Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore

Prijavite se na mailing listu:


Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom možete saznati na linku OVDE.

Email Print

ZAKON O POTVRĐIVANJU SPORAZUMA O STABILIZACIJI I PRIDRUŽIVANJU IZMEĐU EVROPSKIH ZAJEDNICA I NJIHOVIH DRŽAVA ČLANICA, SA JEDNE STRANE, I REPUBLIKE SRBIJE, SA DRUGE STRANE

("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 83/2008)

Poglavlje I

UZAJAMNA ZAŠTITA IMENA VINA, ALKOHOLNIH PIĆA I AROMATIZOVANIH VINA

Član 4

Zaštićena imena

Ne dovodeći u pitanje članove 5, 6 i 7 ovog poglavlja, sledeće podleže zaštiti:

(a) za proizvode navedene u članu 2 ovog protokola:

- reference na ime zemlje članice iz koje vino, alkoholno piće ili aromatizovano vino vodi poreklo ili ostale nazive koji se koriste da označe zemlju članicu,

- geografske oznake, navedene u Dodatku 1, Deo A, tačke (a) za vina (b) za alkoholna pića i (v) za aromatizovana vina,

- tradicionalni nazivi navedeni u Dodatku 2, Deo A.

(b) za vina, alkoholna pića ili aromatizovana vina poreklom iz Srbije:

- reference na ime "Srbija" ili bilo koji drugi naziv kojim se imenuje ta zemlja,

- geografske oznake, navedene u Dodatku 1, Deo B, tačke (a) za vina (b) za alkoholna pića i (v) za aromatizovana vina,

- tradicionalni nazivi navedeni u Dodatku 2, Deo V.

Član 5

Zaštita imena koja se odnose na zemlje članice Zajednice i Srbiju

1. U Srbiji, reference na zemlje članice Zajednice, i ostale nazive koji se koriste da označe zemlju članicu, u cilju identifikovanja porekla vina, alkoholnog pića i aromatizovanog vina:

(a) biće rezervisani za vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja vode poreklo iz dotične zemlje članice, i

(b) neće biti upotrebljeni od strane Zajednice na način koji se razlikuje od onog predviđenog zakonima i propisima Zajednice.

2. U Zajednici, reference na Srbiju, i ostale nazive koji se koriste da označe Srbiju (bez obzira da li su praćeni imenom sorte vinove loze ili ne), u cilju identifikovanja porekla vina, alkoholnog pića i aromatizovanog vina:

(a) biće rezervisani za vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja vode poreklo iz Srbije, i

(b) neće biti upotrebljeni od strane Srbije na način koji se razlikuje od onog predviđenog zakonima i propisima Srbije.

Član 6

Zaštita oznaka geografskog porekla

1. U Srbiji, geografske oznake za Zajednicu koje su navedene u Dodatku 1, Deo A:

(a) biće zaštićene za vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja vode poreklo iz Zajednice, i

(b) neće biti upotrebljene na način koji nije u skladu sa uslovima predviđenim zakonima i propisima Zajednice.

2. U Zajednici, geografske oznake za Srbiju koje su navedene u Dodatku 1, Deo B:

(a) biće zaštićene za vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja vode poreklo iz Srbije, i

(b) neće biti upotrebljene na način koji nije u skladu sa uslovima predviđenim zakonima i propisima Srbije.

Bez obzira na Član 2 stav 2 tačka b Protokola u delu koji se odnosi na zakonodavstvo EU u vezi alkoholnih pića, trgovački nazivi za alkoholna pića poreklom iz Srbije i plasirana u EU neće se dopunjavati ili zameniti oznakom geografskog porekla.

3. Strane će preduzeti sve potrebne mere, u skladu sa Aneksom ovog sporazuma, za uzajamnu zaštitu oznaka navedenih u članu 4 (a) i (b), druga tačka, kojima se opisuju i predstavljaju vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja vode poreklo sa teritorije Strana. U tom cilju, svaka Strana će koristiti odgovarajuća pravna sredstva navedena u članu 23 TRIPS Sporazuma kako bi se obezbedila efikasna zaštita i sprečila upotreba geografskih oznaka u svrhu identifikacije vina, alkoholnih pića i aromatizovanih vina koja nisu pokrivena dotičnim oznakama ili opisima.

4. Geografske oznake navedene u članu 4 biće rezervisane isključivo za proizvode koji vode poreklo sa teritorije Strane na koju se odnose i mogu se koristiti samo pod uslovima koje postavljaju zakoni i propisi te Strane.

5. Zaštita koju pruža ovaj sporazum će posebno sprečiti bilo kakvu upotrebu zaštićenih imena za vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja ne potiču iz označene geografske oblasti, i primenjivaće se čak i kada je:

- naznačeno pravo poreklo vina, alkoholnog pića ili aromatizovanog vina,

- dotična geografska oznaka upotrebljena u prevodu,

- ime propraćeno izrazima kao što su "vrsta", "tip", "stil", "imitacija", "metod" ili drugim sličnim izrazima,

- zaštićeno ime na bilo koji način upotrebljeno za proizvode koji potpadaju pod tarifnu oznaku 20.09 Harmonizovanog sistema Međunarodne konvencije o harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba, sačinjene u Briselu 14. juna 1983.

6. Ukoliko su geografske oznake navedene u Dodatku 1 homonimi, biće zaštićena svaka oznaka, pod uslovom da je upotrebljena u dobroj veri. Strane će zajednički odlučiti o praktičnim uslovima upotrebe prema kojima će se homonimne geografske oznake međusobno razlikovati, uzevši u obzir potrebu da se obezbedi ravnopravan tretman dotičnih proizvođača i da se potrošači ne dovode u zabludu.

7. Ako je geografska oznaka navedena u Dodatku 1 homonimna sa geografskom oznakom neke treće zemlje, primenjuje se član 23 (3) TRIPS Sporazuma.

8. Odredbe ovog Aneksa Sporazuma iz ovog ni na koji način neće dovoditi u pitanje pravo bilo kog lica da koristi, u svrhu trgovine, sopstveno ime ili ime svog prethodnika u tom poslu, osim ukoliko se to ime koristi na takav način da dovodi potrošače u zabludu.

9. Ništa u okviru ovog aneksa Sporazuma ne obavezuje jednu Stranu da zaštiti geografsku oznaku druge Strane navedenu u Dodatku 1 koja nije, ili je prestala da bude zaštićena u svojoj zemlji porekla ili koja je prestala da se koristi u toj zemlji.

10. Stupanjem na snagu ovog sporazuma, Strane prestaju da smatraju da su zaštićena geografska imena navedeni u Dodatku 1 uobičajena u jeziku Strana kao zajednički naziv za vina, alkoholna pića i aromatizovana vina kao što je predviđeno članom 24(6) TRIPS Sporazuma.

Član 7

Zaštita tradicionalnih naziva

1. U Srbiji, tradicionalni nazivi za Zajednicu navedeni u Dodatku 2:

(a) neće se koristiti za opis ili predstavljanje vina koje potiče iz Srbije; i

(b) ne mogu se koristiti za opis ili predstavljanje vina koje potiče iz Zajednice, osim ukoliko se odnose na vina sa poreklom i kategorijom i na jeziku kao što je navedeno u Dodatku 2 i pod uslovima predviđenim zakonima i propisima Zajednice.

2. U Zajednici, tradicionalni nazivi za Srbiju navedeni u Dodatku 2 neće se koristiti za opis ili predstavljanje vina koje potiče iz Zajednice; i ne mogu se koristiti za opis ili predstavljanje vina koje potiče iz Srbije osim ukoliko se odnose na vina sa poreklom i kategorijom i na srpskom jeziku kao što je navedeno u Dodatku 2 i pod uslovima predviđenim zakonima i propisima Srbije.

3. Strane će preduzeti sve potrebne mere, u skladu sa ovim Poglavljem, za uzajamnu zaštitu tradicionalnih naziva navedenih u članu 4 a koji se koriste za opis i predstavljanje vina koja potiču sa teritorije Strana. U tom cilju, Strane će obezbediti odgovarajuća pravna sredstva kako bi obezbedile efikasnu zaštitu i sprečile upotrebu tradicionalnih naziva za opisivanje vina koja nemaju prava na te tradicionalne nazive, čak i kada su upotrebljeni tradicionalni nazivi propraćeni izrazima kao što su "vrsta", "tip", "stil", "način", "metod" ili sličnim.

4. Ukoliko su tradicionalni nazivi navedeni u Dodatku 2 homonimi, biće zaštićen svaki naziv pod uslovom da je upotrebljen u dobroj veri i da se potrošači ne dovode u zabludu u vezi pravog porekla vina. Strane će zajednički odlučiti o praktičnim uslovima upotrebe prema kojima će se homonimni tradicionalni nazivi međusobno razlikovati, uzevši u obzir potrebu da se obezbedi ravnopravan tretman dotičnih proizvođača i da se potrošači ne dovode u zabludu.

5. Zaštita tradicionalnih naziva primeniće se isključivo na: jezik ili jezike i pisma na kojima se pojavljuju u Dodatku 2, a ne i na prevod; i za kategorije proizvoda za koje su zaštićeni kod Strana kao što je izneto u Dodatku 2.

Član 8

Žigovi

1. Odgovorni zavodi strana će odbiti registraciju žiga za vino, alkoholno piće ili aromatizovano vino koji je identičan sa, ili sličan ili sadrži referencu na geografsku oznaku zaštićenu u skladu sa članom 4, poglavlje 1 ovog sporazuma, koji se odnosi na vino, alkoholno piće ili aromatizovano vino koje nema to poreklo i koje ne ispunjava relevantna pravila koja regulišu njegovu upotrebu.

2. Odgovorni zavodi Strana će odbiti registraciju žiga za vino koji sadrži, ili se sastoji od tradicionalnog naziva zaštićenog ovim aneksom Sporazuma a, ako dato vino nije ono za koje je taj tradicionalni naziv rezervisan, kao što je naznačeno u Dodatku 2.

Član 9

Izvozi

Strane će preduzeti sve potrebne korake da bi se osiguralo da se prilikom izvoza vina, alkoholnih pića i aromatizovanih vina koja vode poreklo iz jedne od Strana u neku treću zemlju, zaštićene geografske oznake navedene u Članu 4 (a) i 4 (b) druga tačka i, za vina, tradicionalni nazivi te strane navedeni u Članu 4 (a) i 4 (b) treća tačka ne koriste za opisivanje i predstavljanje proizvoda koji vode poreklo iz druge Strane.

Poglavlje II

SPROVOĐENJE I UZAJAMNA POMOĆ NADLEŽNIH VLASTI I UPRAVLJANJE OVIM ANEKSOM SPORAZUMA

Član 10

Radna grupa

1) Formiraće se radna grupa koja će raditi pod okriljem Pododbora za poljoprivredu, koji ima biti formiran u skladu sa članom 123 Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

2) Radna grupa će obezbeđivati pravilno funkcionisanje ovog aneksa Sporazuma i pregledaće sva pitanja koja mogu proisteći iz njegove primene.

3) Radna grupa može dati preporuke, razmatrati i davati sugestije o svim pitanjima od zajedničkog interesa iz oblasti vina, alkoholnih pića i aromatizovanih vina koja bi mogla doprineti postizanju ciljeva ovog aneksa Sporazuma. Radna grupa će se sastajati na zahtev bilo koje od Strana, naizmenično u Zajednici i u Srbiji, u vreme, na mestu i na način koji Strane zajedno utvrde.

Član 11

Zadaci strana

1. Strane će direktno ili preko radne grupe navedene u članu 10 održavati kontakte po svim pitanjima koja se odnose na primenu i funkcionisanje ovog sporazuma.

2. Srbija imenuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao telo koje će je predstavljati. Evropska zajednica imenuje Generalni direktorat za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropske komisije kao telo koje će je predstavljati. U slučaju promene tela koje ju predstavlja, Strana će o toj promeni obavestiti drugu Stranu.

3. Predstavničko telo će obezbediti koordinaciju aktivnosti svih tela nadležnih za sprovođenje ovog aneksa Sporazuma .

4. Strane će:

(a) međusobno menjati i dopunjavati liste navedene u Članu 4 odlukom Odbora za stabilizaciju i pridruživanje vodeći računa o svim izmenama i dopunama zakona i propisa Strana;

(b) zajednički odlučiti, odlukom Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, o izmenama Dodataka Sporazuma iz ovog Aneksa. Dodaci će se smatrati izmenjenim počev od datuma evidentiranog u prepisci između Strana, ili od datuma odluke Radne grupe, u zavisnosti od slučaja;

(v) zajednički odlučiti o praktičnim uslovima navedenim u članu 6 stav 6;

(g) jedna drugu obavestiti o nameri donošenja novih propisa ili izmeni postojećih propisa od javnog interesa, kao što su zaštita zdravlja ili zaštita potrošača, a koji imaju uticaja na sektor vina, alkoholnih pića i aromatizovanih vina;

(d) jedna drugu obavestiti o svim zakonskim, administrativnim i sudskim odlukama koje se odnose na primenu ovog aneksa Sporazuma i obavestiti se međusobno o merama usvojenim na osnovu takvih odluka.

Član 12

Primena i delovanje ovog Aneksa Sporazuma

Strane imenuju kontakte navedene u Dodatku 3 koji su odgovorni za primenu i delovanje ovog aneksa Sporazuma.

Član 13

Sprovođenje i uzajamna pomoć strana

1. Ukoliko opisivanje ili predstavljanje vina, alkoholnog pića ili aromatizovanog vina, naročito prilikom deklarisanja, u zvaničnoj ili trgovinskoj dokumentaciji ili reklamiranju, nije u skladu sa ovim aneksom Sporazuma, Strane će primeniti potrebne administrativne mere i/ili pokrenuti zakonski postupak sa ciljem suzbijanja nelojalne konkurencije ili sprečavanja nezakonite upotrebe zaštićene oznake na bilo koji drugi način.

2. Mere i postupci navedeni u stavu 1 će se naročito primenjivati:

(a) kada se opisi ili prevod opisa, naziva, natpisa ili ilustracija koje se odnose na vino, alkoholno piće ili aromatizovana vina čiji su nazivi zaštićeni Aneksom ovog sporazuma koriste direktno ili indirektno, dajući lažnu ili obmanjujuću informaciju u pogledu porekla, prirode ili kvaliteta vina, alkoholnog pića ili aromatizovanog vina.

(b) kada se za pakovanje koriste sudovi koji dovode u zabludu u pogledu porekla vina.

3. Ukoliko jedna od Strana ima razloga da sumnja da:

(a) vino, alkoholno piće ili aromatizovano vino u skladu sa definicijom iz člana 2, koje je u prometu ili koje je bilo u prometu u Srbiji i Zajednici, ne ispunjava pravila koja regulišu sektor vina, alkoholnih pića ili aromatizovanih vina u Zajednici ili u Srbiji ili odredbe ovog sporazuma; i

(b) ako je takvo neispunjavanje od naročitog interesa za drugu Stranu i moglo bi dovesti do preduzimanja administrativnih mera i/ili zakonskih postupaka,

ona će o tome odmah obavestiti predstavničko telo druge Strane.

4. Informacija pružena u skladu sa stavom 3 sadržaće detaljne podatke o neispunjavanju pravila koja regulišu sektor vina, alkoholnih pića i aromatizovanih vina Strane i/ili neispunjavanju ovog aneksa Sporazuma i pratiće ih zvanična, trgovinska ili druga odgovarajuća dokumentacija, sa podacima o svim administrativnim merama ili zakonskim postupcima koji mogu biti preduzeti, ako je potrebno.

Član 14

Konsultacije

1. Strane će započeti konsultacije ako jedna od njih smatra da druga nije ispunila obaveze propisane ovim aneksom Sporazuma.

2. Strana koja traži konsultacije će drugoj strani pružiti sve informacije neophodne za detaljno ispitivanje datog slučaja.

3. U slučajevima kada odugovlačenje može ugroziti zdravlje ljudi ili umanjiti efikasnost mera za suzbijanje prevara, mogu se preduzeti odgovarajuće privremene zaštitne mere, bez prethodnih konsultacija, pod uslovom da se konsultacije održe odmah nakon preduzimanja tih mera.

4. Ukoliko, nakon konsultacija predviđenih stavovima 1 i 3, Strane ne postignu dogovor, Strana koja je tražila konsultacije ili koja je preduzela mere navedene u stavu 3 može preduzeti odgovarajuće mere u skladu sa članom 129. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da bi se omogućila odgovarajuća primena ovog aneksa Sporazuma.

Poglavlje III

OPŠTE ODREDBE

Član 15

Tranzit malih količina

I. Ovaj aneks Sporazuma se neće primenjivati na vina, alkoholna pića i aromatizovana vina koja:

(a) su u tranzitu preko teritorije jedne od Strana, ili

(b) potiču sa teritorije jedne od Strana, a otpremaju se u malim količinama između tih Strana pod uslovima i u skladu sa procedurama predviđenim stavom II:

II. Sledeći proizvodi koji se odnose na vina, alkoholna pića i aromatizovana vina se smatraju malim količinama:

1. količine u obeleženim posudama od najviše 5 litara koje imaju zapušač za jednokratnu upotrebu, pri čemu ukupna prevezena količina, bilo da se sastoji od odvojenih pošiljaka ili ne, ne prelazi 50 litara;

2. (a) količine koje su deo ličnog prtljaga putnika a ne prelaze 30 litara;

(b) količine koje u pošiljkama jedno privatno lice šalje drugom u količinama ne većim od 30 litara;

(c) količine koje čine deo imovine privatnih lica koja se sele;

(d) količine koje se uvoze za potrebe naučnih ili stručnih eksperimenata, čija je maksimalna količina 1 hektolitar;

(e) količine koje se uvoze za diplomatska, konzularna ili slična predstavništva kao deo njihove kvote oslobođene od carina;

(f) količine koje se drže utovarene na međunarodnim prevoznim sredstvima kao zalihe za posluženje.

Izuzetak iz tačke 1 se ne može kombinovati sa jednim ili više izuzetaka iz tačke 2.

Član 16

Plasman postojećih zaliha

1. Vina, alkoholna pića ili aromatizovana vina koja su u vreme stupanja na snagu ovog sporazuma bila proizvedena, pripremljena, opisana i predstavljena u skladu sa internim zakonima i propisima Strana, ali su zabranjena ovim aneksom Sporazuma, mogu se prodavati dok traju zalihe.

2. Ukoliko Strane ne usvoje drugačije odredbe, vina, alkoholna pića ili aromatizovana vina koja su proizvedena, pripremljena, opisana i predstavljena u skladu sa ovim aneksom Sporazuma, ali čija proizvodnja, priprema, opis i predstavljanje prestaju da budu u skladu sa njim kao rezultat izmene Sporazuma, mogu se i dalje plasirati dok traju zalihe.

Dodatak 1

LISTA ZAŠTIĆENIH OZNAKA

(kao što je navedeno u članovima 4 i 6 Aneksa II Protokola 2)

DEO A: U ZAJEDNICI

(A) - VINA KOJA POTIČU IZ ZAJEDNICE

AUSTRIJA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Burgenland
Carnuntum
Donauland
Kamptal
Kärnten
Kremstal
Mittelburgenland
Neusiedlersee
Neusiedlersee-Hügelland
Niederösterreich
Oberösterreich
Salzburg
Steiermark
Südburgenland
Süd-Oststeiermark
Südsteiermark
Thermenregion
Tirol
Traisental
Vorarlberg
Wachau
Weinviertel
Weststeiermark
Wien

2. Stona vina sa geografskom oznakom

Bergland
Steire
Steirerland
Weinland
Wien

BELGIJA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Côtes de Sambre et Meuse
Hagelandse Wijn
Haspengouwse Wijn
Heuvellandse wijn
Vlaamse mousserende kwaliteitswijn

2. Stona vina sa geografskom oznakom

Vin de pays des jardins de Wallonie
Vlaamse landwijn

BUGARSKA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Nazivi određenih regiona

Асеновград (Asenovgrad)
Черноморски район (Black Sea Region)
Брестник (Brestnik)
Драгоево (Dragoevo)
Евксиноград (Evksinograd)
Хан Крум (Han Krum)
Хърсово (Harsovo)
Хасково (Haskovo)
Хисаря (Hisarya)
Ивайловград (Ivaylovgrad)
Карлово (Karlovo)
Карнобат (Karnobat)
Ловеч (Lovech)
Лозица (Lozitsa)
Лом (Lom)
Любимец (Lyubimets)
Лясковец (Lyaskovets)
Мелник (Melnik)
Монтана (Montana)
Нова Загора (Nova Zagилиa)
Нови Пазар (Novi Pazar)
Ново село (Novo Selo)
Оряховица (Oryahovitsa)
Павликени (Pavlikeni)
Пазарджик (Pazardjik)
Перущица (Perushtitsa)

Плевен (Pleven)
Пловдив (Plovdiv)
Поморие (Pomилиie)
Русе (Ruse)
Сакар (Sakar)
Сандански (Sandanski)
Септември (Septemvri)
Шивачево (Shivachevo)
Шумен (Shumen)
Славянци (Slavyantsi)
Сливен (Sliven)
Южно Черноморие (Southern Black Sea Coast)
Стамболово (Stambolovo)
Стара Загора (Stara Zagилиa)
Сухиндол (Suhindol)
Сунгурларе (Sungurlare)
Свищов (Svishtov)
Долината на Струма (Struma Valley)
Търговище (Targovishte)
Върбица (Varbitsa)
Варна (Varna)
Велики Преслав (Veliki Preslav)
Видин (Vidin)
Враца (Vratsa)
Ямбол (Yambol)

2. Stona vina sa geografskom oznakom

Дунавска равнина (Danube Plain)
Тракийска низина (Thracian Lowlands)

KIPAR

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Na grčkom

Na engleskom

Region

Pod-region
(bez obzira da li mu prethodi naziv regiona)

Region

Pod-region
(bez obzira da li mu prethodi naziv regiona)

Κουμανδαρία
Λαόνα Ακάμα
Βουνί Παναγιάς- Αμπελίτης
Πιτσιλιά

 

Commandaria
Laona Akama
Vouni Panayia - Ambelitis
Pitsilia

 

Κρασοχώρια Λεμεσού

Αφάμης ili Λαόνα

Krasohora Lemesou

Afames ili Laona

2. Stona vina sa geografskom oznakom

Na grčkom

Na engleskom

Λεμεσός
Πάφος
Λευκωσία
Λάρνακα

Lemesos
Pafos
Lefkosia
Larnaka

ČEŠKA REPUBLIKA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Region
(bez obzira da li mu sledi naziv pod-regiona)

Pod-region
(bez obzira da li mu sledi naziv vinogradarske oblasti i/ili naziv vinogradarskog poseda)

čechy

Litoměřická
Mělnická

Morava

Mikulovská
slovácká
velkopavlovická
znojemská

2. Stona vina sa geografskom oznakom

české zemské víno
moravské zemské víno

FRANCUSKA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Alsace Grand Cru, praćeno nazivom manje geografske jedinice
Alsace, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Alsace ili Vin d'Alsace, bez obzira da li je praćeno sa "Edelzwicker" ili nazivom vinske sorte i/ili nazivom manje geografske jedinice
Ajaccio
Aloxe-Corton
Awou, bez obzira da li je praćeno sa Val de Loire ili Coteaux de la Loire, ili Villages Brissac
Awou, bez obzira da li je praćeno sa "Gamay", "Mousseu" ili "Villages"
Arbois
Arbois Pupillin
Auxey-Duresses ili Auxey-Duresses Côte de Beaune ili Auxey-Duresses Côte de Beaune-Villages
Bandol
Banyuls
Barsac
Bâtard-Montrachet
Béarn ili Béarn Bellocq
Beaujolais Supérieur
Beaujolais, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Beaujolais-Villages
Beaumes-de-Venise, bez obzira da li mu prethodi "Muscat de"
Beaune
Bellet ili Vin de Bellet
Bergerac
Bienvenues Bâtard-Montrachet
Blagny
Blanc Fumé de Pouilly
Blanquette de Limoux
Blaye
Bonnes Mares
Bonnezeaux
Bordeaux Côtes de Francs
Bordeaux Haut-Benauge
Bordeaux, bez obzira da li je praćeno sa "Clairet" ili "Supérieur" ili "Rosé" ili "mousseux"
Bourg
Bourgeais
Bourgogne, bez obzira da li je praćeno sa "Clairet" ili "Rosé" ili nazivom manje geografske jedinice
Bourgogne Aligoté
Bourgueil
Bouzeron
Brouilly
Buzet
Cabardes
Cabernet d'Anjou
Cabernet de Saumur
Cadillac
Cahors
Canon-Fronsac
Cap Corse, kojem prethodi "Muscat de"
Cassis
Cérons
Chablis Grand Cru, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Chablis, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Chambertin
Chambertin Clos de Beze
Chambolle-Musigny
Champagne
Chapelle-Chambertin
Charlemagne
Charmes-Chambertin
Chassagne-Montrachet ili Chassagne-Montrachet Côte de Beaune ili Chassagne-Montrachet Côte de Beaune-Villages
Château Châlon
Château Grillet
Châteaumeillant
Châteauneuf-du-Pape
Châtillon-en-Diois
Chenas
Chevalier-Montrachet
Cheverny
Chinon
Chiroubles
Chorey-les-Beaune ili Chorey-les-Beaune Côte de Beaune ili Chorey-les-Beaune Côte de Beaune-Villages
Clairette de Bellegarde
Clairette de Die
Clairette du Languedoc, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Clos de la Roche
Clos de Tart
Clos des Lambrays
Clos Saint-Denis
Clos Vougeot
Collioure
Condrieu
Corbieres, bez obzira da li je praćeno sa Boutenac
Cornas
Corton
Corton-Charlemagne
Costieres de Nîmes
Côte de Beaune, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Côte de Beaune-Villages
Côte de Brouilly
Côte de Nuits
Côte Roannaise
Côte Rôtie
Coteaux Champenois, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Coteaux d'Aix-en-Provence
Coteaux d'Ancenis, bez obzira da li je praćeno vinskom sortom
Coteaux de Die
Coteaux de l'Aubance
Coteaux de Pierrevert
Coteaux de Saumur
Coteaux du Giennois
Coteaux du Languedoc Picpoul de Pinet
Coteaux du Languedoc, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Coteaux du Layon ili Coteaux du Layon Chaume
Coteaux du Layon, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Coteaux du Loir
Coteaux du Lyonnais
Coteaux du Quercy
Coteaux du Tricastin
Coteaux du Vendômois
Coteaux Varois
Côte-de-Nuits-Villages
Côtes Canon-Fronsac
Côtes d'Auvergne, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Côtes de Beaune, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Côtes de Bergerac
Côtes de Blaye
Côtes de Bordeaux Saint-Macaire
Côtes de Bourg
Côtes de Brulhois
Côtes de Castillon
Côtes de Duras
Côtes de la Malepere
Côtes de Millau
Côtes de Montravel
Côtes de Provence, bez obzira da li je praćeno sa Sainte Victoire
Côtes de Saint-Mont
Côtes de Toul
Côtes du Forez
Côtes du Frontonnais, bez obzira da li je praćeno sa Fronton ili Villaudric
Côtes du Jura
Côtes du Lubéron
Côtes du Marmandais
Côtes du Rhône
Côtes du Rhône Villages, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Côtes du Roussillon
Côtes du Roussillon Villages, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice Caramany, ili Latour de France ili Les Aspres ili Lesquerde ili Tautavel
Côtes du Ventoux
Côtes du Vivarais
Cour-Cheverny
Crémant d'Alsace
Crémant de Bordeaux
Crémant de Bourgogne
Crémant de Die
Crémant de Limoux
Crémant de Loire
Crémant du Jura
Crépy
Criots Bâtard-Montrachet
Crozes Ermitage
Crozes-Hermitage
Echezeaux
Entre-Deux-Mers ili Entre-Deux-Mers Haut-Benauge
Ermitage
Faugeres
Fiefs Vendéens, bez obzira da li je praćeno sa "lieu dits" Mareuil ili Brem ili Vix ili Pissotte
Fitou
Fixin
Fleurie
Floc de Gascogne
Fronsac
Frontignan
Gaillac
Gaillac Premieres Côtes
Gevrey-Chambertin
Gigondas
Givry
Grand Roussillon
Grands Echezeaux
Graves
Graves de Vayres
Griotte-Chambertin
Gros Plant du Pays Nantais
Haut Poitou
Haut-Médoc
Haut-Montravel
Hermitage
Irancy
Irouléguy
Jasnieres
Juliénas
Jurançon
L'Etoile
La Grande Rue
Ladoix ili Ladoix Côte de Beaune ili Ladoix Côte de beaune-Villages
Lalande de Pomerol
Languedoc, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Latricieres-Chambertin
Les-Baux-de-Provence
Limoux
Lirac
Listrac-Médoc
Loupiac
Lunel, bez obzira da li mu prethodi "Muscat de"
Lussac Saint-Émilion
Mâcon ili Pinot-Chardonnay-Macôn
Mâcon, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Mâcon-Villages
Macvin du Jura
Madiran
Maranges Côte de Beaune ili Maranges Côtes de Beaune-Villages
Maranges, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Marcillac
Margaux
Marsannay
Maury
Mazis-Chambertin
Mazoyeres-Chambertin
Médoc
Menetou Salon, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Mercurey
Meursault ili Meursault Côte de Beaune ili Meursault Côte de Beaune-Villages
Minervois
Minervois-la-Liviniere
Mireval
Monbazillac
Montagne Saint-Émilion
Montagny
Monthélie ili Monthélie Côte de Beaune ili Monthélie Côte de Beaune-Villages
Montlouis, bez obzira da li je praćeno sa "mousseux" ili "pétillant"
Montrachet
Montravel
Morey-Saint-Denis
Morgon
Moselle
Moulin-a-Vent
Moulis
Moulis-en-Médoc
Muscadet
Muscadet Coteaux de la Loire
Muscadet Côtes de Grandlieu
Muscadet Sevre-et-Maine
Musigny
Néac
Nuits
Nuits-Saint-Georges
Orléans
Orléans-Cléry
Pacherenc du Vic-Bilh
Palette
Patrimonio
Pauillac
Pécharmant
Pernand-Vergelesses ili Pernand-Vergelesses Côte de Beaune ili Pernand-Vergelesses Côte de Beaune-Villages
Pessac-Léognan
Petit Chablis, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Pineau des Charentes
Pinot-Chardonnay-Macôn
Pomerol
Pommard
Pouilly Fumé
Pouilly-Fuissé
Pouilly-Loché
Pouilly-sur-Loire
Pouilly-Vinzelles
Premieres Côtes de Blaye
Premieres Côtes de Bordeaux, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Puisseguin Saint-Émilion
Puligny-Montrachet ili Puligny-Montrachet Côte de Beaune ili Puligny-Montrachet Côte de Beaune-Villages
Quarts-de-Chaume
Quincy
Rasteau
Rasteau Rancio
Régnié
Reuilly
Richebourg
Rivesaltes, bez obzira da li mu prethodi "Muscat de"
Rivesaltes Rancio
Romanée (La)
Romanée Conti
Romanée Saint-Vivant
Rosé d'Anjou
Rosé de Loire
Rosé des Riceys
Rosette
Roussette de Savoie, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Roussette du Bugey, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Ruchottes-Chambertin
Rully
Saint Julien
Saint-Amour
Saint-Aubin ili Saint-Aubin Côte de Beaune ili Saint-Aubin Côte de Beaune-Villages
Saint-Bris
Saint-Chinian
Sainte-Croix-du-Mont
Sainte-Foy Bordeaux
Saint-Émilion
Saint-Emilion Grand Cru
Saint-Estephe
Saint-Georges Saint-Émilion
Saint-Jean-de-Minervois, bez obzira da li mu prethodi "Muscat de"
Saint-Joseph
Saint-Nicolas-de-Bourgueil
Saint-Péray
Saint-Pourçain
Saint-Romain ili Saint-Romain Côte de Beaune ili Saint-Romain Côte de Beaune-Villages
Saint-Véran
Sancerre
Santenay ili Santenay Côte de Beaune ili Santenay Côte de Beaune-Villages
Saumur
Saumur Champigny
Saussignac
Sauternes
Savennieres
Savennieres-Coulée-de-Serrant
Savennieres-Roche-aux-Moines
Savigny ili Savigny-les-Beaune
Seyssel
Tâche (La)
Tavel
Thouarsais
Touraine Amboise
Touraine Azay-le-Rideau
Touraine Mesland
Touraine Noble Joue
Touraine
Tursan
Vacqueyras
Valençay
Vin d'Entraygues et du Fel
Vin d'Estaing
Vin de Corse, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Vin de Lavilledieu
Vin de Savoie ili Vin de Savoie-Ayze, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Vin du Bugey, bez obzira da li je praćeno nazivom manje geografske jedinice
Vin Fin de la Côte de Nuits
Viré Clessé
Volnay
Volnay Santenots
Vosne-Romanée
Vougeot
Vouvray, bez obzira da li je praćeno sa "mousseux" ili "pétillant"

2. Stona vina sa geografskom oznakom

Vin de pays de l'Agenais
Vin de pays d'Aigues
Vin de pays de l'Ain
Vin de pays de l'Svaier
Vin de pays d'Svaobrogie
Vin de pays des Alpes de Haute-Provence
Vin de pays des Alpes Maritimes
Vin de pays de l'Ardeche
Vin de pays d'Argens
Vin de pays de l'Ariege
Vin de pays de l'Aude
Vin de pays de l'Aveyron
Vin de pays des Balmes dauphinoises
Vin de pays de la Bénovie
Vin de pays du Bérange
Vin de pays de Bessan
Vin de pays de Bigorre
Vin de pays des Bouches du Rhône
Vin de pays du Bourbonnais
Vin de pays du Calvados
Vin de pays de Cassan
Vin de pays Cathare
Vin de pays de Caux
Vin de pays de Cessenon
Vin de pays des Cévennes, bez obzira da li je praćeno sa Mont Bouquet
Vin de pays Charentais, bez obzira da li je praćeno sa Ile de Ré ili Ile d'Oléron ili Saint-Sornin
Vin de pays de la Charente
Vin de pays des Charentes-Maritimes
Vin de pays du Cher
Vin de pays de la Cité de Carcassonne
Vin de pays des Collines de la Moure
Vin de pays des Collines rhodaniennes
Vin de pays du Comté de Grignan
Vin de pays du Comté tolosan
Vin de pays des Comtés rhodaniens
Vin de pays de la Correze
Vin de pays de la Côte Vermeille
Vin de pays des coteaux charitois
Vin de pays des coteaux d'Enserune
Vin de pays des coteaux de Besilles
Vin de pays des coteaux de Ceze
Vin de pays des coteaux de Coiffy
Vin de pays des coteaux Flaviens
Vin de pays des coteaux de Fontcaude
Vin de pays des coteaux de Glanes
Vin de pays des coteaux de l'Ardeche
Vin de pays des coteaux de l'Auxois
Vin de pays des coteaux de la Cabrerisse
Vin de pays des coteaux de Laurens
Vin de pays des coteaux de Miramont
Vin de pays des coteaux de Montélimar
Vin de pays des coteaux de Murviel
Vin de pays des coteaux de Narbonne
Vin de pays des coteaux de Peyriac
Vin de pays des coteaux des Baronnies
Vin de pays des coteaux du Cher et de l'Arnon
Vin de pays des coteaux du Grésivaudan
Vin de pays des coteaux du Libron
Vin de pays des coteaux du Littoral Audois
Vin de pays des coteaux du Pont du Gard
Vin de pays des coteaux du Salagou
Vin de pays des coteaux de Tannay
Vin de pays des coteaux du Verdon
Vin de pays des coteaux et terrasses de Montauban
Vin de pays des côtes catalanes
Vin de pays des côtes de Gascogne
Vin de pays des côtes de Lastours
Vin de pays des côtes de Montestruc
Vin de pays des côtes de Pérignan
Vin de pays des côtes de Prouilhe
Vin de pays des côtes de Thau
Vin de pays des côtes de Thongue
Vin de pays des côtes du Brian
Vin de pays des côtes de Ceressou
Vin de pays des côtes du Condomois
Vin de pays des côtes du Tarn
Vin de pays des côtes du Vidourle
Vin de pays de la Creuse
Vin de pays de Cucugnan
Vin de pays des Deux-Sevres
Vin de pays de la Dordogne
Vin de pays du Doubs
Vin de pays de la Drôme
Vin de pays Duché d'Uzes
Vin de pays de Franche-Comté, bez obzira da li je praćeno sa Coteaux de Champlitte
Vin de pays du Gard
Vin de pays du Gers
Vin de pays des Hautes-Alpes
Vin de pays de la Haute-Garonne
Vin de pays de la Haute-Marne
Vin de pays des Hautes-Pyrénées
Vin de pays d'Hauterive, bez obzira da li je praćeno sa Val d'Orbieu ili Coteaux du Termenes ili Côtes de Lézignan
Vin de pays de la Haute-Saône
Vin de pays de la Haute-Vienne
Vin de pays de la Haute Vallée de l'Aude
Vin de pays de la Haute Vallée de l'Orb
Vin de pays des Hauts de Badens
Vin de pays de l'Hérault
Vin de pays de l'Ile de Beauté
Vin de pays de l'Indre et Loire
Vin de pays de l'Indre
Vin de pays de l'Islére
Vin de pays du Jardin de la France, bez obzira da li je praćeno sa Marches de Bretagne ili Pays deRetz
Vin de pays des Landes
Vin de pays de Loire-Atlantique
Vin de pays du Loir et Cher
Vin de pays du Loiret
Vin de pays du Lot
Vin de pays du Lot et Garonne
Vin de pays des Maures
Vin de pays de Maine et Loire
Vin de pays de la Mayenne
Vin de pays de Meurthe-et-Moselle
Vin de pays de la Meuse
Vin de pays du Mont Baudile
Vin de pays du Mont Caume
Vin de pays des Monts de la Grage
Vin de pays de la Niévre
Vin de pays d'Oc
Vin de pays du Périgord, bez obzira da li je praćeno sa Vin de Domme
Vin de pays des Portes de Méditerranée
Vin de pays de la Principauté d'Orange
Vin de pays du Puy de Dôme
Vin de pays des Pyrénées-Atlantiques
Vin de pays des Pyrénées-Orientales
Vin de pays des Sables du Golfe du Lion
Vin de pays de la Sainte Baume
Vin de pays de Saint Guilhem-le-Désert
Vin de pays de Saint-Sardos
Vin de pays de Sainte Marie la Blanche
Vin de pays de Saône et Loire
Vin de pays de la Sarthe
Vin de pays de Seine et Marne
Vin de pays du Tarn
Vin de pays du Tarn et Garonne
Vin de pays des Terroirs landais, bez obzira da li je praćeno sa Coteaux de Chalosse ili Côtes de L'Adour ili Sables Fauves ili Sables de l'Océan
Vin de pays de Thézac-Perricard
Vin de pays du Torgan
Vin de pays d'Urfé
Vin de pays du Val de Cesse
Vin de pays du Val de Dagne
Vin de pays du Val de Montferrand
Vin de pays de la Vallée du Paradis
Vin de pays du Var
Vin de pays du Vaucluse
Vin de pays de la Vaunage
Vin de pays de la Vendée
Vin de pays de la Vicomté d'Aumelas
Vin de pays de la Vienne
Vin de pays de la Vistrenque
Vin de pays de l'Yonne

NEMAČKA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Naziv određenog regiona
(bez obzira da li mu sledi naziv pod-regiona)

Pod-region

Ahr

Walporzheim / Ahrtal

Baden

Badische Bergstraße
Bodensee
Breisgau
Kaiserstuhl
Kraichgau
Markgräflerland
Ortenau
Tauberfranken
Tuniberg

Franken

Maindreieck
Mainviereck
Steigerwald

Hessische Bergstraße

Starkenburg
Umstadt

Mittelrhein

Loreley
Siebengebirge

Mosel-Saar-Ruwer(*) ili Mosel

Bernkastel
Burg Cochem
Moseltor
Obermosel
Ruwertal
Saar

Nahe

Nahetal

Pfalz

Mittelhaardt / Deutsche Weinstraße
Südliche Weinstraße

Rheingau

Johannisberg

Rheinhessen

Bingen
Nierstein
Wonnegau

Saale-Unstrut

Mansfelder Seen
Schloß Neuenburg
Thüringen

Sachsen

Elstertal
Meißen

Württemberg

Bayerischer Bodensee
Kocher-Jagst-Tauber
Oberer Neckar
Remstal-Stuttgart
Württembergischer Bodensee
Württembergisch Unterland

2. Stono vino sa geografskom oznakom

Landwein

Tafelwein

Ahrtaler Landwein
Badischer Landwein
Bayerischer Bodensee-Landwein
Landwein Main
Landwein der Mosel
Landwein der Ruwer
Landwein der Saar
Mecklenburger Landwein
Mitteldeutscher Landwein
Nahegauer Landwein
Pfälzer Landwein
Regensburger Landwein
Rheinburgen-Landwein
Rheingauer Landwein
Rheinischer Landwein
Saarländischer Landwein
Sächsischer Landwein
Schwäbischer Landwein
Starkenburger Landwein
Taubertäler Landwein

Albrechtsburg
Bayern
Burgengau
Donau
Lindau
Main
Moseltal
Neckar
Oberrhein
Rhein
Rhein-Mosel
Römertor
Stargarder Land

GRČKA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Na grčkom

Na engleskom

Σάμος
Μοσχάτος Πατρών
Μοσχάτος Ρίου - Πατρών
Μοσχάτος Κεφαλληνίας
Μοσχάτος Λήμνου
Μοσχάτος Ρόδου
Μαυροδάφνη Πατρών
Μαυροδάφνη Κεφαλληνίας
Σητεία
Νεμέα
Σαντορίνη
Δαφνές
Ρόδος
Νάουσα
Ρομπόλα Κεφαλληνίας
Ραψάνη
Μαντινεία
Μεσενικόλα
Πεζά
Αρχάνες
Πάτρα
Ζίτσα
Αμύνταιο
Γουμένισσα
Πάρος
Λήμνος
Αγχίαλος
Πλαγιές Μελίτωνα

Samos
Moschatos Patra
Moschatos Riou Patra
Moschatos Kephalinia
Moschatos Lemnos
Moschatos Rhodos
Mavrodafni Patra
Mavrodafni Kephalinia
Sitia
Nemea
Santorini
Dafnes
Rhodos
Naoussa
Robola Kephalinia
Rapsani
Mantinia
Mesenicola
Peza
Archanes
Patra
Zitsa
Amynteon
Goumenissa
Paros
Lemnos
Anchialos
Slopes of Melitona

2. Stona vina sa geografskom oznakom

Na grčkom

Na engleskom

Ρετσίνα Μεσογείων, bez obzira da li mu sledi Αττικής

Retsina of Mesogia, bez obzira da li mu sledi Attika

Ρετσίνα Κρωπίας ili Ρετσίνα Κορωπίου, bez obzira da li mu sledi Αττικής

Retsina of Kropia ili Retsina Koropi, bez obzira da li mu sledi Attika

Ρετσίνα Μαρκοπούλου, bez obzira da li mu sledi Αττικής

Retsina of Markopoulou, bez obzira da li mu sledi Attika

Ρετσίνα Μεγάρων, bez obzira da li mu sledi Αττικής

Retsina of Megara, bez obzira da li mu sledi Attika

Ρετσίνα Παιανίας ili Ρετσίνα Λιοπεσίου, bez obzira da li mu sledi Αττικής

Retsina of Peania ili Retsina of Liopesi, bez obzira da li mu sledi Attika

Ρετσίνα Παλλήνης, bez obzira da li mu sledi Αττικής

Retsina of Palini, bez obzira da li mu sledi Attika

Ρετσίνα Πικερμίου, bez obzira da li mu sledi Αττικής

Retsina of Pikermi, bez obzira da li mu sledi Attika

Ρετσίνα Σπάτων, bez obzira da li mu sledi Αττικής

Retsina of Spata, bez obzira da li mu sledi Attika

Ρετσίνα Θηβών, bez obzira da li mu sledi Βοιωτίας

Retsina of Thebes, bez obzira da li mu sledi Viotias

Ρετσίνα Γιάλτρων, bez obzira da li mu sledi Ευβοίας

Retsina of Gialtra, bez obzira da li mu sledi Evvia

Ρετσίνα Καρύστου, bez obzira da li mu sledi Ευβοίας

Retsina of Karystos, bez obzira da li mu sledi Evvia

Ρετσίνα Χαλκίδας, bez obzira da li mu sledi Ευβοίας

Retsina of Halkida, bez obzira da li mu sledi Evvia

Βερντεα Ζακύνθου

Verntea Zakynthou

Αγιορείτικος Τοπικός Οίνος

Regional wine of Mount Athos Agioritikos

Τοπικός Οίνος Αναβύσσου

Regional wine of Anavyssos

Αττικός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Attiki-Attikos

Τοπικός Οίνος Βίλιτσας

Regional wine of Vilitsa

Τοπικός Οίνος Γρεβενών

Regional wine of Grevena

Τοπικός Οίνος Δράμας

Regional wine of Drama

Δωδεκανησιακός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Dodekanese - Dodekanissiakos

Τοπικός Οίνος Επανομής

Regional wine of Epanomi

Ηρακλειώτικος Τοπικός Οίνος

Regional wine of Heraklion - Herakliotikos

Θεσσαλικός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Thessalia - Thessalikos

Θηβαϊκός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Thebes - Thivaikos

Τοπικός Οίνος Κισσάμου

Regional wine of Kissamos

Τοπικός Οίνος Κρανιάς

Regional wine of Krania

Κρητικός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Crete - Kritikos

Λασιθιώτικος Τοπικός Οίνος

Regional wine of Lasithi - Lasithiotikos

Μακεδονικός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Macedonia - Macedonikos

Τοπικός Οίνος Νέας Μεσήμβριας

Regional wine of Nea Messimvria

Μεσσηνιακός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Messinia - Messiniakos

Παιανίτικος Τοπικός Οίνος

Regional wine of Peanea

Παλληνιώτικος Τοπικός Οίνος

Regional wine of Palini - Paliniotikos

Πελοποννησιακός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Peloponnese - Peloponnisiakos

Τοπικός Οίνος Πλαγιές Αμπέλου

Regional wine of Slopes of Ambelos

Τοπικός Οίνος Πλαγιές Βερτίσκου

Regional wine of Slopes of Vertiskos

Τοπικός Οίνος Πλαγιών Κιθαιρώνα

Regional wine of Slopes of Kitherona

Κορινθιακός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Korinthos - Korinthiakos

Τοπικός Οίνος Πλαγιών Πάρνηθας

Regional wine of Slopes of Parnitha

Τοπικός Οίνος Πυλίας

Regional wine of Pylia

Τοπικός Οίνος Τριφυλίας

Regional wine of Trifilia

Τοπικός Οίνος Τυρνάβου

Regional wine of Tyrnavos

Τοπικός Οίνος Σιάτιστας

Regional wine of Siatista

Τοπικός Οίνος Ριτσώνας Αυλίδας

Regional wine of Ritsona Avlidas

Τοπικός Οίνος Λετρίνων

Regional wine of Letrines

Τοπικός Οίνος Σπάτων

Regional wine of Spata

Τοπικός Οίνος Πλαγιών Πεντελικού

Regional wine of Slopes of Pendeliko

Αιγαιοπελαγίτικος Τοπικός Οίνος

Regional wine of Aegean Sea

Τοπικός Οίνος Ληλάντιου πεδίου

Regional wine of Lilantio Pedio

Τοπικός Οίνος Μαρκόπουλου

Regional wine of Markopoulo

Τοπικός Οίνος Τεγέας

Regional wine of Tegea

Τοπικός Οίνος Αδριανής

Regional wine of Adriani

Τοπικός Οίνος Χαλικούνας

Regional wine of Halikouna

Τοπικός Οίνος Χαλκιδικής

Regional wine of Halkidiki

Καρυστινός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Karystos - Karystinos

Τοπικός Οίνος Πέλλας

Regional wine of Pella

Τοπικός Οίνος Σερρών

Regional wine of Serres

Συριανός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Syros - Syrianos

Τοπικός Οίνος Πλαγιών Πετρωτού

Regional wine of Slopes of Petroto

Τοπικός Οίνος Γερανείων

Regional wine of Gerania

Τοπικός Οίνος Οπούντιας Λοκρίδος

Regional wine of Opountia Lokridos

Tοπικός Οίνος Στερεάς Ελλάδας

Regional wine of Sterea Ellada

Τοπικός Οίνος Αγοράς

Regional wine of Agora

Τοπικός Οίνος Κοιλάδος Αταλάντης

Regional wine of Valley of Atalanti

Τοπικός Οίνος Αρκαδίας

Regional wine of Arkadia

Τοπικός Οίνος Παγγαίου

Regional wine of Pangeon

Τοπικός Οίνος Μεταξάτων

Regional wine of Metaxata

Τοπικός Οίνος Ημαθίας

Regional wine of Imathia

Τοπικός Οίνος Κλημέντι

Regional wine of Klimenti

Τοπικός Οίνος Κέρκυρας

Regional wine of Corfu

Τοπικός Οίνος Σιθωνίας

Regional wine of Sithonia

Τοπικός Οίνος Μαντζαβινάτων

Regional wine of Mantzavinata

Ισμαρικός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Ismaros - Ismarikos

Τοπικός Οίνος Αβδήρων

Regional wine of Avdira

Τοπικός Οίνος Ιωαννίνων

Regional wine of Ioannina

Τοπικός Οίνος Πλαγιές Αιγιαλείας

Regional wine of Slopes of Egialia

Toπικός Οίνος Πλαγίες Αίνου

Regional wine of Slopes of Enos

Θρακικός Τοπικός Οίνος ili Τοπικός Οίνος Θράκης

Regional wine of Thrace - Thrakikos ili Regional wine of Thrakis

Τοπικός Οίνος Ιλίου

Regional wine of Ilion

Μετσοβίτικος Τοπικός Οίνος

Regional wine of Metsovo - Metsovitikos

Τοπικός Οίνος Κορωπίου

Regional wine of Kiliopi

Τοπικός Οίνος Φλώρινας

Regional wine of Florina

Τοπικός Οίνος Θαψανών

Regional wine of Thapsana

Τοπικός Οίνος Πλαγιών Κνημίδος

Regional wine of Slopes of Knimida

Ηπειρωτικός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Epirus - Epirotikos

Τοπικός Οίνος Πισάτιδος

Regional wine of Pisatis

Τοπικός Οίνος Λευκάδας

Regional wine of Lefkada

Μονεμβάσιος Τοπικός Οίνος

Regional wine of Monemvasia - Monemvasios

Τοπικός Οίνος Βελβεντού

Regional wine of Velvendos

Λακωνικός Τοπικός Οίνος

Regional wine of Lakonia - Lakonikos

Tοπικός Οίνος Μαρτίνου

Regional wine of Martino

Aχαϊκός Tοπικός Οίνος

Regional wine of Achaia

Τοπικός Οίνος Ηλιείας

Regional wine of Ilia

Τοπικός Οίνος Θεσσαλονίκης

Regional wine of Thessaloniki

Τοπικός Οίνος Κραννώνος

Regional wine of Krannona

Τοπικός Οίνος Παρνασσού

Regional wine of Parnassos

Τοπικός Οίνος Μετεώρων

Regional wine of Meteora

Τοπικός Οίνος Ικαρίας

Regional wine of Ikaria

Τοπικός Οίνος Καστοριάς

Regional wine of Kastoria

MAĐARSKA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Određeni region

Pod-region
(bez obzira da li mu prethodi ime određenog regiona )

Ászár-Neszmély(-i)

Ászár(-i)
Neszmély(-i)

Badacsony(-i)

 

Balatonboglár(-i)

Balatonlelle(-i)
Marcali

Balatonfelvidék(-i)

Balatonederics-Lesence(-i)
Cserszeg(-i)
Kál(-i)

Balatonfüred-Csopak(-i)

Zánka(-i)

Balatonmelléke ili Balatonmelléki

Muravidéki

Bükkaqa(-i)

 

Csongrád(-i)

Kistelek(-i)
Mórahalom ili Mórahalmi
Pusztamérges(-i)

Eger ili Egri

Debrő(-i), bez obzira da li je praćeno sa Andornaktálya(-i) ili Demjén(-i) ili Egerbakta(-i) ili Egerszalók(-i) ili Egerszólát(-i) ili Felsőtárkány(-i) ili Kerecsend(-i) ili Maklár(-i) ili Nagytálya(-i) ili Noszvaj(-i) ili Novaj(-i) ili Ostoros(-i) ili Szomolya(-i) ili Aldebrő(-i) ili Feldebrő(-i) ili Tófalu(-i) ili Verpelét(-i) ili Kompolt(-i) ili Tarnaszentmária(-i)

Etyek-Buda(-i)

Buda(-i)
Etyek(-i)
Velence(-i)

Hajós-Baja(-i)

 

Kőszegi

 

Kunság(-i)

Bácska(-i)
Cegléd(-i)
Duna mente ili Duna menti
Izsák(-i)
Jászság(-i)
Kecskemét-Kiskunfélegyháza ili Kecskemét-Kiskunfélegyházi
Kiskunhalas-Kiskunmajsa(-i)
Kiskőrös(-i)
Monor(-i)
Tisza mente ili Tisza menti

Mátra(-i)

 

Mór(-i)

 

Pannonhalma (Pannonhalmi)

 

Pécs(-i)

Versend(-i)
Szigetvár(-i)
Kapos(-i)

Szekszárd(-i)

 

Somló(-i)

Kissomlyó-Sághegyi

Sopron(-i)

Köszeg(-i)

Tokaj(-i)

Abaújszántó(-i) ili Bekecs(-i) ili Bodrogkeresztúr(-i) ili Bodrogkisfalud(-i) ili Bodrogolaszi ili Erdőbénye(-i) ili Erdőhorváti ili Golop(-i) ili Hercegkút(-i) ili Legyesbénye(-i) ili Makkoshotyka(-i) ili Mád(-i) ili Mezőzombor(-i) ili Monok(-i) ili Olaszliszka(-i) ili Rátka(-i) ili Sárazsadány(-i) ili Sárospatak(-i) ili Sátoraqaújhely(-i) ili Szegi ili Szegilong(-i) ili Szerencs(-i) ili Tarcal(-i) ili Tállya(-i) ili Tolcsva(-i) ili Vámosújfalu(-i)

Tolna(-i)

Tamási
Völgység(-i)

Villány(-i)

Siklós(-i), bez obzira da li je praćeno sa Kisharsány(-i) ili Nagyharsány(-i) ili Palkonya(-i) ili Villánykövesd(-i) ili Bisse(-i) ili Csarnóta(-i) ili Diósviszló(-i) ili Harkány(-i) ili Hegyszentmárton(-i) ili Kistótfalu(-i) ili Márfa(-i) ili Nagytótfalu(-i) ili Szava(-i) ili Túrony(-i) ili Vokány(-i)

ITALIJA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

D.O.C.G. (Denominazioni di Origine Controllata e Garantita)
Albana di Romagna
Asti ili Moscato d'Asti ili Asti Spumante
Barbaresco
Bardolino superiore
Barolo
Brachetto d'Acqui ili Acqui
Brunello di Motalcino
Carmignano
Chianti, bez obzira da li je praćeno sa Colli Aretini ili Colli Fiorentini ili Colline Pisane ili Colli Senesi ili Montalbano ili Montespertoli ili Rufina
Chianti classico
Fiano di Avellino
Forgiano
Franciacorta
Gattinara
Gavi ili Cortese di Gavi
Ghemme
Greco di Tufo
Montefalco Sagrantino
Montepulciano d'Abruzzo Colline Tramane
Ramandolo
Recioto di Soave
Sforzato di Valtellina ili Sfursat di Valtellina
Soave superiore
Taurasi
Valtellina Superiore, bez obzira da li je praćeno sa Grumello ili Inferno ili Maroggia ili Sassella ili Stagafassli ili Vagella
Vermentino di Gallura ili Sardegna Vermentino di Gallura
Vernaccia di San Gimignano
Vino Nobile di Montepulciano
D.O.C.(Denominazioni di Origine Controllata)
Aglianico del Taburno ili Taburno
Aglianico del Vulture
Albugnano
Alcamo ili Alcamo classico
Aleatico di Gradoli
Aleatico di Puglia
Alezio
Alghero ili Sardegna Alghero
Alta Langa
Alto Adige ili dell'Alto Adige (Südtirol ili Südtiroler), bez obzira da li je praćeno sa: - Colli di Bolzano (Bozner Leiten),- Meranese di Collina ili Meranese (Meraner Hugel ili Meraner),- Santa Maddalena (St.Magdalener),- Terlano (Terlaner),- Valle Isarco (Eisacktal ili Eisacktaler),- Valle Venosta (Vinschgau)
Ansonica Costa dell'Argentario
Aprilia
Arborea ili Sardegna Arborea
Arcole
Assisi
Atina
Aversa
Bagnoli di Sopra ili Bagnoli
Barbera d'Asti
Barbera del Monferrato
Barbera d'Alba
Barco Reale di Carmignano ili Rosato di Carmignano ili Vin Santo di Carmignan ili Vin Santo Carmignano Occhio di Pernice
Bardolino
Bianchello del Metauro
Bianco Capena
Bianco dell'Empolese
Bianco della Valdinievole
Bianco di Custoza
Bianco di Pitigliano
Bianco Pisano di S. Torpe
Biferno
Bivongi
Boca
Bolgheri e Bolgheri Sassicaia
Bosco Eliceo
Botticino
Bramaterra
Breganze
Brindisi
Cacc'e mmitte di Lucera
Cagnina di Romagna
Caldaro (Kalterer) ili Lago di Caldaro (Kalterersee), bez obzira da li je praćeno sa "classico"
Campi Flegrei
Campidano di Terralba ili Terralba ili Sardegna Campidano di Terralba ili Sardegna Terralba
Canavese
Candia dei Colli Apuani
Cannonau di Sardegna, bez obzira da li je praćeno sa Capo Ferrato ili Oliena ili Nepente di Oliena ili Jerzu
Capalbio
Capri
Capriano del Colle
Carema
Carignano del Sulcis ili Sardegna Carignano del Sulcis
Carso
Castel del Monte
Castel San Lorenzo
Casteller
Castelli Romani
Cellatica
Cerasuolo di Vittoria
Cerveteri
Cesanese del Piglio
Cesanese di Affile ili Affile
Cesanese di Olevano Romano ili Olevano Romano
Cilento
Cinque Terre ili Cinque Terre Sciacchetra, bez obzira da li je praćeno sa Costa de sera ili Costa de Campu ili Costa da Posa
Circeo
Ciro
Cisterna d'Asti
Colli Albani
Colli Altotiberini
Colli Amerini
Colli Berici, bez obzira da li je praćeno sa "Barbarano"
Colli Bolognesi, bez obzira da li je praćeno sa Colline di Riposto ili Colline Marconiane ili Zola Predona ili Monte San Pietro ili Colline di Oliveto o Terre di Montebudello ili SerraValle
Colli Bolognesi classico-Pignoletto
Colli del Trasimeno ili Trasimeno
Colli della Sabina
Colli dell'Etruria Centrale
Colli di Conegliano, bez obzira da li je praćeno sa Refrontolo ili Torchiato di Fregona
Colli di Faenza
Colli di Luni (Regione Liguria)
Colli di Luni (Regione Toscana)
Colli di Parma
Colli di Rimini
Colli di Scandiano e di Canossa
Colli d'Imola
Colli Etruschi Viterbesi
Colli Euganei
Colli Lanuvini
Colli Maceratesi
Colli Martani, bez obzira da li je praćeno sa Todi
Colli Orientali del Friuli Picolit, bez obzira da li je praćeno sa Cisvaa ili Rosazzo
Colli Perugini
Colli Pesaresi, bez obzira da li je praćeno sa Focara ili Roncaglia
Colli Piacentini, bez obzira da li je praćeno sa Vigoleno ili Gutturnio ili Monterosso Val d'Arda ili Trebbianino Val Trebbia ili Val Nure
Colli Romagna Centrale
Colli Tortonesi
Collina Torinese
Colline di Levanto
Colline Lucchesi
Colline Novaresi
Colline Saluzzesi
Collio Goriziano ili Collio
Conegliano-Valdobbiadene, bez obzira da li je praćeno sa Cartizze
Conero
Contea di Sclafani
Contessa Entellina
Controguerra
Copertino
Cori
Cortese dell'Alto Monferrato
Corti Benedettine del Padovano
Cortona
Costa d'Amalfi, bez obzira da li je praćeno sa Furore ili Ravello ili Tramonti
Coste della Sesia
Delia Nivolelli
Dolcetto d'Acqui
Dolcetto d'Alba
Dolcetto d'Asti
Dolcetto delle Langhe Monregalesi
Dolcetto di Diano d'Alba ili Diano d'Alba
Dolcetto di Dogliani superior ili Dogliani
Dolcetto di Ovada
Donnici
Elba
Eloro, bez obzira da li je praćeno sa Pachino
Erbaluce di Caluso ili Caluso
Erice
Esino
Est! Est!! Est!!! Di Montefiascone
Etna
Falerio dei Colli Ascolani ili Falerio
Falerno del Massico
Fara
Faro
Frascati
Freisa d'Asti
Freisa di Chieri
Friuli Annia
Friuli Aquileia
Friuli Grave
Friuli Isonzo ili Isonzo del Friuli
Friuli Latisana
Gabiano
Galatina
Galluccio
Gambellara
Garda (Regione Lombardia)
Garda (Regione Veneto)
Garda Colli Mantovani
Genazzano
Gioia del Colle
Giro di Cagliari ili Sardegna Giro di Cagliari
Golfo del Tigullio
Gravina
Greco di Bianco
Greco di Tufo
Grignolino d'Asti
Grignolino del Monferrato Casalese
Guardia Sanframondi o Guardiolo
Irpinia
I Terreni di Sanseverino
Ischia
Lacrima di Morro ili Lacrima di Morro d'Alba
Lago di Corbara
Lambrusco di Sorbara
Lambrusco Grasparossa di Castelvetro
Lambrusco Mantovano, bez obzira da li je praćeno sa: Oltrepo Mantovano ili Viadanese-Sabbionetano
Lambrusco Salamino di Santa Croce
Lamezia
Langhe
Lessona
Leverano
Lison Pramaggiore
Lizzano
Loazzolo
Locorotondo
Lugana (Regione Veneto)
Lugana (Regione Lombardia)
Malvasia delle Lipari
Malvasia di Bosa ili Sardegna Malvasia di Bosa
Malvasia di Cagliari ili Sardegna Malvasia di Cagliari
Malvasia di Casorzo d'Asti
Malvasia di Castelnuovo Don Bosco
Mandrolisai ili Sardegna Mandrolisai
Marino
Marmetino di Milazzo ili Marmetino
Marsala
Martina ili Martina Franca
Matino
Melissa
Menfi, bez obzira da li je praćeno sa Feudo ili Fiori ili Bonera
Merlara
Molise
Monferrato, bez obzira da li je praćeno sa Casalese
Monica di Cagliari ili Sardegna Monica di Cagliari
Monica di Sardegna
Monreale
Montecarlo
Montecompatri Colonna ili Montecompatri ili Colonna
Montecucco
Montefalco
Montello e Colli Asolani
Montepulciano d'Abruzzo, bez obzira da li je praćeno sa: Casauri ili Terre di Casauria ili Terre dei Vestini
Monteregio di Massa Marittima
Montescudaio
Monti Lessini ili Lessini
Morellino di Scansano
Moscadello di Montalcino
Moscato di Cagliari ili Sardegna Moscato di Cagliari
Moscato di Noto
Moscato di Pantelleria ili Passito di Pantelleria ili Pantelleria
Moscato di Sardegna, bez obzira da li je praćeno sa: Gsvaura ili Tempio Pausania ili Tempio
Moscato di Siracusa
Moscato di Sorso-Sennori ili Moscato di Sorso ili Moscato di Sennori ili Sardegna Moscato di Sorso-Sennori ili Sardegna Moscato di Sorso ili Sardegna Moscato di Sennori
Moscato di Trani
Nardo
Nasco di Cagliari ili Sardegna Nasco di Cagliari
Nebiolo d'Alba
Nettuno
Nuragus di Cagliari ili Sardegna Nuragus di Cagliari
Offida
Oltrepo Pavese
Orcia
Orta Nova
Orvieto (Regione Umbria)
Orvieto (Regione Lazio)
Ostuni
Pagadebit di Romagna, bez obzira da li je praćeno sa Bertinoro
Parrina
Penisola Sorrentina, bez obzira da li je praćeno sa Gragnano ili Lettere ili Sorrento
Pentro di Isernia ili Pentro
Pergola
Piemonte
Pietraviva
Pinerolese
Pollino
Pomino
Pornassio ili Ormeasco di Pornassio
Primitivo di Manduria
Reggiano
Reno
Riesi
Riviera del Brenta
Riviera del Garda Bresciano ili Garda Bresciano
Riviera Ligure di Ponente, bez obzira da li je praćeno sa: Riviera dei Fiori ili Albenga o Albenganese ili Finale ili Finalese ili Ormeasco
Roero
Romagna Albana spumante
Rossese di Dolceacqua ili Dolceacqua
Rosso Barletta
Rosso Canosa ili Rosso Canosa Canusium
Rosso Conero
Rosso di Cerignola
Rosso di Montalcino
Rosso di Montepulciano
Rosso Orvietano ili Orvietano Rosso
Rosso Piceno
Rubino di Cantavenna
Ruche di Castagnole Monferrato
Salice Salentino
Sambuca di Sicilia
San Colombano al Lambro ili San Colombano
San Gimignano
San Martino della Battaglia (Regione Veneto)
San Martino della Battaglia (Regione Lombardia)
San Severo
San Vito di Luzzi
Sangiovese di Romagna
Sannio
Sant'Agata de Goti
Santa Margherita di Belice
Sant'Anna di Isola di Capo Rizzuto
Sant'Antimo
Sardegna Semidano, bez obzira da li je praćeno sa Mogoro
Savuto
Scanzo ili Moscato di Scanzo
Scavigna
Sciacca, bez obzira da li je praćeno sa Rayana
Serrapetrona
Sizzano
Soave
Solopaca
Sovana
Squinzano
Strevi
Tarquinia
Teroldego Rotaliano
Terracina, bez obzira da li mu prethodi "Moscato di"
Terre dell'Alta Val Agri
Terre di Franciacorta
Torgiano
Trebbiano d'Abruzzo
Trebbiano di Romagna
Trentino, bez obzira da li je praćeno sa Sorni ili Isera ili d'Isera ili Ziresi ili dei Ziresi
Trento
Val d'Arbia
Val di Cornia, bez obzira da li je praćeno sa Suvereto
Val Polcevera, bez obzira da li je praćeno sa Coronata
Valcalepio
Valdadige (Etschaler) (Regione Trentino Alto Adige)
Valdadige (Etschtaler), bez obzira da li je praćeno sa ili mu prethodi TerradeiForti (Regieno Veneto)
Valdichiana
Valle d'Aosta ili Valle d'Aoste, bez obzira da li je praćeno sa: Arnad-Montjovet ili Donnas ili Enfer d'Arvier ili Torrette ili Blanc de Morgex et de la Salle ili Chambave ili Nus
Valpolicella, bez obzira da li je praćeno sa Valpantena
Valsusa
Valtellina
Valtellina superiore, bez obzira da li je praćeno sa Grumello ili Inferno ili Maroggia ili Sassella ili Vagella
Velletri
Verbicaro
Verdicchio dei Castelli di Jesi
Verdicchio di Matelica
Verduno Pelaverga ili Verduno
Vermentino di Sardegna
Vernaccia di Oristano ili Sardegna Vernaccia di Oristano
Vernaccia di San Gimignano
Vernacia di Serrapetrona
Vesuvio
Vicenza
Vignanello
Vin Santo del Chianti
Vin Santo del Chianti classico
Vin Santo di Montepulciano
Vini del Piave ili Piave
Vittoria
Zagarolo

2. Stona vina sa geografskom oznakom:

Allerona
Alta Valle della Greve
Alto Livenza (Regione veneto)
Alto Livenza (Regione Fruili Venezia Giula)
Alto Mincio
Alto Tirino
Arghillá
Barbagia
Basilicata
Benaco bresciano
Beneventano
Bergamasca
Bettona
Bianco di Castelfranco Emilia
Calabria
Camarro
Campania
Cannara
Civitella d'Agliano
Colli Aprutini
Colli Cimini
Colli del Limbara
Colli del Sangro
Colli della Toscana centrale
Colli di Salerno
Colli Trevigiani
Collina del Milanese
Colline del Genovesato
Colline Frentane
Colline Pescaresi
Colline Savonesi
Colline Teatine
Condoleo
Conselvano
Costa Viola
Daunia
Del Vastese ili Histonium
Delle Venezie (Regione Veneto)
Delle Venezie (Regione Friuli Venezia Giulia)
Delle Venezie (Regione Trentino - Alto Adige)
Dugenta
Emilia ili dell'Emilia
Epomeo
Esaro
Fontanarossa di Cerda
Forli
Fortana del Taro
Frusinate ili del Frusinate
Golfo dei Poeti La Spezia ili Golfo dei Poeti
Grottino di Roccanova
Isola dei Nuraghi
Lazio
Lipuda
Locride
Marca Trevigiana
Marche
Maremma toscana
Marmilla
Mitterberg ili Mitterberg tra Cauria e Tel ili Mitterberg zwischen Gfrill und Toll
Modena ili Provincia di Modena
Montecastelli
Montenetto di Brescia
Murgia
Narni
Nurra
Ogliastra
Osco ili Terre degli Osci
Paestum
Palizzi
Parteolla
Pellaro
Planargia
Pompeiano
Provincia di Mantova
Provincia di Nuoro
Provincia di Pavia
Provincia di Verona ili Veronese
Puglia
Quistello
Ravenna
Roccamonfina
Romangia
Ronchi di Brescia
Ronchi Varesini
Rotae
Rubicone
Sabbioneta
Salemi
Salento
Salina
Scilla
Sebino
Sibiola
Sicilia
Sillaro ili Bianco del Sillaro
Spello
Tarantino
Terrazze Retiche di Sondrio
Terre del Volturno
Terre di Chieti
Terre di Veleja
Tharros
Toscana ili Toscano
Trexenta
Umbria
Valcamonica
Val di Magra
Val di Neto
Val Tidone
Valdamato
Vallagarina (Regione Trentino - Alto Adige)
Vallagarina (Regione Veneto)
Valle Belice
Valle del Crati
Valle del Tirso
Valle d'Itria
Valle Peligna
Valli di Porto Pino
Veneto
Veneto Orientale
Venezia Giulia
Vigneti delle Dolomiti ili Weinberg Dolomiten (Regione Trentino - Alto Adige)
Vigneti delle Dolomiti ili Weinberg Dolomiten (Regione Veneto)

LUKSEMBURG

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Određeni region
(bez obzira da li mu sledi naziv pod-regiona, vinogradarske oblasti i/ili delova vinogradarske oblasti

Naziv vinogradarske oblasti ili delova vinogradarske oblasti

Moselle Luxembourgeoise

Ahn
Assel
Bech-Kleinmacher
Born
Bous
Burmerange
Canach
Ehnen
Ellingen
Elvange
Erpeldingen
Gostingen
Greiveldingen
Grevenmacher
Lenningen
Machtum
Mertert
Moersdorf
Mondorf
Niederdonven
Oberdonven
Oberwormeldingen
Remerschen
Remich
Rolling
Rosport
Schengen
Schwebsingen
Stadtbredimus
Trintingen
Wasserbillig
Wellenstein
Wintringen
Wormeldingen

MALTA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Određeni region
(bez obzira da li mu sledi naziv vinogradarske oblasti ili delova vinogaradske oblasti)

Naziv vinogradarske oblasti ili delova vinogradarske oblasti

Island of Malta

Rabat
Mdina ili Medina
Marsaxlokk
Marnisi
Mgarr
Ta' Qali
Siggiewi

Gozo

Ramla
Marsalforn
Nadur
Victoria Heights

2. Stona vina sa geografskom oznakom

Na malteškom

Na engleskom

Gzejjer Maltin

Maltese Islands

PORTUGALIJA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Određeni region
(bez obzira da li mu sledi naziv pod-regiona)

Pod-region

Alenquer

 

Alentejo

Borba
Évora
Grawa-Amareleja
Moura
Portalegre
Redondo
Reguengos
Vidigueira

Arruda

 

Bairrada

 

Beira Interior

Castelo Rodrigo
Cova da Beira
Pinhel

Biscoitos

 

Bucelas

 

Carcavelos

 

Colares

 

Dao, bez obzira da li je praćeno sa Nobre

Alva
Besteiros
Castendo
Serra da Estrela
Silgueiros
Terras de Azurara
Terras de Senhorim

Douro, bez obzira da li mu prethodi Vinho do ili Moscatel do

Baixo Corgo
Cima Corgo
Douro Superior

Encostas d'Aire

Alcobaça
Ourém

Graciosa

 

Lafőes

 

Lagoa

 

Lagos

 

Lourinha

 

Madeira ili Madere ili Madera ili Vinho da Madeira ili Madeira Weine ili Madeira Wine ili Vin de Madere ili Vino di Madera ili Madeira Wijn

 

Madeirense

 

Óbidos

 

Palmela

 

Pico

 

Portimao

 

Port ili Porto ili Oporto ili Portwein ili Portvin ili Portwijn ili Vin de Porto ili Port Wine ili Vinho do Porto

 

Ribatejo

 

Setúbal, bez obzira da li mu prethodi Moscatel ili je praćeno sa Roxo

 

Tavira

 

Távora-Varosa

 

Torres Vedras

 

Trás-os-Montes

Chaves
Planalto Mirandes
Valpaços

Vinho Verde

Amarante
Ave
Baiao
Basto
Cávado
Lima
Monçao
Paiva
Sousa

2. Stona vina sa geografskom oznakom

Određeni region
(bez obzira da li mu sledi naziv pod-regiona)

Pod-region

Açores

 

Alentejano

 

Algarve

 

Beiras

Beira Alta
Beira Litoral
Terras de Sicó

Duriense

 

Estremadura

Alta Estremadura

Minho

 

Ribatejano

 

Terras Madeirenses

 

Terras do Sado

 

Transmontano

 

RUMUNIJA

1. Kvailtetna vina proizvedena u određenom regionu

Određeni region
(bez obzira da li mu sledi naziv pod-regiona)

Pod-region

Aiud

 

Alba Iulia

 

Babadag

 

Banat, bez obzira da li mu sledi

Dealurile Tirolului
Moldova Nouă
Silagiu

Banu Mărăcine

 

Bohotin

 

Cernăteşti - Podgoria

 

Coteşti

 

Cotnari

 

Crişana, bez obzira da li mu sledi

Biharia
Diosig
Şimleu Silvaniei

Dealu Bujorului

 

Dealu Mare, bez obzira da li mu sledi

Boldeşti
Breaza
Ceptura
Merei
Tohani
Urlaţi
Valea Călugărească
Zoreşti

Drăgăşani

 

Huşi, bez obzira da li mu sledi

Vutcani

Iana

 

Iaşi, bez obzira da li mu sledi

Bucium
Copou
Uricani

Lechinţa

 

Mehedinţi, bez obzira da li mu sledi

Corcova
Golul Drâncei
Oreviţa
Severin
Vâwu Mare

Miniş

 

Murfatlar, bez obzira da li mu sledi

Cernavodă
Medgidia

Nicoreşti

 

Odobeşti

 

Oltina

 

Panciu

 

Pietroasa

 

Recaş

 

Sâmbureşti

 

Sarica Niculiţel, bez obzira da li mu sledi

Tulcea

Sebeş - Apold

 

Segarcea

 

Ştefăneşti, bez obzira da li mu sledi

Costeşti

Târnave, bez obzira da li mu sledi

Blaj
Jidvei
Mediaş

2. Stona vina sa geografskom oznakom

Određeni region
(bez obzira da li mu sledi naziv pod-regiona)

Pod-region

Colinele Dobrogei
Dealurile Crişanei

 

Dealurile Moldovei, ili

Dealurile Covurluiului
Dealurile Hârlăului
Dealurile Huşilor
Dealurile laşilor
Dealurile Tutovei
Terasele Siretului

Dealurile Munteniei
Dealurile Olteniei
Dealurile Sătmarului
Dealurile Transilvaniei
Dealurile Vrancei
Dealurile Zarandului
Terasele Dunării
Viile Caraşului
Viile Timişului

 

SLOVAČKA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Određeni region
(praćeno izrazom "vinohradnícka oblasť")

Pod-region
(bez obzira da li je praćen nazivom određenog regiona)
(praćeno izrazom "vinohradnícky rajón")

Južnoslovenská

Dunajskostredský
Galantský
Hurbanovský
Komárňanský
Palárikovský
Šamorínsky
Strekovský
Štúrovský

Malokarpatská

Bratislavský
Doľanský
Hlohovecký
Modranský
Orešanský
Pezinský
Senecký
Skalický
Stupavský
Trnavský
Vrbovský
Záhorský

Nitrianska

Nitriansky
Pukanecký
Radošinský
Šintavský
Tekovský
Vrábeľský
Želiezovský
Žitavský
Zlatomoravecký

Stredoslovenská

Fiľakovský
Gemerský
Hontiansky
Ipeľský
Modrokamenecký
Tornaľský
Vinický

Tokaj / -ská / -sky / -ské

Čerhov
Černochov
Malá Tŕňa
Slovenské Nové Mesto
Veľká Bara
Veľká Tŕňa
Viničky

Východoslovenská

Kráľovskochlmecký
Michalovský
Moldavský
Sobranecký

SLOVENIJA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Određeni region (bez obzira da li mu sledi naziv vinogradarske oblasti i/ili naziv vinogradarskog poseda)

Bela krajina ili Belokranjec
Bizeljsko-Sremič ili Sremič-Bizeljsko
Dolenjska
Dolenjska, cviček
Goriška Brda ili Brda
Haloze ili Haložan
Koper ili Koprčan
Kras
Kras, teran
Ljutomer-Ormož ili Ormož-Ljutomer
Maribor ili Mariborčan
Radgona-Kapela ili Kapela Radgona
Prekmurje ili Prekmurčan
Šmarje-Virštanj ili Virštanj-Šmarje
Srednje Slovenske gorice
Vipavska dolina ili Vipavec ili Vipavčan

2. Stona vina sa geografskom oznakom

Podravje
Posavje
Primorska

ŠPANIJA

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Određeni region
(bez obzira da li mu sledi naziv pod-regiona)

Pod-region

Abona
Alella

 

Alicante

Marina Alta

Almansa
Ampurdán-Costa Brava
Arabako Txakolina-Txakolí de Alava ili Chacolí de Álava
Arlanza
Arribes
Bierzo
Binissalem-Msvailica
Bullas
Calatayud
Campo de Borja
Carinena
Cataluna
Cava
Chacolí de Bizkaia-Bizkaiko Txakolina
Chacolí de Getaria-Getariako Txakolina
Cigales
Conca de Barberá
Condado de Huelva

 

Costers del Segre

Raimat
Artesa
Vsvas de Riu Cilib
Les Garrigues

Dehesa del Carrizal
Dominio de Valdepusa
El Hierro
Finca Élez
Guijoso
Jerez-Xéres-Sherry ili Jerez ili Xéres ili Sherry
Jumilla
La Mancha

 

La Palma

Hoyo de Mazo
Fuencaliente
Nilite de la Palma

Lanzarote
Málaga
Manchuela
Manzanilla
Manzanilla-Sanlúcar de Barrameda
Méntrida
Mondéjar

 

Monterrei

Ladera de Monterrei
Val de Monterrei

Montilla-Moriles
Montsant

 

Navarra

Baja Montana
Ribera Alta
Ribera Baja
Tierra Estella
Valdizarbe

Penedés
Pla de Bages
Pla i Llevant
Priorato

 

Rías Baixas

Condado do Tea
O Rosal
Ribera do Ulla
Soutomaior
Val do Salnés

Ribeira Sacra

Amandi
Chantada
Quiroga-Bibei
Ribeiras do Mino
Ribeiras do Sil

Ribeiro
Ribera del Duero

 

Ribera del Guardiana

Canamero
Matanegra
Montánchez
Ribera Alta
Ribera Baja
Tierra de Barros

Ribera del Júcar

 

Rioja

Alavesa
Alta
Baja

Rueda

 

Sierras de Málaga

Serranía de Ronda

Somontano

 

Tacoronte-Acentejo

Anaga

Tarragona
Terra Alta
Tierra de León
Tierra del Vino de Zamora
Toro
Uclés
Utiel-Requena
Valdeorras
Valdepenas

 

Valencia

Alto Turia
Clariano
Moscatel de Valencia
Valentino

Valle de Güímar
Valle de la Orotava
Valles de Benavente (Los)
Valtiendas

 

Vinos de Madrid

Arganda
Navalcarnero
San Martín de Valdeiglesias

Ycoden-Daute-Isora
Yecla

 

2. Stona vina sa geografskom oznakom

Vino de la Tierra de Abanilla
Vino de la Tierra de Bailén
Vino de la Tierra de Bajo Aragón
Vino de la Tierra Barbanza e Iria
Vino de la Tierra de Betanzos
Vino de la Tierra de Cádiz
Vino de la Tierra de Campo de Belchite
Vino de la Tierra de Campo de Cartagena
Vino de la Tierra de Cangas
Vino de la Terra de Castelló
Vino de la Tierra de Castilla
Vino de la Tierra de Castilla y León
Vino de la Tierra de Contraviesa-Alpujarra
Vino de la Tierra de Córdoba
Vino de la Tierra de Costa de Cantabria
Vino de la Tierra de Desierto de Almería
Vino de la Tierra de Extremadura
Vino de la Tierra Formentera
Vino de la Tierra de Gálvez
Vino de la Tierra de Granada Sur-Oeste
Vino de la Tierra de Ibiza
Vino de la Tierra de Illes Balears
Vino de la Tierra de Isla de Menorca
Vino de la Tierra de La Gomera
Vino de la Tierra de Laujar-Alapujarra
Vino de la Tierra de Liébana
Vino de la Tierra de Los Palacios
Vino de la Tierra de Norte de Granada
Vino de la Tierra Norte de Sevilla
Vino de la Tierra de Pozohondo
Vino de la Tierra de Ribera del Andarax
Vino de la Tierra de Ribera del Arlanza
Vino de la Tierra de Ribera del Gállego-Cinco Villas
Vino de la Tierra de Ribera del Queiles
Vino de la Tierra de Serra de Tramuntana-Costa Nord
Vino de la Tierra de Sierra de Alcaraz
Vino de la Tierra de Torreperojil
Vino de la Tierra de Valdejalón
Vino de la Tierra de Valle del Cinca
Vino de la Tierra de Valle del Jiloca
Vino de la Tierra del Valle del Mino-Ourense
Vino de la Tierra Valles de Sadacia

UJEDINJENO KRALJEVSTVO

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

English Vineyards
Welsh Vineyards

2. Stona vina sa geografskom oznakom

England ili Berkshire
Buckinghamshire
Cheshire
Cornwall
Derbyshire
Devon
Dorset
East Anglia
Gloucestershire
Hampshire
Herefordshire
Isle of Wight
Isles of Scilly
Kent
Lancashire
Leicestershire
Lincolnshire
Northamptonshire
Nottinghamshire
Oxfordshire
Rutland
Shropshire
Somerset
Staffordshire
Surrey
Sussex
Warwickshire
West Midlands
Wiltshire
Worcestershire
Yorkshire
Wales ili Cardiff
Cardiganshire
Carmarthenshire
Denbighshire
Gwynedd
Monmouthshire
Newport
Pembrokeshire
Rhondda Cynon Taf
Swansea
The Vale of Glamorgan
Wrexham

(B) - ALKOHOLNA PIĆA KOJA VODE POREKLO IZ ZAJEDNICE

1. Rum

Rhum de la Martinique / Rhum de la Martinique traditionnel
Rhum de la Guadeloupe / Rhum de la Guadeloupe traditionnel
Rhum de la Réunion / Rhum de la Réunion traditionnel
Rhum de la Guyane / Rhum de la Guyane traditionnel
Ron de Málaga
Ron de Granada
Rum da Madeira

2. (a) Whisky - Viski

Scotch Whisky
Irish Whisky
Whisky espanol

(Ove oznake mogu biti dopunjene izrazima "malt" ili "grain")

2. (b) Whiskey - Viski

Irish Whiskey
Uisce Beatha Eireannach / Irish Whiskey

(Ove oznake mogu biti dopunjene izrazom "Pot Still")

3. Grain spirit - Alkoholna pića od žitarica (rakija od žitarica)

Eau-de-vie de seigle de marque nationale luxembourgeoise
Korn
Kornbrand

4. Wine spirit - Alkoholna pića od vina

Eau-de-vie de Cognac
Eau-de-vie des Charentes
Cognac
(Oznaka " Cognac" može biti dopunjena nekim od sledećih izraza:
1. Fine
2. Grande Fine Champagne
3. Grande Champagne
4. Petite Champagne
5. Petite Fine Champagne
6. Fine Champagne
7. Borderies
8. Fins Bois
9. Bons Bois)
Fine Bordeaux
Armagnac
Bas-Armagnac
Haut-Armagnac
Ténarese
Eau-de-vie de vin de la Marne
Eau-de-vie de vin originaire d'Aquitaine
Eau-de-vie de vin de Bourgogne
Eau-de-vie de vin originaire du Centre-Est
Eau-de-vie de vin originaire de Franche-Comté
Eau-de-vie de vin originaire du Bugey
Eau-de-vie de vin de Savoie
Eau-de-vie de vin originaire des Coteaux de la Loire
Eau-de-vie de vin des Côtes-du-Rhône
Eau-de-vie de vin originaire de Provence
Eau-de-vie de Faugeres / Faugeres
Eau-de-vie de vin originaire du Languedoc
Aguardente do Minho
Aguardente do Douro
Aguardente da Beira Interior
Aguardente da Bairrada
Aguardente do Oeste
Aguardente do Ribatejo
Aguardente do Alentejo
Aguardente do Algarve
"Сунгурларска гроздова ракия/Гроздова ракия от Сунгурларе/Sungurlarska grozdova rakiya/Grozdova rakiya from Sungurlare",
"Сливенска перла (Сливенска гроздова ракия/Гроздова ракия от Сливен)/Slivenska perla (Slivenska grozdova rakiya/Grozdova rakiya from Sliven)",
"Стралджанска Мускатова ракия/Мускатова ракия от Стралджа /Straldjanska Muscatova rakiya/Muscatova rakiya from Straldja",
"Поморийска гроздова ракия/Гроздова ракия от Поморие/Pomoriyska grozdova rakiya/Grozdova rakiya from Pomorie",
"Русенска бисерна гроздова ракия/Бисерна гроздова ракия от Русе/Russenska biserna grozdova rakiya/Biserna grozdova rakiya from Russe",
"Бургаска Мускатова ракия/Мускатова ракия от Бургас/Bourgaska Muscatova rakiya/Muscatova rakiya from Bourgas",
"Добруджанска мускатова ракия/Мускатова ракия от Добруджа/Dobrudjanska muscatova rakiya/Muscatova rakiya from Dobrudja",
"Сухиндолска гроздова ракия/Гроздова ракия от Сухиндол/Suhindolska grozdova rakiya/Grozdova rakiya from Suhindol",
"Карловска гроздова ракия/Гроздова Ракия от Карлово/Karlovska grozdova rakiya/Grozdova Rakiya from Karlovo"
Vinars Târnave
Vinars Vaslui
Vinars Murfatlar
Vinars Vrancea
Vinars Segarcea

5. Brandy - Brendi

Brandy de Jerez
Brandy del Penedés
Brandy italiano
Brandy Αττικής / Brandy of Attica
Brandy Πελλοπονήσου / Brandy of the Peloponnese
Brandy Κεντρικής Ελλάδας / Brandy of Central Greece
Deutscher Weinbrand
Wachauer Weinbrand
Weinbrand Dürnstein
Karpatské brandy špeciál

6. Grape marc spirit - Alkoholna pića (rakije) od komine grožđa

Eau-de-vie de marc de Champagne ili Marc de Champagne
Eau-de-vie de marc originaire d'Aquitaine
Eau-de-vie de marc de Bourgogne
Eau-de-vie de marc originaire du Centre-Est
Eau-de-vie de marc originaire de Franche-Comté
Eau-de-vie de marc originaire de Bugey
Eau-de-vie de marc originaire de Savoie
Marc de Bourgogne
Marc de Savoie
Marc d'Auvergne
Eau-de-vie de marc originaire des Coteaux de la Loire
Eau-de-vie de marc des Côtes du Rhône
Eau-de-vie de marc originaire de Provence
Eau-de-vie de marc originaire du Languedoc
Marc d'Alsace Gewürztraminer
Marc de Lorraine
Bagaceira do Minho
Bagaceira do Douro
Bagaceira da Beira Interior
Bagaceira da Bairrada
Bagaceira do Oeste
Bagaceira do Ribatejo
Bagaceiro do Alentejo
Bagaceira do Algarve
Orujo gallego
Grappa
Grappa di Barolo
Grappa piemontese / Grappa del Piemonte
Grappa lombarda / Grappa di Lombardia
Grappa trentina / Grappa del Trentino
Grappa friulana / Grappa del Friuli
Grappa veneta / Grappa del Veneto
Südtiroler Grappa / Grappa dell'Alto Adige
Τσικουδιά Κρήτης / Tsikoudia of Crete
Τσίπουρο Μακεδονίας / Tsipouro of Macedonia
Τσίπουρο Θεσσαλίας / Tsipouro of Thessaly
Τσίπουρο Τυρνάβο / Tsipouro of Tyrnavos
Eau-de-vie de marc de marque nationale luxembourgeoise
Ζιβανία / Zivania
Törkölypálinka

7. Fruit spirit - Voćna alkoholna pića

Schwarzwälder Kirschwasser
Schwarzwälder Himbeergeist
Schwarzwälder Mirabellenwasser
Schwarzwälder Williamsbirne
Schwarzwälder Zwetschgenwasser
Fränkisches Zwetschgenwasser
Fränkisches Kirschwasser
Fränkischer Obstler
Mirabelle de Lorraine
Kirsch d'Alsace
Quetsch d'Alsace
Framboise d'Alsace
Mirabelle d'Alsace
Kirsch de Fougerolles
Südtiroler Williams / Williams dell'Alto Adige
Südtiroler Aprikot / Südtiroler
Marille / Aprikot dell'Alto Adige / Marille dell'Alto Adige
Südtiroler Kirsch / Kirsch dell'Alto Adige
Südtiroler Zwetschgeler / Zwetschgeler dell'Alto Adige
Südtiroler Obstler / Obstler dell'Alto Adige
Südtiroler Gravensteiner / Gravensteiner dell'Alto Adige
Südtiroler Golden Delicious / Golden Delicious dell'Alto Adige
Williams friulano / Williams del Friuli
Sliwovitz del Veneto
Sliwovitz del Friuli-Venezia Giulia
Sliwovitz del Trentino-Alto Adige
Distillato di mele trentino / Distillato di mele del Trentino
Williams trentino / Williams del Trentino
Sliwovitz trentino / Sliwovitz del Trentino
Aprikot trentino / Aprikot del Trentino
Medronheira do Algarve
Medronheira do Buçaco
Kirsch Friulano / Kirschwasser Friulano
Kirsch Trentino / Kirschwasser Trentino
Kirsch Veneto / Kirschwasser Veneto
Aguardente de pera da Lousâ
Eau-de-vie de pommes de marque nationale luxembourgeoise
Eau-de-vie de poires de marque nationale luxembourgeoise
Eau-de-vie de kirsch de marque nationale luxembourgeoise
Eau-de-vie de quetsch de marque nationale luxembourgeoise
Eau-de-vie de mirabelle de marque nationale luxembourgeoise
Eau-de-vie de prunelles de marque nationale luxembourgeoise
Wachauer Marillenbrand
Bošácka Slivovica
Szatmári Szilvapálinka
Kecskeméti Barackpálinka
Békési Szilvapálinka
Szabolcsi Almapálinka
Gönci barackpálinka
Pálinka
"Троянска сливова ракия/Сливова ракия от Троян/Troyanska slivova rakiya/Slivova rakiya from Troyan",
"Силистренска кайсиева ракия/Кайсиева ракия от Силистра/Silistrenska kayssieva rakiya/Kayssieva rakiya from Silistra",
"Тервелска кайсиева ракия/Кайсиева ракия от Тервел/Tervelska kayssieva rakiya/Kayssieva rakiya from Tervel",
"Ловешка сливова ракия/Сливова ракия от Ловеч/Loveshka slivova rakiya/Slivova rakiya from Lovech"
Pălincă
Ţuică Zetea de Medieşu Aurit
Ţuică de Valea Milcovului
Ţuică de Buzău
Ţuică de Argeş
Ţuică de Zalău
Ţuică Ardelenească de Bistriţa
Horincă de Maramureş
Horincă de Cămârzana
Horincă de Seini
Horincă de Chioar
Horincă de Lăpuş
Turţ de Oaş
Turţ de Maramureş

8. Cider spirit and perry spirit - Jabukovače i kruškovače

Calvados
Calvados du Pays d'Auge
Eau-de-vie de cidre de Bretagne
Eau-de-vie de poiré de Bretagne
Eau-de-vie de cidre de Normandie
Eau-de-vie de poiré de Normandie
Eau-de-vie de cidre du Maine
Aguardiente de sidra de Asturias
Eau-de-vie de poiré du Maine

9. Gentian spirit - Gorka alkoholna pića

Bayerischer Gebirgsenzian
Südtiroler Enzian / Genzians dell'Alto Adige
Genziana trentina / Genziana del Trentino

10. Fruit spirit drinks - Voćna žestoka pića

Pacharán
Pacharán navarro

11. Juniper-flavoured spirit drinks - Žestoka pića aromatizovana klekom (klekovača)

Ostfriesischer Korngenever
Genievre Flandres Artois
Hasseltse jenever
Balegemse jenever
Péket de Wallonie
Steinhäger
Plymouth Gin
Gin de Mahón
Vilniaus Džinas
Spišská Borovička
Slovenská Borovička Juniperus
Slovenská Borovička
Inovecká Borovička
Liptovská Borovička

12. Caraway-flavoured spirit drinks - Žestoka pića aromatizovana kimom (kimovača)

Dansk Akvavit / Dansk Aquavit
Svensk Aquavit / Svensk Akvavit / Swedish Aquavit

13. Aniseed-flavoured spirit drinks - Žestoka pića sa ukusom anisa (anisovača)

Anis espanol
Évoca anisada
Cazsvaa
Chinchón
Ojén
Rute
Oύζο / Ouzo

14. Liqueur - Liker

Berliner Kümmel
Hamburger Kümmel
Münchener Kümmel
Chiemseer Klosterlikör
Bayerischer Kräuterlikör
Cassis de Dijon
Cassis de Beaufort
Irish Cream
Palo de Mallorca
Ginjinha portuguesa
Licor de Singeverga
Benediktbeurer Klosterlikör
Ettaler Klosterlikör
Ratafia de Champagne
Ratafia catalana
Anis portugues
Finnish berry / Finnish fruit liqueur
Grossglockner Alpenbitter
Mariazeller Magenlikör
Mariazeller Jagasaftl
Puchheimer Bitter
Puchheimer Schlossgeist
Steinfelder Magenbitter
Wachauer Marillenlikör
Jägertee / Jagertee / Jagatee
Svaažu Kimelis
Čepkeliř
Demänovka Bylinný Likér
Polish Cherry
Karlovarská Hořká

15. Spirit drinks - Druga žestoka pića

Pommeau de Bretagne
Pommeau du Maine
Pommeau de Normandie
Svensk Punsch / Swedish Punch

16. Vodka - Vodka

Svensk Vodka / Swedish Vodka
Suomalainen Vodka / Finsk Vodka / Vodka of Finland
Polska Wódka/ Polish Vodka
Laugarício Vodka
Originali Lietuviška Degtinë
Wódka ziołowa z Niziny Północnopodlaskiej aromatyzowana ekstraktem z trawy żubrowej/Herbal vodka from the North Podlasie Lowland aromatised with an extract of bison grass
Latvijas Dzidrais
Rîgas Degvîns

17. Bitter-tasting spirit drinks - Žestoka pića gorkog ukusa

Rîgas melnais Balzâms / Riga Black Balsam
Demänovka bylinná horká

(V) AROMATIZOVANA VINA KOJA VODE POREKLO IZ ZAJEDNICE

Nürnberger Glühwein
Pelin
Thüringer Glühwein
Vermouth de Chambéry Vermouth di Torino

DEO B: U SRBIJI

(A) VINA KOJA VODE POREKLO IZ SRBIJE

1. Kvalitetna vina proizvedena u određenom regionu

Na srpskom

Na engleskom

Određeni region
(Kontrolisano poreklo i kvalitet / K.P.K.)

Pod-region
(bez obzira da li mu prethodi ime određenog regiona)
(Kontrolisano poreklo i garantovan kvalitet / K.P.G.)

Specified regions
(Controlled designation and quality)

Sub-regions
(whether or not preceeded by the name of the specified region)
(Controlled designation and quality guaranteed)

Krajinski

Ključko
Brzopalanačko
Mihajlovačko
Negotinsko
Rajačko

Krajina

Kljuc
Brza Palanka
Mihajlovac
Negotin
Rajac

Knjaževački

Borsko
Boljevačko
Zaječarsko
Vrbičko
Džervinsko

Knjazevac

Bor
Boljevac
Zajecar
Vrbica
Dzervin

Aleksinački

Ražanjsko
Sokobanjsko
Žitkovačko

Aleksinac

Razanj
Sokobanja
Zitkovac

Toplički

Prokupačko
Dobričko

Toplica

Prokuplje
Dobric

Niški

Matejevačko
Sićevačko
Kutinsko

Nis

Matejevac
Sicevo
Kutin

Nišavski

Belopalanačko
Pirotsko
Babušničko

Nisava

Bela Palanka
Pirot
Babusnica

Leskovački

Babičko
Pustorečko
Vinaračko
Vlasotinačko

Leskovac

Babicko
Pusta reka
Vinarce
Vlasotince

Vranjski

Surduličko
Vrtogoško
Buštranjsko

Vranje

Surdulica
Vrtogos
Bustranje

Čačanski

Ljubićko
Jeličko

Cacak

Ljubic
Jelica

Kruševački

Trsteničko
Temničko
Rasinsko
Župsko

Krusevac

Trstenik
Temnic
Rasina
Zupa

Mlavski

Braničevsko
Oreovačko
Resavsko

Mlava

Branicevo
Oreovica
Resava

Jagodinski

Jagodinsko
Levačko
Jovačko
Paraćinsko

Jagodina

Jagodina
Levac
Jovac
Paracin

Beogradski

Gročansko
Smederevsko
Dubonsko
Krnjevačko

Belgrade

Grocka
Smederevo
Dubona
Krnjevo

Oplenački

Kosmajsko
Venčačko
Račansko
Kragujevačko

Oplenac

Kosmaj
Vencac
Raca
Kragujevac

Pocerski

Tamnavsko
Podgorsko

Cer

Tamnava
Podgorina

Sremski

Fruškogorsko

Srem

Fruska Gora

Južnobanatski

Vršačko
Belocrkvansko
Deliblatska peščara

Southern Banat

Vrsac
Bela Crkva
Deliblato Sands

Severnobanatski

Banatsko-potisko

Northern Banat

Banat-Tisa

 

Palićko
Horgoško

 

Palic
Horgos

Severnokosovski*

Istočko
Pećko

Northern Kosovo*

Istok
Pec

Južnokosovski*

Đakovičko
Orahovačko
Prizrensko
Suvorečko
Mališevsko

Southern Kosovo*

Djakovica
Orahovac
Prizren
Suva Reka
Malisevo

* Kosovo under United Nations Security Council Resolution 1244 / * Kosovo po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija

2. Stona vina sa geografskom oznakom

Na srpskom
(Kontrolisano poreklo / K.P.)

Na engleskom
(Geografska oznaka / G.I.)

Timočki
Nišavsko-južnomoravski
Zapadnomoravski
Šumadijsko-velikomoravski
Pocerski
Sremski
Banatski
Subotičko-horgoška peščara
Kosovsko-metohijski *

Timok
Nisava-Juzna Morava
Zapadna Morava
Sumadija-Velika Morava
Cer
Srem
Banat
Subotica-Horgos Sands
Kosovo-Metohija *

* Kosovo under United Nations Security Council Resolution 1244 /
* Kosovo po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija

(B) - ALKOHOLNA PIĆA KOJA VODE POREKLO IZ SRBIJE

1. Fruit spirit - voćne rakije

Srpska šljivovica (Srpska sljivovica)

2. Wine spirit - alkoholna pića od vina

Lozovača iz Pomoravlja (Lozovaca iz Pomoravlja)
Vršačka lozovača (Vrsacka lozovaca)
Timočka lozovača (Timocka lozovaca)
Smederevska lozovača (Smederevska lozovaca)
Vršačka komovica (Vrsacka komovica)
Župska komovica (Zupska komovica)
Jastrebačka komovica (Jastrebacka komovica)

3. Ostala alkoholna pića

Šumadijski čaj (Sumadijski caj)
Lincura iz Šumadije (Lincura iz Sumadije)
Pirotska lincura (Pirotska lincura)
Travarica sa Homolja (Travarica sa Homolja)
Travarica iz Toplice (Travarica iz Toplice)
Klekovača Bajina Bašta (Klekovaca Bajina Basta)

 

Dodatak 2

LISTA TRADICIONALNIH IZRAZA I OZNAKA KVALITETA ZA VINA IZ ZAJEDNICE

kao što je navedeno u članovima 4 i 7 Aneksa II Protokola 2

DEO A: U ZAJEDNICI

Tradicionalni izrazi

Vina

Kategorija vina

Jezik

REPUBLIKA ČEŠKA

pozdní sběr

Sva

Kvalitetno vino

Češki

archivní víno

Sva

Kvalitetno vino

Češki

panenské víno

Sva

Kvalitetno vino

Češki

NEMAČKA

Qualitätswein

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Qualitätswein garantierten Ursprungs / Q.g.U

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Qualitätswein mit Prädikät / at/ Q.b.A.m.Pr / Prädikatswein

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Qualitätsschaumwein garantierten Ursprungs / Q.g.U

Sva

Kvalitetno penušavo vino

Nemački

Auslese

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Beerenauslese

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Eiswein

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Kabinett

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Spätlese

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Trockenbeerenauslese

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Landwein

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

 

Affentaler

Altschweier, Bühl, Eisental, Neusatz / Bühl, Bühlertal, Neuweier / Baden-Baden

Kvalitetno vino

Nemački

Badisch Rotgold

Baden

Kvalitetno vino

Nemački

Ehrentrudis

Baden

Kvalitetno vino

Nemački

Hock

Rhein, Ahr, Hessische Bergstraße, Mittelrhein, Nahe, Rheinhessen, Pfalz, Rheingau

Stono vino sa geografskom indikacijom

 

Kvalitetno vino

Nemački

 

 

Klassik / classic

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Liebfrau(en)milch

Nahe, Rheinhessen, Pfalz, Rheingau

Kvalitetno vino

Nemački

Riesling-Hochgewächs

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Schillerwein

Württemberg

Kvalitetno vino

Nemački

Weißherbst

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Winzersekt

Sva

Kvalitetno penušavo vino

Nemački

GRČKA

Ονομασια Προελεύσεως Ελεγχόμενη (ΟΠΕ) (Appellation d'origine controlée)

Sva

Kvalitetno vino

Grčki

Ονομασια Προελεύσεως Ανωτέρας Ποιότητος (ΟΠΑΠ) (Appellation d'origine de qualité supérieure)

Sva

Kvalitetno vino

Grčki

Οίνος γλυκός φυσικός (Vin doux naturel)

Μoσχάτος Κεφαλληνίας (Muscat de Céphalonie), Μοσχάτος Πατρών (Muscat de Patras), Μοσχάτος Ρίου-Πατρών (Muscat Rion de Patras), Μοσχάτος Λήμνου (Muscat de Lemnos), Μοσχάτος Ρόδου (Muscat de Rhodos), Μαυροδάφνη Πατρών (Mavrodaphne de Patras), Μαυροδάφνη Κεφαλληνίας (Mavrodaphne de Céphalonie), Σάμος (Samos), Σητεία (Sitia), Δαφνές (Dafnès), Σαντορίνη (Santorini)

Kvalitetno likersko vino

Grčki

Οίνος φυσικώς γλυκός (Vin naturellement doux)

Vins de paille: Κεφαλληνίας (de Céphalonie), Δαφνές (de Dafnès), Λήμνου (de Lemnos), Πατρών (de Patras), Ρίου-Πατρών (de Rion de Patras), Ρόδου (de Rhodos), Σάμος (de Samos), Σητεία (de Sitia), Σαντορίνη (Santorini)

Kvalitetno vino

Grčki

Ονομασία κατά παράδοση (Onomasia kata paradosi)

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Τοπικός Οίνος (vins de pays)

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Αγρέπαυλη (Agrepavlis)

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Αμπέλι (Ampeli)

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Αμπελώνας(ες) (Ampelonas es)

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Aρχοντικό (Archontiko)

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Κάβα (Cava)

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Από διαλεκτούς αμπελώνες (Gri Cru)

Μoσχάτος Κεφαλληνίας (Muscat de Céphalonie), Μοσχάτος Πατρών (Muscat de Patras), Μοσχάτος Ρίου-Πατρών (Muscat Rion de Patras), Μοσχάτος Λήμνου (Muscat de Lemnos), Μοσχάτος Ρόδου (Muscat de Rhodos), Σάμος (Samos)

Kvalitetno likersko vino

Grčki

Ειδικά Επιλεγμένος (Gri réserve)

Sva

Kvalitetno vino, Kvalitetno likersko vino

Grčki

Κάστρο (Kastro)

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Κτήμα (Ktima)

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Λιαστός (Liastos)

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Μετόχι (Metochi)

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Μοναστήρι (Monastiri)

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Νάμα (Nama)

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Νυχτέρι (Nychteri)

Σαντορίνη

Kvalitetno vino

Grčki

Ορεινό κτήμα (Orino Ktima)

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Ορεινός αμπελώνας (Orinos Ampelonas)

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Πύργος (Pyrgos)

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Επιλογή ή Επιλεγμένος (Réserve)

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino

Grčki

Παλαιωθείς επιλεγμένος (Vieille réserve)

Sva

Kvalitetno likersko vino

Grčki

Βερντέα (Verntea)

Ζάκυνθος

Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Vinsanto

Σαντορίνη

Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino

Grčki

ŠPANIJA

Denominacion de origen (DO)

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino

Španski

Denominacion de origen calificada (DOCa)

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino

Španski

Vino dulce natural

Sva

Kvalitetno likersko vino

Španski

Vino generoso14

_____
14Navedena vina su kvalitetna likerska vina navedena u tački L, stava 8, Aneksa VI, Uredbe Saveta (EZ) broj 1493/1999.

 

Kvalitetno likersko vino

Španski

Vino generoso de licor15

_____
15Navedena vina su kvalitetna likerska vina navedena u tački L, stava 11, Aneksa VI, Uredbe Saveta (EZ) broj 1493/1999.

 

Kvalitetno likersko vino

Španski

Vino de la Tierra

Tous

Stono vino sa geografskom indikacijom

 

Aloque

DO Valdepenas

Kvalitetno vino

Španski

Amontillado

DDOO Jerez-Xéres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda

 

 

DO Montilla Moriles

Kvalitetno likersko vino

Španski

 

Anejo

Sva

Kvalitetno vino Stono vino sa geografskom indikacijom

Španski

Anejo

DO Malaga

Kvalitetno likersko vino

Španski

Chacoli / Txakolina

DO Chacoli de Bizkaia

Kvalitetno vino

Španski

 

DO Chacoli de Getaria

 

 

 

DO Chacoli de Alava

 

 

Clásico

DO Abona

Kvalitetno vino

Španski

 

DO El Hierro

 

 

 

DO Lanzarote

 

 

 

DO La Palma

 

 

 

DO Tacoronte-Acentejo

 

 

 

DO Tarragona

 

 

 

DO Valle de Güimar

 

 

 

DO Valle de la Orotava

 

 

 

DO Ycoden-Daute-Isora

 

 

Cream

DDOO Jérez-Xeres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda

Kvalitetno likersko vino

Engleski

 

DO Montilla Moriles

 

 

 

DO Málaga

 

 

 

DO Condado de Huelva

 

 

Criadera

DDOO Jérez-Xeres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda

Kvalitetno likersko vino

Španski

 

DO Montilla Moriles

 

 

 

DO Málaga

 

 

 

DO Condado de Huelva

 

 

Criaderas y Soleras

DDOO Jérez-Xeres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda

Kvalitetno likersko vino

Španski

 

DO Montilla Moriles

 

 

 

DO Málaga

 

 

 

DO Condado de Huelva

 

 

Crianza

Sva

Kvalitetno vino

Španski

Dorado

DO Rueda

Kvalitetno likersko vino

Španski

 

DO Malaga

 

 

Fino

DO Montilla Moriles

Kvalitetno likersko vino

Španski

 

DDOO Jerez-Xéres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda

 

 

Fondillon

DO Alicante

Kvalitetno vino

Španski

Gran Reserva

Sva quality wines psr

Kvalitetno vino

Španski

 

Cava

Kvalitetno penušavo vino

 

Lágrima

DO Málaga

Kvalitetno likersko vino

Španski

Noble

Sva

Kvalitetno vino Stono vino sa geografskom indikacijom

Španski

Noble

DO Malaga

Kvalitetno likersko vino

Španski

Oloroso

DDOO Jerez-Xéres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda

Kvalitetno likersko vino

Španski

 

DO Montilla- Moriles

 

 

Pajarete

DO Málaga

Kvalitetno likersko vino

Španski

Pálido

DO Condado de Huelva

Kvalitetno likersko vino

Španski

 

DO Rueda

 

 

 

DO Málaga

 

 

Palo Cortado

DDOO Jerez-Xéres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda

Kvalitetno likersko vino

Španski

 

DO Montilla- Moriles

 

 

Primero de cosecha

DO Valencia

Kvalitetno vino

Španski

Rancio

Sva

Kvalitetno vino,

Španski

 

 

Kvalitetno likersko vino

 

Raya

DO Montilla-Moriles

Kvalitetno likersko vino

Španski

Reserva

Sva

Kvalitetno vino

Španski

Sobremadre

DO vinos de Madrid

Kvalitetno vino

Španski

Solera

DDOO Jérez-Xéres-Sherry y Manzanilla Sanlúcar de Barrameda

Kvalitetno likersko vino

Španski

 

DO Montilla Moriles

 

 

 

DO Málaga

 

 

 

DO Condado de Huelva

 

 

Superior

Sva

Kvalitetno vino

Španski

Trasanejo

DO Málaga

Kvalitetno likersko vino

Španski

Vino Maestro

DO Málaga

Kvalitetno likersko vino

Španski

Vendimia inicial

DO Utiel-Requena

Kvalitetno vino

Španski

Viejo

Sva

Kvalitetno vino, Kvalitetno likersko vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Španski

Vino de tea

DO La Palma

Kvalitetno vino

Španski

FRANCUSKA

Appellation d'origine contrôlée

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino

Francuski

Appellation contrôlée

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino

 

Appellation d'origine Vin Délimité de qualité supérieure

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino

Francuski

Vin doux naturel

AOC Banyuls, Banyuls Gru Cru, Muscat de Frontignan, Gru Roussillon, Maury, Muscat de Beaume de Venise, Muscat du Cap Corse, Muscat de Lunel, Muscat de Mireval, Muscat de Rivesaltes, Muscat de St Jean de Minervois, Rasteau, Rivesaltes

Kvalitetno vino

Francuski

Vin de pays

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

Francuski

Ambré

Sva

Kvalitetno likersko vino, stono vino sa geografskom indikacijom

Francuski

Château

Sva

Kvalitetno vino, Kvalitetno likersko vino, kvalitetno penušavo vino

Francuski

Clairet

AOC Bourgogne AOC Bordeaux

Kvalitetno vino

Francuski

Claret

AOC Bordeaux

Kvalitetno vino

Francuski

Clos

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno likersko vino

Francuski

Cru Artisan

AOCMédoc, Haut-Médoc, Margaux, Moulis, Listrac, St Julien, Pauillac, St Estephe

Kvalitetno vino

Francuski

Cru Bourgeois

AOC Médoc, Haut-Médoc, Margaux, Moulis, Listrac, St Julien, Pauillac, St Estephe

Kvalitetno vino

Francuski

Cru classé, éventuellement précédé de : Grand, Premier Grand, Deuxieme, Troisieme, Quatrieme, Cinquieme.

AOC Côtes de Provence, Graves, St Emilion Grand Cru, Haut-Médoc, Margaux, St Julien, Pauillac, St Estephe, Sauternes, Pessac Léognan, Barsac

Kvalitetno vino

Francuski

Edelzwicker

AOC Alsace

Kvalitetno vino

Nemački

Grand Cru

AOC Alsace, Banyuls, Bonnes Mares, Chablis, Chambertin, Chapelle Chambertin, Chambertin Clos-de-Beze, Mazoyeres ou Charmes Chambertin, Latricieres-Chambertin, Mazis Chambertin, Ruchottes Chambertin, Griottes-Chambertin,Clos de la Roche, Clos Saint Denis, Clos de Tart, Clos de Vougeot, Clos des Lambray, Corton, Corton Charlemagne, Charlemagne, Echézeaux, Grand Echézeaux, La Grand Rue, Montrachet, Chevalier-Montrachet, Bâtard-Montrachet, Bienvenues-Bâtard-Montrachet, Criots-Bâtard-Montrachet, Musigny, Romanée St Vivant, Richebourg, Romanée-Conti, La Romanée, La Tâche, St Emilion

Kvalitetno vino

Francuski

Grand Cru

Champagne

Kvalitetno penušavo vino

Francuski

Hors d'âge

AOC Rivesaltes

Kvalitetno likersko vino

Francuski

Passe-tout-grains

AOC Bourgogne

Kvalitetno vino

Francuski

Premier Cru

AOC Aloxe Corton, Auxey Duresses, Beaune, Blagny, Chablis, Chambolle Musigny, Chassagne Montrachet, Champagne, Côtes de Brouilly, Fixin, Gevrey Chambertin, Givry, Ladoix, Maranges, Mercurey, Meursault, Monthélie, Montagny, Morey St Denis, Musigny, Nuits, Nuits-Saint-Georges, Pernu-Vergelesses, Pommard, Puligny-Montrachet, , Rully, Santenay, Savigny-les-Beaune,St Aubin, Volnay, Vougeot, Vosne-Romanée

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino

Francuski

Primeur

Sva

Kvalitetno vino, stono vino sa geografskom indikacijom

Francuski

Rancio

AOC Grand Roussillon, Rivesaltes, Banyuls, Banyuls Grand cru, Maury, Clairette du Languedoc, Rasteau

Kvalitetno likersko vino

Francuski

Sélection de grains nobles

AOC Alsace, Alsace Grand cru, Monbazillac, Graves supérieures, Bonnezeaux, Jurançon, Cérons, Quarts de Chaume, Sauternes, Loupiac, Côteaux du Layon, Barsac, Ste Croix du Mont, Coteaux de l'Aubance, Cadillac

Kvalitetno vino

Francuski

Sur Lie

AOC Muscadet, Muscadet-Coteaux de la Loire, Muscadet-Côtes de Grilieu, Muscadet-Sevres et Maine, AOVDQS Gros Plant du Pays Nantais, VDT avec IG Vin de pays d'Oc et Vin de pays des Sables du Golfe du Lion

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Francuski

Tuilé

AOC Rivesaltes

Kvalitetno likersko vino

Francuski

Vendanges tardives

AOC Alsace, Jurançon

Kvalitetno vino

Francuski

Villages

AOC Anjou, Beaujolais, Côte de Beaune, Côte de Nuits, Côtes du Rhône, Côtes du Roussillon, Mâcon

Kvalitetno vino

Francuski

Vin de paille

AOC Côtes du Jura, Arbois, L'Etoile, Hermitage

Kvalitetno vino

Francuski

Vin jaune

AOC du Jura (Côtes du Jura, Arbois, L'Etoile, Château-Châlon)

Kvalitetno vino

Francuski

ITALIJA

Denominazione di Origine Controllata / D.O.C.

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino, delimično fermentisana šira od grožđa sa geografskom indikacijom

Italijanski

Denominazione di Origine Controllata e Garantita / D.O.C.G.

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino, delimično fermentisana šira od grožđa sa geografskom indikacijom

Italijanski

Vino Dolce Naturale

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino

Italijanski

Inticazione geografica tipica (IGT)

Sva

Stono vino, " vin de pays ", vino od prezrelog grožđa i šire od grožđa delimično fermentisane sa geografskom indikacijom

Italijanski

Landwein

Wine with GI of the autonomous province of Bolzano

Stono vino, " vin de pays ", vino od prezrelog grožđa i šire od grožđa delimično fermentisane sa geografskom indikacijom

Nemački

Vin de pays

Wine with GI of Aosta region

Stono vino, " vin de pays ", vino od prezrelog grožđa i šire od grožđa delimično fermentisane sa geografskom indikacijom

Francuski

Alberata o vigneti ad alberata

DOC Aversa

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino

Italijanski

Amarone

DOC Valpolicella

Kvalitetno vino

Italijanski

Ambra

DOC Marsala

Kvalitetno vino

Italijanski

Ambrato

DOC Malvasia delle Lipari

 

 

DOC Vernaccia di Oristano

Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino

 

Italijanski

Annoso

DOC Controguerra

Kvalitetno vino

Italijanski

Apianum

DOC Fiano di Avellino

Kvalitetno vino

Latinski

Auslese

DOC Caldaro e Caldaro classico- Alto Adige

Kvalitetno vino

Nemački

Barco Reale

DOC Barco Reale di Carmignano

Kvalitetno vino

Italijanski

Brunello

DOC Brunello di Montalcino

Kvalitetno vino

Italijanski

Buttafuoco

DOC Oltrepo Pavese

Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino

Italijanski

Cacc'e mitte

DOC Cacc'e Mitte di Lucera

Kvalitetno vino

Italijanski

Cagnina

DOC Cagnina di Romagna

Kvalitetno vino

Italijanski

Cannellino

DOC Frascati

Kvalitetno vino

Italijanski

Cerasuolo

DOC Cerasuolo di Vittoria

Kvalitetno vino

Italijanski

 

DOC Montepulciano d'Abruzzo

 

 

Chiaretto

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno likersko vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Italijanski

Ciaret

DOC Monferrato

Kvalitetno vino

Italijanski

Château

DOC de la région Valle d'Aosta

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino

Francuski

classico

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino

Italijanski

Dunkel

DOC Alto Adige

Kvalitetno vino

Nemački

 

DOC Trentino

 

 

Est !Est ! !Est ! ! !

DOC Est !Est ! !Est ! ! ! di Montefiascone

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino

Latinski

Falerno

DOC Falerno del Massico

Kvalitetno vino

Italijanski

Fine

DOC Marsala

Kvalitetno likersko vino

Italijanski

Fior d'Arancio

DOC Colli Euganei

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino,

Italijanski

 

 

Stono vino sa geografskom indikacijom

 

Falerio

DOC Falerio dei colli Ascolani

Kvalitetno vino

Italijanski

Flétri

DOC Valle d'Aosta o Vallée d'Aoste

Kvalitetno vino

Italijanski

Garibaldi Dolce (ou GD)

DOC Marsala

Kvalitetno likersko vino

Italijanski

Governo all'uso toscano

DOCG Chianti / Chianti classico

 

 

 

IGT Colli della Toscana Centrale

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Italijanski

Gutturnio

DOC Colli Piacentini

Kvalitetno vino, kvalitetno polu-penušavo vino

Italijanski

Italia Particolare (ou IP)

DOC Marsala

Kvalitetno likersko vino

Italijanski

Klassisch / Klassisches Ursprungsgebiet

DOC Caldaro

 

 

 

DOC Alto Adige (avec la dénomination Santa Maddalena e Terlano)

Kvalitetno vino

Nemački

Kretzer

DOC Alto Adige

 

 

 

DOC Trentino

 

 

 

DOC Teroldego Rotaliano

Kvalitetno vino

Nemački

Lacrima

DOC Lacrima di Morro d'Alba

Kvalitetno vino

Italijanski

Lacryma Christi

DOC Vesuvio

Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino

Italijanski

Lambiccato

DOC Castel San Lorenzo

Kvalitetno vino

Italijanski

London Particolar (ou LP ou Inghilterra)

DOC Marsala

Kvalitetno likersko vino

Italijanski

Morellino

DOC Morellino di Scansano

Kvalitetno vino

Italijanski

Occhio di Pernice

DOC Bolgheri, Vin Santo Di Carmignano, Colli dell'Etruria Centrale, Colline Lucchesi, Cortona, Elba, Montecarlo, Monteregio di Massa Maritima, San Gimignano, Sant'Antimo, Vin Santo del Chianti, Vin Santo del Chianti classico, Vin Santo di Montepulciano

Kvalitetno vino

Italijanski

Oro

DOC Marsala

Kvalitetno likersko vino

Italijanski

Pagadebit

DOC pagadebit di Romagna

Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino

Italijanski

Passito

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino, stono vino sa geografskom indikacijom

Italijanski

Ramie

DOC Pinerolese

Kvalitetno vino

Italijanski

Rebola

DOC Colli di Rimini

Kvalitetno vino

Italijanski

Recioto

DOC Valpolicella

 

 

DOC Gambellara

 

 

 

DOCG Recioto di Soave

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino

Italijanski

 

Riserva

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino

Italijanski

Rubino

DOC Garda Colli Mantovani

 

 

DOC Rubino di Cantavenna

 

 

 

DOC Teroldego Rotaliano

 

 

 

DOC Trentino

Kvalitetno vino

Italijanski

 

Rubino

DOC Marsala

Kvalitetno likersko vino

Italijanski

Sangue di Giuda

DOC Oltrepo Pavese

Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino

Italijanski

Scelto

Sva

Kvalitetno vino

Italijanski

Sciacchetra

DOC Cinque Terre

Kvalitetno vino

Italijanski

Sciac-tra

DOC Pornassio o Ormeasco di Pornassio

Kvalitetno vino

Italijanski

Sforzato, Sfursat

DO Valtellina

Kvalitetno vino

Italijanski

Spätlese

DOC / IGT de Bolzano

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Nemački

Soleras

DOC Marsala

Kvalitetno likersko vino

Italijanski

Stravecchio

DOC Marsala

Kvalitetno likersko vino

Italijanski

Strohwein

DOC / IGT de Bolzano

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Nemački

Superiore

Sva

Kvalitetno vino, Kvalitetno penušavo vino, Kvalitetno polupenušavo vino, Kvalitetno likersko vino

Italijanski

Superiore Old Marsala (ou SOM)

DOC Marsala

Kvalitetno likersko vino

Italijanski

Torchiato

DOC Colli di Conegliano

Kvalitetno vino

Italijanski

Torcolato

DOC Breganze

Kvalitetno vino

Italijanski

Vecchio

DOC Rosso Barletta, Aglianico del Vuture, Marsala, Falerno del Massico

Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino

Italijanski

Vendemmia Tardiva

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino, stono vino sa geografskom indikacijom

Italijanski

Verdolino

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Italijanski

Vergine

DOC Marsala

 

 

DOC Val di Chiana

Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino

Italijanski

 

Vermiglio

DOC Colli dell Etruria Centrale

Kvalitetno likersko vino

Italijanski

Vino Fiore

Sva

Kvalitetno vino

Italijanski

Vino Nobile

Vino Nobile di Montepulciano

Kvalitetno vino

Italijanski

Vino Novello o Novello

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Italijanski

Vin santo / Vino Santo / Vinsanto

DOC et DOCG Bianco dell'Empolese, Bianco della Valdinievole, Bianco Pisano di San Torpé, Bolgheri, Cuia dei Colli Apuani, Capalbio, Carmignano, Colli dell'Etruria Centrale, Colline Lucchesi, Colli del Trasimeno, Colli Perugini, Colli Piacentini, Cortona, Elba, Gambellera, Montecarlo, Monteregio di Massa Maritima, Montescudaio, Offida, Orcia, Pomino, San Gimignano, San'Antimo, Val d'Arbia, Val di Chiana, Vin Santo del Chianti, Vin Santo del Chianti classico, Vin Santo di Montepulciano, Trentino

Kvalitetno vino

Italijanski

Vivace

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino, stono vino sa geografskom indikacijom

Italijanski

KIPAR

Οίνος Ελεγχόμενης Ονομασίας Προέλευσης

 

 

 

(ΟΕΟΠ)

Sva

Kvalitetno vino

Grčki

Τοπικός Οίνος

 

 

 

(Regional Wine)

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Μοναστήρι (Monastiri)

Sva

Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Κτήμα (Ktima)

Sva

Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Αμπελώνας (-ες)

 

 

 

(Ampelonas (-es))

Sva

Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

Μονή (Moni)

Sva

Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom

Grčki

LUKSEMBRUG

Marque nationale

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino

Francuski

Appellation contrôlée

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino

Francuski

Appellation d'origine controlée

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino

Francuski

Vin de pays

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

Francuski

Gri premier cru

Sva

Kvalitetno vino

Francuski

Premier cru

Sva

Kvalitetno vino

Francuski

Vin classé

Sva

Kvalitetno vino

Francuski

Château

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino

Francuski

MAĐARSKA

minőségi bor

Sva

Kvalitetno vino

Mađarski

különleges minőségű bor

Sva

Kvalitetno vino

Mađarski

fordítás

Tokaj / -i

Kvalitetno vino

Mađarski

máslás

Tokaj / -i

Kvalitetno vino

Mađarski

szamorodni

Tokaj / -i

Kvalitetno vino

Mađarski

aszú … puttonyos, completed by the numbers 3-6

Tokaj / -i

Kvalitetno vino

Mađarski

aszúeszencia

Tokaj / -i

Kvalitetno vino

Mađarski

eszencia

Tokaj / -i

Kvalitetno vino

Mađarski

Tájbor

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

Mađarski

Bikavér

Eger, Szekszárd

Kvalitetno vino

Mađarski

késői szüretelésű bor

Sva

Kvalitetno vino

Mađarski

válogatott szüretelésű bor

Sva

Kvalitetno vino

Mađarski

muzeális bor

Sva

Kvalitetno vino

Mađarski

Siller

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom, i kvalitetno vino

Mađarski

AUSTRIJA

Qualitätswein

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Qualitätswein besonderer Reife und Leseart / Prädikatswein

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Qualitätswein mit staatlicher Prüfnummer

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Ausbruch / Ausbruchwein

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Auslese / Auslesewein

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Beerenauslese (wein)

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Eiswein

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Kabinett / Kabinettwein

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Schilfwein

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Spätlese / Spätlesewein

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Strohwein

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Trockenbeerenauslese

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Landwein

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

 

Ausstich

Sva

Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom

Nemački

Auswahl

Sva

Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom

Nemački

Bergwein

Sva

Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom

Nemački

Klassik / classic

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Erste Wahl

Sva

Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom

Nemački

Hausmarke

Sva

Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom

Nemački

Heuriger

Sva

Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom

Nemački

Jubiläumswein

Sva

Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom

Nemački

Reserve

Sva

Kvalitetno vino

Nemački

Schilcher

Steiermark

Kvalitetno vino i stono vino sa geografskom indikacijom

Nemački

Sturm

Sva

Delimično fermentisana šira sa geografskom indikacijom

Nemački

PORTUGALIJA

Denominaçao de origem (DO)

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino

Portugalski

Denominaçao de origem controlada (DOC)

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino

Portugalski

Indicaçâo de proveniencia regulamentada (IPR)

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno penušavo vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno likersko vino

Portugalski

Vinho doce natural

Sva

Kvalitetno likersko vino

Portugalski

Vinho generoso

DO Porto, Madeira, Moscatel de Setúbal, Carcavelos

Kvalitetno likersko vino

Portugalski

Vinho regional

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

Portugalski

Canteiro

DO Madeira

Kvalitetno likersko vino

Portugalski

Colheita Seleccionada

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Portugalski

Crusted / Crusting

DO Porto

Kvalitetno likersko vino

Engleski

Escolha

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

Portugalski

Escuro

DO Madeira

Kvalitetno likersko vino

Portugalski

Fino

DO Porto

 

 

DO Madeira

Kvalitetno likersko vino

Portugalski

 

Frasqueira

DO Madeira

Kvalitetno likersko vino

Portugalski

Garrafeira

Sva

Kvalitetno vino, Stono vino sa geografskom indikacijom

 

Kvalitetno likersko vino

Portugalski

 

 

Lágrima

DO Porto

Kvalitetno likersko vino

Portugalski

Leve

Stono vino sa geografskom indikacijom Estremadura i Ribatejano

 

 

DO Madeira, DO Porto

Stono vino sa geografskom indikacijom

 

 

Kvalitetno likersko vino

Portugalski

 

 

Nobre

DO Dâo

Kvalitetno vino

Portugalski

Reserva

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino, kvalitetno penušavo vino, stono vino sa geografskom indikacijom

Portugalski

Reserva velha (or grand reserva)

DO Madeira

Kvalitetno penušavo vino, kvalitetno likersko vino

Portugalski

Ruby

DO Porto

Kvalitetno likersko vino

Engleski

Solera

DO Madeira

Kvalitetno likersko vino

Portugalski

Super reserve

Sva

Kvalitetno penušavo vino

Portugalski

Superior

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno likersko vino, stono vino sa geografskom indikacijom

Portugalski

Tawny

DO Porto

Kvalitetno likersko vino

Engleski

Vintage supplemented by Late Bottle (LBV) ou Character

DO Porto

Kvalitetno likersko vino

Engleski

Vintage

DO Porto

Kvalitetno likersko vino

Engleski

SLOVENIJA

Penina

Sva

Kvalitetno penušavo vino

Slovenački

pozna trgatev

Sva

Kvalitetno vino

Slovenački

Izbor

Sva

Kvalitetno vino

Slovenački

jagodni izbor

Sva

Kvalitetno vino

Slovenački

suhi jagodni izbor

Sva

Kvalitetno vino

Slovenački

ledeno vino

Sva

Kvalitetno vino

Slovenački

arhivsko vino

Sva

Kvalitetno vino

Slovenački

mlado vino

Sva

Kvalitetno vino

Slovenački

Cviček

Dolenjska

Kvalitetno vino

Slovenački

Teran

Kras

Kvalitetno vino

Slovenački

SLOVAČKA

Forditáš

Tokaj / -ská / -ský / -ské

Kvalitetno vino

Slovački

Mášláš

Tokaj / -ská / -ský / -ské

Kvalitetno vino

Slovački

Samorodné

Tokaj / -ská / -ský / -ské

Kvalitetno vino

Slovački

výber … putňový, completed by the numbers 3-6

Tokaj / -ská / -ský / -ské

Kvalitetno vino

Slovački

výberová esencia

Tokaj / -ská / -ský / -ské

Kvalitetno vino

Slovački

Esencia

Tokaj / -ská / -ský / -ské

Kvalitetno vino

Slovački

BUGARSKA

Гарантирано наименование за произход (ГНП) (guaranteed appellation of origin)

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno penušavo vino i kvalitetno likersko vino

Bugarski

Гарантирано наименование за произход (ГНП) (guaranteed appellation of origin)

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno penušavo vino i kvalitetno likersko vino

Bugarski

Гарантирано и контролирано наименование за произход (ГКНП) (guaranteed i controlled appellation of origin)

Sva

Kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno penušavo vino i kvalitetno likersko vino

Bugarski

Благородно сладко вино (БСВ) (noble sweet wine)

Sva

Kvalitetno likersko vino

Bugarski

регионално вино(Regional wine)

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

Bugarski

Ново (young)

Sva

Kvalitetno vino
Stono vino sa geografskom indikacijom

Bugarski

Премиум (premium)

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

Bugarski

Резерва (reserve)

Sva

Kvalitetno vino
Stono vino sa geografskom indikacijom

Bugarski

Премиум резерва (premium reserve)

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

Bugarski

Специална резерва (special reserve)

Sva

Kvalitetno vino

Bugarski

Специална селекция (special selection)

Sva

Kvalitetno vino

Bugarski

Колекционно (collection)

Sva

Kvalitetno vino

Bugarski

Премиум оук,или първо зареждане в бъчва (premium oak)

Sva

Kvalitetno vino

Bugarski

Беритба на презряло грозде (vintage of overripe grapes)

Sva

Kvalitetno vino

Bugarski

Розенталер (Rosenthaler)

Sva

Kvalitetno vino

Bugarski

RUMUNIJA

Vin cu denumire de origine controlată (D.O.C.)

Sva

Kvalitetno vino

Rumunski

Cules la maturitate deplină (C.M.D.)

Sva

Kvalitetno vino

Rumunski

Cules târziu (C.T.)

Sva

Kvalitetno vino

Rumunski

Cules la înnobilarea boabelor (C.I.B.)

Sva

Kvalitetno vino

Rumunski

Vin cu indicaţie geografică

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom

Rumunski

Rezervă

Sva

Kvalitetno vino

Rumunski

Vin de vinotecă

Sva

Kvalitetno vino

Rumunski

DEO B: U SRBIJI

Lista specifičnih tradicionalnih izraza za vino

Specifični tradicionalni izrazi

Vino

Kategorija vina

Kontrolisano poreklo / K.P.
(Kontrolisano poreklo / K.P.)

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom
(proizvedeno u nekom regionu)

Kontrolisano poreklo i kvalitet / K.P.K.
(Kontrolisano poreklo i kvalitet / K.P.K.)

Sva

Kvalitetno vino
(proizvedeno u određenom regionu)

Kontrolisano poreklo i garantovan kvalitet / K.P.G.
(Kontrolisano poreklo i garantovan kvalitet / K.P.G.)

Sva

(Visoko) kvalitetno vino
(proizvedeno u podregionu)

 

Lista komplementarnih tradicionalnih izraza za vino

Komplementarni tradicionalni izrazi

Vino

Kategorija vina

Jezik

Sopstvena berba
(Production from own vineyards)

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom, kvalitetno vino, kvalitetno polupenušavo vino, kvalitetno penušavo vino i kvalitetno likersko vino

Srpski

Arhivsko vino
(Reserve)

Sva

Kvalitetno vino

Srpski

Kasna berba
(Late harvest)

Sva

Kvalitetno vino

Srpski

Suvarak
(Overripe grapes)

Sva

Kvalitetno vino

Srpski

Mlado vino
(Young wine)

Sva

Stono vino sa geografskom indikacijom, kvalitetno vino

Srpski

 

Dodatak 3

LISTA KONTAKT OSOBA

KAO ŠTO JE NAVEDENO U ČLANU 12 ANEKSA II PROTOKOLA 2

(a) SRBIJA

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede
Nemanjina 22-26
11000 Beograd
Srbija
Telefon: +381 11 3611880
Fax: +381 11 3631652
e-pošta: m.davidovic@minpolj.sr.gov.yu

(b) Zajednica

Evropska Komisija
Generalni direktor za poljoprivredu i ruralni razvoj
Direkcija B Međunarodni poslovi II
Rukovodilac Jedinice B.2 za proširenje
B-1049 Brisel / Brussel
Belgija
Telefon: +32 2 299 11 11
Fax: +32 2 296 62 92
e-pošta: AGRI-EC-Serbia-winetrade@ec.europa.eu

 

Protokol 3

O DEFINICIJI POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM" I METODAMA ADMINISTRATIVNE SARADNJE ZA PRIMENU ODREDBI OVOG SPORAZUMA IZMEĐU ZAJEDNICE I SRBIJE

 

SADRŽAJ

Glava I OPŠTE ODREDBE

- Član 1. Definicije

Glava II DEFINICIJA POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM"

- Član 2. Opšti uslovi

- Član 3. Kumulacija u Zajednici

- Član 4. Kumulacija u Srbiji

- Član 5. Potpuno dobijeni proizvodi

- Član 6. Dovoljno obrađeni ili prerađeni proizvodi

- Član 7. Nedovoljni postupci obrade ili prerade

- Član 8. Kvalifikaciona jedinica

- Član 9. Pribor, rezervni delovi i alati

- Član 10. Setovi

- Član 11. Neutralni elementi

Glava III TERITORIJALNI USLOVI

- Član 12. Načelo teritorijalnosti

- Član 13. Direktni transport

- Član 14. Izložbe

Glava IV POVRAĆAJ ILI OSLOBOĐENJA

- Član 15. Zabrana povraćaja ili oslobođenja od carine

Glava V DOKAZ O POREKLU

- Član 16. Opšti uslovi

- Član 17. Postupak izdavanja uverenja o kretanju robe EUR.1

- Član 18. Naknadno izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1

- Član 19. Izdavanje duplikata uverenja o kretanju robe EUR.1

- Član 20. Izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 na osnovu izdatog ili prethodno popunjenog dokaza o poreklu

- Član 21. Odvojeno knjigovodstveno iskazivanje

- Član 22. Uslovi za popunjavanje izjave na fakturi

- Član 23. Ovlašćeni izvoznik

- Član 24. Važenje dokaza o poreklu

- Član 25. Podnošenje dokaza o poreklu

- Član 26. Sukcesivni uvoz

- Član 27. Izuzeća od dokazivanja porekla

- Član 28. Prateći dokumenti

- Član 29. Čuvanje dokaza o poreklu i prateće dokumentacije

- Član 30. Neslaganje i formalne greške

- Član 31. Iznosi izraženi u evrima

Glava VI METODI ADMINISTRATIVNE SARADNJE

- Član 32. Međusobna pomoć

- Član 33. Provera dokaza o poreklu

- Član 34. Rešavanje sporova

- Član 35. Kazne

- Član 36. Slobodne zone

Glava VII CEUTA I MELILJA

- Član 37. Primena Protokola

- Član 38. Posebni uslovi

Glava VIII ZAVRŠNE ODREDBE

- Član 39. Izmene Protokola

Lista priloga

Prilog I: Uvodne napomene uz Listu u Prilogu II

Prilog II: Lista obrade ili prerade koju treba izvršiti na materijalima bez porekla kako bi prerađeni proizvod mogao da stekne status proizvoda sa poreklom

Prilog III: Obrasci uverenja o kretanju robe EUR.1 i zahteva za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1

Prilog IV: Tekst izjave na fakturi

Prilog V: Proizvodi isključeni iz kumulacije predviđene u čl. 3. i 4.

Zajedničke deklaracije

- Zajednička deklaracija koja se odnosi na Kneževinu Andoru

- Zajednička deklaracija koja se odnosi na Republiku San Marino

Glava I

OPŠTE ODREDBE

Član 1

Definicije

Za potrebe ovog protokola:

(a) "izrada" znači bilo koju vrstu obrade ili prerade, uključujući sklapanje ili posebne postupke;

(b) "materijal" znači bilo koji sastojak, sirovinu, komponentu ili deo itd. koji se koriste u izradi proizvoda;

(v) "proizvod" znači proizvod koji se izrađuje, čak i ako je namenjen za kasniju upotrebu u nekom drugom postupku izrade;

(g) "roba" znači i materijale i proizvode;

(d) "carinska vrednost" znači vrednost utvrđenu u skladu sa Sporazumom o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini GATT (WTO Sporazum o carinskoj vrednosti) iz 1994;

(đ) "cena franko fabrika" znači cenu plaćenu za proizvod proizvođaču u Zajednici ili u Srbiji u čijem je preduzeću obavljena zadnja obrada ili prerada, pod uslovom da ta cena uključuje vrednost svih upotrebljenih materijala, uz odbitak unutrašnjih poreza koji se vraćaju ili se mogu vratiti nakon izvoza dobijenog proizvoda;

(e) "vrednost materijala" znači carinsku vrednost u vreme uvoza upotrebljenih materijala bez porekla ili, ako ona nije poznata i ne može se utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi a koja se za te materijale plaća u Zajednici ili u Srbiji;

(ž) "vrednost materijala sa poreklom" znači vrednost materijala iz tačke (e) primenjenu mutatis mutandis;

(z) "dodata vrednost" podrazumeva cenu proizvoda na paritetu franko fabrika, umanjenu za carinsku vrednost svakog uključenog materijala poreklom iz zemalja iz čl. 3. i 4. ili, ako carinska vrednost nije poznata i ne može se utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi, a koja se za te materijale plaća u Zajednici ili u Srbiji;

(i) "glave" i "tarifni brojevi" znače glave i tarifne brojeve (četvorocifrene oznake) korišćene u nomenklaturi koja čini Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka roba (u daljem tekstu "Harmonizovani sistem" ili "HS");

(j) "svrstan" se odnosi na svrstavanje proizvoda ili materijala u određeni tarifni broj.

(k) "pošiljka" znači proizvode koje jedan izvoznik istovremeno šalje jednom primaocu ili proizvode obuhvaćene jednim prevoznim dokumentom koji pokriva njihovu dopremu od izvoznika do primaoca ili, u nedostatku takvog dokumenta, proizvode obuhvaćene jednom fakturom;

(l) "teritorije" uključuje teritorijalne vode.

Glava II

DEFINICIJA POJMA "PROIZVODI SA POREKLOM"

Član 2

Opšti uslovi

1. Za svrhe sprovođenja ovog sporazuma, sledeći proizvodi će se smatrati proizvodima sa poreklom iz Zajednice:

(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u Zajednici u smislu člana 5. ovog protokola;

(b) proizvodi dobijeni u Zajednici koji uključuju materijale koji nisu u potpunosti tamo dobijeni, pod uslovom da su ti materijali prošli dovoljnu obradu ili preradu u Zajednici u smislu člana 6. ovog protokola.

2. Za svrhe sprovođenja ovog sporazuma, sledeći proizvodi će se smatrati proizvodima sa poreklom iz Srbije:

(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u Srbiji u smislu člana 5. ovog protokola;

(b) proizvodi dobijeni u Srbiji koji uključuju materijale koji nisu u potpunosti tamo dobijeni, pod uslovom da su ti materijali prošli dovoljnu obradu ili preradu u Srbiji u smislu člana 6. ovog protokola.

Član 3

Kumulacija u Zajednici

1. Ne dovodeći u pitanje odredbe člana 2. stav 1, proizvodi će se smatrati proizvodima poreklom iz Zajednice ukoliko su tamo dobijeni, a sadrže materijale poreklom iz Srbije, iz Zajednice ili bilo koje druge zemlje ili teritorije koja je uključena ili povezana u Proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji16 ili sadrže materijale poreklom iz Turske na koje se primenjuje Odluka Veća za udruživanje Evropske zajednice i Turske br. 1/95 od 22. decembra 1995. godine,17 pod uslovom da su u Zajednici bili predmet obrade ili prerade koja premašuje postupke navedene u članu 7. Nije neophodno da takvi materijali prođu dovoljnu obradu ili preradu.

2. Ukoliko obrada ili prerada izvršena u Zajednici ne premašuje postupke navedene u članu 7, dobijeni proizvod smatraće se proizvodom poreklom iz Zajednice samo ukoliko je tamo dodata vrednost veća od vrednosti korišćenih materijala sa poreklom iz bilo koje zemlje ili teritorije navedene u stavu 1. Ukoliko to nije slučaj, dobijeni proizvod smatraće se proizvodom sa poreklom one zemlje ili teritorije čiji materijal sa poreklom, korišćen u proizvodnji u Zajednici, učestvuje sa najvećom vrednošću.

3. Proizvodi poreklom iz jedne zemlje ili teritorije navedene u stavu 1, koji u Zajednici nisu bili predmet nikakve obrade ili prerade, zadržavaju svoje poreklo ukoliko se izvoze u neku od tih zemalja ili teritorija.

4. Kumulacija predviđena u ovom članu može se primeniti samo pod uslovom:

(a) da se između zemalja ili teritorija uključenih u sticanje statusa robe sa poreklom i zemalja ili teritorija odredišta primenjuje sporazum o preferencijalnoj trgovini, u skladu sa čl. XXIV Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT);

(b) da su materijali i proizvodi stekli status robe sa poreklom primenom pravila o poreklu koja su identična pravilima datim u ovom protokolu;

i

(v) da su obaveštenja o ispunjenosti nužnih uslova za primenu kumulacije objavljena u Službenom listu Evropske unije (serija C) i u Srbiji, u skladu sa nacionalnim propisima.

Kumulacija predviđena ovim članom primenjivaće se od dana naznačenog u obaveštenju objavljenom u Službenom listu Evropske unije (serija C).

Zajednica će, preko Komisije Evropske zajednice, dostaviti Srbiji detalje Sporazuma i odgovarajućih pravila o poreklu, koji se primenjuju sa drugim zemljama i teritorijama navedenim u stavu 1.

Kumulacija predviđena u ovom članu ne primenjuje se na proizvode obuhvaćene Prilogom V.

_____
16Kao što je definisano u Zaključcima Saveta za opšte poslove u aprilu 1997. godine i Saopštenju Komisije u maju 1999. godine o uspostavljanju Procesa stabilizacije i pridruživanja između Evropske zajednice i zemalja zapadnog Balkana.
17Odluka Veća za udruživanje Evropske zajednice i Turske br. 1/95 od 22. decembra 1995. godine primenjuje se na proizvode koji se ne smatraju poljoprivrednim proizvodima, kao što je definisano u Sporazumu o uspostavljanju asocijacije između Evropske ekonomske zajednice i Turske, i koji ne predstavljaju ugalj i proizvode od čelika, kao što je definisano u Sporazumu između Evropske zajednice za ugalj i čelik i Republike Turske o trgovini proizvodima obuhvaćenim sporazumom kojim se uspostavlja Evropska zajednica za ugalj i čelik.

Član 4

Kumulacija u Srbiji

1. Ne dovodeći u pitanje odredbe člana 2. stav 2, proizvodi će se smatrati proizvodima poreklom iz Srbije ukoliko su tamo dobijeni, a sadrže materijale poreklom iz Zajednice, iz Srbije ili bilo koje druge zemlje ili teritorije koja je uključena ili povezana u Proces stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji18 ili sadrže materijale poreklom iz Turske na koje se primenjuje Odluka Veća za udruživanje Evropske zajednice i Turske br. 1/95 od 22. decembra 1995. godine,19 pod uslovom da su u Srbiji bili predmet obrade ili prerade koja premašuje postupke navedene u članu 7. Nije neophodno da takvi materijali prođu dovoljnu obradu ili preradu.

2. Ukoliko obrada ili prerada izvršena u Srbiji ne premašuje postupke navedene u članu 7, dobijeni proizvod smatraće se proizvodom poreklom iz Srbije samo ukoliko je tamo dodata vrednost veća od vrednosti korišćenih materijala sa poreklom iz bilo koje zemlje ili teritorije navedene u stavu 1. Ukoliko to nije slučaj, dobijeni proizvod smatraće se proizvodom sa poreklom one zemlje ili teritorije čiji materijal sa poreklom, korišćen u proizvodnji u Srbiji, učestvuje sa najvećom vrednošću.

3. Proizvodi poreklom iz jedne zemlje ili teritorije navedene u stavu 1, koji u Srbiji nisu bili predmet nikakve obrade ili prerade, zadržavaju svoje poreklo ukoliko se izvoze u neku od tih zemalja ili teritorija.

4. Kumulacija predviđena u ovom članu može se primeniti samo pod uslovom:

(a) da se između zemalja ili teritorija uključenih u sticanje statusa robe sa poreklom i zemalja ili teritorija odredišta primenjuje sporazum o preferencijalnoj trgovini, u skladu sa čl. XXIV Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (GATT);

(b) da su materijali i proizvodi stekli status robe sa poreklom primenom pravila o poreklu koja su identična pravilima datim u ovom protokolu;

i

(v) da su obaveštenja o ispunjenosti nužnih uslova za primenu kumulacije objavljena u Službenom listu Evropske unije (serija C) i u Srbiji, u skladu sa nacionalnim propisima.

Kumulacija predviđena ovim članom primenjivaće se od dana naznačenog u obaveštenju objavljenom u Službenom listu Evropske unije (serija C).

Srbija će, preko Komisije Evropske zajednice, dostaviti Zajednici detalje Sporazuma, uključujući datume njihovog stupanja na snagu, i odgovarajućih pravila o poreklu, koji se primenjuju sa drugim zemljama i teritorijama navedenim u stavu 1.

Kumulacija predviđena u ovom članu ne primenjuje se na proizvode obuhvaćene Prilogom V.

_____
18Kao što je definisano u Zaključcima Saveta za opšte poslove u aprilu 1997. godine i Saopštenju Komisije u maju 1999. godine o uspostavljanju Procesa stabilizacije i pridruživanja između Evropske zajednice i zemalja zapadnog Balkana.
19Odluka Veća za udruživanje Evropske zajednice i Turske br. 1/95 od 22. decembra 1995. godine primenjuje se na proizvode koji se ne smatraju poljoprivrednim proizvodima, kao što je definisano u Sporazumu o uspostavljanju asocijacije između Evropske ekonomske zajednice i Turske, i koji ne predstavljaju ugalj i proizvode od čelika, kao što je definisano u Sporazumu između Evropske zajednice za ugalj i čelik i Republike Turske o trgovini proizvodima obuhvaćenim sporazumom kojim se uspostavlja Evropska zajednica za ugalj i čelik.

Član 5

Potpuno dobijeni proizvodi

1. Potpuno dobijenim proizvodima u Zajednici ili u Srbiji smatraju se:

(a) mineralni proizvodi izvađeni iz zemlje ili morskog dna;

(b) tamo ubrani ili požnjeveni biljni proizvodi;

(v) tamo okoćene i uzgojene žive životinje;

(g) proizvodi dobijeni od tamo uzgojenih živih životinja;

(d) proizvodi tamo dobijeni lovom ili ribolovom;

(đ) proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi koji su izvađeni iz mora van teritorijalnih voda Zajednice ili Srbije, njenim plovilima;

(e) proizvodi izrađeni na njenim brodovima fabrikama isključivo od proizvoda iz stava (đ);

(ž) tamo prikupljeni upotrebljavani predmeti, namenjeni samo za recikliranje sirovina, uključujući upotrebljavane automobilske gume koje se mogu koristiti samo za protektiranje ili kao otpad;

(z) otpad i otpadne materije od proizvodnih aktivnosti sprovedenih tamo;

(i) proizvodi izvađeni s morskog dna ili podzemlja van njenih teritorijalnih voda, pod uslovom da ona ima isključiva prava na obradu tog dna ili podzemlja;

(j) roba tamo proizvedena isključivo od proizvoda navedenih u stavovima (a) do (i).

2. Pojmovi "njena plovila" i "njeni brodovi fabrike" u stavu 1. tačke (đ) i (e) primenjuju se samo na plovila i brodove fabrike:

(a) koji su registrovani ili se vode u državi članici Zajednice ili u Srbiji;

(b) koji plove pod zastavom zemlje članice Zajednice ili Srbije;

(v) koji su najmanje 50% u vlasništvu državljana države članice Zajednice ili Srbije, ili firme sa sedištem u jednoj od tih država, u kojoj su direktor ili direktori, predsednik poslovodnog ili nadzornog odbora te većina članova tih odbora državljani države članice Zajednice ili Srbije, te u kojima, dodatno, u slučaju partnerstva ili društava s ograničenom odgovornošću, najmanje polovina kapitala pripada tim državama ili javnim telima ili državljanima tih država;

(g) na kojima su komandant i oficiri državljani države članice Zajednice ili Srbije; i

(d) na kojima su najmanje 75% posade državljani države članice Zajednice ili Srbije.

Član 6

Dovoljno obrađeni ili prerađeni proizvodi

1. Za potrebe člana 2, proizvodi koji nisu potpuno dobijeni smatraju se dovoljno obrađenim ili prerađenim kad su ispunjeni uslovi navedeni u listi iz Priloga II.

Gore pomenuti uslovi označavaju za sve proizvode obuhvaćene ovim sporazumom obradu ili preradu koje se moraju obaviti na materijalima bez porekla koji se koriste u izradi, te se primenjuju u odnosu samo na takve materijale. Iz toga sledi da ako se proizvod koji je stekao poreklo ispunjenjem uslova navedenih u listi koristi za izradu nekog drugog proizvoda, tada se na njega ne odnose uslovi primenljivi na proizvod u koji se on ugrađuje, te se ne uzimaju u obzir materijali bez porekla koji su eventualno korišćeni u njegovoj izradi.

2. Bez obzira na uslove iz stava 1, materijali bez porekla koji se prema uslovima iz liste ne bi smeli koristiti u izradi određenog proizvoda, ipak se mogu koristiti, pod uslovom:

(a) da njihova ukupna vrednost ne prelazi 10% cene proizvoda franko fabrika;

(b) da se primenom ovog stava ne prekorači bilo koji od procenata navedenih u listi kao maksimalna vrednost materijala bez porekla.

Ovaj stav ne primenjuje se na proizvode obuhvaćene Glavama 50 do 63 Harmonizovanog sistema.

3. Stavovi 1. i 2. će se primenjivati saglasno odredbama člana 7.

Član 7

Nedovoljni postupci obrade ili prerade

1. Ne dovodeći u pitanje odredbe stava 2. ovog člana, sledeće operacije treba smatrati obradom ili preradom koja nije dovoljna da bi proizvod dobio status proizvoda sa poreklom, bilo da su ili ne ispunjeni uslovi iz člana 6:

a) postupci za očuvanje robe u dobrom stanju za vreme prevoza i skladištenja;

b) rastavljanje i sastavljanje pošiljki;

v) pranje, čišćenje, uklanjanje prašine, korozije, ulja, boje ili drugih materija za prekrivanje;

g) peglanje ili presovanje tekstila;

d) jednostavni postupci bojenja i poliranja;

đ) komišanje, beljenje, delimično ili u celini, poliranje i glaziranje žita i pirinča;

e) postupci bojenja šećera ili oblikovanja šećernih kocki;

ž) guljenje, uklanjanje koštica i ljuštenje voća, oraščića i povrća;

z) brušenje, jednostavno drobljenje ili jednostavno rezanje;

i) prebiranje, prosejavanje, sortiranje, razvrstavanje, gradiranje i sparivanje (uključujući i sastavljanje garniture proizvoda);

j) jednostavno pakovanje u tegle, konzerve, čuture, kesice, sanduke, kutije, učvršćivanje na kartone ili ploče, itd., kao i svi ostali jednostavni postupci pakovanja;

k) dodavanje oznaka, nalepnica, natpisa i drugih sličnih znakova za razlikovanje proizvoda i njihove ambalaže;

l) jednostavno mešanje proizvoda, bili oni različiti ili ne; mešanje šećera sa bilo kojim drugim materijalom;

lj) jednostavno sklapanje delova kako bi se proizveo celovit proizvod, ili rastavljanje proizvoda na delove;

m) kombinacija dva ili više postupaka navedenih u tačkama od a) do lj);

n) klanje životinja.

2. Kada se utvrđuje da li je obrada ili prerada izvršena na proizvodu nedovoljna u smislu stava 1, svi postupci obavljeni na proizvodu u Zajednici ili u Srbiji uzeće se u obzir zajedno.

Član 8

Kvalifikaciona jedinica

1. Kvalifikaciona jedinica za primenu odredbi ovog protokola konkretni je proizvod, koji se smatra osnovnom jedinicom kada se roba svrstava primenom nomenklature Harmonizovanog sistema.

Iz tog proizlazi da:

(a) kad se proizvod koji se sastoji od grupe ili sklopa elemenata, svrstava u jedan tarifni broj Harmonizovanog sistema, takva celina čini jednu kvalifikacionu jedinicu;

(b) kad se pošiljka sastoji od niza istih proizvoda svrstanih u isti tarifni broj Harmonizovanog sistema, svaki proizvod mora se uzimati pojedinačno prilikom primene odredbi ovog protokola.

2. Kada se, u skladu sa Osnovnim pravilom 5 Harmonizovanog sistema, ambalaža svrstava zajedno sa proizvodom, ona će biti uključena i za potrebe utvrđivanja porekla.

Član 9

Pribor, rezervni delovi i alati

Pribor, rezervni delovi i alati isporučeni sa opremom, mašinom, uređajem ili vozilom, koji su deo normalne opreme i uključeni u njenu cenu ili koji nisu posebno fakturisani, smatraju se sastavnim delom te opreme, mašine, uređaja ili vozila.

Član 10

Setovi

Setovi, kako su definisani Osnovnim pravilom 3 Harmonizovanog sistema, smatraju se proizvodom sa poreklom, kada sve komponente seta imaju poreklo. Međutim, kada se set sastoji od proizvoda sa poreklom i proizvoda bez porekla, smatraće se proizvodom sa poreklom pod uslovom da vrednost proizvoda bez porekla ne premašuje 15% cene seta franko fabrika.

Član 11

Neutralni elementi

Da bi se utvrdilo da li je neki proizvod sa poreklom, nije potrebno određivati poreklo onoga što je moglo biti korišćeno u njegovoj izradi, kako sledi:

(a) energija i gorivo;

(b) postrojenja i oprema;

(v) mašine i alati;

(g) roba koja ne ulazi niti je namenjena tome da uđe u konačni sastav proizvoda.

Glava III

TERITORIJALNI USLOVI

Član 12

Načelo teritorijalnosti

1. Osim u slučajevima predviđenim u čl. 3. i 4. i stavu 3. ovog člana, uslovi za sticanje statusa proizvoda sa poreklom navedeni u Glavi II moraju biti ispunjeni bez prekida u Zajednici i Srbiji.

2. Osim u slučajevima predviđenim u čl. 3. i 4, kada se proizvodi sa poreklom, izvezeni iz Zajednice ili iz Srbije u neku drugu zemlju vrate, moraju se smatrati proizvodima bez porekla, osim kada je carinskim organima na zadovoljavajući način moguće dokazati:

(a) da je vraćena roba ona ista koja je bila izvezena; i

(b) da nije bila podvrgnuta nikakvom drugom postupku osim onom koji je bio potreban da se roba očuva u dobrom stanju dok je bila u toj zemlji ili dok je bila izvezena.

3. Za sticanje statusa proizvoda sa poreklom u skladu sa uslovima iznetim u Glavi II neće biti od uticaja obrada ili prerada izvršena van Zajednice ili Srbije na materijalima izvezenim iz Zajednice ili Srbije i naknadno ponovo uvezenim tamo, pod uslovom:

(a) da su ti materijali u potpunosti dobijeni u Zajednici ili Srbiji ili su pre izvoza prošli obradu ili preradu koja premašuje postupke navedene u članu 7;

i

(b) da je carinskim organima na zadovoljavajući način moguće dokazati:

1) da je ponovno uvezena roba dobijena obradom ili preradom izvezenih materijala; i

2) da ukupna dodata vrednost ostvarena van Zajednice ili Srbije primenom odredaba ovog člana ne prelazi 10% cene proizvoda franko fabrika krajnjeg proizvoda za koji se traži status proizvoda sa poreklom.

4. Za potrebe stava 3, uslovi za sticanje statusa proizvoda sa poreklom izneti u Glavi II neće se primeniti na obradu ili preradu obavljenu van Zajednice ili Srbije. Ali kada je, u listi u Prilogu II, za određivanje statusa porekla za krajnji proizvod predviđeno pravilo koje određuje maksimalnu vrednost za sve ugrađene materijale bez porekla, ukupna vrednost materijala bez porekla ugrađenih u zemlji ili teritoriji odnosne strane, zajedno sa ukupnom dodatom vrednošću ostvarenom van Zajednice i Srbije uz primenu odredaba ovog člana, ne sme premašiti navedeni procenat.

5. Za potrebe primene odredbi st. 3. i 4. "ukupna dodata vrednost" znači sve troškove koji nastanu van Zajednice ili Srbije, uključujući vrednost tamo ugrađenih materijala.

6. Odredbe st. 3. i 4. neće se primeniti na proizvode koji ne ispunjavaju uslove navedene u listi u Prilogu II ili koji se mogu smatrati dovoljno obrađenim ili prerađenim jedino ukoliko se primene opšta odstupanja predviđena članom 6. stav 2.

7. Odredbe st. 3. i 4. neće se primenjivati na proizvode koji se svrstavaju u glave 50 do 63 Harmonizovanog sistema.

8. Svaka vrsta obrade ili prerade obuhvaćena odredbama ovog člana obavljena van Zajednice ili Srbije, treba da bude obavljena po postupku pasivnog oplemenjivanja, ili sličnom postupku.

Član 13

Direktni transport

1. Povlašćeni tretman predviđen Sporazumom primenjuje se samo na proizvode koji zadovoljavaju uslove iz ovog protokola, koji se direktno transportuju između Zajednice i Srbije ili preko teritorija drugih zemalja ili teritorija navedenih u čl. 3. i 4. Međutim, proizvodi koji čine jednu jedinstvenu pošiljku mogu se transportovati preko drugih teritorija i mogu se, ako to okolnosti nalažu, pretovariti ili privremeno uskladištiti na tim teritorijama, pod uslovom da roba ostane pod nadzorom carinskih organa u zemlji tranzita ili skladištenja i da se ne podvrgava drugim postupcima osim istovara, ponovnog utovara ili bilo kog postupka namenjenog njenom očuvanju u dobrom stanju.

Proizvodi sa poreklom mogu se cevovodima transportovati preko drugih područja van Zajednice ili Srbije.

2. Dokazi o tome da su ispunjeni uslovi iz stava 1. pružiće se carinskim organima zemlje uvoznice podnošenjem:

(a) transportnog dokumenta koji obuhvata put od zemlje izvoznice kroz zemlju tranzita; ili

(b) uverenja izdatog od strane carinskih organa zemlje tranzita:

(1) koje sadrži tačan opis proizvoda;

(2) u kome se navodi datum istovara i ponovnog utovara proizvoda i, gde je to moguće, imena brodova ili druge oznake upotrebljenih prevoznih sredstava;

i

(3) u kome se potvrđuju uslovi pod kojima su se proizvodi nalazili u zemlji tranzita; ili

(v) u nedostatku pomenutih, sve druge uverljive dokumente.

Član 14

Izložbe

1. Na proizvode sa poreklom koji se šalju na izložbu u zemlju ili teritoriju, osim onih navedenih u čl. 3. i 4, i nakon izložbe se prodaju radi uvoza u Zajednicu ili Srbiju primenjivaće se odredbe Sporazuma pod uslovom da se carinskim organima na zadovoljavajući način dokaže:

(a) da je izvoznik poslao te proizvode iz Zajednice ili iz Srbije u zemlju u kojoj se održavala izložba i da ih je tamo izlagao;

(b) da je izvoznik prodao proizvode ili ih je na neki drugi način ustupio nekom licu u Zajednici ili u Srbiji;

(v) da su proizvodi isporučeni za vreme ili odmah posle izložbe, u stanju u kojem su bili i upućeni na izložbu;

i

(g) da proizvodi, nakon upućivanja na izložbu, nisu bili korišćeni ni za kakvu drugu svrhu osim pokazivanja na izložbi.

2. Dokaz o poreklu mora se izdati ili popuniti u skladu sa odredbama Glave V i predati carinskim organima zemlje uvoznice na uobičajen način. Na njemu mora stajati ime i adresa izložbe. U slučaju potrebe mogu se zahtevati dodatni dokumentarni dokazi o uslovima pod kojima su proizvodi bili izlagani.

3. Odredbe stava 1. primenjuju se na bilo koju trgovinsku, industrijsku, poljoprivrednu ili zanatsku izložbu, sajam ili sličnu javnu priredbu ili izlaganje koji se ne organizuju u privatne svrhe u trgovinama i poslovnim prostorima sa namerom prodaje stranih proizvoda, i za vreme kojih proizvodi ostaju pod carinskim nadzorom.

Glava IV

POVRAĆAJ ILI OSLOBOĐENJA

Član 15

Zabrana povraćaja ili oslobođenja od carine

1. Materijali bez porekla koji su upotrebljeni za izradu proizvoda sa poreklom u Zajednici, u Srbiji ili u nekoj drugoj zemlji ili teritoriji navedenoj u čl. 3. i 4, za koji je dokaz o poreklu izdat ili sačinjen u skladu s odredbama Glave V, neće u Zajednici ili u Srbiji biti predmet povraćaja ili oslobođenja od plaćanja carine bilo koje vrste.

2. Zabrana iz stava 1. primenjivaće se na svaki postupak kojim se predviđa povraćaj, oslobođenje ili neplaćanje, bilo delimično ili potpuno, carina ili dažbina sa istovetnim učinkom koje se u Zajednici ili u Srbiji primenjuju na materijal upotrebljen u proizvodnji ako se takav povraćaj, oslobađanje ili neplaćanje, izričito ili u praksi, primenjuje kada se proizvodi dobijeni od toga materijala izvoze, ali ne i kada se tamo zadržavaju radi domaće upotrebe.

3. Izvoznik proizvoda na koje se odnosi dokaz o poreklu mora biti spreman da u svakom trenutku, na zahtev carinskih organa, podnese sve potrebne isprave kojima se dokazuje da u vezi sa materijalom bez porekla, koji je upotrebljen u proizvodnji tih proizvoda, nije ostvaren nikakav povraćaj carine i da su sve carine ili dažbine sa istovetnim učinkom koje se primenjuju na takav materijal u stvarnosti i plaćene.

4. Odredbe st. 1-3. takođe će se primenjivati u vezi sa ambalažom u smislu člana 8. stav 2, priborom, rezervnim delovima i alatima u smislu člana 9. i proizvodima u setu u smislu člana 10, ako su takvi proizvodi bez porekla.

5. Odredbe st. 1-4. primenjivaće se isključivo u vezi sa materijalom one vrste na koju se Sporazum primenjuje. Takođe, ove odredbe ne isključuju primenu instituta povraćaja izvoznih carina na poljoprivredne proizvode koji se pri izvozu primenjuje u skladu sa odredbama Sporazuma.

Glava V

DOKAZ O POREKLU

Član 16

Opšti uslovi

1. Proizvodi sa poreklom iz Zajednice će kod uvoza u Srbiju, a proizvodi poreklom iz Srbije će kod uvoza u Zajednicu imati olakšice u okviru Sporazuma ukoliko je podnet jedan od sledećih dokumenata:

(a) Uverenje o kretanju robe EUR.1, čiji uzorak je dat u Prilogu III, ili

(b) U slučajevima navedenim u članu 22. stav 1, izjava (u daljem tekstu: "izjava na fakturi"), koju izvoznik unosi na fakturu, dostavnicu ili bilo koji drugi komercijalni dokument koji dovoljno detaljno opisuje proizvode o kojima je reč i tako omogućuje njihovu identifikaciju, čiji tekst je dat u Prilogu IV.

2. Pored slučajeva navedenih u stavu 1, proizvodi sa poreklom u smislu ovog protokola, u slučajevima navedenim u članu 27, koristiće pogodnosti ovog sporazuma bez obaveze podnošenja bilo kog od dokaza o poreklu navedenih u stavu 1.

Član 17

Postupak izdavanja uverenja o kretanju robe EUR.1

1. Uverenja o kretanju robe EUR.1 izdaju carinski organi u zemlji izvoznici na pismeni zahtev izvoznika ili njegovog ovlašćenog predstavnika, a na odgovornost izvoznika.

2. Za tu svrhu izvoznik ili njegov ovlašćeni predstavnik popunjava uverenje o kretanju robe EUR.1 i obrazac zahteva, čiji su uzorci dati u Prilogu III. Pomenuti obrasci popunjavaju se na jednom od jezika na kojima je Sporazum potpisan i u skladu sa odredbama nacionalnog zakonodavstva zemlje izvoznice. Ako se obrasci popunjavaju rukom, treba pisati mastilom i štampanim slovima. Opis proizvoda unosi se u rubriku rezervisanu za tu namenu, bez praznih redova. Ako polje nije sasvim popunjeno povlači se vodoravna linija ispod zadnjeg reda opisa, a prazan prostor se precrtava.

3. Izvoznik koji podnosi zahtev za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 mora biti spreman da u svako doba na zahtev carinskih organa zemlje izvoznice u kojoj je izdato uverenje o kretanju robe EUR.1 podnese na uvid sve odgovarajuće dokumente kojima se dokazuje poreklo proizvoda na koji se to odnosi, kao i to da su ispunjeni drugi uslovi iz ovog protokola.

4. Uverenje o kretanju robe EUR.1 izdaju carinski organi države članice Zajednice ili Srbije, ako se proizvodi o kojima je reč mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz Zajednice, iz Srbije ili iz neke od zemalja ili teritorija navedenih u čl. 3. i 4. i ako ispunjavaju druge uslove iz ovog protokola.

5. Carinski organi koji izdaju uverenja o kretanju robe EUR.1 preduzeće sve potrebne korake za proveru porekla proizvoda i ispunjenja drugih uslova iz ovog protokola. U tom cilju imaju pravo da zahtevaju bilo koje dokaze i da sprovedu bilo koji pregled izvoznikovih računa ili bilo koju drugu proveru koju smatraju potrebnom. Oni će takođe obezbediti da se obrasci navedeni u stavu 2. pravilno popunjavaju. Posebno će proveravati da li je prostor rezervisan za opis proizvoda popunjen na način koji isključuje svaku mogućnost neistinitih dopunjavanja.

6. Datum izdavanja uverenja o kretanju robe EUR.1 naznačava se u polju 11 uverenja.

7. Uverenje o kretanju robe EUR.1 izdaju carinski organi i stavljaju ga na raspolaganje izvozniku čim se obavi ili obezbedi stvarni izvoz.

Član 18

Naknadno izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1

1. Bez obzira na član 17. stav 7, uverenje o kretanju robe EUR.1 može se izuzetno izdati nakon izvoza proizvoda na koje se ono odnosi, ako:

(a) ono nije bilo izdato u vreme izvoza zbog grešaka ili nenamernih propusta ili posebnih okolnosti;

ili

(b) ako se carinskim organima na zadovoljavajući način dokaže da je uverenje o kretanju robe EUR.1 bilo izdato, ali pri uvozu nije bilo prihvaćeno zbog tehničkih razloga.

2. Za primenu stava 1, izvoznik mora u svom zahtevu naznačiti vreme i mesto izvoza proizvoda na koje se odnosi uverenje o kretanju robe EUR.1 i navesti razloge svog zahteva.

3. Carinski organi mogu naknadno izdati uverenje o kretanju robe EUR.1 jedino nakon što proverom utvrde da se podaci iz izvoznikovog zahteva slažu sa onima iz odgovarajuće evidencije.

4. Naknadno izdato uverenje o kretanju robe EUR.1 mora biti označeno sledećom napomenom na engleskom jeziku:

"ISSUED RETROSPECTIVELY",

5. Napomena iz stava 4. unosi se u polje "Napomene" uverenja o kretanju robe EUR.1.

Član 19

Izdavanje duplikata uverenja o kretanju robe EUR.1

1. U slučaju krađe, gubitka ili uništenja uverenja o kretanju robe EUR.1, izvoznik može podneti zahtev carinskim organima koji su izdali uverenje za izdavanje duplikata na osnovu izvozne dokumentacije koju poseduje.

2. Tako izdat duplikat mora biti označen sledećom napomenom na engleskom jeziku:

"DUPLICATE",

3. Napomena iz stava 2. unosi se u polje "Napomene" duplikata uverenja o kretanju robe EUR.1.

4. Duplikat mora nositi datum izdavanja originalnog uverenja o kretanju robe EUR.1 i važi od tog datuma.

Član 20

Izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 na osnovu izdatog ili prethodno sačinjenog dokaza o poreklu

Kad se proizvodi sa poreklom nalaze pod carinskim nadzorom u Zajednici ili u Srbiji, originalni dokaz o poreklu biće moguće zameniti sa jednim ili više uverenja o kretanju robe EUR.1 u cilju slanja svih ili nekih od tih proizvoda na druga mesta u Zajednici ili u Srbiji. Zamensko uverenje(a) o kretanju robe EUR.1 izdaje carinarnica pod čijim se nadzorom proizvodi nalaze.

Član 21

Odvojeno knjigovodstveno iskazivanje

1. Ako nastanu značajni troškovi ili materijalne poteškoće u čuvanju odvojenih zaliha materijala sa poreklom i materijala bez porekla, koji su jednaki ili međusobno zamenjivi, carinski organi mogu, na pismeni zahtev zainteresovanih, dozvoliti takozvani metod "odvojenog knjigovodstvenog iskazivanja" (u daljem tekstu: metod), za vođenje takvih zaliha.

2. Ovaj metod mora biti sposoban da obezbedi, u određenom periodu, da broj dobijenih proizvoda koji se smatraju proizvodima sa poreklom bude jednak onome koji bi se dobio da su zalihe bile fizički odvojene.

3. Carinski organi mogu dati takvo odobrenje navedeno u stavu 1. pod bilo kojim uslovima, koji se smatraju potrebnim.

4. Ovaj metod se evidentira i primenjuje na osnovu opštih knjigovodstvenih načela koja važe u zemlji u kojoj je proizvod bio proizveden.

5. Korisnik ove olakšice može sačiniti odnosno zatražiti dokaz o poreklu, u zavisnosti od slučaja, za one količine proizvoda koje se mogu smatrati proizvodima sa poreklom. Na zahtev carinskog organa, korisnik će dati izjavu o načinu vođenja količina.

6. Carinski organi će kontrolisati korišćenje odobrenja i mogu ga oduzeti u bilo kom trenutku, ako ga korisnik na bilo koji način neispravno koristi ili propusti da ispuni neki od uslova propisanih ovim protokolom.

Član 22

Uslovi za sačinjavanje izjave na fakturi

1. Izjavu na fakturi iz člana 16. stav 1. tačka (b) može sačiniti:

(a) ovlašćeni izvoznik u smislu člana 23,

ili

(b) bilo koji izvoznik za bilo koju pošiljku koja se sastoji od jednog ili više paketa koji sadrže proizvode sa poreklom, čija ukupna vrednost ne prelazi 6.000 evra.

2. Izjava na fakturi može se sačiniti ako se navedeni proizvodi mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz Zajednice, iz Srbije ili iz neke druge zemlje ili teritorije navedene u čl. 3. i 4. i ako ispunjavaju druge uslove iz ovog protokola.

3. Izvoznik koji sačinjava izjavu na fakturi biće spreman da u bilo koje vreme, na zahtev carinskih organa zemlje izvoznice, podnese na uvid sve odgovarajuće dokumente kojima se dokazuje poreklo za odgovarajuću robu, kao i to da su ispunjeni ostali uslovi iz ovog protokola.

4. Izjavu na fakturi izvoznik će sačiniti tako što će je otkucati mašinom, otisnuti pečatom ili odštampati na fakturi, dostavnici ili drugom komercijalnom dokumentu, s tim da će za izjavu čiji se tekst nalazi u Prilogu IV koristiti jednu od jezičkih verzija navedenih u tom prilogu i u skladu sa odredbama nacionalnog zakonodavstva zemlje izvoznice. Ako se izjava ispisuje rukom, mora biti napisana mastilom i štampanim slovima.

5. Izjave na fakturi moraju nositi originalni svojeručni potpis izvoznika. Međutim, ovlašćeni izvoznik u smislu člana 23. ne mora potpisivati takve izjave pod uslovom da se pred carinskim organima zemlje izvoznice pismeno obaveže da preuzima punu odgovornost za svaku izjavu na fakturi koja ga identifikuje, kao da ju je sam svojeručno potpisao.

6. Izjavu na fakturi izvoznik može sačiniti kad se proizvodi na koje se ona odnosi izvoze, ili nakon njihovog izvoza uz uslov da se ista u zemlji uvoznici predoči najkasnije u roku od dve godine nakon uvoza proizvoda na koje se odnosi.

Član 23

Ovlašćeni izvoznik

1. Carinski organi zemlje izvoznice mogu ovlastiti bilo kojeg izvoznika (u daljem tekstu "ovlašćeni izvoznik"), koji često obavlja isporuke proizvoda na osnovu ovog sporazuma, za sačinjavanje izjava na fakturi bez obzira na vrednost proizvoda o kojima je reč. Izvoznik koji traži takvo ovlašćenje mora pružiti, na način koji zadovoljava carinske organe, sve garancije nužne za dokazivanje statusa proizvoda sa poreklom, kao i za ispunjavanje drugih uslova iz ovog protokola.

2. Carinski organi mogu odobriti status ovlašćenog izvoznika uz bilo koji uslov koji smatraju potrebnim.

3. Carinski organi ovlašćenom izvozniku dodeljuju broj carinskog ovlašćenja koji se unosi u izjavu na fakturi.

4. Carinski organi nadziraće korišćenje ovlašćenja ovlašćenog izvoznika.

5. Carinski organi mogu u bilo kom trenutku oduzeti ovlašćenje. To će učiniti onda kad ovlašćeni izvoznik više ne pruža garancije iz stava 1, kad ne ispunjava uslove iz stava 2. ili na neki drugi način nepravilno upotrebljava ovlašćenje.

Član 24

Važenje dokaza o poreklu

1. Dokaz o poreklu važi četiri meseca od dana izdavanja u zemlji izvoznici i mora se u tom periodu podneti carinskim organima zemlje uvoznice.

2. Dokazi o poreklu koji se podnose carinskim organima zemlje uvoznice nakon isteka roka za podnošenje navedenog u stavu 1, mogu se prihvatiti u cilju primene povlašćenog tretmana kad je nepodnošenje tih dokumenata pre isteka krajnjeg roka bilo izazvano vanrednim okolnostima.

3. U ostalim slučajevima zakasnelog podnošenja carinski organi zemlje uvoznice mogu prihvatiti dokaze o poreklu kad su proizvodi isporučeni pre napred navedenog krajnjeg roka.

Član 25

Podnošenje dokaza o poreklu

Dokazi o poreklu podnose se carinskim organima zemlje uvoznice u skladu sa postupcima koji se primenjuju u toj zemlji. Pomenuti organi mogu zahtevati prevod dokaza o poreklu, a takođe mogu zahtevati da uvoznu deklaraciju prati i izjava uvoznika o tome da proizvodi ispunjavaju uslove potrebne za primenu ovog sporazuma.

Član 26

Sukcesivni uvoz

Kad se na zahtev uvoznika i pod uslovima koje su odredili carinski organi zemlje uvoznice, uvoze u više pošiljki rastavljeni ili nesastavljeni proizvodi u smislu Osnovnog pravila 2(a) Harmonizovanog sistema, koji se svrstavaju u odeljke XVI i XVII ili u tarifne brojeve 7308 i 9406 Harmonizovanog sistema, carinskim organima se za takve proizvode podnosi samo jedan dokaz o poreklu pri uvozu prve delimične pošiljke.

Član 27

Izuzeća od dokazivanja porekla

1. Proizvodi koje privatna lica u malim paketima šalju privatnim licima ili koji su deo ličnog prtljaga putnika priznaju se kao proizvodi sa poreklom pa se za iste ne zahteva podnošenje dokaza o poreklu, pod uslovom da se takvi proizvodi ne uvoze za trgovačke svrhe, i da su deklarisani kao proizvodi koji ispunjavaju uslove iz ovog protokola, i kad nema sumnje u istinitost takve izjave. U slučaju proizvoda poslatih poštom, takva izjava može se dati na carinskoj deklaraciji CN22/CN23 ili na listu hartije koji se prilaže tom dokumentu.

2. Pojedinačni uvoz koji se isključivo sastoji od proizvoda za ličnu upotrebu primaoca ili putnika ili njihovih porodica ne smatra se uvozom trgovačke prirode ako je iz prirode i količine proizvoda očigledno da nisu namenjeni za komercijalnu upotrebu.

3. Ukupna vrednost tih proizvoda ne može prelaziti 500 evra u slučaju malih paketa ili 1.200 evra u slučaju proizvoda koji su deo ličnog prtljaga putnika.

Član 28

Prateća dokumenta

Dokumenti iz člana 17. stav 3. i člana 22. stav 3. koji se koriste u cilju dokazivanja da se proizvodi obuhvaćeni uverenjem o kretanju robe EUR.1 ili izjavom na fakturi mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz Zajednice, iz Srbije ili iz jedne od drugih zemalja ili teritorija navedenih u čl. 3. i 4, i da ispunjavaju ostale uslove iz ovog protokola, mogu se između ostalog sastojati od sledećeg:

(a) direktnih dokaza o postupcima koje je preduzeo izvoznik ili dobavljač za dobijanje odnosne robe, sadržanih na primer u njegovim računima ili unutrašnjem knjigovodstvu;

(b) dokumenata koji dokazuju poreklo upotrebljenih materijala, izdatih ili sačinjenih u Zajednici ili u Srbiji, gde se ti dokumenti koriste u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom;

(v) dokumenata koji dokazuju obradu ili preradu materijala u Zajednici ili u Srbiji, izdatih ili sačinjenih u Zajednici ili u Srbiji, gde se ti dokumenti koriste u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom;

(g) uverenja o kretanju robe EUR.1 ili izjave na fakturi koje dokazuju poreklo upotrebljenih materijala, izdatih ili sačinjenih u Zajednici ili u Srbiji u skladu sa ovim protokolom, ili u nekoj od drugih zemalja ili teritorija navedenih u čl. 3. i 4, u skladu sa pravilima o poreklu koja su identična pravilima u ovom protokolu;

(d) odgovarajućih dokaza koji se odnose na obradu ili preradu izvršenu izvan Zajednice ili Srbije primenom člana 12, kojima se dokazuje da su ispunjeni uslovi iz tog člana.

Član 29

Čuvanje dokaza o poreklu i prateće dokumentacije

1. Izvoznik koji podnese zahtev za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 čuvaće dokumente iz člana 17. stav 3. najmanje tri godine.

2. Izvoznik koji sačinjava izjavu na fakturi najmanje tri godine čuvaće kopiju te izjave na fakturi, kao i dokumente iz člana 22. stav 3.

3. Carinski organi zemlje izvoznice koje izdaju uverenje o kretanju robe EUR.1 čuvaće najmanje tri godine obrazac zahteva iz člana 17. stav 2.

4. Carinski organi zemlje uvoznice čuvaće najmanje tri godine uverenje o kretanju robe EUR.1 i izjave na fakturi koji su im podneti.

Član 30

Neslaganje i formalne greške

1. Pronalaženje manjih neslaganja između izjava u dokazu o poreklu i onih u dokumentima koji se podnose carinskim organima u svrhu obavljanja formalnosti za uvoz proizvoda neće ipso facto učiniti dokaz o poreklu nevažećim i ništavnim ako se ispravno ustanovi da taj dokument zaista odgovara dostavljenim proizvodima.

2. Očite formalne greške, poput kucanih, u dokazu o poreklu neće biti razlog odbijanja tog dokumenta, ako te greške nisu takve da izazivaju sumnju u tačnost izjava datih u tom dokumentu.

Član 31

Iznosi izraženi u evrima

1. Za primenu odredaba iz člana 22. stav 1. tačka (b) i člana 27. stav 3. u slučajevima kad se faktura ispostavi u nekoj drugoj valuti, a ne u evrima, iznosi u nacionalnoj valuti zemlje članice Zajednice, Srbije i drugih zemalja ili teritorija navedenih u čl. 3. i 4, biće od strane svake zemlje na koju se to odnosi jednom godišnje iskazani u iznosima izraženim u evrima.

2. Za pošiljku se mogu uvažiti pogodnosti iz člana 22. stav 1. tačka (b) i člana 27. stav 3. pozivanjem na valutu u kojoj je račun ispostavljen, u skladu sa iznosom koji je utvrdila zemlja na koju se to odnosi.

3. Iznosi koje treba primeniti u bilo kojoj od domaćih valuta su one protivvrednosti u onoj nacionalnoj valuti, koje su jednake iznosima izraženima u evrima prema kursu na prvi radni dan u oktobru. Iznosi će biti dostavljeni Komisiji Evropske unije do 15. oktobra, a primenjivaće se od 1. januara sledeće godine. Komisija Evropske unije obavestiće sve zemlje na koje se to odnosi o odgovarajućim iznosima.

4. Zemlja može iznos, koji dobije prilikom preračunavanja iznosa izraženog u evrima u domaću valutu, zaokružiti prema gore ili prema dole. Zaokruženi iznos ne sme se razlikovati od iznosa koji se dobije prilikom preračunavanja za više od 5%. Zemlja može zadržati i neizmenjenu protivvrednost u domaćoj valuti kao iznos izražen u evrima, ako prilikom godišnjeg usklađivanja predviđenog stavom 3, preračunata protivvrednost tog iznosa, pre bilo kakvog zaokruživanja, rezultira povećanjem koje je manje od 15% iznosa izraženog u nacionalnoj valuti. Protivvrednost u domaćoj valuti može ostati neizmenjena, ako bi se zbog preračunavanja smanjila protivvrednost u toj nacionalnoj valuti.

5. Odbor za stabilizaciju i pridruživanje može, na zahtev Zajednice ili Srbije, ponovo razmotriti iznose izražene u evrima. Prilikom tog razmatranja, Odbor za stabilizaciju i pridruživanje će uzeti u obzir želju očuvanja stvarnih efekata predmetnih vrednosnih ograničenja. U tom cilju može se doneti odluka o promeni iznosa izraženih u evrima.

Glava VI

METODI ADMINISTRATIVNE SARADNJE

Član 32

Međusobna pomoć

1. Carinski organi država članica Zajednice i Srbije dostaviće jedna drugoj, preko Komisije Evropske unije, uzorke otisaka pečata koji se koriste u njihovim carinarnicama za izdavanje uverenja o kretanju robe EUR.1 zajedno sa adresama carinskih organa zaduženih za proveru tih uverenja i izjava na fakturi.

2. Radi obezbeđivanja pravilne primene ovog protokola, Zajednica i Srbija pomagaće jedna drugoj putem nadležnih carinskih administracija u proveri ispravnosti uverenja o kretanju robe EUR.1 ili izjava na fakturi i tačnosti podataka iz tih dokumenata.

Član 33

Provera dokaza o poreklu

1. Naknadne provere dokaza o poreklu obavljaće se nasumice ili u svakom slučaju opravdane sumnje carinskih organa zemlje uvoznice u ispravnost takvih dokumenata, poreklo robe o kojoj se radi ili u ispunjenje drugih uslova iz ovog protokola.

2. U cilju sprovođenja odredbi iz stava 1, carinski organi zemlje uvoznice vratiće uverenje o kretanju robe EUR.1 i fakturu, ukoliko je bila podneta, izjavu na fakturi, ili kopiju tih dokumenata, carinskim organima zemlje izvoznice, uz navođenje razloga za proveru, gde je to potrebno. Svi pribavljeni dokumenti i podaci koji ukazuju na to da je podatak u dokazu o poreklu netačan biće dostavljeni kao dokaz uz zahtev za proveru.

3. Proveru će izvršiti carinski organi zemlje izvoznice. U tom cilju imaju pravo da zahtevaju bilo koje dokaze i da sprovedu bilo koji pregled izvoznikovih računa ili bilo koju drugu proveru koju smatraju potrebnom.

4. Ako carinski organi zemlje uvoznice odluče suspendovati odobrenje povlašćenog tretmana za konkretne proizvode u očekivanju rezultata provere, uvozniku će biti ponuđeno preuzimanje robe uz sve potrebne mere predostrožnosti.

5. Carinski organi koji zatraže proveru biće obavešteni o rezultatima te provere što pre. Ti rezultati moraju jasno pokazivati da li su dokumenti verodostojni i mogu li se konkretni proizvodi smatrati proizvodima sa poreklom iz Zajednice, iz Srbije ili iz neke druge zemlje ili teritorije navedene u čl. 3. i 4. i da li ispunjavaju druge uslove iz ovog protokola.

6. Ako u slučaju opravdane sumnje odgovor ne stigne u roku od deset meseci od dana podnošenja zahteva za proveru, ili ako odgovor ne sadrži podatke dovoljne za utvrđivanje verodostojnosti dokumenta o kojem je reč ili stvarnog porekla proizvoda, carinski organi koji su podneli zahtev će, osim u izuzetnim okolnostima, uskratiti pravo na povlašćeni tretman.

Član 34

Rešavanje sporova

Ako dođe do sporova u odnosu na postupke provere iz člana 33. koji se ne mogu rešiti između carinskih organa koji su podneli zahtev za proveru i carinskih organa odgovornih za obavljanje provere, ili kad se u njima postavlja pitanje tumačenja ovog protokola, isti se upućuju Odboru za stabilizaciju i pridruživanje.

U svim slučajevima rešavanje sporova između uvoznika i carinskih organa zemlje uvoznice primenjuje se zakonodavstvo te zemlje.

Član 35

Kazne

Kazniće se svako lice koje izradi ili omogući da se izradi dokument koji sadrži netačne podatke u cilju pribavljanja povlašćenog tretmana za proizvode.

Član 36

Slobodne zone

1. Zajednica i Srbija preduzeće sve potrebne mere za obezbeđenje da proizvodi kojima se trguje, a obuhvaćeni su dokazom o poreklu, te tokom transporta koriste slobodnu zonu smeštenu na njihovom području, ne budu zamenjeni drugom robom i da ne budu podvrgnuti drugom postupanju osim normalnih postupaka za sprečavanje njihovog propadanja.

2. Izuzimajući od odredbe sadržane u stavu 1, kada se proizvodi sa poreklom iz Zajednice ili iz Srbije uvoze u slobodnu zonu i obuhvaćeni su dokazom o poreklu, a podležu obradi ili preradi, nadležni organi izdaće novo uverenje o kretanju robe EUR.1 na zahtev izvoznika, ako je izvršena obrada ili prerada u skladu s odredbama ovog protokola.

Glava VII

CEUTA I MELILJA

Član 37

Primena Protokola

1. Izraz "Zajednica" iz člana 2. ne obuhvata Ceutu i Melilju.

2. Kada se uvoze u Ceutu i Melilju, proizvodi poreklom iz Srbije uživaće u potpunosti isti carinski režim kao onaj koji se primenjuje na proizvode poreklom iz carinske teritorije Zajednice, prema Protokolu 2 Akta o pristupanju Kraljevine Španije i Republike Portugalije Evropskoj zajednici. Srbija će odobriti uvoz proizvoda obuhvaćenih Sporazumom i poreklom iz Ceute i Melilje po istom carinskom režimu koji je odobren za proizvode koji se uvoze i poreklom su iz Zajednice.

3. Za primenu odredaba stava 2. koje se odnose na proizvode poreklom iz Ceute i Melilje, ovaj protokol primenjuje se mutatis mutandis, shodno posebnim odredbama navedenim u članu 38.

Član 38

Posebne odredbe

1. Pod uslovom da su bili direktno transportovani, u skladu sa odredbama člana 13, smatra se da su:

(1) Proizvodi poreklom iz Ceute i Melilje:

(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u Ceuti i Melilji;

(b) proizvodi dobijeni u Ceuti i Melilji, u čijoj proizvodnji su korišćeni materijali nepomenuti pod (a), pod uslovom:

(1) da su predmetni proizvodi bili predmet dovoljne obrade ili prerade, u smislu člana 6;

ili

(2) da su ti proizvodi poreklom iz Srbije ili iz Zajednice, pod uslovom da su bili predmet obrade ili prerade koja premašuje postupke navedene u članu 7;

2) Proizvodi poreklom iz Srbije:

(a) proizvodi u potpunosti dobijeni u Srbiji;

(b) proizvodi dobijeni u Srbiji, u čijoj proizvodnji su korišćeni materijali nepomenuti pod (a), pod uslovom:

(1) da su predmetni proizvodi bili predmet dovoljne obrade ili prerade, u smislu člana 6;

ili

(2) da su ti proizvodi poreklom iz Ceute i Melilje ili iz Zajednice, pod uslovom da su bili predmet obrade ili prerade koja premašuje postupke navedene u članu 7.

2. Ceuta i Melilja smatraju se jednom teritorijom.

3. Izvoznik ili njegov ovlašćeni predstavnik u rubriku 2 uverenja o kretanju robe EUR.1 ili na izjavi na fakturi upisuju "Srbija" i " Ceuta i Melilja". Pored toga, ukoliko su u pitanju proizvodi poreklom iz Ceute i Melilje, to se naznačava u rubrici 4 uverenja o kretanju robe EUR.1 ili na izjavi na fakturi.

4. Carinski organi Španije odgovorni su za primenu ovog protokola u Ceuti i Melilji.

Glava VIII

ZAVRŠNE ODREDBE

Član 39

Izmene Protokola

Savet za stabilizaciju i pridruživanje može odlučivati o izmenama odredbi ovog protokola.

Prilog I Protokola 3

 

UVODNE NAPOMENE UZ LISTU U PRILOGU II

Napomena 1:

U listi se utvrđuju uslovi koje treba da ispune svi proizvodi da bi se smatrali da su bili predmet dovoljne obrade ili prerade u smislu člana 6. Protokola 3.

Napomena 2:

2.1. U prve dve kolone u listi daje se opis proizvoda koji se dobija. U prvoj koloni navodi se tarifni broj ili broj glave iz Harmonizovanog sistema, dok se u drugoj koloni navodi naimenovanje robe, koje se u tom sistemu koristi za taj tarifni broj ili za tu glavu. Za svaki podatak koji se nalazi u prve dve kolone, postoji pravilo koje se navodi u koloni 3 ili 4. Ako se, u nekim slučajevima, ispred tarifnog broja u prvoj koloni nalazi oznaka "ex", to znači da se pravila iz kolone 3 ili 4 primenjuju samo na deo tog tarifnog broja, kako je navedeno u koloni 2.

2.2. Ako se u koloni 1 nalazi, grupisano, nekoliko tarifnih brojeva ili je naveden broj jedne glave, zbog čega je naimenovanje proizvoda u koloni 2 dato uopšteno, pravila iz kolone 3 ili 4 primenjuju se na sve proizvode koji se, po Harmonizovanom sistemu, svrstavaju u tarifne brojeve iz te glave ili u bilo koji od grupisanih tarifnih brojeva u koloni 1.

2.3. Ako je u listi navedeno nekoliko različitih pravila, koja se primenjuju na različite proizvode u okviru jednog tarifnog broja, u svakoj tački dato je naimenovanje dela tog tarifnog broja na koji se odnose susedna pravila u koloni 3 ili 4.

2.4. Kada su, uz podatke u prve dve kolone, navedena pravila i u koloni 3 i u koloni 4, izvoznik može da bira da li će da primeni pravilo iz kolone 3 ili pravilo iz kolone 4. Ako u koloni 4 nije navedeno pravilo za sticanje statusa proizvoda sa poreklom, primeniće se pravilo navedeno u koloni 3.

Napomena 3:

3.1. Odredbe člana 6. ovog protokola, koje se odnose na proizvode koji su stekli status proizvoda sa poreklom, a upotrebljavaju se u procesu proizvodnje drugog proizvoda, primenjuju se, bez obzira da li su proizvodi stekli taj status u fabrici gde su upotrebljeni ili u nekoj drugoj fabrici u Strani ugovornici.

Primer:

Motor iz tarifnog broja 8407, za koji, na osnovu navedenog pravila, vrednost materijala bez porekla koji mogu da se ugrade u njega, ne sme da bude veća od 40% cene franko fabrika, proizvodi se od "ostalih legiranih čelika a grubo oblikovanih kovanjem" koji se svrstavaju u tarifni broj ex 7224.

Ako je otkivak dobijen kovanjem u Zajednici na ingotu bez porekla, u tom slučaju on je već stekao status porekla na osnovu pravila uz tarifni broj ex 7224 u listi. Prema tome, prilikom utvrđivanja vrednosti motora, može se smatrati da je on sa poreklom, bez obzira da li je proizveden u istoj ili u nekoj drugoj fabrici u Zajednici. Stoga se vrednost ingota bez porekla neće uzeti u obzir kada se dodaje vrednost upotrebljenih materijala bez porekla.

3.2. Pravilom u listi navodi se minimalan stepen obrade ili prerade koju treba izvršiti, a i sa višim stepenom obrade ili prerade se, takođe, stiče status proizvoda sa poreklom; nasuprot tome, sa nižim stepenom obrade ili prerade ne može da se stekne status proizvoda sa poreklom. Prema tome, ako se pravilom predviđa da, na određenom nivou proizvodnje, može da se upotrebi materijal bez porekla, taj materijal može da se upotrebi u nekoj ranijoj fazi proizvodnje, dok njegova upotreba u nekoj kasnijoj fazi proizvodnje, nije dozvoljena.

3.3. Ne dovodeći u pitanje napomenu 3.2, kada se u pravilu upotrebljava izraz "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja", tada materijali iz bilo kog tarifnog broja (uključujući materijale istog naimenovanja i tarifnog broja kao i proizvod) mogu biti upotrebljeni, ali uz određena ograničenja koja takođe mogu biti sadržana u pravilu.

Međutim, pod pojmom "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja, uključujući druge materijale iz tarifnog broja ... " ili "Proizvodnja od materijala iz bilo kog tarifnog broja, uključujući druge materijale iz istog tarifnog broja kao i proizvod", se podrazumeva da se mogu upotrebljavati materijali iz bilo kog tarifnog broja izuzev onih istog naimenovanja kao proizvod, kao što je navedeno u koloni 2 u listi.

3.4. Ako se u pravilu iz liste navodi da u proizvodnji proizvoda može da se upotrebi više od jednog materijala, to znači da može da se upotrebi jedan ili više materijala. Nije neophodno da se upotrebe svi materijali.

Primer:

U pravilu koji se odnosi na tkanine iz tar. br. 5208 do 5212, navodi se da se mogu upotrebiti prirodna vlakna, kao i da se, između ostalih materijala, mogu, takođe, upotrebiti i hemijski materijali. To ne znači da se moraju upotrebiti oba materijala; može da se upotrebi jedan ili drugi, ili oba.

3.5. Ako se u pravilu iz liste navodi da proizvod mora da se proizvede od određenog materijala, očigledno je da ovaj uslov nije prepreka da se upotrebe i drugi materijali koji, zbog svoje svojstvene prirode, ne mogu da zadovolje uslove iz pravila (videti, takođe, Napomenu 6.2. koja se odnosi na tekstile).

Primer:

Pravilom koje se odnosi na proizvode za ishranu iz tar. br. 1904, kojim se posebno isključuje upotreba žitarica i njihovih derivata, ne sprečava se upotreba mineralnih soli, hemikalija i drugih aditiva, koji nisu proizvodi žitarica.

Međutim, ovo se ne primenjuje u slučaju proizvoda koji, premda ne mogu da se proizvedu od određenih materijala navedenih u listi, mogu da se proizvedu, u nekoj ranijoj fazi proizvodnje, od materijala iste prirode.

Primer:

U slučaju odeće od netkanih materijala iz ex. Glave 62, ako se za ovu vrstu proizvoda dozvoljava upotreba samo prediva bez porekla, proizvodnja ne može da se započne od netkane tkanine - čak i ako netkane tkanine ne mogu normalno biti izrađene od prediva. U takvim slučajevima, polazni materijal koji bi trebalo da se koristi je onaj materijal, koji u fazi obrade neposredno prethodi predivu - tj. koji je u stadijumu vlakna.

3.6. Ako su u pravilu iz liste date dve procentualne vrednosti za maksimalnu vrednost materijala bez porekla koji se mogu koristiti, onda se ovi procenti ne mogu sabirati. Drugim rečima, maksimalna vrednost materijala bez porekla koji mogu da se koriste ne sme ni u kom slučaju da premaši najveći navedeni procenat. Štaviše, pojedinačni procenti ne smeju biti premašeni u odnosu na određeni materijal na koji se odnose.

Napomena 4:

4.1. Pod pojmom "prirodna vlakna", koji se koristi u listi, podrazumevaju se vlakna, osim veštačkih ili sintetičkih. Ograničava se na vlakna u fazama pre predenja, uključujući i na otpatke i, ako nije na drugi način navedeno, na vlakna koja nisu vlačena, češljana ili na drugi način obrađena, ali nepredena.

4.2. Pod pojmom "prirodna vlakna" podrazumevaju se i konjska dlaka iz tar. br. 0503, svila iz tar. br. 5002 i 5003, kao i vunena vlakna, fina ili gruba životinjska dlaka iz tar. br. 5101 do 5105, pamučna vlakna iz tar. br. 5201 do 5203 i ostala biljna vlakna iz tar. br. 5301 do 5305.

4.3. Pod pojmom "tekstilna celuloza", "hemijski materijali", i "materijali za proizvodnju hartije", koji se koriste u listi, podrazumevaju se materijali koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63, koji se mogu upotrebiti za proizvodnju veštačkih, sintetičkih ili papirnih vlakana ili prediva.

4.4. Pod pojmom "veštačka ili sintetička vlakna, sečena", koji se koristi u listi, podrazumevaju se kablovi od sintetičkih ili veštačkih filamenata, sečena vlakna ili otpaci, iz tar. br. 5501 do 5507.

Napomena 5:

5.1. Kada se za određen proizvod iz liste, upućuje na ovu napomenu, uslovi navedeni u koloni 3 ne primenjuju se na osnovne tekstilne materijale koji se koriste u proizvodnji tog proizvoda i koji, svi zajedno, predstavljaju 10% ili manje od ukupne mase svih upotrebljenih osnovnih tekstilnih materijala (videti takođe napomene 5.3. i 5.4).

5.2. Međutim, tolerancija navedena u napomeni 5.1 može da se primeni samo na mešane proizvode koji su izrađeni od dva ili više osnovna tekstilna materijala.

Sledeće se smatra osnovnim tekstilnim materijalima:

- svila,

- vuna,

- gruba životinjska dlaka,

- fina životinjska dlaka,

- konjska dlaka,

- pamuk,

- materijali za proizvodnju hartije i hartija,

- lan,

- prirodna konoplja,

- juta i ostala tekstilna likasta vlakna,

- sisal i ostala tekstilna vlakna roda Agave,

- kokosovo vlakno, abaka, ramija i ostala biljna tekstilna vlakna,

- sintetički filamenti,

- veštački filamenti,

- provodljivi filamenti,

- sintetička vlakna od polipropilena, sečena,

- sintetička vlakna od poliestera, sečena,

- sintetička vlakna od poliamida, sečena,

- sintetička vlakna od poliakrilonitrila, sečena,

- sintetička vlakna od polimida, sečena,

- sintetička vlakna od politetrafluoretilena, sečena,

- sintetička vlakna od polifenilensulfida, sečena,

- sintetička vlakna od polivinilhlorida, sečena,

- ostala sintetička vlakna, sečena,

- veštačka vlakna od viskoze, sečena,

- ostala veštačka vlakna, sečena,

- predivo izrađeno od poliuretana, razdvojeno fleksibilnim segmentima polietra, uključujući i obavijeno ili neobavijeno,

- predivo izrađeno od poliuretana, razdvojeno fleksibilnim segmentima poliestra, uključujući i obavijeno ili neobavijeno,

- proizvodi iz tar. br. 5605 (metalizovano predivo) sa ugrađenom trakom koja se sastoji od jezgra od aluminijumske folije ili od jezgra od plastičnog premaza, uključujući i prevučene prahom od aluminijuma, širine koja ne prelazi 5 mm, uslojeno pomoću providnog ili obojenog lepka između dva sloja plastičnog premaza,

- ostali proizvodi iz tar. br. 5605.

Primer:

Predivo iz tar. br. 5205, izrađeno od pamučnih vlakana iz tar. br. 5203 i od sintetičkih sečenih vlakana iz tar. br. 5506 predstavlja predivo od mešanih vlakana. Prema tome, sintetička sečena vlakna bez porekla koja ne zadovoljavaju uslove pravila o poreklu (prema kojima se zahteva izrada od hemijskih materijala ili tekstilne celuloze), mogu se koristiti, pod uslovom da njihova ukupna masa nije veća od 10% mase prediva.

Primer:

Tkanina od vune iz tar. br. 5112, izrađena od vunenog prediva iz tar br. 5107 i od sintetičkog prediva od sečenih vlakana iz tar. br. 5509, predstavlja mešanu tkaninu. Prema tome, sintetičko predivo koje ne zadovoljava uslove pravila o poreklu (prema kojima se zahteva izrada od hemijskih materijala ili tekstilne celuloze) ili vuneno predivo koje ne zadovoljava uslove pravila o poreklu (koja zahtevaju izradu od prirodnih vlakana nevlačenih, niti češljanih, niti na drugi način pripremljenih za predenje) ili njihova kombinacija, mogu da se koriste, pod uslovom da njihova ukupna masa nije veća od 10% mase tkanine.

Primer:

Taftovana tekstilna tkanina iz tar. br. 5802, izrađena od pamučnog prediva iz tar. br. 5205 i od pamučne tkanine iz tar. br. 5210, je mešani proizvod samo ako je pamučna tkanina sama po sebi mešana tkanina izrađena od prediva koja se svrstavaju u dva odvojena tarifna broja ili ako su upotrebljena pamučna prediva i sama mešavina.

Primer:

Ako je predmetna taftovana tekstilna tkanina izrađena od pamučnog prediva iz tar. br. 5205 i od sintetičke tkanine iz tar. br. 5407, onda je očigledno da su prediva koja se koriste dva odvojena osnovna tekstilna materijala, pa je, prema tome, i taftovana tekstilna tkanina mešani proizvod.

5.3. U slučaju proizvoda koji sadrže "predivo izrađeno od poliuretana razdvojeno fleksibilnim segmentima polietra, uključujući i obavijeno ili neobavijeno", dozvoljeno odstupanje je 20% u odnosu na ovo predivo.

5.4. U slučaju proizvoda sa ugrađenom "trakom, koja se sastoji od jezgra od aluminijumske folije ili od jezgra od plastičnog premaza, uključujući i prevučene prahom od aluminijuma, širine koja ne prelazi 5 mm, uslojeno pomoću providnog ili obojenog lepka između dva sloja plastičnog premaza", dozvoljeno odstupanje je 30% u odnosu na ovu traku.

Napomena 6:

6.1. Kada se u listi upućuje na ovu napomenu, tekstilni materijali (sa izuzetkom postava i međupostava), koji ne ispunjavaju uslove iz pravila u koloni 3 liste, a koje se odnosi na gotove predmetne proizvode, mogu se upotrebiti pod uslovom da se svrstavaju u drugi tarifni broj, a ne u tarifni broj u koji se svrstava sam proizvod i da njihova vrednost nije veća od 8% cene proizvoda franko fabrika.

6.2. Ne dovodeći u pitanje napomenu 6.3, u proizvodnji proizvoda od tekstila mogu slobodno da se upotrebe materijali koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63, bez obzira da li sadrže ili ne sadrže tekstile.

Primer:

Ako se pravilom u listi predviđa da se za određen tekstilni predmet (kao što su pantalone) mora upotrebiti predivo, to ne zabranjuje upotrebu metalnih predmeta, kao što su dugmad, pošto se dugmad ne svrstavaju u Glave 50 do 63. Iz istog razloga to ne sprečava da se upotrebe patent-zatvarači, i pored toga što patent-zatvarači normalno sadrže tekstile.

6.3. Kada se primenjuje procentualno pravilo prilikom utvrđivanja vrednosti upotrebljenih materijala bez porekla, mora da se uzme u obzir vrednost materijala koji se ne svrstavaju u Glave 50 do 63.

Napomena 7:

7.1. U svrhe primene tar. br. ex 2707, 2713 do 2715, ex 2901, ex 2902 i ex 3403, pod pojmom "specifični procesi" podrazumeva se sledeće:

(a) vakuumska destilacija;

(b) ponovna destilacija veoma jakim frakcionim procesom:

(v) kreking;

(g) davanje drugih oblika;

(d) ekstrakcija pomoću selektivnih rastvarivača;

(đ) proces koji obuhvata sledeće radnje: prerada sa koncentrisanom sumpornom kiselinom, oleumom ili sumpornim anhidridom; neutralizacija sa alkalnim agensima; dekolorizacija i prečišćavanje sa prirodnoaktivnom zemljom, aktiviranom zemljom, aktiviranim ugljenom ili boksitom;

(e) polimerizacija;

(ž) alkilacija;

(z) izomerizacija.

7.2. U svrhe primene tar. br. 2710, 2711 i 2712, pod pojmom "specifični procesi" podrazumeva se sledeće:

(a) vakuumska destilacija;

(b) ponovna destilacija veoma jakim frakcionim procesom;

(v) kreking;

(g) davanje drugog oblika;

(d) ekstrakcija pomoću selektivnih rastvarača;

(đ) proces koji obuhvata sledeće radnje: prerada sa koncentrisanom sumpornom kiselinom, oleumom ili sumpornim anhidridom; neutralizacija sa alkalnim agensima: dekolarizacija i prečišćavanje sa prirodnoaktivnom zemljom, aktiviranom zemljom, aktiviranim ugljenom ili boksitom;

(e) polimerizacija;

(ž) alkilacija;

(z) izomerizacija;

(i) samo u slučaju teških ulja koja se svrstavaju u tar. br. ex 2710, desumporizacija sa hidrogenom čiji je rezultat smanjenje najmanje 85% sadržaja sumpora kod proizvoda koji se obrađuju (ASTM D 1266-59 T metod);

(j) samo u slučaju proizvoda koji se svrstavaju u tar. br. 2710, deparafinizacija nekim drugim procesom, a ne filtriranjem;

(k) samo u slučaju teških ulja iz tar. br. ex 2710, tretman sa hidrogenom pod pritiskom od preko 20 bara i na temperaturi iznad 250°C uz upotrebu nekog drugog katalizatora, a ne onog koji izaziva desumporizaciju, kada hidrogen predstavlja aktivni element u hemijskoj reakciji. Dalji tretman ulja za podmazivanje iz tar. br. ex 2710 sa hidrogenom (npr.: hidrofiniš ili dekolorizacija) u cilju, naročito, poboljšanja boje i stabilnosti, neće se smatrati specifičnim procesom;

(l) samo u slučaju ulja za gorivo iz tar. br. ex 2710, atmosferska destilacija, pod uslovom da manje od 30% zapremine ovih proizvoda, uključujući i gubitke, destiliše na temperaturi od 300°C po metodu ASTM D 86;

(lj) samo u slučaju teških ulja, osim gasnih ulja i goriva koji se svrstavaju u tar. br. ex 2710, postupak pomoću visokofrekventnih električnih pražnjenja bez iskrenja;

(m) samo u slučaju sirovih proizvoda iz tarifnog broja ex 2712 (osim vazelina, ozokerita, voska od lignita ili treseta, parafina koji sadrže po masi manje od 0,75% ulja), uklanjanje ulja frakcionom kristalizacijom.

7.3. U svrhe primene tar. br. ex 2707, 2713 do 2715, ex 2901, ex 2902 i ex 3403, jednostavne radnje, kao što su čišćenje, pretakanje, otklanjanje soli, izdvajanje vode, filtriranje, bojadisanje, stavljanje oznaka, dobijanje sumpornog sadržaja, kao rezultata mešanja proizvoda sa raznim sumpornim sadržajima, odnosno bilo koja kombinacija ovih ili sličnih radnji ne dodeljuju status porekla.