<<< nazad na listu ostalih besplatnih propisa

Zakon o patentima



ZAKON
O PATENTIMA

("Sl. glasnik RS", br. 99/2011)

 

I UVODNE ODREDBE

1. Predmet uređivanja i definicije

Predmet uređivanja

Član 1

Ovim zakonom uređuje se pravna zaštita pronalazaka.

Pronalazak se štiti patentom ili malim patentom.

Značenje izraza

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) podnosilac prijave je lice, koje je u skladu sa zakonom koji se primenjuje, u registru nadležnog organa prikazano kao lice koje je podnelo prijavu patenta ili prijavu malog patenta;

2) prijava je prijava za zaštitu pronalaska, a svako pozivanje na prijavu smatra se kao pozivanje na prijavu patenta, prijavu malog patenta, prijavu dopunskog patenta ili izdvojenu prijavu;

3) nadležni organ je organ državne uprave koji je nadležan za poslove intelektualne svojine Republike Srbije;

4) lice je fizičko i/ili pravno lice;

5) zastupnik je ovlašćeno lice za preduzimanje radnji u postupku pred nadležnim organom;

6) registar je zbirka podataka koju vodi i održava nadležni organ, a koja se odnosi na podnete prijave, priznate patente sa sertifikatima o dodatnoj zaštiti i male patente;

7) upis u registar je svaki akt unošenja podataka u registar nadležnog organa;

8) nosilac prava je lice koje je u registru nadležnog organa prikazano kao nosilac patenta, malog patenta, dopunskog patenta i sertifikata o dodatnoj zaštiti;

9) postupak pred nadležnim organom je svaka radnja u postupku pred nadležnim organom po prijavi, patentu ili malom patentu;

10) međunarodna prijava je prijava podneta saglasno Ugovoru o saradnji u oblasti patenata;

11) naznačeni zavod je nacionalni zavod države koju je naznačio podnosilac prijave saglasno Glavi I Ugovora o saradnji u oblasti patenata;

12) izabrani zavod je nacionalni zavod države, koji je izabrao podnosilac prijave saglasno Glavi II Ugovora o saradnji u oblasti patenata;

13) zavod primalac je nacionalni zavod ili regionalna organizacija kod koje je podneta međunarodna prijava;

14) Konvencija o evropskom patentu je Konvencija o evropskom patentu potpisana 5. oktobra 1973. godine, sa izmenama člana 63. Konvencije o evropskom patentu od 17. decembra 1991. godine i izmenama od 29. novembra 2000. godine;

15) evropska prijava patenta je prijava patenta podneta na osnovu Konvencije o evropskom patentu, kao i međunarodna prijava patenta podneta na osnovu Ugovora o saradnji u oblasti patenata, za koju Evropski zavod za patente obavlja poslove kao naznačeni ili izabrani zavod i u kojoj je naznačena Republika Srbija;

16) evropski patent je patent priznat od strane Evropskog zavoda za patente na osnovu evropske prijave patenta i u skladu sa Konvencijom o evropskom patentu, u kojoj je naznačena Republika Srbija;

17) nacionalna prijava patenta ili malog patenta je prijava patenta odnosno malog patenta koja je podneta na osnovu ovog zakona nadležnom organu;

18) nacionalni patent ili mali patent je patent ili mali patent priznat na osnovu nacionalne prijave patenta ili prijave malog patenta;

19) sertifikat je sertifikat o dodatnoj zaštiti priznat za lekove za ljude ili životinje ili sredstva za zaštitu bilja;

20) lek znači svaku supstancu ili mešavinu supstanci namenjenih za lečenje ili sprečavanje bolesti kod ljudi ili životinja i svaku supstancu ili mešavinu supstanci koja se može primeniti na ljudima ili životinjama u svrhu postavljanja medicinske dijagnoze ili obnavljanja, ispravljanja ili prilagođavanja fizioloških funkcija kod ljudi ili životinja;

21) osnovni patent znači patent koji je u zahtevu za priznanje sertifikata određen od strane nosioca patenta a kojim se štiti proizvod iz člana 113. stav 2. ovog zakona, postupak za dobijanje proizvoda ili primena proizvoda;

22) sredstvo za zaštitu bilja je aktivna supstanca ili preparat koji sadrži jednu ili više aktivnih supstanci u konačnom obliku, a koji je namenjen za:

(1) zaštitu bilja ili biljnih proizvoda od štetnih organizama ili sprečavanje delovanja štetnih organizama,

(2) delovanje na životne procese biljaka različito od načina delovanja sredstava za ishranu bilja, kao što su regulatori razvoja i rasta biljaka,

(3) zaštitu biljnih proizvoda tokom skladištenja, koji se primenjuju pre ili posle žetve, odnosno berbe, izuzev konzervansa,

(4) uništavanje neželjenih biljaka ili njihovih delova.

23) supstanca je hemijski element i njegova jedinjenja, koji se javljaju u prirodi ili kao rezultat proizvodnog procesa, uključujući i sve nečistoće koje su uslovljene procesom proizvodnje;

24) aktivna supstanca je supstanca ili mikroorganizam, koja ima opšte ili specifično dejstvo na štetne organizme, bilje, biljne delove ili biljne proizvode;

25) preparat je mešavina ili rastvor dve ili više supstanci namenjenih za primenu kao sredstvo za zaštitu bilja ili kao ađuvant;

26) bilje su žive biljke i živi biljni delovi, uključujući sveže voće, povrće i seme;

27) biljni proizvodi su neprerađeni proizvodi biljnog porekla ili biljni proizvodi koji su jednostavno prerađeni mlevenjem, sušenjem ili presovanjem ali isključujući samo bilje;

28) štetni organizmi su bilo koja vrsta, soj ili biotip koji pripada biljnom ili životinjskom carstvu ili patogeni agens štetan za bilje ili biljne proizvode.

2. Pravo na zaštitu pronalaska

Subjekti zaštite

Član 3

Pravo na zaštitu pronalaska ima pronalazač ili njegov pravni sledbenik ili njegov naslednik ili u slučajevima predviđenim ovim zakonom, poslodavac ili njegov pravni sledbenik.

Ako je više pronalazača došlo do pronalaska zajedničkim radom, njima pripada zajedničko pravo na zaštitu. Lice koje je pronalazaču pružalo tehničku pomoć ne smatra se pronalazačem.

Kada više lica podnese prijavu za zaštitu zajedničkog pronalaska smatraće se, ako nije između njih drugačije određeno, da su njihovi idealni delovi jednaki.

Na sva pitanja međusobnih pravnih odnosa nosilaca prava na istom pronalasku koja nisu uređena ovim zakonom primenjivaće se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju svojinskopravni i obligacioni odnosi.

Ako dva ili više lica stvore pronalazak nezavisno jedno od drugog, pravo na zaštitu pronalaska pripada licu koje je podnelo prijavu patenta ili malog patenta, čiji je datum podnošenja najraniji.

Lica zaposlena u nadležnom organu nemaju pravo na zaštitu svojih pronalazaka dok su u radnom odnosu u nadležnom organu, kao ni godinu dana po prestanku tog radnog odnosa.

Prava stranih lica na zaštitu pronalaska

Član 4

Strano fizičko i pravno lice u pogledu zaštite pronalaska u Republici Srbiji uživa ista prava kao i domaće fizičko i pravno lice, ako to proizlazi iz međunarodnih ugovora koji obavezuju Republiku Srbiju.

Zastupanje

Član 5

Strano fizičko ili pravno lice koje nema sedište ili prebivalište na teritoriji Republike Srbije, u postupku pred nadležnim organom, mora zastupati zastupnik upisan u Registar zastupnika koji vodi nadležni organ ili domaći advokat.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, strano fizičko ili pravno lice može samostalno bez zastupnika preduzimati sledeće radnje:

1) podnošenje prijave i preduzimanje drugih radnji u svrhu utvrđivanja datuma podnošenja prijave za zaštitu pronalaska;

2) primati obaveštenja od strane nadležnog organa u vezi sa postupcima iz tačke 1) ovog stava;

3) plaćati takse i naknade troškova upravnog postupka.

U slučaju samostalnog preduzimanja radnji iz stava 2. ovog člana, strano fizičko ili pravno lice mora imenovati punomoćnika za prijem pismena sa adresom koja mora biti na teritoriji Republike Srbije.

Ako strano fizičko ili pravno lice ne imenuje zastupnika ili ne imenuje punomoćnika za prijem pismena u skladu sa odredbom stava 3. ovog člana, nadležni organ će ga pisanim putem pozvati da u roku od tri meseca od prijema obaveštenja imenuje zastupnika ili punomoćnika za prijem pismena i u pozivu ga upozoriti na pravne posledice nepostupanja po pozivu.

Ako strano fizičko ili pravno lice ne postupi po pozivu nadležnog organa iz stava 4. ovog člana, nadležni organ će zaključkom odbaciti podnesak i odrediti dostavu pribijanjem na oglasnoj tabli nadležnog organa.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana taksu za održavanje prava iz prijave i priznatog prava može platiti bilo koje lice, u ime i za račun podnosioca prijave ili nosioca prava.

Prava pronalazača

Član 6

Pronalazač ima pravo da u tom svojstvu bude naveden u prijavi za zaštitu pronalaska, spisima, registrima, ispravama i publikacijama o njegovom pronalasku na način određen ovim zakonom (u daljem tekstu: moralna prava).

Pronalazač ima pravo da uživa ekonomske koristi od svog prijavljenog pronalaska, odnosno od pronalaska zaštićenog patentom ili malim patentom (u daljem tekstu: imovinsko pravo).

Prava pronalazača koji je stvorio pronalazak u radnom odnosu i prava poslodavca kod koga je pronalazak nastao utvrđuju se ovim zakonom, opštim aktima i ugovorom između poslodavca i zaposlenog ili njihovih predstavnika.

II PATENTIBILNOST

Patentibilni pronalasci

Član 7

Patent je pravo koje se priznaje za pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv.

Predmet pronalaska koji se štiti patentom može biti proizvod, postupak, primena proizvoda i primena postupka.

Patent, u skladu sa stavom 1. ovog člana, se priznaje i za pronalazak koji se odnosi na proizvod koji se sastoji od biološkog materijala ili koji sadrži biološki materijal ili na postupak kojim je biološki materijal proizveden, obrađen ili korišćen, uključujući:

1) biološki materijal koji je izolovan iz svog prirodnog okruženja ili je proizveden tehničkim postupkom čak i ako je prethodno postojao u prirodi;

2) biljke ili životinje, ako tehnička izvodljivost pronalaska nije ograničena na određenu biljnu sortu ili životinjsku rasu;

3) mikrobiološki ili drugi tehnički postupak ili proizvod dobijen tim postupkom.

U smislu ovog zakona, biološki materijal je materijal koji sadrži genetsku informaciju i koji je sposoban da se sam reprodukuje ili da bude reprodukovan u biološkom sistemu.

Ne smatraju se pronalascima, u smislu ovog zakona, naročito:

1) otkrića, naučne teorije i matematičke metode;

2) estetske kreacije;

3) planovi, pravila i postupci za obavljanje intelektualnih delatnosti, za igranje igara ili za obavljanje poslova;

4) programi računara;

5) prikazivanje informacija.

Predmeti ili aktivnosti iz stava 5. ovog člana isključeni su iz zaštite samo u meri u kojoj se prijava pronalaska odnosi na taj predmet ili aktivnost, kao takve.

Ljudsko telo i njegovi elementi

Član 8

Ljudsko telo, u bilo kom stadijumu njegovog formiranja i razvoja i otkriće nekog od njegovih elemenata, uključujući sekvence ili delimične sekvence gena, ne smatra se pronalaskom koji se može štititi patentom.

Element izolovan iz ljudskog tela ili proizveden tehničkim postupkom, uključujući sekvence ili delimične sekvence gena, može biti patentibilan i u slučaju kada je struktura tog elementa identična strukturi prirodnog elementa.

Industrijska primena sekvence ili delimične sekvence gena mora biti otkrivena u prijavi patenta na dan njenog podnošenja.

Izuzeci od patentibilnosti

Član 9

Patentom ili malim patentom se ne mogu štititi:

1) pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili moralu, s tim da se komercijalna upotreba neće smatrati protivna javnom poretku ili moralu samo zato što je zabranjena zakonom ili drugim propisom, a naročito sledeće:

(1) postupci kloniranja ljudskih bića;

(2) postupci za promenu genetskog identiteta germinativnih ćelija ljudskih bića;

(3) korišćenje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe;

(4) postupci izmene genetskog identiteta životinja, ako je verovatno da ti postupci izazivaju patnju životinja, bez postizanja značajne medicinske koristi za čoveka ili životinju, kao i životinje koje su rezultat takvih postupaka.

2) pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja koji se primenjuju neposredno na ljudskom ili životinjskom telu, s tim što se ova odredba neće primenjivati na proizvode, a posebno na supstance i kompozicije za upotrebu u tim postupcima;

3) biljna sorta ili životinjska rasa ili bitno biološki postupak za dobijanje biljke ili životinje, s tim što se ova odredba neće primenjivati na mikrobiološki postupak ili proizvod dobijen tim postupkom.

Biljna sorta iz stava 1. tačke 3) ovog člana jeste skup biljaka unutar jedinstvene botaničke klasifikacije najniže poznate kategorije, koji se, bez obzira na to da li su u potpunosti ispunjeni uslovi za dodeljivanje prava oplemenjivača, može:

1) definisati na osnovu izražavanja osobina koje su posledica uticaja datog genotipa ili kombinacije genotipova;

2) razlikovati od drugog skupa biljaka po izražavanju najmanje jedne od datih osobina;

3) smatrati jedinicom u odnosu na mogućnosti sorte za razmnožavanje bez promena.

Bitno biološki postupak iz stava 1. tačke 3). ovog člana je postupak za dobijanje biljaka ili životinja koji se u potpunosti sastoji od prirodnih pojava kao što su ukrštanje ili selekcija;

Mikrobiološki postupak iz stava 1. tačke 3) ovog člana je postupak koji obuhvata ili se izvodi na mikrobiološkom materijalu ili čiji je proizvod takav materijal.

III USLOVI ZA ZAŠTITU PRONALASKA

Novost pronalaska

Član 10

Pronalazak je nov ako nije obuhvaćen stanjem tehnike.

Stanje tehnike, u smislu ovog zakona, čini:

1) sve što je dostupno javnosti pre datuma podnošenja prijave pronalaska, pisanim ili usmenim opisom, upotrebom ili na bilo koji drugi način;

2) sadržaj svih prijava pronalazaka podnetih u Republici Srbiji, onakvih kakve su podnete, koje imaju raniji datum podnošenja od datuma iz tačke 1) ovog stava, a koje su objavljene tog datuma ili kasnije na način predviđen ovim zakonom.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana ne isključuju mogućnost zaštite patentom supstance ili kompozicije sadržane u stanju tehnike koje se primenjuju u hirurškom ili dijagnostičkom postupku ili u postupku lečenja iz člana 9. stav 1. tačka 2) ovog zakona, pod uslovom da njihova primena u navedenim postupcima nije sadržana u stanju tehnike.

Odredbe st. 1. i 2. ovog člana takođe ne isključuju mogućnost zaštite patentom supstance ili kompozicije iz stava 3. ovog člana za bilo koju posebnu upotrebu u hirurškom ili dijagnostičkom postupku ili u postupku lečenja iz člana 9. stav 1. tačka 2) ovog zakona, pod uslovom da takva upotreba nije sadržana u stanju tehnike.

Otkrivanje pronalaska bez štetnih posledica

Član 11

Smatra se novim i pronalazak koji je bio sadržan u stanju tehnike u periodu do šest meseci pre dana podnošenja prijave, zbog ili kao posledica:

1) očigledne zloupotrebe u odnosu na podnosioca prijave ili njegovog pravnog prethodnika;

2) izlaganja pronalaska, od strane podnosioca prijave ili njegovog pravnog prethodnika, na zvaničnoj ili zvanično priznatoj izložbi u smislu Konvencije o međunarodnim izložbama zaključene 22. novembra 1928. godine u Parizu sa poslednjim izmenama od 30. novembra 1972. godine, pod uslovom da podnosilac prijave, prilikom podnošenja prijave, navede da je pronalazak bio izložen i da u roku od četiri meseca od dana podnošenja prijave podnese o tome odgovarajuću potvrdu.

Uverenje da je izložbi ili sajmu održanom u Republici Srbiji zvanično priznat međunarodni karakter izdaje Privredna komora Republike Srbije.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu potvrde iz stava 1. tačka 2) ovog člana.

Inventivni nivo pronalaska

Član 12

Pronalazak ima inventivni nivo ako za stručnjaka iz odgovarajuće oblasti ne proizlazi, na očigledan način, iz stanja tehnike.

Prilikom ispitivanja da li pronalazak ima inventivni nivo ne uzima se u obzir sadržina prijava navedenih u članu 10. stav 2. tačka 2) ovog zakona.

Industrijska primenljivost

Član 13

Pronalazak je industrijski primenljiv ako se predmet pronalaska može proizvesti ili upotrebiti u bilo kojoj grani industrije, uključujući i poljoprivredu.

IV SADRŽINA, STICANJE I OBIM PRAVA

Sadržina prava

Član 14

Nosilac patenta ili malog patenta ima isključivo pravo da:

1) koristi u proizvodnji zaštićeni pronalazak;

2) stavlja u promet predmete izrađene prema zaštićenom pronalasku;

3) raspolaže patentom ili malim patentom.

U ostvarivanju svog isključivog prava na ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska, nosilac patenta ili malog patenta ima pravo da spreči svako treće lice koje nema njegovu saglasnost da:

1) proizvodi, nudi, stavlja u promet ili upotrebljava proizvod koji je izrađen prema zaštićenom pronalasku ili da uvozi ili skladišti taj proizvod u navedene svrhe;

2) primenjuje postupak koji je zaštićen patentom;

3) nudi postupak koji je zaštićen patentom;

4) proizvodi, nudi, stavlja u promet, upotrebljava, uvozi ili skladišti za te svrhe proizvod direktno dobijen postupkom koji je zaštićen patentom;

5) nudi i isporučuje proizvode koji čine bitne elemente pronalaska licima koja nisu ovlašćena za korišćenje tog pronalaska, ako je ponuđaču ili isporučiocu poznato ili mu je iz okolnosti slučaja moralo biti poznato da je taj proizvod namenjen za primenu tuđeg pronalaska.

Sadržina prava kod patenata iz biotehnologije

Član 15

Ako se patent odnosi na biološki materijal koji ima specifična svojstva, koja su rezultat biotehnološkog pronalaska, prava iz člana 14. stav 2. ovog zakona odnose se na bilo koji biološki materijal dobijen od tog biološkog materijala razmnožavanjem ili umnožavanjem, u istom ili izmenjenom obliku i koji ima ta ista svojstva.

Ako se patent odnosi na proizvod koji sadrži ili se sastoji od genetske informacije, prava iz člana 14. stav 2. ovog zakona odnose se i na svaki drugi materijal koji sadrži taj proizvod, pod uslovom da je u njemu sadržana genetska informacija koja vrši svoju funkciju, osim ljudskog tela, bilo kog stadijuma njegovog formiranja i razvoja i otkrića nekog od njegovih elemenata, uključujući sekvence ili delimične sekvence gena u koji je taj proizvod ugrađen i u kom je genetska informacija sadržana i obavlja svoju funkciju.

Ako se patent odnosi na postupak koji omogućava proizvodnju biološkog materijala koji ima specifična svojstva kao rezultat biotehnološkog pronalaska, prava iz člana 14. stav 2. ovog zakona odnose se i na biološki materijal neposredno dobijen tim postupkom, kao i na svaki drugi biološki materijal dobijen u istom ili izmenjenom obliku, razmnožavanjem ili umnožavanjem neposredno dobijenog biološkog materijala i koji ima ta ista svojstva.

U smislu ovog zakona, biotehnološki pronalasci su pronalasci koji se odnose na proizvod koji se sastoji ili koji sadrži biološki materijal ili na postupak pomoću kojeg je biološki materijal proizveden, obrađen ili korišćen.

Biološki materijal dobijen razmnožavanjem ili umnožavanjem

Član 16

Zaštita iz člana 15. ovog zakona ne odnosi se na biološki materijal dobijen razmnožavanjem ili umnožavanjem biološkog materijala stavljenog u promet od strane nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost, ako je on nužna posledica primene radi koje je biološki materijal stavljen u promet, pod uslovom da dobijeni materijal nije kasnije korišćen za drugo razmnožavanje ili umnožavanje.

Sticanje prava

Član 17

Patent ili mali patent se stiče objavom priznatog prava u službenom glasilu koje izdaje nadležni organ (u daljem tekstu: službeno glasilo), a važi od datuma podnošenja prijave.

Prava iz objavljene prijave patenta

Član 18

Podnosilac prijave patenta stiče privremena prava koja su po sadržini ista kao patent objavom prijave patenta, koja važe od datuma objave prijave do datuma objave priznatog patenta.

Ako patent ne bude priznat na osnovu prijave, smatra se da prava iz objavljene prijave nisu ni nastala.

Obim zaštite iz objavljene prijave patenta

Član 19

U periodu do priznanja patenta obim zaštite određen je tekstom patentnih zahteva iz prijave objavljene u skladu sa ovim zakonom.

Ako je patent priznat na osnovu patentnih zahteva koji su tokom postupka menjani, izmenjeni patentni zahtevi određuju obim zaštite, ako se time ne proširuje obim zaštite iz stava 1. ovog člana.

Obim zaštite koja se stiče patentom ili malim patentom

Član 20

Obim zaštite koja se stiče patentom ili malim patentom određen je sadržinom patentnih zahteva, s tim što se opis i nacrt pronalaska koriste za tumačenje tih zahteva.

Ako je predmet patenta postupak, prava iz tog patenta odnose se i na proizvod neposredno dobijen tim postupkom.

V OGRANIČENJA PRAVA

Izuzeci od isključivih prava

Član 21

Isključiva prava nosioca prava iz čl. 14. i 15. ovog zakona ne odnose se:

1) na primenu pronalaska ili upotrebu proizvoda izrađenog prema pronalasku u lične i nekomercijalne svrhe;

2) na radnje koje se preduzimaju radi istraživanja i razvoja koje se odnose na predmet zaštićenog pronalaska, uključujući radnje potrebne za dobijanje dozvole za stavljanje u promet proizvoda koji je lek namenjen ljudima ili životinjama ili medicinski proizvod ili sredstva za zaštitu bilja definisana zakonom kojim se uređuju sredstva za zaštitu bilja;

3) na neposrednu i pojedinačnu pripremu leka u apotekama na osnovu pojedinačnog lekarskog recepta i na stavljanje u promet tako pripremljenog leka.

Odredbe iz stava 1. ovog člana primenjuju se samo u slučaju da nisu u suprotnosti sa uobičajenim iskorišćavanjem patenta ili malog patenta i da prekomerno ne utiču na legitimne interese nosioca prava, uzimajući u obzir i legitimne interese trećih lica.

Iscrpljenje prava nosioca prava

Član 22

Ako je zaštićeni proizvod stavljen u promet na teritoriji Republike Srbije od strane nosioca prava ili uz njegovu saglasnost, sticalac tog proizvoda može slobodno da ga upotrebljava i da njime raspolaže.

Pravo ranijeg korisnika

Član 23

Patent ili mali patent ne deluje prema savesnom licu koje je pre datuma priznatog prava prvenstva prijave na teritoriji Republike Srbije već otpočelo korišćenje u proizvodnji zaštićenog pronalaska ili izvršilo sve neophodne pripreme za otpočinjanje takvog korišćenja.

Lice iz stava 1. ovog člana ima pravo da nastavi korišćenje pronalazaka isključivo u proizvodne svrhe, u svom sopstvenom pogonu ili u tuđem pogonu za sopstvene potrebe.

Lice iz stava 1. ovog člana može preneti svoje pravo na korišćenje pronalaska drugom licu, samo sa proizvodnim pogonom u kome je pripremljeno ili otpočelo korišćenje tog pronalaska.

Ograničenje prava radi nesmetanog obavljanja međunarodnog saobraćaja

Član 24

Patent ili mali patent ne deluje prema licu koje upotrebljava predmete koji su proizvedeni na osnovu zaštićenog pronalaska, a koji sačinjavaju deo konstrukcije ili opreme broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila ili koji služe isključivo za potrebe funkcionisanja broda, vazduhoplova ili suvozemnog vozila koje pripada nekoj od država članica Pariske unije ili članica Svetske trgovinske organizacije (u daljem tekstu: STO), kad se ono privremeno ili slučajno nađe na teritoriji Republike Srbije.

Ograničenja prava u vezi sa biološkim materijalom

Član 25

Nabavkom zaštićenog biljnog reproduktivnog materijala za poljoprivrednu upotrebu, od nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost, poljoprivredni proizvođač stiče ovlašćenje da na sopstvenom imanju razmnožava ili umnožava ubrani materijal pod uslovima koji su određeni zakonom koji reguliše zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti, s tim da se tako dobijeni proizvodi ne mogu koristiti u komercijalne svrhe.

Nabavkom zaštićenog životinjskog reproduktivnog materijala ili životinja za poljoprivrednu upotrebu od nosioca patenta ili uz njegovu saglasnost, proizvođač stiče ovlašćenje za korišćenje zaštićenih životinja ili životinjskog reproduktivnog materijala u svrhu obavljanja sopstvenih poljoprivrednih aktivnosti, ali ne za prodaju u okviru ili u svrhu komercijalne reproduktivne aktivnosti.

Prinudna licenca

Član 26

Ako nosilac prava odbije da drugim licima ustupi pravo na ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska ili im postavlja neopravdane uslove za takvo ustupanje, organ državne uprave nadležan za poslove iz oblasti u kojoj pronalazak treba da se primeni može, na zahtev zainteresovanog lica, posle razmatranja svakog pojedinačnog slučaja, izdati prinudnu licencu u sledećim slučajevima:

1) ako nosilac prava, sam ili preko drugog lica, ne koristi ili nedovoljno koristi zaštićeni pronalazak u Republici Srbiji;

2) ako bez korišćenja tog pronalaska, u celini ili delimično, nije moguće ekonomsko iskorišćavanje drugog pronalaska koji je kasnije zaštićen na ime drugog lica;

3) kada je neophodno ispravljanje postupaka za koje je u sudskom ili upravnom postupku utvrđeno da su protivni načelu slobodne konkurencije.

Zahtev za izdavanje prinudne licence ne može se podneti pre isteka roka od četiri godine od dana podnošenja prijave ili tri godine od dana priznanja patenta ili malog patenta, zavisno od toga koji od ova dva roka kasnije ističe.

Zainteresovano lice dužno je da dokaže da je pre podnošenja zahteva iz stava 1. ovog člana, pokušalo da dobije ovlašćenje nosioca prava za korišćenje zaštićenog pronalaska pod razumnim ekonomskim uslovima i rokovima i da ovlašćenje nije dobilo u razumnom roku.

Zainteresovano lice, u slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, može biti samo lice koje dokaže da raspolaže tehnološkim mogućnostima i proizvodnim kapacitetima potrebnim za ekonomsko iskorišćavanje zaštićenog pronalaska.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, zainteresovano lice može biti samo nosilac prava za kasnije zaštićeni pronalazak i to pod uslovom:

1) da kasnije zaštićeni pronalazak predstavlja značajan tehnički napredak od posebnog ekonomskog značaja u odnosu na ranije zaštićeni pronalazak;

2) da nosilac ranije zaštićenog pronalaska ima, pod razumnim uslovima, pravo na unakrsnu licencu za korišćenje kasnije zaštićenog pronalaska.

Ovlašćenje za korišćenje ranije zaštićenog pronalaska nije prenosivo, osim u slučaju istovremenog prenosa kasnije zaštićenog pronalaska.

Prinudna licenca neće biti izdata ako nosilac prava dokaže da postoje razlozi koji opravdavaju njegovo nekorišćenje ili nedovoljno korišćenje zaštićenog pronalaska.

Na prinudnu licencu koja se izdaje u slučaju kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili građana ili u slučaju javne nekomercijalne upotrebe ne primenjuju se odredbe st. 2. i 3. ovog člana.

Nosilac prava biće odmah obavešten o postupku izdavanja prinudne licence iz stava 8. ovog člana.

Prinudna licenca koja se odnosi na tehnologiju poluprovodnika može se izdati samo u cilju javne nekomercijalne upotrebe ili da bi se stalo na put praksi koja je u sudskom ili upravnom postupku određena kao suprotna načelu slobodne konkurencije.

Naknada za prinudnu licencu nosiocu prava

Član 27

Nosilac prinudne licence dužan je da nosiocu prava plaća naknadu koju sporazumno odrede obe strane. Ako nema sporazuma o visini i načinu plaćanja naknade, naknadu određuje nadležni sud, imajući u vidu okolnosti svakog pojedinačnog slučaja i ekonomsku vrednost prinudne licence.

Obim i trajanje prinudne licence

Član 28

Obim i trajanje prinudne licence ograničeno je za svrhu za koju je data.

Prinudna licenca ne može biti isključiva.

Prinudna licenca se može prenositi samo zajedno sa proizvodnim pogonom u kome se iskorišćava pronalazak za koji je izdata.

Prinudna licenca izdaje se prevashodno za snabdevanje domaćeg tržišta.

Prinudna licenca može biti ukinuta ako i kada okolnosti zbog kojih je izdata prestanu da postoje i ako je malo verovatno da će se te okolnosti ponovo javiti.

Preispitivanje daljeg postojanja okolnosti iz stava 5. ovog člana vrši organ državne uprave nadležan za poslove iz oblasti u kojoj pronalazak treba da se primeni na obrazloženi zahtev zainteresovanog lica.

Prinudna licenca u korist oplemenjivača biljnih sorti

Član 29

Kad oplemenjivač biljaka ne može da stekne ili koristi pravo oplemenjivača biljne sorte, a da time ne povredi raniji patent koji se odnosi na biotehnološki pronalazak, on može organu državne uprave nadležnom za poslove poljoprivrede podneti zahtev za izdavanje prinudne licence za korišćenje zaštićenog pronalaska.

Prinudna licenca iz stava 1. ovog člana ne može biti isključiva, a izdaje se u obimu koji je neophodan za korišćenje prava oplemenjivača biljne sorte.

Ako prinudna licenca bude izdata, nosilac patenta ima pravo na unakrsnu prinudnu licencu za korišćenje prava oplemenjivača biljne sorte, pod razumnim uslovima.

Kad nosilac patenta koji se odnosi na biotehnološki pronalazak ne može da koristi svoje pravo, a da time ne povredi ranije pravo oplemenjivača biljne sorte, on može podneti organu državne uprave nadležnom za poslove poljoprivrede zahtev za izdavanje prinudne licence za korišćenje prava oplemenjivača biljne sorte, koja ne može biti isključiva, pod uslovom da plaća odgovarajuću naknadu. Ako prinudna licenca bude izdata, nosilac prava oplemenjivača biljne sorte ima pravo na unakrsnu prinudnu licencu za korišćenje zaštićenog biotehnološkog pronalaska, pod razumnim uslovima.

Podnosilac zahteva za prinudnu licencu iz st. 1. i 4. ovog člana mora dokazati:

1) da je bezuspešno pokušao da pribavi ugovornu licencu;

2) da biljna sorta ili biotehnološki pronalazak predstavlja značajan tehnički napredak od posebnog ekonomskog interesa, u odnosu na pronalazak zaštićen patentom ili zaštićenu biljnu sortu.

Prinudna licenca iz st. 1. i 4. ovog člana može se prenositi samo zajedno sa proizvodnim pogonom u kojem se iskorišćava pronalazak za koji je izdata.

Za prinudnu licencu iz st. 1. i 4. ovog člana sticalac licence dužan je da plaća odgovarajuću naknadu.

Prinudne licence za patente koji se odnose na proizvodnju farmaceutskih proizvoda za izvoz u zemlje sa problemima javnog zdravlja

Član 30

Organ državne uprave nadležan za poslove zdravlja može licu koje podnese zahtev za izdavanje prinudne licence u skladu sa odredbama ovog zakona izdati prinudnu licencu za patent ili sertifikat o dodatnoj zaštiti, potrebnu za proizvodnju i prodaju farmaceutskog proizvoda, kada je takav proizvod namenjen za izvoz u zemlje sa problemima javnog zdravlja. Pri odlučivanju o izdavanju prinudne licence organ državne uprave nadležan za poslove zdravlja će posebno uzeti u obzir potrebu izvršavanja Odluke glavnog veća STO od 30. avgusta 2003. godine o implementaciji tačke 6) Deklaracije iz Dohe o Sporazumu o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine -` TRIPS i javnom zdravlju od 14. novembra 2001. godine (u daljem tekstu: Odluka).

Farmaceutski proizvod iz stava 1. ovog člana je svaki proizvod farmaceutske industrije, uključujući lek za ljudsku upotrebu, pod kojim se podrazumeva svaka supstanca ili mešavina supstanci koja je namenjena lečenju ili sprečavanju bolesti kod ljudi i svaka supstanca ili mešavina supstanci koja se može primeniti na ljudima u svrhu obnavljanja, ispravljanja ili prilagođavanja fizioloških funkcija izazivanjem farmakoloških, imunoloških ili metaboličkih delovanja ili postavljanja medicinske dijagnoze, uključujući aktivne sastojke i pribor za dijagnostikovanje ex vivo.

Zemlja uvoznica iz stava 1. ovog člana je svaka zemlja u koju se izvozi farmaceutski proizvod. Zemlja uvoznica može biti:

1) bilo koja zemlja sa liste Ujedinjenih nacija navedena kao najmanje razvijena zemlja;

2) bilo koja zemlja članica STO, osim najmanje razvijene zemlje iz stava 3. tačke 1) ovog člana, koja je uputila obaveštenje TRIPS Veću o svojoj nameri da koristi sistem kao zemlja uvoznica, bilo da ga koristi u celini ili na ograničen način;

3) bilo koja zemlja koja nije članica STO, ali je od strane Veća za pomoć u razvoju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (u daljem tekstu: OECD) navedena na listi zemalja niskog dohotka sa bruto nacionalnim proizvodom po glavi stanovnika manjim od iznosa određenog od strane Veća za pomoć u razvoju OECD i koja je uputila obaveštenje Vladi o svojoj nameri da se koristi sistemom kao zemlja uvoznica, bilo da ga koristi u celini ili na ograničen način.

Zemlja članica STO koja je dala izjavu da neće koristiti sistem za uvoz kao članica STO, nije zemlja koja ispunjava uslove za zemlju uvoznicu.

Zemlje uvoznice koje nisu članice STO, a koje su najmanje razvijene zemlje i zemlje u razvoju i koje ispunjavaju uslove iz stava 3. ovog člana, moraju ispuniti i sledeće dodatne uslove koji se odnose na obavezu zemlje uvoznice da:

1) u skladu sa Odlukom, uputi obaveštenje direktno Vladi;

2) u obaveštenju navede da će sistem koristiti za rešavanje problema javnog zdravlja, a ne za postizanje industrijskih ili ciljeva komercijalne politike i da će usvojiti mere iz stava 4. Odluke.

Organ državne uprave nadležan za poslove zdravlja može na zahtev nosioca prava ili na sopstvenu inicijativu ukinuti prinudnu licencu ako zemlja uvoznica ne poštuje svoje obaveze iz stava 5. tačke 2) ovog člana.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito:

1) podatak o zahtevima za izdavanje prinudnih licenci u drugim državama za isti proizvod sa podacima o količinama i odnosnim zemljama uvoznicama;

2) podatak o podnosiocu zahteva za izdavanje prinudne licence i o njegovom zastupniku, ako ga ima;

3) nezaštićeno ime farmaceutskog proizvoda koji podnosilac zahteva namerava da proizvodi i prodaje za izvoz na osnovu prinudne licence;

4) količinu farmaceutskog proizvoda koji podnosilac zahteva namerava da proizvodi na osnovu prinudne licence;

5) zemlju ili zemlje uvoznice;

6) dokaz o prethodnim pregovorima sa nosiocem prava, u skladu sa odredbama stava 11. ovog člana;

7) dokaz o posebnom zahtevu u kojem je navedena količina potrebnog proizvoda, upućenom od ovlašćenog predstavnika zemlje uvoznice ili nevladine organizacije koja ima formalna ovlašćenja jedne ili više zemalja uvoznica ili tela Ujedinjenih nacija ili druge međunarodne zdravstvene organizacije koja deluje sa formalnim ovlašćenjem jedne ili više zemalja uvoznica.

Organ državne uprave nadležan za poslove zdravlja će bez odlaganja obavestiti nosioca prava o zahtevu za izdavanje prinudne licence i pružiti mu mogućnost da iznese primedbe i pruži relevantne informacije koje se odnose na zahtev za izdavanje prinudne licence.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za izdavanje prinudne licence organ državne uprave nadležan za poslove zdravlja je dužan da proveri naročito sledeće:

1) da li je svaka od zemalja uvoznica navedena u zahtevu, koja je članica STO, uputila obaveštenje STO u skladu sa Odlukom, odnosno da li je svaka zemlja uvoznica navedena u zahtevu, koja nije članica STO, uputila obaveštenje Vladi u skladu sa odredbama ovog člana u odnosu na svaki od proizvoda iz zahteva. Napred navedeno ne utiče na mogućnost koju najmanje razvijene zemlje imaju prema Odluci TRIPS Veća od 27. juna 2002. godine;

2) da količina proizvoda navedena u zahtevu ne prelazi onu o kojoj je zemlja uvoznica koja je članica STO obavestila STO ili onu o kojoj je zemlja uvoznica koja nije članica STO obavestila Vladu;

3) da uzimajući u obzir prinudne licence izdate u drugim zemljama, ukupna količina proizvoda za koju je dozvoljena proizvodnja u odnosu na bilo koju zemlju uvoznicu ne prelazi značajno količinu o kojoj je zemlja uvoznica koja je članica STO obavestila STO ili organ državne uprave nadležan za poslove treba da se primeni, ukoliko zemlja uvoznica nije članica STO.

Podnosilac zahteva za izdavanje prinudne licence je dužan da u zahtevu navede podatke iz stava 9. ovog člana.

Prinudna licenca može se izdati samo ako podnosilac zahteva dostavi dokaz da je bezuspešno, u roku od 30 dana pre podnošenja zahteva za izdavanje prinudne licence, pokušao od nosioca prava da dobije odobrenje za iskorišćavanje zaštićenog pronalaska pod razumnim tržišnim uslovima i rokovima.

U slučajevima nacionalne opasnosti ili drugim okolnostima izuzetne hitnosti ili u slučajevima javne nekomercijalne upotrebe ne primenjuju se odredbe stava 11. ovog člana.

Uslovi pod kojima se izdaje prinudna licenca za patente koji se odnose na proizvodnju farmaceutskih proizvoda za izvoz u zemlje sa problemima javnog zdravlja

Član 31

Prinudna licenca se izdaje kao neisključiva, a njen obim i trajanje, koji se obavezno navode u odluci kojom se odlučuje o izdavanju prinudne licence, vezani su isključivo za razloge zbog kojih je izdata. Količina proizvoda koji se na osnovu takve licence može proizvesti ne sme prelaziti onu koja je neophodna za zadovoljenje potreba zemlje uvoznice, odnosno zemalja uvoznica navedenih u zahtevu, uzimajući u obzir količinu proizvoda proizvedenih na osnovu prinudnih licenci izdatih u drugim zemljama.

Prinudna licence može se preneti samo zajedno sa proizvodnim pogonom u kome se iskorišćava pronalazak za koji je izdata.

U odluci o izdavanju prinudne licence se navode radnje na koje je podnosilac zahteva ovlašćen i koje su potrebne u svrhu proizvodnje radi izvoza i distribucije u zemlju odnosno zemlje koje su navedene u zahtevu. Nijedan proizvod proizveden ili uvezen na osnovu prinudne licence ne sme biti ponuđen na prodaju ili stavljen na tržište bilo koje druge zemlje osim one navedene u zahtevu, izuzev kada zemlja uvoznica iskoristi mogućnost iz tačke 6(i) Odluke da izvozi u saugovornicu regionalnog trgovinskog sporazuma koji ima isti predmetni zdravstveni problem.

U odluci o izdavanju prinudne licence nalaže se da:

1) proizvodi proizvedeni na osnovu prinudne licence moraju biti jasno identifikovani posebnim etiketama ili oznakama kao proizvodi proizvedeni na osnovu prinudne licence, da se moraju razlikovati od onih koje proizvodi nosilac prava i to posebnim pakovanjem i/ili posebnim bojama ili oblicima, pod uslovom da je takvo razlikovanje moguće i da nema značajan uticaj na cenu;

2) pakovanje ili bilo koji pripadajući tekst moraju sadržati napomenu da je proizvod predmet prinudne licence, naziv organa koji je izdao prinudnu licencu i jasan natpis da je proizvod namenjen isključivo za izvoz i distribuciju u odnosnu zemlju uvoznicu odnosno zemlje uvoznice;

3) potpuni podaci o oznakama proizvoda moraju biti stavljeni na raspolaganje carinskim organima u Republici Srbiji.

U odluci o izdavanju prinudne licence se nalaže sticaocu licence da mora pre isporuke u zemlju uvoznicu na internet adresi, koju će saopštiti organu državne uprave nadležnom za poslove zdravlja, staviti podatke:

1) o količini proizvoda kojima snabdeva zemlje uvoznice na osnovu prinudne licence;

2) o razlikama u obeležavanju predmetnog proizvoda.

Ako je proizvod u odnosu na koji je u Republici Srbiji izdata prinudna licenca zaštićen patentom ili malim patentom u zemlji uvoznici navedenoj u zahtevu, takav proizvod može biti izvezen samo ako su te zemlje izdale prinudnu licencu za uvoz, prodaju i/ili distribuciju predmetnog proizvoda.

U odluci o izdavanju prinudne licence podnosiocu zahteva se nalaže da plati naknadu nosiocu prava koja se određuje na sledeći način:

1) u slučajevima nacionalne opasnosti ili drugim okolnostima izuzetne hitnosti ili u slučajevima javne nekomercijalne upotrebe, naknada iznosi najviše 4% od ukupne cene koju plaća zemlja uvoznica ili koja se plaća u njenu korist;

2) u svim drugim slučajevima, naknada se utvrđuje uzimajući u obzir ekonomsku vrednost upotrebe na koju je ovlašćena odnosna zemlja uvoznica ili zemlje uvoznice na osnovu licence, kao i humanitarne i nekomercijalne okolnosti u vezi sa izdavanjem licence.

Po pravnosnažnosti odluke o izdavanju prinudne licence, organ, kome je organ državne uprave nadležan za poslove zdravlja poverio nadležnost može povodom predloga za obezbeđenje dokaza, koji podnosi nosilac prava, izvršiti uvid u poslovne knjige i druge dokumente sticaoca licence, isključivo u svrhu provere da li on ispunjava sve obaveze iz odluke o izdavanju prinudne licence, a posebno u svrhu provere podataka o konačnom odredištu proizvoda.

Poslovne knjige i drugi dokumenti iz stava 8. ovog člana moraju sadržati dokaz o izvozu proizvoda u obliku izvozne deklaracije koju je overila carina kao i dokaz o uvozu.

Uslovi za izdavanje prinudne licence ne utiču na način distribucije u zemlji uvoznici.

Odbijanje zahteva za izdavanje prinudne licence

Član 32

Organ državne uprave nadležan za poslove zdravlja će odbiti zahtev za izdavanje prinudne licence ukoliko isti ne sadrži elemente potrebne za donošenje odluke iz člana 30. ovog zakona ili ako nisu ispunjene pretpostavke za izdavanje prinudne licence propisane članom 31. ovog zakona.

Obaveštenje

Član 33

Organ državne uprave nadležan za poslove zdravlja će obavestiti TRIPS Veće o pravnosnažnim odlukama o izdavanju prinudne licence za patente koji se odnose na proizvodnju farmaceutskih proizvoda za izvoz u zemlje sa problemima javnog zdravlja, o uslovima pod kojima je izdata, kao i o njenoj izmeni i ukidanju.

Dostavljeni podaci se odnose naročito na sledeće:

1) ime i adresu sticaoca licence;

2) odnosni proizvod;

3) količinu kojom se snabdeva;

4) zemlju uvoznicu;

5) trajanje licence;

6) internet adresu iz člana 31. stav 5. ovog zakona.

Zabrana uvoza

Član 34

Zabranjen je uvoz u Republiku Srbiju proizvoda proizvedenih na osnovu prinudne licence izdate u skladu sa odredbama člana 30. ovog zakona radi slobodnog puštanja u promet, ponovnog izvoza, stavljanja pod suspenzivne postupke ili stavljanja u slobodne zone ili slobodna skladišta.

Odredba stava 1. ovog člana ne primenjuje se u slučaju ponovnog izvoza u zemlju uvoznicu navedenu u zahtevu i identifikovanu na pakovanju i dokumentaciji koja prati proizvod ili stavljanje u postupak tranzitnog ili carinskog skladištenja ili u slobodne zone ili slobodna skladišta radi ponovnog izvoza u tu zemlju uvoznicu.

Postupanje carinskih organa

Član 35

Ako postoji osnovana sumnja da su proizvodi proizvedeni na osnovu prinudne licence izdate u skladu sa odredbama ovog zakona uvezeni na teritoriju Republike Srbije suprotno odredbama člana 34. stav 1. ovog zakona, nadležni carinski organ će zastati sa puštanjem predmetnih proizvoda ili ih zadržati koliko je potrebno do donošenja odluke organa državne uprave nadležnog za poslove zdravlja o vrsti proizvoda koji se uvozi, a najduže deset radnih dana. Ako postoje posebne okolnosti, nadležni carinski organ može odlučiti o produženju roka zadržavanja za najduže dodatnih deset radnih dana.

O zadržavanju iz stava 1. ovog člana nadležni carinski organ će bez odlaganja obavestiti nosioca prava i proizvođača ili izvoznika predmetnih proizvoda i pozvati ih da dostave podatke i dokaze o predmetnim proizvodima.

Ako nadležni carinski organ u periodu zadržavanja utvrdi povredu prinudne licence suprotno zabrani iz člana 34. stav 1. ovog zakona, zapleniće proizvode i ukloniti ih iz prometa u skladu sa carinskim propisima.

Postupak zadržavanja i plenidbe robe sprovodi se na teret uvoznika, u skladu sa carinskim propisima, a za troškove postupka zadržavanja i plenidbe robe solidarno sa uvoznikom odgovara i lice koje je pokušalo nezakonit uvoz.

Ako se utvrdi da se uvozom proizvoda koji su zadržani u skladu sa odredbama ovog člana ne bi prekršila zabrana iz člana 34. stav 1. ovog zakona i ako su poštovani carinski propisi, nadležni carinski organ pustiće proizvode u promet na teritoriji Republike Srbije.

O zapleni i uništavanju proizvoda prema odredbama ovog člana nadležni carinski organ obavestiće organ državne uprave nadležan za poslove zdravlja.

Izuzeci od zabrane uvoza

Član 36

Odredbe čl. 34. i 35. ovog zakona ne primenjuju se na uvoz male količine proizvoda, u okviru granica propisanih u pogledu oslobađanja plaćanja carine, koji se nalaze u ličnom prtljagu putnika i namenjeni su za privatnu i nekomercijalnu upotrebu.

Ukidanje ili izmena prinudne licence

Član 37

Nosilac prava ili sticalac licence može organu državne uprave nadležnom za poslove zdravlja da podnese zahtev da ukine prinudnu licencu ako utvrdi da suprotna strana ne poštuje odluku o izdavanju prinudne licence. U odluci o ukidanju prinudne licence organ državne uprave nadležan za poslove zdravlja će odrediti rok u kome je sticalac licence dužan da o svom trošku preusmeri sve proizvode koji se nalaze u njegovom vlasništvu u zemlje sa potrebama iz člana 30. ovog zakona ili ih na drugi način ukloni uz konsultovanje sa nosiocem prava.

Ako zemlja uvoznica dostavi obaveštenje da je količina farmaceutskih proizvoda postala nedovoljna za zadovoljenje njenih potreba, sticalac licence može zahtevati izmenu uslova licenciranja radi proizvodnje i izvoza dodatnih količina proizvoda za zadovoljenje razumnih potreba odnosne zemlje uvoznice.

Postupak po zahtevu iz stava 2. ovog člana je hitan.

Ako zatražena dodatna količina proizvoda ne prelazi 25% prvobitno odobrene količine farmaceutskih proizvoda pri odlučivanju po zahtevu iz stava 2. ovog člana ne primenjuju se odredbe iz člana 30. stav 9. ovog zakona.

Pravna zaštita

Član 38

Organi državne uprave iz čl. 26, 29. i 30. ovog zakona rešenjem odlučuju o izdavanju prinudne licence, o odbijanju zahteva za izdavanje prinudne licence, o izmenama i ukidanju prinudne licence.

Protiv rešenja organa državne uprave iz stava 1. ovog člana može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana prijema rešenja.

Rešenje Vlade po žalbi je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke Vlade.

VI TRAJANJE I PRESTANAK PRAVA

1. Trajanje i održavanje prava

Trajanje prava

Član 39

Patent traje 20 godina, računajući od datuma podnošenja prijave.

Mali patent traje deset godina računajući od datuma podnošenja prijave.

Dopunski patent ne može da traje duže od osnovnog patenta.

Ako dopunski patent postane osnovni, on ne može da traje duže nego što bi trajao osnovni patent.

Održavanje prava

Član 40

Za održavanje prava iz prijave i priznatog prava plaćaju se propisane takse.

Takse za održavanje prava iz prijave i priznatog prava može da plati bilo koje lice, u ime i za račun podnosioca prijave ili nosioca prava.

Takse iz stava 1. ovog člana plaćaju se za treću i svaku narednu godinu, računajući od datuma podnošenja prijave.

Takse iz stava 1. ovog člana za izdvojenu prijavu plaćaju se za tekuću i svaku narednu godinu, računajući od datuma podnošenja prvobitne prijave.

Ako podnosilac prijave, odnosno nosilac prava ne plati taksu iz stava 1. ovog člana, taksa se može platiti u dodatnom roku od šest meseci, pod uslovom da se plati propisana dodatna taksa.

Nadležnom organu se moraju dostaviti dokazi o uplatama navedenih taksi.

2. Prestanak prava

Neplaćanje takse

Član 41

Ako podnosilac prijave ili nosilac prava propusti da, u rokovima iz člana 40. ovog zakona, plati propisanu taksu za održavanje prava i da dostavi dokaz o izvršenoj uplati, pravo prestaje narednog dana od dana isteka roka iz člana 40. stav 3. ovog zakona.

U slučaju iz stava 1. ovog člana nadležni organ donosi posebno rešenje o prestanku prava koje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Odustanak od prijave i odricanje od prava

Član 42

Ako podnosilac prijave podnese nadležnom organu pisanu izjavu kojom odustaje od svoje prijave, pravo iz prijave prestaje narednog dana od dana podnošenja izjave.

Ako je u registru upisana licenca, zaloga ili drugo pravo u korist trećeg lica, podnosilac prijave patenta ili malog patenta ne može odustati od prijave bez prethodne pisane saglasnosti lica na čije ime je upisano određeno pravo.

U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana nadležni organ donosi poseban zaključak o obustavi postupka.

Ako nosilac prava podnese nadležnom organu pisanu izjavu kojom se odriče svog prava, to pravo prestaje narednog dana od dana podnošenja izjave.

Ako je u registru upisana licenca, zaloga ili drugo pravo na patent ili mali patent u korist trećeg lica, nosilac patenta ili malog patenta se ne može odreći svog prava bez prethodne pisane saglasnosti lica na čije ime je upisano određeno pravo.

U slučajevima iz st. 4. i 5. ovog člana nadležni organ donosi rešenje koje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Smrt i prestanak postojanja nosioca prava ili podnosioca prijave

Član 43

Danom smrti fizičkog lica ili danom prestanka postojanja pravnog lica koje je nosilac prava, pravo prestaje da postoji, osim ako je prešlo na naslednike ili pravne sledbenike nosioca prava.

U slučaju iz stava 1. ovog člana nadležni organ donosi rešenje o prestanku prava koje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Na podnosioca prijave koji je umro ili prestao da postoji u postupku priznanja patenta shodno se primenjuje odredba stava 1. ovog člana.

U slučaju iz stava 3. ovog člana nadležni organ donosi poseban zaključak o obustavi postupka.

VII PROMET PRAVA

Prenos prava

Član 44

Pravo na podnošenje prijave, prava iz prijave, kao i pravo na patent ili mali patent mogu biti u celini ili delimično predmet prenosa prava na osnovu ugovora o prenosu prava, statusne promene nosioca prava ili podnosioca prijave, kao i nasleđivanja, sudske ili administrativne odluke.

Prenos prava iz stava 1. ovog člana upisuje se u odgovarajući registar nadležnog organa na zahtev nosioca prava, podnosioca prijave ili sticaoca prava.

Upis prenosa prava iz stava 1. ovog člana u odgovarajući registar nadležnog organa, proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.

O upisu prenosa prava iz stava 1. ovog člana u odgovarajući registar nadležnog organa donosi se posebno rešenje.

Na pitanja u vezi sa ugovorom o prenosu prava koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Sadržina ugovora o prenosu prava

Član 45

Ugovorom o prenosu prava iz člana 44. stav 1. ovog zakona podnosilac prijave ili nosilac prava može preneti prava iz prijave, kao i prava na patent ili mali patent.

Ugovor o prenosu prava iz stava 1. ovog člana sastavlja se u pisanoj formi i naročito sadrži: datum zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime ugovornih strana, prebivalište, boravište ili sedište ugovornih strana, broj prijave ili registarski broj priznatog prava, kao i visinu naknade, ako je ugovorena.

Licenca

Član 46

Prava iz prijave, kao i pravo na patent ili mali patent mogu, sa ograničenjima ili bez njih, biti predmet ustupanja na osnovu ugovora o licenci.

Ako su više lica nosioci prava iz stava 1. ovog člana na istom pronalasku za zaključivanje ugovora o licenci potreban je pristanak svih, osim ako između njih nije drugačije ugovoreno.

Ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana sastavlja se u pisanoj formi i naročito sadrži: datum zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime ugovornih strana, prebivalište, boravište ili sedište ugovornih strana, broj prijave ili registarski broj priznatog prava, vreme trajanja licence i obim licence.

Ugovor o licenci iz stava 1. ovog člana upisuje se u odgovarajući registar nadležnog organa na zahtev nosioca prava, podnosioca prijave ili sticaoca prava.

Upis ugovora o licenci iz stava 1. ovog člana u odgovarajući registar nadležnog organa proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima.

O upisu ugovora o licenci iz stava 1. ovog člana u odgovarajući registar nadležnog organa donosi se posebno rešenje.

Na pitanja u vezi sa ugovorom o licenci koja nisu uređena ovim zakonom primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Zaloga

Član 47

Patent, mali patent, kao i pravo iz prijave može biti predmet zaloge i to na osnovu ugovora o zalozi, odluke suda ili odluke drugog državnog organa.

Ugovor o zalozi iz stava 1. ovog člana sastavlja se u pisanoj formi i sadrži naročito: datum zaključenja, ime i prezime ili poslovno ime ugovornih strana, prebivalište, boravište ili sedište poverioca i zalogodavca, kao i dužnika ako su to različita lica, broj prijave ili registarski broj priznatog prava i podatke o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom.

Zaloga iz stava 1. ovog člana upisuje se u odgovarajući registar nadležnog organa na zahtev nosioca prava ili podnosioca prijave ili založnog poverioca.

U registar nadležnog organa upisuju se naročito sledeći podaci: podaci o zalogodavcu i dužniku, kada to nisu ista lica, kao i podaci o založnom poveriocu; broj prijave ili registarski broj priznatog prava; podaci o potraživanju koje se obezbeđuje založnim pravom uz naznačenje osnovnog i maksimalnog iznosa.

U registar nadležnog organa upisuju se i sve promene podataka iz stava 4. ovog člana.

O upisu zaloge iz stava 1. ovog člana u odgovarajući registar nadležnog organa donosi se posebno rešenje.

Poverilac stiče založno pravo upisom u odgovarajući registar nadležnog organa.

Na sva pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom primenjuju se propisi kojima se uređuje bezdržavinska zaloga, obligacioni i svojinskopravni odnosi.

Nadležni organ bliže propisuje vrstu podataka iz stava 4. ovog člana koji se upisuju u registar nadležnog organa.

Postupak za upis prenosa prava, licence i zaloge

Član 48

Postupak za upis prenosa prava, licence i zaloge, pokreće se pisanim zahtevom.

Zahtev iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj patenta ili malog patenta ili broj prijave; podatke o nosiocu prava ili podnosiocu prijave; naznačenje da se traži upis prenosa patenta ili malog patenta ili prava iz prijave ili naznačenje prava čiji se upis traži.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosi se i:

1) dokaz o pravnom osnovu upisa koji se traži;

2) punomoćje, ako se postupak za upis prenosa prava, licence ili zaloge pokreće preko punomoćnika;

3) dokaz o uplati takse za rešenje o zahtevu za upis prenosa prava, licence ili zaloge.

Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se tražiti upis prenosa prava koji se odnosi na više patenata ili malih patenata ili više prijava, pod uslovom da su raniji nosilac prava i novi nosilac prava isti u svakom patentu ili malom patentu ili prijavi i da su registarski brojevi ili brojevi prijava naznačeni u zahtevu.

Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis licence ili zaloge, koji se odnosi na više patenata ili malih patenata ili više prijava, pod uslovom da su nosilac prava i sticalac licence ili zaloge isti u svakom patentu ili malom patentu ili prijavi i da su registarski brojevi ili brojevi prijava naznačeni u zahtevu.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Ispitivanje urednosti zahteva za upis prenosa prava, licence i zaloge

Član 49

Zahtev za upis prenosa prava, licence ili zaloge je uredan ako sadrži podatke iz člana 48. ovog zakona.

Ako zahtev za upis prenosa prava, licence ili zaloge nije uredan, nadležni organ će pisanim putem pozvati podnosioca zahteva da isti uredi u roku od dva meseca od dana prijema poziva.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za upis prenosa prava, licence ili zaloge, uz koji se dostavlja dokaz o uplati propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra opravdanim, ali ne duže od dva meseca.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će zahtev za upis prenosa prava, licence ili zaloge zaključkom odbaciti.

Odlučivanje po zahtevu za upis prenosa prava, licence i zaloge

Član 50

Ako je zahtev za upis prenosa prava, licence ili zaloge uredan u smislu člana 49. ovog zakona, nadležni organ ispituje da li pravni osnov na kome se taj zahtev zasniva ispunjava zakonom propisane uslove za upis prenosa prava, licence ili zaloge.

Ako nema pravnog osnova za upis prenosa prava, licence ili zaloge ili ako se podaci iz zahteva ne slažu sa podacima u registrima, nadležni organ će pisanim putem obavestiti podnosioca zahteva o razlozima zbog kojih se upis ne može izvršiti i pozvaće ga da se u roku od dva meseca od dana prijema poziva izjasni o tim razlozima.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za upis prenosa prava, licence ili zaloge, uz plaćanje propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra opravdanim, ali ne duže od dva meseca.

Nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev za upis prenosa prava, licence ili zaloge ako se podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne izjasni o razlozima zbog kojih se upis ne može odobriti ili se izjasni, a nadležni organ i dalje smatra da se upis ne može odobriti.

VIII PRONALASCI OD ZNAČAJA ZA ODBRANU I BEZBEDNOST REPUBLIKE SRBIJE

Poverljiva prijava

Član 51

Prijava pronalaska podneta od strane domaćeg lica, za koju se utvrdi da je od značaja za odbranu ili bezbednost Republike Srbije smatra se poverljivom prijavom.

Prijava iz stava 1. ovog člana se podnosi državnom organu nadležnom za poslove odbrane.

Postupak po prijavi

Član 52

Ako nadležni organ, u postupku ispitivanja prijave za priznanje patenta ili malog patenta, proceni da je u pitanju prijava od značaja za odbranu ili bezbednost Republike Srbije, dostaviće prijavu organu nadležnom za poslove odbrane, a tako dostavljena prijava kao datum podnošenja prijave zadržava datum kada je podneta nadležnom organu.

Ako organ nadležan za poslove odbrane u postupku ispitivanja podnete prijave utvrdi da prijava nije poverljiva dostaviće prijavu nadležnom organu u roku od tri meseca od dana prijema prijave iz stava 1. ovog člana.

Ako je prijava izgubila svojstvo poverljivosti, organ nadležan za poslove odbrane dostaviće prijavu nadležnom organu bez odlaganja. Dostavljena prijava kao datum podnošenja prijave zadržava datum kada je podneta.

Stručno mišljenje

Član 53

U postupku ispitivanja prijave poverljivog pronalaska, organ nadležan za poslove odbrane može zatražiti od nadležnog organa stručno mišljenje o tome da li prijavljeni poverljivi pronalazak ispunjava zakonske uslove za zaštitu patentom ili malim patentom.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu stručnog mišljenja iz stava 1. ovog člana.

Poverljivi pronalazak

Član 54

Poverljivi pronalazak se ne objavljuje.

Zaštitu poverljivog pronalaska u inostranstvu domaće lice može tražiti samo po odobrenju organa nadležnog za poslove odbrane.

Na pitanja u vezi sa načinom, postupkom i merama zaštite poverljivog pronalaska pred nadležnim organom za poslove odbrane primenjuje se zakon kojim se uređuje oblast odbrane Republike Srbije.

Postupak nakon priznanja prava

Član 55

Ako organ nadležan za poslove odbrane, posle priznanja patenta ili malog patenta za poverljivi pronalazak, utvrdi da je taj pronalazak prestao da bude poverljiv, dostaviće nadležnom organu spis predmeta koji se odnosi na taj pronalazak. Nadležni organ će upisati patent ili mali patent u odgovarajući registar, objaviti podatke o priznatom pravu i nosiocu prava izdati odgovarajuću ispravu, u skladu sa ovim zakonom.

Pravo korišćenja

Član 56

Organ nadležan za poslove odbrane ili unutrašnje poslove ima isključivo pravo da koristi poverljivi pronalazak i da raspolaže tim pronalaskom.

Na pitanja u vezi sa ostvarivanjem prava pronalazača na novčanu naknadu za zaštićeni poverljivi pronalazak primenjuje se zakon kojim se uređuje odbrana Republike Srbije.

IX PRONALASCI IZ RADNOG ODNOSA

Pojam pronalaska iz radnog odnosa

Član 57

Pronalaskom iz radnog odnosa smatra se:

1) pronalazak koji zaposleni stvori izvršavajući svoje redovne radne obaveze ili posebno naložene poslove u vezi sa naučno-tehničkim istraživanjem i razvojem, kao i pronalazak koji nastane u izvršavanju ugovora o istraživačkom radu zaključenog sa poslodavcem;

2) pronalazak koji nije obuhvaćen tačkom 1) ovog člana, a koji zaposleni stvori u vezi sa aktivnostima poslodavca ili korišćenjem materijalno-tehničkih sredstava, informacija i drugih uslova koje je obezbedio poslodavac;

3) pronalazak koji zaposleni stvori u roku od godinu dana od dana prestanka radnog odnosa, a koji bi, da je stvoren u toku radnog odnosa, bio pronalazak iz tačke 1) ili tačke 2) ovog člana.

Pravo poslodavca na zaštitu pronalaska iz radnog odnosa

Član 58

Pravo na zaštitu pronalaska iz člana 57. tačka 1) ovog zakona ima poslodavac, ako ugovorom između pronalazača i poslodavca nije drukčije uređeno.

Ako je pronalazak iz radnog odnosa zaštićen na ime poslodavca, pronalazaču pripadaju moralna prava u vezi sa tim pronalaskom, kao i pravo na naknadu zavisno od efekata ekonomskog iskorišćavanja pronalaska.

Pronalazaču pripada pravo na naknadu iz stava 2. ovog člana i u slučaju kada poslodavac prenese pravo ili ustupi licencu za iskorišćavanje zaštićenog pronalaska na treće lice.

Pravo zaposlenog na zaštitu pronalaska iz radnog odnosa

Član 59

Pravo na zaštitu pronalaska iz člana 57. tačka 2) ovog zakona ima zaposleni, s tim što poslodavac ima pravo ekonomskog iskorišćavanja pronalaska, uz obavezu da zaposlenom isplati naknadu u skladu sa ugovorom koji zaključe povodom konkretnog pronalaska.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, ako pronalazak obuhvati neku od proizvodnih tajni poslodavca kod koga je pronalazač zaposlen, poslodavac ima pravo da spreči objavljivanje pronalaska, uz obavezu da zaposlenom isplati naknadu, a zaposleni nema pravo na zaštitu pronalaska.

Naknada zaposlenom

Član 60

Kriterijumi za utvrđivanje visine naknade, način i vreme plaćanja naknade određuju se opštim aktom, ugovorom kojim se uređuje radnopravni odnos između poslodavca i zaposlenog ili posebnim ugovorom koji poslodavac i pronalazač zaključe povodom konkretnog pronalaska.

U slučaju spora o visini, načinu i vremenu plaćanja naknade, odlučuje sud, na zahtev pronalazača ili poslodavca, uzimajući u obzir doprinos tog pronalaska povećanju dobiti ili stvaranju ušteda poslodavcu.

Zaposleni se ne može unapred odreći svog prava na naknadu.

Postupanje zaposlenog

Član 61

Zaposleni koji stvori pronalazak u radnom odnosu dužan je da odmah po nastanku pronalaska poslodavcu podnese pismeni izveštaj kojim ga obaveštava o pronalasku.

Ako izveštaj iz stava 1. ovog člana ne sadrži propisane elemente, poslodavac će odrediti primeren rok u kome zaposleni treba da otkloni nedostatke u izveštaju.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu izveštaja iz stava 1. ovog člana.

Obaveštenje zaposlenom

Član 62

U roku od dva meseca od prijema urednog izveštaja iz člana 61. ovog zakona, poslodavac je dužan da zaposlenog pismeno obavesti da li smatra da pronalazak pripada grupi pronalazaka iz člana 57. tač. 1) i 2) ovog zakona.

Ako zaposleni propusti da podnese poslodavcu izveštaj u smislu člana 61. ovog zakona, rok iz stava 1. ovog člana teče od dana saznanja poslodavca za pronalazak.

Postupanje poslodavca i zaposlenog po obaveštenju

Član 63

Ako je u pitanju pronalazak iz člana 57. tačka 1) ovog zakona, poslodavac je dužan da u obaveštenju iz člana 62. stav 1. ovog zakona obavesti zaposlenog da li će podneti prijavu.

Ako poslodavac obavesti zaposlenog, u smislu stava 1. ovog člana, da će podneti prijavu, dužan je da prijavu podnese u roku od šest meseci od dana kada je zaposleni primio obaveštenje iz člana 62. stav 1. ovog zakona i da pre podnošenja prijave upozna pronalazača sa sadržinom prijave, a u toku postupka po prijavi i sa svim aktima nadležnog organa i sadržinom svih podnesaka pre njihovog podnošenja nadležnom organu, a pronalazač je dužan da poslodavcu pruži sve informacije neophodne u postupku zaštite pronalaska.

Ako poslodavac ne želi da podnese prijavu, a oceni da pronalazak ne obuhvata neku od proizvodnih tajni u smislu člana 59. stav 2. ovog zakona, mora o tome, u roku iz člana 62. stav 1. ovog zakona, pismeno da obavesti pronalazača koji ima pravo da navedeni pronalazak zaštiti na svoje ime.

Ako poslodavac ne podnese prijavu u roku iz stava 2. ovog člana, a oceni da pronalazak ne obuhvata neku od proizvodnih tajni u smislu člana 59. stav 2. ovog zakona, mora o tome, bez odlaganja, pismeno da obavesti pronalazača koji ima pravo da navedeni pronalazak zaštiti na svoje ime.

Ako poslodavac oceni da pronalazak obuhvata neku od proizvodnih tajni poslodavca i odluči da iz tih razloga ne podnese prijavu, dužan je da o tome, u roku iz člana 62. stav 1. ovog zakona, pismeno obavesti zaposlenog.

U slučaju iz stava 5. ovog člana zaposleni nema pravo na zaštitu pronalaska, ali ima pravo na naknadu od poslodavca.

Ako poslodavac odluči da odustane od već podnete prijave ili da se odrekne od priznatog prava, mora o tome pismeno da obavesti pronalazača i da na njega prenese pravo iz prijave ili priznato pravo.

U slučaju propuštanja roka iz člana 62. stav 1. ovog zakona, pronalazač ima pravo da navedeni pronalazak zaštiti na svoje ime.

Zaposleni koji stvori pronalazak iz člana 57. tačka 2) ovog zakona ne može podneti prijavu nadležnom organu pre nego što od poslodavca primi obaveštenje iz člana 62. stav 1. ovog zakona ili pre isteka roka za prijem tog obaveštenja.

Ako zaposleni iz stava 9. ovog člana odluči da odustane od već podnete prijave, mora o tome pismeno da obavesti poslodavca i da na njega prenese pravo iz prijave.

Pravo poslodavca na pribavljanje isključive licence

Član 64

U vezi sa primenom pronalaska zaštićenog na ime pronalazača, poslodavac je dužan da se u roku od šest meseci od dana prijema urednog izveštaja o pronalasku iz člana 61. ovog zakona izjasni da li je zainteresovan da od pronalazača pribavi isključivu licencu.

Do isteka roka iz stava 1. ovog člana, pronalazač nema pravo da na treće lice prenese pravo na pronalazak ili da ustupi licencu za iskorišćavanje pronalaska.

Korišćenje pronalaska iz radnog odnosa

Član 65

Korišćenje pronalaska iz radnog odnosa ne može otpočeti pre regulisanja pitanja naknade iz člana 60. ovog zakona ili pre pravnosnažnosti odluke nadležnog suda.

U pogledu ekonomskog iskorišćavanja pronalazaka iz člana 63. st. 3, 4. i 5. ovog zakona, shodno se primenjuju odredbe čl. 59. i 64. ovog zakona.

Obaveza čuvanja tajne

Član 66

Poslodavac i pronalazač dužni su da čuvaju tajnost pronalaska stvorenog u radnom odnosu dok prijava patenta ili priznat mali patent ne budu objavljeni ili pronalazak ne postane na drugi način dostupan javnosti.

Ako poslodavac istakne opravdan interes da se pronalazak ne objavljuje, obaveza zaposlenog da čuva tajnu traje i po prestanku radnog odnosa kod tog poslodavca.

X POSTUPAK ZAŠTITE PRONALASKA

1. Zajedničke odredbe o postupku

Pravna zaštita pronalaska

Član 67

Pravna zaštita pronalaska ostvaruje se u upravnom postupku koji vodi nadležni organ.

Protiv zaključaka nadležnog organa donetih na osnovu ovog zakona ne može se izjaviti posebna žalba, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Protiv rešenja nadležnog organa donetih na osnovu ovog zakona može se izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana prijema rešenja, ako ovim zakonom nije drukčije propisano.

Rešenje Vlade po žalbi je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke Vlade.

Uvid u prijavu

Član 68

Tokom postupka za zaštitu pronalaska nadležni organ neće dozvoliti uvid u prijavu pre njene objave ni jednom licu, niti organu, osim u slučaju propisanom odredbom člana 52. stav 1. ovog zakona.

Nadležni organ će dozvoliti uvid u prijavu patenta iz stava 1. ovog člana u prisustvu službenog lica na pisani zahtev podnosioca prijave ili lica koje ima njegovo ovlašćenje.

Na pisani zahtev podnosioca prijave ili lica koje ima njegovo ovlašćenje i uz dostavljanje dokaza o uplati propisane naknade troškova, nadležni organ izdaje kopije dokumenata iz spisa prijave patenta iz stava 1. ovog člana.

Takse i naknade troškova

Član 69

U upravnom postupku pred nadležnim organom plaćaju se takse i naknade troškova postupka, saglasno posebnim propisima kojima se uređuju administrativne takse i naknade troškova postupka i troškova za pružanje informacionih usluga a za koje se nadležnom organu dostavljaju dokazi o uplatama.

Za uvid u prijave patenata, izdavanje kopija dokumenata, ponovno uspostavljanje prava, objavu podataka o prijavama patenata i objave podataka o priznatim pravima, štampanje patentnog spisa i drugih poslova koje sprovodi nadležni organ u skladu sa ovim zakonom plaćaju se naknade.

Visinu i način plaćanja naknada iz stava 2. ovog člana utvrđuje Vlada.

Registri

Član 70

Nadležni organ vodi Registar prijava patenata, Registar patenata, Registar prijava malih patenata i Registar malih patenata.

Registar prijava patenata sadrži naročito: broj prijave i datum podnošenja prijave; podatke o podnosiocu prijave; podatke o pronalazaču; naziv pronalaska; podatke o promenama koje se odnose na prijavu (prenos prava, licenca, zaloga i dr.).

Registar patenata sadrži naročito: registarski broj patenta; broj i datum rešenja o priznanju patenta; datum registrovanja patenta; podatke o nosiocu patenta; podatke o pronalazaču; naziv pronalaska; podatke o promenama koje se odnose na patent (prenos prava, licenca, zaloga i dr.); datum i vrsta odluke po predlogu za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta; podatke o prestanku priznatog prava; broj i datum prve dozvole za stavljanje proizvoda u promet ili naznačenje ako je taj proizvod već bio predmet sertifikata; datum priznanja sertifikata; podatke o promenama u vezi sa sertifikatom o dodatnoj zaštiti (prenos prava, licenca, zaloga i dr.).

Registar prijava malih patenata sadrži naročito: broj prijave i datum podnošenja prijave; podatke o podnosiocu prijave; podatke o pronalazaču; naziv pronalaska; podatke o promenama koje se odnose na prijavu (prenos prava, licenca, zaloga i dr.).

Registar malih patenata sadrži naročito: registarski broj malog patenta; broj i datum rešenja o priznanju malog patenta; datum registrovanja malog patenta; podatke o nosiocu malog patenta; podatke o pronalazaču; naziv pronalaska; podatke o promenama koje se odnose na mali patent (prenos prava, licenca, zaloga i dr.); datum i vrstu odluke po predlogu za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju malog patenta; podatke o prestanku priznatog prava.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu i način vođenja javnih registara iz stava 1. ovog člana.

Objava u službenom glasilu

Član 71

Podaci predviđeni ovim zakonom i propisima donetim za izvršavanje ovog zakona objavljuju se u službenom glasilu.

Dostupnost dokumentacije i informacija

Član 72

Registri iz člana 70. ovog zakona su javne knjige i zainteresovana lica mogu da ih dobiju na uvid.

Spise objavljenih prijava patenata, priznatih patenata, malih patenata i sertifikata o dodatnoj zaštiti, može da razgleda svako lice na pisani ili usmeni zahtev, u prisustvu službenog lica.

Na pisani zahtev svakog lica i uz plaćanje propisane takse i troškova, o čemu se dostavlja dokaz o izvršenoj uplati, nadležni organ izdaje kopije dokumenata i odgovarajuće potvrde i uverenja o činjenicama o kojima vodi službenu evidenciju.

Nadležni organ dužan je da svakom licu učini dostupnim svoju dokumentaciju i informacije o stanju tehnike i o pravima kojima se štiti pronalazak.

Ponovno uspostavljanje prava

Član 73

Ako podnosilac prijave ili nosilac prava uprkos dužnoj pažnji koju su zahtevale okolnosti, propusti da, u propisanom roku, preduzme neku radnju u postupku, čija je neposredna pravna posledica gubitak prava iz prijave ili priznatog prava, nadležni organ će rešenjem dozvoliti ponovno uspostavljanje prava, ako podnosilac prijave ili nosilac prava u propisanom roku:

1) podnese predlog za ponovno uspostavljanje prava u pisanoj formi i preduzme sve propuštene radnje;

2) navede razloge zbog kojih je bio sprečen da u roku preduzme propuštene radnje;

3) dostavi dokaz o opravdanosti razloga zbog kojih se zahteva ponovno uspostavljanje prava;

4) dostavi dokaz o plaćenoj propisanoj taksi, kao i dokaz o naknadi propisanih troškova.

Predlog za ponovno uspostavljanje prava podnosi se u roku od tri meseca od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je podnosilac predloga kasnije saznao za propuštanje, od dana saznanja za propuštanje, ali ne po proteku roka od 12 meseci od dana propuštanja roka ili ako se predlog odnosi na neplaćanje takse za održavanje prava, najkasnije 12 meseci od dana isteka dodatnog roka za plaćanje iz člana 40. stava 5. ovog zakona.

Predlog za ponovno uspostavljanje prava podnet nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana nadležni organ će odbaciti zaključkom.

Ako propuštene radnje nisu izvršene u roku iz stava 2. ovog člana nadležni organ će predlog za ponovno uspostavljanje prava odbaciti zaključkom.

Ako podnosilac predloga za ponovno uspostavljanje prava ne dostavi dokaz o plaćenoj propisanoj taksi i naknadi propisanih troškova iz stava 1. tačke 4) ovog člana nadležni organ će ga pisanim putem pozvati da dostavi navedene dokaze u roku koji nadležni organ odredi.

Ako dokaz o plaćenoj propisanoj taksi i dokaz o naknadi propisanih troškova ne budu dostavljeni u ostavljenom roku nadležni organ će predlog za ponovno uspostavljanje prava odbaciti zaključkom.

Predlog za ponovno uspostavljanje prava ne može se podneti zbog propuštanja roka za preduzimanje sledećih radnji u postupku:

1) podnošenje predloga iz stava 1. ovog člana;

2) podnošenje zahteva za produženje roka;

3) podnošenje zahteva za nastavak postupka;

4) radnji u postupcima pred nadležnim organom u kojima učestvuje više stranaka;

5) podnošenje zahteva za obnovu prava prvenstva i zahteva za ispravljanje ili dopunu zahteva za priznanje prava prvenstva.

Predlog za ponovno uspostavljanje prava podnet zbog propuštanja radnji navedenih u stavu 7. ovog člana nadležni organ će odbaciti zaključkom.

Nadležni organ ne može odbiti predlog iz stava 1. ovog člana, u celosti ili delimično, ukoliko prethodno ne obavesti podnosioca predloga o razlozima odbijanja i ne pozove ga da se u roku od dva meseca pismeno izjasni o tim razlozima.

Svako savesno lice koje je otpočelo korišćenje u proizvodnji pronalaska koji je predmet objavljene prijave ili koje je izvršilo sve neophodne pripreme za otpočinjanje takvog korišćenja u vremenu između gubitka prava i objave podataka o usvajanju predloga za ponovno uspostavljanje prava, ima pravo da nastavi korišćenje pronalaska isključivo u proizvodne svrhe, u svom pogonu ili u tuđem pogonu za sopstvene potrebe.

Podaci o ponovnom uspostavljanju prava se objavljuju u službenom glasilu. Nadležni organ bliže propisuje sadržinu predloga za ponovno uspostavljanje prava i uslove iz stava 1. ovog člana, bliže određuje podatke o ponovnom uspostavljanju prava koji se objavljuju, kao i priloge koji se podnose uz predlog i propisuje njihovu sadržinu.

Nastavak postupka

Član 74

Ako je podnosilac prijave ili nosilac prava propustio rok određen od strane nadležnog organa za preduzimanje radnje u postupku pred nadležnim organom u vezi sa prijavom ili priznatim pravom iz člana 107. stav 5. i člana 149. stav 9. ovog zakona, može podneti zahtev za nastavak postupka u vezi sa prijavom ili priznatim pravom, a nadležni organ će rešenjem dopustiti nastavak postupka, pod uslovom da podnosilac prijave ili nosilac prava:

1) podnese zahtev za nastavak postupka u pisanoj formi i izvrši sve propuštene radnje u propisanom roku;

2) dostavi dokaz o plaćenoj propisanoj taksi.

Zahtev za nastavak postupka može se podneti u roku od tri meseca od dana prijema obaveštenja nadležnog organa o propuštanju roka određenog od strane nadležnog organa ili od prijema obaveštenja o gubitku prava kao neposrednoj pravnoj posledici propuštanja roka.

Zahtev za nastavak postupka podnet nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana nadležni organ će odbaciti zaključkom.

Ako propuštene radnje nisu izvršene u roku iz stava 2. ovog člana nadležni organ će zahtev za nastavak postupka odbaciti zaključkom.

Ako podnosilac zahteva za nastavak postupka ne dostavi dokaz o plaćenoj propisanoj taksi iz stava 1. tačke 2) ovog člana nadležni organ će ga pisanim putem pozvati da dostavi navedeni dokaz i odrediti rok u kome je dužan da dostavi taj dokaz.

Ako dokaz o plaćenoj propisanoj taksi ne bude dostavljen u ostavljenom roku nadležni organ će zahtev za nastavak postupka odbaciti zaključkom.

Zahtev za nastavak postupka ne može se podneti ako je propušten rok:

1) iz stava 2. ovog člana;

2) za podnošenje zahteva za obnovu prava prvenstva i zahteva za ispravljanje ili dopunu zahteva za priznanje prava prvenstva;

3) za podnošenje predloga za ponovno uspostavljanje prava iz člana 73. ovog zakona;

4) za podnošenje drugog ili bilo kog kasnijeg zahteva za produženje roka;

5) za radnje u postupcima pred nadležnim organom u kojima učestvuje više stranaka.

Zahtev za nastavak postupka podnet zbog propuštanja rokova navedenih u stavu 7. ovog člana nadležni organ će odbaciti zaključkom.

Nadležni organ prethodno obaveštava podnosioca zahteva iz stava 1. ovog člana o razlozima zbog kojih zahtev za nastavak postupka namerava da odbije u celosti ili delimično, te poziva podnosioca zahteva da se u roku od dva meseca od dana prijema poziva izjasni o tim razlozima.

Ako je nadležni organ usvojio zahtev iz stava 1. ovog člana na odgovarajući način primenjuje se odredba člana 73. stav 10. ovog zakona.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva za nastavak postupka i uslove iz stava 1. ovog člana, kao i priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Promena imena i adrese podnosioca prijave i nosioca prava

Član 75

Nadležni organ, na zahtev nosioca prava ili podnosioca prijave rešenjem odlučuje o upisu u odgovarajući registar promene imena i adrese nosioca prava ili podnosioca prijave.

Zahtev za upis promene iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: registarski broj patenta ili malog patenta, broj prijave, podatke o nosiocu prava i podnosiocu prijave, naznačenje vrste promene, dokaz za promenu imena podnosioca ili nosioca prava.

Jednim zahtevom iz stava 1. ovog člana može se zatražiti upis promene imena i adrese podnosioca prijave i nosioca prava koji se odnosi na više patenata ili malih patenata ili više prijava, pod uslovom da su registarski brojevi ili brojevi prijava naznačeni u zahtevu.

Ako zahtev za upis promene imena i adrese nosioca prava i podnosioca prijave ne sadrži propisane podatke, nadležni organ će pisanim putem pozvati podnosioca zahteva da isti uredi u roku od dva meseca od dana prijema poziva.

Na obrazloženi zahtev podnosioca zahteva za upis promene imena i adrese, uz plaćanje propisane takse, o čemu se dostavlja dokaz o izvršenoj uplati, nadležni organ će produžiti rok iz stava 4. ovog člana za vreme koje smatra opravdanim, ali ne duže od dva meseca.

Ako podnosilac zahteva u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će zahtev za upis promene iz stava 1. ovog člana odbaciti zaključkom.

Ako podnosilac prijave ili nosilac prava koji je državljanin Republike Srbije promeni adresu tako da se ista ne nalazi na teritoriji Republike Srbije u zahtevu za upis promene adrese mora imenovati punomoćnika za prijem pismena sa adresom na teritoriji Republike Srbije.

Ako državljanin Republike Srbije ne imenuje punomoćnika za prijem pismena u skladu sa odredbom stava 7. ovog člana, nadležni organ će ga pisanim putem pozvati da u roku od tri meseca od prijema poziva imenuje punomoćnika za prijem pismena i u pozivu ga upozoriti na pravne posledice nepostupanja po pozivu.

Ako državljanin Republike Srbije ne postupi po pozivu nadležnog organa iz stava 8. ovog člana nadležni organ će zaključkom odrediti da se sva dalja dostava vrši pribijanjem na oglasnoj tabli nadležnog organa.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva za upis promene iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Ispravljanje grešaka u podnescima i aktima

Član 76

Jezičke greške, greške u pisanju kao i druge slične neispravnosti u podnescima i aktima ispraviće se zaključkom na osnovu pisanog zahteva podnosioca prijave ili nosioca prava uz dostavljanje dokaza o plaćenoj propisanoj taksi za zahtev za ispravku greške ili po službenoj dužnosti.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana.

2. Pokretanje postupka za zaštitu pronalaska

Podnošenje prijave

Član 77

Postupak za zaštitu pronalaska pokreće se podnošenjem prijave nadležnom organu.

Prijava za zaštitu pronalaska podnosi se na srpskom jeziku.

Prijava za zaštitu pronalaska može se podneti i na stranom jeziku, s tim da podnosilac prijave dostavi njen prevod na srpski jezik.

Ako podnosilac prijave ne dostavi prevod prijave iz stava 3. ovog člana, nadležni organ će pozvati podnosioca prijave da dostavi prevod u roku od dva meseca od dana prijema obaveštenja.

Ako podnosilac prijave ne dostavi prevod prijave u roku iz stava 4. ovog člana nadležni organ će prijavu odbaciti zaključkom.

Nadležnom organu podnosi se i prijava kojom se zahteva zaštita pronalaska u inostranstvu, ako je to u skladu sa međunarodnim ugovorima.

Pravna zaštita pronalaska u Republici Srbiji ostvaruje se i putem prijave koja je podneta u inostranstvu, ako je to u skladu sa međunarodnim ugovorima. Tako podneta prijava ima isto pravno dejstvo kao i nacionalna prijava, osim ako odgovarajućim međunarodnim ugovorima nije drugačije određeno.

Nadležni organ bliže propisuje način podnošenja prijave za zaštitu pronalaska.

Jedinstvo pronalaska

Član 78

Jednom prijavom može se tražiti zaštita samo za jedan pronalazak.

Jednom prijavom za priznanje patenta može se tražiti priznanje patenta za više pronalazaka samo ako su ti pronalasci međusobno povezani tako da ostvaruju jedinstvenu pronalazačku zamisao.

Sadržina prijave za zaštitu pronalaska

Član 79

Prijava za zaštitu pronalaska sadrži:

1) zahtev za priznanje prava;

2) opis pronalaska;

3) jedan ili više patentnih zahteva za zaštitu pronalaska;

4) nacrt na koji se poziva opis i/ili patentni zahtevi;

5) apstrakt.

Zahtev za priznanje prava

Član 80

Zahtev za priznanje prava sadrži izričito naznačenje da se traži priznanje patenta ili malog patenta, podatke o podnosiocu prijave, podatke o pronalazaču, odnosno napomenu o izjavi da pronalazač ne želi da bude naveden u prijavi i naziv pronalaska koji odražava tehničku suštinu pronalaska i koji ne sadrži komercijalne nazive.

Nadležni organ ne proverava da li podnosilac prijave ima pravo na zaštitu pronalaska.

Ako podnosilac prijave nije pronalazač ili nije jedini pronalazač, dužan je da u prijavi navede imena svih pronalazača i da podnese izjavu o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave.

Ako pronalazač ne želi da njegovo ime bude navedeno u zahtevu za priznanje prava, kao ni u drugim ispravama predviđenim ovim zakonom, podnosilac prijave je dužan da, dostavi nadležnom organu pisanu izjavu pronalazača o tome.

Pronalazač može tokom postupka zaštite, kao i tokom celog roka trajanja patenta ili malog patenta povući svoju izjavu da ne želi da mu ime bude navedeno u prijavi, registrima, kao i u drugim ispravama predviđenim ovim zakonom.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, određuje priloge koji se podnose uz zahtev za priznanje prava i propisuje njihovu sadržinu.

Sadržaj koji je zabranjeno navoditi u prijavi

Član 81

Prijava ne sme da sadrži:

1) navode ili slike protivne zakonu ili moralu;

2) navode koji omalovažavaju proizvode ili postupke bilo kog trećeg lica ili kvalitet i značaj prijave ili patenta ili malog patenta tog lica, s tim da se poređenje sa stanjem tehnike, samo po sebi, ne smatra omalovažavanjem;

3) navode koji očigledno nisu značajni ni potrebni.

Ako prijava sadrži navode iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će ih prilikom objavljivanja izostaviti.

Opis pronalaska

Član 82

Pronalazak mora biti opisan potpuno i jasno, tako da ga stručnjak iz odgovarajuće oblasti može izvesti.

Ako se pronalazak odnosi na biološki materijal i ako ga nije moguće izvesti na osnovu opisa pronalaska, smatraće se da opis pronalaska ispunjava uslov iz stava 1. ovog člana ako je uzorak prirodno obnovljivog biološkog materijala deponovan u nadležnoj ustanovi najkasnije na datum podnošenja prijave patenta.

Nadležna ustanova iz stava 2. ovog člana je ustanova koja je određena na osnovu Budimpeštanskog sporazuma o priznanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja.

Opis pronalaska sadrži naročito: naziv pronalaska, oblast tehnike na koju se pronalazak odnosi, definisan tehnički problem za čije se rešenje traži zaštita prava, stanje tehnike ukoliko se ono, prema saznanjima podnosioca prijave može smatrati korisnim za razumevanje pronalaska, izlaganje suštine pronalaska, kratak opis slika nacrta, ako ih ima i detaljan opis najmanje jednog od načina ostvarivanja pronalaska, uz navođenje primera izvođenja i sa pozivom na nacrt, ako postoji.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu i način opisa pronalaska.

Patentni zahtevi

Član 83

Patentnim zahtevima, koji moraju biti jasni, sažeti i u potpunosti podržani opisom pronalaska, određuje se predmet čija se zaštita traži.

Nadležni organ bliže propisuje formu i sadržinu patentnih zahteva iz stava 1. ovog člana.

Apstrakt

Član 84

Apstrakt je kratak sadržaj suštine pronalaska, koji služi isključivo za tehničko informisanje i ne može poslužiti u bilo koju drugu svrhu, naročito ne za određivanje obima tražene zaštite, niti kod utvrđivanja novosti pronalaska primenom člana 10. stav 2. tačka 2) ovog zakona.

Nadležni organ je ovlašćen da izmeni apstrakt ako smatra da je to neophodno.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu apstrakta.

Nacrt

Član 85

Nacrt je skup svih slika.

Nadležni organ bliže propisuje izgled i karakteristike nacrta.

Sadržina prijave za zaštitu pronalaska potrebna za priznanje datuma podnošenja

Član 86

Za priznanje datuma podnošenja prijave prijava podneta nadležnom organu na taj datum mora da sadrži:

1) naznačenje da se traži priznanje prava;

2) ime i prezime ili naziv i adresu podnosioca prijave;

3) opis pronalaska i u slučaju da opis ne ispunjava propisane uslove ili pozivanje na prethodno podnetu prijavu.

Nadležni organ bliže propisuje način pozivanja na prethodno podnetu prijavu.

3. Posebne vrste prijava

Izdvojena prijava

Član 87

Ako se jedna prijava kojoj je priznat datum podnošenja odnosi na više pronalazaka koji nisu međusobno povezani jedinstvenom pronalazačkom zamisli (prvobitna prijava), podnosilac prijave može sam ili na zahtev nadležnog organa da iz te prijave izdvoji jedan ili više pronalazaka i da za svaki od njih podnese posebnu prijavu (izdvojena prijava).

Izdvojena prijava se može podneti do okončanja postupka ispitivanja prvobitne prijave.

Izdvojena prijava može imati za predmet samo ono što je sadržano u prvobitnoj prijavi onakvoj kakva je podneta i tada zadržava datum podnošenja prvobitne prijave i, ako ima osnova, uživa pravo prvenstva.

Taksa za podnošenje prijave i taksa za izradu izveštaja o pretraživanju stanja tehnike po predmetu pronalaska uplaćuju se za svaku izdvojenu prijavu u roku od mesec dana od dana podnošenja prijave, a dokaz o izvršenim uplatama dostavlja se nadležnom organu.

Ako se dokaz o uplatama takse iz stava 4. ovog člana ne dostavi nadležnom organu blagovremeno, nadležni organ će prijavu odbaciti zaključkom.

Dopunska prijava patenta

Član 88

Ako podnosilac prijave patenta ili nosilac patenta dopuni ili usavrši pronalazak koji je predmet osnovne prijave ili osnovnog patenta, za izvršenu dopunu, ili usavršavanje, može podneti dopunsku prijavu koja ne zadržava datum podnošenja osnovne prijave.

Dopunska prijava patenta se može podneti na osnovnu prijavu ili na osnovni patent.

Odustankom od osnovne prijave patenta obustavlja se postupak po dopunskoj prijavi. Ako se postupak po osnovnoj prijavi obustavi iz bilo kog drugog razloga, podnosilac prijave ima pravo, da u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke o obustavi postupka, podnese nadležnom organu zahtev da dopunska prijava postane osnovna.

Na osnovu dopunske prijave, može se steći dopunski patent, s tim što on ne može biti priznat pre priznanja osnovnog patenta.

Ako osnovni patent prestane da važi ili rešenje o njegovom priznanju bude poništeno, nosilac patenta ima pravo da u roku od tri meseca od datuma prestanka patenta ili pravnosnažnosti odgovarajućeg rešenja, podnese nadležnom organu zahtev da dopunski patent postane osnovni.

Ako postoji više dopunskih prijava ili patenata, samo jedan od njih postaje osnovni, a ostali se, kao dopunski, na zahtev podnosioca prijave ili nosioca patenta, koji se podnosi u roku iz stava 5. ovog člana, vezuju za osnovnu prijavu ili patent.

4. Pravo prvenstva

Uslovi za priznanje prava prvenstva

Član 89

Licu koje je podnelo urednu prijavu za bilo koji oblik zaštite pronalaska u nekoj državi članici Pariske unije za zaštitu industrijske svojine ili državi članici STO ili njegovom pravnom sledbeniku, odnosno nasledniku priznaće se prilikom podnošenja prijave za zaštitu istog pronalaska u Republici Srbiji pravo prvenstva pod uslovom da on to zatraži od nadležnog organa u roku od 12 meseci od datuma podnošenja prve uredne prijave.

Urednom prijavom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se svaka prijava kojoj je priznat datum podnošenja prema nacionalnom zakonodavstvu bilo koje države članice Pariske unije, države članice STO ili u skladu sa međunarodnim ugovorima zaključenim između tih članica, bez obzira na kasniju pravnu sudbinu te prijave.

Kasnija prijava koja ima isti predmet zaštite kao i prvopodneta prijava u istoj državi smatraće se prvom prijavom za određivanje prava prvenstva pod uslovom da je na dan njenog podnošenja prva prijava povučena, da se od nje odustalo ili je odbačena, a da nije bila dostupna javnosti i nije bila osnov nekog prava i ako ranije nije poslužila kao osnov za priznanje prava prvenstva.

U slučaju iz stava 3. ovog člana na osnovu prve prijave ne može se više zahtevati pravo prvenstva.

Zahtev za priznanje prava prvenstva

Član 90

Podnosilac prijave za zaštitu pronalaska koji u Republici Srbiji namerava da koristi pravo prvenstva ranije prijave dužan je da nadležnom organu podnese:

1) zahtev za priznanje prava prvenstva koji sadrži naročito bitne podatke o prvoj prijavi koja je osnov za priznanje prava prvenstva (broj i datum podnošenja prijave, državu članicu Pariske unije ili članicu STO u kojoj je ili za koju je prijava podneta), najkasnije do isteka roka od dva meseca od datuma podnošenja prijave u Republici Srbiji;

2) prepis prve prijave overen od nadležnog organa države članice Pariske unije ili članice STO u kojoj je ili za koju je prijava podneta, najkasnije do isteka roka od tri meseca od datuma podnošenja prijave za zaštitu pronalaska u Republici Srbiji ili šesnaest meseci od najranijeg datuma zahtevanih prvenstava, zavisno od toga koji od navedenih rokova ranije ističe.

U slučaju kada prva prijava nije na srpskom jeziku i kada je relevantna za određivanje patentibilnosti predmetnog pronalaska nadležni organ će pozvati podnosioca prijave da dostavi prevod prve prijave na srpski jezik u roku od dva meseca od dana prijema poziva.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, kao i priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Zahtev za priznanje višestrukog prava prvenstva

Član 91

Podnosilac prijave može, pod uslovima iz člana 89. ovog zakona, zahtevati priznanje višestrukog prava prvenstva na osnovu više ranije podnetih prijava u jednoj ili više država članica Pariske unije, država članica STO ili međunarodnoj organizaciji kojoj je ta prijava podneta.

Kada se zahteva višestruko pravo prvenstva, rokovi koji prema ovom zakonu teku od datuma prvenstva računaju se od najranijeg datuma višestrukog prvenstva.

Zahtev za obnovu prava prvenstva

Član 92

Ako je prijava za zaštitu pronalaska za koju se zahteva pravo prvenstva iz prve prijave podneta datuma koji je kasniji od datuma na koji ističe period prvenstva iz člana 89. stav 1. ovog zakona, podnosilac prijave može podneti zahtev za obnovu prava prvenstva.

Zahtev iz stava 1. ovog člana može se podneti u roku od dva meseca od datuma isticanja perioda prvenstva, a pre isteka roka u kome su završene sve tehničke pripreme za objavu kasnije prijave.

Nadležni organ će rešenjem usvojiti zahtev za obnovu prava prvenstva, pod uslovom da podnosilac:

1) navede opravdane razloge i dostavi dokaze zbog kojih je propušten rok u kome se priznaje pravo prvenstva uprkos dužnoj pažnji koju su zahtevale okolnosti;

2) plati propisanu taksu i dostavi nadležnom organu dokaz o plaćenoj propisanoj taksi.

Zahtev za obnovu prava prvenstva podnet nakon proteka roka iz stava 2. ovog člana nadležni organ će odbaciti zaključkom.

Ako podnosilac zahteva za obnovu prava prvenstva ne dostavi dokaz o plaćenoj propisanoj taksi iz stava 3. tačke 2) ovog člana, nadležni organ će ga pisanim putem pozvati da dostavi navedeni dokaz u roku koji je naveden u tom pozivu.

Ako dokaz o plaćenoj propisanoj taksi ne bude dostavljen u roku iz stava 5. ovog člana, nadležni organ će zahtev za obnovu prava prvenstva odbaciti zaključkom.

Ako nadležni organ utvrdi da zahtev za obnovu prava prvenstva treba odbiti u celosti ili delimično, prethodno će obavestiti podnosioca o razlozima za odbijanje zahteva za obnovu prava prvenstva i pozvaće ga da se u roku od dva meseca od dana prijema poziva izjasni o tim razlozima.

Ako se podnosilac zahteva ne izjasni o razlozima za odbijanje zahteva za obnovu prava prvenstva u roku iz stava 7. ovog člana ili se izjasni a nadležni organ i dalje smatra da se pravo prvenstva ne može obnoviti, nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev za obnovu prava prvenstva u celosti ili delimično.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 1. ovog člana, vrstu priloga koji se podnose uz zahtev, kao i njihovu sadržinu.

Zahtev za ispravljanje ili dopunu zahteva za priznanje prava prvenstva

Član 93

Podnosilac prijave za zaštitu pronalaska može podneti zahtev za ispravljanje ili dopunu zahteva za priznanje prava prvenstva u roku od 16 meseci od datuma prava prvenstva ili, ako bi ispravljanje ili dopuna prouzrokovala promenu datuma prava prvenstva, u roku od 16 meseci od tako promenjenog datuma prvenstva, s tim što je važeći onaj rok od 16 meseci koji ističe ranije i to pod uslovom da je takav zahtev podnet u roku od četiri meseca od datuma podnošenja prijave za zaštitu pronalaska.

Uz zahtev iz stava 1. ovog člana podnosilac zahteva je dužan da plati propisanu taksu i da dostavi nadležnom organu dokaz o plaćenoj propisanoj taksi.

Zahtev za ispravljanje ili dopunu zahteva za priznanje prava prvenstva podnet nakon isteka roka iz stava 1. ovog člana nadležni organ će odbaciti zaključkom.

Ako podnosilac zahteva za ispravljanje ili dopunu zahteva za priznanje prava prvenstva ne dostavi dokaz o plaćenoj propisanoj taksi iz stava 2. ovog člana, nadležni organ će ga pisanim putem pozvati da dostavi navedeni dokaz i odrediti rok u kome je dužan da dostavi dokaz.

Ako dokaz o plaćenoj propisanoj taksi ne bude dostavljen u roku iz stava 4. ovog člana, nadležni organ će zahtev za ispravljanje ili dopunu zahteva za priznanje prava prvenstva odbaciti zaključkom.

Nadležni organ prethodno obaveštava podnosioca o razlozima zbog kojih zahtev za ispravljanje ili dopunu zahteva za priznanje prava prvenstva namerava da odbije u celosti ili delimično i poziva ga da se u roku od dva meseca od dana prijema poziva izjasni o tim razlozima.

Ako se podnosilac zahteva u roku iz stava 6. ovog člana ne izjasni o razlozima za odbijanje zahteva za ispravljanje ili dopunu zahteva za priznanje prava prvenstava ili se izjasni a nadležni organ i dalje smatra da se pravo prvenstva ne može ispraviti ili dopuniti, nadležni organ će rešenjem odbiti zahtev za ispravljanje ili dopunu zahteva za priznanje prava prvenstva u celosti ili delimično.

Ako je radi ispravke ili dopune zahteva za priznanje prava prvenstva promenjen datum prava prvenstva koje se zahteva, rokovi se računaju od promenjenog datuma prava prvenstva.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva, uslove i postupak iz stava 1. ovog člana, kao i priloge koji se podnose uz zahtev i propisuje njihovu sadržinu.

Izuzeci od podnošenja zahteva za ispravljanje ili dopunu zahteva za priznanje prava prvenstva

Član 94

Zahtev iz člana 93. stav 1. ovog zakona ne može se podneti u sledećim slučajevima:

1) nakon što je podnosilac prijave za zaštitu pronalaska podneo zahtev za raniju objavu prijave patenta, osim ako je takav zahtev za objavu povučen pre završetka tehničkih priprema za objavu prijave;

2) ako je podnet zahtev za ispitivanje po hitnom postupku.

Karakteristike pronalaska na koje se odnosi zahtev za priznanje prava prvenstva

Član 95

Zahtev za priznanje jednog ili višestrukog prava prvenstva može se odnositi samo na one karakteristike pronalaska koje su opisane u bilo kom delu prijave, odnosno prijava čije se pravo prvenstva zahteva.

Ako se određene karakteristike pronalaska za koje se zahteva prvenstvo ne nalaze u patentnim zahtevima iznetim u ranijoj prijavi, uslov za priznavanje prava prvenstva je da se te karakteristike mogu utvrditi iz svih sastavnih delova prijave.

Dejstvo prava prvenstva

Član 96

Dejstvo prava prvenstva je u tome da se datum prvenstva smatra kao datum podnošenja prijave za zaštitu pronalaska u vezi sa primenom člana 10. stav 2. i člana 3. stav 5. ovog zakona.

5. Postupak ispitivanja prijave

Priznanje datuma podnošenja prijave

Član 97

Po prijemu prijave, nadležni organ ispituje da li su ispunjeni uslovi iz člana 86. ovog zakona za priznanje datuma podnošenja prijave.

Ako utvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz člana 86. ovog zakona, nadležni organ će pozvati podnosioca prijave da u roku od dva meseca od datuma prijema obaveštenja otkloni uočene nedostatke, uz upozorenje o pravnim posledicama propuštanja.

Ako podnosilac prijave otkloni nedostatke u roku iz stava 2. ovog člana, nadležni organ zaključkom priznaje kao datum podnošenja prijave onaj datum kad je podnosilac prijave otklonio uočene nedostatke.

Ako prijava sadrži poziv na nacrt koji nije sadržan u prijavi, nadležni organ poziva podnosioca prijave da dostavi nacrt u roku od dva meseca. Ako podnosilac dostavi nacrt u propisanom roku, datumom podnošenja prijave smatraće se datum prijema nacrta. Ukoliko nacrt ne bude dostavljen, smatraće se da se podnosilac na nacrt nije ni pozvao.

Prijava kojoj je priznat datum podnošenja, upisuje se u Registar prijava patenata ili Registar prijava malih patenata.

Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke u roku iz stava 2. ovog člana, nadležni organ će prijavu odbaciti zaključkom, protiv koga se može izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana njegovog prijema.

Rešenje Vlade po žalbi je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja Vlade.

Izdavanje Uverenja o pravu prvenstva

Član 98

Na zahtev podnosioca prijave nadležni organ izdaje uverenje o pravu prvenstva.

Zahtev za izdavanje uverenja o pravu prvenstva sadrži naročito: podatke o podnosiocu zahteva, broj prijave za koju se zahteva izdavanje uverenja o pravu prvenstva i dokaz o uplati takse za uverenje.

Uverenje o pravu prvenstva sadrži naročito: podatke o podnosiocu prijave, broj prijave i potvrda da su podaci u uverenju o pravu prvenstva istovetni podacima u prijavi.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva iz stava 2. ovog člana i sadržinu uverenja o pravu prvenstva iz stava 3. ovog člana.

Formalno ispitivanje prijave

Član 99

Posle priznanja datuma podnošenja prijave, nadležni organ ispituje da li je:

1) plaćena taksa za podnošenje prijave i dostavljen dokaz o uplati propisne takse;

2) dostavljeno uredno punomoćje zastupnika ili izjava o zajedničkom predstavniku, u odgovarajućem slučaju;

3) u prijavi naznačen pronalazač, odnosno da li postoji njegova izjava da ne želi da bude naveden u prijavi;

4) podnet uredan zahtev za priznanje prava prvenstva;

5) dostavljena izjava o osnovu sticanja prava na podnošenje prijave;

6) ako je podnosilac prijave strano lice, prijava podneta u smislu člana 5. ovog zakona;

7) sadržaj prijave u skladu sa članom 79. ovog zakona;

8) zadovoljena forma spisa u prijavi;

9) nacrt sačinjen u smislu člana 85. ovog zakona;

10) apstrakt sačinjen u smislu člana 84. ovog zakona;

11) ispunjen uslov iz člana 81. ovog zakona.

Ako se ispitivanjem iz stava 1. ovog člana utvrdi da prijava nije sastavljena u skladu s odredbom stava 1. ovog člana, nadležni organ, uz navođenje razloga, poziva podnosioca prijave da u roku koji ne može biti kraći od dva meseca niti duži od tri meseca otkloni nedostatke.

Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, nadležni organ može produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra opravdanim, ali ne duže od tri meseca.

Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke iz stava 2. ovog člana, nadležni organ će prijavu odbaciti zaključkom, protiv koga se može izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana njegovog prijema.

Rešenje Vlade po žalbi je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja Vlade.

Nadležni organ bliže propisuje formu spisa u prijavi iz stava 1. tačke 8) ovog člana.

Izveštaj o pretraživanju

Član 100

Ako prijava patenta ispunjava uslove iz člana 99. stav 1. ovog zakona, nadležni organ poziva podnosioca prijave patenta da u roku od mesec dana od dana prijema poziva podnese zahtev za izradu izveštaja o pretraživanju stanja tehnike po predmetu pronalaska (u daljem tekstu: izveštaj o pretraživanju) i da plati taksu za izradu izveštaja o pretraživanju.

Podnosilac prijave može podneti zahtev za izradu izveštaja o pretraživanju i pre prijema poziva iz stava 1. ovog člana.

Po prijemu zahteva za izradu izveštaja o pretraživanju i dokaza o plaćenoj taksi nadležni organ će na osnovu patentnih zahteva, a imajući u vidu sadržaj opisa i nacrta izraditi izveštaj o pretraživanju i dostaviti ga podnosiocu prijave patenta.

Ako nadležni organ utvrdi da prijava patenta nije u skladu sa ovim zakonom tako da nije moguće u pogledu svih ili nekih predmeta patentnih zahteva izraditi potpun izveštaj o pretraživanju, to konstatuje u izjavi ili, ukoliko je to delimično izvodljivo, izrađuje izveštaj o pretraživanju samo za jedan deo prijave ili delimični izveštaj.

Delimični izveštaj o pretraživanju se izrađuje i kada prijava patenta ne ispunjava uslove jedinstva pronalaska.

Izjava ili delimični izveštaj iz stava 4. ovog člana važe u daljem postupku kao izveštaj o pretraživanju.

Nadležni organ će uz objavu prijave patenta objaviti i izveštaj o pretraživanju. Ako izveštaj o pretraživanju nije moguće objaviti u isto vreme kad i prijavu patenta, biće naknadno objavljen.

Ako podnosilac prijave u propisanom roku ne podnese zahtev i ne dostavi dokaz o plaćenoj taksi za izradu izveštaja o pretraživanju iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će prijavu patenta odbaciti zaključkom.

Zahtev iz stava 1. ovog člana ne može se povući.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu zahteva za izradu izveštaja o pretraživanju i sadržinu izveštaja o pretraživanju.

Izmene prijave pronalaska u toku postupka

Član 101

Prijava kojoj je priznat datum podnošenja ne može biti naknadno izmenjena promenom, odnosno proširenjem predmeta čija se zaštita traži.

Izmene i dopune podataka sadržanih u prijavi koje ne proširuju predmet prijave mogu se vršiti do donošenja rešenja po prijavi patenta.

Pre prijema izveštaja o pretraživanju podnosilac prijave ne može da menja opis, patentne zahteve i nacrt prijave, a po prijemu izveštaja o pretraživanju, podnosilac prijave može sam da izmeni opis, patentne zahteve i nacrt.

Izmenjeni patentni zahtevi ne mogu da se odnose na elemente prijave za koje nije urađen izveštaj o pretraživanju i koji nisu u vezi sa pronalaskom ili grupom pronalazaka koji čine jedinstvenu pronalazačku zamisao, a za koje je prvobitno tražena zaštita.

Objava prijave patenta

Član 102

Prijava patenta se objavljuje što je pre moguće u službenom glasilu i to:

1) nakon isteka roka od 18 meseci, računajući od datuma podnošenja, a ako je zatraženo pravo prvenstva, računajući od datuma tog prvenstva ili

2) na zahtev podnosioca prijave, prijava patenta može se objaviti i ranije, ali ne pre isteka roka od tri meseca od datuma podnošenja.

Prijava patenta se objavljuje istovremeno kada se izdaje i patentni spis, ukoliko odluka o priznanju patenta stupi na snagu pre isteka roka navedenog u stavu 1. tačka 1) ovog člana.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu objave prijave patenta.

Zahtev za suštinsko ispitivanje prijave patenta

Član 103

Zahtev za suštinsko ispitivanje prijave patenta podnosilac prijave može podneti najkasnije u roku od šest meseci od dana dostavljanja izveštaja o pretraživanju.

U slučaju propuštanja roka iz stava 1. ovog člana, podnosilac prijave može podneti zahtev za suštinsko ispitivanje prijave patenta u naknadnom roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja o proteku roka.

Smatra se da je zahtev iz stava 1. ovog člana podnet kada je plaćena taksa za suštinsko ispitivanje i dostavljen dokaz o izvršenoj uplati.

Zahtev iz stava 1. ovog člana ne može se povući.

Ako podnosilac prijave u propisanom roku ne podnese zahtev iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će prijavu patenta odbaciti zaključkom.

Suštinsko ispitivanje

Član 104

U postupku suštinskog ispitivanja prijave patenta, nadležni organ ispituje da li je predmet zaštite:

1) pronalazak u smislu čl. 7. i 8. ovog zakona;

2) pronalazak koji se u smislu člana 9. ovog zakona ne može zaštititi patentom;

3) pronalazak u skladu sa članom 78. ovog zakona o jedinstvu pronalaska;

4) opisan jasno i potpuno, u smislu čl. 82. ovog zakona, kao i da li ispunjava propisane uslove u smislu čl. 83. i 85. ovog zakona;

5) tehničko rešenje određenog problema, da li je nov, u smislu čl. 10. i 11. ovog zakona, da li ima inventivni nivo u smislu člana 12. ovog zakona i da li je industrijski primenljiv u smislu člana 13. ovog zakona;

6) u skladu sa ovim zakonom u pogledu prava prvenstva.

Suštinsko ispitivanje prijave patenta sprovodi se u granicama postavljenih patentnih zahteva.

U postupku suštinskog ispitivanja ne ispituje se korisnost pronalaska.

Podnosilac prijave, koji je za isti pronalazak podneo prijavu i u drugoj državi, može nadležnom organu dostaviti prevod saopštenja dobijenih u toj državi.

Ako nadležni organ utvrdi da predmet prijave ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, obaveštava podnosioca prijave o rezultatima ispitivanja i poziva ga, onoliko puta koliko je to neophodno, da otkloni konstatovane nedostatke u roku koji ne može biti kraći od dva meseca niti duži od tri meseca.

Obaveštenje o rezultatima ispitivanja iz stava 5. ovog člana naročito sadrži obrazloženje koje obuhvata sve razloge zbog kojih se patent ne može priznati.

Nakon prijema prvog rezultata ispitivanja iz stava 5. ovog člana podnosilac prijave može samo jednom da izmeni opis, patentne zahteve i nacrt, ukoliko se izmena podnosi istovremeno sa odgovorom podnosioca prijave na rezultat ispitivanja. Sve dalje izmene se mogu vršiti samo uz saglasnost nadležnog organa.

Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave, nadležni organ će produžiti rok iz stava 5. ovog člana za vreme koje smatra opravdanim, ali ne duže od tri meseca.

Ispitivanje po hitnom postupku

Član 105

Prijava patenta se može rešavati po hitnom postupku u slučaju sudskog spora ili pokrenutog inspekcijskog nadzora ili carinskog postupka, na zahtev suda ili nadležnog organa tržišne inspekcije ili carinskog organa.

U slučaju sudskog spora zbog povrede prava iz objavljene prijave podnosilac prijave može podneti zahtev za rešavanje prijave patenta po hitnom postupku uz koji dostavlja:

1) zahtev za suštinsko ispitivanje prijave patenta sa dokazom o uplaćenoj taksi za suštinsko ispitivanje, ako zahtev nije ranije podnet i

2) dokaz da je sudski postupak zbog povrede prava iz objavljene prijave prekinut do pravnosnažnosti odluke nadležnog organa po prijavi.

Primedbe trećih lica

Član 106

U postupku pred nadležnim organom, posle objave prijave patenta, svako treće lice može da dostavi nadležnom organu svoje primedbe u pogledu patentibilnosti pronalaska na koji se odnosi prijava.

Lice iz stava 1. ovog člana, je dužno da svoje primedbe dostavi u pisanoj formi i da obrazloži razloge zbog kojih smatra da se patent ne može priznati, a nadležni organ može da uzme u obzir sve date primedbe.

Lice iz stava 1. ovog člana neće se smatrati strankom u postupku.

Rešenje o priznanju patenta

Član 107

Ako nadležni organ, na osnovu sprovedenog postupka suštinskog ispitivanja prijave patenta, utvrdi da su ispunjeni svi uslovi za priznanje patenta predviđeni ovim zakonom, dostaviće podnosiocu prijave predlog konačnog teksta patentnih zahteva koji namerava da usvoji, sa kojim podnosilac prijave treba da se saglasi u roku od 30 dana.

Ako podnosilac prijave u roku iz stava 1. ovog člana ne dostavi pisanu izjavu da je saglasan sa tekstom i brojem patentnih zahteva, nadležni organ donosi rešenje o priznanju patenta prema konačnom tekstu patentnih zahteva koji je dostavljen na saglasnost.

Ako podnosilac prijave izjavi da nije saglasan sa tekstom patentnih zahteva iz stava 1. ovog člana, dužan je da navede razloge zbog kojih taj tekst ne prihvata i da dostavi tekst izmenjenih patentnih zahteva.

Ako nadležni organ prihvati razloge ili tekst izmenjenih patentnih zahteva iz stava 3. ovog člana, donosi rešenje o priznanju patenta, a ako ih ne prihvati, o tome će, uz navođenje razloga, obavestiti podnosioca prijave i doneti rešenje o priznanju patenta prema konačnom tekstu patentnih zahteva koji je dostavljen na saglasnost.

Rešenje o priznanju patenta nadležni organ donosi pod uslovom da su dostavljeni dokazi o izvršenim uplatama takse za ispravu o priznatom pravu, troškova objave podataka o priznatom pravu i troškova štampanja patentnog spisa.

Ukoliko podnosilac prijave ne plati takse i troškove iz stava 5. ovog člana u roku koji je za to određen i ne dostavi nadležnom organu dokaze o izvršenim uplatama, nadležni organ će prijavu odbaciti zaključkom.

Rešenje o odbijanju zahteva za priznanje patenta

Član 108

Ako na osnovu sprovedenog postupka suštinskog ispitivanja u skladu sa članom 104. ovog zakona nadležni organ utvrdi da nisu ispunjeni svi propisani uslovi za priznanje patenta ili da uočeni nedostaci nisu otklonjeni, doneće rešenje o odbijanju zahteva za priznanje patenta.

Upis priznatog prava

Član 109

Propisani podaci o priznatom pravu upisuju se u odgovarajući registar.

Isprava o priznatom pravu

Član 110

Po izvršenom upisu propisanih podataka o priznatom pravu iz člana 109. ovog zakona u odgovarajući registar, nosiocu patenta ili malog patenta se izdaje isprava o priznatom pravu, koja naročito sadrži: registarski broj patenta ili malog patenta; podatke o nosiocu patenta ili malog patenta; podatke o pronalazaču; naziv pronalaska i datum izdavanja isprave.

Za izdavanje isprave o priznatom pravu plaća se propisana taksa.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu isprave o priznatom pravu iz stava 1. ovog člana.

Objava priznatog prava

Član 111

Priznato pravo upisano u odgovarajući registar objavljuje se u službenom glasilu.

Rešenje o priznanju patenta ili malog patenta ima pravno dejstvo od datuma objave priznatog prava.

U službenom glasilu objavljuju se naročito sledeći podaci: registarski broj patenta ili malog patenta, datum podnošenja prijave; datum objavljivanja prijave patenta; podaci o nosiocu prava; podaci o pronalazaču i naziv pronalaska.

Za objavu priznatog prava se plaćaju propisani troškovi.

Nadležni organ bliže propisuje podatke iz stava 3. ovog člana koji se objavljuju u službenom glasilu.

Patentni spis

Član 112

Nosiocu prava se posle objave priznatog prava u službenom glasilu, izdaje patentni spis koji naročito sadrži; registarski broj patenta ili malog patenta; datum objave podataka o priznatom pravu; podatke o nosiocu prava; podatke o pronalazaču i naziv pronalaska.

Za štampanje patentnog spisa plaćaju se propisani troškovi.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu patentnog spisa iz stava 1. ovog člana.

XI SERTIFIKAT O DODATNOJ ZAŠTITI

Stavljanje u promet leka za ljude ili životinje i proizvoda za zaštitu bilja

Član 113

Svaki proizvod zaštićen patentom na teritoriji Republike Srbije čije stavljanje u promet kao leka za ljude ili životinje ili kao sredstva za zaštitu bilja podleže obavezi dobijanja dozvole od strane organa nadležnog za stavljanje u promet proizvoda na teritoriji Republike Srbije, može, pod uslovima predviđenim ovim zakonom, da bude predmet zaštite sertifikatom.

U smislu zaštite sertifikatom proizvod je aktivni sastojak ili mešavina aktivnih sastojaka leka ili aktivna supstanca iz člana 2. stav 1. tačka 24) ovog zakona ili mešavina aktivnih supstanci sredstava za zaštitu bilja.

Predmet i pravno dejstvo zaštite

Član 114

U okviru zaštite priznate osnovnim patentom, zaštita priznata sertifikatom odnosi se samo na proizvod obuhvaćen dozvolom za stavljanje u promet leka za ljude ili životinje ili sredstva za zaštitu bilja (u daljem tekstu: dozvola) i na svaku primenu leka za ljude ili životinje ili sredstva za zaštitu bilja za koje je dozvola izdata pre isteka roka trajanja sertifikata.

U skladu sa odredbom stava 1. ovog člana sertifikat daje ista prava kao i osnovni patent i podleže istim ograničenjima i istim obavezama.

Subjekti zaštite

Član 115

Sertifikat se priznaje nosiocu osnovnog patenta ili njegovom pravnom sledbeniku.

Nosiocu više od jednog patenta za isti proizvod može se priznati samo jedan sertifikat za taj proizvod. Kada se dva ili više zahteva za priznanje sertifikata odnose na isti proizvod i potiču od dva ili više nosilaca različitih patenata, po jedan sertifikat priznaje se svakom od tih nosilaca.

Uslovi za priznanje sertifikata

Član 116

Sertifikat se priznaje na osnovu podnetog zahteva, ako su na dan njegovog podnošenja ispunjeni sledeći uslovi:

1) da je osnovni patent kojim je proizvod zaštićen na snazi;

2) da je u skladu sa posebnim propisima izdata važeća dozvola za stavljanje u promet leka za ljude ili životinje ili sredstva za zaštitu bilja i da je na snazi;

3) da proizvod već nije bio predmet zaštite sertifikatom;

4) da je dozvola iz tačke 2) ovog člana prva dozvola za stavljanje u promet leka za ljude ili životinje ili sredstva za zaštitu bilja;

5) da je prva dozvola izdata posle 1. januara 2005. godine.

Rok za podnošenje zahteva za priznanje sertifikata

Član 117

Zahtev za priznanje sertifikata podnosi se nadležnom organu u roku od šest meseci od datuma izdavanja dozvole iz člana 116. tačka 2) ovog zakona.

Ako je dozvola iz stava 1. ovog člana izdata pre priznanja osnovnog patenta, zahtev za priznanje sertifikata se podnosi u roku od šest meseci od datuma objave podataka o priznanju patenta iz člana 111. ovog zakona.

Zahtev za priznanje sertifikata

Član 118

Zahtev za priznanje sertifikata naročito sadrži:

1) podatke o podnosiocu zahteva: ime, prezime i adresa ako je u pitanju fizičko lice ili naziv i sedište ako je u pitanju pravno lice;

2) podatke o zastupniku, ukoliko je imenovan;

3) broj priznatog osnovnog patenta i naziv pronalaska;

4) broj i datum prve dozvole za stavljanje proizvoda u promet ili ukoliko to nije prva dozvola za stavljanje u promet broj i datum te dozvole.

Uz zahtev za priznanje sertifikata podnosi se:

1) dozvola za stavljanje proizvoda u promet izdata od strane organa nadležnog za stavljanje u promet proizvoda na teritoriji Republike Srbije;

2) dokaz o uplaćenoj propisanoj taksi.

Ako dozvola iz stava 2. tačka 1) ovog člana nije prva dozvola za stavljanje proizvoda u promet, uz zahtev za priznanje sertifikata podnose se dokazi koji sadrže podatke na osnovu kojih se može utvrditi vrsta proizvoda i način vođenja postupka, kao i kopija obaveštenja o objavi podataka o dozvoli.

Podaci o zahtevu za priznanje sertifikata upisuju se u Registar patenata nadležnog organa i objavljuju u službenom glasilu u roku od šest meseci od datuma podnošenja zahteva.

Nadležni organ bliže propisuje podatke o zahtevu za priznanje sertifikata koji se upisuju u Registar patenata i objavljuju.

Postupak po zahtevu za priznanje sertifikata

Član 119

U postupku odlučivanja o zahtevu za priznanje sertifikata nadležni organ utvrđuje sledeće:

1) da li je zahtev podnet u roku propisanom članom 117. ovog zakona;

2) da li je zahtev podnet u propisanoj formi i da li sadrži sve podatke i priloge propisane članom 118. stav 1, 2. i 3. ovog zakona;

3) da li je osnovni patent bio važeći u vreme podnošenja zahteva za priznanje sertifikata.

Ako zahtev za priznanje sertifikata ne ispunjava sve uslove iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će pozvati podnosioca zahteva da u roku od 30 dana od dana prijema poziva otkloni nedostatke navedene u pozivu.

Ako podnosilac zahteva u propisanom roku ne otkloni nedostatke navedene u pozivu nadležni organ će zahtev za priznanje sertifikata zaključkom odbaciti.

Ako zahtev za priznanje sertifikata ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana nadležni organ utvrđuje sledeće:

1) da li su na dan podnošenja zahteva ispunjeni svi uslovi za priznanje sertifikata propisani članom 116. ovog zakona;

2) da li je proizvod za koji se traži sertifikat zaštićen priznatim patentom;

3) da li je dozvola za stavljanje proizvoda u promet izdata na propisan način.

Ako nadležni organ utvrdi da su ispunjeni svi uslovi propisani stavom 4. ovog člana doneće rešenje o priznanju sertifikata kojim se određuje trajanje sertifikata.

Ako nadležni organ utvrdi da nisu ispunjeni svi uslovi iz stava 4. ovog člana rešenjem će odbiti zahtev za priznanje sertifikata.

Rešenje o priznanju sertifikata

Član 120

Rešenje o priznanju sertifikata sadrži sledeće podatke:

1) naziv i adresu podnosioca zahteva;

2) broj osnovnog patenta;

3) naziv pronalaska;

4) broj i datum dozvole za stavljanje proizvoda u promet i naziv proizvoda navedenog u dozvoli;

5) broj i datum prve dozvole za stavljanje proizvoda u promet, kada je to prema odredbama člana 118. stav 1. tačka 4) ovog zakona potrebno;

6) vreme trajanja sertifikata.

Objava

Član 121

Nadležni organ u službenom glasilu objavljuje podatke o priznatom sertifikatu, o odbijanju zahteva za priznanje sertifikata, kao i o prestanku važenja sertifikata.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu podataka iz stava 1. ovog člana.

Upis u registar

Član 122

Podaci koji se odnose na postupak za priznanje sertifikata, kao i vreme trajanja zaštite po priznatom sertifikatu upisuju se u Registar patenata nadležnog organa.

Nadležni organ bliže propisuje podatke iz stava 1. ovog člana koji se upisuju u Registar.

Trajanje zaštite

Član 123

Sertifikat počinje da važi odmah nakon isteka zakonskog roka trajanja osnovnog patenta. Zaštita po priznatom sertifikatu traje vremenski period koji je jednak vremenskom periodu koji protekne od datuma podnošenja prijave osnovnog patenta do dana izdavanja prve dozvole za stavljanje u promet proizvoda, umanjen za pet godina.

Trajanje sertifikata iz stava 1. ovog člana ne može da bude duže od pet godina od dana početka njegovog važenja.

Održavanje važenja sertifikata

Član 124

Za održavanje važenja sertifikata plaća se propisana godišnja taksa, koja dospeva za plaćanje na početku svake godine važenja sertifikata.

Prestanak važenja sertifikata

Član 125

Sertifikat prestaje da važi:

1) istekom vremenskog perioda iz člana 123. ovog zakona;

2) ako se nosilac odrekne sertifikata, sertifikat prestaje da važi narednog dana od dana dostavljanja nadležnom organu pisane izjave o odricanju;

3) ako godišnja taksa iz člana 124. ovog zakona nije blagovremeno plaćena i nije dostavljen dokaz o izvršenoj uplati ;

4) ako proizvod za koji je priznat sertifikat više ne može biti u prometu zbog prestanka važenja dozvole iz bilo kog razloga.

Nadležni organ odlučuje o prestanku sertifikata na sopstvenu inicijativu ili na zahtev svakog lica.

Shodna primena odredaba postupka za sticanje i prestanak prava

Član 126

Na postupak u vezi sa priznanjem i prestankom sertifikata shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o postupku za sticanje i prestanak prava, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Oglašavanje ništavim rešenja o priznanju sertifikata o dodatnoj zaštiti

Član 127

Rešenje o priznanju sertifikata o dodatnoj zaštiti oglasiće se ništavim:

1) ako je priznat protivno uslovima propisanim ovim zakonom;

2) ako je patent koji obuhvata predmet zaštite sertifikata prestao da važi u smislu čl. 41, 42. i 43. ovog zakona;

3) ako je patent koji obuhvata predmet zaštite sertifikata oglašen ništavim u potpunosti ili delimično, zbog čega proizvod za koji je sertifikat izdat više nije obuhvaćen patentnim zahtevima ili ako nakon prestanka patenta postoje razlozi koji bi takav poništaj opravdali.

Na oglašavanje ništavim sertifikata o dodatnoj zaštiti shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na postupak po predlogu za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta.

XII OGLAŠAVANJE NIŠTAVIM

1. Oglašavanje ništavim rešenja o priznanju prava

Razlozi za oglašavanje ništavim

Član 128

Nadležni organ može u svako doba oglasiti ništavim rešenje o priznanju patenta ili malog patenta delimično ili u celini, na predlog svakog lica ako utvrdi da:

1) predmet zaštite nije pronalazak u smislu čl. 7. i 8. ovog zakona;

2) pronalazak pripada kategoriji pronalazaka koji su izuzeti iz zaštite u smislu člana 9. ovog zakona;

3) pronalazak na dan podnošenja prijave patenta ili na dan priznatog prava prvenstva, nije bio nov u smislu čl. 10. i 11. ovog zakona ili nije imao inventivni nivo u smislu člana 12. ovog zakona ili pronalazak nije industrijski primenjiv u smislu člana 13. ovog zakona;

4) pronalazak nije opisan potpuno i jasno u smislu člana 82. ovog zakona;

5) je priznat širi obim prava od obima koji je mogao biti podržan prijavom pronalaska na dan podnošenja prijave ili na dan od kog je priznato pravo prvenstva prijave ili ako je pravo priznato za izdvojenu prijavu čiji je sadržaj širi od sadržaja prvobitne prijave, kako je podneta.

Predlog za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju prava

Član 129

Postupak za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta ili malog patenta pokreće se podnošenjem pisanog predloga nadležnom organu.

Predlog iz stava 1. ovog člana sadrži naročito: podatke o podnosiocu predloga; podatke o nosiocu prava; naznačenje da se traži oglašavanje rešenja ništavim; broj rešenja i registarski broj patenta ili malog patenta; razloge zbog kojih se predlaže oglašavanje ništavim i odgovarajuće dokaze, kao i dokaz o uplati propisane takse.

Postupak po podnetom predlogu za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju prava

Član 130

Predlog za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta ili malog patenta je uredan ako sadrži podatke iz člana 129. ovog zakona.

Ako predlog za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta ili malog patenta nije uredan, nadležni organ će pisanim putem uz navođenje razloga pozvati podnosioca predloga da ga uredi u roku od 30 dana od dana prijema poziva.

Na obrazloženi zahtev podnosioca predloga, uz koji se dostavlja dokaz o uplati propisane takse, nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra primerenim.

Ako podnosilac predloga u ostavljenom roku ne postupi po pozivu, nadležni organ će predlog za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta ili malog patenta zaključkom odbaciti.

Nadležni organ će uredan predlog s priloženim dokazima dostaviti nosiocu prava i pozvati ga da u roku od 30 dana od dana prijema poziva dostavi svoj odgovor.

U toku postupka za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju prava, nadležni organ poziva stranke, onoliko puta koliko je potrebno, da u roku iz stava 5. ovog člana dostave svoje primedbe na podneske druge strane.

U toku postupka za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju prava, nadležni organ održava usmenu raspravu ako oceni da je njeno održavanje nužno za utvrđivanje činjenica bitnih za donošenje odluke po predlogu.

Ako nadležni organ, na osnovu sprovedenog postupka za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta ili malog patenta utvrdi da su razlozi za oglašavanje ništavim iz člana 128. ovog zakona ispunjeni i da patent ili mali patent ne može da ostane na snazi ni u izmenjenom obliku, donosi rešenje kojim oglašava ništavim rešenje o priznanju patenta ili malog patenta u celini.

Ako nadležni organ, na osnovu sprovedenog postupka za oglašavanje ništavim rešenja o priznanju patenta ili malog patenta utvrdi da razlozi za oglašavanje ništavim iz člana 128. ovog zakona nisu ispunjeni donosi rešenje kojim se predlog za oglašavanje ništavim patenta ili malog patenta odbija.

Ako nadležni organ utvrdi da ima osnova da patent ili mali patent ostane na snazi u izmenjenom obliku može pozvati nosioca prava da u roku iz stava 5. ovog člana dostavi patentne zahteve u izmenjenom obliku. Ukoliko nosilac prava dostavi patentne zahteve u izmenjenom obliku nadležni organ će ih dostaviti podnosiocu predloga.

Ukoliko nosilac prava ne dostavi patentne zahteve u izmenjenom obliku nadležni organ će obavestiti stranke u postupku o tekstu patentnih zahteva sa kojim namerava da održi patent ili mali patent u važnosti u izmenjenom obliku i pozivaće ih da podnesu obrazložene primedbe u roku od 30 dana od prijema obaveštenja.

Ako su stranke saglasne sa tekstom patentnih zahteva kojim nadležni organ namerava da održi patent ili mali patent u važnosti u izmenjenom obliku ili nisu dostavile obrazložene primedbe u roku iz stava 11. ovog člana, nadležni organ donosi rešenje o delimičnom oglašavanju ništavim patenta ili malog patenta, kojim se patent ili mali patent održava u važnosti u izmenjenom obliku, prema tekstu patentnih zahteva koji je dostavljen strankama na saglasnost.

Ako nosilac prava izjavi da nije saglasan sa tekstom patentnih zahteva iz stava 11. ovog člana, dužan je da navede razloge zbog kojih isti ne prihvata i da nadležnom organu dostavi tekst patentnih zahteva u izmenjenom obliku.

Ako nadležni organ prihvati tekst patentnih zahteva u izmenjenom obliku, donosi rešenje o delimičnom oglašavanju ništavim patenta ili malog patenta, kojim se patent ili mali patent održava u važnosti u izmenjenom obliku, prema tekstu patentnih zahteva koje je dostavio nosilac prava.

Ako nadležni organ ne prihvati tekst patentnih zahteva u izmenjenom obliku, donosi rešenje o delimičnom oglašavanju ništavim patenta ili malog patenta, kojim se patent ili mali patent održava u važnosti u izmenjenom obliku, prema tekstu patentnih zahteva koji je dostavljen strankama na saglasnost.

Rešenje o delimičnom oglašavanju ništavim patenta ili malog patenta iz stava 12, 14. i 15. ovog člana, nadležni organ donosi pod uslovom da su plaćeni propisani troškovi objave propisanih podataka iz rešenja o delimičnom oglašavanju ništavim patenta ili malog patenta i troškovi štampanja patentnog spisa u izmenjenom obliku.

Ukoliko nosilac prava ne plati troškove iz stava 16. ovog člana u ostavljenom roku od prijema poziva za plaćanje troškova i ne dostavi, u istom roku, nadležnom organu dokaze o izvršenim uplatama, patent ili mali patent se oglašava ništavim u celini, o čemu nadležni organ donosi rešenje koje je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor.

Rešenje o oglašavanju ništavim patenta ili malog patenta u celini ili delimično nema dejstvo na sudske odluke u vezi sa utvrđivanjem povrede prava koje su u momentu donošenja tog rešenja bile pravnosnažne, kao i na zaključene ugovore o prenosu prava, odnosno o ustupanju licence, ako su i u meri u kojoj su ti ugovori izvršeni, pod uslovom da je tužilac, odnosno nosilac patenta ili malog patenta bio savestan.

Objava i izdavanje patentnog spisa u izmenjenom obliku

Član 131

Nadležni organ će u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti odluke o poništaju objaviti podatke o poništenom pravu u službenom glasilu.

Ako je patent ili mali patent održan u važnosti kao izmenjen, u skladu sa odredbama člana 130. ovog zakona, nadležni organ objavljuje novi patentni spis, što je pre moguće, posle objavljivanja odluke donete u postupku oglašavanja ništavim.

Odredbe člana 112. ovog zakona se primenjuju na odgovarajući način na objavu novog patentnog spisa patenta ili malog patenta koji je održan u važnosti u izmenjenom obliku.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu podataka iz stava 1. ovog člana.

XIII GRAĐANSKO-PRAVNA ZAŠTITA PRAVA

1. Tužba zbog povrede prava

Pravo na tužbu

Član 132

Nosilac prava ili sticalac isključive licence imaju pravo na tužbu protiv svakog lica koje povredi njihovo pravo neovlašćenim preduzimanjem bilo koje radnje iz čl. 14. i 15. ovog zakona.

Podnosilac prijave ili sticalac isključive licence na prijavi ima pravo na tužbu nakon objave prijave patenta.

Ako su više lica nosioci prava ili nosioci prava iz objavljene prijave patenta na istom pronalasku svaki od njih je ovlašćen da u svoje ime i za svoj račun zahteva građansko-pravnu zaštitu.

Tužbeni zahtevi

Član 133

Tužbom se može zahtevati:

1) utvrđenje postojanja povrede prava;

2) zabrana radnji kojima se povređuje pravo;

3) naknada štete zbog povrede prava;

4) objavljivanje presude o trošku tuženog;

5) oduzimanje ili uništenje, bez bilo kakve naknade, proizvoda koji su nastali ili stečeni povredom prava;

6) oduzimanje ili uništenje, bez bilo kakve naknade, materijala i predmeta (pribor, alat) koji su pretežno upotrebljeni u stvaranju proizvoda kojima se povređuje pravo;

7) davanje podataka o trećim licima koja su učestvovala u povredi prava.

Ukoliko je povreda prava učinjena namerno ili krajnjom nepažnjom, tužilac može, umesto naknade štete iz stava 1. tačka 3) ovog člana, da zahteva naknadu do trostrukog iznosa uobičajene licencne naknade za korišćenje pronalaska.

Sud će, u granicama tužbenog zahteva iz stava 1. tačka 4) ovog člana, odlučiti u kojem će sredstvu javnog saopštavanja biti objavljena presuda. Ako sud odluči da se objavi samo deo presude odrediće, u granicama tužbenog zahteva, da se objavi izreka i prema potrebi onaj deo presude iz kojeg je vidljivo o kakvoj se povredi radi i ko je izvršio povredu.

Pri razmatranju zahteva iz stava 1. tač. 5) i 6) ovog člana, sud uzima u obzir srazmeru između ozbiljnosti povrede i traženih mera, kao i interes trećih lica.

Podnosilac prijave ima pravo na naknadu štete od datuma objave.

Na pitanja u vezi sa naknadom štete nanete povredom prava, koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Privremene mere

Član 134

Na zahtev lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo iz objavljene prijave ili priznato pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može, do pravnosnažnosti presude, odrediti privremenu meru:

1) oduzimanja ili isključenja iz prometa proizvoda nastalih ili stečenih povredom prava;

2) oduzimanja ili isključenja iz prometa predmeta (pribor, alat) pretežno upotrebljenih u stvaranju proizvoda kojima se povređuje pravo;

3) zabrane nastavljanja započetih radnji kojima se povređuje pravo.

Predlog za određivanje privremene mere može se podneti i pre podnošenja tužbe, pod uslovom da se tužba podnese u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja o određivanju privremene mere.

Ako postoji opasnost od nastanka nenadoknadive štete ili ako je očigledno da postoji opasnost od uništenja dokaza, sud može odrediti privremenu meru bez prethodnog izjašnjenja tuženog, s tim da tuženi o tome mora biti obavešten bez odlaganja, a najdocnije u roku od pet dana od dana sprovođenja privremene mere.

Sud može naložiti podnosiocu predloga da dostavi dodatne dokaze o izvršenoj povredi prava ili o postojanju očigledne opasnosti da će pravo biti povređeno.

Žalba protiv rešenja kojim je sud odredio privremenu meru iz stava 1. ovog člana ne odlaže izvršenje rešenja.

Na pitanja u vezi sa određivanjem privremenih mera, koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje izvršni postupak.

Sredstva obezbeđenja

Član 135

Na zahtev lica protiv koga je pokrenut postupak zbog povrede prava ili postupak za određivanje privremene mere, sud može odrediti da tužilac ili lice koje je podnelo predlog za određivanje privremene mere položi odgovarajući novčani iznos kao sredstvo obezbeđenja za slučaj neosnovanosti zahteva.

Obezbeđenje dokaza

Član 136

Na predlog lica koje učini verovatnim da je njegovo pravo iz objavljene prijave ili priznato pravo povređeno ili da će biti povređeno, sud može odrediti obezbeđenje dokaza.

Obezbeđenjem dokaza u smislu stava 1. ovog člana smatra se pregled prostorija, knjiga, dokumenata, baza podataka, kao i zaplena stvari i ispitivanje svedoka i veštaka.

Sud može odrediti obezbeđenje dokaza i bez prethodnog obaveštenja ili saslušanja lica od kojeg se dokazi prikupljaju ako predlagač učini verovatnim da preti opasnost da će dokazi biti uništeni ili opasnost od nastanka nenadoknadive štete.

Ako je obezbeđenje dokaza određeno na način propisan stavom 3. ovog člana licu od koga se dokazi prikupljaju, sudsko rešenje o obezbeđenju dokaza biće uručeno u trenutku prikupljanja dokaza, a odsutnom licu, čim to postane moguće.

Obezbeđenje dokaza može se tražiti i pre podnošenja tužbe, pod uslovom da se tužba podnese u roku od 30 dana od dana donošenja rešenja kojim se određuje obezbeđenje dokaza.

Na pitanja u vezi sa obezbeđenjem dokaza, koja nisu uređena ovim zakonom, primenjuju se odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak.

Rok za podnošenje tužbe

Član 137

Tužba zbog povrede prava može se podneti u roku od tri godine od dana saznanja za povredu i učinioca, ali ne posle isteka roka od pet godina od dana učinjene povrede ili od dana poslednje učinjene povrede kada se povreda vrši kontinuirano.

Postupak po tužbi iz stava 1. ovog člana je hitan.

Teret dokazivanja

Član 138

Ako je predmet povrede prava postupak za dobijanje novog proizvoda, smatraće se da je svaki identičan proizvod dobijen zaštićenim postupkom, dok se ne dokaže suprotno.

Teret dokazivanja pada na tuženog koji takav proizvod proizvodi, pri čemu se u obzir uzima legitimni interes tuženog da zaštiti svoje proizvodne i poslovne tajne.

Obaveza pružanja informacije

Član 139

Sud može, uzimajući u obzir ozbiljnost povrede, naložiti licu koje je izvršilo povredu prava da pruži informacije o poreklu i distributivnoj mreži roba ili usluga kojima se povređuje pravo iz objavljene prijave ili priznato pravo.

Dostavljanje informacija iz stava 1. ovog člana sud može naložiti i drugom licu:

1) kod koga je pronađena roba koja se nalazi u prometu, a kojom se povređuje pravo iz objavljene prijave ili priznato pravo;

2) koje pruža usluge u prometu, a kojima se povređuje pravo iz objavljene prijave ili priznato pravo;

3) za koje je utvrđeno da na komercijalnom nivou pruža usluge koje se koriste u aktivnostima koje povređuju pravo iz objavljene prijave ili priznato pravo;

4) koje je lice iz tač. 1), 2) ili 3) ovog stava navelo kao lice uključeno u proizvodnju ili distribuciju roba ili pružanju usluga kojima se povređuje pravo iz objavljene prijave ili priznato pravo.

Pod informacijama iz stava 1. ovog člana smatraju se naročito:

1) podaci o proizvođačima, distributerima, dobavljačima i drugim licima koja su prethodno bila uključena u proizvodnju ili distribuciju robe ili pružanju usluga, kao i prodavcima kojima je roba namenjena i

2) podaci o količinama proizvedene, isporučene ili naručene robe ili usluga, kao i cenama ostvarenim za takvu robu ili usluge.

Ako lica iz stava 1. i 2. ovog člana iz neopravdanih razloga ne postupe po nalogu suda i ne dostave tražene informacije odgovaraće za štetu koja na taj način nastane.

2. Tužba za utvrđivanje prava na zaštitu

Član 140

Pronalazač, njegov pravni sledbenik ili poslodavac ima pravo da tužbom zahteva od suda da utvrdi da ima pravo na zaštitu određenog pronalaska, umesto lica ili zajedno sa licem koje je prijavilo taj pronalazak.

Ako je rešenjem nadležnog organa priznato pravo, pronalazač, njegov pravni sledbenik ili poslodavac iz stava 1. ovog člana može tužbom od suda tražiti da utvrdi da je on nosilac prava umesto lica ili zajedno sa licem koje je upisano kao nosilac prava.

Tužba iz stava 1. ovog člana može se podneti do donošenja rešenja o priznanju prava, a tužba iz stava 2. ovog člana do isteka roka trajanja prava.

Postupci iz stava 1. i 2. ovog člana su hitni.

Pravnosnažnu presudu kojom je usvojen tužbeni zahtev iz st. 1. i 2. ovog člana sud dostavlja nadležnom organu, radi upisa promene podnosioca prijave ili nosioca prava u odgovarajući registar.

3. Tužba za zaštitu prava poslodavca ili zaposlenog

Član 141

Poslodavac ili zaposleni koji prema odredbama ovog zakona ima pravo na zaštitu ili na ekonomsko iskorišćavanje pronalaska iz radnog odnosa može tužbom zahtevati od suda utvrđivanje i zaštitu svojih prava.

Tužba iz stava 1. ovog člana za utvrđivanje prava zaposlenog ili poslodavca može se podneti u roku od dve godine od dana objave prijave za priznanje patenta, ali ne po isteku dve godine od dana prestanka radnog odnosa tokom koga je pronalazak stvoren.

Pravnosnažnu presudu kojom je usvojen tužbeni zahtev iz stava 1. ovog člana sud dostavlja nadležnom organu, radi upisa promene nosioca prava u odgovarajući registar.

4. Tužba za utvrđivanje svojstva pronalazača

Član 142

Ako je u prijavi patenta ili malog patenta ili u nekoj drugoj ispravi predviđenoj ovim zakonom navedeno neko drugo lice kao pronalazač, pronalazač ima pravo na podnošenje tužbe nadležnom sudu radi utvrđivanja njegovog svojstva pronalazača i nalaganja upisa njegovog imena u prijavu patenta ili malog patenta, kao i u odgovarajuće isprave i registre, u skladu sa odredbama ovog zakona.

Rok u kome se može podneti tužba iz stava 1. ovog člana nije ograničen.

U slučaju smrti pronalazača, pravo na tužbu iz stava 1. ovog člana imaju njegovi naslednici.

5. Prekid parničnog postupka

Član 143

Sud će prekinuti postupak po tužbi zbog povrede prava iz objavljene prijave do pravnosnažnosti odluke nadležnog organa po prijavi.

Ako je pred nadležnim organom pokrenut postupak iz člana 128. ovog zakona, sud će prekinuti postupak po tužbi iz člana 132. stav 1, člana 133, člana 140. stav 2. i člana 142. ovog zakona do pravnosnažnosti odluke nadležnog organa.

6. Revizija

Član 144

Revizija je uvek dozvoljena protiv pravnosnažnih presuda donetih u drugom stepenu u sporovima koji se odnose na zaštitu i upotrebu pronalazaka.

XIV EVROPSKA PRIJAVA I EVROPSKI PATENT

Dejstvo evropske prijave i evropskog patenta u Republici Srbiji

Član 145

Evropska prijava patenta i evropski patent, pod uslovima određenim ovim zakonom, imaju isto pravno dejstvo i tretiraće se pod istim uslovima kao i nacionalna prijava patenta i nacionalni patent.

Podnošenje evropske prijave patenta

Član 146

Evropska prijava patenta može biti podneta:

1) Evropskom zavodu za patente;

2) nadležnom organu.

Nadležni organ prosleđuje evropsku prijavu patenta Evropskom zavodu za patente u roku od:

1) šest nedelja od dana podnošenja, ako predmet prijave očigledno ne podleže poverljivosti na osnovu ovog zakona;

2) četiri meseca od dana podnošenja ili, ako se traži pravo prvenstva, 14 meseci od datuma prvenstva, ako prijava zahteva dalje ispitivanje u pogledu poverljivosti.

Evropska prijava patenta podneta nadležnom organu ima isto dejstvo kao da je istog datuma podneta Evropskom zavodu za patente, pod uslovom da je nadležni organ u skladu sa odredbama stava 2. ovog člana evropsku prijavu blagovremeno prosledio Evropskom zavodu za patente.

Evropska izdvojena prijava patenta i nova evropska prijava patenta iz člana 61. stav 1. tačka b) Konvencije o evropskom patentu podnose se neposredno Evropskom zavodu za patente.

Ako nadležni organ proceni da se radi o pronalasku od značaja za odbranu i bezbednost Republike Srbije, evropsku prijavu patenta neće proslediti Evropskom zavodu za patente u skladu sa odredbom iz stava 2. ovog člana, nego će postupiti u skladu sa odredbama ovog zakona koje se odnose na pronalaske od značaja za odbranu i bezbednost Republike Srbije, o čemu će obavestiti podnosioca prijave.

Evropska prijava patenta koja se podnese nadležnom organu u skladu sa odredbama ovog člana, mora biti podneta na jednom od službenih jezika iz člana 14. stav. 1. Konvencije o evropskom patentu ili ako je podneta na nekom drugom jeziku u skladu sa članom 14. stav 2. Konvencije o evropskom patentu, mora biti prevedena na jedan od službenih jezika i podneta u roku od dva meseca od podnošenja evropske prijave patenta.

Takse i naknade troškova za evropske prijave patenta

Član 147

Evropskom zavodu za patente plaćaju se takse i troškovi u vezi sa evropskim prijavama patenata u skladu sa odredbama Konvencije o evropskom patentu i propisima za njeno sprovođenje.

Pravo prvenstva i privremena prava kod evropskih prijava patenata

Član 148

Evropska prijava patenta, kojoj je priznat datum podnošenja i u kojoj je naznačena Republika Srbija, istovetna je urednoj nacionalnoj prijavi patenta, sa pravom prvenstva zatraženim za evropsku prijavu patenta, ako je to pravo zatraženo, bez obzira na ishod postupka po prijavi.

Objavljena evropska prijava patenta obezbeđuje podnosiocu prijave jednaka privremena prava propisana ovim zakonom, kao i objavljena nacionalna prijava patenta, od datuma kad podnosilac prijave dostavi prevod patentnih zahteva objavljene evropske prijave patenta na srpski jezik, licu koje koristi taj pronalazak u Republici Srbiji.

Smatra se da evropska prijava patenta od početka nije imala dejstva iz stava 2. ovog člana, ako je povučena, ako se smatra povučenom, ako je konačno odbijena ili ako je naznaka Republike Srbije povučena ili se smatra povučenom.

Dejstvo evropskog patenta i postupak za upis evropskog patenta u Registar patenata

Član 149

Evropski patent u kome je naznačena Republika Srbija, pod uslovima iz st. 2. do 6. ovog člana, od datuma kada je od strane Evropskog zavoda za patente objavljen podatak o priznanju evropskog patenta, obezbeđuje jednaka prava kao i nacionalni patent u skladu sa ovim zakonom.

U roku od tri meseca od datuma objave podataka o priznanju evropskog patenta, nosilac patenta dostavlja nadležnom organu:

1) zahtev za upis evropskog patenta u Registar patenata;

2) patentni spis kako je objavljen u službenom glasilu Evropskog zavoda za patente preveden na srpski jezik;

3) dokaz o plaćenim troškovima objave.

Ako kao rezultat postupka po prigovoru izjavljenom Evropskom zavodu za patente, evropski patent ostane na snazi sa izmenjenim patentnim zahtevima ili kao rezultat zahteva za ograničenje iz člana 105a Konvencije o evropskom patentu, evropski patent bude ograničen izmenom patentnih zahteva, nosilac patenta mora, u roku od tri meseca od datuma objave u službenom glasilu Evropskog zavoda za patente podataka o odluci da evropski patent sa izmenama ostaje na snazi, da dostavi nadležnom organu prevod izmenjenih patentnih zahteva na srpski jezik i da plati propisane troškove objave.

Ako tekst patentnih zahteva sadrži pozivne oznake upotrebljene u crtežima, uz prevod naveden u st. 2. i 3. ovog člana moraju da se prilože i crteži.

Nadležni organ objavljuje svaki prevod koji je blagovremeno podnet na osnovu odredaba stava 2. ili stava 3. ovog člana.

Ako prevod iz stava 2. ili stava 3. ovog člana nije podnet blagovremeno ili ako propisani troškovi nisu plaćeni u roku iz stava 2. i stava 3. ovog člana, evropski patent za Republiku Srbiju se smatra nevažećim od početka.

Smatra se da evropski patent i prijava na kojoj je on zasnovan od početka nisu imali dejstva iz stava 1. ovog člana i člana 148. stav 2. ovog zakona, u obimu u kojem je taj patent pred Evropskim zavodom za patente oglašen ništavim u postupku po prigovoru ili oglašen ništavim ili ograničen u postupku po zahtevu iz člana 105a Konvencije o evropskom patentu, kao i u obimu u kome je oglašen ništavim na osnovu rešenja iz člana 131. ovog zakona.

Nadležni organ donosi rešenje o upisu evropskog patenta u Registar patenata pod uslovom da su dostavljeni dokazi o plaćenom trošku štampanja patentnog spisa na srpski jezik.

Ukoliko podnosilac zahteva za upis evropskog patenta u Registar patenata ne dostavi dokaz o plaćenom trošku iz stava 8. ovog člana u ostavljenom roku od dana prijema poziva za plaćanje troška, nadležni organ će zahtev za upis evropskog patenta u Registar patenata odbaciti zaključkom.

Nadležni organ bliže propisuje sadržaj objave evropskog patenta.

Autentični tekst evropskih prijava patenata ili evropskih patenata

Član 150

Tekst evropske prijave patenta ili evropskog patenta sačinjen na jeziku postupka koji se vodi u Evropskom zavodu za patente autentičan je tekst u bilo kom postupku u Republici Srbiji.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, prevod kakav je dostavljen na osnovu člana 148. stava 2. ili člana 149. st. 2. i 3. ovog zakona smatra se autentičnim, osim u postupku oglašavanja ništavim, kad prijava ili patent na jeziku prevoda obezbeđuje zaštitu koja je uža od one koja je data na jeziku postupka.

Podnosilac prijave ili nosilac evropskog patenta može u svako doba podneti ispravljeni prevod patentnih zahteva evropske prijave ili prevod spisa evropskog patenta.

Ispravljeni prevod patentnih zahteva objavljene evropske prijave patenta iz stava 3. ovog člana nema pravno dejstvo u Republici Srbiji sve dok se ne dostavi licu koje koristi taj pronalazak u Republici Srbiji.

Ispravljeni prevod patentnog spisa evropskog patenta iz stava 3. ovog člana u kome je naznačena Republika Srbija nema pravno dejstvo dok nadležni organ ne objavi podatak da je prevod ispravljen. Objava podataka da je prevod ispravljen vrši se što je moguće pre, nakon uplate troškova propisanih za objavu.

Svako savesno lice koje koristi ili je učinilo efektivne i ozbiljne pripreme za korišćenje pronalaska, a čije korišćenje ne bi predstavljalo povredu prava iz prijave ili povredu patenta u prvobitnom prevodu, može nakon što počne pravno dejstvo ispravljenog prevoda, nastaviti takvo korišćenje u okviru svog posla ili za svoje potrebe bez plaćanja naknade.

Prava ranijeg datuma

Član 151

Evropska prijava patenta i evropski patent u kome je naznačena Republika Srbija, imaju u odnosu na nacionalnu prijavu patenta ili malog patenta i nacionalni patent ili mali patent, ista dejstva u pogledu stanja tehnike kao i nacionalna prijava patenta ili malog patenta i nacionalni patent ili mali patent.

Nacionalna prijava patenta ili malog patenta i nacionalni patent ili mali patent u Republici Srbiji, imaju u odnosu na evropski patent u kome je naznačena Republika Srbija, isto dejstvo u pogledu stanja tehnike koji imaju u odnosu na nacionalni patent ili mali patent.

Istovremena zaštita

Član 152

Ako evropski patent u kome je naznačena Republika Srbija i nacionalni patent ili mali patent imaju isti datum podnošenja ili ako je zatraženo pravo prvenstva, a isti datum prvenstva je priznat istom licu ili njegovom pravnom sledbeniku, nacionalni patent ili mali patent nema dejstvo u meri u kojoj obuhvata isti pronalazak kao i evropski patent u kome je naznačena Republika Srbija, od datuma od kada je rok za podnošenje prigovora na evropski patent istekao, a prigovor nije podnet ili od datuma od kada je u postupku po prigovoru na evropski patent doneta konačna odluka da evropski patent ostaje na snazi.

Pretvaranje evropske prijave u nacionalnu prijavu patenta

Član 153

Nadležni organ sprovodi postupak za priznanje nacionalnog patenta na zahtev podnosioca evropske prijave patenta, u sledećim slučajevima:

1) kada se evropska prijava patenta smatra povučenom prema članu 77. stav 3. Konvencije o evropskom patentu;

2) kada prevod evropske prijave patenta nije blagovremeno podnet u skladu sa odredbom člana 14. stav 2. i člana 90. stav 3. Konvencije o evropskom patentu.

U slučaju iz stava 1. tačka 1) ovog člana, zahtev za pretvaranje evropske prijave u nacionalnu prijavu se podnosi nadležnom organu. Nadležni organ, zahtev za pretvaranje evropske prijave u nacionalnu prijavu prosleđuje direktno centralnim zavodima za industrijsku svojinu država ugovornica koje su tu navedene, u skladu sa propisima o nacionalnoj bezbednosti. U pogledu roka za prosleđivanje i posledica neblagovremenog prosleđivanja zahteva za pretvaranje evropske prijave u nacionalnu prijavu, primenjivaće se Konvencija o evropskom patentu.

U slučajevima iz stava 1. tačka 2) ovog člana, zahtev za pretvaranje evropske prijave u nacionalnu prijavu se podnosi Evropskom zavodu za patente koji ga prosleđuje nadležnom organu ako je u njemu navedena Republika Srbija.

Zahtev za pretvaranje evropske prijave u nacionalnu prijavu se smatra podnetim nakon uplate takse i naknade troškova za pretvaranje, o čemu se nadležnom organu dostavljaju dokazi o izvršenim uplatama. Zahtev za pretvaranje evropske prijave u nacionalnu prijavu podnosi se u roku propisanom Konvencijom o evropskom patentu. Dejstvo evropske prijave patenta navedeno u članu 66. Konvencije o evropskom patentu prestaje ako zahtev za pretvaranje evropske prijave u nacionalnu prijavu nije blagovremeno podnet.

U roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva za pretvaranje evropske prijave patenta u nacionalnu prijavu patenta, podnosilac prijave je dužan da plati troškove za objavu podataka o pretvaranju i da dostavi nadležnom organu dokaz o izvršenoj uplati, kao i da podnese nadležnom organu prevod originalnog teksta evropske prijave patenta na srpski jezik. Podatak o pretvaranju se objavljuje u službenom glasilu.

Ako propisana naknada troškova iz stava 5. ovog člana nije blagovremeno plaćena i ako dokaz o izvršenoj uplati nije blagovremeno dostavljen nadležnom organu, odnosno ako prevod originalnog teksta evropske prijave patenta na srpski jezik nije blagovremeno podnet, smatra se da zahtev za pretvaranje nije podnet, o čemu nadležni organ donosi zaključak.

Takse za održavanje evropskih patenata

Član 154

Takse za održavanje prava iz evropskog patenta plaćaju se nadležnom organu za godine koje slede nakon godine u kojoj je objavljen podatak o priznanju evropskog patenta, u skladu sa posebnim propisom.

Raspolaganje evropskom prijavom patenta i evropskim patentom

Član 155

Odredbe ovog zakona o prenosu prava, licenci, založnom pravu i prinudnim licencama se primenjuju na evropske prijave patenata i evropske patente sa dejstvom na teritoriji Republike Srbije.

Zaštita od povrede

Član 156

Odredbe ovog zakona o građansko-pravnoj zaštiti prava u slučaju povrede se primenjuju na evropske prijave patenata i evropske patente u kojima je naznačena Republika Srbija.

Oglašavanje ništavim evropskog patenta

Član 157

U skladu sa odredbom člana 138. Konvencije o evropskom patentu, evropski patent može biti oglašen ništavim u postupku koji se vodi pred nadležnim organom u skladu sa odredbama ovog zakona, sa dejstvom za Republiku Srbiju.

U postupku oglašavanja ništavim pred nadležnim organom, nosilac evropskog patenta ima pravo da ograniči patent izmenom patentnih zahteva. Ovako ograničen patent čini osnov za postupanje.

Ako je nadležnom organu podnet predlog za oglašavanje ništavim evropskog patenta nakon što je pred Evropskim zavodom za patente pokrenut postupak povodom prigovora iz člana 99. Konvencije o evropskom patentu ili zahteva za ograničenje ili oglašavanje ništavim iz člana 105a Konvencije o evropskom patentu, nadležni organ će prekinuti postupak povodom predloga za oglašavanje ništavim do okončanja navedenih postupaka pred Evropskim zavodom za patente.

Primena Konvencije o evropskom patentu

Član 158

Na evropske patente i prijave evropskih patenata u kojima je naznačena Republika Srbija primenjivaće se ovaj zakon ukoliko nije drugačije propisano Konvencijom o evropskom patentu.

U slučaju sukoba odredaba Konvencije o evropskom patentu i ovog zakona primenjivaće se Konvencija o evropskom patentu.

XV MEĐUNARODNA PRIJAVA PREMA UGOVORU O SARADNJI U OBLASTI PATENATA

Međunarodna prijava

Član 159

Međunarodna prijava je prijava koja se podnosi u skladu sa Ugovorom o saradnji u oblasti patenata. Svako pozivanje na Ugovor o saradnji u oblasti patenata u ovom zakonu smatra se istovremeno i pozivanje na Pravilnik za primenu Ugovora o saradnji u oblasti patenata.

Na međunarodne prijave koje se nadležnom ogranu podnose kao organu primaocu ili u kojima je nadležni organ naveden kao naznačeni ili izabrani organ, primenjuju se odredbe Ugovora o saradnji u oblasti patenata, odredbe ovog zakona i propisa donesenih na osnovu ovog zakona.

Međunarodna prijava koja se nadležnom organu podnosi kao organu primaocu

Član 160

Međunarodna prijava može se podneti nadležnom organu kao organu primaocu ako je podnosilac fizičko lice koje je državljanin Republike Srbije i ima prebivalište u Republici Srbiji ili ako je podnosilac pravno lice koje ima sedište u Republici Srbiji.

Međunarodna prijava koja se nadležnom organu podnosi kao naznačenom ili izabranom organu

Član 161

Međunarodna prijava u kojoj je Republika Srbija u skladu sa odredbama Ugovora o saradnji u oblasti patenata, naznačena ili izabrana radi priznanja nacionalnog patenta, podnosi se nadležnom organu na srpskom jeziku najkasnije do isteka 30. meseca računajući od međunarodnog datuma podnošenja ili od datuma prvenstva, ako je u međunarodnoj prijavi zatraženo pravo prvenstva.

Rok iz stava 1. ovog člana produžava se za 30 dana, ako podnosilac međunarodne prijave patenta plati propisanu taksu za takvo produženje roka i dostavi nadležnom organu dokaz o izvršenoj uplati.

Međunarodna prijava podneta nadležnom organu kao naznačenom ili izabranom organu objavljuje se u službenom glasilu, u skladu sa članom 102. ovog zakona, najkasnije u roku od šest meseci od datuma prijema prijave od strane nadležnog organa.

Privremena prava propisana članom 18. stav 1. ovog zakona podnosilac međunarodne prijave stiče datumom objave u službenom glasilu podataka navedenih u članu 102. ovog zakona.

Postupak suštinskog ispitivanja međunarodne prijave sprovodi se na zahtev podnosioca prijave, ako je taj zahtev podnet u roku iz člana 103. ovog zakona.

Međunarodna prijava objavljena u skladu sa članom 21. Ugovora o saradnji u oblasti patenata neće se smatrati stanjem tehnike u skladu sa članom 10. stav 2. tačka 2) ovoga zakona dok se ne ispune uslovi iz stava 1. ovog člana.

Evropski zavod za patente kao organ za međunarodno pretraživanje i međunarodno prethodno ispitivanje

Član 162

Evropski zavod za patente postupa kao organ za međunarodno pretraživanje i međunarodno prethodno ispitivanje međunarodnih prijava podnetih nadležnom organu kao organu primaocu.

XVI MALI PATENT

Predmet i uslovi zaštite

Član 163

Mali patent je pravo koje se priznaje za pronalazak koji je nov, koji ima inventivni nivo i koji je industrijski primenljiv.

Predmet pronalaska koji se štiti malim patentom može biti samo rešenje koje se odnosi na konstrukciju nekog proizvoda ili raspored njegovih sastavnih delova.

Prijava malog patenta može da sadrži jedan nezavisan patentni zahtev i najviše četiri zavisna patentna zahteva.

Prijavom malog patenta ne može se dobiti zaštita za jedinstvo pronalaska.

Prijava malog patenta može se podeliti na dve ili više samostalnih prijava malog patenta (izdvojena prijava).

Prijava malog patenta ne može se podneti kao dopunska prijava u smislu člana 88. ovog zakona.

Postupak priznanja malog patenta

Član 164

Ako nadležni organ utvrdi da prijava malog patenta ispunjava uslove iz člana 163. st. 2, 3, 4, 5. i 6, člana 99. i člana 104. st. 1. tač. 1), 2) i 4) ovog zakona, doneće rešenje o priznanju malog patenta. U postupku priznanja malog patenta, predmet pronalaska koji je naveden u prijavi se ne ispituje na novost, inventivni nivo i industrijsku primenljivost.

Ako nadležni organ utvrdi da predmet prijave ne ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, rezultatom ispitivanja, koji naročito sadrži obrazloženje koje obuhvata sve razloge zbog kojih se mali patent ne može priznati, će pozvati podnosioca prijave da otkloni konstatovane nedostatke u propisanom roku, koji ne može biti kraći od dva meseca, niti duži od tri meseca.

Nakon prijema rezultata ispitivanja iz stava 2. ovog člana podnosilac prijave može samo jednom da izmeni opis, patentne zahteve i nacrt, ukoliko se izmena podnosi istovremeno sa odgovorom podnosioca prijave na rezultat ispitivanja iz ovog stava, a ostale izmene se mogu vršiti samo uz saglasnost nadležnog organa.

Na obrazloženi zahtev podnosioca prijave nadležni organ će produžiti rok iz stava 2. ovog člana za vreme koje smatra opravdanim, ali ne duže od tri meseca.

Ako podnosilac prijave ne otkloni nedostatke iz stava 2. ovog člana, nadležni organ će prijavu malog patenta odbaciti zaključkom, protiv koga se može izjaviti žalba Vladi u roku od 15 dana od dana njegovog prijema.

Rešenje Vlade po žalbi je konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema rešenja Vlade.

Prijava malog patenta se ne objavljuje.

Ispitivanje priznatog malog patenta

Član 165

Na zahtev nosioca malog patenta nadležni organ će ispitati priznati mali patent u skladu sa članom 104. stav 1. tač. 5) i 6) ovog zakona.

Smatra se da je zahtev za ispitivanje priznatog malog patenta podnet kada su plaćeni taksa za suštinsko ispitivanje i taksa za izradu izveštaja o pretraživanju i dostavljeni dokazi o izvršenoj uplati tih taksi.

Zahtev iz stava 1. ovog člana ne može se povući.

Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana nadležni organ će izdati nosiocu malog patenta potvrdu o ispitivanju.

Ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležni organ će po službenoj dužnosti mali patent oglasiti ništavim.

Obaveštenje o izdatoj potvrdi o ispitivanju ili odluka o oglašavanju ništavim malog patenta objavljuje se i upisuje u Registar malih patenata.

Odredbe čl. 132. do 144. i odredbe čl. 26. do 38. ovog zakona u delu koji se odnosi na pokretanje postupaka ne primenjuju se ako priznati mali patent nema potvrdu o ispitivanju.

Nadležni organ bliže propisuje sadržinu potvrde o ispitivanju.

Pretvaranje prijave

Član 166

Do donošenja rešenja o priznanju malog patenta iz člana 164. stav 1. ovog zakona, podnosilac prijave može podneti zahtev za pretvaranje prijave malog patenta u prijavu patenta ili dizajna i obrnuto.

Pretvorena prijava zadržava datum podnošenja prijave malog patenta ili prvobitno podnete prijave.

Shodna primena odredaba postupka za sticanje i prestanak prava

Član 167

Na mali patent, shodno se primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na patente, osim ako drugačije nije izričito propisano.

XVII USLOVI ZA UPIS U REGISTAR ZASTUPNIKA

Član 168

U Registar zastupnika iz člana 5. ovog zakona mogu se upisati fizička lica koja su državljani Republike Srbije, koja imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, koja znaju jedan svetski jezik, koja se zastupanjem bave u vidu zanimanja i koja ispunjavaju jedan od sledećih uslova:

1) da imaju završen pravni fakultet i položen poseban stručni ispit u nadležnom organu;

2) da imaju završen jedan od fakulteta tehničko-tehnoloških ili prirodno-matematičkih nauka ili farmaceutski fakultet i položen poseban stručni ispit u nadležnom organu;

3) da imaju završen jedan od fakulteta tehničko-tehnoloških ili prirodno-matematičkih nauka ili farmaceutski fakultet ili pravni fakultet i najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima industrijske svojine u nadležnom organu.

U Registar zastupnika iz člana 5. ovog zakona mogu se upisati i pravna lica koja imaju sedište u Republici Srbiji i koja zapošljavaju najmanje jedno lice sa završenim pravnim fakultetom i jedno lice sa završenim jednim od fakulteta tehničko-tehnoloških ili prirodno-matematičkih nauka ili farmaceutski fakultet koja ispunjavaju uslove iz stava 1. ovog člana.

XVIII SHODNA PRIMENA ODREDABA OPŠTEG UPRAVNOG POSTUPKA

Član 169

Na pitanja postupka po prijavama patenata ili malih patenata ili priznatih prava koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona koji uređuje opšti upravni postupak.

XIX KAZNENE ODREDBE

Prekršaji

Član 170

Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 100.000 do 2.000.000. dinara pravno lice koje neovlašćeno proizvodi, uvozi i/ili izvozi, nudi radi stavljanja u promet, stavlja u promet skladišti ili koristi u komercijalne svrhe proizvod ili postupak zaštićen patentom ili malim patentom, suprotno odredbama ovog zakona (čl. 14. i 15).

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara i preduzetnik.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj i fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Predmeti izvršenja prekršaja i predmeti koji su bili upotrebljeni za izvršenje prekršaja iz st. 1 - 3. ovog člana biće oduzeti, a predmeti izvršenja prekršaja biće uništeni.

Presuda kojom je učiniocu izrečena kazna za prekršaj iz st. 1 - 3. ovog člana javno se objavljuje.

Član 171

Kazniće se za prekršaj novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000. dinara pravno lice koje se neovlašćeno bavi zastupanjem u ostvarivanju prava iz člana 5. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 50.000 dinara.

XX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Kontinuitet u vođenju Registara

Član 172

Registar prijava patenata, Registar patenata, Registar prijava malih patenata i Registar malih patenata ustanovljeni Zakonom o patentima ("Službeni list SCG", br. 32/04, 35/04 i "Službeni glasnik RS", broj 115/06), nastavljaju da se vode u skladu sa ovim zakonom.

Zaloge koje su do dana stupanja na snagu ovog zakona upisane u Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima (u daljem tekstu: Registar zaloge) kod Agencije za privredne registre ostaju na snazi i biće upisane u odgovarajući registar nadležnog organa.

Agencija za privredne registre, dužna je da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona nadležnom organu dostavi podatke i dokumentaciju na osnovu kojih je izvršen upis zaloge na patentu, malom patentu i pravima iz prijave u Registar zaloge.

Primena ovog zakona na važeće patente i male patente i na prijave patenata i malih patenata koje su podnete do dana stupanja na snagu ovog zakona

Član 173

Registrovani patenti i mali patenti koji važe do dana stupanja na snagu ovog zakona ostaju i dalje na snazi i na njih će se primenjivati odredbe ovog zakona.

Odredbe ovog zakona primenjivaće se i na prijave za priznanje patenta i malog patenta podnete do dana stupanja na snagu ovog zakona po kojima upravni postupak nije okončan, kao i na druge započete postupke u vezi sa patentima i malim patentima koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nisu okončani.

Evropski patenti i evropske prijave patenata za koje je zahtevano proširenje

Član 174

Na evropske prijave patenata za koje je zahtevano proširenje na Republiku Srbiju, kao i na evropske patente koji su priznati na osnovu takvih evropskih prijava primenjivaće se odredbe poglavlja 15. Zakona o patentima ("Službeni list SCG", br. 32/04, 35/04 i "Službeni glasnik RS", broj 115/06).

Rok za donošenje podzakonskog propisa

Član 175

Podzakonski akti za izvršenje ovog zakona biće doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donošenja podzakonskih akata iz stava 1. ovog člana primenjuju se podzakonski akti doneti na osnovu Zakona o patentima ("Službeni list SCG", br. 32/04, 35/04 i "Službeni glasnik RS", broj 115/06), ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

Prestanak važnosti zakona

Član 176

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe:

1) Zakon o patentima ("Službeni list SCG", br. 32/04, 35/04 i "Službeni glasnik RS", broj 115/06);

2) Odredbe čl. 3. do 13. Zakona o potvrđivanju Konvencije o priznavanju evropskih patenata ("Službeni glasnik RS - Međunarodni ugovori", broj 5/10).

Prestanak važnosti odredaba ovog zakona

Član 177

Odredbe ovog zakona kojima je regulisana prinudna licenca za patente koji se odnose na proizvodnju farmaceutskih proizvoda za izvoz u zemlje sa problemima javnog zdravlja prestaju da važe danom pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Stupanje na snagu

Član 178

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a odredbe ovog zakona koje se odnose na sertifikat o dodatnoj zaštiti primenjivaće se od 1. jula 2013. godine.