) ovog zakona.

 Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upućen na rad zaključuje ugovor o radu na određeno vreme.

Ugovorom o radu zaposlenom se ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad.

Po isteku roka na koji je upućen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio.

1. Razlozi za prestanak radnog odnosa

Član 175.

Radni odnos prestaje:

1) istekom roka za koji je zasnovan;

2) kad zaposleni navrši 65 godina života i najmanje 15 godina staža osiguranja, ako se poslodavac i zaposleni drukčije ne sporazumeju;

2A) KAD NAVRŠI USLOVE ZA PENZIJU SNIŽAVANJEM OPŠTE STAROSNE GRANICE, PO OSNOVU RADA NA RADNIM MESTIMA, ODNOSNO POSLOVIMA NA KOJIMA SE STAŽ OSIGURANJA RAČUNA SA UVEĆANIM TRAJANJEM, AKO SE POSLODAVAC I ZAPOSLENI DRUKČIJE NE SPORAZUMEJU;

3) sporazumom između zaposlenog i poslodavca;

4) otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog;

5) na zahtev roditelja ili staratelja zaposlenog mlađeg od 18 godina života;

6) smrću zaposlenog;

7) u drugim slučajevima utvrđenim zakonom.

3. Otkaz od strane zaposlenog

Član 178.

 Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkaže ugovor o radu.

 Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pisanom obliku, najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa (OTKAZNI ROK).

Ako zaposleni otkaže ugovor o radu zbog, od strane poslodavca učinjene povrede obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa, kao u slučaju da mu je nezakonito prestao radni odnos.

OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU MOŽE DA SE UTVRDI DUŽI OTKAZNI ROK ALI NE DUŽI OD 30 DANA.

4. Otkaz od strane poslodavca

RAZLOZI ZA OTKAZ

Član 179.

Poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to:

1) ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi;

2) ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu;

3) ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca;

4) ako zaposleni učini krivično delo na radu ili u vezi sa radom;

5) ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaćeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa u smislu ovog zakona;

6) ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad;

7) ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u smislu člana 171. stav 1. tač. 1) - 4) ovog zakona;

8) ako zaposleni odbije zaključenje aneksa ugovora o radu u vezi sa članom 33. stav 1. tačka 10) ovog zakona;

9) ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOM DA OTKAŽE UGOVOR O RADU AKO ZA TO POSTOJI OPRAVDANI RAZLOG KOJI SE ODNOSI NA RADNU SPOSOBNOST ZAPOSLENOG I NJEGOVO PONAŠANJE I TO:

1) AKO NE OSTVARUJE REZULTATE RADA ILI NEMA POTREBNA ZNANJA I SPOSOBNOSTI ZA OBAVLJANJE POSLOVA NA KOJIMA RADI;

2) AKO JE PRAVNOSNAŽNO OSUĐEN ZA KRIVIČNO DELO NA RADU ILI U VEZI SA RADOM;

3) AKO SE NE VRATI NA RAD KOD POSLODAVCA U ROKU OD 15 DANA OD DANA ISTEKA ROKA MIROVANJE RADNOG ODNOSA  IZ ČLANA 79. OVOG ZAKONA, ODNOSNO NEPLAĆENOG ODSUSTVA IZ ČLANA 100. OVOG ZAKONA.

POSLODAVAC MOŽE DA OTKAŽE UGOVOR O RADU ZAPOSLENOM KOJI NE POŠTUJE RADNU DISCIPLINU ILI UČINI POVREDU RADNE OBAVEZE, I TO:

1) AKO NEBLAGOVREMENO, NESAVESNO I NEMARNO IZVRŠAVA RADNE OBAVEZE;

2) AKO ZLOUPOTREBI POLOŽAJ ILI PREKORAČI OVLAŠĆENJA;

3) AKO ODA POSLOVNU, SLUŽBENU ILI DRUGU TAJNU UTVRĐENU ZAKONOM, OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU;

4) AKO NEOPRAVDANO ODBIJE DA OBAVLJA POSLOVE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM;

5) AKO NECELISHODNO I NEODGOVORNO KORISTI SREDSTVA RADA;

6) AKO NE DOSTAVI POTVRDU O PRIVREMENOJ SPREČENOSTI ZA RAD U SMISLU ČLANA 103. OVOG ZAKONA;

7) AKO JE DAO NETAČNE PODATKE KOJI SU BILI ODLUČUJUĆI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA;

8) ZBOG DOLASKA NA RAD POD DEJSTVOM ALKOHOLA ILI DRUGIH OPOJNIH SREDSTAVA, ODNOSNO UPOTREBE ALKOHOLA ILI DRUGIH OPOJNIH SREDSTAVA U TOKU RADNOG VREMENA, KOJE IMA ILI MOŽE DA IMA UTICAJ NA OBAVLJANJE POSLA;

9) AKO ZLOUPOTREBI PRAVO NA ODSUSTVO ZBOG PRIVREMENE SPREČENOSTI ZA RAD;

10) AKO JE NJEGOVO PONAŠANJE PREDSTAVLJA RADNJU KRIVIČNOG DELA UČINJENOG NA RADU I U VEZI SA RADOM, NEZAVISNO OD TOGA DA LI JE PROTIV ZAPOSLENOG PODNETA KRIVIČNA PRIJAVA ZA KRIVIČNO DELO;

11) AKO UČINI DRUGU POVREDU RADNE OBAVEZE UTVRĐENU OPŠTIM AKTOM, ODNOSNO UGOVOROM RADU;

12) AKO NE POŠTUJE RADNU DISCIPLINU PROPISANU AKTOM POSLODAVCA ILI AKO JE NJEGOVO PONAŠANJE TAKVO DA NE MOŽE DA NASTAVI RAD KOD POSLODAVCA.

POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOG DA UPUTI NA ODGOVARAJUĆU ANALIZU U ZDRAVSTVENU USTANOVU KOJU ODREDI POSLODAVAC, O SVOM TROŠKU, RADI UTVRĐIVANJA OKOLNOSTI IZ STAVA 2. TAČ. 8) I 9) OVOG ČLANA. ODBIJANJE ZAPOSLENOG DA SE ODAZOVE NA POZIV POSLODAVCA DA IZVRŠI ANALIZU SMATRA SE NEPOŠTOVANJEM RADNE DISCIPLINE U SMISLU STAVA 2. TAČKA 12) OVOG ČLANA.

ZAPOSLENOM MOŽE DA PRESTANE RADNI ODNOS AKO ZA TO POSTOJI OPRAVDAN RAZLOG KOJI SE ODNOSI NA POTREBE POSLODAVCA I TO:

1) AKO USLED TEHNOLOŠKIH, EKONOMSKIH ILI ORGANIZACIONIH PROMENA PRESTANE POTREBA ZA OBAVLJANJEM ODREĐENOG POSLA ILI DOĐE DO SMANJENJA OBIMA POSLA;

2) AKO ODBIJE ZAKLJUČENJE ANEKSA UGOVORA U SMISLU ČLANA 171. STAV 1. TAČ. 1) - 5) OVOG ZAKONA;

3) AKO ODBIJE ZAKLJUČENJE ANEKSA UGOVORA O RADU KOJIM SE ZAPOSLENOM NUDI PRELAZAK SA PUNOG NA NEPUNO RADNO VREME U SMISLU ČLANA 171. STAV 1. TAČKA 5A) OVOG ZAKONA.

MERE ZA NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE, ODNOSNO POVREDU RADNIH OBAVEZA

Član 179A.

 POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOM ZA NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE ILI POVREDU RADNE OBAVEZE U SMISLU ČLANA 179. STAV 2. OVOG ZAKONA DA, AKO SMATRA DA POSTOJE OLAKŠAVAJUĆE OKOLNOSTI ILI DA POVREDA RADNE OBAVEZE, ODNOSNO NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE, NIJE TAKVE PRIRODE DA ZAPOSLENOM TREBA DA PRESTANE RADNI ODNOS, UMESTO OTKAZA UGOVORA O RADU, IZREKNE JEDNU OD SLEDEĆIH MERA:

1) PRIVREMENO UDALJENJE SA RADA BEZ NAKNADE ZARADE, U TRAJANJU OD JEDNOG DO PETNAEST RADNIH DANA;

2) NOVČANU KAZNU U VISINI DO 20% OSNOVNE ZARADE ZAPOSLENOG ZA MESEC U KOME JE NOVČANA KAZNA IZREČENA, U TRAJANJU DO TRI MESECA, KOJA SE IZVRŠAVA OBUSTAVOM OD ZARADE, ADMINISTRATIVNIM PUTEM, NA OSNOVU REŠENJA POSLODAVCA O IZREČENOJ MERI;

3) OPOMENU PRED OTKAZ KOJA SADRŽI UPOZORENJE DA ĆE POSLODAVAC ZAPOSLENOM OTKAZATI UGOVOR O RADU BEZ PONOVNOG OBAVEŠTENJA IZ ČLANA 180. OVOG ZAKONA, AKO U NAREDNOM ROKU OD ŠEST MESECI UČINI ISTU ILI SLIČNU POVREDU RADNE OBAVEZE ILI NEPOŠTOVANJE RADNE DISCIPLINE.

POSTUPAK PRE PRESTANKA RADNOG ODNOSA ILI IZRICANJA DRUGE MERE

Član 180.

 Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1) - 6) ovog zakona zaposlenog pisanim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja.

 U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje.

 Ako postoje olakšavajuće okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac može u upozorenju da zaposlenog obavesti da će mu otkazati ugovor o radu ako ponovo učini istu ili sličnu povredu, bez ponovnog upozorenja.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA PRE OTKAZA UGOVORA O RADU U SLUČAJU IZ ČLANA 179. STAV 2.  OVOG ZAKONA, ZAPOSLENOG PISANIM PUTEM OBAVESTI O POSTOJANJU RAZLOGA ZA OTKAZ UGOVORA O RADU I DA MU OSTAVI ROK OD NAJMANJE PET RADNIH DANA OD DANA DOSTAVLJANJA OBAVEŠTENJA DA SE IZJASNI NA NAVODE IZ OBAVEŠTENJA.

 U OBAVEŠTENJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA POSLODAVAC JE DUŽAN DA NAVEDE OSNOV ZA DAVANJE OTKAZA, ČINJENICE I DOKAZE KOJI UKAZUJU NA TO DA SU SE STEKLI USLOVI ZA OTKAZ I ROK ZA DAVANJE ODGOVORA NA OBAVEŠTENJE.

ČLAN 180A

POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOM IZ ČLANA 179. STAV 1. TAČKA 1) OVOG ZAKONA DA OTKAŽE UGOVOR O RADU ILI IZREKNE NEKU OD MERA IZ ČLANA 179A OVOG ZAKONA, AKO MU JE PRETHODNO DAO ODGOVARAJUĆA DIREKTIVA I PISANO OBAVEŠTENJE U VEZI SA NEDOSTACIMA U NJEGOVOM RADU, A ZAPOSLENI NASTAVI DA IZVRŠAVA POSLOVE NA NEZADOVOLJAVAJUĆI NAČIN NAKON PROTEKA PRIMERENOG ROKA.

Član 181.

 Poslodavac je dužan da upozorenje iz člana 180. ovog zakona dostavi na mišljenje sindikatu čiji je zaposleni član.

 Sindikat je dužan da dostavi mišljenje u roku od pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja.

NA ZAHTEV ZAPOSLENOG SINDIKAT ČIJI JE ZAPOSLENI ČLAN, MOŽE DA SE IZJASNI NA OBAVEŠTENJE IZ ČLANA 180. OVOG ZAKONA, U ROKU KOJI JE OSTAVLJEN ZAPOSLENOM.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA RAZMOTRI MIŠLJENJE SINDIKATA DOSTAVLJENO U ROKU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Član 182.

Ako otkaže ugovor o radu zaposlenom u slučaju iz člana 179. tačka 9) STAV 4. TAČKA 1) ovog zakona, poslodavac ne može na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od šest  meseci TRI MESECA od dana prestanka radnog odnosa.

 Ako pre isteka roka iz stava 1. ovog člana nastane potreba za obavljanjem istih poslova, prednost za zaključivanje ugovora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos.

5. Postupak u slučaju otkaza

1) Rok zastarelosti

Član 184.

Otkaz ugovora o radu iz člana 179. tač. 1), 2), 3), 5) i 6) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom u roku od tri meseca od dana saznanja za činjenice koje su osnov za davanje otkaza, odnosno u roku od šest meseci od dana nastupanja činjenica koje su osnov za davanje otkaza.

 Otkaz ugovora o radu iz člana 179. tačka 4) ovog zakona poslodavac može dati zaposlenom najkasnije do isteka roka zastarelosti utvrđenog zakonom za krivično delo.

OTKAZ UGOVORA O RADU IZ ČLANA 179. STAV 1. TAČKA 1) I STAV 2. OVOG ZAKONA POSLODAVAC MOŽE DATI ZAPOSLENOM U ROKU OD ŠEST MESECI OD DANA SAZNANJA ZA ČINJENICE KOJE SU OSNOV ZA DAVANJE OTKAZA, ODNOSNO U ROKU OD GODINU DANA OD DANA NASTUPANJA ČINJENICA KOJE SU OSNOV ZA DAVANJE OTKAZA.

OTKAZ UGOVORA O RADU IZ ČLANA 179. STAV 1. TAČKA 2) OVOG ZAKONA POSLODAVAC MOŽE DATI ZAPOSLENOM NAJKASNIJE DO ISTEKA ROKA ZASTARELOSTI UTVRĐENOG ZAKONOM ZA KRIVIČNO DELO.

6. Posebna zaštita od otkaza ugovora o radu

Član 187.

 Za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, OSIM AKO SU SE STEKLI USLOVI IZ ČLANA 179. STAV 1. TAČKA 2) OVOG ZAKONA.

 Zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo.

 Rešenje o otkazu ugovora o radu ništavo je ako je na dan otkaza ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prijema otkaza obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stava 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.

REŠENJE O OTKAZU UGOVORA O RADU SUPROTNO ST. 1. I 2. OVOG ČLANA NIŠTAVO JE AKO JE NA DAN OTKAZA UGOVORA O RADU POSLODAVCU BILO POZNATO POSTOJANJE OKOLNOSTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ILI AKO ZAPOSLENI, U ROKU OD 30 DANA OD DANA PRESTANKA RADNOG ODNOSA, ODNOSNO PRIJEMA REŠENJA O OTKAZU AKO JE REŠENJE DOSTAVLJENO POSLE PRESTANKA RADNOG ODNOSA, OBAVESTI POSLODAVCA O POSTOJANJU OKOLNOSTI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA I O TOME DOSTAVI ODGOVARAJUĆU POTVRDU OVLAŠĆENOG LEKARA ILI DRUGOG NADLEŽNOG ORGANA.

Član 188.

 Poslodavac ne može da otkaže ugovor o radu, niti na drugi način da stavi u nepovoljan položaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkcije i godinu dana po prestanku funkcije, ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, i to:

1) članu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca;

2) predsedniku sindikata kod poslodavca;

3) imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku.

Ako predstavnik zaposlenih iz stava 1. ovog člana ne postupa u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu.

 Broj sindikalnih predstavnika koji uživaju zaštitu u smislu stava 1. tačka 3) ovog člana utvrđuje se kolektivnim ugovorom, odnosno sporazumom sindikata sa poslodavcem, zavisno od broja članova sindikata kod poslodavca.

 Poslodavac može uz saglasnost ministarstva da otkaže ugovor o radu predstavniku zaposlenih iz stava 1. ovog člana, ako odbije ponuđeni posao u smislu člana 171. stav 1. tačka 4) ovog zakona.

POSLODAVAC NE MOŽE DA OTKAŽE UGOVOR O RADU, NITI NA DRUGI NAČIN DA STAVI U NEPOVOLJAN POLOŽAJ ZAPOSLENOG ZBOG NJEGOVOG STATUSA ILI AKTIVNOSTI U SVOJSTVU PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH, ČLANSTVA U SINDIKATU ILI UČEŠĆA U SINDIKALNIM AKTIVNOSTIMA, AKO ZAPOSLENI POSTUPA U SKLADU SA ZAKONOM, OPŠTIM AKTOM I UGOVOROM O RADU.

7. Otkazni rok i novčana naknada

Član 189.

 Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato što ne ostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti u smislu člana 179. tačka

1) ovog zakona, ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju od najmanje mesec dana a najduže tri meseca (u daljem tekstu: otkazni rok), u zavisnosti od ukupnog staža osiguranja, i to:

1) mesec dana, ako je navršio do 10 godina staža osiguranja;

2) dva meseca, ako je navršio preko 10 do 20 godina staža osiguranja;

3) tri meseca, ako je navršio preko 20 godina staža osiguranja.

ZAPOSLENI KOME JE UGOVOR O RADU OTKAZAN ZATO ŠTO NE OSTVARUJE POTREBNE REZULTATE RADA, ODNOSNO NEMA POTREBNA ZNANJA I SPOSOBNOSTI U SMISLU ČLANA 179. STAV 1. TAČKA 1) OVOG ZAKONA, IMA PRAVO NA OTKAZNI ROK KOJI SE UTVRĐUJE OPŠTIM AKTOM ILI UGOVOROM O RADU, U ZAVISNOSTI OD STAŽA OSIGURANJA, A KOJI NE MOŽE BITI KRAĆI OD OSAM NITI DUŽI OD 30 DANA.

Otkazni rok počinje da teče narednog dana od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.

 Zaposleni može, u sporazumu sa nadležnim organom iz člana 192. ovog zakona, da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka, s tim što mu se za to vreme obezbeđuje naknada zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu.

 Ako je zaposleni pozvan na vojnu vežbu, odnosno dosluženje vojnog roka, ili ako je postao privremeno sprečen za rad u toku vremena za koje je dužan da ostane na radu, na njegov zahtev, tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da teče po povratku sa vežbe, odnosno vojnog roka ili po prestanku privremene sprečenosti za rad.

Član 189A

ZAPOSLENI ČIJI JE RADNI ODNOS PRESTAO IMA PRAVO DA OD POSLODAVCA ZAHTEVA POTVRDU KOJA SADRŽI DATUM ZASNIVANJA I PRESTANKA RADNOG ODNOSA I VRSTU, ODNOSNO OPIS POSLOVA NA KOJIMA JE RADIO .

NA ZAHTEV ZAPOSLENOG POSLODAVAC MOŽE DATI I OCENU NJEGOVOG PONAŠANJA I REZULTATA RADA U POTVRDI IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ILI POSEBNOJ POTVDI.

8. Nezakoniti otkaz PRAVNE POSLEDICE NEZAKONITOG PRESTANKA RADNOG ODNOSA

Član 191.

 Ako sud donese pravnosnažnu odluku kojom je utvrđeno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud će odlučiti da se zaposleni vrati na rad, ako zaposleni to zahteva.

 Pored vraćanja na rad, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

 Naknada štete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa.

 Ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad, sud će na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu štete u iznosu od najviše 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi, i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu i godina života zaposlenog, kao i broja izdržavanih članova porodice.

 Odluku iz stava 4. ovog člana sud može doneti i na zahtev poslodavca, ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa, uz uvažavanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane, nije moguć, s tim da se naknada štete zaposlenom dosuđuje u dvostrukom iznosu od iznosa koji se utvrđuje u skladu sa stavom 4. ovog člana.

 Poslodavac i zaposleni mogu podneti zahtev iz st. 4. i 5. ovog člana do okončanja glavne rasprave pred sudom.

AKO SUD DONESE PRAVNOSNAŽNU ODLUKU KOJOM JE UTVRĐENO DA JE ZAPOSLENOM NEZAKONITO PRESTAO RADNI ODNOS IZ RAZLOGA NEPOSTOJANJA OSNOVA ZA PRESTANAK RADNOG ODNOSA, SUD ĆE ODLUČITI DA SE ZAPOSLNI VRATI NA RAD, DA MU SE ISPLATI NAKNADA ŠTETE KOJA NE MOŽE BITI VEĆA OD 18 OSNOVNIH ZARADA KOJE BI ZAPOSLENI OSTVARIO DA RADI I DA SE UPLATE DOPRINOSI ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE ZA PERIOD ZA KOJI ZAPOSLENI NIJE BIO OSIGURAN.

NAKNADA ŠTETE IZ STAVA 1. OVOG ČLANA UMANJUJE SE ZA IZNOS PRIHODA KOJE JE ZAPOSLENI OSTVARIO PO OSNOVU RADA, PO PRESTANKU RADNOG ODNOSA.

U SLUČAJU IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, ZAPOSLENOM KOJI NE ZAHTEVA DA SE VRATI NA RAD SUD ĆE DOSUDITI ISPLATU NAKNADE ŠTETE I UPLATU DOPRINOSA ZA OBAVENO SOCIJALNOG OSIGURANJA, U SKLADU SA ST. 1. I 2. OVOG ČLANA, BEZ OBAVEZIVANJA POSLODAVCA DA ZAPOSLENOG VRATI NA RAD.

 AKO SUD DONESE PRAVNOSNAŽNU ODLUKU KOJOM JE UTVRĐENO DA JE POSTOJAO OSNOV ZA PRESTANAK RADNOG ODNOSA, ALI DA JE POSLODAVAC POSTUPIO SUPROTNO ODREDBAMA ZAKONA KOJIMA JE PROPISAN POSTUPAK ZA PRESTANAK RADNOG ODNOSA, DOSUDIĆE ZAPOSLENOM NAKNADU ŠTETE U IZNOSU OD ŠEST OSNOVNIH ZARADA ZAPOSLENOG U TRENUTKU PRESTANKA RADNOG ODNOSA, BEZ VRAĆANJA NA RAD.

XVII. OSTVARIVANJE I ZAŠTITA PRAVA ZAPOSLENIH

Član 192.

 O pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa odlučuje:

1) u pravnom licu - direktor ili zaposleni koga on ovlasti;

2) kod poslodavca koji nema svojstvo pravnog lica - preduzetnik ili zaposleni koga on ovlasti.

O PRAVIMA, OBAVEZAMA I ODGOVORNOSTIMA IZ RADNOG ODNOSA ODLUČUJE:

1) U PRAVNOM LICU - NADLEŽNI ORGAN KOD POSLODAVCA, ODNOSNO LICE UTVRĐENO ZAKONOM ILI OPŠTIM AKTOM POSLODAVCA ILI LICE KOJE ONI OVLASTE;

2) KOD POSLODAVCA KOJI NEMA SVOJSTVO PRAVNOG LICA - PREDUZETNIK ILI LICE KOJE ON OVLASTI.

Ovlašćenje iz stava 1. ovog člana daje se u pisanom obliku.

Zaštita pojedinačnih prava

Član 194.

 Opštim aktom i ugovorom o radu može se predvideti postupak sporazumnog rešavanja spornih pitanja između poslodavca i zaposlenog.

 Sporna pitanja u smislu stava 1. ovog člana rešava arbitar.

 Arbitra sporazumom određuju strane u sporu iz reda stručnjaka u oblasti koja je predmet spora.

 Rok za pokretanje postupka pred arbitrom jeste tri dana od dana dostavljanja rešenja zaposlenom.

ROK ZA POKRETANJE POSTUPKA PRED ARBITROM U SLUČAJU OTKAZA UGOVORA O RADU JE 10 DANA OD DANA  DOSTAVLJANJA PISMENOG PREDLOGA ZAPOSLENOG IZ ČLANA 185. STAV 6. OVOG ZAKONA.

 Arbitar je dužan da donese odluku u roku od 10 dana od dana podnošenja zahteva za sporazumno rešavanje spornih pitanja ODREĐIVANJA ARBITRA.

 Za vreme trajanja DO OKONČANJA postupka pred arbitrom zbog otkaza ugovora o radu, zaposlenom miruje radni odnos.

 Ako arbitar u roku iz stava 5. ovog člana ne donese odluku, rešenje o otkazu ugovora o radu postaje izvršno.

 Odluka arbitra je konačna i obavezuje poslodavca i zaposlenog I IMA SNAGU IZVRŠNE ISPRAVE.

Član 195.

 Protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni, odnosno predstavnik sindikata čiji je zaposleni član ako ga zaposleni ovlasti, može da pokrene spor pred nadležnim sudom.

 Rok za pokretanje spora jeste 90 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava.

 Spor pred nadležnim sudom pravnosnažno se okončava u roku od šest meseci od dana pokretanja spora.

Član 198.

Poslodavac može za obavljanje privremenih i povremenih poslova da zaključi ugovor sa licem koje je član omladinske ili studentske zadruge i koje nije starije od 30 godina U SKLADU SA PROPISIMA O ZADRUGAMA.

3) Ugovor o zastupanju ili posredovanju

Član 200.

 Poslodavac može da zaključi ugovor sa određenim licem radi obavljanja poslova zastupanja ili posredovanja.

Ugovorom o zastupanju ili posredovanju utvrđuje se pravo na naknadu za zastupanje ili posredovanje i druga međusobna prava, obaveze i odgovornosti lica koje obavlja poslove zastupanja ili posredovanja i poslodavca, u skladu sa zakonom.

 Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

2. Samozapošljavanje

Član 203.

Fizičko lice može samostalno da obavlja delatnost kao preduzetnik, u skladu sa zakonom.

3. Radna knjižica

Član 204.

 Zaposleni ima radnu knjižicu, koju predaje poslodavcu prilikom zasnivanja radnog odnosa.

 Radna knjižica je javna isprava.

 Radnu knjižicu izdaje opštinska uprava.

 Poslodavac je dužan da zaposlenom vrati uredno popunjenu radnu knjižicu na dan NAJKASNIJE 15 DANA OD DANA prestanka radnog odnosa.

 U radnu knjižicu zabranjeno je unositi negativne podatke o zaposlenom.

 Sadržinu radne knjižice, način unošenja podataka u radnu knjižicu i način vođenja registra o izdatim radnim knjižicama propisuje ministar.

Član 207.

Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice.

 Poslodavac je dužan da zaposlenom koji je član sindikata na ime sindikalne članarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajući račun sindikata.

ZAPOSLENI PRISTUPA SINDIKATU POTPISIVANJEM PRISTUPNICE.

PRISTUPNICA SINDIKATU OBAVEZNO SADRŽI NAZIV SINDIKATA KOJEM ZAPOSLENI PRISTUPA, IME I PREZIME ZAPOSLENOG, NAZIV POSLODAVCA, DATUM POTPISIVANJA PRISTUPNICE I POTPIS ZAPOSLENOG.

POSLODAVAC MOŽE ZAPOSLENOM KOJI JE ČLAN SINDIKATA, NA OSNOVU NJEGOVE PISMENE IZJAVE, DA ODBIJE IZNOS OD ZARADE NA IME SINDIKALNE ČLANARINE I DA TAJ IZNOS UPLATI NA ODGOVARAJUĆI RAČUN SINDIKATA.

PISMENOM IZJAVOM ZAPOSLENOG U SMISLU STAVA 3. OVOG ČLANA SMATRA SE I SAGLASNOST ZAPOSLENOG DATA NA PRISTUPNICI SINDIKATU DA SE ODREĐENI IZNOS NJEGOVE ZARADE ODBIJE NA IME SINDIKALNE ČLANARINE.

POSLODAVAC NE MOŽE ZABRANITI NITI SPREČITI OSNIVANJE SINDIKATA.

Član 208.

Sindikat je dužan da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i članova organa sindikata, u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata.

SINDIKAT JE DUŽAN DA DOSTAVI POSLODAVCU AKT O UPISU U REGISTAR SINDIKATA I ODLUKU O LICU OVLAŠĆENOM ZA ZASTUPANJE I PREDSTAVLJANJE ČLANOVA SINDIKATA KOD POSLODAVCA.

POSLODAVAC NIJE U OBAVEZI DA OMOGUĆI OSTVARIVANJE PRAVA SINDIKATA, ODNOSNO NJEGOVOG PREDSTAVNIKA DOK NE BUDE OBAVEŠTEN O SINDIKATU, ODNOSNO NJEGOVOM PREDSTAVNIKU NA NAČIN IZ STAVA 1. OVOG ČLANA.

Član 210.

 Poslodavac je dužan da sindikatu obezbedi tehničko - prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA SINDIKATU KOD POSLODAVCA OBEZBEDI TEHNIČKO - PROSTORNE USLOVE, U SKLADU SA PROSTORNIM I FINANSIJSKIM MOGUĆNOSTIMA, KAO I DA MU OMOGUĆI PRISTUP PODACIMA I INFORMACIJAMA NEOPHODNIM ZA OBAVLJANJE SINDIKALNIH AKTIVNOSTI.

Tehničko-prostorni uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata utvrđuju se kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata.

Član 211.

 Ovlašćeni predstavnik sindikata ima pravo na plaćeno odsustvo radi obavljanja sindikalne funkcije, u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata, srazmerno broju članova sindikata.

 Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, ovlašćeni predstavnik sindikata za obavljanje sindikalne funkcije ima pravo:

1) na 40 plaćenih časova rada mesečno ako sindikat ima najmanje 200 članova i po jedan čas mesečno za svakih sledećih 100 članova;

2) na srazmerno manje plaćenih časova ako sindikat ima manje od 200 članova.

 Kolektivnim ugovorom ili sporazumom iz stava 1. ovog člana može se utvrditi da ovlašćeni predstavnik sindikata u potpunosti bude oslobođen obavljanja poslova za koje je zaključio ugovor o radu.

 Ako kolektivni ugovor ili sporazum iz stava 1. ovog člana nije zaključen, predsednik podružnice i član organa sindikata imaju pravo na 50% plaćenih časova iz stava 2. ovog člana.

KOLEKTIVNIM UGOVOROM ILI SPORAZUMOM IZMEĐU POSLODAVCA I SINDIKATA KOD POSLODAVCA, MOŽE SE UTVRDITI PRAVO NA PLAĆENO ODSUSTVO PREDSTAVNICIMA SINDIKATA, RADI OBAVLJANJA SINDIKALNE FUNKCIJE.

 AKO KOLEKTIVNI UGOVOR ILI SPORAZUM IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NIJE ZAKLJUČEN, LICE OVLAŠĆENO ZA ZASTUPANJE I PREDSTAVLJANJE REPREZENTATIVNOG SINDIKATA KOD POSLODAVCA, ZA OBAVLJANJE SINDIKALNE FUNKCIJE IMA PRAVO:

1) NA 40 PLAĆENIH ČASOVA RADA MESEČNO AKO SINDIKAT IMA NAJMANJE 200 ČLANOVA KOD TOG POSLODAVCA I PO JEDAN ČAS MESEČNO ZA SVAKIH SLEDEĆIH 100 ČLANOVA;

2) NA SRAZMERNO MANJE PLAĆENIH ČASOVA AKO SINDIKAT IMA MANJE OD 200 ČLANOVA.

Član 214.

 Sindikalni predstavnik koji odsustvuje sa rada u skladu sa čl. 211 - 213. ovog zakona ima pravo na naknadu zarade najmanje u visini osnovne zarade u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

SINDIKALNI PREDSTAVNIK KOJI ODSUSTVUJE SA RADA U SKLADU SA ČL. 211-213. OVOG ZAKONA IMA PRAVO NA NAKNADU ZARADE KOJA NE MOŽE BITI VEĆA OD OSNOVNE ZARADE ZAPOSLENOG ODREĐENE U SKLADU SA OPŠTIM AKTOM I UGOVOROM O RADU.

 Naknadu zarade iz stava 1. ovog člana plaća poslodavac.

3. Osnivanje sindikata i udruženja poslodavaca

Član 215.

Sindikat, u smislu člana 6. ovog zakona, može da se osnuje u skladu sa opštim aktom sindikata.

SINDIKAT MOŽE DA SE OSNUJE KOD POSLODAVCA, U GRANI I NA TERITORIJI ODREĐENE TERITORIJALNE JEDINICE.

SINDIKAT KOD POSLODAVCA JE SINDIKAT KOJI SE OSNIVA I DELUJE KOD POSLODAVCA I MOŽE DA GA OSNUJE NAJMANJE 10 ZAPOSLENIH KOD TOG POSLODAVCA.

SINDIKAT U GRANI JE SINDIKAT KOJI SE OSNIVA NA NIVOU JEDNE ILI VIŠE SRODNIH DELATNOSTI ZA TERITORIJU ODREĐENE TERITORIJALNE JEDINICE. 

SINDIKAT NA TERITORIJI ODREĐENE TERITORIJALNE JEDINICE JE SINDIKAT KOJI SE OSNIVA ZA TERITORIJU REPUBLIKE, AUTONOMNE POKRAJINE ILI JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE.

Član 216.

Udruženje poslodavaca mogu da osnuju poslodavci koji zapošljavaju najmanje 5% zaposlenih u odnosu na ukupan broj zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice.

UDRUŽENJE POSLODAVACA MOGU DA OSNUJU NAJMANJE PET POSLODAVACA U ODREĐENOJ GRANI, ODNOSNO NA TERITORIJI ODREĐENE TERITORIJALNE JEDINICE.

POSLODAVCI I NJIHOVA POSLOVNA UDRUŽENJA PRISTUPAJU UDRUŽENJU POSLODAVACA U SMISLU OVOG ZAKONA POTPISIVANJEM PRISTUPNICE OD STRANE LICA OVLAŠĆENOG ZA ZASTUPANJE I PREDSTAVLJANJE PRIVREDNOG SUBJEKTA ILI POSLOVNOG UDRUŽENJA.

Član 217.

 Sindikat i udruženje poslodavaca upisuju se u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom.

 Način upisa u registar sindikata i udruženja poslodavaca propisuje ministar.

SINDIKAT I UDRUŽENJE POSLODAVACA UPISUJU SE U REGISTAR U SKLADU SA ZAKONOM I DRUGIM PROPISOM I DELUJU U SKLADU SA ZAKONOM I NJIHOVIM OPŠTIM AKTOM.

OPŠTIM AKTOM SINDIKATA, ODNOSNO UDRUŽENJA POSLODAVACA OBAVEZNO SE UREĐUJE: NAZIV I SEDIŠTE; CILJEVI RADI KOJIH SE OSNIVA; UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA; LICE OVLAŠĆENO ZA ZASTUPANJE I PREDSTAVLJANJE I DRUGI ORGANI, NJIHOV SASTAV, OVLAŠĆENJA, NAČIN IZBORA, TRAJANJE MANDATA I NAČIN ODLUČIVANJA; POSTUPAK ZA DONOŠENJE, IZMENE I DOPUNE OPŠTIH AKATA; USLOVI I NAČIN UČLANJIVANJA I PRESTANKA ČLANSTVA; PRAVA, OBAVEZE I ODGOVORNOST ČLANOVA; NAČIN STICANJA SREDSTAVA ZA OSTVARIVANJE CILJEVA I RASPOLAGANJE SREDSTVIMA; PRESTANAK DELOVANJA I NAČIN ODLUČIVANJA O PRESTANKU DELOVANJA; POSTUPANJE SA IMOVINOM U SLUČAJU PRESTANKA DELOVANJA; POSTUPAK USVAJANJA FINANSIJSKIH I DRUGIH IZVEŠTAJA; IZGLED I SADRŽINA PEČATA; DRUGA PITANJA UTVRĐENA ZAKONOM ILI PITANJA OD ZNAČAJA ZA RAD UDRUŽENJA.

REGISTAR SINDIKATA I UDRUŽENJA POSLODAVACA VODI MINISTARSTVO.

BLIŽI NAČIN UPISA U REGISTAR SINDIKATA I UDRUŽENJA POSLODAVACA PROPISUJE MINISTAR.

ORGANIZACIONI DEO SINDIKATA U GRANI, ODNOSNO NA TERITORIJI ODREĐENE TERITORIJALNE JEDINICE KOJI DELUJE KOD POSLODAVCA SE NE UPISUJE U REGISTAR.

SINDIKAT VODI EVIDENCIJU ORGANIZACIONIH DELOVA IZ STAVA 5. OVOG ČLANA, U SKLADU SA SVOJIM OPŠTIM AKTOM.

4. Reprezentativnost sindikata

Član 218.

 Sindikat se smatra reprezentativnim:

1) ako je osnovan i deluje na načelima slobode sindikalnog organizovanja i delovanja;

2) ako je nezavisan od državnih organa i poslodavaca;

3) ako se finansira pretežno iz članarine i drugih sopstvenih izvora;

4) ako ima potreban broj članova na osnovu pristupnica u skladu sa čl. 219. i 220. ovog zakona;

5) ako je upisan u registar u skladu sa zakonom i drugim propisom.

 Prilikom utvrđivanja reprezentativnosti na osnovu broja članova, prioritet ima poslednja potpisana pristupnica sindikatu.

PRILIKOM UTVRĐIVANJA REPREZENTATIVNOSTI NA OSNOVU BROJA ČLANOVA  RAČUNAJU SE SAMO PRISTUPNICE SINDIKATU ZA KOJI ZAPOSLENI UPLAĆUJE ČLANARINU, A AKO SE ČLANARINA UPLAĆUJE ZA VIŠE SINDIKATA, RAČUNA SE PRISTUPNICA POTPISANA SVAKOM SINDIKATU.

Član 219.

 Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz člana 218. ovog zakona i u koji je učlanjeno najmanje 15% 20% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

Reprezentativnim sindikatom kod poslodavca smatra se i sindikat u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti u koji je neposredno učlanjeno najmanje 15% zaposlenih kod tog poslodavca.

REPREZENTATIVNIM SINDIKATOM KOD POSLODAVCA SMATRA SE I SINDIKAT U GRANI, ODNOSNO NA TERITORIJI ODREĐENE TERITORIJALNE JEDINICE, U KOJI JE NEPOSREDNO UČLANJENO NAJMANJE 20% ZAPOSLENIH KOD TOG POSLODAVCA.

Član 220.

Reprezentativnim sindikatom za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, smatra se sindikat koji ispunjava uslove iz člana 218. ovog zakona i u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice.

REPREZENTATIVNIM SINDIKATOM ZA TERITORIJU ODREĐENE TERITORIJALNE JEDINICE, ODNOSNO ZA GRANU, SMATRA SE SINDIKAT KOJI ISPUNJAVA USLOVE IZ ČLANA 218. OVOG ZAKONA I U KOJI JE UČLANJENO NAJMANJE 10% ZAPOSLENIH OD UKUPNOG BROJA ZAPOSLENIH U GRANI, ODNOSNO NA TERITORIJI ODREĐENE TERITORIJALNE JEDINICE.

5. Reprezentativnost udruženja poslodavaca

Član 221.

Udruženje poslodavaca smatra se reprezentativnim:

1) ako je upisano u registar u skladu sa zakonom;

2) ako ima potreban broj zaposlenih kod poslodavaca - članova udruženja poslodavaca, u skladu sa članom 222. ovog zakona AKO IMA POTREBAN BROJ POSLODAVACA I ZAPOSLENIH KOD POSLODAVACA - ČLANOVA UDRUŽENJA POSLODAVACA;

3) AKO JE OSNOVANO I DELUJE NA NAČELIMA SLOBODE UDRUŽIVANJA I DELOVANJA;

4) AKO JE NEZAVISNO OD DRŽAVNIH ORGANA I POLITIČKIH STRANAKA;

5) AKO SE FINANSIRA PRETEŽNO IZ ČLANARINE I DRUGIH SOPSTVENIH IZVORA.

Član 222.

Reprezentativnim udruženjem poslodavaca, u smislu ovog zakona, smatra se udruženje poslodavaca u koje je učlanjeno 10% poslodavca od ukupnog broja poslodavaca u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice, pod uslovom da ti poslodavci zapošljavaju najmanje 15% od ukupnog broja zaposlenih u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, odnosno na teritoriji određene teritorijalne jedinice.

REPREZENTATIVNIM UDRUŽENJEM POSLODAVACA, U SMISLU OVOG ZAKONA, SMATRA SE UDRUŽENJE POSLODAVACA KOJE ISPUNJAVA USLOVE IZ ČLANA 221. OVOG ZAKONA I JEDAN OD SLEDEĆIH USLOVA:

1) U KOJE JE UČLANJENO NAJMANJE 5% POSLODAVACA OD UKUPNOG BROJA POSLODAVACA NA TERITORIJI REPUBLIKE POD USLOVOM DA TI POSLODAVCI ZAPOŠLJAVAJU NAJMANJE 15% OD UKUPNOG BROJA ZAPOSLENIH NA TERITORIJI REPUBLIKE;

2) KOJE ČINE POSLODAVCI KOJI ZAPOŠLJAVAJU NAJMANJE 20% OD UKUPNOG BROJA ZAPOSLENIH U DELATNOSTIMA ODREĐENE GRANE, ODNOSNO NA TERITORIJI ODREĐENE TERITORIJALNE JEDINICE;

4) U KOJE JE UČLANJENO NAJMANJE 10% POSLODAVCA OD UKUPNOG BROJA POSLODAVACA U DELATNOSTIMA ODREĐENE GRANE, ODNOSNO NA TERITORIJI ODREĐENE TERITORIJALNE JEDINICE.

5) U KOJE JE UČLANJENO NAJMANJE 5% POSLODAVACA OD UKUPNOG BROJA POSLODAVACA U DELATNOSTIMA ODREĐENE GRANE, ODNOSNO NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE, ODNOSNO LOKALNE SAMOUPRAVE POD USLOVOM DA TI POSLODAVCI ZAPOŠLJAVAJU NAJMANJE 10% OD UKUPNOG BROJA ZAPOSLENIH U DELATNOSTIMA ODREĐENE GRANE, ODNOSNO NA TERITORIJI AUTONOMNE POKRAJINE, ODNOSNO LOKALNE SAMOUPRAVE;

POSLODAVCI ČIJI JE KAPITAL U VEĆINSKOM VLASNIŠTVU REPUBLIKE ILI AUTONOMNE POKRAJINE I JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE, KAO I ZAPOSLENI KOD NAVEDENIH POSLODAVACA, NE ULAZE U UKUPAN BROJ POSLODAVACA, ODNOSNO ZAPOSLENIH U ODNOSU NA KOJE SE  UTVRĐUJE REPREZENTATIVNOST.

6. Utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca

1) Organ nadležan za utvrđivanje reprezentativnosti

Član 223.

Reprezentativnost sindikata kod poslodavca utvrđuje poslodavac u prisustvu predstavnika zainteresovanih sindikata, u skladu sa ovim zakonom.

 Sindikat može da podnese zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti Odboru za utvrđivanje reprezentativnosti sindikata i udruženja poslodavaca (u daljem tekstu: Odbor) MINISTRU:

1) ako mu nije utvrđena reprezentativnost u smislu stava 1. ovog člana u roku od 15 30 dana od dana podnošenja zahteva;

2) ako smatra da reprezentativnost sindikata nije utvrđena u skladu sa ovim zakonom.

ZAHTEV IZ STAVA 2. OVOG ČLANA MOŽE DA SE PODNESE U ROKU OD 30 DANA OD DANA DONOŠENJA ODLUKE POSLODAVCA, ODNOSNO U ROKU OD TRI MESECA OD DANA PODNOŠENJA ZAHTEVA POSLODAVCU.

Član 224.

Reprezentativnost sindikata za teritoriju Republike Srbije, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, odnosno u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti, i reprezentativnost udruženja poslodavaca - utvrđuje ministar, na predlog Odbora, u skladu sa ovim zakonom.

REPREZENTATIVNOST SINDIKATA ZA TERITORIJU ODREĐENE TERITORIJALNE JEDINICE, ODNOSNO U GRANI I REPREZENTATIVNOST UDRUŽENJA POSLODAVACA - UTVRĐUJE MINISTAR, UZ PRETHODNO PRIBAVLJENO MIŠLJENJE ODBORA ZA UTVRĐIVANJE REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA I UDRUŽENJA POSLODAVACA (U DALJEM TEKSTU: ODBOR), U SKLADU SA OVIM ZAKONOM.

Član 227.

 Zahtev za utvrđivanje reprezentativnosti u smislu člana 223. stav 2. i člana 224. ovog zakona sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, podnosi Odboru.

 Uz zahtev se podnosi dokaz o ispunjenju uslova reprezentativnosti iz člana 218. stav 1. tač. 4) i 5) i čl. 219 - 222. ovog zakona, a za sindikat kod poslodavca i dokaz o ispunjenosti uslova iz člana 223. stav 2. ovog zakona.

 Uz zahtev se dostavlja izjava lica ovlašćenog za zastupanje i predstavljanje sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, o broju članova.

 Ukupan broj zaposlenih i poslodavaca na teritoriji određene teritorijalne jedinice, u grani, grupi, podgrupi ili delatnosti utvrđuje se na osnovu podataka organa nadležnog za statistiku, odnosno drugog organa koji vodi odgovarajuću evidenciju.

 Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca utvrđuje se na osnovu potvrde poslodavca.

 Poslodavac je dužan da izda potvrdu o broju zaposlenih na zahtev sindikata.

ZAHTEV U SMISLU ČLANA 223. STAV 2. I ČLANA 224. OVOG ZAKONA SINDIKAT, ODNOSNO UDRUŽENJE POSLODAVACA, PODNOSI MINISTRU.

 UZ ZAHTEV SE PODNOSI DOKAZ O ISPUNJENJU USLOVA REPREZENTATIVNOSTI IZ ČL. 218-222. OVOG ZAKONA, A ZA SINDIKAT KOD POSLODAVCA I DOKAZ O ISPUNJENOSTI USLOVA IZ ČLANA 223. ST. 2. I 3. OVOG ZAKONA.

 UZ ZAHTEV SE DOSTAVLJA IZJAVA LICA OVLAŠĆENOG ZA ZASTUPANJE I PREDSTAVLJANJE SINDIKATA, ODNOSNO UDRUŽENJA POSLODAVACA, O BROJU ČLANOVA.

UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH I POSLODAVACA NA TERITORIJI ODREĐENE TERITORIJALNE JEDINICE, U GRANI, UTVRĐUJE SE NA OSNOVU PODATAKA ORGANA NADLEŽNOG ZA STATISTIKU, ODNOSNO DRUGOG ORGANA KOJI VODI ODGOVARAJUĆU EVIDENCIJU, KOJI SE DOSTAVLJAJU UZ ZAHTEV ZA UTVRĐIVANJE REPREZENTATIVNOSTI.

 UKUPAN BROJ ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA UTVRĐUJE SE NA OSNOVU POTVRDE POSLODAVCA O BROJU ZAPOSLENIH I SPISKA ZAPOSLENIH KOD POSLODAVCA.

POSLODAVAC JE DUŽAN DA NA ZAHTEV MINISTRA DOSTAVI POTVRDU I SPISAK ZAPOSLENIH.

3) Postupak po zahtevu

Član 228.

 U postupku utvrđivanja reprezentativnosti sindikata kod poslodavca učestvuju i predstavnici sindikata osnovanih kod poslodavca.

 O zahtevu iz člana 226. ovog zakona poslodavac odlučuje rešenjem na osnovu podnetih dokaza o ispunjenju uslova reprezentativnosti, u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva.

 U POSTUPKU UTVRĐIVANJA REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA KOD POSLODAVCA IMAJU PRAVO DA UČESTVUJU I DRUGI SINDIKATI KOJI SU ORGANIZOVANI KOD POSLODAVCA.

 O ZAHTEVU IZ ČLANA 226. OVOG ZAKONA POSLODAVAC DONOSI ODLUKU NA OSNOVU PODNETIH DOKAZA O ISPUNJENJU USLOVA REPREZENTATIVNOSTI, U ROKU OD 30 DANA OD DANA PODNOŠENJA ZAHTEVA.

Član 229.

 Odbor utvrđuje da li su zahtev i dokazi podneti u skladu sa članom 227. ovog zakona.

 Podnosilac zahteva dužan je da na zahtev Odbora dostavi i pristupnice sindikatu, odnosno sporazume i druge dokaze o pristupanju poslodavaca udruženju poslodavaca.

 Podnosilac zahteva dužan je da u roku od 15 dana otkloni nedostatke, ako uz zahtev nisu podneti dokazi iz člana 227. ovog zakona.

 Zahtev se smatra urednim i blagovremenim ako podnosilac zahteva otkloni nedostatke u roku utvrđenom u stavu 3. ovog člana.

MINISTAR UTVRĐUJE DA LI SU ZAHTEV I DOKAZI PODNETI U SKLADU SA ČLANOM 227. OVOG ZAKONA.

PODNOSILAC ZAHTEVA DUŽAN JE DA NA ZAHTEV MINISTRA DOSTAVI I DRUGE DOKAZE O ISPUNJAVANJU USLOVA REPREZENTATIVNOSTI.

PODNOSILAC ZAHTEVA DUŽAN JE DA U ROKU OD 15 DANA OTKLONI NEDOSTATKE, AKO UZ ZAHTEV NISU PODNETI DOKAZI IZ ČLANA 218. I 221. OVOG ZAKONA.

 ZAHTEV SE SMATRA UREDNIM I BLAGOVREMENIM AKO PODNOSILAC ZAHTEVA OTKLONI NEDOSTATKE U ROKU UTVRĐENOM U STAVU 3. OVOG ČLANA.

NA ZAHTEV MINISTRA, ODBOR JE DUŽAN DA DOSTAVI MIŠLJENJE U ROKU OD 15 DANA OD DANA KADA MU JE MIŠLJENJE ZATRAŽENO.

ODBOR MOŽE RADITI I USVAJATI MIŠLJENJE AKO JE NA SEDNICI PRISUTNO NAJMANJE DVE TREĆINE UKUPNOG BROJA ČLANOVA ODBORA.

ODBOR USVAJA MIŠLJENJE VEĆINOM GLASOVA OD UKUPNOG BROJA ČLANOVA ODBORA.

Član 230.

Ministar na predlog Odbora donosi zaključak o odbacivanju zahteva:

1) ako je sindikat kod poslodavca podneo zahtev pre podnošenja zahteva za utvrđivanje reprezentativnosti poslodavcu, odnosno pre isteka roka iz člana 223. stav 2. tačka 1) ovog zakona;

2) ako podnosilac zahteva ne otkloni nedostatke u roku utvrđenom u članu 229. stav 3. ovog zakona.

MINISTAR PO PRETHODNO PRIBAVLJENOM MIŠLJENJU ODBORA  DONOSI ZAKLJUČAK O ODBACIVANJU ZAHTEVA:

1) AKO JE SINDIKAT PODNEO ZAHTEV PRE PODNOŠENJA ZAHTEVA POSLODAVCU, ODNOSNO PRE ISTEKA ROKA IZ ČLANA 223. STAV 2. TAČKA 1) I STAV 3. OVOG ZAKONA;

2) AKO PODNOSILAC ZAHTEVA NE OTKLONI NEDOSTATKE U ROKU UTVRĐENOM U ČLANU 229. STAV 3. OVOG ZAKONA;

3) U DRUGIM SLUČAJEVIMA UTVRĐENIM ZAKONOM.

Član 231.

 Ministar donosi rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, na predlog Odbora, ako su ispunjeni uslovi utvrđeni ovim zakonom.

 Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, odnosno od dana otklanjanja nedostataka u smislu člana 229. stav 3. ovog zakona.

 Ministar donosi rešenje o odbijanju zahteva, na predlog Odbora, ako sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, ne ispunjava uslove reprezentativnosti utvrđene ovim zakonom.

 Protiv rešenja iz st. 1. i 3. ovog člana može se pokrenuti upravni spor.

MINISTAR DONOSI REŠENJE O UTVRĐIVANJU REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA, ODNOSNO UDRUŽENJA POSLODAVACA, PO PRETHODNO PRIBAVLJENOM MIŠLJENJU ODBORA, AKO SU ISPUNJENI USLOVI UTVRĐENI OVIM ZAKONOM.

 MINISTAR DONOSI REŠENJE O ODBIJANJU ZAHTEVA, PO PRETHODNO PRIBAVLJENOM MIŠLJENJU ODBORA, AKO SINDIKAT, ODNOSNO UDRUŽENJE POSLODAVACA NE ISPUNJAVA USLOVE REPREZENTATIVNOSTI UTVRĐENE OVIM ZAKONOM.

REŠENJE IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA DONOSI SE U ROKU OD 30 DANA OD DANA PODNOŠENJA ZAHTEVA, ODNOSNO OD DANA OTKLANJANJA NEDOSTATAKA U SMISLU ČLANA 229. STAV 3. OVOG ZAKONA.

AKO MINISTAR NE DONESE ODLUKU U ROKU IZ STAVA 2. OVOG ČLANA, SMATRA SE DA JE ZAHTEV PODNOSIOCA ODBIJEN.

PROTIV REŠENJA IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA MOŽE SE POKRENUTI UPRAVNI SPOR.

Član 232.

 Ministar može da zahteva od Odbora preispitivanje predloga o utvrđivanju reprezentativnosti, u roku od osam dana od dana dostavljanja predloga, ako oceni da nisu utvrđene sve činjenice bitne za utvrđivanje reprezentativnosti.

 Odbor je dužan da se izjasni o zahtevu iz stava 1. ovog člana i dostavi konačan predlog ministru u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva za preispitivanje predloga Odbora.

 Ministar je dužan da postupi po predlogu iz stava 2. ovog člana i donese rešenje u smislu člana 231. ovog zakona.

4) Preispitivanje utvrđene reprezentativnosti

Član 233.

 Sindikat, poslodavci i udruženje poslodavaca mogu podneti zahtev za preispitivanje utvrđene reprezentativnosti po isteku roka od tri godine od dana donošenja rešenja iz člana 228. stav 2, člana 231. stav 1. i člana 232. stav 3. ovog zakona.

 Preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, utvrđene rešenjem poslodavca, može se pokrenuti na inicijativu poslodavca, odnosno na zahtev drugog sindikata kod tog poslodavca.

 Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca utvrđene rešenjem ministra može podneti poslodavac kod koga je osnovan sindikat čija se reprezentativnost preispituje ili drugi sindikat kod tog poslodavca.

 Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti sindikata iz člana 220. ovog zakona može da podnese sindikat osnovan za teritorijalnu jedinicu, odnosno granu, grupu, podgrupu ili delatnost za koju je osnovan sindikat čija se reprezentativnost preispituje.

 Zahtev za preispitivanje reprezentativnosti udruženja poslodavaca iz člana 222. ovog zakona može da podnese udruženje poslodavaca osnovano za granu, grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno teritorijalnu jedinicu za koju je osnovano udruženje poslodavaca čija se reprezentativnost preispituje.

SINDIKAT, POSLODAVCI I UDRUŽENJE POSLODAVACA MOGU PODNETI ZAHTEV ZA PREISPITIVANJE UTVRĐENE REPREZENTATIVNOSTI PO ISTEKU ROKA OD TRI GODINE OD DANA UTVRĐIVANJA REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA, ODNOSNO UDRUŽENJA POSLODAVACA OSNOVANOG U GRANI, ODNOSNO NA TERITORIJI ODREĐENE TERITORIJALNE JEDINICE.

PREISPITIVANJE REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA KOD POSLODAVCA MOŽE SE POKRENUTI NA INICIJATIVU POSLODAVCA, ODNOSNO NA ZAHTEV DRUGOG SINDIKATA KOD TOG POSLODAVCA, PO ISTEKU ROKA OD JEDNE GODINE OD DANA UTVRĐIVANJA REPREZENTATIVNOSTI.

ZAHTEV ZA PREISPITIVANJE REPREZENTATIVNOSTI SINDIKATA IZ ČLANA 220. OVOG ZAKONA MOŽE DA PODNESE SINDIKAT OSNOVAN ZA TERITORIJALNU JEDINICU, ODNOSNO GRANU, ZA KOJU JE OSNOVAN SINDIKAT ČIJA SE REPREZENTATIVNOST PREISPITUJE.

 ZAHTEV ZA PREISPITIVANJE REPREZENTATIVNOSTI UDRUŽENJA POSLODAVACA IZ ČLANA 222. OVOG ZAKONA MOŽE DA PODNESE UDRUŽENJE POSLODAVACA OSNOVANO ZA GRANU, ODNOSNO TERITORIJALNU JEDINICU ZA KOJU JE OSNOVANO UDRUŽENJE POSLODAVACA ČIJA SE REPREZENTATIVNOST PREISPITUJE.

Član 235.

 Zahtev iz člana 233. st. 3-5. ovog zakona podnosi se Odboru i sadrži naziv sindikata, odnosno udruženja poslodavaca, nivo osnivanja, broj akta o registraciji, razloge zbog kojih se zahteva preispitivanje reprezentativnosti i navođenje dokaza koji na to ukazuju.

ZAHTEV IZ ČLANA 233. ST. 3. I 4. OVOG ZAKONA PODNOSI SE MINISTRU I SADRŽI NAZIV SINDIKATA, ODNOSNO UDRUŽENJA POSLODAVACA, NIVO OSNIVANJA, BROJ AKTA O REGISTRACIJI, RAZLOGE ZBOG KOJIH SE ZAHTEVA PREISPITIVANJE REPREZENTATIVNOSTI I NAVOĐENJE DOKAZA KOJI NA TO UKAZUJU.

 Odbor je dužan da u roku od osam dana od dana prijema zahteva iz stava 1. ovog člana o tome obavesti sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, čija se reprezentativnost preispituje i zatraži da dostave dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti u skladu sa ovim zakonom.

 Sindikat, odnosno udruženje poslodavaca, dužni su da, u roku od 15 dana od dana prijema obaveštenja iz stava 2. ovog člana, dostave MINISTRU Odboru dokaze o ispunjavanju uslova reprezentativnosti.

Član 237.

Rešenje o reprezentativnosti i rešenje o gubitku reprezentativnosti sindikata za određenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost, odnosno za teritorijalnu jedinicu, kao i rešenje o utvrđivanju reprezentativnosti i rešenje o gubitku reprezentativnosti udruženja poslodavaca, objavljuju se u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

Član 242.

Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju se za teritoriju Republike Srbije.

Član 245.

 Poseban kolektivni ugovor za granu, grupu, podgrupu ili delatnost zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za granu, grupu, podgrupu ili delatnost.

 Poseban kolektivni ugovor za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat osnovani za teritorijalnu jedinicu za koju se zaključuje kolektivni ugovor.

Član 246.

 Poseban kolektivni ugovor za javna preduzeća i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, i reprezentativni sindikat.

POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR ZA JAVNA PREDUZEĆA I DRUŠTVA KAPITALA ČIJI JE OSNIVAČ JAVNO PREDUZEĆE ZAKLJUČUJU OSNIVAČ JAVNOG PREDUZEĆA, ODNOSNO ORGAN KOJI ON OVLASTI, I REPREZENTATIVNI SINDIKAT.

Poseban kolektivni ugovor za lica koja samostalno obavljaju delatnost u oblasti umetnosti ili kulture (samostalni umetnici) zaključuju reprezentativno udruženje poslodavaca i reprezentativni sindikat.

Poseban kolektivni ugovor za sportiste, trenere i stručnjake u sportu zaključuju reprezentativno udruženje za sportsku delatnost u fizičkoj kulturi i reprezentativni sindikat.

Član 247.

Kolektivni ugovor kod poslodavca za javna preduzeća, DRUŠTVA KAPITALA ČIJI JE OSNIVAČ  JAVNO PREDUZEĆE i javne službe zaključuju osnivač, odnosno organ koji on ovlasti, reprezentativni sindikat kod poslodavca i poslodavac. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor OVLAŠĆENO LICE ZA ZASTUPANJE POSLODAVCA.

Član 248.

Kolektivni ugovor kod poslodavca zaključuju poslodavac i reprezentativni sindikat kod poslodavca. U ime poslodavca kolektivni ugovor potpisuje direktor, odnosno preduzetnik  OVLAŠĆENO LICE ZA ZASTUPANJE POSLODAVCA.

Član 250.

 Ako kod poslodavca nije osnovan sindikat, zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih mogu da se urede sporazumom.

 Sporazum se smatra zaključenim kada ga potpišu direktor, odnosno preduzetnik  OVLAŠĆENO LICE ZA ZASTUPANJE POSLODAVCA i predstavnik saveta zaposlenih ili zaposleni koji je dobio ovlašćenje od najmanje 50% od ukupnog broja zaposlenih kod poslodavca.

 Sporazum prestaje da važi danom stupanja na snagu kolektivnog ugovora.

Član 254.

 Učesnici u zaključivanju kolektivnog ugovora dužni su da pregovaraju.

AKO U ZAKLJUČIVANJU KOLEKTIVNOG UGOVORA UČESTVUJE VIŠE REPREZENTATIVNIH SINDIKATA, KOLEKTIVNI UGOVOR SE SMATRA ZAKLJUČENIM KAD GA POTPIŠU SINDIKAT, ODNOSNO SINDIKATI UČESNICI U PREGOVARANJU KOJI  ZASTUPAJU VEĆINU OD UKUPNOG BROJA ČLANOVA SINDIKATA – UČESNIKA U KOLEKTIVNOM PREGOVARANJU.

AKO U ZAKLJUČIVANJU KOLEKTIVNOG UGOVORA UČESTVUJE VIŠE REPREZENTATIVNIH UDRUŽENJA POSLODAVACA, KOLEKTIVNI UGOVOR SE SMATRA ZAKLJUČENIM U ODNOSU NA UDRUŽENJE POSLODAVACA KOJE GA POTPIŠE POD USLOVOM DA SU GA POTPISALI SINDIKATI U SKLADU SA STAVOM 2. OVOG ČLANA.

Ako se u toku pregovora ne postigne saglasnost za zaključivanje kolektivnog ugovora u roku od 45 dana od dana započinjanja pregovora, učesnici mogu da obrazuju arbitražu za rešavanje spornih pitanja.

Za delatnosti od opšteg interesa, sporovi u zaključivanju, izmeni i dopuni i primeni kolektivnih ugovora rešavaju se u skladu sa zakonom.

Član 257.

 Ministar može da odluči da se kolektivni ugovor ili pojedine njegove odredbe primenjuju i na poslodavce koji nisu članovi udruženja poslodavaca - učesnika kolektivnog ugovora.

 Odluku iz stava 1. ovog člana ministar može doneti ako postoji opravdani interes, a naročito:

1) radi ostvarivanja ekonomske i socijalne politike u Republici Srbiji, u cilju obezbeđivanja jednakih uslova rada koji predstavljaju minimum prava zaposlenih iz rada i po osnovu rada;

2) da bi se ublažile razlike u zaradama u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti koje bitno utiču na socijalni i ekonomski položaj zaposlenih što ima za posledicu nelojalnu konkurenciju, pod uslovom da kolektivni ugovor čije se dejstvo proširuje obavezuje poslodavce koji zapošljavaju najmanje 30% zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti.

 Odluku iz stava 2. ovog člana ministar donosi na zahtev jednog od učesnika u zaključivanju kolektivnog ugovora čije se dejstvo proširuje, a po pribavljenom mišljenju Socijalno-ekonomskog saveta.

Član 258.

 Ministar može, na zahtev poslodavca ili udruženja poslodavaca, da odluči da se kolektivni ugovor iz člana 257. ovog zakona u delu koji se odnosi na zarade i naknade zarade ne primenjuje na pojedine poslodavce ili udruženja poslodavaca.

 Poslodavac, odnosno udruženje poslodavaca, mogu da podnesu zahtev za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom, ako zbog finansijsko-poslovnih rezultata nisu u mogućnosti da primene kolektivni ugovor.

 Uz zahtev iz stava 2. ovog člana poslodavac ili udruženje poslodavaca dužni su da dostave dokaze o razlozima za izuzimanje od primene kolektivnog ugovora sa proširenim dejstvom.

Član 259.

Odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora ministar donosi po ribavljenom mišljenju Socijalno-ekonomskog saveta.

Član 260.

 Ministar može staviti van snage odluku o proširenju dejstva kolektivnog ugovora i odluku o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora, ako prestanu da postoje razlozi iz člana 257. stav 2. i člana 258. stav 2. ovog zakona.

 Odluka iz stava 1. ovog člana donosi se po postupku za donošenje odluke o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora, odnosno odluke o izuzimanju od primene kolektivnog ugovora.

 Odluka iz čl. 257. i 259. ovog zakona prestaje da važi prestankom važenja kolektivnog ugovora, odnosno pojedinih njegovih odredaba, čije je dejstvo prošireno, odnosno izuzeto.

Član 261.

Odluka iz čl. 257 , 259. i 260. ovog zakona objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije".

ČLAN 268 A

U POSTUPKU  INSPEKCIJSKOG NADZORA INSPEKTOR JE OVLAŠĆEN DA:

1) VRŠI UVID U OPŠTE I POJEDINAČNE AKTE, EVIDENCIJE I DRUGU DOKUMENTACIJU RADI UTVRĐIVANJA RELEVANTNIH ČINJENICA;

2) LEGITIMIŠE I UZIMA IZJAVE OD POSLODAVCA, ODGOVORNIH LICA, ZAPOSLENIH I DRUGIH LICA KOJA SE ZATEKNU NA RADU KOD POSLODAVCA;

3)VRŠI KONTROLU DA LI JE IZVRŠENA PRIJAVA NA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE,  NA OSNOVU PODATAKA IZ CENTRALNOG REGISTRA OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA;

4) PREGLEDA POSLOVNE PROSTORIJE, OBJEKTE, POSTROJENJA, UREĐAJE I DRUGO;

5) NALAŽE PREDUZIMANJE PREVENTIVNIH I DRUGIH MERA ZA KOJE JE OVLAŠĆEN U SKLADU SA ZAKONOM RADI SPREČAVANJA POVREDA ZAKONA.

INSPEKTOR RADA JE DUŽAN DA BEZ ODLAGANJA OBAVESTI NADLEŽNI DRŽAVNI ORGAN AKO U VRŠENJU INSPEKCIJSKOG NADZORA DOĐE DO SAZNANJA O POSTOJANJU O OBAVLJANJU NEREGISTROVANE DELATNOSTI.

Član 268 B

POSLODAVAC, ODGOVORNO LICE KOD POSLODAVCA, I ZAPOSLENI DUŽNI SU DA INSPEKTORU OMOGUĆE VRŠENJE NADZORA, UVID U DOKUMENTACIJU I NESMETAN RAD I DA MU OBEZBEDE PODATKE POTREBNE ZA VRŠENJE INSPEKCIJSKOG NADZORA,  U SKLADU SA ZAKONOM.

Član 269.

U vršenju inspekcijskog nadzora, inspektor rada je ovlašćen da rešenjem naloži poslodavcu da u određenom roku otkloni utvrđene povrede zakona, PODZAKONSKOG AKTA, opšteg akta i ugovora o radu.

INSPEKTOR RADA JE OVLAŠĆEN DA REŠENJEM NALOŽI POSLODAVCU DA SA ZAPOSLENIM KOJI JE ZASNOVAO RADNI ODNOS U SMISLU ČLANA 32. STAV 2. OVOG ZAKONA, ZAKLJUČI UGOVOR O RADU U PISANOM OBLIKU.

Poslodavac je dužan da, najkasnije u roku od 15 dana od dana isteka roka za otklanjanje utvrđene povrede, obavesti inspekciju rada o izvršenju rešenja.

Član 270.

Inspektor rada podneće zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ako nađe da je poslodavac, odnosno direktor ili preduzetnik, povredom zakona ili drugih propisa kojima se uređuju radni odnosi izvršio prekršaj.

INSPEKTOR RADA JE DUŽAN DA ZAHTEV IZ STAVA 1. PODNESE U ROKU OD 30 DANA OD DANA UTVRĐENOG PREKRŠAJA, A NAJKASNIJE U ROKU PROPISANOM ZAKONOM KOJIM SE UREĐUJE PREKRŠAJ.

Član 271.

 Ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja - do donošenja pravnosnažne odluke suda.

Zaposleni može podneti zahtev iz stava 1. ovog člana u roku od 30 dana od dana pokretanja radnog spora.

 Inspektor rada je dužan da donese rešenje o odlaganju izvršenja rešenja poslodavaca o otkazu ugovora o radu u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva zaposlenog, ako su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana.

AKO INSPEKTOR RADA NAĐE DA JE REŠENJEM POSLODAVCA O OTKAZU UGOVORA O RADU OČIGLEDNO POVREĐENO PRAVO ZAPOSLENOG, A ZAPOSLENI JE POKRENUORADNI SPOR, NA ZAHTEV ZAPOSLENOG ODLOŽIĆE SVOJIM REŠENJEM IZVRŠENJE TOG REŠENJA - DO DONOŠENJA PRAVNOSNAŽNE ODLUKE SUDA.

AKO ZAPOSLENI PODNESE ZAHTEV ZA ODLAGANJE REŠENJA O OTKAZU UGOVORA O RADU, INSPEKTOR RADA JE DUŽAN DA PO ZAHTEVU ZAPOSLENOG DONESE REŠENJE O ODBIJANJU ZAHTEVA, U SLUČAJU KADA NAĐE DA PRAVO ZAPOSLENOG NIJE OČIGLEDNO POVREĐENO. 

ZAPOSLENI MOŽE PODNETI ZAHTEV IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA U ROKU OD 15 DANA OD DANA POKRETANJA RADNOG SPORA.

 INSPEKTOR RADA JE DUŽAN DA DONESE REŠENJE IZ ST. 1.  I 2. OVOG ČLANA U ROKU OD 30 DANA OD DANA PODNOŠENJA ZAHTEVA ZAPOSLENOG, AKO SU ISPUNJENI USLOVI IZ ST. 1. I 2. OVOG ČLANA.

Član 272.

 Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba ministru u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

 Žalba na rešenje iz člana 271. ovog zakona ne odlaže izvršenje rešenja.

 Ministar je dužan da u roku od 15 dana od dana prijema žalbe odluči po žalbi.

Protiv konačnog rešenja iz člana 271. stav 1. ST. 1. I 2. ovog zakona ne može da se pokrene upravni spor.

XXII. KAZNENE ODREDBE

Član 273.

 Novčanom kaznom od 800.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako prekrši zabranu diskriminacije u smislu ovog zakona (čl. 18 - 21);

2) ako sa licem koje radi nije zaključio ugovor o radu ili drugi ugovor u smislu ovog zakona (član 33. i čl. 197 - 202);

3) ako zaposlenom nije dostavio fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje (član 35);

4) ako nije isplatio zaradu, odnosno minimalnu zaradu (čl. 104. i 111);

5) ako nije isplatio zaradu u novcu, osim u slučaju iz člana 45. ovog zakona (član 110);

6) ako nije doneo program rešavanja viška zaposlenih (član 153);

7) ako zaposlenom otkaže ugovor o radu suprotno odredbama ovog zakona (čl. 179 - 181. i čl. 187. i 188);

8) ako do dana prestanka radnog odnosa zaposlenom ne izvrši isplatu svih dospelih zarada, naknada zarada i drugih primanja (član 186);

9) ako ne postupi po rešenju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona (član 271);

10) ako sprečava inspektora rada u vršenju inspekcijskog nadzora, odnosno na drugi način onemogućava vršenje inspekcijskog nadzora.

 Novčanom kaznom od 400.000 do 500.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

 Novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.

 Ako se izvršenjem prekršaja iz stava 1. ovog člana nanese materijalna šteta zaposlenom ili drugom fizičkom ili pravnom licu, poslodavcu se može izreći i zaštitna mera - zabrana vršenja delatnosti, u skladu sa zakonom.

NOVČANOM KAZNOM OD 800.000 DO 2.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ POSLODAVAC SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA:

1) AKO SA LICEM KOJE RADI NIJE ZAKLJUČIO UGOVOR O RADU ILI DRUGI UGOVOR U SMISLU OVOG ZAKONA (ČL. 30-33. I ČL. 197 - 202);

2) AKO NIJE ISPLATIO ZARADU, ODNOSNO MINIMALNU ZARADU (ČL. 104. I 111);

3) AKO NIJE ISPLATIO ZARADU U NOVCU, OSIM U SLUČAJU IZ ČLANA 45. OVOG ZAKONA (ČLAN 110);

4) AKO NIJE DONEO PROGRAM REŠAVANJA VIŠKA ZAPOSLENIH (ČLAN 153);

5) AKO ZAPOSLENOM OTKAŽE UGOVOR O RADU SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 179 – 181 I ČL. 187. I 188);

6) AKO SPREČAVA INSPEKTORA RADA U VRŠENJU INSPEKCIJSKOG NADZORA, ODNOSNO NA DRUGI NAČIN ONEMOGUĆAVA VRŠENJE INSPEKCIJSKOG NADZORA (ČLAN 268A I  268B);.

7) AKO NE POSTUPI PO REŠENJU INSPEKTORA RADA U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 269. I  271);

 NOVČANOM KAZNOM OD 300.000 DO 500.000  DINARA ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE PREDUZETNIK.

 NOVČANOM KAZNOM OD 50.000 DO 150.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU, ODNOSNO ZASTUPNIK PRAVNOG LICA.

 AKO SE IZVRŠENJEM PREKRŠAJA IZ STAVA 1. OVOG ČLANA NANESE MATERIJALNA ŠTETA ZAPOSLENOM ILI DRUGOM FIZIČKOM ILI PRAVNOM LICU, POSLODAVCU SE MOŽE IZREĆI I ZAŠTITNA MERA - ZABRANA VRŠENJA DELATNOSTI, U SKLADU SA ZAKONOM.

Član 274.

 Novčanom kaznom od 600.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako pozove na odgovornost predstavnika zaposlenih koji postupa u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom (član 13);

2) ako zasnuje radni odnos sa licem mlađim od 18 godina života suprotno odredbama ovog zakona (član 25);

3) ako nije registrovao ugovor o radu kod nadležnog organa lokalne samouprave u skladu sa odredbama ovog zakona (član 46);

4) ako zaposlenom odredi prekovremeni rad suprotno odredbama ovog zakona (član 53);

5) ako je izvršio preraspodelu radnog vremena suprotno odredbama ovog zakona (čl. 57 , 59. i 60);

6) ako zaposlenom koji radi noću ne obezbedi obavljanje poslova u toku dana suprotno odredbama ovog zakona (član 62);

7) ako zaposlenom koji radi u smenama ne obezbedi izmenu smena suprotno odredbama ovog zakona (član 63);

8) ako zaposlenom mlađem od 18 godina života odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (čl. 84 , 87. i 88);

9) ako zaposlenom između navršene 18. i 21. godine života odredi da radi suprotno odredbama ovog zakona (član 85);

10) ako ne obezbedi zaštitu materinstva, kao i prava po osnovu nege deteta i posebne nege deteta ili druge osobe u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 89 - 100);

11) ako zaposlenom ne isplati naknadu zarade, naknadu troškova, odnosno drugo primanje u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 114 - 120);

12) ako zaposlenom ne dostavi obračun zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (član 121);

13) ako ne vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade u skladu sa odredbama ovog zakona (član 122);

14) ako zaposlenom uskrati prava iz radnog odnosa suprotno odredbama ovog zakona (član 147);

15) ako donese odluku o udaljenju zaposlenog suprotno odredbama ovog zakona ili ako zaposlenog udalji sa rada duže od roka propisanog ovim zakonom (čl. 165 - 170);

16) ako zaposlenom ponudi zaključivanje aneksa ugovora suprotno odredbama ovog zakona (čl. 171 - 174);

17) ako odluči o pojedinačnom pravu, obavezi ili odgovornosti zaposlenog a ne donese rešenje ili ga ne dostavi zaposlenom u skladu sa odredbama ovog zakona (član 193);

18) ako ne postupi po rešenju inspektora rada u skladu sa odredbama ovog zakona (član 269).

 Novčanom kaznom od 300.000 do 500.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

 Novčanom kaznom od 30.000 do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.

NOVČANOM KAZNOM OD 600.000 DO 1.500.000DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ POSLODAVAC SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA:

1) AKO PREKRŠI ZABRANU DISKRIMINACIJE U SMISLU OVOG ZAKONA (ČL. 18 - 21);

2) AKO ZASNUJE RADNI ODNOS SA LICEM MLAĐIM OD 18 GODINA ŽIVOTA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 25);

3) AKO NIJE REGISTROVAO UGOVOR O RADU KOD NADLEŽNOG ORGANA LOKALNE SAMOUPRAVE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 46);

4) AKO ZAPOSLENOM ODREDI PREKOVREMENI RAD SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 53);

5) AKO JE IZVRŠIO PRERASPODELU RADNOG VREMENA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 57 , 59. I 60);

6) AKO ZAPOSLENOM KOJI RADI NOĆU NE OBEZBEDI OBAVLJANJE POSLOVA U TOKU DANA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 62);

7) AKO ZAPOSLENOM KOJI RADI U SMENAMA NE OBEZBEDI IZMENU SMENA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 63);

8) AKO ZAPOSLENOM MLAĐEM OD 18 GODINA ŽIVOTA ODREDI DA RADI SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 84 , 87. I 88);

9) AKO ZAPOSLENOM IZMEĐU NAVRŠENE 18. I 21. GODINE ŽIVOTA ODREDI DA RADI SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 85);

10) AKO NE OBEZBEDI ZAŠTITU MATERINSTVA, KAO I PRAVA PO OSNOVU NEGE DETETA I POSEBNE NEGE DETETA ILI DRUGE OSOBE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 89 - 100);

11) AKO ZAPOSLENOM NE ISPLATI NAKNADU ZARADE, NAKNADU (ČL. 114 -117);

12) AKO ZAPOSLENOM USKRATI PRAVA IZ RADNOG ODNOSA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 147);

13) AKO DONESE ODLUKU O UDALJENJU ZAPOSLENOG SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA ILI AKO ZAPOSLENOG UDALJI SA RADA DUŽE OD ROKA PROPISANOG OVIM ZAKONOM  (ČL. 165 - 170);

14) AKO ZAPOSLENOM PONUDI ZAKLJUČIVANJE ANEKSA UGOVORA SUPROTNO ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 171 - 174);

15) AKO DO DANA PRESTANKA RADNOG ODNOSA ZAPOSLENOM NE IZVRŠI ISPLATU SVIH DOSPELIH ZARADA, NAKNADA ZARADA I DRUGIH PRIMANJA (ČLAN 186);

16)  AKO ODLUČI O POJEDINAČNOM PRAVU, OBAVEZI ILI ODGOVORNOSTI ZAPOSLENOG A NE DONESE REŠENJE ILI GA NE DOSTAVI ZAPOSLENOM U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 193);

 NOVČANOM KAZNOM OD 200.000 DO 400.000DINARA ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE PREDUZETNIK.

 NOVČANOM KAZNOM OD 30.000 DO 150.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU, ODNOSNO ZASTUPNIK PRAVNOG LICA.

Član 275.

 Novčanom kaznom od 400.000 do 600.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica:

1) ako zaposlenom uskrati pravo na godišnji odmor (član 68. i član 75. stav 3);

2) ako zaposlenom koji je ostvario pravo na mirovanje radnog odnosa uskrati pravo da se vrati na rad (član 79);

3) ako zaposlenom ne obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti, odnosno drugog odgovarajućeg posla (član 101).

 Novčanom kaznom od 100.000 do 300.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik.

 Novčanom kaznom od 20.000 do 40.000 dinara kazniće se za prekršaj iz stava 1. ovog člana odgovorno lice u pravnom licu.

NOVČANOM KAZNOM OD 400.000 DO 1.000.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ POSLODAVAC SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA:

1) AKO POZOVE NA ODGOVORNOST PREDSTAVNIKA ZAPOSLENIH KOJI POSTUPA U SKLADU SA ZAKONOM I KOLEKTIVNIM UGOVOROM (ČLAN 13);

2) AKO POSTUPI SUPROTNO ODREDBAMA  OVOG ZAKONA O GODIŠNJEM ODMORU (ČL. 68-75);

3) AKO ZAPOSLENOM KOJI JE OSTVARIO PRAVO NA MIROVANJE RADNOG ODNOSA USKRATI PRAVO DA SE VRATI NA RAD (ČLAN 79);

4) AKO ZAPOSLENOM NE ISPLATI NAKNDU TROŠKOVA, ODNOSNO DRUGO PRIMANJE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 118-120).

 NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DO 300.000 DINARA ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA KAZNIĆE SE PREDUZETNIK.

 NOVČANOM KAZNOM OD 20.000 DO 40.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU.

Član 276.

Novčanom kaznom od 20.000 dinara kazniće se na licu mesta poslodavac sa svojstvom pravnog lica i preduzetnik:

1) ako ne obezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada, dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbama ovog zakona (čl. 64. do 67 );

2) ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu sa odredbama ovog zakona (član 158 );

3) ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok, odnosno naknadu zarade u skladu sa ovim zakonom (član 189 );

4) ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjižicu (član 204 ).  Novčanom kaznom od 5.000 dinara za prekršaj iz stava 1. ovog člana, kazniće se odgovorno lice u pravnom licu.

 Novčanu kaznu iz st. 1. i 2. ovog člana naplaćuje inspektor rada na licu mesta.

NOVČANOM KAZNOM OD 100.000 DINARA KAZNIĆE SE ZA PREKRŠAJPOSLODAVAC SA SVOJSTVOM PRAVNOG LICA, A PREDUZETNIK SA KAZNOM OD 50.000 DINARA:

1) AKO UGOVOR O RADU ILI DRUGI UGOVOR NE DRŽI U SEDIŠTU ILI POSLOVNOJ JEDINICI (ČLAN 35);

2) AKO NE VODI EVIDENCIJU O PRISUTNOSTI ZAPOSLENIH NA RADU (ČLAN 63A);

3) AKO NE OBEZBEDI VREME ZA ODMOR U TOKU DNEVNOG RADA, DNEVNI I NEDELJNI ODMOR U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČL. 64. DO 67);

4) AKO ZAPOSLENOM NE DOSTAVI OBRAČUN ZARADE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 121);

5) AKO NE VODI MESEČNU EVIDENCIJU O ZARADI I NAKNADI ZARADE U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 122);

6) AKO ZAPOSLENOM USKRATI PRAVO NA OTPREMNINU U SKLADU SA ODREDBAMA OVOG ZAKONA (ČLAN 158);

7) AKO ZAPOSLENOM USKRATI PRAVO NA OTKAZNI ROK, ODNOSNO NAKNADU ZARADE U SKLADU SA OVIM ZAKONOM (ČLAN 189);

8) AKO ZAPOSLENOM NE VRATI UREDNO POPUNJENU RADNU KNJIŽICU (ČLAN 204). 

NOVČANOM KAZNOM OD 10.000 DINARA ZA PREKRŠAJ IZ STAVA 1. OVOG ČLANA, KAZNIĆE SE ODGOVORNO LICE U PRAVNOM LICU, ODNOSNO ZASTUPNIK PRAVNOG LICA.

Odredbe Nacrta zakona

koje ne ulaze u pregled odredaba Zakona o radu koje se menjaju i dopunjuju

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 140.

Postupci za ostvarivanje prava pred Fondom solidarnosti započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po propisima koji važe do početka primene ovog zakona.

Član 141.

Član 204. Zakona o radu („Službeni glasnik RS”, br. 24/05, 61/05, 54/09 i 32/13) i Pravilnik o radnoj knjižici („Službeni glasnik RS”, broj 17/97) prestaju da važe sa 1. januarom 2016. godine.

Radne knjižice izdate do 1. januara 2016. godine u skladu sa propisima koji su bili na snazi do tog datuma, nastavljaju da se koriste kao javne isprave, a podaci upisani u ove knjižice mogu da služe kao dokaz za ostvarivanje prava iz radnog odnosa i drugih prava u skladu sa zakonom.

Član 142.

Postupci upisa u Registar sindikata i udruženja poslodavaca i utvrđivanja reprezentativnosti sindikata i udruženja započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona okončaće se po odredbama ovog zakona.

Član 143.

Sindikati i udruženja poslodavaca koji su upisani u Registar do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastavljaju sa radom kao sindikati i udruženja poslodavaca od dana početka primene ovog zakona, s tim što su dužni da u roku od 12 meseci od dana početka primene ovog zakona usklade svoj statut i druge opšte akte sa odredbama ovog zakona.

Sindikati i udruženja poslodavaca su dužni u roku iz stava 1. ovog člana da ministarstvu podnesu zahtev za upis usklađivanja podataka u Registar u skladu sa odredbama ovog zakona.

Sindikati i udruženja poslodavaca koji ne postupe u skladu sa stavom 2. ovog člana, rešenjem ministra brišu se iz Registra i gube status pravnog lica.

Rešenje ministra je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Član 144.

Odredbe kolektivnog ugovora koji je na snazi na dan stupanja na snagu ovog zakona, a koje nisu u suprotnosti sa ovim zakonom, ostaju na snazi do isteka važenja kolektivnog ugovora, odnosno do zaključivanja kolektivnog ugovora u skladu sa ovim zakonom.

Član 145.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.

Izvor: Vebsajt Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, 17.12.2013.