<<< nazad na listu ostalih besplatnih propisa

Uredba o carinski dozvoljenom postupanju s robom



UREDBA
O CARINSKI DOZVOLJENOM POSTUPANJU S ROBOM

("Sl. glasnik RS", br. 93/2010 i 63/2013)

 

Deo prvi

UVODNE ODREDBE

 

Glava I

ZAJEDNIČKE ODREDBE

1. Uvodne odredbe

Član 1

Ovom uredbom bliže se uređuju:

1) uslovi za odobravanje statusa "ovlašćenog privrednog subjekta", za učestalost preispitivanja statusa ovlašćenog privrednog subjekta, za davanje ovlašćenja za korišćenje pojednostavljenog postupka, vrsta i obim olakšica koje se mogu odobriti u vezi sa carinskom kontrolom koje se odnose na sigurnost i bezbednost, uzimajući u obzir mere za procenu i upravljanje rizikom, uslovi pod kojima se status ovlašćenog privrednog subjekta može ukinuti, kao i postupak ukidanja tog statusa,

2) uslovi za izdavanje obavezujućih obaveštenja i drugih obaveštenja o primeni carinskih propisa,

3) kriterijumi i prioritetne oblasti kontrole, vrste informacija o riziku, kao i analizi rizika koje će carinski organi Republike Srbije razmenjivati sa carinskim organima drugih država, odnosno teritorija,

4) uslovi pod kojima se mogu pojednostaviti carinske formalnosti i kontrola,

5) dodatna pravila za utvrđivanje porekla robe u čijoj su proizvodnji učestvovale dve ili više država, način dokazivanja nepreferencijalnog porekla robe, način izdavanja uverenja o nepreferencijalnom poreklu robe i organi za izdavanje uverenja i za davanje mišljenja o nepreferencijalnom poreklu robe,

6) način dokazivanja preferencijalnog porekla robe, način izdavanja uverenja o preferencijalnom poreklu robe i organi za izdavanje uverenja i za davanje mišljenja o preferencijalnom poreklu robe.

7) uslovi i način utvrđivanja carinske vrednosti robe,

8) uslovi pod kojima carinska deklaracija (u daljem tekstu: deklaracija) može biti poništena nakon puštanja robe deklarantu,

9) način pojednostavljenja postupka, slučajevi u kojima se ne podnosi dopunska deklaracija i pojednostavljenja postupka za tranzit robe,

10) vrsta i vrednost robe na koju se primenjuje jedinstvena stopa carine,

11) primena carinskih postupaka sa odlaganjem i carinskih postupaka sa ekonomskim dejstvom, pojednostavljenja tih postupaka, kao i primena odredaba koje se odnose na mere trgovinske ili poljoprivredne politike,

12) uslovi pod kojima roba koja se dobija iz robe koja je stavljena u carinski postupak sa odlaganjem, stiče status domaće robe,

13) način polaganja obezbeđenja, kao i visina obezbeđenja, odnosno oslobođenje od obaveze polaganja obezbeđenja za pojedine carinske postupke sa odlaganjem,

14) dodatni uslovi i postupak za polaganje obezbeđenja u tranzitnom postupku,

15) sprovođenje postupka tranzita i izuzetke u sprovođenju tog postupka,

16) uslovi za tranzit domaće robe bez sprovođenja carinskog postupka iz jednog mesta u drugo u carinskom području Republike Srbije, sa prelaskom preko teritorije treće države, bez promene carinskog statusa,

17) dokazi koji se podnose carinskom organu, za otvaranje i upravljanje carinskim skladištem, vrsta robe koja se smešta u carinsko skladište i slučajevi u kojima se roba koja nije smeštena u carinsko skladište, može staviti u postupak carinskog skladištenja,

18) uobičajeni oblici postupanja sa robom iz člana 138. st. 1. i 2. Carinskog zakona,

19) mere kojima se zabranjuje, propisuju dodatni uslovi ili se olakšava upotreba ekvivalentne robe u postupku aktivnog oplemenjivanja, kao i slučajevi u kojima carinski organ može odobriti da ekvivalentna roba bude u višoj fazi obrade nego uvozna roba,

20) način utvrđivanja ispunjenosti ekonomskih uslova kod davanja odobrenja za postupak aktivnog oplemenjivanja, kao i slučajevi u kojima se smatra da su ti uslovi ispunjeni,

21) posebni rokovi za određene procese aktivnog oplemenjivanja, kao i za pojedine vrste uvozne robe,

22) uslovi pod kojima se smatra da su roba u nepromenjenom stanju ili proizvodi dobijeni u postupku aktivnog oplemenjivanja stavljeni u slobodni promet,

23) spisak dobijenih proizvoda za koje se carinski dug obračunava shodno članu 150. stav 1. tačka 1) alineja prva Carinskog zakona,

24) rok u kojem se može podneti zahtev za povraćaj uvoznih dažbina u postupku aktivnog oplemenjivanja,

25) bliži uslovi pod kojima se može odobriti postupak prerade pod carinskom kontrolom,

26) uslovi pod kojima se, pri proveravanju ekonomskih uslova kod izdavanja odobrenja za postupak prerade pod carinskom kontrolom, smatra da su ti uslovi ispunjeni,

27) posebni uslovi i rokovi za primenu postupka privremenog uvoza sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina,

28) uslovi za sprovođenje postupka privremenog uvoza s delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina, kao i roba za koju se ne može odobriti sprovođenje tog postupka,

29) kojim slučajevima se ne primenjuju odredbe člana 173. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona,

30) postupak primene člana 174. stav 2. Carinskog zakona,

31) uslovi pod kojima se može odobriti postupak pasivnog oplemenjivanje i kada nije moguće utvrditi da su dobijeni proizvodi proizvedeni od privremeno izvezene robe,

32) posebni uslovi pod kojima se troškovi oplemenjivanja primenjuju kao osnovica za obračun carinskog duga pri stavljanju robe u slobodan promet nakon postupka pasivnog oplemenjivanja,

33) uslovi pod kojima se ne podnosi izvozna deklaracija za robu koja napušta carinsko područje i izuzeci od pravila da se izvozna deklaracija podnosi carinskom organu nadležnom prema sedištu ili prebivalištu izvoznika ili prema mestu u kome se roba pakuje odnosno utovara za izvoz,

34) način vođenja evidencija od strane lica koja vrše skladištenje, oplemenjivanje ili prodaju ili kupovinu robe u slobodnoj zoni ili u slobodnom skladištu, kao i način sprovođenja mera carinskog nadzora u slobodnoj zoni ili u slobodnom skladištu,

35) u kojim slučajevima se neće primenjivati odredbe člana 203. stav 3. Carinskog zakona,

36) uslovi za otvaranje slobodnih carinskih prodavnica i prodaju robe u tim prodavnicama,

37) uslovi pod kojima se za stranu robu, stavljenu u postupak aktivnog oplemenjivanja sa odlaganjem, neće primenjivati trgovinske mere pri njenom izvozu iz carinskog područja, uslovi i način ustupanja robe u korist države,

38) rok do kog deklaracija ili sažeta deklaracija mora biti podneta izlaznom carinskom organu pre nego što se roba iznese sa carinskog područja Republike Srbije, pravila za izuzeće od napred propisanog roka i promene roka, uslovi pod kojima se može odustati od zahteva za podnošenje sažete deklaracije ili se zahtev može izmeniti, kao i slučajevi u kojima i uslovi pod kojima se za robu koja napušta carinsko područje Republike Srbije ne podnosi deklaracija, kao ni sažeta deklaracija, u skladu sa posebnim uslovima ili za određene vrste prometa robe, oblike transporta, za određene ekonomske operatore ili ako međunarodni ugovori zahtevaju posebne oblike obezbeđenja,

39) uslovi pod kojima se na robu koja je bila predmet posebnih mera, uključujući i izvoz u treće države, ne primenjuju odredbe člana 221. stav 1. Carinskog zakona,

40) uslovi pod kojima je moguće ostvariti oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za robu koja se ponovno uvozi, iako nije u istom stanju u kojem je bila izvezena,

41) u kojima slučajevima i pod kojim uslovima se neće zahtevati polaganje obezbeđenja za naplatu carinskog duga, ili u kojima će se odobriti polaganje obezbeđenja u smanjenom iznosu,

42) uslovi i postupak polaganja zajedničkog obezbeđenja za naplatu carinskog duga,

43) drugi oblici obezbeđenja, osim deponovanja gotovine ili bankarske garancije,

44) uslovi, oblik i način polaganja obezbeđenja za plaćanje carinskog duga, kada je to potrebno radi primene međunarodnih ugovora,

45) uslovi pod kojima će se na iznos carinskog duga naplaćivati kompenzatorna kamata radi sprečavanja neosnovanog sticanja finansijske koristi zbog pomeranja dana nastanka ili obračuna carinskog duga,

46) uslovi pod kojima je carinski organ, na osnovu carinskih propisa, oslobođen obaveze da obaveštava dužnika o carinskom dugu,

47) iznos carinskog duga do kog se neće vršiti naknadno knjiženje,

48) rokovi kada obaveza dužnika za plaćanje duga miruje,

49) iznos duga i kamate za koji se ne vrši prinudna naplata,

50) povraćaj ili otpust carinskog duga, u slučajevima koji nisu nastali kao posledica prevare ili grube nepažnje carinskog dužnika ili drugih učesnika u carinskom postupku, kao i posebni uslovi i postupak ostvarivanja povraćaja ili otpusta duga,

51) minimalni iznos carinskog duga za koji će se odobriti povraćaj ili otpust,

52) uslovi i način prodaje carinske robe.

2. Definicije

Član 2

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovoj uredbi imaju sledeće značenje:

1) ATA karnet jeste međunarodna carinska isprava za privremeni uvoz robe, propisana u okviru ATA Konvencije ili Istanbulske konvencije;

2) Istanbulska konvencija je Konvencija o privremenom uvozu, dogovorena u Istanbulu 26. juna 1990. godine;

3) podaci potrebni za identifikaciju robe su podaci koji se koriste za identifikaciju robe u trgovinskom smislu i omogućuju carinskom organu da izvrši tarifno svrstavanje robe, kao i da odredi količinu robe;

4) roba nekomercijalne prirode jeste roba za koju se određeni carinski postupak zahteva povremeno i čija vrsta i količina ukazuju na to da je namenjena za privatnu, ličnu ili upotrebu u domaćinstvu primaoca ili lica koja je unose ili je jasno da se radi o poklonima;

5) mere trgovinske politike jesu netarifne mere koje su deo trgovinske politike države i uređuju uvoz ili izvoz robe, kao što su na primer: nadzorne i zaštitne mere, količinska ograničenja, uvozne i izvozne zabrane;

6) nomenklatura jeste jedna od nomenklatura iz člana 30. stav 3. tač. 1) i 2) Carinskog zakona,

7) Harmonizovani sistem jeste Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka robe.

3. Odluke carinskog organa

Član 3

Ako lice koje podnosi zahtev carinskom organu za donošenje odluke ne može da pribavi isprave i podatke potrebne za donošenje odluke, carinski organ neće zahtevati isprave i podatke kojima sam raspolaže.

Član 4

Odluka carinskog organa u vezi sa obezbeđenjem, povoljna za lice koje se potpisom obavezalo da će na prvi pismeni zahtev carinskog organa platiti zahtevani iznos, ukinuće se ukoliko obaveza nije ispunjena.

Član 5

Ukidanje odluke iz člana 4. ove uredbe ne odnosi se na robu koja je u trenutku stupanja na snagu odluke carinskog organa o ukidanju već bila stavljena u postupak na osnovu ukinutog odobrenja.

Carinski organ, u roku koji odredi, može da zahteva da se za robu odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.

4. Elektronska razmena podataka

Član 6

Uprava carina može, uz uslove i na način koje odredi, a u skladu sa načelima predviđenim carinskim propisima, odobriti da se za sprovođenje carinskih formalnosti koristi sistem elektronske razmene podataka.

Elektronska razmena podataka (EDI-Electronic Data Interchange) jeste prenos podataka, u skladu sa dogovorenim standardima poruka, između dva računarska sistema elektronskim putem.

Sistem elektronske razmene podataka znači:

1) elektronsku razmenu unapred utvrđenih i prihvaćenih standardizovanih poruka sa carinarnicama,

2) unos podataka potrebnih za sprovođenje postupka u carinski informacioni sistem.

Uslovi za sprovođenje carinskih formalnosti kroz sistem elektronske razmene podataka uključuju i mere za proveru izvora podataka i za zaštitu podataka od rizika neovlašćenog pristupa, gubitka, izmene ili uništenja.

Član 7

Uprava carina, kada se carinske formalnosti obavljaju sistemom elektronske razmene podataka, određuje pravila za zamenu svojeručnog potpisa, odnosno svojeručnog potpisa i pečata, nekom drugom tehnikom, koja se može zasnivati na upotrebi elektronskog potpisa.

Član 8

Uprava carina, za programe testiranja koji koriste sistem elektronske razmene podataka, a koji su namenjeni za procenu mogućih pojednostavljenja, može, za period koji je nužno potreban za realizaciju programa, da odustane od zahteva za podnošenjem:

1) deklaracije o carinskoj vrednosti iz člana 127. st. 1, 2. i 3. ove uredbe,

2) podataka koji se odnose na pojedine rubrike u deklaraciji, a koji nisu neophodni za utvrđivanje istovetnosti robe i koji nisu elementi za obračun uvoznih ili izvoznih dažbina, pri čemu odstupa od člana 174. stav 1. ove uredbe.

Carinskom organu se na njegov zahtev, u postupku kontrole, podaci iz stava 1. ovog člana stavljaju na raspolaganje.

Iznos uvoznih dažbina, koji se obračunava u periodu odstupanja iz stava 1. ovog člana ne sme biti manji od onog koji bi bio naplaćen da nema tog odstupanja.

5. Upravljanje rizikom

Član 9

Carinski organ preduzima odgovarajuće mere upravljanja rizikom u cilju utvrđivanja stepena rizika u vezi sa robom koja je predmet carinskog nadzora ili kontrole, a u cilju utvrđivanja da li nad tom robom treba ili ne sprovesti posebne mere carinske kontrole i mesto gde će se sprovesti kontrola nad tom robom.

Utvrđivanje stepena rizika zasniva se na proceni verovatnoće da će nastupiti neki događaj koji je povezan sa rizikom i njegovog mogućeg uticaja. Izbor pošiljki ili deklaracija koje treba da budu podvrgnute carinskoj kontroli može se vršiti i po principu slučajnog uzorka.

Član 10

Upravljanje rizikom sprovodi se u skladu sa elektronskim zajedničkim okvirom upravljanja rizikom koji se sastoji od sledećih elemenata:

1) carinskog sistema upravljanja rizikom za sprovođenje upravljanja rizikom, koji se koristi za razmenu podataka između carinskih organa i drugih nadležnih organa, u vezi sa rizikom koji mogu doprineti unapređenju carinske kontrole,

2) prioritetnih oblasti kontrole,

3) kriterijuma za procenu rizika i standarda za ujednačeno sprovođenje carinske kontrole u specifičnim slučajevima.

Carinski organ, uz primenu sistema iz stava 1. tačka 1) ovog člana, razmenjuje informacije u vezi sa rizikom:

1) ako je rizik procenjen kao značajan i da zahteva preduzimanje mera carinske kontrole i kada rezultati sprovedene carinske kontrole ukazuju na to da je događaj iz člana 5. stav 1. tačka 29. Carinskog zakona nastupio;

2) ako smatra da je u pitanju pretnja visokog stepena rizika prisutna u drugim delovima carinskog područja Republike Srbije, iako rezultati sprovedene carinske kontrole ne ukazuju na to da je događaj iz člana 5. stav 1. tačka 29) Carinskog zakona nastupio.

Član 11

Prioritetne oblasti kontrole obuhvataju odobrena carinska postupanja ili upotrebe robe, vrste robe, saobraćajne pravce, vrste prevoznih sredstava ili privredne subjekte koji, u određenom periodu, treba da budu predmet povišenog nivoa analize rizika i carinske kontrole.

Carinska kontrola u prioritetnim oblastima kontrole zasniva se na opštem (zajedničkom) pristupu analizi rizika i, u cilju obezbeđenja istovetnih nivoa carinskih kontrola, na opštim (zajedničkim) kriterijumima za procenu rizika i standardima za izbor robe ili privrednih subjekata nad kojima treba da se sprovede kontrola.

Carinska kontrola preduzeta u prioritetnim oblastima kontrole ne utiče na ostale kontrole koje carinski organ redovno sprovodi.

Član 12

Kriterijumi za procenu rizika i standardi iz člana 10. stav 1. tačka 3) ove uredbe obuhvataju:

1) opis rizika,

2) faktore ili pokazatelje rizika koji treba da se koriste pri izboru robe ili privrednih subjekata za carinsku kontrolu,

3) vrstu carinskih kontrola koje će vršiti carinski organ,

4) period sprovođenja carinske kontrole iz tačke 3) ovog stava.

Carinski organ, informaciju dobijenu primenom odredbe stava 1. ovog člana, prosleđuje drugim carinskim i drugim organima, primenom carinskog sistema upravljanja rizikom iz člana 10. stav 1. tačka 1) ove uredbe.

Član 13

Carinski organ, pri utvrđivanju prioritetnih oblasti kontrole i primeni kriterijuma za procenu rizika i standarda uzima u obzir:

1) srazmernost riziku,

2) hitnost neophodnog sprovođenja kontrole,

3) moguć uticaj na promet robe.

Glava II

OBAVEZUJUĆA OBAVEŠTENJA

1. Definicije

Član 14

Carinski organ, na zahtev podnosioca, izdaje obavezujuće obaveštenje o svrstavanju robe po Carinskoj tarifi (u daljem tekstu: OOS) ili obaveštenje o poreklu robe (u daljem tekstu: OOP) korisniku obaveštenja (licu na čije ime je obavezujuće obaveštenje izdato).

2. Postupak za izdavanje obavezujućeg obaveštenja

Član 15

Uprava carina, na pismeni zahtev zainteresovanog lica, izdaje obavezujuće obaveštenje.

Zahtev za izdavanje OOS može se odnositi samo na jednu vrstu robe. Zahtev za izdavanje OOP može se odnositi samo na jednu vrstu robe i na jedan skup okolnosti koji određuju poreklo robe.

Zahtev za izdavanje OOS sadrži:

1) naziv i adresu korisnika obavezujućeg obaveštenja,

2) naziv i adresu podnosioca zahteva, u slučaju da korisnik obavezujućeg obaveštenja nije podnosilac zahteva,

3) tarifnu oznaku iz Carinske tarife ili druge tarife koja se u potpunosti ili delimično zasniva na Carinskoj tarifi, ili su zbog nje u Carinskoj tarifi vršene dalje podele. Ako podnosilac zahteva želi da dobije obaveštenje o svrstavanju robe po drugoj tarifi navedenoj u članu 30. stav 3. tačka 2) i članu 31. stav 2. Carinskog zakona, osim po Carinskoj tarifi, to u zahtevu posebno navodi,

4) opis robe koji omogućava njeno prepoznavanje i utiče na njeno svrstavanje po Carinskoj tarifi,

5) sastav robe i metode analize koje se koriste za određivanje sastava robe, ako svrstavanje robe po Carinskoj tarifi zavisi od njih,

6) uzorke robe, fotografije, nacrte, kataloge ili druge isprave koje su na raspolaganju, a mogu biti od pomoći pri pravilnom svrstavanju robe po Carinskoj tarifi, ako je potrebno,

7) predlog za svrstavanje robe po Carinskoj tarifi,

8) saglasnost podnosioca zahteva da će obezbediti prevod bilo koje isprave priložene uz zahtev, ako je to potrebno,

9) posebno označene podatke sa kojima treba postupati poverljivo,

10) izjavu podnosioca zahteva o tome da li je prema njegovom saznanju OOS za istu ili sličnu robu već bilo izdato u Republici Srbiji ili je za njega podnet zahtev za izdavanje,

11) saglasnost da se dostavljeni podaci mogu čuvati u arhivi Uprave carina, kao i da se podaci iz OOS, uključujući fotografije, skice, prospekte i drugo, mogu učiniti javno dostupnim putem interneta, sa izuzetkom podataka koje korisnik obaveštenja označi kao poverljive; uz primenu propisa o tajnosti, odnosno zaštiti podataka.

Zahtev za izdavanje OOP sadrži:

1) naziv i adresu korisnika obaveštenja,

2) naziv i adresu podnosioca zahteva, u slučaju da korisnik obavezujućeg obaveštenja nije podnosilac zahteva,

3) pravni osnov za nepreferencijalno, odnosno preferencijalno poreklo, u skladu sa odredbama čl. 32. i 37. Carinskog zakona,

4) opis robe koji omogućava njeno prepoznavanje i njeno svrstavanje po Carinskoj tarifi,

5) sastav robe i metode analize koje se koriste za određivanje sastava robe i po potrebi vrednost robe na paritetu franko fabrika (ex-works price),

6) uslove koji omogućavaju određivanje porekla, upotrebljene materijale i njihovo poreklo, svrstavanje robe po Carinskoj tarifi, odgovarajuće vrednosti i opis pojedinosti (pravila o promeni tarifnog broja, dodatoj vrednosti, opis radnji i postupaka ili bilo koje drugo posebno pravilo) na osnovu kojih je moguće utvrditi da su uslovi za sticanje porekla ispunjeni; naročito mora biti navedeno tačno pravilo za sticanje porekla koje je bilo primenjeno pri utvrđivanju porekla i predloženo poreklo robe,

7) uzorke, fotografije, nacrte, kataloge i druge raspoložive isprave u vezi sa sastavom robe i materijalima koje sadrži, koji mogu biti od koristi pri opisu procesa proizvodnje ili prerade materijala,

8) saglasnost podnosioca zahteva da će obezbediti prevod bilo koje isprave priložene uz zahtev, ako je to potrebno,

9) posebno označene podatke sa kojima treba postupati poverljivo, nezavisno od toga da li su podaci za javnu ili službenu upotrebu,

10) izjavu podnosioca zahteva o tome da li je prema njegovom saznanju OOS ili OOP za robu ili materijale koji su identični ili slični onima navedenim pod tačkom 4) ili 6) ovog stava već bilo izdato ili je za iste podnet zahtev za izdavanje u Republici Srbiji,

11) saglasnost da se dostavljeni podaci mogu čuvati u arhivi Uprave carina, s tim da se pored odredaba člana 25. Carinskog zakona primenjuju i odredbe propisa o zaštiti podataka.

Ako Uprava carina utvrdi da zahtev nije potpun jer ne sadrži sve podatke koji su potrebni za izdavanje obavezujućeg obaveštenja, može od podnosioca zahteva zatražiti da dostavi podatke koji nedostaju. Rok iz člana 17. ove uredbe počinje da teče od trenutka kada Uprava carina raspolaže svim potrebnim podacima za izdavanje obavezujućeg obaveštenja. Uprava carina obaveštava podnosioca zahteva da je prihvatila zahtev kao uredan i potpun, i u obaveštenju navodi kada počinje da teče rok iz člana 17. ove uredbe.

Član 16

Ako je za utvrđivanje stvarnog stanja robe u svrhu izdavanja obavezujućeg obaveštenja potrebna analiza robe, drugo ispitivanje ili veštačenje koje nije moguće obaviti u carinskoj laboratoriji, Uprava carina može poslati uzorak robe stručnoj organizaciji ili licu koje će u tu svrhu izvršiti analizu robe, drugo ispitivanje ili veštačenje.

Uprava carina će poslati uzorak robe u skladu sa stavom 1. ovog člana, ako prethodno dobije pismenu saglasnost podnosioca zahteva da će snositi troškove analize, ispitivanja ili veštačenja.

Ako podnosilac zahteva ne priloži saglasnost iz stava 2. ovog člana u roku od osam dana od dana prijema obaveštenja, smatra se da je od zahteva odustao i postupak se obustavlja.

U slučajevima kada analizu robe, drugo ispitivanje ili veštačenje obavlja stručna organizacija ili lice iz stava 1. ovog člana, podnosilac zahteva dužan je da pre nego što mu se dostavi mišljenje plati troškove stručnoj organizaciji ili licu koje je izvršilo analizu robe, drugo ispitivanje ili veštačenje.

Član 17

Obavezujuće obaveštenje izdaje se što je pre moguće.

Ako OOS nije bilo moguće izdati u roku od tri meseca od dana prihvatanja urednog zahteva, Uprava carina obaveštava podnosioca zahteva o razlozima kašnjenja i određuje rok u kome smatra da će ga izdati.

OOP se izdaje u roku od 150 dana od dana prihvatanja urednog zahteva.

Zahtev za izdavanje OOS dostavlja se na obrascu koji je dat u Prilogu 1.

OOS se izdaje na obrascu koji je dat u Prilogu 2.

Zahtev za izdavanje OOP dostavlja se na obrascu koji je dat u Prilogu 3.

OOP izdaje se na obrascu koji je dat u Prilogu 4.

U obavezujućem obaveštenju treba posebno navesti koji podaci se smatraju poverljivim, kao i pouku o pravnom leku.

Član 18

Podnosilac zahteva može u roku od 15 dana od dana prijema obavezujućeg obaveštenja ili akta kojim se u celosti ili delimično odbija zahtev izjaviti žalbu ministarstvu nadležnom za poslove finansija.

3. Pravno dejstvo obavezujućeg obaveštenja

Član 19

Na obavezujuće obaveštenje može se pozivati samo korisnik obaveštenja, osim u slučajevima iz čl. 6, 8. i 89. Carinskog zakona.

Carinski organ može zahtevati od korisnika OOS da ga obavesti o tome da li raspolaže sa OOS za robu koja je u carinskom postupku.

Carinski organ može zahtevati od korisnika OOP da ga obavesti o tome da li raspolaže sa OOP za robu koja je u carinskom postupku.

Korisnik obavezujućeg obaveštenja se može pozvati na izdato obavezujuće obaveštenje samo u slučaju:

1) svrstavanja robe po Carinskoj tarifi, ako dokaže da roba u svakom pogledu odgovara onoj navedenoj u priloženom OOS,

2) porekla robe, ako dokaže da roba i okolnosti na osnovu kojih se određuje njeno poreklo u svakom pogledu odgovaraju robi i okolnostima koje su navedene u OOP.

Član 20

U slučaju donošenja propisa ili mera, navedenih u članu 19. stav. 8. tač. 1) i 2) Carinskog zakona, Uprava carina će preduzeti neophodne radnje kako bi se obezbedilo da obavezujuća obaveštenja koja su izdata nakon donošenja propisa ili mere budu u skladu sa njima.

U slučaju OOS, za potrebe stava 1. ovog člana, datum koji se uzima u obzir je:

1) u slučaju izmene propisa predviđenih u članu 19. stav 8. tačka 1) podtačka a) Carinskog zakona:

(1) za izmene nomenklature Carinske tarife, datum početka primene,

(2) za odluke o svrstavanju robe u Kombinovanu nomenklaturu, datum objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije",

(3) za obaveze koje je Republika Srbija preuzela drugim međunarodnim konvencijama, sporazumima ili ugovorima, datum početka primene.

2) u slučaju donošenja mera pomenutih u članu 19. stav 8. tačka 1) podtačka b) Carinskog zakona:

(1) za izmene Komentara Harmonizovanog sistema naziva i šifarskih oznaka robe, datum objavljivanja u službenom glasilu, sredstvima javnog informisanja, uključujući i elektronska sredstva,

(2) za mišljenja o svrstavanju, koje je donela Svetska carinska organizacija, datum objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije",

(3) za izmene Dopunskog komentara Kombinovane nomenklature, datum objavljivanja u službenom glasilu, sredstvima javnog informisanja, uključujući i elektronska sredstva,

(4) za odluke o svrstavanju objavljene u "Službenom listu Evropske unije", datum objavljivanja u "Službenom glasniku RS",

(5) za izmene i dopune komentara Carinske tarife, datum objavljivanja u službenom glasilu, sredstvima javnog informisanja, uključujući i elektronska sredstva.

U slučaju OOP, za potrebe stava 1. ovog člana, datum koji se uzima u obzir je:

1) u slučaju izmene propisa ili potvrđivanja međunarodnih sporazuma, predviđenih u članu 19. stav 8. tačka 2. podtačka a) Carinskog zakona, datum početka primene,

2) u slučaju mera iz člana 19. stav 8. tačka 2. podtačka b) Carinskog zakona:

(1) za akt ministra u pogledu porekla robe, datum naznačen u tom aktu,

(2) za Sporazum o pravilima o poreklu Svetske trgovinske organizacije ili mišljenja o poreklu koja su usvojena za tumačenje tog sporazuma, datum objavljivanja.

Ako korisnik obavezujućeg obaveštenja koje je prestalo da važi iz razloga navedenih u članu 19. stav 8. tačka 1. podtačka a), odnosno tačka 2. podtačka a) Carinskog zakona, želi da iskoristi mogućnost primene obavezujućeg obaveštenja u dozvoljenom roku u skladu sa stavom 9. tog člana, o tome mora obavestiti Upravu carina i priložiti potrebne isprave na osnovu kojih je moguće proveriti da li su ispunjeni propisani uslovi.

Glava III

OVLAŠĆENI PRIVREDNI SUBJEKT

1. Postupak za izdavanje sertifikata

1.1. Opšte odredbe

Član 21

Carinski organ, ne dovodeći u pitanje druga pojednostavljenja predviđena carinskim propisima, može, na zahtev privrednog subjekta i u skladu sa čl. 8, 9. 10. Carinskog zakona, da izda sertifikate ovlašćenog privrednog subjekta (u daljem tekstu "sertifikat OPS"), i to:

1) sertifikat OPS - carinska pojednostavljenja, za privredne subjekte koji ostvaruju olakšice koje se odnose na pojednostavljenja predviđena carinskim propisima, a koji ispunjavaju uslove iz čl. 27, 28. i 29. ove uredbe;

2) sertifikat OPS - sigurnost i bezbednost, za privredne subjekte koji ostvaruju olakšice kod carinskih kontrola koje se odnose na sigurnost i bezbednost kada roba ulazi u carinsko područje Republike Srbije ili kada roba napušta carinsko područje Republike Srbije, a koji ispunjavaju uslove iz čl. 27. do 30. ove uredbe;

3) sertifikat OPS - carinska pojednostavljenja/sigurnost i bezbednost, za privredne subjekte koji ostvaruju olakšice koje se odnose na pojednostavljenja iz tač. 1) i 2) ovog stava, a koji ispunjavaju uslove predviđene u čl. 27. do 30. ove uredbe.

Carinski organ uzima u obzir posebne karakteristike privrednih subjekata, a posebno malih i srednjih privrednih društava.

Član 22

Ako imalac sertifikata OPS iz člana 21. stav 1. tač. 1) ili 3) ove uredbe, podnese zahtev za jedno ili više odobrenja navedenih u čl. 215, 218, 223, 226, 230, 231, 237, 238. stav 1. i članu 423. ove uredbe, carinski organ ne proverava ispunjenost onih uslova koji su već bili provereni pri izdavanju sertifikata OPS.

Kada imalac sertifikata OPS iz člana 21. stav 1. tač. 2) ili 3) ove uredbe, podnese uvoznu sažetu deklaraciju, nadležni carinski organ može, pre prispeća robe u carinsko područje Republike Srbije, da obavesti ovlašćenog privrednog subjekta o tome da je, na osnovu rezultata analize rizika u pogledu sigurnosti i bezbednosti, pošiljka izabrana za dalji fizički pregled. Ovo obaveštenje dostavlja se samo ako se time ne ugrožava pregled koji treba da se izvrši.

Carinski organ može, iako ovlašćeni privredni subjekt nije, pre prispeća robe u carinsko područje Republike Srbije, bio obavešten da je pošiljka izabrana za dalji fizički pregled, da izvrši fizički pregled pošiljke. Ove odredbe se, mutatis mutandis (kada se uzmu u obzir potrebne izmene, u daljem tekstu: mutatis mutandis), primenjuju i kada roba napušta carinsko područje Republike Srbije.

Imaoci sertifikata OPS iz člana 21. stav 1. tač. 2) ili 3) ove uredbe, koji uvoze ili izvoze robu, mogu da podnesu uvoznu ili izvoznu sažetu deklaraciju koja sadrži manje podataka od propisanih.

Vozari ili špediteri koji poseduju sertifikat OPS iz člana 21. stav 1. tač. 2) ili 3) ove uredbe, takođe, mogu da podnesu uvoznu ili izvoznu sažetu deklaraciju koja sadrži manje podataka od propisanih, ako svi pošiljaoci ili primaoci robe koji su navedeni u uvoznoj ili izvoznoj sažetoj deklaraciji poseduju sertifikate iz člana 21. stav 1. tač. 2) ili 3) ove uredbe.

Carinski organ može, od lica koja poseduju sertifikat OPS, a koji imaju pravo da navedu manji broj podataka, da zahteva da dostave dodatne podatke radi obezbeđenja pravilnog funkcionisanja sistema u pogledu uzajamnog priznavanja sertifikata OPS i mera u vezi sa bezbednošću, utvrđenih međunarodnim sporazumima.

Kod imalaca sertifikata OPS, za razliku od ostalih privrednih subjekata, fizički pregledi i pregledi dokumentacije sprovode se u manjem broju. Carinski organ može da odluči i drugačije, imajući u vidu posebnu opasnost ili obaveze u pogledu kontrole predviđene drugim propisima.

Kada nadležni carinski organ, posle analize rizika, ipak izabere za dalji pregled pošiljku koja je obuhvaćena uvoznom ili izvoznom sažetom deklaracijom ili deklaracijom koju je podneo ovlašćeni privredni subjekt, te kontrole se obavljaju kao stvar od prioriteta. Ako ovlašćeni privredni subjekt zahteva i ako se nadležni carinski organ saglasi, ove kontrole mogu da se obave u drugom mestu, a ne u sedištu nadležnog carinskog organa.

Olakšice iz st. 1 - 8. ovog člana može da ima privredni subjekt koji poseduje odgovarajuću vrstu sertifikata OPS.

1.2. Zahtev za izdavanje sertifikata OPS

Član 23

Zahtev za izdavanje sertifikata OPS može da se podnese u pismenom ili elektronskom obliku, na obrascu koji je dat u Prilogu 5.

Ako utvrdi da zahtev ne sadrži sve neophodne podatke, carinski organ će, uz obrazloženje i u roku od 30 dana od prijema zahteva, zahtevati od privrednog subjekta da dostavi potrebne podatke.

Rok iz člana 32. stav 2. ove uredbe počinje da teče od dana kada carinski organ primi sve podatke koji su potrebni za prihvatanje zahteva. Carinski organ obaveštava privredni subjekt da je zahtev prihvaćen, kao i o datumu od kada počinju da teku rokovi.

Član 24

Zahtev se podnosi:

1) carinskom organu na čijem području se vodi glavna knjigovodstvena evidencija podnosioca zahteva u vezi sa carinskim postupcima i gde se obavlja bar jedan deo operacija (aktivnosti) koje treba da budu obuhvaćene sertifikatom OPS, ili

2) carinskom organu u kojem je, primenom informacione tehnologije i kompjuterskih mreža, kroz kompjuterski sistem podnosioca zahteva, moguć pristup glavnoj knjigovodstvenoj evidenciji podnosioca zahteva u vezi sa carinskim postupcima i gde se organizuju poslovne aktivnosti podnosioca zahteva i bar jedan deo operacija (aktivnosti) koje treba da budu obuhvaćene sertifikatom OPS.

Glavna knjigovodstvena evidencija iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana uključuje evidenciju i dokumentaciju koja omogućava carinskom organu da proveri i prati ispunjenost uslova i kriterijuma koji su potrebni za dobijanje sertifikata OPS.

Ako nije moguće utvrditi nadležnost carinskog organa na osnovu stava 1. ovog člana, zahtev se podnosi:

1) carinskom organu na čijem području se vodi glavna knjigovodstvena evidencija podnosioca zahteva u vezi sa carinskim postupcima, ili

2) carinskom organu gde je moguć pristup glavnoj knjigovodstvenoj evidenciji podnosioca zahteva u vezi sa carinskim postupcima, u skladu sa stavom 1. tačka 2) ovog člana, i gde se organizuju poslovne aktivnosti podnosioca zahteva.

Podnosilac zahteva obezbeđuje lako pristupačan centralni punkt ili imenuje kontakt osobu iz svoje administracije, sa ciljem da se carinskom organu stave na raspolaganje svi podaci koji su potrebni za utvrđivanje ispunjenosti kriterijuma i uslova za izdavanje sertifikata OPS.

Podnosilac zahteva, ako je to moguće, potrebne podatke carinskom organu dostavlja u elektronskom obliku.

Član 25

Zahtev za izdavanje sertifikata OPS biće odbijen ako:

1) nije podnet u skladu sa čl. 23. i 24. ove uredbe,

2) je podnosilac zahteva oglašen krivim za prekršaj koji je u vezi sa njegovom ekonomskom aktivnošću, ili se u vreme podnošenja zahteva nad podnosiocem zahteva sprovodi stečajni postupak,

3) je odgovorno lice podnosioca zahteva za carinska pitanja bilo oglašeno krivim za prekršaj koji je u vezi sa povredama carinskih propisa i u vezi sa njegovim aktivnostima kao odgovornog lica,

4) je zahtev podnet pre isteka roka od tri godine od oduzimanja sertifikata OPS, kako je predviđeno članom 38. stav 5. ove uredbe.

1.3. Uslovi i kriterijumi za izdavanje sertifikata OPS

Član 26

Podnosilac zahteva ne mora da ima sedište u carinskom području Republike Srbije:

1) kada je međunarodnim sporazumom između Republike Srbije i druge države, na čijoj teritoriji privredni subjekt ima sedište, predviđeno uzajamno priznavanje sertifikata OPS i u kom se navode administrativni postupci za obavljanje odgovarajućih kontrola u ime carinskog organa Republike Srbije;

2) kada je zahtev za izdavanje sertifikata OPS iz člana 21. stav 1. tačka 2) ove uredbe, podneo avio-prevozilac ili brodarska kompanija koja nema sedište u Republici Srbiji, ali u Republici Srbiji ima predstavništvo ili ogranak i već koristi pojednostavljenja iz člana 481. ove uredbe.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, smatra se da je podnosilac zahteva ispunio uslove iz čl. 27, 28. i 29. ove uredbe, ali se od njega zahteva da ispuni i uslove iz člana 30. stav 2. ove uredbe.

Član 27

Smatra se da je kriterijum pridržavanja carinskih propisa u prethodnom periodu, ispunjen ako u poslednje tri godine pre podnošenja zahteva, nije pravnosnažno oglašeno odgovornim za ozbiljan ili ponovljen prekršaj carinskih propisa, neko od sledećih lica:

1) podnosilac zahteva,

2) odgovorno lice u privrednom subjektu podnosiocu zahteva ili lica koja vrše kontrolu nad njegovim upravljanjem,

3) zastupnik podnosioca zahteva u carinskom postupku, gde je primenjivo,

4) odgovorno lice za carinska pitanja u privrednom subjektu podnosiocu zahteva.

Ako nadležan carinski organ, s obzirom na broj ili obim carinskih postupaka podnosioca zahteva, smatra da je povreda carinskih propisa neznatna (zanemarljiva) i ne dovodi u sumnju "dobru veru" podnosioca zahteva, smatra se da se podnosilac zahteva pridržavao carinskih propisa u prethodnom periodu.

Ako su lica koja vrše kontrolu nad privrednim subjektom podnosiocem zahteva, osnovana ili su rezidenti druge države, carinski organ ispunjenost ovog kriterijuma procenjuje na osnovu evidencija i podataka kojima raspolaže.

Ako od osnivanja podnosioca zahteva nisu protekle tri godine, carinski organ ispunjenost ovog kriterijuma procenjuje na osnovu evidencija i podataka kojima raspolaže.

Član 28

Carinski organ procenjuje da li podnosilac zahteva ima zadovoljavajući sistem vođenja poslovne i, po potrebi, evidencije o prevozu robe, ako podnosilac zahteva:

1) vodi knjigovodstvenu evidenciju u skladu sa opšte prihvaćenim računovodstvenim standardima, čime se olakšava carinska kontrola, koja se zasniva na reviziji,

2) omogući carinskom organu fizički ili elektronski pristup svojoj carinskoj i, po mogućnosti, evidenciji o prevozu,

3) ima odvojene logističke sisteme za domaću i stranu robu,

4) ima administrativnu organizaciju koja odgovara vrsti i obimu poslovanja i koja je pogodna za upravljanje prometom robe i ima unutrašnju kontrolu koja omogućava otkrivanje nezakonitih ili nepropisnih transakcija,

5) ima, kada je to potrebno, zadovoljavajuću proceduru za regulisanje dozvola i odobrenja u vezi sa merama trgovinske politike ili u vezi sa trgovinom poljoprivrednim proizvodima,

6) ima uredno arhiviranje evidencija i podataka i zaštitu od gubitka podataka,

7) zaposlenima ukazuje na potrebu obaveštavanja carinskih organa o poteškoćama sa kojima se suočavaju i obaveštava carinske organe o takvim slučajevima,

8) ima odgovarajuće informaciono-tehnološke sigurnosne mere za zaštitu informacionog sistema od neovlašćenog korišćenja i dokumentacije.

Privredni subjekt koji podnese zahtev za sertifikat OPS iz člana 21. stav 1. tačka 2) ove uredbe ne mora da ispunjava uslov iz stava 1. tačka 3) ovog člana.

Član 29

Ako se likvidnost podnosioca zahteva može dokazati za prethodne tri godine, smatra se da je kriterijum u pogledu finansijske likvidnosti podnosioca zahteva ispunjen.

Finansijska likvidnost, uzimajući u obzir specifičnosti poslovnih aktivnosti, podrazumeva finansijsku situaciju podnosioca zahteva koja je dovoljna za ispunjavanje obaveza.

Ako od osnivanja podnosioca zahteva nisu protekle tri godine, finansijska likvidnost podnosioca zahteva se ocenjuje na osnovu raspoloživih evidencija i podataka.

Član 30

Standardi bezbednosti i sigurnosti podnosioca smatraju se odgovarajućim ako:

1) su zgrade koje se koriste u vezi sa radnjama koje su obuhvaćene sertifikatom OPS, izgrađene od materijala koji ne dozvoljava nezakonit ulaz i obezbeđuje zaštitu od nezakonitog upada,

2) postoje odgovarajuće mere za kontrolu pristupa, radi sprečavanja neovlašćenog pristupa do prostora iz kog se vrši isporuka, mestima utovara i prostorima gde je smešten teret,

3) se preduzimaju mere za rukovanje sa robom, koje uključuju i mere zaštite od unosa, razmene ili gubitka materijala i neovlašćenog postupanja sa teretom,

4) postoji, kada je to potrebno, procedura za regulisanje uvoznih i/ili izvoznih dozvola u vezi sa robom čiji promet podleže zabranama i ograničenjima i za razlikovanje te robe od ostale,

5) je podnosilac zahteva primenio mere koje omogućavaju jasno definisanje njegovih poslovnih partnera, a u cilju zaštite međunarodne trgovine,

6) podnosilac zahteva, u meri u kojoj to dozvoljavaju propisi, vrši bezbednosnu proveru potencijalnih zaposlenih, koji će raditi na bezbednosno osetljivim mestima i sprovodi redovne provere,

7) zaposleni kod podnosioca zahteva aktivno učestvuju u programima posvećenim razvoju svesti o bezbednosti.

Avio-prevozilac ili brodarska kompanija koja nije osnovana u Republici Srbiji, ali u Republici Srbiji ima predstavništvo ili ogranak, i koristi pojednostavljenja iz člana 481. ove uredbe, koja podnosi zahtev za izdavanje sertifikata OPS iz člana 21. stav 1. tačka 2) ove uredbe, mora da poseduje:

1) međunarodno priznat sertifikat o bezbednosti i/ili sigurnosti koji je izdat na osnovu međunarodnih konvencija koje uređuju navedene sektore prevoza, ili

2) sertifikat koji je izdat u drugoj državi, ako je bilateralnim sporazumom koji je zaključen između Republike Srbije i te države predviđeno prihvatanje sertifikata, pod uslovima iz tog sporazuma.

Avio-prevozilac ili brodarska kompanija koja poseduje sertifikat iz stava 2. tačka 1) ovog člana, mora da ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana. Carinski organ koji izdaje sertifikat smatraće da su uslovi iz stava 1. ovog člana ispunjeni, ako su uslovi za izdavanje međunarodnog sertifikata jednaki uslovima iz stava 1. ovog člana ili odgovaraju tim uslovima.

Ako podnosilac zahteva, koji je osnovan u Republici Srbiji, poseduje međunarodno priznat sertifikat o bezbednosti i/ili sigurnosti, izdat u skladu sa međunarodnim konvencijama, evropski sertifikat o bezbednosti i/ili sigurnosti, izdat u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije, međunarodni standard Međunarodne organizacije za standardizaciju ili Evropskog standarda Evropskih organizacija za standardizaciju, smatra se da su uslovi iz stava 1. ovog člana ispunjeni, ako su uslovi za izdavanje međunarodnog sertifikata jednaki uslovima iz ove uredbe ili odgovaraju tim uslovima.

1.4. Postupak za izdavanje sertifikata OPS

Član 31

Carinski organ nadležan za izdavanje sertifikata OPS proverava da li su ispunjeni kriterijumi i uslovi za izdavanje sertifikata iz čl. 26 - 30. ove uredbe. Usklađenost sa kriterijumima iz člana 30. ove uredbe proverava se za sve prostore koji su povezani sa carinskim aktivnostima podnosioca zahteva. Carinski organ vrši proveru prostora i o tome sačinjava zapisnik.

Kada, u slučaju velikog broja prostora, zbog roka za izdavanje sertifikata, ne može da se izvrši provera svih prostora, ali ne postoji sumnja u to da se podnosilac zahteva pridržava svih standarda bezbednosti koji važe u svim njegovim prostorima, carinski organ može da pregleda samo reprezentativan deo tih prostora.

Carinski organ nadležan za izdavanje sertifikata OPS može da prihvati nalaze veštaka u pogledu ispunjenosti kriterijuma i uslova iz čl. 28, 29. i 30. ove uredbe. Veštak ne sme da bude povezano lice sa podnosiocem zahteva.

Član 32

Carinski organ nadležan za izdavanje sertifikata OPS izdaje sertifikat na obrascu koji je dat u Prilogu 6.

Carinski organ će izdati sertifikat OPS ili odbiti zahtev u roku od 120 dana od dana prijema zahteva. Ako postoje opravdani razlozi, carinski organ može da produži rok za period od 60 dana. U tom slučaju, pre isteka roka od 120 dana, carinski organ obaveštava podnosioca zahteva o razlozima za produženje.

Rok od 120 dana iz stava 2. ovog člana može da se produži ako podnosilac zahteva, u toku provere ispunjenosti kriterijuma, preduzme sve mere u cilju ispunjavanja tih kriterijuma i o preduzetim merama obavesti nadležni carinski organ.

Ako bi zbog rezultata provere koja se vrši u skladu sa članom 31. ove uredbe zahtev verovatno mogao biti odbijen, carinski organ nadležan za izdavanje, pre nego što odbije zahtev, dostavlja podnosiocu zahteva nalaze i daje mu mogućnost da se u roku od 30 dana izjasni o navodima iz nalaza, pri čemu se rok od 120 dana za izdavanje sertifikata OPS prekida.

Ako se odbije zahtev za izdavanje sertifikata OPS, ne ukidaju se automatski postojeća odobrenja izdata u skladu sa carinskih propisima.

Carinski organ o odbijenom zahtevu, uz obrazloženje svoje odluke, obaveštava podnosioca zahteva. Odluka o odbijanju zahteva saopštava se podnosiocu zahteva u roku iz st. 2, 3. i 4. ovog člana.

2. Pravna dejstva sertifikata OPS

2.1. Opšte odredbe

Član 33

Sertifikat OPS počinje da važi desetog dana od dana izdavanja.

Rok važnosti sertifikata OPS nije ograničen.

Carinski organ nadzire ispunjenost propisanih kriterijuma i uslova od strane ovlašćenog privrednog subjekta.

Carinski organ nadležan za izdavanje sertifikata ponovo vrši procenu ispunjenosti kriterijuma i uslova, u slučaju:

1) značajnijih promena odgovarajućih propisa,

2) osnovane sumnje da ovlašćeni privredni subjekt više ne ispunjava odgovarajuće kriterijume i uslove.

Kada se sertifikat OPS izda podnosiocu zahteva od čijeg osnivanja je proteklo manje od tri godine, u toku prve godine nakon izdavanja sertifikata vrši se pojačani nadzor.

Pri sprovođenju postupka iz st. 3. i 4. ovog člana, primenjuje se i član 31. stav 3. ove uredbe.

2.2. Suspenzija statusa ovlašćenog privrednog subjekta

Član 34

Carinski organ nadležan za izdavanje sertifikata suspenduje status ovlašćenog privrednog subjekta ako:

1) utvrdi neusaglašenost sa kriterijumima ili uslovima za dobijanje sertifikata OPS,

2) postoji osnovana sumnja da je ovlašćeni privredni subjekt izvršio radnju zbog koje može da se pokrene odgovarajući postupak i koja je povezana sa kršenjem carinskih propisa.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, carinski organ može da odluči da ne suspenduje status ovlašćenog privrednog subjekta ako, imajući u vidu broj i obim carinskih postupaka ovlašćenog privrednog subjekta, smatra da je prekršaj zanemarljiv i da ne dovodi u sumnju "dobru veru" ovlašćenog privrednog subjekta.

Pre donošenja odluke o suspenziji, carinski organ obaveštava ovlašćenog privrednog subjekta o tome. Ovlašćeni privredni subjekt ima pravo da u roku od 30 dana od dana ovog obaveštavanja preduzme sve neophodne mere za otklanjanje uočenih nedostataka i/ili da iznese svoj stav.

Suspenzija se primenjuje odmah, ako je to potrebno zbog vrste i stepena pretnje za bezbednost i sigurnost građana, javnog zdravlja i životne sredine.

Ako lice koje poseduje sertifikat OPS, u roku od 30 dana iz stava 3. ovog člana ne otkloni nedostatke iz stava 1. tačka 1) ovog člana, nadležni carinski organ obaveštava privredni subjekt da mu je status ovlašćenog privrednog subjekta suspendovan na period od 30 dana i omogućava mu da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje nedostataka.

Ako lice koje poseduje sertifikat OPS izvrši radnju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, carinski organ suspenduje status ovlašćenog privrednog subjekta sve dok traje sudski postupak. O tome obaveštava imaoca sertifikata.

Kada ovlašćeni privredni subjekt nije u mogućnosti da otkloni nedostatke u roku od 30 dana, ali može da obezbedi dokaz da uslovi mogu da se ispune ako bi se period suspenzije produžio, carinski organ suspenduje status ovlašćenog privrednog subjekta za još 30 dana.

Član 35

Suspenzija ne utiče na carinske postupke koji su započeti pre suspenzije i još nisu okončani.

Suspenzija ne utiče automatski na bilo koje odobrenje koje je bilo izdato bez obzira na sertifikat OPS, osim ako razlozi za suspenziju ne utiču i na to odobrenje.

Suspenzija ne utiče automatski na odobrenje za primenu carinskih pojednostavljenja koja su bila dodeljena na osnovu sertifikata OPS i za koje su uslovi još uvek ispunjeni.

Ako privredni subjekt koji poseduje sertifikat OPS iz člana 21. stav 1. tačka 3) ove uredbe, ne ispuni samo uslove iz člana 30. ove uredbe, status ovlašćenog privrednog subjekta se delimično suspenduje i na njegov zahtev može da se izda novi sertifikat OPS iz člana 21. stav 1. tačka 1) ove uredbe.

Član 36

Ako je privredni subjekt preduzeo potrebne mere u cilju ispunjavanja uslova i kriterijuma za dobijanje statusa ovlašćenog privrednog subjekta, carinski organ nadležan za izdavanje sertifikata povlači suspenziju i o tome obaveštava privredni subjekt. Suspenzija može da se povuče i pre isteka roka iz člana 34. st. 3. ili 5. ove uredbe.

U slučaju iz člana 35. stav 4. ove uredbe, carinski organ koji je suspendovao sertifikat, taj sertifikat obnavlja, što za posledicu ima ukidanje sertifikata OPS iz člana 21. stav 1. tačka 1) ove uredbe.

Ako privredni subjekt ne preduzme neophodne mere u periodu suspenzije iz člana 34. st. 3. ili 5. ove uredbe, carinski organ nadležan za izdavanje oduzima sertifikat OPS.

U slučaju iz člana 35. stav 4. ove uredbe, carinski organ oduzima original sertifikata OPS, a važi samo novi sertifikat OPS iz člana 21. stav 1. tačka 1) ove uredbe.

Član 37

Ovlašćeni privredni subjekt koji je privremeno u nemogućnosti da ispuni neki od kriterijuma iz člana 21. ove uredbe, može od carinskog organa da zahteva suspenziju statusa ovlašćenog privrednog subjekta. U tom slučaju, ovlašćeni privredni subjekt o tome obaveštava carinski organ nadležan za izdavanje sertifikata, uz navođenje datuma do kog će ponovo biti sposoban da ispuni kriterijume, o svim merama koje planira da preduzme, kao i o planiranom vremenskom okviru.

Ako ovlašćeni privredni subjekt ne otkloni nedostatke u roku koji je naveo u svom obaveštenju, carinski organ nadležan za izdavanje sertifikata može da odobri razumno produženje roka, pod uslovom da je ovlašćeni privredni subjekt postupao u "dobroj veri". U svim drugim slučajevima sertifikat OPS se ukida.

Ako u periodu suspenzije, lice kome je suspendovan status ovlašćenog privrednog subjekta ne preduzme zahtevane mere, primenjuju se odredbe člana 38. ove uredbe.

2.3. Oduzimanje sertifikata OPS

Član 38

Carinski organ nadležan za izdavanje sertifikata oduzima sertifikat OPS:

1) ako ovlašćeni privredni subjekt ne preduzme mere iz člana 36. stav 1. ove uredbe,

2) ako je ovlašćeni privredni subjekt izvršio ozbiljan prekršaj carinskih propisa i nema više pravo žalbe,

3) ako ovlašćeni privredni subjekt ne preduzme potrebne mere u periodu suspenzije iz člana 37. ove uredbe,

4) na zahtev ovlašćenog privrednog subjekta.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, carinski organ može da odluči da ne oduzme sertifikat ako, imajući u vidu broj ili obim carinskih postupaka ovlašćenog privrednog subjekta, smatra da je prekršaj zanemarljiv i da ne dovodi u pitanje "dobru veru" ovlašćenog privrednog subjekta.

Oduzimanje sertifikata proizvodi dejstvo narednog dana od dana prijema obaveštavanja od strane lica kome je oduzet status ovlašćenog privrednog subjekta.

U slučaju sertifikata OPS iz člana 21. stav 1. tačka 3) ove uredbe, kada privredni subjekat ne ispuni samo uslove iz člana 30. ove uredbe, carinski organ nadležan za izdavanje oduzima sertifikat i izdaje nov sertifikat OPS iz člana 21. stav 1. tačka 1) ove uredbe.

Privrednom subjektu se, u roku od tri godine od dana oduzimanja sertifikata OPS, ne može izdati novi sertifikat OPS, osim u slučajevima oduzimanja iz stava 1. tač. 3) i 4) ovog člana.

3. Razmena podataka

Član 39

Ovlašćeni privredni subjekt obaveštava carinski organ nadležan za izdavanje sertifikata o svim okolnostima koje nastanu nakon izdavanja sertifikata, a koje bi mogle da utiču na važenje ili sadržaj sertifikata.

Ako carinski organ oduzme odobrenje ovlašćenog privrednog subjekta za korišćenje carinskih pojednostavljenja iz čl. 215, 218, 223, 226, 230, 231, 237, 238. stav 1. i člana 423. ove uredbe, izdato na osnovu sertifikata OPS, o tome obaveštava carinski organ koji je izdao sertifikat OPS.

Član 40

Za razmenu podataka i komunikaciju između carinskih organa, kao i za obaveštavanje drugih nadležnih organa i privrednih subjekata koristi se elektronski sistem informisanja i komunikacije, koji su uzajamnim dogovorom, definisali ti organi i carinski organi.

Primenom sistema iz stava 1. ovog člana, nadležni organi i carinski organi čuvaju i imaju pristup sledećim informacijama:

1) elektronskim putem prosleđenim podacima o zahtevima,

2) sertifikatima OPS i, ako je moguće, podacima o njihovim izmenama, oduzimanju ili suspenziji statusa ovlašćenog privrednog subjekta,

3) svim ostalim odgovarajućim podacima.

Carinski organ nadležan za izdavanje sertifikata obaveštava carinski organ nadležan za analizu rizika o izdavanju, izmenama, oduzimanju sertifikata OPS ili o suspenziji statusa ovlašćenog privrednog subjekta.

Uprava carina može, uz prethodnu saglasnost ovlašćenih privrednih subjekata, da javno objavi na internetu spisak ovlašćenih privrednih subjekata, koji se redovno ažurira.

Glava IV

POREKLO ROBE

1. Nepreferencijalno poreklo robe

1.1. Obrada ili prerada na osnovu koje se stiče status proizvoda s poreklom

Član 41

Pravila o nepreferencijalnom poreklu robe odnose se na obradu ili preradu koja ispunjava kriterijume iz člana 34. Carinskog zakona i daje proizvodima poreklo zemlje u kojoj je izvršena obrada ili prerada, i to za tekstil i tekstilne proizvode iz Odeljka XI nomenklature Carinske tarife, kao i za druge proizvode, osim tekstila i tekstilnih proizvoda.

U svrhu primene pravila iz stava 1. ovog člana pojedini pojmovi imaju sledeće značenje:

1) zemlja: Republika Srbija ili druga zemlja,

2) nadležni organ: organ ili telo koji je nadležan za izdavanje uverenja o poreklu robe.

1.1.1. Tekstil i tekstilni proizvodi iz Odeljka XI nomenklature Carinske tarife

Član 42

Obrada ili prerada na osnovu koje se dobijeni proizvod svrstava u tarifni broj nomenklature Carinske tarife koji je različit od tarifnog broja u koji su bili svrstani upotrebljeni materijali bez porekla, smatra se potpunom preradom.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, za proizvode iz Liste obrade ili prerade koju treba izvršiti na materijalima bez porekla kako bi dobijeni proizvod stekao status proizvoda sa poreklom (Tekstil i tekstilni proizvodi iz Odeljka XI nomenklature Carinske tarife) koja je data u Prilogu 8, samo određeni postupci navedeni u koloni 3 ove liste koji se odnose na svaki dobijeni proizvod posebno, smatraju se potpunom preradom, bilo da ona uključuje ili ne promenu tarifnog broja.

Način primene pravila iz liste iz stava 2. ovog člana naveden je u Uvodnim napomenama uz Listu obrade ili prerade koju treba izvršiti na materijalima bez porekla kako bi dobijeni proizvod stekao status proizvoda sa poreklom iz Priloga 7.

Član 43

Za tekstil i tekstilne proizvode iz Odeljka XI nomenklature Carinske tarife potpuna prerada navedena u članu 42. ove uredbe, smatra se obradom ili preradom kojom se stiče poreklo u skladu sa članom 34. Carinskog zakona.

Član 44

Nedovoljna obrada ili prerada za sticanje statusa proizvoda sa poreklom u smislu člana 43. ove uredbe obuhvata, bez obzira da li je nastala promena tarifnog broja ili ne, sledeće:

1) održavanje robe u dobrom stanju tokom prevoza i skladištenja (provetravanje, prostiranje, sušenje, uklanjanje oštećenih delova i sl.),

2) jednostavne postupke sa robom koji se sastoje od otklanjanja prašine, prosejavanja ili zaštićivanja, razvrstavanja, klasifikovanja, sastavljanja (uključujući sastavljanje kompleta), pranja, rasecanja,

3) radnje koje obuhvataju:

(1) promene pakovanja, rastavljanje i ponovno sastavljanje omota,

(2) jednostavno stavljanje u vreće, sanduke, kutije, pričvršćivanje na kartice i sl. i ostali jednostavni postupci pakovanja,

4) stavljanje oznaka, natpisa i drugih obeležja na proizvode ili njihova pakovanja,

5) jednostavno sastavljanje delova radi izrade gotovog proizvoda,

6) kombinacija dva ili više postupaka iz tač. 1) - 5) ovog člana.

1.1.2. Proizvodi osim tekstila i tekstilnih proizvoda iz Odeljka XI nomenklature Carinske tarife

Član 45

Za dobijene proizvode iz Liste obrade ili prerade koju treba izvršiti na materijalima bez porekla kako bi dobijeni proizvod stekao status proizvoda sa poreklom (Proizvodi osim tekstila i tekstilnih proizvoda iz Odeljka XI nomenklature Carinske tarife) koji su dati u Prilogu 9, postupci iz kolone 3 Priloga, smatraju se dovoljnom obradom ili preradom na osnovu koje se stiče status proizvoda sa poreklom u smislu člana 34. Carinskog zakona.

Način primene pravila iz Priloga 9. naveden je u uvodnim napomenama iz Priloga 7.

1.1.3. Zajedničke odredbe za sve proizvode

Član 46

Kada je, u skladu sa pravilima navedenim u prilozima 8. i 9, određeno da roba stiče status proizvoda sa poreklom, ako vrednost upotrebljenih materijala bez porekla ne prelazi određeni procenat cene proizvoda franko fabrika, navedeni procenat izračunava se tako da:

1) "vrednost" označava carinsku vrednost pri uvozu upotrebljenih materijala bez porekla ili, ako taj podatak nije poznat ili ga nije moguće utvrditi, prvu cenu koju je moguće utvrditi, a koja se plaća za takve materijale u zemlji prerade,

2) "cena franko fabrika" označava cenu franko fabrika dobijenog proizvoda umanjenu za sve domaće poreze koji se vraćaju ili bi se mogli vratiti nakon izvoza takvog proizvoda,

3) "vrednost nastala kao rezultat postupaka sastavljanja" označava uvećanu vrednost proizvoda koja proizlazi iz samog njegovog sastavljanja, zajedno sa svim postupcima dorade i kontrole, odnosno iz ugrađivanja svih delova poreklom iz zemlje u kojoj su predmetni postupci izvršeni, uključujući dobit i opšte troškove nastale u toj zemlji kao rezultat postupaka.

1.2. Posebna pravila za rezervne delove

Član 47

Pribor, rezervni delovi i alati koji se isporučuju zajedno s određenom opremom, mašinom, uređajem ili vozilom koji su deo njihove standardne opreme, smatraju se proizvodima istog porekla kao ta oprema, mašina, uređaj ili vozilo.

Osnovni rezervni delovi neophodni za upotrebu opreme, mašine, uređaja ili vozila koji su stavljeni u slobodan promet ili su prethodno izvezeni smatraju se proizvodima istog porekla kao ta oprema, mašina, uređaj ili vozilo, ako su ispunjeni uslovi propisani odredbama ovog člana i čl. 48 - 53. ove uredbe.

Član 48

Pretpostavka o poreklu rezervnih delova iz člana 47. ove uredbe prihvata se samo:

1) ako je to neophodno za uvoz u zemlju odredišta, i

2) ako ugrađivanje osnovnih rezervnih delova u predmetnu opremu, mašinu, uređaj ili vozilo u fazi proizvodnje ne bi onemogućilo sticanje statusa proizvoda sa poreklom u zemlji proizvodnje te opreme, mašine, uređaja ili vozila.

Član 49

Oprema, mašina, uređaj ili vozilo je roba iz Odeljka XVI, XVII i XVIII nomenklature Carinske tarife.

Osnovni rezervni delovi su delovi:

1) neophodni za rad proizvoda iz stava 1. ovog člana stavljenih u slobodan promet ili prethodno izvezenih,

2) karakteristični za te proizvode i

3) namenjeni njihovom redovnom održavanju i zameni delova iste vrste koji su oštećeni ili su postali neupotrebljivi.

Član 50

Kod podnošenja zahteva nadležnom organu za izdavanje uverenja o poreklu za osnovne rezervne delove u smislu člana 47. ove uredbe, rubrika 6 uverenja (redni broj artikla, oznake, broj i vrste paketa, opis robe) i zahtev koji se na nju odnosi treba da sadrži izjavu podnosioca zahteva da je navedena roba namenjena za redovno održavanje prethodno izvezene opreme, mašine, uređaja ili vozila, sa tačnim podacima o navedenoj opremi, mašini, uređaju ili vozilu.

Podnosilac zahteva, kad god je moguće, treba da navede podatke o uverenju o poreklu (broj i datum i naziv organa koji je uverenje izdao) koje je pratilo uvezenu opremu, mašinu, uređaj ili vozilo, a za čije se održavanje delovi namenjeni.

Član 51

Kada se poreklo osnovnih rezervnih delova u smislu člana 47. ove uredbe mora dokazivati za njihovo stavljanje u slobodan promet u Republici Srbiji uz podnošenje uverenja o poreklu, uverenje treba da sadrži podatke navedene u članu 50. ove uredbe.

Član 52

Radi pravilne primene odredaba čl. 47 - 53. ove uredbe, nadležni organ može da zahteva dodatne dokaze, a naročito:

1) račun ili kopiju računa u vezi sa opremom, mašinom, uređajem ili vozilom stavljenim u slobodan promet ili prethodno izvezenim,

2) ugovor ili kopiju ugovora ili neke druge isprave koja dokazuju da je isporuka izvršena kao deo redovne usluge održavanja.

1.3. Primena odredbi u vezi sa uverenjima o poreklu

1.3.1. Odredbe u vezi sa uverenjima o poreklu

Član 53

Kada se prilikom uvoza poreklo robe dokazuje ili se mora dokazati podnošenjem uverenja o poreklu, to uverenje mora da ispunjava sledeće uslove:

1) da je izdato od nadležnog organa koji je za to ovlašćen od strane zemlje izdavaoca,

2) da sadrži podatke potrebne za identifikaciju robe na koju se odnosi, naročito:

(1) broj i vrstu paketa, oznake i brojeve,

(2) vrstu robe,

(3) bruto i neto težinu robe; ovi podaci se mogu zameniti drugim, na primer brojem ili zapreminom, u slučaju da je roba podložna značajnim promenama u težini prilikom prevoza, odnosno u slučaju da se njena težina ne može utvrditi ili se i inače utvrđuje na osnovu tih drugih podataka,

(4) naziv pošiljaoca;

3) da se nedvosmisleno može utvrditi da je roba na koju se odnosi, poreklom iz određene zemlje.

Član 54

Privredna komora Srbije izdaje uverenje o domaćem nepreferencijalnom poreklu robe.

Uverenje o domaćem poreklu robe izdaje se na pismeni zahtev podnosioca.

Obrazac uverenja o domaćem poreklu robe i obrazac zahteva za izdavanje uverenja o domaćem poreklu robe, dati su u Prilogu 10.

Član 55

Carinski organ koji sprovodi postupak izvoznog carinjenja, na pismeni zahtev zainteresovanog lica izdaje uverenje o poreklu robe za tkanine izrađene na ručnim razbojima, proizvode od tekstila ručno izrađene u narodnoj radinosti i tradicionalne ručno izrađene folklorne proizvode od tekstila, koji se po nepreferencijalnom tretmanu izvoze u zemlje Evropske unije u skladu sa Sporazumom o trgovini tekstilnim proizvodima između Republike Srbije i Evropske zajednice.

Uverenja iz stava 1. ovog člana sačinjavaju se i podnose na obrascima datim u prilozima 11. i 12.

Član 56

Nadležni organ koji izdaje uverenje o poreklu robe, ako to nalažu okolnosti, naročito ako je podnosilac zahteva redovni izvoznik određene robe, može odlučiti da ne traži zahtev za svaki izvozni postupak, pod uslovom da se postupa u skladu s propisima koji se odnose na poreklo.

Kada to zahtevaju uslovi trgovine može se izdati jedna ili više kopija uverenja o poreklu. Kopije se izdaju u skladu sa članom 54. stav 3. ove uredbe.

Član 57

Obrazac uverenja iz člana 54. stav 3. ove uredbe je veličine 210 x 297 mm. Obrazac ne sme biti duži od osam milimetara odnosno kraći od najviše pet milimetara. Obrazac mora biti štampan na belom papiru bez mehaničkih delova na kome se može pisati. Težina papira mora biti najmanje 64 g/m2 ili između 25 i 30 g/m2 kad se koristi papir za vazdušnu poštu. Kao podloga u sepiji mora biti utisnut "guilloche" uzorak, što omogućava da bilo kakvo falsifikovanje mehaničkim ili hemijskim sredstvima bude uočljivo.

Nadležni organ može zadržati pravo štampanja obrasca uverenja o poreklu robe ili taj posao poveriti ovlašćenoj štampariji, u tom slučaju, na svakom uverenju mora biti navedeno takvo odobrenje. Na svakom obrascu uverenja o poreklu robe mora stajati naziv i adresa štamparije ili znak po kojem je štamparija prepoznatljiva i na obrascu mora biti napisan ili pečatom utisnut serijski broj po kome je prepoznatljiv.

Član 58

Obrazac zahteva i uverenje o domaćem poreklu robe popunjavaju se računarom, pisaćom mašinom ili svojeručno, velikim štampanim slovima i mastilom, na srpskom i engleskom jeziku ili u zavisnosti od običaja i zahteva trgovine, na nekom drugom jeziku.

Član 59

Uverenje o poreklu robe iz člana 54. ove uredbe mora imati serijski broj po kome je prepoznatljiv. Zahtev za izdavanje uverenja o poreklu robe i svi primerci uverenja moraju nositi isti broj.

Nadležni organ može brojčano označiti takve dokumente prema redosledu izdavanja.

Član 60

Nadležni organ utvrđuje koje dodatne podatke, ako ih ima, treba navesti u zahtevu, i te dodatne podatke treba svesti na najmanju moguću meru.

Član 61

Nadležni organ koji je izdao uverenje o poreklu robe čuva zahteve najmanje dve godine.

Zahtevi se mogu čuvati i u obliku kopija, pod uslovom da u skladu s važećim propisima imaju istu dokaznu snagu.

Član 62

Uverenje o domaćem poreklu robe može se izdati naknadno, nakon obavljenog izvoza robe na koju se odnosi, ako pri izvozu nije bilo izdato zbog greške, nenamernih propusta ili posebnih okolnosti nastalih pri izvozu robe.

U zahtevu za naknadno izdavanje uverenja o domaćem poreklu robe izvoznik je dužan da navede mesto i datum izvoza robe na koje se uverenje o domaćem poreklu robe odnosi, i da navede razloge za svoj zahtev.

Privredna komora Srbije može izdati uverenje o domaćem poreklu robe naknadno samo po obavljenoj proveri da se podaci u zahtevu izvoznika slažu sa podacima u odgovarajućem dokumentu.

Uverenje o domaćem poreklu robe koje je naknadno izdato mora u rubrici "Primedbe" da sadrži sledeću napomenu na srpskom i engleskom jeziku: "NAKNADNO IZDATO" / "ISSUED RETROSPECTIVELY".

Član 63

U slučaju krađe, nestanka ili uništenja uverenja o domaćem poreklu robe, izvoznik može da zatraži od Privredne komore Srbije da mu izda duplikat uverenja koji se popunjava na osnovu izvozne dokumentacije kojom raspolaže. Rubrika "Primedbe" duplikata uverenja o domaćem poreklu robe mora da sadrži sledeću napomenu na srpskom i engleskom jeziku: "DUPLIKAT" / "DUPLICATE".

Duplikat iz stava 1. ovog člana, na kome mora biti naznačen datum izdavanja prvog (originalnog) uverenja o domaćem poreklu robe, važi od datuma izdavanja prvog uverenja.

Član 64

Ako je roba za koju je izdato uverenje o domaćem nepreferencijalnom poreklu robe pod carinskim nadzorom, može se na zahtev korisnika zameniti prvobitno uverenje o domaćem poreklu robe sa jednim ili više uverenja o domaćem poreklu robe, ako je to potrebno radi slanja svih ili nekih proizvoda u carinsko područje ili van carinskog područja.

1.3.2. Druga uverenja o robi

Član 65

Ako se pri izvozu ili uvozu robe od izvoznika ili uvoznika zahtevaju uverenje o krajnjem korisniku, uverenje o višoj sili, uverenje o poreklu robe iz treće zemlje i uverenje o robi koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja, ta uverenja izdaje, odnosno overava Privredna komora Srbije.

Dokazi iz stava 1. ovog člana izdaju se na osnovu pismenog zahteva uvoznika odnosno izvoznika, koji uz zahtev prilažu:

1) za uverenje o krajnjem korisniku robe - izjavu da će se roba koristiti za tačno određenu svrhu na teritoriji Republike Srbije i da neće biti reeksportovana, podatke o uvozniku, krajnjem korisniku i dostavljaču robe, kao i robi koja se uvozi,

2) za uverenje o višoj sili - potvrdu o nastupanju okolnosti više sile koju izdaje nadležni organ, organizacija ili institucija,

3) za uverenje o poreklu robe iz treće zemlje - izvorno uverenje o poreklu robe, koje je izdao nadležni organ u zemlji porekla robe ili zemlji uvoza,

4) za uverenje o robi koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja - izvorno uverenje o poreklu robe, koje je izdao nadležni organ u zemlji porekla robe ili zemlji uvoza i odobrenje carinskog organa za postupak aktivnog oplemenjivanja.

Privredna komora Srbije će, po potrebi, propisati način izdavanja dokaza iz stava 1. ovog člana, kao i sadržinu uverenja, u skladu sa zakonom, ovom uredbom ili međunarodnim ugovorom.

Način popunjavanja i obrasci uverenja o poreklu robe iz treće zemlje i uverenja o robi koja se izvozi nakon postupka aktivnog oplemenjivanja dati su u Prilogu 10.

2. Preferencijalno poreklo robe

2.1. Zajedničke odredbe

Član 66

U svrhu primene pravila o preferencijalnom poreklu robe, pojedini pojmovi imaju sledeće značenje:

1) izrada je bilo koja vrsta obrade ili prerade, uključujući sastavljanje ili posebne postupke.

2) materijal je bilo koji sastojak, sirovina, komponenta ili deo itd. koji se koristi u izradi proizvoda.

3) proizvod je proizvod koji se izrađuje, čak i ako je namenjen za kasniju upotrebu u nekom drugom postupku izrade.

4) roba su i materijali i proizvodi.

5) carinska vrednost je vrednost utvrđena u skladu sa Sporazumom o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini (STO Sporazum o carinskoj vrednosti) iz 1994. godine.

6) cena franko fabrika iz Priloga 17. znači cenu plaćenu za proizvod proizvođaču u strani korisnici u čijoj je proizvodnji, ili proizvodnoj jedinici obavljena poslednja obrada ili prerada, pod uslovom da ta cena uključuje vrednost svih upotrebljenih materijala, uz odbitak unutrašnjih poreza koji se vraćaju ili se mogu vratiti nakon izvoza dobijenog proizvoda.

7) vrednost materijala iz Priloga 17. znači carinsku vrednost u vreme uvoza upotrebljenih materijala bez porekla ili, ako ona nije poznata i ne može se utvrditi, prvu cenu koja se može utvrditi a koja se za te materijale plaća u Republici Srbiji ili u strani korisnici. Kada je potrebno utvrditi "vrednost materijala sa poreklom", ovaj stav se primenjuje mutatis mutandis.

8) dodata vrednost je cena proizvoda na paritetu franko fabrika, umanjena za carinsku vrednost svakog uključenog materijala sa poreklom iz druge strane korisnice ili, ako carinska vrednost nije poznata i ne može se utvrditi, prva cena koja se može utvrditi, a koja se za te materijale plaća u toj strani korisnici.

9) glave i tarifni brojevi su glave i tarifni brojevi (četvorocifreni brojevi) korišćeni u nomenklaturi koja čini Harmonizovani sistem naziva i šifarskih oznaka roba (u daljem tekstu: Harmonizovani sistem ili HS.

10) svrstan se odnosi na svrstavanje proizvoda ili materijala u određeni tarifni broj.

11) pošiljka su proizvodi koje jedan izvoznik istovremeno šalje jednom primaocu ili proizvodi obuhvaćeni jednim prevoznim dokumentom za njihovu dopremu od izvoznika do primaoca ili, u nedostatku takvog dokumenta, proizvodi obuhvaćene jednom fakturom.

12) strana korisnica je zemlja ili teritorija prema kojoj se primenjuju preferencijalne tarifne mere koje je Republika Srbija jednostrano donela u odnosu na druge države, grupe država ili teritorije.

Član 67

Kada je utvrđivanje porekla robe potrebno radi primene preferencijalnih tarifnih mera, to poreklo se utvrđuje u skladu sa pravilima o preferencijalnom poreklu robe iz ove uredbe ili međunarodnim sporazumom kojim su predviđena pravila o poreklu robe.

Član 68

Preferencijalno poreklo robe utvrđuje se na osnovu dokaza o poreklu robe koji su propisani ovom uredbom ili međunarodnim sporazumom.

Ako je međunarodnim sporazumom predviđena mogućnost pojednostavljenja u dokazivanju porekla robe, carinski organ na osnovu pismenog zahteva izdaje odobrenje za to pojednostavljenje.

Pri izdavanju odobrenja iz stava 2. ovog člana carinski organ uzima u obzir:

1) garancije podnosioca zahteva u vezi s pravilnom upotrebom odobrenih pojednostavljenja,

2) pouzdanost podnosioca zahteva u sprovođenju carinskih postupaka.

Član 69

Radi ostvarivanja preferencijalnog postupanja sa robom na osnovu opštih šema preferencijala (Generalized System of Preferences - GSP), srpsko poreklo robe dokazuje se uverenjem o poreklu robe FORM A. Obrazac uverenja FORM A dat je u Prilogu 13.

Uverenje o poreklu robe FORM A izdaje Privredna komora Srbije na pismeni zahtev izvoznika, ako su ispunjeni propisani uslovi, za primenu u zemlji - davaocu preferencijala.

Druga uverenja o srpskom poreklu robe koji se koriste radi preferencijalnog tarifnog postupanja izdaju carinarnice, osim ako međunarodnim sporazumom koji predviđa takvo postupanje nije predviđena nadležnost drugog organa ili tela.

Član 70

Dobavljač robe u unutrašnjem prometu (u daljem tekstu: dobavljač) mora da na zahtev kupca izda dokaz o poreklu robe - izjavu dobavljača, ako se za robu, koja se izvozi zahteva izdavanje uverenja o preferencijalnom poreklu robe, bez obzira na to da li će roba biti izvezena u nepromenjenom stanju ili će biti prerađena, dorađena ili ugrađena u drugu robu.

Izjava dobavljača može se izdati za svaki posao posebno (kratkoročna izjava) ili za period koji ne sme biti duži od 12 meseci (dugoročna izjava).

Kratkoročna izjava dobavljača izdaje se na obrascu koji je dat u Prilogu 14.

Dugoročna izjava dobavljača izdaje se na obrascu koji je dat u Prilogu 15.

Član 71

Privredna komora Srbije i drugi nadležni organi, zahteve za izdavanje uverenja o poreklu robe, kao i druge isprave, moraju čuvati najmanje tri godine od dana izdavanja.

2.2. Opšte odredbe o preferencijalnom poreklu

2.2.1. Određenje pojma "proizvodi s poreklom"

Član 72

Radi sprovođenja odredaba koje uređuju preferencijalne tarifne mere koje je Republika Srbija jednostrano donela u odnosu na druge države, grupe država ili teritorije (u daljem tekstu: strana korisnica), smatraju se:

1) proizvodi u potpunosti dobijeni u strani korisnici u skladu sa članom 73. ove uredbe,

2) proizvodi dobijeni u strani korisnici, u čijoj su izradi upotrebljeni i drugi materijali, osim onih iz tačke 1. ovog stava, pod uslovom da je na tim proizvodima izvršena dovoljna obrada ili prerada u skladu sa članom 74. ove uredbe.

Radi primene odredaba čl. 66-98. ove uredbe, proizvodi sa poreklom iz Republike Srbije, u skladu sa stavom 3. ovog člana, koji su nakon izvoza u strani korisnici bili podvrgnuti obradi ili preradi koja prevazilazi postupke iz člana 75. ove uredbe, smatraju se proizvodima sa poreklom te strane korisnice.

Odredbe stava 1. ovog člana, primenjuju se mutatis mutandis u svrhu određivanja porekla robe dobijene u Republici Srbiji.

Član 73

Smatra se da su u potpunosti dobijeni u strani korisnici ili Republici Srbiji:

1) mineralni proizvodi izvađeni iz zemljišta ili s morskog dna (podmorja) u strani korisnici ili Republici Srbiji,

2) biljni proizvodi ubrani ili požnjeveni u strani korisnici ili Republici Srbiji,

3) žive životinje, okoćene i uzgojene u strani korisnici ili Republici Srbiji,

4) proizvodi dobijeni od živih životinja uzgojenih u strani korisnici ili Republici Srbiji,

5) proizvodi dobijeni lovom ili ribolovom u strani korisnici ili Republici Srbiji,

6) proizvodi morskog ribolova i drugi proizvodi koji su izvađeni iz mora van teritorijalnih voda strane korisnice ili Republike Srbije, njihovim plovilima,

7) proizvodi dobijeni ili proizvedeni na brodovima-fabrikama u strani korisnici ili Republici Srbiji isključivo od proizvoda iz tačke 6),

8) prikupljeni upotrebljavani predmeti u strani korisnici ili Republici Srbiji, pogodni samo za recikliranje sirovina, uključujući upotrebljavane automobilske gume koje se mogu koristiti samo za protektiranje ili kao otpad,

9) otpad i otpadni materijal dobijen iz proizvodnih delatnosti obavljenih u strani korisnici ili Republici Srbiji,

10) proizvodi izvađeni s morskog dna (podmorja) ili iz sloja zemlje ispod tog morskog dna izvan teritorijalnih voda strane korisnice ili Republike Srbije, pod uslovom da imaju isključiva prava na eksploataciju,

11) roba proizvedena u strani korisnici ili Republici Srbiji isključivo od proizvoda navedenih pod tač. 1) -10) ovog stava,

Izrazi "njihova plovila" i "brodovi-fabrike" iz stava 1. tač. 6) i 7) ovog člana, primenjuju se isključivo na plovila i brodove - fabrike:

1) koji su registrovani ili upisani u strani korisnici ili Republici Srbiji,

2) koji plove pod zastavom te strane korisnice ili Republike Srbije,

3) koji su najmanje 50% u vlasništvu državljana te strane korisnice ili Republike Srbije ili preduzeća sa sedištem u toj strani korisnici ili Republici Srbiji, čiji su direktor ili direktori, predsednik upravnog ili nadzornog odbora kao i većina članova tih odbora državljani te strane korisnice ili Republike Srbije i u kojima, dodatno, u slučaju partnerstava ili društava s ograničenom odgovornošću, najmanje polovina kapitala pripada toj strani korisnici ili Republici Srbiji ili javnim telima odnosno državljanima te strane korisnice ili Republike Srbije,

4) na kojima su kapetan i oficiri državljani te strane korisnice ili Republike Srbije, i

5) na kojima su najmanje 75% posade državljani te strane korisnice ili Republike Srbije.

Plovila koja plove van teritorijalnih voda strane korisnice ili Republike Srbije, uključujući i brodove-fabrike na kojima se ulov riba obrađuje ili prerađuje, smatraće se za deo teritorije strane korisnice ili Republike Srbije, pod uslovom da su ispunjeni uslovi iz stava 2. ovog člana.

Član 74

Radi primene odredaba člana 72. ove uredbe proizvodi koji nisu u potpunosti dobijeni u strani korisnici ili Republici Srbiji, smatraju se dovoljno obrađenim ili prerađenim, ukoliko su ispunjeni uslovi iz Liste obrade ili prerade koju treba izvršiti na materijalima bez porekla kako bi prerađeni proizvod mogao da stekne status proizvoda sa poreklom (u daljem tekstu: Lista obrade ili prerade), data u Prilogu 17. Način primene pravila iz Priloga 17. određen je u uvodnim napomenama koje su date u Prilogu 16.

Uslovima iz Liste obrade ili prerade, za sve proizvode koji su obuhvaćeni tom listom, utvrđuje se stepen obrade ili prerade koji mora da se izvrši na materijalima bez porekla, koji se koriste u proizvodnji i primenjuju se samo na te materijale.

Ako se proizvod koji je stekao status proizvoda sa poreklom time što su ispunjeni uslovi iz Liste obrade ili prerade upotrebi kao materijal u proizvodnji nekog drugog proizvoda, na njega se ne primenjuju uslovi koje mora da ispunjava proizvod u koji se ugrađuje i neće se uzeti u obzir materijali bez porekla koji su možda upotrebljeni u njegovoj proizvodnji.

Član 75

Obradom ili preradom nedovoljnom za sticanje statusa proizvoda sa poreklom, bez obzira na to da li su ispunjeni uslovi iz člana 74. ove uredbe, smatraju se sledeće radnje:

1) za očuvanje robe u dobrom stanju za vreme prevoza i skladištenja,

2) rastavljanje i sastavljanje pošiljki,

3) pranje, čišćenje, uklanjanje prašine, korozije, ulja, boje ili drugih materija za prekrivanje,

4) peglanje ili presovanje tekstila,

5) jednostavno bojenje i poliranje,

6) ljuštenje i mlevenje (delimično ili u celini), poliranje i glaziranje žita i pirinča,

7) bojenje šećera ili oblikovanje šećernih kocki; mlevenje šećera (delimično ili u celini),

8) uklanjanje koštica i ljuski, guljenje voća, oraščića i povrća,

9) brušenje, jednostavno drobljenje ili jednostavno rezanje,

10) prosejavanje, prebiranje, sortiranje, razvrstavanje, gradiranje i sparivanje (uključujući i sastavljanje garniture proizvoda),

11) jednostavno pakovanje u tegle, konzerve, čuture, kesice, sanduke, učvršćivanje na kartone ili ploče i sl., kao i drugi načini pakovanja,

12) lepljenje ili štampanje oznaka, nalepnica, natpisa i drugih sličnih znakova za razlikovanje proizvoda i njihove ambalaže,

13) jednostavno mešanje istih ili različitih proizvoda, kada jedna ili više komponenti mešavine ne zadovoljava uslove iz ovog odeljka koji omogućavaju da se oni mogu smatrati proizvodima sa poreklom iz strane ugovornice,

14) jednostavno sklapanje delova da bi se proizveo celovit proizvod, ili rastavljanje proizvoda na delove,

15) kombinacija dve ili više radnji iz tač. 1) - 14) stava 1. ovog člana,

16) klanje životinja.

Kod utvrđivanja da li su obrade ili prerade koje su obavljene na celom proizvodu nedovoljne u smislu stava 1. ovog člana, uzimaju se u obzir sve radnje obavljene na tom proizvodu u strani korisnici ili u Republici Srbiji.

Član 76

Kvalifikaciona jedinica, za primenu odredaba čl. 66-98. ove uredbe, je konkretni proizvod koji se smatra osnovnom jedinicom, za svrstavanje prema nomenklaturi Harmonizovanog sistema, tako da:

1) kad se proizvod koji se sastoji od grupe ili delova predmeta svrstava u jedan tarifni broj Harmonizovanog sistema, takva celina čini jednu kvalifikacionu jedinicu,

2) kad se pošiljka sastoji od više istih proizvoda svrstanih u isti tarifni broj Harmonizovanog sistema, svaki proizvod uzima se pojedinačno.

Kada je, u skladu sa Osnovnim pravilom 5. Harmonizovanog sistema za potrebe svrstavanja, ambalaža uključena zajedno sa proizvodom, ona će biti uključena i za potrebe utvrđivanja porekla robe.

Član 77

U izradi određenog proizvoda mogu se koristiti materijali bez porekla, pod uslovom da njihova ukupna vrednost ne prelazi 10 % cene proizvoda franko fabrika.

Kada se u Listi, iz člana 74. ove uredbe, navodi jedan ili više procenata kao maksimalna vrednost materijala bez porekla, taj procenat se ne sme prekoračiti primenom odredbe stava 1. ovog člana.

Na proizvode koji se svrstavaju u Glave 50 - 63. Harmonizovanog sistema ne primenjuju se odredbe ovog člana.

Član 78

Pribor, rezervni delovi i alat isporučeni sa opremom, mašinom, uređajem ili vozilom, koji su deo opreme i uključeni su u njenu cenu ili koji nisu posebno fakturisani, smatraju se sastavnim delom te opreme, mašine, uređaja ili vozila.

Član 79

Setovi u smislu Osnovnog pravila 3. za primenu Harmonizovanog sistema smatraju se proizvodima sa poreklom kada sve komponente seta imaju poreklo. Međutim, kada se set sastoji od komponenti sa poreklom i proizvoda bez porekla, smatraće se proizvodom sa poreklom pod uslovom da vrednost komponenti bez porekla ne prelazi 15% cene seta franko fabrika.

Član 80

Da bi se utvrdilo da li je neki proizvod sa poreklom, nije potrebno utvrđivati poreklo elemenata koji bi mogli biti upotrebljeni u njegovoj proizvodnji, i to:

1) energija i gorivo,

2) postrojenja i oprema,

3) mašine i alati,

4) roba koja ne ulazi, niti je predviđeno da uđe u sastav gotovog proizvoda.

Član 81

Uslovi za sticanje statusa proizvoda sa poreklom u slučajevima predviđenim članom 72. ove uredbe, moraju biti bez prekida stalno ispunjeni u Republici Srbiji ili strani korisnici.

Ako se proizvodi poreklom iz Republike Srbije ili strane korisnice koji su izvezeni u neku treću zemlju vraćaju, ne smatraju se proizvodima sa poreklom, osim ako se carinskim organima ne dokaže da:

1) su proizvodi koji su vraćeni istovetni sa proizvodima koji su bili izvezeni, i

2) proizvodi nisu bili podvrgnuti nikakvim postupcima, osim onim koji su bili potrebni za njihovo očuvanje u dobrom stanju dok su se nalazili u toj zemlji ili tokom izvoza.

Član 82

Preferencijalne tarifne mere primenjuju se isključivo na proizvode sa poreklom koji zadovoljavaju uslove iz ove uredbe i koji se direktno transportuju između Republike Srbije i strane korisnice, bez prelaska preko teritorija drugih zemalja. Proizvodi koji predstavljaju jednu pošiljku mogu se transportovati i preko teritorija drugih zemalja, pri čemu je, ako to nalažu okolnosti, na tim teritorijima moguć i njihov pretovar ili privremeno skladištenje, pod uslovom da ti proizvodi ostaju pod carinskim nadzorom u zemlji tranzita ili skladištenja i da nisu podvrgnuti nikakvim postupcima osim istovara, ponovnog utovara ili bilo kog drugog postupka namenjenog njenom očuvanju u dobrom stanju.

Proizvodi sa poreklom mogu se cevovodima prevoziti bez prekida i preko drugih teritorija, koji nisu teritorije strane korisnice ili Republike Srbije.

Kao dokaz da su ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana, nadležnom carinskom organu zemlje uvoznice podnosi se:

1) jedinstveni transportni dokument koji obuhvata put od zemlje izvoznice kroz zemlju tranzita, ili

2) potvrda koju izdaje carinski organ države tranzita, koja sadrži:

(1) tačan opis proizvoda,

(2) datume istovara i ponovnog utovara proizvoda, odnosno ukrcaja ili iskrcaja, sa naznakom, ako je to potrebno, naziva broda ili drugog prevoznog sredstva koje se koristi,

(3) potvrdu o uslovima pod kojima je roba ostala u državi tranzita, ili

3) druge dokumente koji mogu da posluže kao dokaz, u nedostatku dokumenata iz tač. 1) i 2) ovog stava.

Član 83

Na proizvode sa poreklom koji su iz strane korisnice poslati radi izlaganja u nekoj trećoj zemlji i nakon izložbe prodati radi uvoza u Republiku Srbiju, pri uvozu će se primenjivati odredbe člana 72. ove uredbe, pod uslovom da se carinskom organu u Republici Srbiji podnesu dokazi o tome:

1) da je izvoznik te proizvode poslao iz strane korisnice u zemlju u kojoj se izložba održavala i da ih je tamo izložio,

2) da je izvoznik te proizvode prodao ili na neki drugi način ustupio nekom licu u Republici Srbiji,

3) da su proizvodi isporučeni za vreme ili odmah posle izložbe, u stanju u kome su i bili upućeni na izložbu, i

4) da proizvodi, nakon upućivanja na izložbu, nisu bili korišćeni ni za kakvu drugu svrhu osim pokazivanja na izložbi.

Dokaz o poreklu mora biti podnesen carinskom organu Republike Srbije na uobičajen način. Na njemu mora stajati ime i adresa izložbe. Po potrebi se mogu zahtevati dodatni pisani dokaz o uslovima, pod kojima su proizvodi bili izlagani.

Odredbe stava 1. ovog člana odnose se na izložbe, sajmove i druge javne priredbe trgovinskog, industrijskog, poljoprivrednog ili zanatskog karaktera, osim onih koje se organizuju u privatne svrhe u trgovačkim radnjama ili prostorijama radi prodaje strane robe, za vreme čijeg održavanja roba ostaje pod carinskim nadzorom.

2.2.2. Potvrda o poreklu

Član 84

Proizvodi poreklom iz strane korisnice ostvaruju pravo na primenu preferencijalnih tarifnih mera iz člana 72. ove uredbe, nakon podnošenja jednog od sledećih dokaza:

1) uverenja o poreklu robe EUR.1, koje je dato u Prilogu 18, ili

2) u slučajevima navedenim u članu 89. stav 1. ove uredbe, izjave, koja je data u Prilogu 19, a koju izvoznik daje na fakturi, otpremnici ili nekom drugom komercijalnom dokumentu u kojem se daje dovoljno detaljan opis predmetnih proizvoda na osnovu kojih oni mogu da se identifikuju (u daljem tekstu: izjava na fakturi).

Član 85

Proizvodi sa poreklom u smislu ovog odeljka imaju pravo na primenu preferencijalnih tarifnih mera iz člana 72. ove uredbe prilikom uvoza u Republiku Srbiju, pod uslovom da su, u skladu sa članom 82. ove uredbe bili direktno prevezeni, a nakon podnošenja uverenja o poreklu robe EUR.1, koje su izdali carinski ili drugi nadležni organi u strani korisnici izvoznici i pod uslovom da je strana korisnica:

1) dostavila carinskom organu Republike Srbije sve podatke koji se zahtevaju u skladu sa članom 96. ove uredbe i

2) da pruža pomoć Republici Srbiji na taj način što carinskom organu Republike Srbije dozvoljava da proveri verodostojnost dokumenta ili tačnost podataka o stvarnom poreklu predmetnih proizvoda.

Uverenje o poreklu robe EUR.1 može biti izdato samo u slučajevima kada služi kao dokaz u svrhu primene preferencijalnih tarifnih mera iz člana 72. ove uredbe.

Uverenje o poreklu robe EUR.1 izdaje se samo na pisani zahtev izvoznika ili njegovog ovlašćenog zastupnika. Zahtev se sačinjava na obrascu koji je dat u Prilogu 18. i koji se popunjava u skladu sa odredbama čl. 84 - 95. ove uredbe.

Nadležni organi strane korisnice izvoznice ili Republike Srbije čuvaju zahteve za izdavanje uverenja o kretanju EUR.1 najmanje tri godine.

Izvoznik ili njegov ovlašćeni zastupnik uz zahtev prilaže i dokumenta, kojima se dokazuje da proizvodi koji se izvoze ispunjavaju uslove za izdavanje uverenja o kretanju EUR.1.

Izvoznik preuzima obavezu da će na zahtev nadležnih organa podneti sve dodatne dokaze koje oni mogu da zatraže radi utvrđivanja tačnosti statusa porekla proizvoda koji imaju pravo na primenu preferencijalnih tarifnih mera, kao i da će pristati na svaki pregled njegove knjigovodstvene evidencije i na svaku proveru koju preduzmu navedeni organi u vezi sa okolnostima pod kojima su proizvodi dobijeni.

Uverenje o poreklu robe EUR.1 izdaju nadležni organi strane korisnice ili carinski organ Republike Srbije, ako se proizvodi koji se izvoze mogu, u skladu sa odredbama ovog odeljka, smatrati proizvodima sa poreklom.

Uverenje o poreklu EUR.1 predstavlja dokumentarni dokaz za primenu preferencijalnih tarifnih mera navedenih u članu 72. ove uredbe, a nadležni organi strane korisnice ili carinski organ u Republici Srbiji odgovorni su za proveru porekla proizvoda, kao i drugih navoda u uverenju.

Radi provere ispunjenosti uslova navedenih u stavu 5. ovog člana, nadležni organi strane korisnice ili carinski organ Republike Srbije, imaju pravo da zatraže sve dokumentarne dokaze ili izvrše sve provere koje smatraju neophodnim.

Nadležni organi strane korisnice ili carinski organ Republike Srbije su u obavezi da obezbede da obrasci navedeni u stavu 1. ovog člana budu na propisan način popunjeni.

Datum izdavanja uverenja o poreklu robe EUR.1 navodi se u delu uverenja koji je rezervisan za carinske organe.

Uverenje o kretanju EUR.1 izdaju nadležni organi strane korisnice ili carinski organ Republike Srbije prilikom izvoza proizvoda na koje se uverenje odnosi. Uverenje se stavlja na raspolaganje izvozniku čim se izvoz izvrši ili obezbedi.

Član 86

U slučajevima kada se na zahtev uvoznika i pod uslovima koje odredi carinski organ Republike Srbije, uvoze u više pošiljki rastavljeni ili nesastavljeni proizvodi u smislu Osnovnog pravila 2. pod (a) za primenjivanje Carinske tarife, koji pripadaju odeljcima XVI i XVII ili tar. br. 7308 i 9406 Carinske tarife, podnosi se jedinstveni dokaz o poreklu za te proizvode pri uvozu prve pošiljke.

Član 87

Dokazi o poreklu podnose se nadležnom carinskom organu, u skladu sa članom 87. Carinskog zakona. Carinski organ može da traži prevod dokaza o poreklu i može, takođe, da traži da se uz uvoznu deklaraciju priloži i izjava uvoznika kojom se potvrđuje da proizvodi ispunjavaju uslove za primenu ovog odeljka.

Član 88

Uverenje o poreklu robe EUR.1, može se izuzetno izdati naknadno, nakon izvoza robe na koju se odnosi, pod uslovom da:

1) uverenje nije bilo izdato prilikom izvoza robe zbog greške, nenamernih propusta ili posebnih okolnosti, ili

2) se carinskom organu na zadovoljavajući način dokaže da je uverenje o poreklu robe EUR.1 bilo izdato, ali da zbog tehničkih razloga nije bilo prihvaćeno prilikom uvoza.

Nadležni carinski organ može naknadno da izda uverenje o poreklu robe EUR.1, kada proveri da podaci, navedeni u zahtevu izvoznika odgovaraju podacima iz odgovarajućih izvoznih dokumenata i da uverenje o poreklu robe EUR.1 koje ispunjava propisane uslove nije već izdato.

Uverenje o poreklu robe EUR.1 koje je naknadno izdato mora u rubrici " Primedbe" imati upisano na srpskom i engleskom jeziku: "NAKNADNO IZDATO" / "ISSYED RETROSPESTIVELY".

Član 89

U slučaju krađe, gubitka ili uništenja uverenja o poreklu robe EUR.1, izvoznik može da zatraži od nadležnog carinskog organa da mu izda duplikat uverenja koji se popunjava na osnovu izvozne dokumentacije kojom ta carinska ispostava raspolaže.

Duplikat iz stava 1. ovog člana mora u rubrici "Primedbe" imati upisano na srpskom i engleskom jeziku: "DUPLIKAT" / "DUPLICATE".

U duplikat iz stava 1. ovog člana upisuje se datum izdavanja prvog (originalnog) uverenja o poreklu robe EUR.1 i on važi od tog datuma.

Član 90

Izjavu na fakturi može dati:

1) ovlašćeni izvoznik u smislu člana 91. ove uredbe, ili

2) bilo koji izvoznik pošiljke koja se sastoji od jednog ili više paketa "proizvoda sa poreklom", čija ukupna vrednost ne prelazi 6.000 evra pod uslovom da se pomoć predviđena članom 85. stav 1. ove uredbe primenjuje i u ovom postupku.

Izjava na fakturi se može dati ako se predmetni proizvodi mogu smatrati proizvodima poreklom iz Republike Srbije ili druge strane korisnice i ako zadovoljavaju ostale zahteve u skladu sa ovom uredbom.

Izvoznik koji podnosi izjavu na fakturi mora u svakom trenutku, na zahtev carinskih ili drugih nadležnih organa zemlje izvoznice da podnese sve odgovarajuće isprave kojima se dokazuje da predmetna roba ima status proizvoda s poreklom, kao i da zadovoljava ostale zahteve u skladu sa ovom uredbom.

Izjavu na fakturi izvoznik će sačiniti tako što će na računu, dostavnici ili drugoj komercijalnoj ispravi otkucati, odštampati ili utisnuti u pečatnom obliku izjavu čija je forma propisana ovom uredbom, a u skladu sa odredbama nacionalnog zakonodavstva zemlje izvoznice. Ako je izjava napisana rukom, mora biti napisana mastilom i štampanim slovima.

Izvoznik svojeručno potpisuje izjavu na fakturi. Ovlašćeni izvoznik iz člana 91. ove uredbe nije dužan da potpiše izjavu na fakturi ako carinskim organima da pismenu izjavu o preuzimanju odgovornosti za svaku izjavu na fakturi koja glasi na njegovo ime.

U slučajevima navedenim u stavu 1. tačka 2) ovog člana za korišćenje izjave na fakturi važe sledeći uslovi:

1) izjava na fakturi sačinjava se za svaku pojedinačnu pošiljku,

2) ako je na robi koja se nalazi u pošiljci već izvršena provera u zemlji izvoznici u vezi sa određivanjem statusa robe sa poreklom, izvoznik može da se na to pozove u izjavi na fakturi.

Odredbe stava 6. tačka 1) ovog člana ne isključuju obavezu izvoznika, da ispuni bilo koje druge formalnosti, propisane carinskim ili poštanskim propisima.

Izjavu na fakturi može dati izvoznik u trenutku izvoza proizvoda na koje se odnosi ili nakon izvoza, pod uslovom da se u zemlju uvoznicu dostavi najkasnije dve godine nakon uvoza proizvoda na koje se odnosi.

Član 91

Carinski organ Republike Srbije može da da ovlašćenje izvozniku (u daljem tekstu: ovlašćeni izvoznik), koji često isporučuje proizvode poreklom iz Republike Srbije, da daje izjavu na fakturi bez obzira na vrednost predmetnih proizvoda. Izvoznik koji podnosi zahtev za ovlašćenje iz ovog stava mora carinskom organu dati sve garancije koje su neophodne za utvrđivanje statusa proizvoda sa poreklom kao i za ispunjavanje drugih uslova propisanih ovom uredbom.

Carinski organ, u opravdanim uslovima, može odobriti status ovlašćenog izvoznika.

Carinski organ će ovlašćenom izvozniku dodeliti broj carinskog ovlašćenja koji se unosi u izjavu na fakturi.

Carinski organ vrši kontrolu ovlašćenog izvoznika u postupanju sa odobrenjem koje mu je izdato.

Carinski organ u svakom trenutku može da opozove svoje odobrenje. Carinski organ će to učiniti kada ovlašćeni izvoznik ne može da pruži garancije navedene u stavu 1. ovog člana, ne ispunjava uslove navedene u stavu 2. ovog člana ili na drugi način nepropisno koristi izdato ovlašćenje.

Član 92

Dokazi o poreklu važe četiri meseca od dana izdavanja u zemlji izvoznici, i u tom roku moraju biti podneseni carinskim organima u zemlji uvoznici.

Dokazi o poreklu koji se carinskom organu zemlje uvoznice podnose nakon krajnjeg roka za podnošenje, iz stava 1. ovog člana, mogu se prihvatiti radi primene preferencijalnih tarifnih mera u slučaju da je do nepodnošenja tih dokaza pre isteka krajnjeg roka došlo zbog vanrednih okolnosti.

Carinski organ zemlje uvoznice, u ostalim slučajevima kašnjenja prilikom podnošenja dokaza, može da prihvati dokaze o poreklu kada se proizvodi prijave za carinjenje pre isteka krajnjeg roka.

Na zahtev uvoznika i u skladu sa uslovima koje je utvrdio carinski organ u zemlji uvoznici, prilikom uvoza prve pošiljke carinskom organu može biti podneto jedinstveno uverenje o poreklu robe, i to:

1) ako se roba uvozi u okviru trgovinskog aranžmana veće komercijalne vrednosti,

2) ako je roba predmet istog kupoprodajnog ugovora i ako su strane ugovornice osnovane u zemlji izvoznici ili u Republici Srbiji,

3) ako se roba svrstava u isti tarifni broj Carinske tarife Republike Srbije,

4) ako se radi o robi istog izvoznika koju prima isti uvoznik i za koju se uvozne carinske formalnosti obavljaju kod istog carinskog organa u Republici Srbiji.

Postupak će se primenjivati za količine i za period određen od strane nadležnog carinskog organa. Ovaj period ne može, ni pod kakvim okolnostima, biti duži od tri meseca.

Član 93

Proizvodi, koje fizička lica kao male pakete šalju drugim fizičkim licima, ili su deo ličnog prtljaga putnika, smatraće se proizvodima sa poreklom, za koje važe mere preferencijalnog carinskog postupanja u skladu sa članom 72. ove uredbe, bez potrebe podnošenja uverenja o poreklu robe EUR.1 ili izjave na fakturi, pod uslovom da se ovi proizvodi ne uvoze u komercijalne svrhe i da su deklarisani kao proizvodi koji zadovoljavaju uslove za sticanje statusa proizvoda sa poreklom i da nema sumnje u istinitost takve izjave.

Povremeni uvoz proizvoda za ličnu upotrebu primaoca ili putnika ili članova njihovih porodica, neće se smatrati uvozom u komercijalne svrhe, ako se iz prirode i količine proizvoda vidi, da se ne uvoze u komercijalne svrhe.

Ukupna vrednost pomenutih proizvoda proizvoda ne sme prelaziti 500 evra u dinarskoj protivvrednosti u slučaju malih paketa ili 1.200 evra u dinarskoj protivvrednosti u slučaju proizvoda koji čine deo ličnog prtljaga putnika.

Član 94

Ako se utvrde neznatna odstupanja između podataka u dokazu o poreklu i podataka u ispravama koji su podneti carinskom organu zemlje uvoza radi sprovođenja carinskog postupka za uvoz, takva odstupanja sama po sebi neće činiti dokaz o poreklu nevažećim i ništavnim, ako je na propisan način utvrđeno da ta isprava odgovara robi koja je prijavljena.

Očigledne formalne greške, kao na primer greške u kucanju, u dokazu o poreklu neće biti razlog odbijanja te isprave, ako te greške nisu takve da stvaraju sumnju u verodostojnost izjava datih u toj ispravi.

2.2.3. Metode administrativne saradnje

Član 95

Strane korisnice dostavljaju carinskom organu Republike Srbije nazive i adrese organa, koji se nalaze na njihovoj teritoriji, a koji su ovlašćeni da izdaju uverenja o poreklu robe EUR.1, zajedno sa uzorkom otiska pečata koje ti organi koriste, kao i nazive i adrese organa koji su nadležni za kontrolu uverenja o poreklu robe EUR.1 i izjave na fakturi. Pečati važe od datuma kada carinski organ Republike Srbije dobije njihove uzorke. Kada se dostavljanje podataka vrši u okviru izmena ranije dostavljenih podataka, carinski organ Republike Srbije navodi datum stupanja na snagu novih pečata, a prema uputstvima nadležnih organa u stranama korisnicama. Ti podaci su za službenu upotrebu; međutim, kada roba treba da se pusti u slobodan promet, nadležni carinski organi mogu da dozvole da uvoznik ili od njega na propisan način ovlašćen zastupnik pregleda uzorke otisaka pečata koji se navode u ovom stavu.

Carinski organ Republike Srbije dostavlja stranama korisnicama uzorke otisaka pečata koji se koriste za izdavanje uverenja o poreklu robe EUR.1.

Član 96

Naknadna provera dokaza o poreklu obavljaće se nasumice (metodom slučajnog uzorka) ili u svakom slučaju opravdane sumnje carinskih organa zemlje uvoznice u ispravnost takvih dokaza, stvarno poreklo robe o kojoj se radi ili ispunjavanje drugih uslova iz ovog poglavlja.

Radi primene odredbe stava 1. ovog člana, carinski organi zemlje uvoznice su dužni da vrate dokaze o poreklu robe (EUR.1 ili izjavu na fakturi), ako su bili podneti, ili kopiju tih isprava, nadležnim carinskim organima zemlje izvoznice, uz navođenje razloga za proveru, gde je to potrebno. Sve pribavljene isprave i podaci koji ukazuju na to da su navodi u dokazu o poreklu netačni, biće dostavljeni kao dokaz uz zahtev za proveru.

Ako carinski organ Republike Srbije odluči da suspenduje preferencijalne tarifne mere za konkretne proizvode u skladu sa članom 72. ove uredbe, u očekivanju rezultata provere, uvozniku će biti ponuđeno preuzimanje robe uz sve potrebne mere predostrožnosti.

Ako carinski organ Republike Srbije dobije zahtev za proveru porekla robe iz zemlje uvoznice, dužna je da odmah preduzme sve potrebne radnje za proveru. U tom cilju ima pravo da zatraži sve potrebne dokaze i izvrši uvid u poslovne knjige izvoznika ili drugu proveru koju smatra potrebnom.

Rezultati provere će u najkraćem mogućem roku, a najkasnije u roku od deset meseci) biti prosleđeni carinskim organima zemlje uvoznice. Rezultati provere moraju jasno da pokažu da li su isprave verodostojne i da li se može smatrati da su predmetni proizvodi poreklom iz Republike Srbije ili neke druge strane korisnice, kao i da li zadovoljavaju ostale uslove iz ovog poglavlja.

Ako u slučaju osnovane sumnje odgovor ne stigne u roku od 10 meseci od dana podnošenja zahteva za proveru ili ako odgovor ne sadrži podatke dovoljne za utvrđivanje verodostojnosti konkretne isprave ili stvarnog porekla proizvoda, carinski organi koji su podneli zahtev za proveru će, osim u izuzetnim okolnostima, uskratiti pravo na povlašćeni tretman.

Ako postupak naknadne provere ili bilo koji drugi raspoloživi dokaz ukazuju da se odredbe ovog poglavlja krše, strana korisnica izvoznica mora, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev Uprave carina Republike Srbije obaviti prikupljanje potrebnih informacija i utvrditi tačnost takvih informacija radi nužnosti utvrđivanja i sprečavanja takvih kršenja. U tim slučajevima može predstavnik Republike Srbije učestvovati u utvrđivanju činjenica.

U svrhe naknadne provere, kopije uverenja o poreklu kao i drugi izvozni dokumenti u vezi sa njima čuvaju se najmanje tri godine.

Član 97

Carinski organ Republike Srbije preduzeće sve potrebne mere koje će osigurati da proizvodi koji su predmet trgovine, a koji se u toku transporta zadržavaju u slobodnoj zoni na teritoriji Republike Srbije, i uz koje je priložen dokaz o poreklu, ne budu zamenjeni drugom robom, kao i da ne budu podvrgnuti drugim postupcima, osim uobičajenih postupaka kojima je cilj njeno očuvanje u dobrom stanju.

Izuzetno, od odredbe stava 1. ovog člana, u slučaju da su proizvodi poreklom iz strane korisnice, uvezeni u slobodnu zonu na području Republike Srbije, uz koje je priložen dokaz o poreklu, podvrgnuti obradi ili preradi, carinski organ Republike Srbije dužan je da na zahtev izvoznika izda novo uverenje o poreklu robe EUR.1, ako je izvršena obrada ili prerada u skladu sa odredbama ovog poglavlja.

Glava V

CARINSKA VREDNOST ROBE

1. Opšte odredbe

Član 98

Za utvrđivanja carinske vrednosti primarni metod je "transakcijska vrednost" iz člana 39. Carinskog zakona, usklađena sa odredbama čl. 46. i 47. tog zakona.

Kada se carinska vrednost ne može utvrditi u skladu sa članom 39. Carinskog zakona na utvrđivanje te vrednosti primenjuju se metode iz čl. 40 - 45. Carinskog zakona.

Član 99

Kada se carinska vrednost ne može utvrditi prema odredbama člana 39. Carinskog zakona treba da se konsultacijama između carinskog organa i uvoznika omogući razmena informacija o carinskoj vrednosti istovetne ili slične uvezene robe, uz poštovanje poslovne tajne, sa ciljem da se odredi carinska vrednost robe.

Član 100

Radi primene odredaba čl. 38 - 57. Carinskog zakona, koje se odnose na utvrđivanje carinske vrednosti i čl. 98 - 132 ove uredbe, primenjuje se i Prilog 20.

Odredbe članova navedenih u prvoj koloni Priloga 20. tumače se i primenjuju zajedno sa napomenama navedenim u drugoj koloni tog priloga.

Ako je prilikom utvrđivanja carinske vrednosti neophodno pozvati se na opštepriznate računovodstvene principe, primenjuju se odredbe Priloga 21. (računovodstveni principi).

Član 101

U svrhu utvrđivanja carinske vrednosti u skladu sa ovom uredbom, pojedini pojmovi imaju sledeća značenja:

1) Sporazum jeste Sporazum o primeni člana VII Opšteg sporazuma o carinama i trgovini iz 1994. godine, (zaključen u okviru multilateralnih trgovinskih pregovora od 1973. do 1979. godine), a na koji se poziva član 45. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona,

2) proizvedena roba obuhvata robu gajenu, izrađenu ili vađenu iz rudnika,

3) istovetna roba je roba proizvedena u istoj zemlji koja je u svakom pogledu ista, što obuhvata njena fizička svojstva, kvalitet i ugled. Neznatne razlike u izgledu neće sprečiti da se roba, koja odgovara ovoj definiciji, smatra istovetnom,

4) slična roba označava robu koja je proizvedena u istoj zemlji i koja, iako nije u svim pogledima slična, ima slične karakteristike i sastav materijala koji joj omogućava da vrši iste funkcije i može da zameni robu o kojoj je reč u komercijalnom smislu. Među činiocima koje treba razmotriti prilikom utvrđivanja da li je roba slična su: kvalitet, ugled i postojanje zaštitnog znaka,

5) roba iste vrste ili grupe označava robu koja spada u grupu ili asortiman robe koju proizvodi određena industrija ili određeni industrijski sektor i obuhvata istovetnu ili sličnu robu,

6) roba se neće smatrati "istovetnom robom" ili "sličnom robom" ako nije proizvedena u istoj zemlji kao i roba koja se vrednuje,

7) "istovetna roba" i "slična roba", zavisno od slučaja, ne uključuju robu koja obuhvata kao sastavni deo ili odražava projektovanje, razvoj, umetnički rad, oblikovanje, planove i crteže za koje nije izvršeno usklađivanje shodno članu 46. stav 1. tačka 2) alineja 4. Carinskog zakona, jer su ti elementi urađeni u Republici Srbiji.

Član 102

Radi primene odredaba čl. 38 - 57. Carinskog zakona koje se odnose na utvrđivanje carinske vrednosti i čl. 98 - 132 ove uredbe, smatraće se da su lica povezana samo ako:

1) pripadaju grupi funkcionera ili direktora drugog preduzeća,

2) su zakonom priznati poslovni partneri,

3) su poslodavac i zaposleno lice,

4) lice posredno ili neposredno poseduje, kontroliše ili drži 5% ili više deonica ili glasova jednog i drugog lica,

5) jedno od njih posredno ili neposredno kontroliše drugo,

6) oba lica posredno ili neposredno kontroliše neko treće lice,

7) zajedno posredno ili neposredno kontrolišu neko treće lice, ili

8) su članovi iste porodice. Lica će se smatrati članovima iste porodice samo ako su u jednom od sledećih odnosa:

(1) suprug i supruga,

(2) roditelj i dete,

(3) brat i sestra (bilo da su od istih roditelja ili da se radi o polubratu ili polusestri),

(4) roditelji roditelja i unuci,

(5) braća/sestre roditelja i nećaci,

(6) roditelji supruga/supruge i zetovi i snahe,

(7) supružnici braće i sestara.

Radi primene čl. 98 - 132 ove uredbe, lica koja su međusobno poslovno povezana tako što je jedno od njih isključivi zastupnik, distributer ili isključivi koncesionar drugog, bez obzira na to kako je opisano, smatraće se povezanim ako potpadaju pod kriterijume stava 1. ovog člana.

Član 103

Radi utvrđivanja carinske vrednosti iz člana 39. Carinskog zakona, za robu za koju cena nije stvarno plaćena u vreme utvrđivanja vrednosti u carinske svrhe, cena koja treba da se plati za izmirenje obaveza u navedeno vreme, po pravilu se uzima kao osnovica za carinsku vrednost.

Član 104

Ako je roba deklarisana za stavljanje u slobodan promet deo veće količine iste robe kupljene u okviru jedne transakcije, stvarno plaćena cena ili cena koja treba da se plati u skladu sa odredbom člana 39. stav 1. Carinskog zakona, srazmerni je deo ukupne cene koji odgovara odnosu između količine deklarisane robe i ukupne količine kupljene robe.

Srazmerna podela stvarno plaćene cene ili cene koja treba da se plati primenjuje se i u slučaju gubitka dela isporučene robe ili oštećenja robe koja se vrednuje nastalog pre stavljanja u slobodan promet.

Ako je posle stavljanja robe u slobodan promet prodavac umanjio stvarno plaćenu cenu ili cenu koja treba da se plati, tako umanjena cena će biti uzeta u obzir prilikom utvrđivanja carinske vrednosti u skladu sa odredbama člana 39. Carinskog zakona ako carinski organ utvrdi da:

1) je roba imala nedostatke u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje u slobodan promet,

2) je prodavac umanjio cenu u vezi sa izvršenjem garantne obaveze predviđene ugovorom o prodaji robe zaključenim pre stavljanja robe u slobodan promet,

3) nedostatak robe nije uzet u obzir prilikom zaključenja ugovora o prodaji robe.

Stvarno plaćena cena ili cena koja treba da se plati umanjena u skladu sa odredbama stava 3. ovog člana, može se uzeti u obzir prilikom utvrđivanja carinske vrednosti samo ako je do promene došlo najkasnije 12 meseci od dana prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet.

Član 105

Ako stvarno plaćena cena ili cena koja treba da se plati u smislu člana 39. stav 1. Carinskog zakona uključuje i iznos bilo kakvog unutrašnjeg poreza koji se primenjuje na predmetnu robu u zemlji porekla ili zemlji izvoznici, navedeni iznos ne ulazi u carinsku vrednost pod uslovom da se nadležnom carinskom organu može dokazati da je predmetna roba oslobođena ili će biti oslobođena od toga u korist kupca.

Član 106

Radi utvrđivanja carinske vrednosti primenom člana 39. Carinskog zakona, činjenica da je roba koja je predmet prodaje deklarisana za stavljanje u slobodan promet, smatraće se odgovarajućim pokazateljem da se radi o prodaji za izvoz u carinsko područje Republike Srbije. U slučaju uzastopnih preprodaja koje su prethodile utvrđivanju carinske vrednosti, tim pokazateljem smatraće se samo poslednja prodaja koja je prethodila unosu robe u carinsko područje Republike Srbije ili prodaja koja se desila u Republici Srbiji pre stavljanja robe u slobodan promet.

Ako je deklarisana cena koja se odnosi na prodaju koja je prethodila poslednjoj prodaji na osnovu koje je roba uneta u carinsko područje Republike Srbije, carinskom organu mora da se dokaže da se ova prodaja desila radi izvoza na carinsko područje Republike Srbije.

Prilikom primene st. 1. i 2. ovog člana, shodno se primenjuju čl. 127 - 131. ove uredbe.

Ako se roba koristi u trećoj zemlji od trenutka prodaje do trenutka stavljanja u slobodan promet, carinska vrednost ne mora biti transakcijska vrednost.

Kupac ne mora da ispunjava nikakve druge uslove osim da je stranka u kupoprodajnom ugovoru.

Član 107

Ako se, prilikom utvrđivanja carinske vrednosti primenom člana 39. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona, utvrdi da prodaja ili cena uvozne robe podleže nekom uslovu ili ograničenju čija vrednost može da se utvrdi u odnosu na robu čija se vrednost utvrđuje, ta vrednost smatraće se posrednim plaćanjem kupca prodavcu i delom stvarno plaćene cene ili cene koja treba da se plati pod uslovom da se uslov ili ograničenje ne odnose na:

1) aktivnost na koju se primenjuje član 39. stav 5. Carinskog zakona; ili

2) element u pogledu kojeg se na stvarno plaćenu cenu ili cenu koja treba da se plati, treba dodati iznos prema odredbama člana 46. Carinskog zakona.

Član 108

U svrhu primene člana 39. stav 5. Carinskog zakona, marketing aktivnosti su sve aktivnosti koje se odnose na reklamiranje ili promovisanje prodaje predmetne robe i sve aktivnosti koje se odnose na davanje jemstva ili garancije za tu robu.

Ako takve aktivnosti preduzme kupac, smatra se da ih je preduzeo za svoj račun čak i ako ih izvrši u sklopu ispunjavanja obaveza za koje je odgovoran kupac nakon sklapanja ugovora sa prodavcem.

Član 109

Radi utvrđivanja carinske vrednosti primenom člana 40. Carinskog zakona (transakcijska vrednost istovetne robe):

1) primenjuje se transakcijska vrednost istovetne robe prodate na istom komercijalnom nivou i u približno istoj količini kao i roba koja se vrednuje,

2) transakcijska vrednost robe koju je proizvelo drugo lice uzima se u obzir samo kada se, prema st. 1. i 2. tog člana, ne može utvrditi transakcijska vrednost za istovetnu robu koju je proizvelo isto lice koje je proizvelo i robu koja se vrednuje,

3) pod pojmom transakcijska vrednost istovetne uvezene robe podrazumeva se carinska vrednost prethodno utvrđena prema članu 39. Carinskog zakona i usklađena na način propisan članom 40. st. 2. i 3. Carinskog zakona.

Član 110

Radi utvrđivanja carinske vrednosti primenom člana 41. Carinskog zakona (transakcijska vrednost slične robe):

1) primenjuje se transakcijska vrednost slične robe prodate na istom komercijalnom nivou i u približno istoj količini kao i roba koja se vrednuje,

2) transakcijska vrednost robe koju je proizvelo drugo lice uzima se u obzir samo kada se, prema st. 1. i 2. tog člana, ne može utvrditi transakcijska vrednost za sličnu robu koju je proizvelo isto lice koje je proizvelo i robu koja se vrednuje,

3) pod pojmom transakcijska vrednost slične uvezene robe podrazumeva se carinska vrednost prethodno utvrđena prema članu 39. Carinskog zakona i usklađena na način propisan članom 41. st. 2. i 3. Carinskog zakona.

Član 111

Radi utvrđivanja carinske vrednosti primenom člana 43. Carinskog zakona, pod pojmom jedinična cena po kojoj se uvezena roba prodaje u najvećem broju jedinica, smatra se cena po kojoj se najveći broj jedinica prodaje licima koja nisu povezana sa licima od kojih tu robu kupuju na prvom komercijalnom nivou, nakon uvoza, na kojem se vrše takve prodaje.

Svaka prodaja u Republici Srbiji licu koje obezbeđuje, bilo posredno ili neposredno, besplatno ili po sniženoj ceni, a za upotrebu u vezi sa proizvodnjom i prodajom za izvoz uvezene robe, bilo koji od elemenata navedenih u članu 46. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona, neće se uzimati u obzir prilikom utvrđivanja jedinične cene u smislu člana 43. Carinskog zakona.

Radi primene člana 43. stav 2. Carinskog zakona, izraz "u najkraćem roku" podrazumeva rok do kojeg je prodaja uvezene robe ili istovetne ili slične robe izvršena u dovoljnoj količini da bi se utvrdila jedinična cena.

Član 112

Radi utvrđivanja carinske vrednosti primenom člana 44. Carinskog zakona (obračunata vrednost), carinski organi ne mogu zahtevati niti primorati lice koje nema sedište ili prebivalište u smislu člana 5. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona da omogući pregled ili dozvoli pristup bilo kom računu ili drugoj evidenciji radi utvrđivanja ove vrednosti. Carinski organ može, radi utvrđivanja carinske vrednosti prema ovom članu, u drugoj državi, proveravati obaveštenja dobijena od proizvođača robe uz njegov pristanak, pod uslovom da su organi te države blagovremeno obavešteni i da se ne protive toj proveri.

Troškovi ili vrednost materijala i prerade, iz člana 44. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona, uključuju troškove elemenata iz člana 46. stav 1. tačka 1) alineje druga i treća Carinskog zakona, kao i odgovarajući deo vrednosti svakog proizvoda ili usluge iz člana 46. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona koje, posredno ili neposredno, isporuči kupac radi proizvodnje uvezene robe.

Vrednost elemenata iz člana 46. stav 1. tačka 2) alineja četvrta Carinskog zakona, urađenih u Republici Srbiji, uključuje se samo u meri u kojoj se ti elementi naplaćuju od proizvođača.

Ako se, radi utvrđivanja obračunate vrednosti, upotrebe drugi podaci, a ne oni koje je dao proizvođač ili koji su dati u njegovo ime, carinski organ će u skladu sa članom 25. Carinskog zakona, obavestiti deklaranta, na njegov zahtev, o upotrebljenim podacima, njihovim izvorima i obračunima zasnovanim na njima.

Prilikom utvrđivanja carinske vrednosti primenom člana 44. Carinskog zakona, opšti troškovi iz stava 1. tačka 2) tog člana su posredni i neposredni troškovi proizvodnje i prodaje robe za izvoz koji nisu navedeni u članu 44. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona.

Član 113

Ako se ambalaža iz člana 46. stav 1. tačka 1) alineja druga Carinskog zakona ponovo uvozi u više navrata, njena cena se, na zahtev deklaranta, na odgovarajući način, srazmerno raspoređuje u skladu sa opšteprihvaćenim računovodstvenim principima.

Član 114

Troškovi istraživanja i preliminarnih nacrta izvršeni radi preduzimanja aktivnosti iz člana 46. stav 1. tačka 2) alineja četvrta Carinskog zakona ne uključuju se u carinsku vrednost.

Član 115

Ako se carinska vrednost utvrđuje primenom nekog drugog metoda, a ne transakcijske vrednosti, mutatis mutandis se primenjuju odredbe člana 47. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona.

Član 116

Carinski organ može, na zahtev zainteresovanog lica, da odobri da, izuzetno od odredbi člana 46. stav 2. i člana 47. Carinskog zakona, budu utvrđeni na bazi odgovarajućih i konkretnih kriterijuma:

1) određeni elementi koje treba dodati stvarno plaćenoj ceni ili ceni koja treba da se plati, iako nisu merljivi u vreme nastanka carinskog duga,

2) određeni troškovi i izdaci koje se ne uračunavaju u carinsku vrednost, ako iznosi tih dažbina nisu iskazani odvojeno u vreme nastanka carinskog duga.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, deklarisana carinska vrednost se ne smatra privremenom u smislu člana 209. stav 2. ove uredbe.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana carinski organ može dati pod sledećim uslovima, ako:

1) sprovođenje procedura, propisanih članom 221. ove uredbe, u datim okolnostima predstavlja nesrazmerne administrativne troškove;

2) se primena odredaba čl. 40 - 45. Carinskog zakona, čini neadekvatnom u datim okolnostima;

3) se opravdano može smatrati da iznos uvoznih dažbina koji treba naplatiti za period obuhvaćen odobrenjem neće biti manji od onog koji bi bio obračunat kada tog odobrenja ne bi bilo;

4) uslovi konkurencije između privrednih subjekata nisu poremećeni.

2. Odredbe koje se odnose na naknade za korišćenje autorskog prava i licencne naknade

Član 117

Radi utvrđivanja carinske vrednosti primenom člana 46. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona, smatra se da naknade za korišćenje autorskog prava i licencne naknade znače plaćanja za korišćenje naročito onih prava koja se odnose na:

1) proizvodnju uvezene robe (naročito patenata, dizajna, modela i proizvođačkog know-how), ili

2) prodaju za izvoz uvezene robe (naročito zaštitnih znakova, patentiranih modela), ili

3) upotrebu ili ponovnu prodaju uvezene robe (naročito autorskih prava, proizvodnih procesa koji su neodvojivo ugrađeni u uvezenu robu).

Kada se carinska vrednost uvezene robe utvrđuje prema odredbama člana 39. Carinskog zakona, naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade dodaju se stvarno plaćenoj ceni ili ceni koja treba da se plati samo ako ovo plaćanje:

1) je u vezi sa robom čija vrednost se utvrđuje, i

2) predstavlja uslov za prodaju te robe.

U slučaju iz stava 2. ovog člana primenjuju se i odredbe člana 46. stav 4. Carinskog zakona.

Član 118

Ako je uvezena roba sastavni deo ili komponenta robe koja se proizvodi u Republici Srbiji, usklađivanje stvarno plaćene cene ili cene koja treba da se plati za uvezenu robu vrši se ako se naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade odnose na tu robu.

Ako je roba uvezena u rastavljenom stanju, odnosno ako mora da prođe kroz manju obradu pre prodaje, kao što je razblaživanje ili pakovanje, to ne sprečava da se naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade smatraju povezanim sa uvezenom robom.

Ako se naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade delom odnose na uvezenu robu, a delom na druge sastojke ili sastavne komponente koje su dodate robi nakon uvoza ili na aktivnosti ili usluge obavljene nakon uvoza, odgovarajuće raspoređivanje vršiće se samo na osnovu objektivnih i merljivih podataka, u skladu sa napomenom uz član 46. stav 2. Carinskog zakona navedenom u Prilogu 20.

Član 119

Naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade, koje se odnose na korišćenje zaštitnog znaka, dodaju se stvarno plaćenoj ceni ili ceni koja treba da se plati za uvezenu robu samo ako:

1) se naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade odnose na robu koja se dalje prodaje u istom stanju ili je predmet samo manjih obrada nakon uvoza,

2) se roba prodaje na tržištu pod zaštitnim znakom, koji je na robu stavljen pre ili nakon uvoza, a za koji se plaćaju naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade, i

3) kupac ne može slobodno da nabavi takvu robu od drugih dobavljača koji nisu povezani sa prodavcem.

Član 120

Ako kupac plaća naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade trećem licu, smatra se da uslovi iz člana 117. stav 2. ove uredbe nisu ispunjeni, osim ako prodavac ili lice koje je povezano sa njim zahteva od kupca da izvrši to plaćanje.

Član 121

Ako metod obračuna iznosa naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade zavisi od cene uvezene robe, smatra se, ako se ne dokaže suprotno, da je plaćanje te naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade u vezi sa robom čija se vrednost utvrđuje.

Ako se iznos naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade obračunava nezavisno od cene uvezene robe, plaćanje te naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade može da se poveže sa robom čija se vrednost utvrđuje.

Član 122

Radi utvrđivanja carinske vrednosti primenom člana 46. stav 1. tačka 3) Carinskog zakona, zemlja u kojoj primalac naknade za korišćenje autorskog prava ili licencne naknade ima sedište ili prebivalište nije od materijalne važnosti.

3. Odredbe koje se odnose na mesto ulaska u Republiku Srbiju

Član 123

Radi utvrđivanja carinske vrednosti primenom člana 46. stav 1. tačka 5) i člana 47. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona, mesto ulaska u carinsko područje Republike Srbije je:

1) za robu koja se prevozi železnicom, vodnim putevima, drumskim ili vazdušnim saobraćajem, mesto na kojem se nalazi prvi carinski organ,

2) za robu koja se prevozi drugim sredstvima, mesto gde se prelazi kopnena granica carinskog područja Republike Srbije.

4. Odredbe koje se odnose na troškove prevoza

Član 124

Radi utvrđivanja carinske vrednosti primenom člana 46. stav 1. tačka 5) i člana 47. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona:

1) ako se roba prevozi istim oblikom transporta do odredišta unutar carinskog područja Republike Srbije, troškovi prevoza se procenjuju proporcionalno pređenoj udaljenosti izvan i unutar carinskog područja Republike Srbije, osim ako se carinskom organu dostave dokazi o troškovima koji bi nastali prema opštim obaveznim tarifama za prevoz robe do mesta ulaska u carinsko područje Republike Srbije,

2) ako je roba fakturisana po ceni na paritetu "franko odredište u carinskom području Republike Srbije" koja odgovara ceni u mestu ulaska, troškovi prevoza unutar Republike Srbije ne oduzimaju se od te cene. Oduzimanje troškova prevoza dozvoljava se ako se carinskom organu dostave dokazi da bi cena na paritetu "franko granica" bila niža od cene na paritetu "franko odredište u carinskom području Republike Srbije",

3) ako je prevoz besplatan ili ga kupac obavlja sopstvenim prevoznim sredstvom, troškovi prevoza do mesta ulaska, obračunati u skladu sa uobičajenom tarifom koja se primenjuje na iste oblike transporta, uračunavaju se u carinsku vrednost.

Član 125

Za poštanske pošiljke koje se šalju preko jedinica poštanske mreže, poštarina naplaćena do odredišta, uračunava se u carinsku vrednost te robe, osim dodatne poštarine naplaćene u Republici Srbiji.

Izuzetno, usklađivanje prijavljene vrednosti troškovima iz stava 1. ovoga člana, ne vrši se prilikom utvrđivanja vrednosti pošiljki koje nisu komercijalne prirode.

5. Odredbe koje se odnose na preračunavanje strane valute

Član 126

Ako je za utvrđivanje carinske vrednosti neophodno da se iznos u stranoj valuti preračuna u dinare, strana valuta se preračunava u dinare prema zvaničnom srednjem kursu utvrđenom poslednjeg radnog dana nedelje koja prethodi nedelji u kojoj se utvrđuje carinska vrednost.

Ako carinski organ Republike Srbije odobri deklarantu da određene detalje u vezi sa deklaracijom za stavljanje robe u slobodan promet u obliku periodične deklaracije, naknadno dostavi ili dopuni, ovim odobrenjem može se, na zahtev deklaranta, obezbediti da se elementi koji su deo carinske vrednosti, izraženi u određenoj valuti preračunavaju u dinare po jedinstvenom kursu. U ovom slučaju primanjuje se kurs, utvrđen na način iz stava 1. ovog člana, koji važi prvog dana perioda koji je obuhvaćen navedenom deklaracijom.

6. Prijavljivanje podataka o carinskoj vrednosti i dokumenta koji se prilažu

Član 127

Kada je neophodno utvrditi carinsku vrednost radi primene čl. 38. do 57. Carinskog zakona, uz deklaraciju za uvezenu robu podnosi se i deklaracija koja sadrži podatke koji se odnose na carinsku vrednost (deklaracija o carinskoj vrednosti robe).

Deklaraciju o carinskoj vrednosti robe iz stava 1. ovog člana sačinjava lice sa prebivalištem ili sedištem u Republici Srbiji, u smislu Carinskog zakona, i poseduje relevantne činjenice, kao i lice bez prebivališta ili sedišta u Republici Srbiji koje samo povremeno prijavljuje robu, ako to carinski organ smatra opravdanim.

Carinski organ može da odustane od zahteva da deklaracija o carinskoj vrednosti robe bude na propisanom obrascu, ako se carinska vrednost predmetne robe ne može utvrditi prema odredbama člana 39. Carinskog zakona. U tom slučaju, lice iz stava 2. ovog člana, dostavlja ili obezbeđuje da carinskom organu budu dostavljeni podaci neophodni za utvrđivanje carinske vrednosti prema odredbama čl. 40-45. Carinskog zakona. Carinski organ određuje način i oblik u kojem će navedeni podaci biti dostavljeni.

Lice iz stava 2. ovog člana odgovorno je za:

1) tačnost i potpunost podataka navedenih u deklaraciji o carinskoj vrednosti robe,

2) verodostojnost dokumenata koji su podneti u prilog tih podataka, i

3) obezbeđenja dodatnih informacija ili dokumenata neophodnih za utvrđivanje carinske vrednosti robe.

Član 128

Carinski organ, osim ako je to neophodno radi pravilne primene uvoznih dažbina, neće zahtevati podnošenje cele ili dela deklaracije iz člana 127. stav 1. ove uredbe, ako:

1) carinska vrednost uvezene robe u pošiljci ne prelazi 10 000 evra u dinarskoj protivvrednosti, pod uslovom da se ne radi o podeljenim ili višestrukim pošiljkama od istog pošiljaoca istom primaocu, ili

2) se radi o uvozu nekomercijalne prirode, ili

3) deklarisanje nije neophodno za primenu Carinske tarife ili ako se carinske dažbine propisane Carinskom tarifom ne mogu naplatiti zbog posebnih carinskih odredbi.

U slučaju kontinuirane isporuke robe istog prodavca istom kupcu pod istim komercijalnim uslovima, carinski organ može odustati od zahteva da svi podaci iz člana 127. stav 1. ove uredbe budu navedeni u svakoj deklaraciji, ali će ih zahtevati svaki put kada se okolnosti promene i najmanje jedanput u svake tri godine.

Odustajanje od zahteva za podnošenje deklaracije o carinskoj vrednosti robe predviđeno ovim članom može se povući i carinski organ može da zahteva podnošenje te deklaracije kada se utvrdi da uslovi koje treba ispuniti radi odustajanja nisu bili ili više nisu ispunjeni.

Član 129

Carinski organ može odobriti odstupanja od propisane forme podnošenja podataka neophodnih za utvrđivanja carinske vrednosti, ako se koristi sistem elektronske obrade podataka ili se za predmetnu robu podnosi opšta, periodična ili zbirna deklaracija.

Član 130

Lice iz člana 127. stav 2. ove uredbe, dostavlja carinskom organu kopiju fakture na osnovu koje je prijavljena vrednost uvezene robe.

Ako je carinska vrednost prijavljena u pismenom obliku, kopiju iz stava 1. ovog člana zadržava carinski organ.

Član 131

Ako kod carinskog organa postoji osnovana sumnja da prijavljena vrednost predstavlja ukupan iznos koji je plaćen ili koji treba da se plati u skladu sa članom 39. Carinskog zakona, carinski organ nije dužan da utvrđuje carinsku vrednost uvezene robe na osnovu metoda transakcijske vrednosti.

U tom slučaju, carinski organ može zatražiti dodatne podatke u skladu sa odredbama člana 127. stav 4. ove uredbe. Ako sumnja i dalje postoji, carinski organ dužan je da, pre nego što donese konačnu odluku, obavesti lice na koje se odnosi, pismenim putem ako se tako zahteva, o osnovama za sumnju i pruži mu mogućnost da se izjasni. Konačna odluka i obrazloženje, dostavljaju se u pismenoj formi licu na koje se odnose.

Glava VI

UNOS ROBE U CARINSKO PODRUČJE

1. Opšte odredbe

1.1. Unos robe

Član 132

Robu u carinsko područje Republike Srbije unosi ili preuzima odgovornost za unos robe vozar.

Izuzetno od stava 1. ovog člana:

1) u slučaju kombinovanog prevoza iz člana 137. ove uredbe, vozar je lice koje upravlja prevoznim sredstvom, koje se, nakon unosa u carinsko područje Republike Srbije, samostalno kreće, kao aktivno prevozno sredstvo,

2) u slučaju vodnog transporta ili vazdušnog saobraćaja, kada postoji ugovor iz člana 138. ove uredbe, vozar je lice koje je zaključilo ugovor i izdalo teretnicu ili vazduhoplovni tovarni list za prevoz robe u carinsko područje Republike Srbije.

Uvozna sažeta deklaracija

Član 133

Uvozna sažeta deklaracija ne podnosi se za sledeću robu:

1) električnu energiju,

2) robu koja se prenosi cevovodom,

3) pisma, razglednice, štampani materijale, uključujući i materijale na elektronskim nosačima,

4) robu koja se prenosi u skladu sa pravilima Svetske poštanske konvencije,

5) robu, deklarisanu drugim radnjama iz čl 184, 186. i 187. ove uredbe, osim paleta, kontejnera i prevoznih sredstava za prevoz drumom, železnicom, vazduhom i vodnim putevima, koja se prevozi na osnovu ugovora o prevozu,

6) robu koja je deo ličnog prtljaga putnika,

7) robu, za koju se može podneti usmena deklaracija u skladu sa čl. 179, 181. i 183. stav 1. ove uredbe, osim paleta, kontejnera i prevoznih sredstava za prevoz drumom, železnicom, vazduhom i vodnim putevima, koja se prevozi na osnovu ugovora o prevozu,

8) robu obuhvaćenu ATA i CPD karnetima,

9) robu, čiji se prevoz obavlja u redovnom linijskom vazdušnom ili vodnim transportom, na propisan način u skladu sa ovom uredbom, kao i robu na brodu ili u vazduhoplovu, koja se prevozi između luka i aerodroma u Republici Srbiji, bez pristajanja ili sletanja u luci ili na aerodromu van carinskog područja Republike Srbije,

10) robu, koja je u skladu sa Bečkom konvencijom o diplomatskim odnosima, od 18. aprila 1961, Bečkom konvencijom o konzularnim odnosima, od 24. aprila 1963. i drugim konvencijama ili u skladu sa Njujorškom konvencijom o specijalnim misijama, od 16. decembra 1969, oslobođena od plaćanja dažbina,

11) oružje i vojnu opremu, koje u carinsko područje Republike Srbije, vojnim prevozom ili prevozom koji se obavlja samo za potrebe vojnih organa, unose organi nadležni za vojnu odbranu Republike Srbije,

12) robu, koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije neposredno sa platforme - bušotine ili platforme za proizvodnju, kojima upravlja lice osnovano u carinskom području Republike Srbije, i to:

(1) robu, ugrađenu u takve platforme za potrebe njihove izgradnje, popravke, održavanja ili adaptacije,

(2) robu, upotrebljenu za osposobljavanje ili opremanje navedenih platformi,

(3) potrepštine, koje se upotrebljavaju, odnosno koriste na navedenim platformama, i

(4) bezopasan otpad sa navedenih platformi,

13) robu u pošiljkama, čija vrednost ne prelazi 25 evra u dinarskoj protivvrednosti, pod uslovom da carinski organ prihvati, uz saglasnost privrednog subjekta, da sprovede analizu rizika uz upotrebu informacija sadržanih u sistemu koji koristi privredni subjekt, ili informacija koje taj sistem obezbeđuje.

Član 134

Kada je međunarodnim sporazumom predviđeno da se priznaju bezbednosne provere koje su obavljene u državi izvoza, primenjivaće se uslovi iz tog sporazuma.

1.2. Podnošenje uvozne sažete deklaracije

Član 135

Uvozna sažeta deklaracija podnosi se elektronskim putem, sadrži podatke koji su propisani za takvu vrstu deklaracije i popunjava se na propisani način.

Uvoznu sažetu deklaraciju overava lice koje je podnosi.

Na podnošenje uvozne sažete deklaracije shodno se primenjuju odredbe člana 159. stav 1. ove uredbe.

Carinski organ može da prihvati podnošenje uvozne sažete deklaracije u pismenoj formi ili na drugi propisan način, u sledećim slučajevima:

1) ako računarski sistem carinskih organa nije u funkciji,

2) ako nije u funkciji elektronska aplikacija lica koje podnosi uvoznu sažetu deklaraciju.

Uvozna sažeta deklaracija u pismenoj formi sadrži propisane podatke.

Po potrebi, uz uvoznu sažetu deklaraciju u pismenoj formi prilažu se tovarni listovi ili druga odgovarajuća dokumenta.

Carinski organ utvrđuje proceduru koja će se primenjivati u slučajevima iz stava 4. tačka 1) ovog člana.

Carinski organ odobrava upotrebu uvozne sažete deklaracije u pismenoj formi iz stava 4. tačka 2) ovog člana.

Uvoznu sažetu deklaraciju u pismenoj formi potpisuje lice koje je podnosi.

Carinski organ unosi u evidenciju uvozne sažete deklaracije, odmah po njihovom prijemu.

Carinski organ odmah obaveštava lice koje je podnelo uvoznu sažetu deklaraciju o njenom evidentiranju. Kada uvoznu sažetu deklaraciju podnosi lice iz člana 60. stav 3. Carinskog zakona, carinski organ o evidentiranju obaveštava i vozara, ako je vozar povezan sa carinskim sistemom.

Kada uvoznu sažetu deklaraciju podnosi lice iz člana 60. stav 3. Carinskog zakona, carinski organ može da smatra, osim u slučaju postojanja suprotnih dokaza, da je vozar dao svoju saglasnost ugovorom i da je obavešten o podnetoj deklaraciji.

Lice koje je podnelo zahtev za izmenu uvozne sažete deklaracije, carinski organ odmah obaveštava o evidentiranju tih izmena. Ako zahtev za izmenu uvozne sažete deklaracije podnese lice iz člana 60. stav 3. Carinskog zakona, carinski organ o evidentiranju tih izmena obaveštava i vozara, pod uslovom da je vozar od carinskog organa zahtevao da mu se takvo obaveštenje pošalje i da je povezan sa carinskim sistemom.

Ako, u roku od 200 dana od datuma podnošenja uvozne sažete deklaracije, carinski organ nije obavešten o dolasku prevoznog sredstva u skladu sa članom 146. ove uredbe ili roba nije prijavljena carinskom organu u skladu sa članom 148. ove uredbe, smatra se da uvozna sažeta deklaracija nije podneta.

Član 136

Podaci koji se u okviru postupka tranzita dostavljaju carinskom organu, mogu se koristiti kao uvozna sažeta deklaracija, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1) roba se unosi u carinsko područje Republike Srbije u okviru postupka tranzita,

2) podaci o tranzitu razmenjuju se primenom informacione tehnologije i kompjuterskih mreža,

3) podaci sadrže sve elemente koje se zahtevaju za uvoznu sažetu deklaraciju.

Ako se podaci o tranzitu, koji sadrže sve potrebne elemente, razmenjuju u roku iz člana 141. ove uredbe, smatra se da su zahtevi iz člana 135. ove uredbe ispunjeni, iako je roba bila stavljena u postupak tranzita van carinskog područja Republike Srbije.

Član 137

U slučaju kombinovanog prevoza, pri kojem aktivno prevozno sredstvo, koje ulazi u carinsko područje Republike Srbije, samo prevozi drugo prevozno sredstvo, koje će, nakon ulaska u carinsko područje Republike Srbije, da se kreće samostalno kao aktivno prevozno sredstvo, za podnošenje uvozne sažete deklaracije odgovorno je lice koje će upravljati tim drugim prevoznim sredstvom.

Rok za podnošenje uvozne sažete deklaracije odgovara roku koji je za aktivna prevozna sredstva, koja ulaze u carinsko područje Republike Srbije, određen u članu 141. ove uredbe.

Član 138

U slučaju vodnog transporta ili vazdušnog saobraćaja, kada postoji ugovor o podeli kapaciteta broda (slot charter) ili vazduhoplova (codeshare), za podnošenje uvozne sažete deklaracije odgovorno je lice koje je zaključilo ugovor i izdalo teretnicu ili vazduhoplovni tovarni list, za prevoz robe brodom, odnosno vazduhoplovom, koji je predmet tog ugovora.

Član 139

Kada aktivno prevozno sredstvo, koje ulazi u carinsko područje Republike Srbije, prvo stigne u carinarnicu koja nije bila navedena u uvoznoj sažetoj deklaraciji (stvarna ulazna carinarnica), vozar ili njegov zastupnik o tome obaveštava carinarnicu naveden u uvoznoj sažetoj deklaraciji sa porukom "zahtev za preusmeravanje". To obaveštenje sadrži sve propisane podatke i popunjava se na propisani način. Ovaj stav se ne primenjuje u slučajevima iz člana 136. ove uredbe.

Ulazna carinarnica navedena u uvoznoj sažetoj deklaraciji odmah obaveštava stvarnu ulaznu carinarnicu o preusmeravanju i o rezultatima analize rizika u pogledu bezbednosti i sigurnosti.

Član 140

Lice iz člana 135. st. 1. i 4. ove uredbe dužno je, na zahtev carinskog organa, da pokaže istovetnu robu koja nije bila istovarena iz prevoznog sredstva, a navedena je u uvoznoj sažetoj deklaraciji, sve dok za robu nije određeno carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.

Svako lice koja raspolaže robom istovarenom radi prevoza ili skladištenja mora ponovo pokazati istovetnu robu kada god to carinski organ zahteva.

1.3. Rokovi

Član 141

U slučaju vazdušnog saobraćaja, uvozna sažeta deklaracija podnosi se ulaznoj carinarnici u sledećim rokovima:

1) za letove na kraću udaljenost, najkasnije do početka leta vazduhoplova;

2) za letove na dužu udaljenost, najmanje četiri sata pre dolaska na prvi aerodrom u carinskom području Republike Srbije.

Let na kraću udaljenost je let koji traje manje od četiri sata, od poslednjeg aerodroma polaska u drugoj državi do dolaska na prvi aerodrom u Republici Srbiji. Svi drugi letovi smatraju se letovima na dužu udaljenost.

U slučaju železničkog saobraćaja i vodnog transporta, uvozna sažeta deklaracija podnosi se ulaznoj carinarnici najmanje dva sata pre dolaska u carinsko područje Republike Srbije.

U slučaju drumskog saobraćaja, uvozna sažeta deklaracija podnosi se ulaznoj carinarnici najmanje jedan sat pre dolaska u carinsko područje Republike Srbije.

Ako uvozna sažeta deklaracija nije podneta elektronskom razmenom podataka, rokovi iz stava 1. tačka 1) i st. 3. i 4. ovog člana su najmanje četiri sata.

Ako računarski sistem carinskog organa privremeno ne radi, primenjuju se rokovi iz st. 1 - 4. ovog člana.

Član 142

Rokovi iz člana 141. st. 1 - 4. ove uredbe ne primenjuju se u sledećim slučajevima:

1) kada je međunarodnim sporazumima predviđeno priznavanje bezbednosnih provera iz člana 134. ove uredbe,

2) kada se međunarodnim sporazumima zahteva razmena podataka iz deklaracije u rokovima koji se razlikuju od rokova navedenih u članu 141. st. 1 - 4. ove uredbe,

3) u slučaju više sile.

Član 143

Ako se utvrdi da roba prijavljena carinskom organu, za koju se zahteva podnošenje uvozne sažete deklaracije, nije obuhvaćena takvom deklaracijom, lice koje je unelo robu ili lice koje je preuzelo odgovornost za prevoz robe u carinsko područje Republike Srbije, dužno je da odmah podnese uvoznu sažetu deklaraciju.

Ako privredni subjekt podnese uvoznu sažetu deklaraciju posle isteka rokova iz člana 141. ove uredbe, to ne sprečava primenu kaznenih mere koje su utvrđene nacionalnim zakonodavstvom.

1.4. Analiza rizika

Član 144

Po prijemu podataka sadržanih u uvoznoj sažetoj deklaraciji, ulazna carinarnica pre prispeća robe u carinsko područje Republike Srbije vrši odgovarajuću analizu rizika, prvenstveno u pogledu sigurnosti i bezbednosti. Kada je uvozna sažeta deklaracija podneta drugoj carinarnici, koja nije ulazna i kada su svi podaci saglasno članu 59. Carinskog zakona raspoloživi, ulazna carinarnica prihvata rezultate analize rizika, koje je izvršila druga carinarnica, ili te rezultate uzima u obzir ako sam vrši analizu rizika.

Carinarnica dužna je da završi analizu rizika pre prispeća robe, pod uslovom da je ispoštovan rok iz člana 141. ove uredbe.

Kada se roba, koja nije obuhvaćena uvoznom sažetom deklaracijom u skladu sa članom 133. tač. 3 - 8. i tač. 11 - 13 ove uredbe, unosi u carinsko područje Republike Srbije, analiza rizika obavlja se nakon prijavljivanja robe na osnovu sažete deklaracije za privremeni smeštaj ili deklaracije koja obuhvata navedenu robu, kada je to moguće.

Za robu koja je prijavljena carinarnici može se odobriti carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, nakon obavljene analize rizika.

Član 145

Kada brod pristaje u više od jedne luke ili vazduhoplov sleće na više od jednog aerodroma u carinskom području Republike Srbije i kreće se između tih luka ili aerodroma bez pristajanja u luci, odnosno bez sletanja na aerodrom van carinskog područja Republike Srbije, uvozna sažeta deklaracija podnosi se u prvoj luci ili na prvom aerodromu u Republici Srbiji, za svu robu koja se prevozi. Carinski organi u prvoj luci ili na prvom aerodromu ulaska vrše analizu rizika u pogledu sigurnosti i bezbednosti za svu robu koja se prevozi. Dodatna analiza rizika te robe može se izvršiti u luci ili na aerodromu gde se roba istovara.

Kada se utvrdi da rizik postoji, carinski organ prve ulazne luke ili aerodroma preduzima mere zabrane za pošiljke, koje predstavljaju tako veliki rizik da se zahteva neposredna intervencija i prosleđuje rezultate analize rizika sledećim lukama ili aerodromima.

U sledećim lukama ili aerodromima u carinskom području Republike Srbije, za robu koja se prijavljuje carini u toj luci ili aerodromu primenjuju se odredbe člana 148. ove uredbe.

1.5. Obaveštenje o dolasku

Član 146

Lice koje upravlja aktivnim prevoznim sredstvom (vozar), koje ulazi u carinsko područje Republike Srbije, ili njegov zastupnik obaveštava prvu ulaznu carinarnicu o dolasku prevoznog sredstva. Obaveštenje o dolasku prevoznog sredstva sadrži sve podatke neophodne za identifikaciju uvoznih sažetih deklaracija podnetih za robu koja se prevozi tim prevoznim sredstvom. Raspoložive metode obaveštavanja o dolasku koriste se kad god je to moguće.

Vozilo registrovano u inostranstvu koje podleže obavezi registracije u Republici Srbiji mora se pismeno prijaviti ulaznoj (graničnoj) carinarnici.

Izuzetno od stava 2. ovog člana za putničko motorno vozilo sa privremenom registracijom (npr: ZOLL, IT i dr.), kojim lice prolazi preko carinskog područja ne podnosi se deklaracija za tranzit.

2. Privremeni smeštaj

Član 147

Roba dopremljena carinskom organu ima status robe u privremenom smeštaju i smešta se u prostor koji odobri carinski organ.

Ako su prostori iz člana 76. stav 1. Carinskog zakona stalno odobreni za privremeni smeštaj robe, ti se prostori nazivaju "skladišta za privremeni smeštaj".

Ako skladištem za privremeni smeštaj iz stav 2. ovog člana ne upravlja carinski organ, može se, radi sprovođenja carinskih propisa, zahtevati:

1) suključarstvo carinskog organa sa imaocem prostora za privremeni smeštaj,

2) da imalac prostora za privremeni smeštaj vodi evidenciju o robi koja omogućava praćenje kretanja robe.

Član 148

Roba koja nije iz Republike Srbije, koja se prijavljuje carinskom organu, mora da bude obuhvaćena sažetom deklaracijom za privremeni smeštaj.

Sažetu deklaraciju za privremeni smeštaj podnosi lice koje prijavljuje robu ili drugo lice u njegovo ime, najkasnije u momentu prijavljivanja robe. Ako sažetu deklaraciju za privremeni smeštaj podnosi lice, koje ne upravlja skladištem za privremeni smeštaj, carinski organ o tome obaveštava lice koje upravlja skladištem za privremeni smeštaj, pod uslovom da je to lice navedeno u sažetoj deklaraciji za privremeni smeštaj i da je povezano u carinski sistem.

Sažeta deklaracija za privremeni smeštaj može da se podnese na jedan od načina, koje odredi carinski organ:

1) pozivanjem na uvoznu sažetu deklaraciju za predmetnu robu, dopunjenu pojedinostima iz sažete deklaracije za privremeni smeštaj,

2) sažetom deklaracijom za privremeni smeštaj i pozivanjem na uvoznu sažetu deklaraciju za predmetnu robu,

3) tovarnim listom ili drugim transportnim dokumentom, pod uslovom da on sadrži pojedinosti iz sažete deklaracije za privremeni smeštaj, uključujući i pozivanje na uvoznu sažetu deklaraciju za predmetnu robu.

Ako se predmetna roba nalazi u privremenom smeštaju ili joj je određeno carinski dozvoljeno postupanje, a nije napuštala carinsko područje Republike Srbije ne zahteva se pozivanje na uvoznu sažetu deklaraciju.

Ako carinski organ odobri, mogu se koristiti podaci iz trgovačkih, lučkih ili transportnih sistema evidencije.

Sažeta deklaracija za privremeni smeštaj može se podneti zajedno sa obaveštenjem o dolasku iz člana 146. ove uredbe, ili može sadržati to obaveštenje.

Radi primene člana 74. Carinskog zakona, smatra se da je sažeta deklaracija za privremeni smeštaj podneta na dan prijavljivanja robe.

Carinski organ zadržava sažetu deklaraciju za privremeni smeštaj radi provere da li je robi obuhvaćenoj tom deklaracijom određeno carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.

Sažeta deklaracija za privremeni smeštaj ne podnosi se kada se, najkasnije prilikom podnošenja carinskom organu:

1) roba prijavljuje za carinski postupak ili joj se odredi drugo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, ili

2) se dokaže da roba ima status domaće robe.

Ako je deklaracija podneta ulaznom carinskom organu kao uvozna sažeta deklaracija u skladu sa članom 59. Carinskog zakona, carinski organ prihvata deklaraciju odmah nakon prijavljivanja robe i roba se stavlja u zahtevani postupak, pod uslovima koji su propisani za taj postupak.

Za stranu robu koja se nalazi u postupku tranzita, kao sažeta deklaracija koristi se primerak deklaracije za tranzitni postupak namenjen odredišnom carinskom organu.

Član 149

Lice koje je podnelo sažetu deklaraciju dužno je da poštuje mere koje je odredio carinski organ u skladu sa članom 78. stav 1. Carinskog zakona i snosi nastale troškove. Ako sažeta deklaracija nije podnesena, za sprovođenje mera koje je odredio carinski organ odgovorno je lice koje je u skladu sa članom 69. stav 3. Carinskog zakona dužno da podnese sažetu deklaraciju.

Član 150

Carinski organ, na osnovu usmenog uli pisanog zahteva zainteresovanog lica, odobrava pregled robe iz člana 67. Carinskog zakona.

Carinski organ može da dozvoli uzimanje uzoraka samo na pisani zahtev lica iz stava 1. ovog člana.

Pisani zahtev može biti na papiru ili u elektronskom obliku. Zainteresovano lice ga potpisuje ili overava i podnosi nadležnom carinskom organu. Zahtev sadrži:

1) naziv i adresu podnosioca zahteva,

2) o mestu gde se roba nalazi,

3) podatke o jednom od sledećih:

(1) broju uvozne sažete deklaracije, ako je bila podneta;

(2) prethodnom carinskom postupku;

(3) prevoznom sredstvu na kojem se roba nalazi;

4) druge podatke potrebne za prepoznavanje robe.

Carinski organ o svojoj odluci obaveštava zainteresovano lice. Kada se zahtev odnosi na uzimanje uzoraka, u odluci se navodi količina robe koju je potrebno uzeti.

Prethodni pregled robe i uzimanje uzoraka izvodi se pod nadzorom i na način koji odredi carinski organ.

Podnosilac zahteva snosi rizik i troškove merenja i svih drugih postupaka sa robom, kao i troškove analize ili drugih ispitivanja.

Za uzete uzorke važe carinske formalnosti koje se primenjuju prilikom određivanja carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe. Ako se uzeti uzorci pri analizi unište ili oštete tako da više nemaju upotrebnu vrednost za njih ne nastaje carinski dug.

Ostacima i otpacima, koji nastanu prilikom pregleda, određuje se carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba koji su propisani za stranu robu.

3. Posebne odredbe za robu koja se prevozi brodom ili vazduhoplovom

3.1. Opšta odredba

Član 151

Roba, koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije vodnim ili vazdušnim putem i koja u toku prevoza ostaje na istom prevoznom sredstvu, bez pretovara, doprema se, u skladu sa članom 65. Carinskog zakona, carinskom organu u luci ili na aerodromu gde se istovara ili pretovara.

3.2. Posebne odredbe za ručni i predati prtljag putnika

Član 152

U svrhu primene odredaba za robu koja se prevozi brodom ili vazduhoplovom, pojedini pojmovi imaju sledeće značenje:

1) domaći aerodrom je svaki aerodrom u carinskom području Republike Srbije.

2) aerodrom za međunarodni saobraćaj je svaki aerodrom u carinskom području Republike Srbije u kojem se može uz odobrenje nadležnih organa obavljati vazdušni saobraćaj sa inostranstvom.

3) domaći let je let vazduhoplova između dva aerodroma u carinskom području Republike Srbije koji ne počinje i ne završava se na aerodromu koji nije u tom carinskom području.

4) domaća luka je svaka brodska luka u carinskom području Republike Srbije.

5) plovidba unutrašnjim vodama je plovidba plovila između dveju ili više domaćih luka.

6) plovilo za razonodu je privatno plovilo koje služi putovanju po želji korisnika.

7) turistički ili poslovni vazduhoplov je vazduhoplov namenjen za putovanja po željama korisnika.

8) prtljag su predmeti koje putnici imaju sa sobom tokom putovanja.

Član 153

Prtljag u vazdušnom saobraćaju jeste:

1) predati prtljag, ako je predat na prevoz u aerodromu polaska i ako lice za vreme leta ili za vreme usputnih sletanja nema pristupa do prtljaga u smislu člana 154. tač. 1. i 2. i člana 156. st. 1. i 2. ove uredbe.

2) ručni prtljag, ako ga lice ponese sa sobom u kabinu vazduhoplova.

Član 154

Sve kontrole i formalnosti koje se odnose na:

1) ručni i predat prtljag lica, koja putuju u vazduhoplovu koji dolazi sa aerodroma koji nije u Republici Srbiji i koji, posle usputnog sletanja na aerodrom u Republici Srbiji, nastavlja put do drugog aerodroma u Republici Srbiji, obavljaju se na tom poslednjem aerodromu, pod uslovom da je to aerodrom za međunarodni saobraćaj; u tom slučaju, za taj prtljag primenjuju se propisi koji važe za prtljag lica iz trećih zemalja, ako lice koje ga nosi ne može da dokaže nadležnim organima da roba koja se nalazi u prtljagu ima status domaće robe,

2) ručni i predat prtljag lica, koja putuju u vazduhoplovu koji ima usputno sletanje na aerodrom u Republici Srbiji, pre nastavljanja leta do aerodroma koji nije u Republici Srbiji, obavljaju se na aerodromu polaska, pod uslovom da je to to aerodrom za međunarodni saobraćaj; u tom slučaju kontrola ručnog prtljaga može da se obavi na aerodromu u Republici Srbiji na koji vazduhoplov usputno sleti, radi utvrđivanje da li roba u ručnom prtljagu ispunjava uslove za slobodno kretanje u Republici Srbiji,

3) lični prtljag lica, koja koriste usluge plovila, ako te usluge pruža isto plovilo i sastoje se od više prevoza koji počinju, imaju usputno pristajanje ili se završavaju u luci koja nije u Republici Srbiji, obavljaju se u luci u kojoj se, zavisno od slučaja, vrši utovar ili istovar tog prtljaga.

Član 155

Sve kontrole i formalnosti koje se odnose na prtljag lica:

1) na plovilu za razonodu, obavljaju se u bilo kojoj luci u Republici Srbiji, bez obzira na poreklo broda ili odredište,

2) u turističkom ili poslovnom vazduhoplovu, obavljaju se:

(1) na prvom aerodromu dolaska koji mora da bude aerodrom za međunarodni saobraćaj, za vazduhoplove koji dolaze sa aerodroma koji nije u Republici Srbiji i posle usputnog sletanja nastavljaju let do drugog aerodroma u Republici Srbiji,

(2) na poslednjem aerodromu za međunarodni saobraćaj, za vazduhoplove koji dolaze sa aerodroma u Republici Srbiji i posle usputnog sletanja nastavljaju let do aerodroma koji nije u Republici Srbiji.

Član 156

Kada se prtljag, koji dođe na aerodrom u Republici Srbiji u vazduhoplovu koji dolazi sa aerodroma koji nije u Republici Srbiji, na tom aerodromu pretovara u drugi vazduhoplov koji nastavlja let unutar Republike Srbije:

1) sve kontrole i formalnosti, koje se odnose na predat prtljag, obavljaju se na aerodromu dolaska domaćeg leta, pod uslovom da je taj aerodrom za međunarodni saobraćaj,

2) sve kontrole ručnog prtljaga obavljaju se na prvom aerodromu za međunarodni saobraćaj; dodatna kontrola tog prtljaga može da se obavi na aerodromu dolaska domaćeg leta, samo u izuzetnim slučajevima, ako se kod kontrole predatog prtljaga ukaže potreba za dodatnom kontrolom,

3) kontrola predatog prtljaga može da se obavi na prvom aerodromu u Republici Srbiji, samo u izuzetnim slučajevima, ako se potreba za dodatnom kontrolom ukaže kod kontrole ručnog prtljaga.

Kada se prtljag, koji se na aerodromu u Republici Srbiji utovari na vazduhoplov koji nastavlja let unutar Republike Srbije i na drugom aerodromu u Republici Srbiji se pretovari u vazduhoplov čije odredište nije aerodrom u Republici Srbiji:

1) sve kontrole i formalnosti, koje se odnose na predat prtljag, obavljaju se na aerodromu polaska domaćeg leta, pod uslovom da je taj aerodrom za međunarodni saobraćaj,

2) sve kontrole ručnog prtljaga obavljaju se na poslednjem aerodromu za međunarodni saobraćaj; prethodna kontrola tog prtljaga može da se obavi na aerodromu polaska domaćeg leta, samo u izuzetnim slučajevima, ako se za to ukaže potreba kod kontrole predatog prtljaga,

3) dodatna kontrola predatog prtljaga može da se obavi na poslednjem aerodromu u Republici Srbiji, samo u izuzetnim slučajevima, ako se potreba za dodatnom kontrolom ukaže kod kontrole ručnog prtljaga.

Sve kontrole i formalnosti, koje se odnose na prtljag koji dolazi na aerodrom u Republici Srbiji, redovnim ili čarter letom, sa aerodroma koji nije u Republici Srbiji i zatim se na tom aerodromu u Republici Srbiji pretovari u turistički ili poslovni vazduhoplov koji obavlja domaći let, obavljaju se na aerodromu dolaska redovnog ili čarter leta.

Sve kontrole i formalnosti, koje se odnose na prtljag koji se na aerodromu u Republici Srbiji utovari na turistički ili poslovni vazduhoplov koji obavlja domaći let i na drugom aerodromu u Republici Srbiji se pretovari na vazduhoplov za redovan ili čarter let, čije je odredište aerodrom koji nije u Republici Srbiji, obavljaju se na aerodromu polaska redovnog ili čarter leta.

Član 157

Istovetnost predatog prtljaga, registrovanog na aerodromu u Republici Srbiji, utvrđuje se na osnovu nalepnice, stavljene na tom aerodromu. Obrazac nalepnice, kao i njene tehničke karakteristike, dati su u Prilogu 22.

Glava VII

DEKLARACIJE - REDOVNI POSTUPAK

1. Pisana deklaracija

1.1. Opšte odredbe

Član 158

Ako je jednom deklaracijom obuhvaćena roba koja se svrstava u dve ili više tarifnih oznaka Carinske tarife, podaci za svaku pojedinu tarifnu oznaku smatraju se zasebnom deklaracijom.

Mašine i oprema u rastavljenom stanju koji se svrstavaju u jednu tarifnu oznaku Carinske tarife smatraju se jednom vrstom robe.

Član 159

Podnošenje deklaracije koju potpiše deklarant ili njegov zastupnik, ne isključujući prekršajnu odgovornost ovih lica, smatra se obaveznim u pogledu:

1) tačnosti podataka u deklaraciji,

2) ispravnosti priloženih isprava,

3) poštovanja svih obaveza u vezi sa stavljanjem robe u odgovarajući carinski postupak.

Ako deklarant upotrebljava sistem elektronske razmene podataka za podnošenje deklaracije, Uprava carina može odobriti da se svojeručni potpis zameni drugim oblikom identifikacije koji se može zasnivati na upotrebi šifara, s tim da se takvo pojednostavljenje odobrava samo ako su ispunjeni tehnički i pravni uslovi koje je odredila Uprava carina.

Uprava carina može dozvoliti da se deklaracije podnesene u sistemu elektronske razmene podataka potvrde neposredno u okviru toga sistema, umesto ručnog ili mehaničkog potvrđivanja pečatom i potpisom carinskog službenika.

Pod uslovima i na način koji odredi Uprava carina može se dozvoliti da se pojedini podaci u pismenoj deklaraciji zamene slanjem tih podataka u elektronskom obliku carinskom organu određenom za te svrhe i ukoliko je potrebno da se to učini u obliku šifre.

Član 160

Isprave koje se prilažu uz deklaraciju carinski organ je dužan da čuva, osim ako nije drugačije određeno ili ako su deklarantu potrebni za druge postupke. U tom slučaju carinski organ mora da osigura da te isprave neće naknadno biti moguće upotrebiti drugačije osim kao dokaz o onoj količini i vrednosti robe na koju se odnose.

Član 161

Deklaracija podnosi se carinskom organu kom je dopremljena i roba. Deklaracija se može podneti tek kada je roba dopremljena.

Izuzetno, carinski organ može odobriti da se deklaracija podnese pre dopremanja robe. U tom slučaju carinski organ određuje rok u kojem roba mora biti dopremljena. Ako roba nije dopremljena u određenom roku smatra se da deklaracija nije bila podneta.

Ako je deklaracija podnesena pre nego što je roba na koju se odnosi prispela u carinski organ ili na drugo mesto koje je odobrio carinski organ, deklaracija može biti prihvaćena posle dopremanja robe carinskom organu.

Član 162

Deklaracija podnosi se u redovno radno vreme carinskog organa.

Carinski organ može na zahtev deklaranta odobriti da se deklaracija podnese van redovnog radnog vremena. Moguće troškove snosi deklarant.

Svaka deklaracija koja se podnese ovlašćenom carinskom službeniku na nekom drugom mestu koje je carinski organ odobrio podnosiocu deklaracije, smatra se da je podneta carinskom organu.

Član 163

Datum prihvatanja deklaracije mora biti zabeležen na deklaraciji.

Član 164

Carinski organ može da odobri ili da zahteva da se izmena podataka u deklaraciji u skladu sa članom 90. Carinskog zakona izvrši tako da se podnese nova deklaracija koja će zameniti prvobitno podnetu. U tom slučaju se kao datum prihvatanja deklaracije koji je merodavan za utvrđivanje carinskog duga i primenu drugih propisa o odgovarajućem carinskom postupku, smatra datum prihvatanja prve deklaracije.

1.2. Obrazac pismene deklaracije

Član 165

Jedinstvena carinska isprava (u daljnjem tekstu: JCI) je propisani obrazac koji se upotrebljava kao pismena deklaracija.

Komplet JCI je komplet od osam primeraka 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7 i 8 ili dva kompleta od pet primeraka 1/6, 2/7, 3/8 i 4/5 ili 5/4.

Set JCI su primerci JCI potrebni za sprovođenje odgovarajućeg carinskog postupka.

Dvonamenska upotreba je upotreba potrebnih setova iz kompleta od pet primeraka, gde je potrebno na primercima JCI precrtati neupotrebljenu brojnu oznaku.

Dodatni list JCI je obrazac koji je sastavni deo JCI-a, a upotrebljava se, ako se deklariše roba koja se svrstava u više od jedne tarifne oznake Carinske tarife.

Član 166

JCI se upotrebljava kao obrazac za pismene deklaracije za stavljanje robe u neki od carinskih postupaka, kao i za ponovni izvoz robe iz carinskog područja.

Za pismenu deklaraciju mogu se upotrebiti i drugi obrasci ako to dopuštaju carinski propisi za zahtevani carinski postupak, koji se popunjavaju na način propisan za njihovu upotrebu, a po potrebi se dopunjavaju sa podacima koji su potrebni za zahtevani carinski postupak.

St. 1. i 2. ovoga člana ne isključuju:

1) nepodnošenje pismene deklaracije u skladu sa čl. 178. do 189. ove uredbe predviđene za stavljanje robe u slobodan promet, izvoz ili privremeni uvoz,

2) da se pismena carinska isprava iz stava 1. ovog člana ne podnese u slučajevima kada se za poštanske pošiljke (pisma i poštanski paketi) u skladu sa čl. 190. i 191. ove uredbe primenjuju posebne odredbe,

3) upotrebu posebnih obrazaca koji pojednostavljuju deklaraciju u pojedinim slučajevima, ako je Uprava carina odobrila takve posebne obrasce,

4) upotrebu spiska pošiljaka za sprovođenje formalnosti postupka tranzita kada se pošiljka sastoji od više vrsta roba,

5) štampanje izvoznih, tranzitnih i uvoznih deklaracija i isprava kojima se dokazuje carinski status robe na službenim ili posebnim informacionim sistemima i ako je to potrebno na praznom primerku papira,

6) mogućnost da, u slučaju upotrebe elektronskog sistema razmene podataka, JCI podnesen pomoću elektronskog sistema za razmenu deklaracija, predstavlja deklaraciju iz stava 1. ovog člana, ako je takav sistem odobrila Uprava carina.

Član 167

Ako se za sprovođenje postupka tranzita i prethodnog carinskog postupka upotrebi jedan set JCI, lice je odgovorno samo za one podatke koji se odnose na carinski postupak u kojem ono nastupa kao deklarant, glavni obveznik ili zastupnik.

Deklarant koji upotrebljava JCI izdat u vezi s prethodnim carinskim postupkom dužan je da pre podnošenja deklaracije proveri tačnost postojećih podataka u poljima JCI za koje je odgovoran, kao i upotrebljivost tih podataka za određenu robu i zahtevani carinski postupak. Po potrebi deklarant mora te podatke dopuniti.

U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana deklarant mora odmah obavestiti carinski organ kome je podneo deklaraciju da je uočio nesklad između robe i postojećih podataka. U tom slučaju deklarant mora deklaraciju popuniti na novom obrascu JCI.

Član 168

Ako se JCI upotrebljava za više uzastopnih carinskih postupaka, carinski organ mora proveriti da se podaci na deklaracijama za različite carinske postupke međusobno podudaraju.

Član 169

Ako se koriste obrasci iz člana 166. stav 2. ove uredbe, isti moraju da sadrže određene podatke koji se po potrebi dopunjuju odredbama, koje uređuju zahtevani carinski postupak.

1.3. Isprave koje se prilažu uz deklaraciju

Član 170

Deklarant nadležnom carinskom organu, uz deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet dužan je da priloži sledeće isprave:

1) račun (faktura) i ostale trgovačke isprave na osnovu kojih je prijavljena carinska vrednost robe,

2) deklaracija o carinskoj vrednosti robe, ako je to potrebno na osnovu člana 127. ove uredbe, popunjena u skladu sa uslovima iz tog člana,

3) isprave potrebne za utvrđivanje preferencijalnog porekla robe ili upotrebu drugih mera kojima se odstupa od važećih propisa za deklarisanu robu,

4) druge isprave potrebne za sprovođenje propisa koji uređuju puštanje deklarisane robe u slobodni promet.

Carinski organ može zahtevati da se pri podnošenju deklaracije iz stava 1. ovog člana prilože prevozne isprave ili isprave u vezi s prethodnim carinskim postupkom. Kada se jedna vrsta robe podnosi u dve ili više pošiljaka, može se takođe zahtevati prilaganje popisa pošiljaka ili jednakovredne isprave u kojoj je naveden sadržaj pojedinačne pošiljke.

Ako se u skladu sa Carinskom tarifom primenjuje jedinstvena carinska stopa ne podnose se isprave iz stava 1. tač. 2) i 3) ovog člana, osim ako carinski organ smatra da su te isprave potrebne radi pravilne primene propisa koji uređuju stavljanje robe u slobodan promet.

Član 171

Deklarant nadležnom carinskom organu, uz deklaraciju za postupak tranzita dužan je da priloži prevoznu ispravu. Otpremni carinski organ može odobriti da se prevozna isprava ne priloži u trenutku obavljanja formalnosti za početak postupka tranzita. Prevozni dokument se pokazuje na zahtev carinskog organa ili drugog nadležnog organa tokom prevoza.

Bez obzira na pojednostavljenje postupaka, carinska isprava za izvoz ili ponovni izvoz robe iz carinskog područja ili bilo koja druga isprava s jednakim dejstvom podnosi se otpremnoj carinarnici zajedno sa deklaracijom za postupak tranzita na koju se odnosi.

Carinski organ može zahtevati podnošenje isprava u vezi s prethodnim carinskim postupkom.

Član 172

Deklarant nadležnom carinskom organu, uz deklaraciju za početak postupka sa ekonomskim dejstvom, bez uticaja na posebne odredbe, dužan je da priloži sledeće isprave:

1) za postupak carinskog skladištenja:

(1) za carinsko skladište tipa D, isprave iz člana 170. stav 1. tač. 1) i 2) ove uredbe,

(2) za ostale tipove skladišta koje nije tipa D: nije potrebno prilagati nikakva dokumenta.

2) za postupak aktivnog oplemenjivanja:

(1) sistem povraćaja, isprave iz člana 170. stav 1. ove uredbe,

(2) sistem odlaganja, isprave iz člana 170. stav 1. tač. 1) i 2) ove uredbe, i, kada je to potrebno pismeno odobrenje za zahtevani carinski postupak ili kopija zahteva za izdavanje odobrenja, ukoliko se primenjuje član 273. ove uredbe;

3) za preradu pod carinskim kontrolom, isprave iz člana 170. stav 1. tač. 1) i 2) ove uredbe, i, kada je to potrebno, pismeno odobrenje za zahtevani carinski postupak ili kopija zahteva za izdavanje odobrenja, ukoliko se primenjuje član 273. ove uredbe;

4) za postupak privremenog uvoza:

(1) uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, isprave iz člana 170. stav 1. ove uredbe,

(2) uz delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, isprave iz člana 170. stav 1. tač. 1) i 2) ove uredbe, i, kada je to potrebno, pismeno odobrenje za zahtevani carinski postupak ili kopija zahteva za izdavanje odobrenja, ukoliko se primenjuje član 273. ove uredbe;

5) za postupak pasivnog oplemenjivanja, isprave iz člana 173. stav 1. ove uredbe i, kada je to potrebno, pismeno odobrenje za zahtevani carinski postupak ili kopija zahteva za izdavanje odobrenja, ukoliko se primenjuje član 273. ove uredbe.

Član 170. stav 2. ove uredbe primenjuje se na deklaracije za stavljanje robe u bilo koji postupak sa ekonomskim dejstvom.

Carinski organ može odobriti da se odobrenje za zahtevani carinski postupak ili kopija zahteva za izdavanje odobrenja čuva kod korisnika odobrenja umesto da se prilaže uz deklaraciju.

Član 173

Deklarant nadležnom carinskom organu, uz deklaracije za izvozni postupak ili deklaracije za ponovni izvoz dužan je da priloži sve isprave potrebne za tačan obračun izvoznih dažbina i primenu drugih mera za izvoz određene robe.

Radi primene stava 1. ovoga člana shodno se primenjuje član 170. stav 2. ove uredbe.

2. Deklaracije podnesene upotrebom sistema elektronske razmene podataka

Član 174

Kada se deklaracija podnosi sistemom elektronske razmene podataka, podaci iz pismene deklaracije, zamenjuju se slanjem nadležnom carinskom organu, radi elektronske obrade, šifriranih podataka ili podataka u bilo kojem drugom obliku koji odredi Uprava carina, a koji odgovaraju podacima potrebnim za pismene deklaracije

Smatra se da je deklaracija putem elektronske razmene podataka podneta carinskom organu u trenutku kada carinski organ primi elektronsku poruku. Carinski organ potvrđuje prijem elektronskih podataka povratnom porukom koja sadrži sve dogovorene identifikacione podatke o svakoj deklaraciji, vrstu uočenih grešaka ako je neispravna, i/ili broj i datum prihvatanja deklaracije.

Ako se deklaracija podnosi elektronskim putem, Uprava carina određuje pravila za primenu odredaba propisanih u članu 195. ove uredbe.

Ako se deklaracija podnosi elektronskim putem, deklarant se obaveštava o puštanju robe, pri čemu se navodi broj deklaracije i datum puštanja.

Ako se podaci iz deklaracije unose u carinski sistem za elektronsku razmenu podataka shodno se primenjuju st. 2, 3. i 4. ovog člana.

Član 175

Ako se za završetak drugih formalnosti zahteva papirni primerak carinske deklaracije, na zahtev deklaranta, isti se podnosi i overava ili pri nadležnom carinskom organu ili na način propisan članom 159. st. 2. i 3. ove uredbe.

Član 176

Pod uslovima i na način koji odredi carinski organ, može se odobriti i da se dokumenta potrebna za prijavljivanje robe za carinski postupak obrađuju i podnose elektronskim putem.

Član 177

Uprava carina može odobriti elektronsku razmenu drugih isprava potrebnih za početak odabranog carinskog postupka.

3. Usmene i druge deklaracije

3.1. Usmene deklaracije

Član 178

Deklarant usmenu deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet može da podnese za:

1) robu nekomercijalne prirode:

(1) koja je deo ličnog prtljaga putnika,

(2) koja je poslata fizičkim licima,

(3) drugu robu manjeg ekonomskog značaja, ako to odobri carinski organ.

2) robu komercijalnog karaktera pod uslovom da:

(1) ukupna vrednost po pošiljci i po deklarantu ne prelazi iznos od 25 evra u dinarskoj protivvrednosti,

(2) pošiljka nije deo redovnog niza sličnih pošiljki,

(3) robu ne prevozi samostalni prevoznik kao deo većeg prevoza tereta.

3) robe iz člana 182. ove uredbe kada ispunjava uslove za oslobođenje kod vraćanja robe,

4) robe iz člana 183. tač. 2) i 3) ove uredbe.

Član 179

Deklarant usmenu deklaraciju za izvoz robe može da podnese za:

1) robu nekomercijalne prirode:

(1) koja je deo ličnog prtljaga putnika,

(2) koju šalju fizička lica,

2) robu iz člana 178. tačka 3) ove uredbe,

3) robu iz člana 184. tač. 2) i 3) ove uredbe,

4) drugu robu manjeg ekonomskog značaja, ako carinski organ to odobri.

Član 180

Deklaraciju se ne može podneti usmeno u slučaju ako zastupnik iz člana 6. Carinskog zakona želi usmenom deklaracijom početi carinski postupak u ime i za račun drugog lica ili u svoje ime i za račun drugog lica.

Ako carinski organ sumnja da deklarantovi usmeni navodi nisu ispravni ili potpuni može od deklaranta zahtevati popunjavanje pismene deklaracije.

Član 181

Ako je za robu za koju je podnesena usmena deklaracija nastao carinski dug, carinski organ izdaje deklarantu obračun dažbina pri uvozu.

Obračun dažbina iz stava 1. ovog člana mora da sadrži najmanje sledeće podatke:

1) opis robe koji je dovoljno detaljan da omogućava utvrđivanje istovetnosti; opis može da uključuje tarifnu oznaku,

2) fakturnu vrednost i/ili količinu robe, zavisno od okolnosti,

3) vrstu i iznos naplaćenih dažbina,

4) datum izdavanja obračuna,

5) naziv carinskog organa koji je izdao obračun.

Ako se deklarant ne slaže sa obračunom carinskog duga, isti će se uputiti na redovan postupak carinjenja uz podnošenje JCI.

Član 182

U skladu sa uslovima iz člana 264. ove uredbe, pri postupku privremenog uvoza usmeno se može deklarisati sledeća roba:

1) stoka za nomadsko seljenje ili ispašu ili za vršenje rada ili prevoza, kao i druge robe koja zadovoljava uslove propisane članom 334. stav 3. tačka 1) ove uredbe,

2) ambalaža iz člana 338. stav 1. tačka 1) ove uredbe, koja je označena trajnim i neizbrisivim oznakama lica sa sedištem van carinskog područja,

3) oprema za radio i televizijsku produkciju i emitovanje, kao i vozila posebno opremljena za radio i televizijsko emitovanje, uključujući i njihovu opremu, koju uvoze javne ili privatne organizacije sa sedištem van carinskog područja i odobrene od strane carinskih organa koji izdaju odobrenje za postupak uvoza takve opreme i vozila,

4) instrumenti i aparati, potrebni lekarima za pružanje pomoći obolelim, koji čekaju na presađivanje organa, u skladu sa članom 336. ove uredbe,

5) roba iz člana 185. ove uredbe,

6) druga roba, ako carinski organ to odobri.

Za robu iz stava 1. ovoga člana može se radi okončanja postupka privremenog uvoza podneti usmena deklaracija za ponovni izvoz.

3.2. Deklarisanje drugim radnjama

Član 183

Ako se dopremljena roba ne deklariše usmeno ili pismeno, smatra se da je deklarisana za stavljanje u slobodan promet nekom od radnji iz člana 186. ove uredbe:

1) roba nekomercijalne prirode koja je u ličnom prtljagu putnika, a oslobođena je plaćanja carine u skladu sa članom 216. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona ili kao ponovo vraćena roba,

2) roba oslobođena plaćanja carine u skladu sa članom 216. stav 1. tačka 9. Carinskog zakona,

3) prevozna sredstva oslobođena plaćanja uvoznih dažbina kao ponovo vraćena roba,

4) roba uvezena u okviru uvoza manjeg značaja za koju ne postoji obaveza prevoza do carinarnice u skladu sa članom 63. stavom 4. Carinskog zakona, pod uslovom da ne podleže plaćanju uvoznih dažbina.

Član 184

Ako se prijavljena roba ne deklariše izričito, smatra se je deklarisana za izvoz nekom od radnji iz člana 186. stav 1. tačka 2) ove uredbe:

1) roba nekomercijalne prirode u ličnom prtljagu putnika, ako ne podleže naplati izvozne carine,

2) prevozna sredstva koja su registrovana u carinskom području i namenjena su ponovnom uvozu,

3) druga roba manjeg ekonomskog značaja, ako carinski organ to odobri.

Član 185

Ako prijavljena roba nije pismeno ili usmeno deklarisana smatra se, uz poštovanje odredaba člana 346. ove uredbe, da je bila deklarisana za početak postupka privremenog uvoza nekom od radnji iz člana 186. ove uredbe, i to:

1) lični predmeti i roba namenjena za sportske svrhe u skladu sa članom 330. stav 1. ove uredbe,

2) prevozna sredstva iz člana 323 - 328. ove uredbe,

3) roba za potrebe razonode članova posade koja se upotrebljava na brodu u međunarodnom vodnom transportu u skladu sa članom 331. tačka 1) ove uredbe.

Ako roba iz stav 1. ovog člana nije izričito pismeno ili usmeno deklarisana smatra se da je bila deklarisana za ponovni izvoz kojim se okončava postupak privremenog uvoza sa nekom od radnji iz člana 186. ove uredbe.

Član 186

Radi primene čl. 183 - 185. ove uredbe sledeće radnje smatraju se deklaracijom:

1) u slučaju kad je roba prevezena do carinarnice ili drugog mesta koje je odobrio carinski organ u skladu sa članom 63. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona:

(1) prevoz robe preko graničnog prelaza koji nema odvojene trake čijim prelaskom bi se smatralo da je deklarant podneo deklaraciju,

(2) upotreba zelene trake "ništa za prijavljivanje", ukoliko u carinarnici postoje odvojene kontrolne trake,

(3) stavljanje nalepnice "ništa za prijaviti" ili oznake deklaracije na prednje staklo putničkog vozila, kada je predviđena ta mogućnost,

2) u slučaju izvoza robe u skladu sa članom 184. ove uredbe ili u slučaju ponovnog izvoza robe u skladu sa članom 185. stav 2. ove uredbe, kada ne postoji obaveza dopremanja robe carinarnici u skladu sa članom 63. stav 4. Carinskog zakona, prelazak granice carinskog područja.

Ako se roba iz člana 183. stav 1. tačka 1), člana 184. tačka 1), člana 185. stav 1. tačka 1) ove uredbe nalazi u putničkom prtljagu koja se prevozi u železničkom saobraćaju, a podnosi se i deklariše kod nadležnog carinskog organa bez prisustva putnika, upotrebljava se deklaracija za registrovani prtljag, podneta na obrascu koji je dat u Prilogu 23, u skladu sa uslovima i ograničenjima utvrđenih tim obrascem.

Član 187

Ako su ispunjeni uslovi iz čl. 183 - 185. ove uredbe smatra se da je roba bila prijavljena carinskom organu u smislu člana 88. Carinskog zakona, a da je deklaracija prihvaćena i puštanje odobreno u onom trenutku kad su izvršene radnje iz člana 186. ove uredbe.

Ako se u kontroli utvrdi da je izvršena radnja iz člana 186. ove uredbe, a pri tome propisani uslovi iz čl. 183. do 185. ove uredbe nisu bili ispunjeni, za tu robu se smatra da je nezakonito uvezena ili izvezena.

Član 188

Odredbe čl. 178 - 186. ove uredbe ne primenjuju se na robu za koju se zahteva povraćaj uvoznih dažbina ili za robu koja je predmet ograničenja, zabrana ili drugih posebnih formalnosti.

Član 189

Putnikom se, u smislu ove uredbe, smatra:

1) pri unosu:

(1) svako lice koja privremeno dolazi u carinsko područje Republike Srbije u kojem nema uobičajeno boravište,

(2) svako lice koja je privremeno boravilo u inostranstvu i vraća se u carinsko područje Republike Srbije gde ima uobičajeno boravište,

2) pri iznosu:

(1) svako lice koja privremeno napušta carinsko područje Republike Srbije, u kojem ima uobičajeno boravište,

(2) svako lice koja nakon privremenog boravka napušta carinsko područje Republike Srbije, u kojem je privremeno boravilo i gde nema uobičajeno boravište.

3.3. Poštanski saobraćaj

Član 190

U poštanskom saobraćaju za sledeće poštanske pošiljke smatra se da su prijavljene carinskom organu:

1) za stavljanje u slobodni promet:

(1) u trenutku unosa u carinsko područje:

- pismonosne pošiljke, isključivo s ličnim porukama,

- brajeva pisma (sekogram),

- štampane stvari koje ne podleže plaćanju uvoznih dažbina, te

- sve druge poštanske pošiljke (pismonosne i paketne pošiljke) za koje u skladu sa stavom 4. člana 63. Carinskog zakona, ne postoji obaveza dopremanja carinarnici.

(2) u trenutku kada su dopremljene carinarnici:

- sve pismonosne i paketne pošiljke koje nisu navedene u tački 1. ovog stava pod uslovom da ih prati CN22 i/ili CN23 deklaracija,

2) za izvoz:

(1) u trenutku kada ih prihvate poštanski operatori, u slučaju pošiljki pismom i paketom.

(2) u trenutku kad su dopremljene carinarnici, ako se radi o pismonosnim i paketnim pošiljkama, za koje postoji obaveza plaćanja izvozne carine i koje prati CN22 i/ili CN23 deklaracija.

Primalac iz stava 1. tačka 1) ovog člana ili pošiljalac iz stava 1. tačka 2) ovog člana smatra se deklarantom, a kada je to primenjivo, i dužnikom.

U smislu stava 1. tačka 1) podtačka 1. i tačka 2) podtačka 1. ovog člana za robu za koju ne postoji obaveza plaćanja carine smatra se da je bila dopremljena carinarnici, u skladu sa članom 88. Carinskog zakona a deklaracija prihvaćena i puštanje robe deklarantu odobreno:

1) u slučaju uvoza, u trenutku kad je roba isporučena primaocu,

2) u slučaju izvoza, u trenutku kada robu prihvate poštanski operatori.

Ako uz pošiljku poslatu pismom ili paketom za koju postoji obaveza dopremanja carinarnici nije priložena CN22 i/ili CN23 deklaracija ili ako ta deklaracija nije potpuna, carinarnica određuje način na koji tu deklaraciju treba podneti ili dopuniti.

Član 191

Odredbe člana 190. ove uredbe ne primenjuju se:

1) na pošiljke koje sadrže robu komercijalne prirode čija ukupna vrednost prelazi 25 evra u dinarskoj protivvrednosti,

2) na pošiljke koje sadrže robu komercijalne prirode, koje čine deo redovnog niza sličnih radnji,

3) ako je podneta deklaracija u pismenom obliku, usmeno ili upotrebom elektronske razmene podataka, ili

4) ako pošiljka sadrži robu navedenu u članu 188. ove uredbe.

Glava VIII

PROVERA DEKLARACIJE, NALAZI CARINARNICE I DRUGE MERE KOJE PRIMENJUJE CARINARNICA

1. Provera robe

Član 192

Roba se pregleda na mestu i u vreme koje za to odredi carinarnica.

Na zahtev deklaranta carinarnica može dozvoliti da se pregled robe obavi na drugom mestu i/ili van redovnog vremena. Deklarant snosi troškove nastale takvim pregledom.

Član 193

U slučaju da carinarnica odluči da obavi pregled robe, o tome će obavestiti deklaranta ili njegovog zastupnika.

Ako se carinarnica odluči za delimični pregled robe, carinarnica obaveštava deklaranta ili njegovog zastupnika o tome koji deo robe želi da pregleda. Izbor carinarnice je konačan.

Član 194

Deklarant ili lice koje on odredi da prisustvuje pregledu robe mora carinarnici pružiti svu potrebnu pomoć. Ako pomoć nije dovoljna carinarnica može da zahteva od deklaranta da odredi drugo lice koja može pružiti potrebnu pomoć.

Ako deklarant odbije da prisustvuje pregledu robe ili ne odredi drugo lice koje bi carinarnici pri pregledu pružilo potrebnu pomoć, carinarnica određuje rok u kojem deklarant mora ispuniti svoju obvezu, osim ako carinarnica odustaje od nameravanog pregleda robe.

Ako deklarant u roku, koji je određen u skladu sa stavom 2. ovog člana ne ispuni svoju obavezu, carinarnica radi sprovođenja odredbe člana 100. stav 1. tačke 1) alineja prva Carinskog zakona nastavlja pregled robe na rizik i trošak deklaranta, zahtevajući ukoliko je potrebno, usluge stručnjaka ili drugog lica u skladu s važećim propisima.

Nalazi do kojih carinarnica dođe tokom pregleda robe izvršenog pod uslovima iz st. 2. i 3. ovog člana imaju istu snagu kao pregled izvršen uz prisustvo deklaranta ili njegovog zastupnika.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, carinarnica može poništiti deklaraciju, ako deklarantovo odbijanje da prisustvuje pregledu ili da odredi zastupnika koji bi carinarnici pružio potrebnu pomoć nije sprečilo carinarnicu da utvrdi da su propisi koji uređuju stavljanje robe u određeni carinski postupak bili prekršeni i ako takvim postupanjem deklarant ne izigrava ili ne pokušava da izigra odredbe člana 91. i člana 105. Carinskog zakona.

2. Rezultati provere deklaracije i puštanje robe deklarantu

Član 195

Ako carinarnica proverava deklaraciju i priložene isprave ili obavi pregled robe mora na primerku deklaracije, koji zadržava ili na ispravi koja se prilaže zabeležiti osnove i rezultate provere ili pregleda. Ako je provera obavljena delimičnim pregledom robe moraju se zabeležiti podaci o robi ili delu robe koji je pregledan.

Carinarnica u belešci iz stava 1. ovog člana navodi podatak da li je deklarant ili njegov zastupnik prisustvovao pregledu robe. Deklarant ili lice koje on odredi može se izjasniti u vezi sa nalazima carinarnice navedenih na deklaraciji ili pratećoj ispravi koja se prilaže uz deklaraciju.

Ako se rezultati provere ne slažu sa podacima navedenim u deklaraciji, carinarnica to beleži na deklaraciji ili na pratećoj ispravi koja se prilaže uz deklaraciju. Carinarnica navodi osnov za obračun carinskog duga i drugih dažbina za deklarisanu robu kao i osnov za obračun povraćaja dažbina ili drugih plaćanja za izvoz robe, kao i osnov za primenu drugih propisa kojima se uređuje carinski postupak u koji je roba stavljena.

Carinarnica, u nalazima kada je potrebno, navodi prihvaćena sredstva identifikacije robe. Na njih se stavlja datum i sadrže podatke koji su potrebni za identifikaciju službenika koji ih je izdao.

Kada carinarnica ne vrši proveru deklaracije ili pregled robe, nije dužna da overava deklaraciju ili prateću ispravu iz stava 1. ovog člana.

Član 196

Puštanjem robe nastaje obaveza knjiženja uvoznih dažbina utvrđenih na osnovu podataka u deklaraciji. Kada carinarnica smatra da provere deklaracije koje je preduzela mogu da dovedu do utvrđivanja većeg iznosa uvoznih dažbina od onog koji bi nastao na osnovu podataka iz deklaracije, može zahtevati od deklaranta polaganje obezbeđenja u iznosu dovoljnom da pokrije razliku između iznosa duga utvrđenog prema podacima iz deklaracije i iznosa duga koji bi na kraju bio obračunat za robu. Deklarant može da zatraži da se odmah izvrši knjiženje iznosa dažbina za predmetnu robu umesto da polaže obezbeđenje.

Kada carinarnica na osnovu provera koje izvrši, utvrdi iznos uvoznih dažbina koji se razlikuje od iznosa utvrđenog na osnovu podataka iz deklaracije, puštanje robe deklarantu dovodi do istovremenog knjiženja tako utvrđenog duga.

Kada carinarnica do okončanja provere deklaracije ne može da ustanovi da li je roba na koju se deklaracija odnosi predmet ograničenja ili zabrana, roba se ne može pustiti deklarantu sve dok nisu poznati rezultati provere.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, carinarnica može odustati od zahtevanog polaganja obezbeđenja u vezi s robom koja je predmet podnetog zahteva za korišćenje tarifne kvote, ako utvrdi da u trenutku prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, tarifna kvota nije kritična u smislu člana 260. ove uredbe.

Član 197

Carinarnica određuje način puštanja robe, vodeći računa o mestu na kome se roba nalazi i posebnim merama carinskog nadzora.

Kada se deklaracija podnosi u pismenom obliku, na njoj se navodi puštanje i datum puštanja, ili, kada je to primenjivo, u priloženim dokumentima, a jedan primerak se vraća deklarantu.

3. Druge mere carinarnice

Član 198

Ako roba ne može biti puštena iz jednog od razloga navedenih u članu 100. stav 1. tačke 1) alineja druga i treća Carinskog zakona, carinarnica ostavlja deklarantu rok za ispunjenje propisanih obaveza.

Ako deklarant u slučajevima iz člana 100. stav 1. tačke 1) alineja druga Carinskog zakona ne priloži zahtevane isprave u roku koji je odredila carinarnica u skladu sa stavom 1. ovog člana, deklaracija smatra se nevažećom i carinarnica je poništava, pri čemu se odgovarajuće primenjuju odredbe člana 91. stav 4. Carinskog zakona.

U slučajevima iz člana 100. stav 1. tačke 1) alineja treća Carinskog zakona i bez obzira na bilo koju meru preduzetu u skladu sa članom 91. stav 1. Carinskog zakona ili članom 209. Carinskog zakona, kada deklarant nije platio carinski dug niti položio obezbeđenje za nastale dažbine u ostavljenom roku iz stava 1. ovog člana, carinarnica može započeti sa prethodnim radnjama u vezi s prodajom robe. Carinarnica će o tome obavestiti deklaranta.

Carinarnica može, uz rizik i troškove koje snosi deklarant, premestiti robu u posebne prostorije pod njenim nadzorom.

Član 199

Carinarnica može, osim u slučajevima iz člana 91. stav 3. Carinskog zakona, poništiti deklaraciju nakon puštanja robe, pod sledećim uslovima:

1) ako se utvrdi da je roba greškom deklarisana za carinski postupak koji povlači obavezu plaćanja uvoznih dažbina, umesto da je bila deklarisana za drugi carinski postupak, ako je pismeni zahtev podnesen u roku od tri meseca od dana prihvatanja deklaracije i ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) roba nije upotrebljavana protivno uslovima koje predviđa carinski postupak u kojem je morala biti stavljena,

(2) kada je deklarisana roba namenjena za stavljanje u drugi carinski postupak, ispunjavala sve zahtevane uslove za taj postupak,

(3) roba je bez odlaganja deklarisana za postupak za koji je stvarno namenjena.

2) ako se utvrdi da je roba bila greškom deklarisana umesto neke druge robe za carinski postupak koji povlači obavezu plaćanja uvoznih dažbina, ako je pismeni zahtev podnesen u roku tri meseca od dana prihvatanja deklaracije, pod uslovima da:

(1) prvobitno deklarisana roba:

- nije bila upotrebljavana osim na način odobren u njenom prvobitnom statusu, i

- je vraćena u prvobitni status,

(2) roba koja je morala biti deklarisana za prvobitno namenjeni carinski postupak:

- mogla, kada je podneta prvobitna deklaracija, biti podnesena istom carinskom organu, i

- bila deklarisana za isti carinski postupak kao onaj za koji je prvobitno bila namenjena.

3) ako se roba naručena putem kataloga vrati, carinski organ poništava deklaraciju za puštanje u slobodan promet ako je zahtev podnesen u roku od tri meseca od dana prihvatanja deklaracije, pod uslovom da je roba bila izvezena dobavljaču ili na drugu adresu koju je dobavljač odredio;

4) kada se daje retroaktivno odobrenje u skladu sa:

(1) članom 251, stav 1. ove uredbe za stavljanje u slobodan promet uz povoljni tarifni tretman ili uz smanjenje ili izuzimanje od plaćanja carinskih dažbina zbog krajnje upotrebe robe, ili

(2) članom 273. ove uredbe za carinski postupak s ekonomskim dejstvom.

5) ako je roba deklarisana za izvoz ili pasivno oplemenjivanje:

(1) u slučaju da roba podleže izvoznom dažbinama, zahtevu za povraćaj uvoznih dažbina, ili drugih naknada pri izvozu ili drugih posebnih izvoznih mera:

- deklarant podnosi carinarnici, koja je prihvatila deklaraciju za izvoz robe, dokaz da roba nije napustila carinsko područje,

- deklarant vraća izvoznoj carinarnici sve primerke deklaracije zajedno sa svim drugim ispravama koje su mu izdate nakon prihvatanja deklaracije,

- deklarant, po potrebi, podnosi carinarnici dokaz da je vraćen uvozni dug, plaćeni i drugi iznosi, odobreni na osnovu deklarisanja robe za izvoz, odnosno da su nadležni organi preduzeli mere da se ti iznosi ne isplate,

- deklarant, u skladu s važećim propisima, ispuni sve druge obaveze koje je odredila izvozna carinarnica radi regulisanja statusa te robe.

(2) u slučaju druge robe od one navedene u podtački 1. ove tačke, ako je deklarant, u skladu sa članom 383. ove uredbe, obavestio carinarnicu koja je prihvatila deklaraciju za izvoz robe da roba nije napustila carinsko područje i ako je vratio sve primerke deklaracije zajedno sa svim drugim dokumentima koje mu je carinarnica izdala nakon prihvatanja deklaracije,

6) ako je radi ponovnog izvoza robe bila podnesena deklaracija odgovarajuće se primenjuje tačka 3) ovog člana,

7) kada se domaća roba stavi u postupak carinskog skladištenja u skladu sa članom 128. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona, carinarnica može odobriti poništavanje deklaracije za taj postupak, pod uslovom da su preduzete mere predviđene u važećim zakonskim propisima za slučaj nepostupanja u skladu s odobrenim postupanjem ili upotrebom.

Deklaracija za drugi carinski postupak iz stava 1. tačka 1) ovog člana važi od dana prihvatanja poništene deklaracije. U posebno opravdanim slučajevima carinarnica može dozvoliti prekoračenje roka od tri meseca iz stava 1. tačka 1) ovog člana.

Poništavanje deklaracije iz stava 1. tačka 5) podtačka (1) ovog člana ima za posledicu i poništavanje svih usklađivanja izvršenih na ispravama priloženim odnosnoj deklaraciji. Kada se zahteva da roba deklarisana za izvoz u određenom roku napusti carinsko područje, nepoštovanje toga roka ima za posledicu poništavanje odnosne deklaracije, o čemu carinarnica pismeno obaveštava deklaranta.

Ako deklarant po isteku roka propisanog za držanje robe u postupku carinskog skladištenja, ne podnese zahtev za određivanje carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe koji su propisani za tu robu, carinarnica preduzima mere predviđene propisima.

Član 200

Carinarnica, prodaju domaće robe u skladu sa članom 100. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona, sprovodi u skladu sa propisanim procedurama.

Glava IX

POJEDNOSTAVLJENI POSTUPCI

1. Opšte odredbe

1.1. Pojednostavljenja

Član 201

Korišćenje nepotpune deklaracije omogućava carinskom organu da primi deklaraciju koja ne sadrži sve podatke koji se inače zahtevaju za odobrenje carinskog postupka, odnosno uz koju nisu priložene sve isprave, koje bi morale biti priložene za odobravanje zahtevanog carinskog postupka.

Pojednostavljeni postupak deklarisanja omogućava da se roba stavi u carinski postupak na osnovu podnošenja pojednostavljene deklaracije uz naknadno podnošenje dopunske deklaracije koja može biti opšta, periodična ili zbirna.

Postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava omogućava da se roba stavi u odgovarajući carinski postupak u prostorijama nosioca odobrenja ili u drugom prostoru koji odobri carinski organ.

Lice može da podnese zahtev za odobrenje za upotrebu pojednostavljene deklaracije ili za deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava, koje mu se izdaje za sopstvenu upotrebu ili za upotrebu kao zastupnika, pod uslovom da su ustanovljene zadovoljavajuće evidencije i postupci koji carinskom organu omogućavaju da identifikuje zastupljena lica i sprovede odgovarajuće carinska kontrole.

Upotreba pojednostavljene deklaracije ili postupka deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava zavisi od polaganja obezbeđenja za uvozne i druge dažbine.

Nosilac odobrenja mora da ispuni uslove i kriterijume utvrđene u ovom poglavlju i obaveze koje proističu iz odobrenja, ne dovodeći u pitanje obaveze deklaranta i pravila kojima se uređuje nastanak carinskog duga.

Nosilac odobrenja mora da obavesti carinskog organa koji je izdao odobrenje o svim okolnostima koje nastanu posle izdavanja odobrenja, a koje mogu da utiču na dalje važenje ili sadržaj odobrenja.

Carinski organ koji je izdao odobrenje ponovo vrši procenu ispunjenosti uslova i kriterijuma za davanje odobrenja za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava, u sledećim slučajevima:

1) u slučaju značajnijih promena odgovarajućih propisa,

2) u slučaju osnovane sumnje da nosilac odobrenja više ne ispunjava odgovarajuće uslove.

Ako se odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava izda licu od čijeg je osnivanja proteklo manje od tri godine, odnosno licu koje ima prebivalište u Republici Srbiji manje od tri godine, u prvoj godini posle izdavanja odobrenja vrši se stroži nadzor.

Član 202

Ako se za pojednostavljeni postupak upotrebljava sistem za obradu podataka ili sistem za elektronsku razmenu podataka, shodno se primenjuju odredbe člana 159. st. 2, 3. i 4. i čl. 174 - 177. ove uredbe.

1.2. Izdavanje, suspenzija, ukidanje odobrenja za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava

Član 203

Zahtevi za odobrenje za upotrebu pojednostavljene deklaracije ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava mogu da se podnesu u pismenom ili elektronskom obliku na propisanom obrascu.

Ako utvrdi da zahtev ne sadrži sve potrebne podatke, nadležni carinski organ će od podnosioca zahteva zahtevati, uz navođenje osnova za svoj zahtev, da u roku od 30 kalendarskih dana od prijema zahteva, dostavi odgovarajuće informacije.

Carinski organ neće prihvatiti zahtev ako:

1) nije podnet u skladu sa stavom 1. ovog člana;

2) nije bio podnet nadležnom carinskom organu;

3) je podnosilac zahteva bio osuđen za krivično delo koje je u vezi sa njegovom ekonomskom aktivnošću;

4) ako se u vreme podnošenja zahteva nad podnosiocem zahteva sprovodi stečajni postupak.

Pre izdavanja odobrenja za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava, ako nije moguće da se upotrebe rezultati prethodne revizije, carinski organ vrši reviziju evidencija podnosioca zahteva.

Član 204

Carinski organ izdaje odobrenje za pojednostavljeno deklarisanje ako su ispunjeni uslovi i kriterijumi iz člana 27, osim iz stava 1 tačka 3), člana 28 tač. 4), 5) i 7) i člana 29. ove uredbe.

Odobrenje za postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava izdaje se ako su ispunjeni uslovi i kriterijumi iz člana 27, osim iz stava 1 tačka 3), čl. 28. i 29. ove uredbe.

Za izdavanje odobrenja iz st. 1. i 2. ovog člana, carinski organ primenjuje član 21. stav 2. ove uredbe i upotrebljava propisani obrazac.

Kada je podnosilac zahteva imalac sertifikata OPS iz člana 21. stav 1. tač. 1) ili 3) ove uredbe, smatra se da su uslovi i kriterijumi navedeni u stavu 1. ovog člana ispunjeni.

Član 205

Nadležni carinski organ suspenduje odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava, u sledećim slučajevima:

1) kada otkrije neusaglašenost sa uslovima i kriterijumima iz člana 204. st. 1, 2. i 3. ove uredbe;

2) kada ima dovoljno razloga da veruje da je bila izvršena radnja zbog koje može da se pokrene krivični postupak i koja je povezana sa kršenjem carinskih propisa od strane podnosioca zahteva ili drugog lica iz člana 27. stav 1. tač. 1), 2) ili 4) ove uredbe.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, nadležni carinski organ može da odluči da ne suspenduje odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava, ako, imajući u vidu broj i obim carinskih postupaka nosioca odobrenja, smatra da je prekršaj zanemarljiv i da ne dovodi u sumnju dobru veru nosioca odobrenja.

Pre donošenja odluke o suspenziji, nadležni carinski organ obaveštava nosioca odobrenja o zaključcima do kojih je došao. Nosilac odobrenja ima pravo da u roku od 30 kalendarskih dana od dana kada je obavešten, preduzme sve neophodne mere za otklanjanje uočenih nedostataka i/ili da iznese svoj stav.

Ako nosilac odobrenja, u roku od 30 dana, ne otkloni nedostatke iz stava 1. tačka 1) ovog člana, nadležni carinski organ obaveštava nosioca odobrenja da se odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava suspenduje na period od 30 kalendarskih dana i omogućava mu da preduzme odgovarajuće mere za otklanjanje nedostataka.

U slučajevima iz stava 1. tačka 2) ovog člana, nadležni carinski organ suspenduje odobrenje do okončanja sudskog postupka. O tome obaveštava nosioca odobrenja.

Ako nosilac odobrenja nije u mogućnosti da otkloni nedostatke u roku od 30 dana, ali može da podnese dokaz da uslovi mogu da se ispune ako bi se period suspenzije produžio, nadležni carinski organ suspenduje odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava za još 30 kalendarskih dana.

Suspenzija odobrenja ne utiče na carinske postupke koji su započeti pre suspenzije i još nisu okončani.

Član 206

Kada nosilac odobrenja, u skladu sa zahtevima nadležnog carinskog organa, preduzme potrebne mere u cilju ispunjavanja uslova i kriterijuma za dobijanje odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava, nadležni carinski organ povlači suspenziju i o tome obaveštava nosioca odobrenja. Suspenzija može da se povuče i pre isteka roka iz člana 205. st. 4. ili 6. ove uredbe.

Ako nosilac odobrenja u periodu suspenzije iz člana 205. st. 4. ili 6. ove uredbe ne preduzme potrebne mere, primenjuje se član 208. ove uredbe.

Član 207

Ako je privremeno u nemogućnosti da ispuni neki od uslova i kriterijuma za odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava, nosilac odobrenja može od carinskog organa da zahteva suspenziju tog odobrenja. U tom slučaju, nosilac odobrenja o tome obaveštava nadležni carinski organ, uz navođenje datuma kada će ponovo biti u mogućnosti da ispuni uslove i kriterijume. Nosilac odobrenja, takođe, obaveštava carinski organ o svim merama koje planira da preduzme, kao i o planiranom vremenskom roku.

Ako nosilac odobrenja ne otkloni nedostatke u roku koji je naveo u svom obaveštenju, nadležni carinski organ može da odobri produženje roka za razuman period, pod uslovom da je nosilac odobrenja postupao u "dobroj veri".

Član 208

Nadležni carinski organ, ne isključujući primenu člana 15. Carinskog zakona i člana 5. ove uredbe, ukida odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava, u sledećim slučajevima:

1) kada nosilac odobrenja ne preduzme mere iz člana 205. stav 4. i člana 207. stav 1. ove uredbe;

2) kada je nosilac odobrenja ili neko od lica iz člana 27. stav 1. tač. 1), 2) ili 4) ove uredbe ozbiljno ili učestalo kršio carinske propise i nema više pravo žalbe;

3) na zahtev nosioca odobrenja.

U slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana, nadležni carinski organ može da odluči da ne ukine odobrenje za pojednostavljenu deklaraciju ili postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava, ako, imajući u vidu broj ili obim carinskih postupaka nosioca odobrenja, smatra da su prekršaji zanemarljivi i da ne dovode u pitanje "dobru veru" nosioca odobrenja.

2. Deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet

2.1. Nepotpune deklaracije

Član 209

Ako deklarant to zahteva, carinski organ može da prihvati deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet koje ne sadrže sve propisane podatke.

Deklaracije iz stava 1. ovog člana treba da sadrže najmanje podatke koji su propisani za nepotpunu deklaraciju.

Član 210

Carinski organ može, na zahtev deklaranta, da prihvati deklaraciju uz koju nisu priložene sve propisane isprave, pod uslovom da su priložene bar one isprave koje su potrebne da bi se deklarisana roba mogla staviti u slobodan promet.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, može se prihvatiti deklaracija uz koju nisu priložene sve isprave koje bi morale biti priložene pre stavljanje robe u slobodan promet, ako carinskom organu bude pružen dokaz da:

1) isprave koje nisu priložene postoje i da su važeće,

2) isprave nisu mogle biti priložene iz razloga na koje deklarant nije mogao da utiče, i

3) odlaganje prihvatanja takve deklaracije bi sprečilo stavljanje robe u slobodan promet ili bi zbog odlaganja trebalo obračunati uvozne dažbine po višoj stopi carine.

Podaci koji se odnose na isprave koje nedostaju moraju, u svakom slučaju, biti navedeni u deklaraciji.

Član 211

Rok koji carinski organ odredi za dostavljanje podataka ili isprava koji su nedostajali u trenutku prihvatanja deklaracije ne sme biti duži od mesec dana od dana prihvatanja te deklaracije.

U slučaju da nedostaje isprava koja je potrebna za primenu smanjene ili stope carine nula, a carinski organ osnovano smatra da bi se za robu deklarisanu nepotpunom deklaracijom mogla odobriti smanjena ili stopa carine nula, carinski organ može, na zahtev deklaranta i ako je to opravdano, da za podnošenje te isprave odobri rok koji je duži od roka predviđenog u stavu 1. ovog člana. Taj rok ne sme biti duži od četiri meseca od dana prihvatanja deklaracije i ne može se produžiti.

Ako se podaci ili isprave koje nedostaju odnose na carinsku vrednost, carinski organ može, ako je neophodno, s obzirom na okolnosti, odrediti duži rok ili produžiti prvobitno određeni rok za podnošenje tih podataka ili isprava. Kod određivanja ukupno dopuštenog roka vodi se računa o važećim propisanim rokovima.

Ako je smanjena ili stopa carine nula primenjiva na robu koja se stavlja u slobodan promet u okviru tarifnih kvota ili, pod uslovom da redovna stopa carine nije ponovo uvedena, u okviru tarifnih maksimuma ili drugog preferencijalnog tretmana, carinski organ može odobriti upotrebu tarifne kvote ili drugog preferencijalnog tretmana samo uz prilaganje isprave koja je uslov za primenu smanjene ili stope carine nula. Isprava u svakom slučaju mora biti priložena:

1) pre nego što kvota bude ispunjena, i

2) u svim drugim slučajevima, pre ponovnog uvođenja redovne stope carine.

Ne isključujući primenu odredaba st. 1 - 4. ovog člana, isprava čije podnošenje je neophodno za primenu smanjene ili stope carine nula može se podneti carinskom organu nakon isteka perioda za koji je bila određena primena te smanjene ili stope carine nula, pod uslovom da je deklaracija za predmetnu robu prihvaćena pre tog datuma.

Član 212

Prihvatanje nepotpune deklaracije od strane carinskog organa ne sprečava niti odlaže puštanje tako deklarisane robe, osim ako za to ne postoje drugi razlozi. Ne isključujući primenu člana 196. ove uredbe, carinski organ pušta robu deklarantu u skladu sa uslovima iz st. 2 - 5. ovog člana.

Kada naknadno dostavljanje podataka koji su nedostajali u deklaraciji ili isprava koje nisu bile priložene u trenutku prihvatanja nepotpune deklaracije ne utiče na visinu uvoznih dažbina, carinski organ će za tako deklarisanu robu obračunati uvozne dažbine na uobičajen način.

Ako je deklarant u skladu sa članom 209. ove uredbe naveo samo privremene podatke o vrednosti robe, carinski organ će:

1) odmah uknjižiti iznos dažbina utvrđen na osnovu tih podataka,

2) zahtevati od deklaranta, ako je neophodno, da položi obezbeđenje u visini razlike između tog iznosa dažbina i najvećeg mogućeg iznosa dažbina koji bi mogao biti obračunat za tu robu.

Kada, u drugim slučajevima različitim od onih navedenih u stavu 3. ovog člana, naknadno dostavljanje podataka ili isprava koji su nedostajali u trenutku prihvatanja nepotpune deklaracije, može da utiče na visinu dažbina koje treba obračunati za deklarisanu robu:

1) u slučaju kada bi se, zbog naknadno priloženih podataka ili isprava, mogla primeniti smanjena stopa carine, carinski organ će:

(1) odmah da uknjiži dažbine po smanjenoj stopi carine, i

(2) da zahteva od deklaranta da položi obezbeđenje u visini razlike između iznosa dažbina obračunatog na osnovu prve alineje ove tačke i iznosa koji bi trebalo platiti da su dažbine obračunate po redovnoj stopi carine;

2) u slučaju kada bi se, zbog naknadno priloženih podataka ili isprava, moglo odobriti potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, carinski organ će zahtevati polaganje obezbeđenja u visini iznosa koji bi morao biti plaćen ako bi se uvozne dažbine obračunale po redovnoj stopi carine.

Ne isključujući naknadne izmene, do kojih može doći, naročito usled konačnog utvrđivanja carinske vrednosti, deklarant može, umesto polaganja obezbeđenja, da zahteva da carinski organ odmah uknjiži:

1) ako se primenjuje stav 3. tačka 2) ili stav 4. tačka 1) podtačka (2) ovog člana, iznos dažbina koji bi na kraju mogao da se obračuna, ili

2) ako se primenjuje stav 4. tačka 2) ovog člana, iznos dažbina obračunat po redovnoj stopi carine.

Član 213

Ako do proteka roka iz člana 211. ove uredbe deklarant ne dostavi podatke koji su potrebni za konačno utvrđivanje carinske vrednosti robe odnosno podatke ili isprave koje nedostaju, carinski organ će, kao dažbine za predmetnu robu, odmah uknjižiti iznos obezbeđenja koje je položeno u skladu sa članom 212. stav 3. tačka 2), stav 4. tačka 1) podtačka 2) i stav 4. tačka 2) ove uredbe.

Član 214

Nepotpunu deklaraciju prihvaćenu pod uslovima navedenim u čl. 209 - 212. ove uredbe, deklarant može dopuniti ili, uz saglasnost carinskog organa, zameniti drugom deklaracijom koja ispunjava uslove predviđene u članu 87. Carinskog zakona.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana kao datum za određivanje iznosa dažbina i primenu drugih propisa koji se odnose na stavljanje robe u slobodan promet uzima se datum prihvatanja nepotpune deklaracije.

2.2. Pojednostavljeni postupak deklarisanja

Član 215

Carinski organ, na osnovu pismenog zahteva koji sadrži sve potrebne podatke, deklarantu odobrava da, u skladu sa uslovima i na način predviđen u čl. 216. i 217. ove uredbe, podnese deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet u pojednostavljenom obliku.

Pojednostavljena deklaracija iz stava 1. ovog člana:

1) treba da sadrži najmanje podatke koji su propisani za pojednostavljenu uvoznu deklaraciju, ili

2) da bude u obliku trgovinske ili službene isprave, uz koju je priložen zahtev za stavljanje u slobodan promet.

Carinski organ može, kada to okolnosti dopuštaju, odobriti da zahtev za stavljanje robe u slobodan promet iz stava 2. tačka 2) ovog člana bude zamenjen opštim zahtevom koji važi za sve postupke stavljanja robe u slobodan promet u određenom periodu. U tom slučaju, u trgovinskoj ili službenoj ispravi iz stava 2. tačka 2) ovog člana mora biti jasno naznačeno odobrenje na osnovu kog se prihvata opšti zahtev u skladu sa ovim stavom.

Uz pojednostavljenu deklaraciju prilažu se isprave od kojih zavisi stavljanje robe u slobodan promet osim u slučajevima iz člana 210. stav 2. ove uredbe.

Ovaj član ne utiče na primenu člana 233. ove uredbe.

Član 216

Carinski organ podnosiocu zahteva daje odobrenje za korišćenje pojednostavljenog postupka deklarisanja ako su uslovi i kriterijumi iz čl. 201, 202. i 204. ove uredbe ispunjeni.

Ako podnosilac zahteva poseduje sertifikat iz člana 21. stav 1. tač 1) ili 3) ove uredbe, smatra se da je uslov iz stava 1. ovog člana ispunjen i carinski organ će odobriti pojednostavljeni postupak deklarisanja, pod uslovom da je obezbeđena neophodna razmena podataka između podnosioca zahteva i carinskog organa.

Član 217

Odobrenje iz člana 215. ove uredbe treba da sadrži podatke o:

1) carinarnici ili carinarnicama koje su nadležne za prihvatanje pojednostavljenih deklaracija,

2) vrsti robe na koju se pojednostavljene deklaracije odnose,

3) oblicima obezbeđenja za bilo koji carinski dug koji bi mogao nastati, i

4) obliku i sadržini dopunske deklaracije, roku u kojem treba podneti dopunsku deklaraciju, kao i o carinarnici nadležnoj za prihvatanje dopunske deklaracije.

Carinski organ u odobrenju može da odredi da podnošenje dopunske deklaracije nije potrebno kada se pojednostavljeni postupak odnosi na robu čija je vrednost niža od zakonom propisanog minimuma, a pojednostavljena deklaracija sadrži sve podatke potrebne za stavljanje robe u slobodan promet.

2.3. Deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava

Član 218

Carinski organ, u skladu sa uslovima i na način predviđen u čl. 219. i 220. ove uredbe, daje odobrenje za deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava licu koje zahteva da se postupak stavljanja robe u slobodan promet izvrši bez obaveze dopremanja robe carinarnici, u prostorijama tog lica ili na drugim mestima iz člana 201. ove uredbe, koje odobri carinski organ, pod uslovom da to lice podnese pismeni zahtev koji sadrži sve podatke potrebne za davanje odobrenja, i to:

1) o robi koja podleže postupku tranzita i za koju je podnosiocu zahteva bilo dato odobrenje za pojednostavljene postupke kod odredišne carinarnice, u skladu sa čl. 441, 442. i 443. ove uredbe,

2) o robi koja je prethodno stavljena u carinski postupak sa ekonomskim dejstvom, ne isključujući primenu člana 233. ove uredbe,

3) o robi koja je nakon što je dopremljena carinarnici u skladu sa članu 65. Carinskog zakona, smeštena u one prostorije ili mesta u skladu sa tranzitnim postupkom, različitim od onih navedenih u tački 1) ovog stava,

4) o robi koja je uneta u carinsko područje uz odstupanje od obaveze dopremanja u skladu sa članom 66. tačka 2) Carinskog zakona.

Član 219

Carinski organ će dati odobrenje za deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava, ako su uslovi i kriterijumi iz čl. 201, 202. i 204. ove uredbe ispunjeni.

Ako podnosilac zahteva poseduje sertifikat iz člana 21. stav 1. tač 1) ili 3) ove uredbe, smatra se da je uslov iz stava 1. ovog člana ispunjen i carinski organ će odobriti pojednostavljeni postupak deklarisanja, pod uslovom da je obezbeđena neophodna razmena podataka između podnosioca zahteva i carinskog organa.

Član 220

Nosilac odobrenja iz člana 218. ove uredbe dužan je da:

1) u slučajevima iz člana 218. stav 1. tač. 1) i 3) ove uredbe:

(1) ako se roba stavlja u slobodan promet po prispeću na mesto određeno u te svrhe:

- blagovremeno obavesti carinski organ o prispeću robe, u obliku i na način koji je taj organ odredio, kako bi mu roba mogla biti puštena, i

- upiše robu u svoje evidencije.

(2) ako je roba pre stavljanja u slobodan promet bila u privremenom smeštaju u skladu sa članom 75. Carinskog zakona na istom mestu, pre isteka roka iz člana 74. Carinskog zakona:

- blagovremeno obavesti carinski organ, u obliku i na način koji je taj organ odredio, o svojoj nameri da robu stavi u slobodan promet, kako bi mu roba mogla biti puštena, i

- upiše robu u svoje evidencije;

2) u slučaju iz člana 218. stav 1. tačka 2) ove uredbe:

(1) blagovremeno obavesti carinski organ, u obliku i na način koji je taj organ odredio, o svojoj nameri da robu stavi u slobodan promet, kako bi mu roba mogla biti puštena, i

(2) upiše robu u svoje evidencije.

Obaveštenje iz podtačke (1) ove tačke nije potrebno ako je roba koja treba da se stavi u slobodan promet već stavljena u postupak carinskog skladištenja u skladištu tipa D.

3) u slučaju iz člana 218. stav 1. tačka 4) ove uredbe, po prispeću robe na mesto određeno u te svrhe, upiše robu u svoje evidencije,

4) od trenutka upisa robe u evidencije iz tač. 1), 2) i 3) ovog stava, carinskom organu stavi na raspolaganje sve isprave čije je podnošenje potrebno radi primene propisa koji se odnose na stavljanje robe u slobodan promet.

Carinski organ može, pod uslovom da to ne utiče na kontrolu obavljanja pojednostavljenja deklarisanja, da:

1) dozvoli nosiocu odobrenja za pojednostavljenje da carinskom organu najavi prispeće robe iz stava 1. tač. 1) ili 2) ovog člana neposredno pred njeno prispeće,

2) u određenim situacijama, kada vrsta robe i učestalost uvoza to opravdavaju, oslobodi nosioca odobrenja od obaveze obaveštavanja carinskog organa o svakom prispeću robe, pod uslovom da nosilac odobrenja toj carinarnici dostavi sve podatke koje carinarnica smatra neophodnim za eventualni pregled robe.

U slučaju iz stava 2. tačka 2) ovog člana upis robe u evidencije smatra se kao puštanje robe.

Upis robe u evidencije iz stava 1. tač. 1), 2) i 3) ovog člana može biti zamenjen bilo kojom drugom radnjom koja pruža slične garancije i koju odobri carinski organ. Upis mora da sadrži datum kada je izvršen i najmanje podatke propisane za deklaraciju za deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava.

Član 221

Odobrenje iz člana 218. ove uredbe mora da sadrži sve uslove za sprovođenje pojednostavljenja za deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava, uključujući i podatke o:

1) robi na koju se odnosi,

2) oblik obaveza iz člana 220. ove uredbe i podatke o obezbeđenju koje treba položiti,

3) vreme puštanja robe,

4) rok u kome treba podneti dopunsku deklaraciju i kojoj carinarnici, i

5) uslove pod kojima treba za robu podneti opštu, periodičnu ili zbirnu deklaraciju.

3. Deklaracije za carinske postupke sa ekonomskim dejstvom

3.1. Podnošenje deklaracije za carinski postupak sa ekonomskim dejstvom

3.1.1. Podnošenje deklaracije za postupak carinskog skladištenja

Nepotpuna deklaracija

Član 222

Na zahtev deklaranta, ulazna carinarnica može da prihvati deklaraciju za postupak carinskog skladištenja koja ne sadrži sve propisane podatke, ako takva deklaracija sadrži bar podatke propisane za nepotpunu deklaraciju.

U vezi sa nepotpunom deklaracijom iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju čl. 210, 211. i 214. ove uredbe.

Pojednostavljeni postupak deklarisanja

Član 223

Odobrenje za pojednostavljen postupak deklarisanja carinski organ daje podnosiocu zahteva u skladu sa uslovima i na način propisan u čl. 201, 202, 204. i 224. ove uredbe.

Ako se pojednostavljeni postupak deklarisanja koristi za postupak skladištenja robe u carinskom skladištu tipa D, pojednostavljena deklaracija mora da sadrži i podatke o prirodi robe koji, u dovoljnoj meri, omogućavaju ispravno i nedvosmisleno svrstavanje robe po Carinskoj tarifi, kao i podatke o carinskoj vrednosti robe.

Pri pojednostavljenom postupku deklarisanja za postupak carinskog skladištenja u carinskom skladištu tipa B ne može se koristiti trgovinska isprava. Ako službena isprava ne sadrži sve neophodne podatke, te podatke treba posebno priložiti.

Član 224

Zahtev iz člana 223. stav 1. ove uredbe mora biti u pismenoj formi i sadržati sve podatke potrebne za davanje odobrenja.

Ako okolnosti to dopuštaju, zahtev iz člana 223. stav 1. ove uredbe može biti zamenjen opštim zahtevom za obavljanje ovog postupka tokom određenog perioda.

U slučaju iz stava 2. ovog člana zahtev se podnosi u skladu sa čl. 264, 265. i 266. ove uredbe, zajedno sa zahtevom za upravljanje carinskim skladištem ili kao zahtev za izmenu ili dopunu već izdatog odobrenja za upravljanje carinskim skladištem. Zahtev se podnosi carinskom organu koji je izdao odobrenje za upravljanje carinskim skladištem.

Ako podnosilac zahteva poseduje sertifikat iz člana 21. stav 1. tač 1) ili 3) ove uredbe, smatra se da je uslov iz stava 1. ovog člana ispunjen i carinski organ će odobriti pojednostavljeni postupak deklarisanja, pod uslovom da je obezbeđena neophodna razmena podataka između podnosioca zahteva i carinskog organa.

Član 225

Odobrenje iz člana 223. ove uredbe mora da sadrži uslove za sprovođenje pojednostavljenog postupka deklarisanja, uključujući i podatke o carinarnici ili carinarnicama kojima se može podneti deklaracija za postupak carinskog skladištenja.

Carinarnica neće zahtevati podnošenje dopunske deklaracije.

Deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava

Član 226

Carinski organ odobrava deklarisanje robe na osnovu knjigovodstvenih isprava u skladu sa uslovima i na način propisan u stavu 2. ovog člana i u čl. 227. i 228. ove uredbe.

Deklarisanje na osnovu knjigovodstvnih isprava ne primenjuje se na carinska skladišta tipa B ili F.

Ako carinski organ odobri da se roba deklariše na osnovu knjigovodstvenih isprava, za izdavanje odobrenja i sprovođenja pojednostavljenog postupka deklarisanja shodno se primenjuje član 224. ove uredbe.

Član 227

Nosilac odobrenja, po prispeću robe na mesto određeno u tu svrhu, dužan je da:

1) blagovremeno obavesti nadležnu carinarnicu o prispeću robe, u obliku i na način koji odredi carinarnica,

2) upiše robu u evidenciju, i

3) nadležnoj carinarnici stavi na raspolaganje isprave čije prilaganje je potrebno za stavljanje robe u postupak.

Upis u evidenciju iz stava 1. tačka 2) ovog člana mora da sadrži one podatke koji su potrebni za utvrđivanje trgovačkog opisa robe, uključujući i količinu te robe.

Član 220. st. 2. i 3. ove uredbe shodno se primenjuje u slučajevima iz ovog člana.

Član 228

Odobrenje iz člana 226. stav 1. ove uredbe mora da sadrži uslove za sprovođenje deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava, uključujući i podatke o:

1) robi na koju se pojednostavljenje odnosi,

2) vrsti obaveze iz člana 227. ove uredbe, i

3) vremenu puštanja robe.

Carinarnica neće zahtevati podnošenje dopunske deklaracije.

3.1.2. Podnošenje deklaracije za postupak aktivnog oplemenjivanja, postupak prerade pod carinskom kontrolom i postupak privremenog uvoza

Nepotpuna deklaracija

Član 229

Na zahtev deklaranta, ulazna carinarnica može da prihvati deklaraciju za stavljanje robe u carinski postupak sa ekonomskim dejstvom, koji nije postupak pasivnog oplemenjivanja i carinskog skladištenja, koja ne sadrži sve propisane podatke ili uz koju nisu priložene određene isprave iz člana 172. ove uredbe. Deklaracija mora da sadrži one podatke koji se zahtevaju za nepotpunu deklaraciju.

Na deklaraciju iz stava 1. ovog člana shodno se primenjuju čl. 210, 211. i 214. ove uredbe.

Ako se roba deklariše za postupak aktivnog oplemenjivanja, uz sistem povraćaja, shodno se primenjuju čl. 212. i 213. ove uredbe.

Pojednostavljeni postupak deklarisanja i deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava

Član 230

Odredbe čl. 215. do 221. i člana 224. ove uredbe primenjuju se mutatis mutandis na robu deklarisanu za carinske postupke sa ekonomskim dejstvom obuhvaćene ovim pododeljkom.

3.1.3. Podnošenje deklaracije za postupak pasivnog oplemenjivanja

Član 231

Odredbe čl. 234. do 245. ove uredbe, koje se primenjuju na robu deklarisanu za izvoz, shodno se primenjuju i na robu prijavljenu za izvoz u okviru postupka pasivnog oplemenjivanja.

3.1.4. Zajedničke odredbe

Član 232

U slučaju kada su dva ili više odobrenja koja se odnose na carinske postupke sa ekonomskim dejstvom izdata istom licu, pri čemu je jedan postupak završen stavljanjem u drugi postupak na osnovu knjigovodstvenih isprava, carinarnica neće zahtevati podnošenje dopunske deklaracije.

3.2. Okončanje carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom

Član 233

Za okončanje carinskog postupka sa ekonomskim dejstvom, koji nije postupak pasivnog oplemenjivanja i carinskog skladištenja, mogu se primeniti pojednostavljeni postupci za stavljanje robe u slobodan promet, izvoz ili ponovni izvoz. U slučaju ponovnog izvoza primenjuju se mutatis mutandis čl. 234 - 245. ove uredbe.

Pojednostavljeni postupci iz čl. 209 - 221. ove uredbe mogu se primeniti na stavljanje robe u slobodan promet u okviru postupka pasivnog oplemenjivanja.

Za okončanje postupka carinskog skladištenja mogu se primeniti pojednostavljeni postupci za stavljanje robe u slobodan promet, izvoz ili ponovni izvoz.

Izuzetno od stava 3. ovog člana:

1) za robu stavljenu u postupak u carinsko skladište tipa F ne odobrava se ni jedno od predviđenih pojednostavljenja,

2) za robu stavljenu u postupak u carinsko skladište tipa B može se odobriti upotreba nepotpunih deklaracija i pojednostavljeni postupak deklarisanja,

3) izdavanje odobrenja za carinsko skladište tipa D uključuje i odobrenje za deklarisanje robe na osnovu knjigovodstvenih isprava za stavljanje robe u slobodan promet. Ovo pojednostavljenje se ne može odobriti, ako podnosilac zahteva želi da izvuče korist iz primene carinske osnovice koja se ne može proveriti bez fizičkog pregleda robe. U tom slučaju, može se odobriti drugi postupak koji uključuje dopremanje robe carinskom organu.

4. Deklaracije za izvoz

Član 234

Na carinske formalnosti propisane u članu 377. ove uredbe, koje treba obaviti kod izvozne carinarnice, shodno se primenjuju odredbe čl. 377. stav 5, čl. 378. i 380. ove uredbe i te formalnosti se mogu pojednostaviti.

4.1. Nepotpune deklaracije

Član 235

Izvozna carinarnica može, na zahtev deklaranta, da prihvati deklaraciju za izvoz robe i u slučaju kada ne sadrži sve propisane podatke.

Deklaracija mora da sadrži podatke koji se zahtevaju za nepotpunu deklaraciju.

Ako je roba predmet posebnih mera poljoprivredne politike ili podleže plaćanju izvoznih dažbina, sve podatke koji su potrebni za primenu posebnih mera poljoprivredne politike ili sve podatke koji su potrebni za obračun izvoznih dažbina.

Na izvoznu deklaraciju shodno se primenjuju čl. 210 - 214. ove uredbe.

Član 236

Ako se primenjuje član 375. ove uredbe, dopunska deklaracija može se podneti carinarnici koja je mesno nadležna prema sedištu izvoznika.

Ako proizvođač ima sedište na području druge carinarnice, dopunska deklaracija može se podneti carinarnici koja je mesno nadležna prema sedištu proizvođača.

U nepotpunoj izvoznoj deklaraciji određuje se carinarnica kojoj se podnosi dopunska deklaracija. Carinarnica koja prima nepotpunu izvoznu deklaraciju, prosleđuje podatke iz nepotpune izvozne deklaracije carinarnici kojoj, u skladu sa stavom 1. ovog člana, treba da se podnese dopunska deklaracija.

U slučaju iz stava 2. ovog člana, carinarnica koja je prihvatila dopunsku deklaraciju podatke iz dopunske deklaracije odmah prosleđuje carinarnici kojoj je podneta nepotpuna izvozna deklaracija.

4.2. Pojednostavljeni postupak deklarisanja

Član 237

Odobrenje za upotrebu pojednostavljenog postupka deklarisanja carinski organ izdaje podnosiocu zahteva ako su uslovi i kriterijumi iz čl. 216. i 217. ove uredbe koji se primenjuju mutatis mutandis, ispunjeni.

Pojednostavljena deklaracija mora da sadrži podatke koji se zahtevaju za pojednostavljenu deklaraciju.

Čl. 210 - 214. ove uredbe primenjuju se mutatis mutandis.

4.3. Deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava

Član 238

Na osnovu pismenog zahteva, carinski organ može da odobri deklarisanje robe za izvoz na osnovu knjigovodstvenih isprava, u skladu sa uslovima i na način predviđen u stavu 2. ovog člana, licu koje želi da izvozne formalnosti obavlja u svojim prostorijama ili na drugom mestu koje je odobrio carinski organ (u daljem tekstu: ovlašćeni izvoznik).

Na postupak davanja odobrenja iz stav 1. ovog člana shodno se primenjuje član 219. ove uredbe.

Član 239

Ovlašćeni izvoznik, pre iznošenja robe iz prostora ili mesta navedenog u članu 238. ove uredbe, dužan je da:

1) blagovremeno obavesti izvoznu carinarnicu o iznošenju robe, podnošenjem pojednostavljene izvozne deklaracije, saglasno članu 237. ove uredbe,

2) carinarnici stavi na raspolaganje svu dokumentaciju koja je potrebna za izvoz robe.

Ovlašćeni izvoznik može da podnese kompletnu izvoznu deklaraciju, umesto pojednostavljene izvozne deklaracije. U tom slučaju, ne zahteva se podnošenje dopunske deklaracije iz člana 101. stav 3. Carinskog zakona.

Član 240

Carinski organ može ovlašćenog izvoznika da oslobodi obaveze da izvoznoj carinarnici, za svako iznošenje robe, podnese pojednostavljenu izvoznu deklaraciju. Ovaj izuzetak carinski organ odobrava samo ako ovlašćeni izvoznik ispunjava sledeće uslove:

1) obaveštava izvoznu carinarnicu o svakom iznošenju, na način i u obliku koji odredi ta carinarnica;

2) pre iznošenja robe sa mesta koja su navedena u članu 238. stav 1. ove uredbe, dostavlja ili stavlja na raspolaganje carinarnicu sve podatke za koje oni smatraju da su potrebni radi sprovođenja efektivne analize rizika;

3) upiše robu u svoje evidencije.

Upis iz stava 1. tačka 3) ovog člana može zameniti druga radnja, koju odobri carinski organ, a koja pruža slične garancije. Upis mora da sadrži datum kada je izvršen, kao i podatke koji su potrebni za identifikaciju robe.

U slučajevima kad je to opravdano zbog prirode robe i učestalosti izvoznih radnji, carinarnica može ovlašćenog izvoznika osloboditi obaveze iz tač. 1) i 2) stava 1. ovog člana, pod uslovom da ovlašćeni izvoznik izvoznoj carinarnici dostavi potrebne informacije za mogući pregled robe, pre nego što se roba izveze.

U slučaju iz stava 3. ovog člana, upis robe u evidencije smatra se puštanjem robe.

Član 241

Podaci iz člana 240. stav 1. tačka 1) ove uredbe, dostavljaju se izvoznoj carinarnici u rokovima koji su navedeni u čl. 367. i 368. ove uredbe.

Kod unosa robe u evidenciju iz člana 240. stav 1. tačka 3) ove uredbe, potrebno je da se unesu i podaci propisani za postupak deklarisanja na osnovu knjigovodstvenih isprava.

Član 242

Kao dokaz da je roba stvarno napustila carinsko područje Republike Srbije koristi se primerak broj 3 JCI.

U odobrenju za upotrebu pojednostavljenja mora biti naznačeno da primerak broj 3 JCI treba unapred overiti.

Prethodna overa iz stava 2. ovog člana sprovodi sa na jedan od sledećih načina:

1) rubriku A JCI unapred pečatom overava nadležna carinarnica i potpisuje ovlašćeni carinski službenik, ili

2) ovlašćeni izvoznik overava deklaraciju.

Otisak ovog pečata može na propisanom obrascu biti otisnut i unapred kada je štampanje obrazaca povereno štampariji odobrenoj u tu svrhu.

Pre otpreme robe, ovlašćeni izvoznik je dužan da:

1) izvrši obaveze iz čl. 239. i 240. ove uredbe,

2) na priloženim ispravama ili nosačima podataka, koji ih zamenjuju, navede sledeće podatke:

(1) redni broj upisa robe u evidencije;

(2) datum upisa robe u evidencije;

(3) broj odobrenja;

(4) carinski organ koji je izdao odobrenje.

Član 243

Odobrenje iz člana 238. stav 1. ove uredbe mora da sadrži sve uslove za sprovođenje pojednostavljenja, uključujući i podatke o:

1) robi na koju se pojednostavljenje odnosi,

2) oblik obaveza iz člana 240. stav 1. ove uredbe,

3) vreme i način puštanja robe,

4) sadržaj priloženih isprava ili nosača podataka, koji ih zamenjuju, kao i način njihovog overavanja, i

5) postupak podnošenja i rok u kojem mora biti podneta dopunska deklaracija.

U odobrenju se navodi obaveza ovlašćenog izvoznika da preduzme sve neophodne mere za obezbeđenje čuvanja posebnog pečata ili obrazaca koji sadrže unapred otisnut pečat izvozne carinarnice ili unapred otisnut posebni pečat.

4.4. Zajedničke odredbe za pojednostavljeni postupak deklarisanja i deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava u postupku izvoza

Član 244

Umesto deklaracije, carinski organ može da odobri da se koristi trgovinska, službena isprava ili drugi medijum za čuvanje podataka, kada se cela izvozna radnja obavlja na teritoriji Republike Srbije ili kada je takva mogućnost predviđena sporazumom između carinskog organa Republike Srbije i carinske službe druge države.

Isprava ili medijum iz stava 1. ovog člana mora da sadrži minimum propisanih podataka neophodnih za postupak za koji će se koristiti. Uz ispravu ili medijum deklarant treba da priloži zahtev za izvoz.

Carinski organ može da dozvoli da zahtev za izvoz iz stava 2. ovog člana bude zamenjen opštim zahtevom, pod uslovom da privredni subjekt carinskom organu stavi na raspolaganje sve podatke koje smatra neophodnim za sprovođenje efektivne analize rizika i pregled robe. Opšti zahtev važi za sve postupke izvoza u određenom periodu. U tom slučaju, u ispravi ili medijumu za čuvanje podataka deklarant mora jasno naznačiti odobrenje na osnovu kog se prihvata opšti zahtev u skladu sa ovim stavom.

Trgovinska ili službena isprava koristi se kao dokaz o stvarnom iznosu robe iz carinskog područja, isto kao primerak broj 3 JCI. Ako carinski organ odobri upotrebu drugog medijuma za čuvanje podataka mora u isto vreme da odredi način na koji će se potvrditi da je roba stvarno izneta iz carinskog područja Republike Srbije.

Član 245

Kada se cela izvozna radnja obavlja na teritoriji Republike Srbije, carinski organ može, pored postupaka iz čl. 237 - 243. ove uredbe, da predvidi druga pojednostavljenja deklarisanja.

Deklarant je dužan da, pre nego što ta roba istupi, carinskom organu stavi na raspolaganje podatke neophodne za sprovođenje efektivne analize rizika i pregled robe.

Deo drugi

CARINSKI DOZVOLJENO POSTUPANJE S ROBOM ILI UPOTREBA ROBE

 

Glava I

STAVLJANJE ROBE U SLOBODAN PROMET

1. Opšte odredbe

Član 246

Ako je domaća roba bila privremeno izvezena sa ATA karnetom u skladu sa članom 384. ove uredbe, nakon vraćanja može se staviti u slobodan promet na osnovu ATA karneta.

U slučaju iz stava 1. ovog člana, carinski organ kod koga se roba stavlja u slobodan promet mora:

1) proveriti podatke iz polja A do G kupona ponovnog uvoza,

2) ispuniti talon i polje H kupona ponovnog uvoza,

3) zadržati kupon ponovnoga uvoza.

Ako se formalnosti za razduženje privremenog izvoza domaće robe obavljaju kod drugog carinskog organa, a ne onog preko koga je roba bila unesena u carinsko područje, roba se od ulaznog do odredišnog carinskog organa, gde će biti stavljena u slobodni promet, prevozi bez dodatnih formalnosti.

Član 247

Jedinstvena carinska stopa u visini od 10% može se primeniti na robu iz člana 107. Carinskog zakona čija ukupna vrednost ne prelazi iznos od 3.000 evra, u dinarskoj protivvrednosti.

2. Posebna upotreba

Član 248

Odredbe čl. 248 - 257. ove uredbe primenjuju se u slučaju da je roba, koja je stavljena u slobodan promet uz povoljnije tarifno postupanje ili uz smanjenu ili stopu carine nula zbog svoje upotrebe u posebne svrhe, predmet carinskog nadzora.

Jedinstveno odobrenje je odobrenje koje obuhvata dva ili više carinskih organa.

Knjigovodstvo su trgovačke, poreske ili druge računovodstvene isprave koje čuva korisnik odobrenja, ili se oni čuvaju za njegov račun.

Evidencije su isprave koje sadrže sve potrebne podatke i tehničke pojedinosti o bilo kom sredstvu, koje carinskom organu omogućava nadzor i kontrolu postupka.

Član 249

Odobravanje povoljnijeg tarifnog postupanja u skladu sa članom 30. Carinskog zakona, u slučajevima u kojima je roba predmet carinskog nadzora zbog posebne upotrebe, vrši se na osnovu pismenog odobrenja.

Ako je roba stavljena u slobodan promet uz smanjenu ili stopu carine nula zbog njene posebne upotrebe, a važeće odredbe zahtevaju da roba ostane pod carinskim nadzorom, u skladu sa članom 108. Carinskog zakona, za potrebe carinskog nadzora zbog posebne upotrebe potrebno je pismeno odobrenje carinskog organa.

Zahtev za izdavanje odobrenja podnosi se u pismenoj formi i na propisanom obrascu. Carinski organ može dozvoliti da se zahtev za produženje ili izmenu odobrenja podnese u obliku uobičajenog pismenog zahteva.

U posebnim okolnostima carinski organ može odobriti da se podnošenje deklaracije za stavljanje u slobodan promet vrši u pismenoj formi ili korišćenjem elektronskog sistema razmene podataka po uobičajenom postupku što se smatra podnošenjem zahteva za izdavanje odobrenja, pod uslovima da:

1) zahtev obuhvata samo jedan carinski organ,

2) podnosilac zahteva za robu u celosti zahteva propisanu posebnu upotrebu, i

3) da je osigurano pravilno sprovođenje postupka.

Ako carinski organ smatra da podaci navedeni u zahtevu nisu potpuni ili dovoljni za izdavanje odobrenja može zatražiti od podnosioca zahteva dopunske podatke ili obaveštenja.

Carinski organ može, u posebnim slučajevima, u kojima se za izdavanje odobrenja zahteva podnošenje deklaracije, zahtevati, ne isključujući primenu odredbe člana 170. ove uredbe, da se uz zahtev priloži isprava, koju podnosi deklarant i koja, osim ako podaci nisu potrebni ili su već uneti u deklaraciju, sadrži sledeće podatke:

1) ime i adresa podnosilaca zahteva, deklaranta i drugih učesnika postupka,

2) vrsta posebne upotrebe,

3) tehnički opis robe, proizvoda koji su nastali iz njene posebne upotrebe i sredstva za utvrđivanje njihove istovetnosti,

4) predviđeni normativi ili metode za njihovo određivanje,

5) predviđeni rok za određivanje robe prema njenoj posebnoj upotrebi,

6) mesto gde se roba stavlja u posebnu upotrebu.

Zahtev za izdavanje odobrenja podnosi se carinskom organu koji je nadležan za mesto gde se vodi glavno knjigovodstvo podnosioca zahteva.

Ako se zahtev podnosi radi izdavanja jedinstvenog odobrenja, nadležni carinski organ iz stava 7. ovog člana dostavlja zahtev i nacrt odobrenja drugom carinskom organu, koji ga obaveštava u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Drugi nadležni carinski organ iz stava 8. ovog člana obavestiće carinski organ iz stava 7. ovog člana o svojim primedbama u roku od 30 dana od dana prijema nacrta odobrenja.

Odobrenje ili obrazložena odluka o odbijanju zahteva za izdavanje odobrenja dostavlja se podnosiocu zahteva u roku od 30 dana, računajući od dana kada je zahtev bio podnet, ili od dana kada je carinski organ utvrdio da su mu dostavljeni nepotpuni ili nedostajući podaci. Ako se daje jedinstveno odobrenje carinski organ koji je odobrenje dao, dostaviće ga drugom carinskom organu koji je tim odobrenjem uključen.

Član 250

Carinski organ nadležan za donošenje odobrenja izdaje odobrenje, u skladu sa propisanim obrascem, licima sa prebivalištem ili sedištem u Republici Srbiji, ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:

1) da su predviđene radnje u skladu s propisanom posebnom upotrebom i odredbama za premeštanje robe shodno članu 253. ove uredbe i da je pravilno sprovođenje postupka zagarantovano,

2) da podnosilac zahteva pruži potrebna obezbeđenja za pravilno sprovođenje postupka i preuzme obaveze da:

(1) robi u celosti ili delu robe odredi propisanu posebnu upotrebu ili robu premesti i pruži dokaz o određenju ili premeštanju u skladu sa važećim propisima,

(2) ne preduzima radnje koje nisu u skladu sa svrhom propisane posebne upotrebe,

(3) nadležnu carinarnicu obavesti o svim promenama koje mogu uticati na odobrenje,

3) da je osiguran carinski nadzor, a administrativne mere koje preduzima carinarnica nisu u suprotnosti sa ekonomskim potrebama podnosioca zahteva,

4) da podnosilac zahteva vodi i čuva odgovarajuću evidenciju koja carinskim organima omogućava nadzor nad postupkom,

5) da pruži obezbeđenje, u onim slučajevima u kojima carinski organ smatra da je to potrebno.

Kad je zahtev podnet u skladu sa članom 249. stav. 4. ove uredbe odobrenje se izdaje licima sa sedištem ili prebivalištem u Republici Srbiji, prihvatanjem deklaracije, uz ispunjenje ostalih uslova iz stav 1. ovoga člana.

Odobrenje mora da sadrži sledeće podatke, osim ako se ti podaci smatraju nepotrebnim:

1) podatke o korisniku odobrenja,

2) tarifnu oznaku Carinske tarife ili TARIS oznaku, vrstu i opis robe i postupaka posebne upotrebe i odredbe o normativu upotrebe, kada je to potrebno,

3) način i metode za prepoznavanje robe i carinskog nadzora, uključujući i postupke za:

(1) zajednički smeštaj, za koji će se, mutatis mutandis, primenjivati st. 2. 3. i 4. člana 298. ove uredbe,

(2) mešoviti smeštaj proizvoda koji podležu nadzoru zbog posebne upotrebe a svrstavaju se u Glavu 27 i 29 Carinske tarife ili proizvodi sa sirovom naftom koji se svrstavaju u tarifnu oznaku 2709 00 Carinske tarife.

4) rok u kome se robi mora odrediti propisana posebna upotreba,

5) carinske organe kod kojih će se deklarisati roba za stavljanje u slobodan promet i određivanje carinskog organa koji nadzire postupke,

6) mesto u kojem se robi mora odrediti propisana posebna upotreba,

7) obezbeđenje koje će se pružiti, kada je to potrebno,

8) rok važenja odobrenja,

9) mogućnost premeštanja u skladu sa članom 253 stav 1. ove uredbe, kada je to primenljivo,

10) pojednostavljeni postupci odobreni u skladu sa članom 101. Carinskog zakona, kada je to primenljivo,

11) načine komunikacije.

Ukoliko roba navedena u stavu 3. tačka 3) podtačka (2) ovog člana ne svrstava u istu desetocifrenu oznaku Carinske tarife, iste komercijalne količine i iste tehničke i fizičke karakteristike, mešoviti smeštaj se može odobriti samo kad će se ukupna mešavina staviti u postupak naveden u Dodatnim napomena 4 i 5 uz Glavu 27 Carinske tarife.

Odobrenje iz stava 1. ovog člana, ne isključujući primenu odredbe člana 251. ove uredbe, važi od dana donošenja odobrenja ili od dana koji je naveden u odobrenju.

Odobrenja se izdaju sa periodom važenja ne dužim od tri godine, osim u posebno opravdanim i obrazloženim slučajevima.

Član 251

Carinski organ može, ne isključujući primenu st. 2. i 3. ovog člana, izdati odobrenje koje važi od dana podnošenja zahteva.

Ako se podnese zahtev za obnovu odobrenja za istu vrstu radnji i robe, odobrenje se može izdati sa važenjem od dana kada je prvo odobrenje prestalo da važi.

U izuzetnim slučajevima, važenje odobrenja može se odobriti najduže do jedne godine pre nego što je podnesen zahtev, pod uslovom da se dokaže da postoji ekonomska opravdanost i da:

1) se zahtev ne odnosi na pokušaje prevare ili grube nemarnosti,

2) knjigovodstvo podnosioca zahteva potvrdi da se svi uslovi postupka mogu smatrati ispunjenim, da se po potrebi može utvrditi istovetnost robe za dati period i da takvo knjigovodstvo omogućava kontrolu postupka, i

3) se sve formalnosti neophodne za regulisanje pitanja robe mogu obaviti, uključujući, ako je potrebno, poništavanje deklaracije.

Član 252

Prestanak važenja odobrenja neće uticati na robu koja je bila u slobodnom prometu, na osnovu tog odobrenja, pre isteka njegovog važenja.

Član 253

Premeštanje robe između dva mesta navedena u istom odobrenju može se sprovesti bez carinskih formalnosti.

Premeštenje robe između dva odobrena korisnika sprovodi se tako što drugi korisnik odobrenja nadležnom carinskom organu podnosi deklaraciju za stavljanje robe u postupak.

Premeštanje robe iz prostora prvog korisnika odobrenja do prostora drugog korisnika odobrenja vrši se na osnovu iste deklaracije kojom je prvi korisnik odobrenja stavio robu u postupak. Oba korisnika odobrenja dužni su da robu, odnosno premeštanje robe odmah upišu u svoje knjigovodstvo, uz navođenje podataka o deklaraciji kojom je roba premeštena.

Korisnik drugog odobrenja preuzimanjem robe preuzima i obaveze koje proizlaze iz čl. 248 - 257. ove uredbe za robu koja je predmet premeštanja.

Korisnik prvog odobrenja oslobođen je svih obaveza pod uslovom da je:

1) drugi korisnik preuzeo robu i obavešten da je roba na koju se odnose obaveze koje se prenose predmet carinskog nadzora posebne upotrebe,

2) u trenutku prihvatanja deklaracije carinski nadzor posebne upotrebe preuzeo nadležni carinski organ drugog korisnika.

Član 254

U slučaju premeštanja delova za održavanje ili opravku vazduhoplova pod uslovima iz sporazuma o prenosu ili za vlastite potrebe avio-prevozioca, kod avio-prevozilaca uključenih u međunarodni saobraćaj, može se koristiti vazduhoplovni tovarni list ili druga odgovarajuća isprava.

Vazduhoplovni tovarni list ili druga odgovarajuća isprava mora da sadrži sledeće podatke:

1) naziv otpremnog avio-prevozioca,

2) naziv vazduhoplovnog pristaništa odlaska,

3) naziv prijemnog avio-prevozioca,

4) naziv odredišnog aerodroma,

5) opis delova,

6) količinu delova.

Podaci iz stava 2. ovog člana mogu biti u šifarnom obliku ili upućivati na priloženu ispravu.

Vazduhoplovni tovarni list ili druga odgovarajuća isprava mora na prednjoj strani da sadrži sledeću napomenu:

"POSEBNA UPOTREBA"

"END-USE".

Otpremni avio-prevozilac će jednu kopiju vazduhoplovnog tovarnog lista ili druge odgovarajuće isprave zadržati kao deo svoje evidencije, a drugu kopiju poslati nadležnom carinskom organu.

Prijemni avio-prevozilac će zadržati kopiju vazduhoplovnog tovarnog lista ili druge odgovarajuće isprave u svojoj evidenciji, a jednu kopiju će dostaviti nadležnom carinskom organu.

Delovi u nepromenjenom stanju i kopije vazduhoplovnog tovarnog lista ili druge odgovarajuće isprave dostaviće se prijemnom avio-prevoziocu, na mestu koje odredi nadležni carinski organ. Prijemni avio-prevozilac će upisati delove u svoju evidenciju.

Obaveze koje proizlaze iz st. 1 - 7. ovog člana prelaze sa otpremnog avio-prevozioca na prijemnog avio-prevozioca u trenutku isporuke delova u nepromenjenom stanju i kopija vazduhoplovnog tovarnog lista ili druge odgovarajuće isprave.

Član 255

Carinski organ može, uz uslove propisane ovim članom, odobriti izvoz ili uništenje robe.

Pri izvozu poljoprivrednih proizvoda, u rubriku 44 deklaracije upisuje se sledeća napomena:

"ČLAN 255. UREDBE O CARINSKI DOZVOLJENOM POSTUPANJU S ROBOM, POSEBNA UPOTREBA: ROBA NAMENJENA ZA IZVOZ - NE PRIMENJUJU SE IZVOZNE DAŽBINE".

U slučaju uništenja primenjuju se odredbe člana 209. stav 7. Carinskog zakona.

Član 256

Ako carinski organ prihvati da je upotreba robe na način različit od onog koji je naveden u odobrenju opravdana, takva upotreba, osim izvoza ili uništenja, ima za posledicu nastanak carinskog duga. Pri obračunu carinskog duga primenjuje se, mutatis mutandis, član 244. Carinskog zakona.

Član 257

Roba navedena u članu 248. stav 1. ove uredbe ostaje pod carinskim nadzorom i podleže plaćanju uvozne dažbine dok:

1) se prvi put ne odredi propisana posebna upotreba,

2) roba nije izvezena, uništena ili upotrebljena na drugi način u skladu sa članom 255. i 256. ove uredbe.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, carinski nadzor će se nastaviti tokom perioda koji ne prelazi dve godine od datuma prvog određivanja propisane upotrebe, ako roba može da ima višestruku upotrebu, a carinski organ to smatra primerenim radi izbegavanja zloupotrebe.

Otpaci i ostaci nastali proizvodnim radnjama i gubici nastali zbog prirode robe smatraju se robom kojoj je dodeljena propisana posebna upotreba.

Za otpatke i ostatke nastale pri uništenju robe, carinski nadzor prestaje kada robi bude odobren jedan od carinski dozvoljenih postupanja ili upotreba.

3. Upravljanje tarifnim merama

3.1. Upravljanje tarifnim kvotama koje se odobravaju po hronološkom redu datuma deklaracija

Član 258

Ako je to predviđeno posebnim propisima, tarifne kvote će se dodeljivati prema hronološkom redu datuma prihvatanja deklaracija za stavljanje u slobodan promet.

Zahtev za preferencijalno postupanje u okviru tarifne kvote podnosi se deklaracijom za stavljanje robe u slobodan promet.

Uprava carina vršiće, uz primenu stava 5. ovog člana, raspodelu kvota na osnovu datuma prihvatanja odgovarajuće deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, ako stanje odnosne kvote to dopušta. Redosled će se utvrditi u skladu s hronološkim redom tih datuma, pri čemu će se sve deklaracije prihvaćene istog datuma smatrati istovremenim.

Ukoliko su tražene količine veće od trenutno dostupne, raspodela će biti izvršena proporcionalno zahtevanim količinama.

Za potrebe ovoga člana, deklaracije prihvaćene 1, 2. ili 3. januara smatraće se prihvaćenima 3. januara. Međutim, ako jedan od tih datuma pada u subotu ili nedelju, smatraće se da je datum prihvatanja 4. januar.

Ako Uprava carina poništi deklaraciju za stavljanje u slobodan promet za robu koja je bila predmet zahteva za preferencijalno postupanje u okviru tarifne kvote, ceo zahtev za tu robu će biti opozvan, a kvota vraćena.

Član 259

Uprava carina će vršiti raspodelu kvota svakog radnog dana prema zahtevima podnesenim prethodnog dana, osim dana državnih praznika u Republici Srbiji.

Ne isključujući primenu odredaba člana 258. stav 5. ove uredbe u raspodelu kvota obuhvatiće i još neodobrene zahteve podnete na deklaracijama za stavljanje u slobodan promet, prihvaćene zaključno sa prethodnim danom.

Član 260

Tarifna kvota smatra se kritičnom kada je iskorišćeno 90 % početnog iznosa, ili kada to proceni Uprava carina.

Izuzetno od stava 1. carinska kvota se smatra za kritičnu već od datuma njenog otvaranja u svakom od sledećih slučajeva:

1) ako je otvorena za manje od tri meseca;

2) ako carinske kvote, koje obuhvataju isti proizvod i poreklo, kao i jednak period kvote kao i predmetna carinska kvota (ekvivalentne carinske kvote), nisu bike otvorene u prethodne dve godine;

3) ako je ekvivalentna carinska kvota, bila otvorena u prethodne dve godine, iskorišćena poslednjeg dana ili pre poslednjeg dana trećeg meseca perioda kvote ili je imala veću početnu količinu od predmetne carinske kvote.

Carinska kvota, čija jedina namena je primena zaštitnih ili uzvratnih mera po pravilima STO, smatra se kritičnom čim je upotrebljeno 90% od početne količine, bez obzira na to da li su u prethodne dve godine bile otvorene ekvivalentne carinske kvote ili ne.

3.2. Nadzor nad robom

Član 261

Ako su propisane mere nadzora za robu za koju je odobreno preferencijalno postupanje u okviru tarifne kvote, izveštavanje se vrši najmanje jednom mesečno. Izveštaj sadrži podatke o količinama koje su stavljene u slobodan promet ili izvezene od prvog dana navedenog perioda.

Uprava carina ministarstvu nadležnom za poslove poljoprivrede dostavlja mesečne izveštaje o nadzoru najkasnije do 15-og u mesecu za prethodni mesec.

3.3. Raspodela kvota na osnovu odobrenja o dodeli kvote

Član 262

Ako je to predviđeno posebnim propisima, raspodelu tarifnih kvota obavlja ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, na osnovu zahteva uvoznika za dodelu određene količine robe u okviru pojedine tarifne kvote, za godinu na koju se odnosi važeća Uredba o carinskoj tarifi, odnosno propis kojim je kvota utvrđena.

Nakon raspodele kvota, koja se može obaviti jednom ili više puta godišnje, ministarstvo iz stava 1. ovog člana izdaje odobrenje, a Uprava carina prati i nadzire ostvarenje uvoza robe po izdatim odobrenjima. Sva izdata odobrenja unose se u informacioni sistem Uprave carina.

Glava II

CARINSKI POSTUPCI SA EKONOMSKIM DEJSTVOM

1. Opšte odredbe

1.1. Definicije

Član 263

U svrhu primene carinskih postupaka sa ekonomskim dejstvom, pojedini izrazi imaju sledeće značenje:

1) postupak je carinski postupak sa ekonomskim dejstvom.

2) odobrenje je odobrenje carinskog organa za upotrebu postupka.

3) jedinstveno odobrenje je odobrenje koje obuhvata dva ili više carinska organa nadležna za početak ili završetak postupka, skladištenje, uzastopne proizvodne radnje ili upotrebe.

4) korisnik je korisnik odobrenja.

5) nadzorni carinski organ je carinski organ, koji je u odobrenju naznačen kao ovlašćen za nadzor nad postupkom.

6) carinski organ početka postupka je carinski organ odnosno carinski organi koji su u odobrenju naznačeni kao ovlašćeni za prihvatanje deklaracija za stavljanje robe u odgovarajući carinski postupak,

7) carinski organ završetka postupka je carinski organ odnosno carinski organi, koji su u odobrenju naznačeni kao ovlašćeni za prihvatanje deklaracija, na osnovu kojih se za robu nakon stavljanja u postupak određuje novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, ili u slučaju pasivnog oplemenjivanja, deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet.

8) postupak kod više carinskih organa je postupak, kod koga carinski organ završetka postupka nije isti kao carinski organ kod koga je otpočeo postupak,

9) knjigovodstvo je poslovna, poreska ili druga knjigovodstvena dokumentacija korisnika, ili takva dokumentacija koja se vodi za njegov račun.

10) evidencije su podaci koji sadrže sve potrebne informacije i tehničke pojedinosti na bilo kojem mediju, koji carinskom organu omogućava nadzor i kontrolu postupka, pre svega o kretanjima robe ili promeni njenog statusa; evidencije u postupku carinskog skladištenja nazivaju se "evidencija robe".

11) glavni dobijeni proizvod je dobijeni proizvod za čiju proizvodnju je bio odobren postupak.

12) sporedni dobijeni proizvod je dobijeni proizvod koji su pored glavnih dobijenih proizvoda navedeni u odobrenju i nužni su sporedni proizvodi u postupku proizvodnje.

13) rok za završetak je rok do kog robi ili dobijenim proizvodima mora biti određeno novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, uključujući, u zavisnosti od slučaja, i zahtev za povraćaj carinskog duga nakon obavljenog aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja) ili za odobravanje potpunog ili delimičnog oslobođenja od carinskog duga kod stavljanja u slobodan promet nakon postupka pasivnog oplemenjivanja.

1.2. Zahtev za izdavanje odobrenja

Član 264

Zahtev za izdavanje odobrenja za sprovođenje nekog postupka podnosi se u pisanoj formi i u skladu sa propisanim obrascem.

Carinski organ može da dozvoli da se zahtev za produženje ili izmenu odobrenja podnese u obliku uobičajenog pisanog zahteva (a ne na propisanom obrascu).

Carinski organ može da dozvoli da se odobrenje može zahtevati podnošenjem deklaracije, u pisanoj formi ili korišćenjem elektronskog sistema razmene podataka po uobičajenom postupku, u sledećim slučajevima:

1) u postupku aktivnog oplemenjivanja, kada se u skladu sa članom 303 ove uredbe smatra da su ekonomski uslovi ispunjeni, osim zahteva koji uključuju istovrsnu robu,

2) u postupku prerade pod carinskom kontrolom, kada se u skladu sa članom 319. ove uredbe smatra da su ekonomski uslovi ispunjeni,

3) u postupku privremenog uvoza, uključujući i primenu ATA ili CPD (CPD) karneta,

4) u postupku pasivnog oplemenjivanja, kada se proizvodna radnja odnosi na popravku, uključujući sistem zamene bez prethodnog uvoza:

(1) pri stavljanju u slobodan promet nakon postupka pasivnog oplemenjivanja uz upotrebu sistema zamene s prethodnim uvozom,

(2) pri stavljanju u slobodan promet nakon postupka pasivnog oplemenjivanja uz upotrebu sistema zamene bez prethodnog uvoza, ako već postojeće odobrenje tog postupka to ne predviđa a carinski organ dozvoljava njegovu promenu,

(3) pri stavljanju u slobodan promet nakon postupka pasivnog oplemenjivanja, ukoliko se proizvodne radnje odnose na robu koja nije namenjena u komercijalne svrhe.

Zahtev za odobrenje može se podneti usmenom deklaracijom za privremeni uvoz u skladu sa članom 182. ove uredbe i ako se podnese isprava popunjena u skladu sa članom 266. stav 2. ove uredbe.

Zahtev za odobrenje može se podneti uz deklaraciju za privremeni uvoz ili nekom drugom radnjom u skladu sa članom 186. stav 1. ove uredbe.

Zahtevi za izdavanje odobrenja u postupcima u čijem sprovođenju učestvuje više carinskih organa (jedinstveno odobrenje), osim kod privremenog uvoza, podnose se u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Carinski organ može da zahteva da se zahtevi za privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja carinskog duga iz člana 345. ove uredbe podnesu u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Član 265

Zahtev za odobrenje iz člana 264. ove uredbe podnosi se:

1) za postupak carinskog skladištenja: carinskom organu, nadležnom prema mestu u kojem će se nalaziti prostorije carinskog skladišta ili gde se vodi glavno knjigovodstvo podnosioca zahteva,

2) u postupku aktivnog oplemenjivanja i prerade pod carinskom kontrolom: carinskom organu, nadležnom prema mestu u kojem će se roba proizvoditi ili prerađivati,

3) za postupak privremenog uvoza: carinskom organu, nadležnom prema mestu u kome će se roba upotrebljavati, osim u slučaju iz člana 347. stav 3. ove uredbe,

4) u postupku pasivnog oplemenjivanja: carinskom organu, nadležnom prema mestu u kojem se nalazi roba koja će biti deklarisana za privremeni izvoz.

Član 266

Ako carinski organ oceni da podaci dati u zahtevu nisu potpuni ili dovoljni za donošenje odobrenja, može zatražiti od podnosioca zahteva dodatne podatke ili obaveštenja.

Carinski organ, u posebnim slučajevima, u kojima se izdavanje odobrenja zahteva podnošenjem deklaracije, može zahtevati, ne isključujući primenu člana 172. ove uredbe, da se uz zahtev priloži isprava, koju podnosi deklarant i koja, osim ako podaci nisu potrebni ili su već uneti u obrazac deklaracije, sadrži sledeće podatke:

1) naziv/ime i adresa podnosioca zahteva, deklaranta i drugih učesnika postupka,

2) vrsta proizvodnih radnji ili upotrebe robe,

3) tehnički opis robe, oplemenjenih ili prerađenih proizvoda i metode za utvrđivanje njihove istovetnosti,

4) propisanu šifru ekonomskih uslova,

5) predviđeni normativi ili metode za njihovo određivanje,

6) predviđeni rok za završetak postupka,

7) predložen carinski organ završetka postupka,

8) mesto sprovođenja proizvodnih radnji, prerade ili upotrebe,

9) predložene formalnosti za premeštaj robe i

10) kod usmenih deklaracija, vrednost i količina robe.

Isprava iz stava 2. ovog člana koja se odnose na usmenu deklaraciju za privremeni uvoz podnosi se u dva primerka, koje overava carinski organ i jedan overeni primerak vraća se podnosiocu.

Član 267

Kada lice zahteva jedinstveno odobrenje potrebna je prethodna saglasnost carinskih organa nadležnih za početak i/ili završetak postupka, u skladu sa postupkom predviđenim st. 2. i 3. ovoga člana.

U slučaju privremenog uvoza zahtev se podnosi carinskom organu prema mestu prve upotrebe, osim u slučaju iz člana 347. stav 3. ove uredbe. U drugim slučajevima zahtev se podnosi carinskom organu nadležnom prema mestu gde se vodi glavno knjigovodstvo podnosioca zahteva, što olakšava nadzor postupka, i gde se obavlja bilo koji deo skladištenja, proizvodnih radnji ili privremenog izvoza, obuhvaćenih odobrenjem. Ukoliko na taj način nije moguće utvrditi nadležni carinski organ zahtev se podnosi carinskom organu prema mestu gde se vodi glavno knjigovodstvo podnosioca zahteva, radi olakšavanja nadzora nad postupkom.

Nadležni carinski organ iz stava 2. ovoga člana šalje zahtev i predlog odobrenja drugim carinskim organima koji potvrđuju datum prijema u roku od 15 dana, i saopštavaju svoje primedbe nadležnom carinskom organu u roku od 30 dana od dana prijema predloga odobrenja. Ako primedbe pristignu u tom roku i nije postignuta saglasnost zahtev se odbija uz navođenje razloga.

Carinski organ može izdati odobrenje ukoliko ne primi nikakve primedbe na predlog odobrenja u roku od 30 dana. Carinski organ poslaće kopiju dogovorenog odobrenja svim carinskim organima koji učestvuju u sprovođenju postupka.

Član 268

Kada su opšti kriterijumi i uslovi za donošenje jedinstvenog odobrenja dogovoreni između dva ili više carinskih organa, umesto prethodne saglasnosti iz člana 267. stav 1. ove uredbe i slanja kopije iz člana 267. stav 4. ove uredbe šalje se obično obaveštenje.

Obaveštenje je uvek dovoljno kada se:

1) jedinstveno odobrenje obnavlja, neznatno menja ili dopunjava, poništava ili ukida,

2) zahtev za jedinstveno odobrenje odnosi se na privremeni uvoz i nije ga potrebno izdati na obrascu.

Obaveštenje nije potrebno kada se:

1) koristi ATA ili CPD karnet,

2) privremeni uvoz odobrava prihvatanjem usmene deklaracije ili deklarisanjem drugim radnjama.

1.3. Ekonomski uslovi

Član 269

Carinski organ ne može izdati odobrenje bez prethodne provere ekonomskih uslova, osim u slučajevima iz čl. 300 - 319. i 358 - 365. ove uredbe.

Carinski organ proveru ekonomskih uslova vrši u saradnji sa Privrednom komorom Srbije.

Kod postupka aktivnog oplemenjivanja proveravanjem se utvrđuju nemogućnosti upotrebe domaćih sredstava, posebno na osnovu propisanih merila, i to:

1) nedostupnost u Republici Srbiji proizvedene robe jednake kakvoće i istih tehničkih obeležja kao i robe koja se uvozi radi njene upotrebe u postupku aktivnog oplemenjivanja,

2) razlika u cenama između robe proizvedene u Republici Srbiji i robe koja namerava da se uveze,

3) ugovorne obaveze.

Kod postupka prerade pod carinskom kontrolom proveravanjem se utvrđuje da li upotreba strane robe omogućava da se odnosna prerađivačka delatnost razvija ili održi u Republici Srbiji.

Kod postupka pasivnog oplemenjivanja proveravanjem se utvrđuje da li se sprovođenjem toga postupka:

1) bitno narušavaju interesi srpskih prerađivača, zbog organizovanja predmetnih postupaka van Republike Srbije, ili

2) proizvodnja u Republici Srbiji ekonomski nije opravdana ili nije moguća zbog posebnih tehničkih razloga ili ugovornih obaveza.

1.4. Donošenje odobrenja

Član 270

Carinski organ nadležan za donošenje odobrenja, izdaje odobrenje na sledeći način:

1) kod zahteva iz člana 264. stav 1, na propisanom obrascu,

2) kod zahteva iz člana 264. stav 3, prihvatanjem deklaracije, ili

3) kod zahteva za produženje ili izmenu odobrenja, beleškom na zahtevu.

Član 271

Odobrenje ili obrazložena odluka o odbijanju zahteva za izdavanje odobrenja dostavlja se podnosiocu zahteva u roku od 30 dana odnosno 60 dana u slučaju carinskog skladišta, računajući od dana kada je zahtev bio podnet ili od dana kada je carinski organ utvrdio da su mu dostavljeni zahtevani dodatni podaci ili podaci koji su nedostajali.

Rokovi iz stava 1. ovoga člana ne primenjuju se u slučaju jedinstvenog odobrenja, osim ako je izdato u skladu sa članom 268. ove uredbe.

Član 272

Odobrenje iz člana 271. ove uredbe, ne isključujući primenu odredbe člana 273. ove uredbe, počinje da važi od dana donošenja odobrenja ili od dana naznačenog u odobrenju. Izuzetno, kod privatnih carinskih skladišta carinski organ može i pre izdavanja pismenog odobrenja podnosiocu da saopšti svoju saglasnost za sprovođenje odabranog postupka.

U odobrenju za upravljanjem carinskim skladištem ne određuje se rok važenja odobrenja.

Kod aktivnog oplemenjivanja, prerade pod carinskom kontrolom i pasivnog oplemenjivanja rok važenja odobrenja izdaje se za period ne duži od tri godine, osim u posebno opravdanim i obrazloženim slučajevima.

U slučaju izdavanja odobrenja za proizvodnju ili preradu mlečnih proizvoda iz tarifnih br. od 0401 do 0406 Carinske tarife, period važenja odobrenja ne može biti duži od tri meseca.

Član 273

Carinski organ, osim u postupku carinskog skladištenja, može da izda odobrenje sa retroaktivnim dejstvom, ali to odobrenje stupa na snagu najranije na dan podnošenja zahteva, osim u slučajevima iz st. 2. i 3. ovog člana.

Ako se zahtev odnosi na obnovu odobrenja za istu vrstu postupka i robe, odobrenje se može izdati sa retroaktivnim dejstvom od dana kada je prvobitno odobrenje prestalo da važi.

U izuzetnim slučajevima, retroaktivno dejstvo odobrenja u skladu sa stavom 2. ovoga člana, može se odobriti i duže, ali ne duže od jedne godine pre nego što je podnet zahtev, ako se dokaže da postoji ekonomska opravdanost i da:

1) se zahtev ne odnosi na pokušaje prevare ili grube nemarnosti,

2) period važenja odobrenja u skladu sa članom 272. ove uredbe nije prekoračen,

3) knjigovodstvo podnosioca zahteva potvrđuje da se svi zahtevi postupka mogu smatrati ispunjenim, da se po potrebi može utvrditi istovetnost robe za taj period i da takvo knjigovodstvo omogućava kontrolu nad postupkom, i

4) se sve formalnosti neophodne za uređenje statusa robe mogu obaviti, uključujući, ako je potrebno, poništavanje deklaracije.

1.5. Druge odredbe za sprovođenje postupka

1.5.1. Opšte odredbe

Član 274

Mere trgovinske politike predviđene propisima koji uređuju trgovinu robom primenjuju se na stranu robu koja se stavlja u carinski postupak, samo, ako se ove mere odnose na uvoz robe u carinsko područje Republike Srbije.

Kada se proizvodi dobijeni u postupku aktivnog oplemenjivanja, osim onih koji su propisani, stavljaju u slobodan promet, primenjuju se mere predviđene propisima koji uređuju trgovinu robom, koje se primenjuju za stavljanje robe u slobodan promet.

Kada se proizvodi dobijeni u postupku prerade pod carinskom kontrolom stave u slobodan promet, na te se proizvode primenjuju trgovinske mere, koje se primenjuju na istovrsnu uvoznu robu.

Mere iz stava 1. ovog člana koje se odnose na stavljanje robe u slobodan promet, ne primenjuju se na dobijene proizvode, koji se stavljaju u slobodan promet, nakon postupka pasivnog oplemenjivanja:

1) koji su zadržali domaće poreklo robe u skladu sa čl. 33. i 34. Carinskog zakona,

2) koji su popravljeni, uključujući takođe i sistem zamene,

3) kod dodatnog oplemenjivanja prema članu 151. Carinskog zakona.

Član 275

Nadzorni carinski organ, ne isključujući primenu odredbe člana 188. st. 4. i 5. Carinskog zakona, može odobriti da se deklaracija podnese drugom carinskom organu a ne carinskom organu naznačenom u odobrenju. Nadzorni carinski organ utvrđuje način na koji će o podnošenju deklaracije biti obavešten.

1.5.2. Premeštanje

Član 276

Carinski organ u odobrenju odlučuje da li se i pod kojim uslovima roba ili proizvodi u postupku sa odlaganjem plaćanja mogu premeštati između različitih mesta ili između prostorija različitih korisnika odobrenja bez završetka postupka (premeštanje). Carinski organ takođe, osim u slučaju privremenog uvoza, odlučuje o vođenju potrebnih evidencija.

Premeštanje nije moguće ako je mesto otpreme ili dopreme robe carinsko skladište tipa "B".

Član 277

Premeštanje između dva u istom odobrenju naznačena mesta, može se sprovesti bez carinskih formalnosti.

Premeštanje robe od carinskog organa početka postupka do korisnikovih ili izvođačevih prostora ili do mesta njene upotrebe, može se obaviti istom deklaracijom kojom je stavljena u postupak.

Premeštanje robe namenjene za ponovni izvoz, do izlaznog carinskog organa, moguće je u okviru predmetnog postupka. U tom slučaju postupak se završava nakon što roba deklarisana za ponovni izvoz stvarno napusti carinsko područje Republike Srbije.

Član 278

Premeštanje robe od jednog do drugog korisnika odobrenja, može da se obavi, samo ako poslednji korisnik odobrenja premeštenu robu ili proizvode stavi u postupak u okviru odobrenja za deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih podataka. Odmah po prispeću robe ili proizvoda u prostorije drugog korisnika mora se obavestiti carinski organ, a roba ili proizvodi proknjižiti u skladu sa članom 220. ove uredbe. Prilikom dopreme robe neće se zahtevati dopunska deklaracija.

U slučaju privremenog uvoza može se obaviti premeštanje od jednog do drugog korisnika odobrenja, ako drugi korisnik odobrenja robu stavlja u postupak pismenom deklaracijom u redovnom postupku.

Po prijemu robe ili proizvoda, drugi korisnik odobrenja dužan je da tu robu stavi u odabrani carinski postupak.

Član 279

Kod premeštanja robe, za mogući carinski dug odgovoran je prvi korisnik odobrenja do trenutka kada je, na propisan način, preuzeo robu drugi korisnik odobrenja.

Član 280

Pri premeštanju propisane osetljive robe, koje predstavlja povećani rizik, mora se položiti obezbeđenje pod istim uslovima koji su propisani za postupak tranzita.

1.5.3. Vođenje evidencije

Član 281

Korisnici odobrenja, učesnici u ekonomskim postupcima ili držaoci skladišta dužni su da vode evidenciju o robi, osim u slučaju privremenog uvoza ili kada carinski organ oceni da nije potrebno da se vodi evidencija.

Carinski organ može odobriti da se za potrebe evidencije iz stava 1. ovog člana koristi postojeće knjigovodstvo korisnika odobrenja, ako sadrži sve potrebne podatke.

Nadzorni carinski organ može da zahteva da se sprovede popis za svu ili za deo robe stavljene u odgovarajući carinski postupak.

Član 282

Evidencija iz člana 281. ove uredbe i, kada je to potrebno, evidencija u skladu sa članom 348. stav 2. ove uredbe za privremeni uvoz, mora da sadrži sledeće podatke:

1) podatke iz deklaracija kojima se roba stavlja u carinski postupak,

2) podatke iz deklaracija kojima se robi određuje carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba radi završetka postupka,

3) datum i odgovarajuće podatke o drugim carinskim ispravama i svim drugim ispravama koje se odnose na početak i završetak postupka,

4) vrstu proizvodnih radnji, vrstu rukovanja ili privremene upotrebe,

5) normativ upotrebe ili, po potrebi, metodu za njegov obračun,

6) podatke koji omogućavaju praćenje robe, uključujući mesto gde se nalazi i podatke o bilo kojem premeštanju,

7) trgovački ili tehnički opis potreban za utvrđivanje istovetnosti robe i

8) podatke koji omogućavaju praćenje kretanja u postupku aktivnog oplemenjivanja koji se sprovodi uz upotrebu istovrsne robe.

Carinski organ može da odobri da se neki podaci iz stava 1. ovoga člana ne evidentiraju, ako to nema štetan uticaj za sprovođenje kontrole ili nadzora postupaka za robu koja se skladišti, prerađuje ili upotrebljava.

1.5.4. Normativi i način obračuna

Član 283

Ukoliko je za sprovođenje postupaka iz čl. 300 - 319. i čl. 358 - 365. ove uredbe potrebno utvrditi normative upotrebe i metode za njihovo određivanje, uključujući i prosečne normative, isti će se utvrditi u odobrenju ili u trenutku stavljanja predmetne robe u postupak. Normativi se utvrđuju, kada je to moguće, na osnovu proizvodnih i drugih tehničkih podataka, a ako takvi podaci nisu dostupni, na osnovu podataka koji se odnose na istovrsne proizvodne radnje.

Carinski organ, u izuzetnim slučajevima, može normative utroška robe utvrditi i nakon stavljanja robe u postupak, ali najkasnije kod određivanja novog carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe.

Ministar nadležan za poslove finansija može, na predlog ministarstva nadležnog za poslove ekonomije i regionalnog razvoja i ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kada je potrebno, da propiše paušalne normative upotrebe za određenu robu u postupku aktivnog oplemenjivanja.

Član 284

Udeo uvozne robe ili robe u postupku privremenog izvoza u dobijenim proizvodima izračunava se sa ciljem:

1) utvrđivanja uvoznih dažbina, koje se moraju platiti,

2) utvrđivanja iznosa koji se odbija pri nastanku carinskog duga ili

3) primene mera trgovinske politike.

Udeo iz stava 1. ovog člana izračunava se primenom količinskog ili vrednosnog metoda u zavisnosti od okolnosti ili nekim drugim metodom, koja daje iste ili odgovarajuće rezultate. Prerađeni proizvodi ili poluproizvodi smatraju se za potrebe obračuna dobijenim proizvodima.

Postupak obračuna sprovodi se primenom količinskog metoda, kada se:

1) u slučaju kada se proizvodi samo jedna vrsta dobijenih proizvoda; odgovarajuća količina uvezene ili privremeno izvezene robe, za koju se smatra da je sadržana u dobijenim proizvodima, za koje je carinski dug nastao, srazmerna je procentu tih dobijenih proizvoda u odnosu na ukupnu količinu dobijenih proizvoda, i

2) u slučaju kada se proizvodnim radnjama dobije nekoliko vrsta dobijenih proizvoda i u svakom od tih proizvoda su sadržani svi sastavni delovi uvezene ili privremeno izvezene robe, količina uvezene ili privremeno izvezene robe za koju se smatra da je sadržana u količini pojedinog dobijenog proizvoda za koji je nastao carinski dug srazmerna:

(1) udelu između pojedine vrste dobijenog proizvoda, nezavisno od toga da li je carinski dug nastao, i ukupne količine svih dobijenih proizvoda, i

(2) udelu između količine dobijenih proizvoda, za koje je carinski dug nastao, i ukupne količine dobijenih proizvoda iste vrste.

Pri odlučivanju da li su ispunjeni uslovi za primenu obračuna iz stav 3. tač. 1) i 2) ovog člana, gubici se ne uračunavaju. Ne isključujući primenu odredbe člana 611. ove uredbe, gubici podrazumevaju udeo uvezene robe ili privremeno izvezene robe, koji se u proizvodnji uništi ili izgubi, naročito isparavanjem, sušenjem, curenjem ili ceđenjem. U postupku pasivnog oplemenjivanja, sporedni dobijeni proizvodi koji predstavljaju otpatke, talog, opiljke i ostatke smatraju se gubicima.

Postupak obračuna primenom vrednosnih metoda primenjuje se, ako se ne može primeniti postupak obračuna primenom količinskih metoda.

Količina uvezene ili privremeno izvezene robe, za koju se smatra da je sadržana, u dobijenim proizvodima za koje je carinski dug nastao, srazmerna je:

1) vrednosti određene vrste dobijenih proizvoda, nezavisno od toga da li je carinski dug nastao, kao procenat u ukupnoj vrednosti svih dobijenih proizvoda, i

2) vrednosti dobijenih proizvoda, za koje je nastao carinski dug, kao procenat ukupne vrednosti dobijenih proizvoda iste vrste.

Kod primene vrednosnih metoda, kao vrednost svakog dobijenog proizvoda uzima se transakcijska vrednost u Republici Srbiji za istu ili istovrsnu robu, ukoliko ne postoji povezanost kupca i prodavca.

Ako vrednost nije moguće utvrditi u skladu sa st. 5 - 7. ovog člana, može se primeniti drugi prihvatljiv metod, koji daje iste ili odgovarajuće rezultate.

1.5.5. Kompenzatorna kamata

Član 285

Kada nastane carinski dug za dobijene proizvode ili uvezenu robu u postupku aktivnog oplemenjivanja ili privremenog uvoza, obračunaće se i kompenzatorna kamata na iznos carinskog duga za navedeni period.

Kompenzatorna kamata plaća se u visini i na način propisan za zateznu kamatu.

Kompenzatorna kamata se obračunava mesečno, i to od prvog dana sledećeg meseca u kome je uvezena roba, za koju nastaje carinski dug, prvi put stavljena u odobreni carinski postupak, pa do poslednjeg dana u mesecu u kojem je carinski dug nastao.

Ako je u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja) roba stavljena u slobodan promet u skladu sa članom 156. stav 4. Carinskog zakona, obračunski period počinje da teče od prvog dana sledećeg meseca u kome je izvršen povraćaj ili otpust carinskog duga.

St. 1 - 4. ovoga člana ne primenjuju se u sledećim slučajevima:

1) ako se kompenzatorna kamata mora obračunati za period kraći od mesec dana,

2) ako iznos obračunate kompenzatorne kamate po jednom nastalom carinskom dugu ne prelazi 20 evra u dinarskoj protivvrednosti,

3) ako carinski dug nastane zbog toga da bi se, u skladu sa potpisanim ugovorom sa drugom državom, pri uvozu robe u tu državu, omogućilo plaćanje povoljnije carine,

4) pri stavljanju u slobodan promet otpadaka i ostataka nastalih uništenjem robe,

5) pri stavljanju u slobodan promet sporednih dobijenih proizvoda, koji su propisani, ako je njihova količina srazmerna količini glavnih dobijenih proizvoda,

6) ako je kod stavljanja u slobodan promet u skladu sa članom 156. stav 4. Carinskog zakona nastao carinski dug, a za dugovani iznos još nije izvršen povraćaj ili otpust carinskog duga,

7) ako korisnik odobrenja zahteva stavljanje robe u slobodan promet i pruži dokaz da zbog posebnih okolnosti, koje nisu posledica njegove nemarnosti ili prevarnih radnji, nije mogao ili nije ekonomski opravdano mogao da obavi ponovni izvoz pod uslovima koje je zahtevao i verodostojno dokazao kad je podnosio zahtev za odobrenje postupka,

8) kada je nastao carinski dug i za taj dug je bilo položeno obezbeđenje deponovanjem gotovine do iznosa koji je deponovan,

9) ako je carinski dug nastao u skladu sa članom 237. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona ili stavljanjem u slobodan promet robe prethodno privremeno uvezene u skladu sa čl. 323 - 328, čl. 330, 332, 335, 340. stav 1. tač. 2) i člana 343. ove uredbe.

U slučaju procesa aktivnog oplemenjivanja, pri kojem je zbog brojnih vrsta uvozne robe i/ili sporednih dobijenih proizvoda, neekonomično da se primene odredbe stava 2. ovog člana, carinski organ može, na zahtev zainteresovanog lica, da dozvoli da se za obračun kompenzatorne kamate koriste pojednostavljeni metodi koji daju slične rezultate.

1.5.6. Okončanje postupka

Član 286

Ako je za uvezenu ili privremeno izvezenu robu započet postupak na osnovu jednog odobrenja, ali s dve ili više deklaracija:

1) u slučaju postupka sa odlaganjem, smatra se da je određivanjem novog carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe za robu ili dobijene proizvode završen carinski postupak u koji je bila stavljena po najranije podnetoj deklaraciji;

2) u slučaju postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja) ili postupka pasivnog oplemenjivanja, smatra se da su dobijeni proizvodi proizvedeni iz odgovarajuće uvezene ili privremeno izvezene robe, koja je po najranije podnetoj deklaraciji bila stavljena u postupak.

Carinski dug se ne umanjuje u slučajevima iz stava 1. ovog.

Korisnik odobrenja može da zahteva da se završi postupak za tačno određenu uvezenu ili privremeno izvezenu robu.

Ako je roba iz stava 1. ovog člana stavljena u postupak zajedno s drugom robom i dođe do potpunog uništenja ili nepovratnog gubitka robe, carinski organ može prihvatiti dokaze koje podnosi korisnik odobrenja o stvarnoj količini u postupak stavljene i uništene ili nepovratno izgubljene robe. Ako korisnik odobrenja ne raspolaže takvim dokazima, tada se količina uništene ili nepovratno izgubljene robe određuje prema srazmernom udelu istovrsne robe koja se nalazila u postupku u trenutku uništenja ili nepovratnog gubitka.

Član 287

Najkasnije po isteku roka za završetak postupka, nadzornom carinskom organu se:

1) kod postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem odlaganja) ili postupka prerade pod carinskom kontrolom podnosi propisani obrazac za završetak postupka u roku 30 dana, i

2) kod postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem povraćaja) propisani zahtev za otpust ili povraćaj može podneti u roku šest meseci.

Carinski organ može da produži rok iz stava 1. ovog člana, i u slučaju da je prvobitni rok istekao, ako to posebne okolnosti opravdavaju u skladu sa članom 146. stav 2. Carinskog zakona.

Obrazac za završetak postupka ili zahtev za otpust ili povraćaj moraju da sadrže:

1) identifikacione podatke o odobrenju,

2) količinu svake vrste robe za koju se završava postupak, zahteva otpus ili povraćaj, i za koju je odobreno stavljanje u postupak kod više carinskih organa,

3) tarifnu oznaku uvozne robe,

4) za uvoznu robu važeće stope carine, a po potrebi i njenu carinsku vrednost,

5) podatke o deklaracijama na osnovu kojih je roba bila stavljena u postupak,

6) vrstu i količinu dobijenih ili prerađenih proizvoda ili robe u nepromenjenom stanju, kao i odobravanju carinski dozvoljenih postupanja ili upotrebe i podatke o deklaracijama ili drugim carinskim ispravama i drugim prilozima, koji se odnose na završetak postupka i s tim povezane rokove,

7) vrednost dobijenih proizvoda, ako se kod obračuna proizvodnih postupaka primenjuje vrednosni metod,

8) normativ upotrebe robe,

9) iznos uvoznih dažbina, koje treba platiti, otpisati ili vratiti, i po potrebi i kamata koju treba platiti; ukoliko se ovaj iznos odnosi na primenu člana 247. ove uredbe, potrebno ga je posebno iskazati i

10) kod postupka prerade pod carinskom kontrolom: tarifnu oznaku prerađenih proizvoda i podatke neophodne za određivanje carinske vrednosti.

1.5.7. Saradnja carinskih organa

Član 288

Da bi se svim carinskim organima uključenim u sprovođenje postupaka, omogućio pravilan pristup raspoloživim podacima, na zahtev učesnika u postupku ili po odluci carinskog organa uključenih u sprovođenje postupka, koriste se propisani informativni obrasci, osim ako nadzorni carinski organ ne utvrdi drugi način razmene podatka:

1) za carinsko skladištenje Informativni obrazac (INF 8) za podatke o elementima za obračun, koji se primenjuje za robu pre sprovođenja uobičajenih oblika rukovanja i

2) za postupak aktivnog oplemenjivanja:

(1) Informativni obrazac 1 (INF 1) za podatke o iznosu carinskog duga, kamata, položenom obezbeđenju i merama trgovinske politike i

(2) Informativni obrazac (INF 7) sa podacima potrebnim za otpus ili povraćaj uvoznih dažbina u sistemu povraćaja carine (ili naplaćenog carinskog duga) i

3) za postupak privremenog uvoza Informativni obrazac 6 (INF 6) za podatke o elementima za određivanje carinskog duga ili obračun iznosa carinskog duga za robu koja je premeštena.

2. Carinsko skladištenje

2.1. Opšte odredbe

Član 289

Javna carinska skladišta su:

1) skladište tipa A, kod koga odgovornost snosi držalac skladišta,

2) skladište tipa B, kod koga odgovornost snosi korisnik skladišta,

3) skladište tipa F, kojim upravlja carinski organ.

Privatna carinska skladišta, kod kojih odgovornost snosi vlasnik skladišta, koji je istovremeno i korisnik, koji ne mora biti i vlasnik robe, su:

1) skladište tipa D, kod koga se roba stavlja u slobodan promet na osnovu knjigovodstvenih izveštaja, pri čemu su merodavne karakteristike, carinska vrednost i količina roba utvrđeni u trenutku stavljanja robe u postupak skladištenja,

2) skladište tipa E, kod koga za postupak nije neophodno da se roba skladišti na mestu koje je odobreno kao carinsko skladište,

3) skladište tipa C, kod koga se ne mogu primeniti odredbe propisane u tač. 1) i 2) ovog stava.

Odobrenjem za skladište tipa E može se odrediti primena odredaba koje važe za skladište tipa D.

2.2. Dodatni uslovi za izdavanje odobrenja

Član 290

Carinski organ u odobrenju određuje prostorije ili druga mesta koja su tehnički osposobljena, odnosno imaju upotrebnu dozvolu da se koriste kao carinsko skladište tipa A, B, C ili D. Carinski organ može da dozvoli upotrebu skladišta i za privremeni smeštaj robe kao carinsko skladište ili njihovo poslovanje kao carinsko skladište tipa F.

Carinski organ ne može da odobri da se koristi isti prostor za poslovanje više carinskih skladišta istovremeno.

Kada se skladišti roba koja po svojoj nameni predstavlja opasnost ili postoji verovatnoća da će pokvariti drugu robu ili iz drugih razloga zahteva posebne uslove, carinski organ u odobrenju navodi da ta roba može da se skladišti samo u posebno opremljenim prostorijama.

Carinski organ može da odobri da se carinska skladišta tipa A, C, D i E koriste kao skladišta za zaštitu (smeštaj, čuvanje) životnih namirnicama brodova i vazduhoplova u međunarodnom prometu i platformi za bušenje i nalaz nafte u međunarodnim vodama.

Carinski organ može da izda jedinstveno odobrenje samo za privatna carinska skladišta.

Član 291

Carinski organ može odobrenje za postupak carinskog skladištenja da izda, samo ako uobičajeni oblici rukovanja ili postupci aktivnog oplemenjivanja ili prerade pod carinskom kontrolom ne preovlađuju u odnosu na skladištenje robe.

Carinski organ neće izdati odobrenje ako se objekti carinskog skladišta ili skladišni prostori koriste za prodaju robe na malo.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, u prostorijama carinskog skladišta dozvoljena je prodaja robe na malo u slučajevima kada se prodaje roba uz oslobođenje od plaćanja carine:

1) putnicima u putničkom prometu sa inostranstvom,

2) diplomatskom ili konzularnom osoblju koje prema međunarodnim sporazumima ima po tom osnovu pravo na oslobođenje od plaćanja carine,

3) članovima međunarodnih organizacija,

4) vojsci ili pripadnicima stranih oružanih snaga, prema zaključenim sporazumima,

5) drugim licima prema zaključenim sporazumima.

Radi ostvarivanja prava na oslobađanje od plaćanja carina iz stava 3. ovog člana, carinskom organu se prilažu odgovarajući dokazi propisani Uredbom o vrsti, količini i vrednosti robe na koju se ne plaćaju uvozne dažbine, rokovima, uslovima i postupku za ostvarivanje prava na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina ("Službeni glasnik RS", br. 48/10, 74/11 i 63/13).

Radi primene odredaba člana 112. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona, pri proveri da li su administrativni troškovi za postupke carinskog skladištenja nesrazmerni u odnosu na ekonomske potrebe, carinski organ, između ostalog, uzima u obzir tip skladišta i postupak koji se u njemu može sprovoditi.

2.3. Evidencija robe

Član 292

Za vođenje poslovnih evidencija o robi na zalihama u carinskim skladištima tipa A, C, D i E, odgovoran je držalac carinskog skladišta.

U carinskim skladištima tipa F umesto evidencije iz stava 1. ovoga člana vode se evidencije u skladu sa carinskim propisima.

U carinskom skladištu tipa B nadzorni carinski organ umesto evidencije iz stava 1. ovoga člana, zadržava i čuva deklaracije o stavljanju robe u postupak.

Član 293

Iz podataka navedenih u knjigovodstvenim evidencijama mora u svakom trenutku biti vidljivo stvarno stanje robe stavljene u postupak carinskog skladištenja. Držalac carinskog skladišta je u obavezi da nadzornom carinskom organu u roku koji on odredi, dostavi popisom utvrđeno stvarno stanje robe.

U slučajevima kada je roba u skladu sa članom 141. stav 2. Carinskog zakona predmet uobičajenih radnji, carinska vrednost robe u evidencijama iskazuje se pre sprovođenja uobičajenih radnji.

U knjigovodstvenim evidencijama o robi obavezno se evidentiraju i odgovarajući podaci o privremenom premeštaju ili zajedničkom skladištenju robe u skladu sa članom 298. st. 2. i 3. ove uredbe.

Član 294

Kada je roba stavljena u postupak skladištenja, u skladištu tipa E mora da se po prispeću robe u skladišne prostorije držaoca upiše u evidenciju.

Kada se carinsko skladište istovremeno koristi i kao skladište za privremeni smeštaj, upis u evidenciju robe vrši se istovremeno sa prihvatanjem deklaracije za privremeni smeštaj.

Knjiženje podataka u evidenciji o završetku carinskog postupka obavlja se najkasnije u trenutku kad je roba napustila carinsko skladište ili skladišne prostorije držaoca.

2.4. Posebne odredbe o sprovođenju postupka

Član 295

Strana roba može biti predmet uobičajene upotrebe. Uobičajena upotreba obuhvata radnje koji su propisane u Prilogu 24.

Član 296

Roba se može privremeno izneti iz carinskog skladišta za period ne duži od tri meseca. Ako posebne okolnosti to zahtevaju, navedeni rok se može produžiti.

Član 297

Zahtev za odobrenje uobičajene upotrebe ili privremenog iznošenja robe iz carinskog skladišta podnosi se nadzornom carinskom organu, u pisanom obliku i posebno za svaki slučaj. Zahtev mora da sadrži sve podatke potrebne za sprovođenje postupka.

Carinski organ može dati odobrenje iz stava 1. ovog člana i u odobrenju za sprovođenje postupka carinskog skladištenja. Nadzorni carinski organ, u tom slučaju, treba da bude obavešten, na način koji on odredi, a pre preduzimanja uobičajene upotrebe ili privremenog iznošenja.

Član 298

Kada se domaća roba skladišti u prostorijama carinskog skladišta ili drugim prostorijama koje se koriste za skladištenje robe stavljene u postupak carinskog skladištenja, mogu se utvrditi posebne metode za prepoznavanje te robe, naročito prepoznavanje namene te robe od robe koja je stavljena u postupak carinskog skladištenja.

Carinski organ može da dozvoli da se strana i domaća roba zajedno skladište, i ako nije moguće u svakom trenutku utvrditi carinski status svake vrste robe. Domaći poljoprivredni proizvodi su isključeni iz takvog odobrenja.

Roba koja se zajednički skladišti mora imati istu tarifnu oznaku, i imati ista komercijalna svojstva i ista tehnička obeležja.

U cilju deklarisanja za carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu robe u zajedničkom skladištu, kao i u posebnim slučajevima, roba koja se može identifikovati i ispunjava uslove iz stava 3. ovoga člana, može se smatrati domaćom ili stranom robom.

U slučaju iz stava 4. ovog člana ne može se dati carinski status za veću količinu robe od stvarne količine koja je smeštena u carinsko skladište ili skladišne prostorije držaoca, kada se iznosi roba radi deklarisanja za carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu.

Član 299

Kada se sprovodi postupak aktivnog oplemenjivanja ili postupak prerade pod carinskim nadzorom u prostorijama carinskog skladišta ili drugim skladišnim prostorima, na robu stavljenu u taj postupak, primenjuju se odredbe člana 298. ove uredbe.

Ako se u postupku aktivnog oplemenjivanja ne koristi istovrsna roba ili se sprovodi postupak prerade pod carinskom kontrolom, ne primenjuju se odredbe člana 298. ove uredbe o zajedničkom skladištenju robe, u delu koji se odnosi na domaću robu.

Podaci iz evidencija moraju omogućiti carinskom organu, da u svakom trenutku može da prati tačno stanje robe ili proizvoda u odobrenom carinskom postupku.

3. Postupak aktivnog oplemenjivanja

3.1. Definicije

Član 300

U svrhu sprovođenja postupka aktivnog oplemenjivanja, pojedini izrazi imaju sledeće značenje:

1) prethodni izvoz je proces koji omogućava da se dobijeni proizvodi, proizvedeni od istovrsne robe, izvezu pre nego je uvozna roba stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja (sistem odlaganja),

2) posao oplemenjivanja (lohn posao) je proizvodnju uvozne robe koja je posredno ili neposredno data korisniku odobrenja na raspolaganje radi proizvodnje prema specifikacijama i uputstvima, i za račun nalogodavaca sa sedištem u trećoj državi, pri čemu plaćanja obično obuhvataju samo troškove proizvodnje.

3.2. Dodatni uslovi za davanje odobrenja

Član 301

Carinski organ izdaje odobrenje za postupak aktivnog oplemenjivanja, ako podnosilac zahteva namerava da glavni dobijeni proizvod izveze ili ponovo izveze.

Član 302

Odobrenje iz člana 301. ove uredbe se može dati za robu iz člana 143. stav 2. alineja četvrta Carinskog zakona, osim za sledeću robu:

1) gorivo i druge izvore energije, osim onih, koji su (nužno) potrebni za ispitivanje dobijenih proizvoda ili za utvrđivanje grešaka kod popravke konkretne uvozne robe,

2) druga maziva osim onih koja su potrebna za ispitivanje, podešavanje i povlačenje (vraćanje) dobijenih proizvoda,

3) opremu i alate.

Član 303

Smatra se da su ekonomski uslovi ispunjeni, osim ako se zahtev za postupak aktivnog oplemenjivanja odnosi na robu iz Glave 1 do 24 Carinske tarife

Za robu iz Glave 1 do 24 Carinske tarife smatra se da su ekonomski uslovi ispunjeni pod uslovom da:

1) se zahtev za postupak aktivnog oplemenjivanja odnosi na:

(1) proizvodne radnje u vezi s robom nekomercijalne prirode,

(2) proizvodnju na osnovu ugovora o oplemenjivanju,

(3) proizvodnju dobijenih proizvoda, koji su dobijeni u proizvodnji po ranijem odobrenju, pri čijem su donošenju provereni ekonomski uslovi,

(4) uobičajene oblike upotrebe iz člana 295. ove uredbe, ili

(5) opravku;

2) ukupna vrednost uvezene robe prema osmocifrenoj tarifnoj oznaci po podnosiocu zahteva i kalendarskoj godini ne prelazi iznos od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Član 304

Carinski organ, proveru ekonomskih uslova u drugim slučajevima, osim onih koji su navedeni u članu 303. ove uredbe, sprovodi u skladu sa članom 269. ove uredbe.

Član 305

U odobrenju iz člana 301. ove uredbe određuju se sredstva i način prepoznavanja uvozne robe ugrađene u dobijene proizvode, kao i uslovi za sprovođenje postupka s istovrsnom robom.

Član 306

Metode osiguravanja istovetnosti robe odnosno uslovi iz člana 305. ove uredbe mogu da uključuju i proveru evidencije o robi.

3.3. Odredbe o sprovođenju postupka

Član 307

U odobrenju iz člana 301. ove uredbe se navodi, da li i pod kojim uslovima se istovrsna roba, u smislu člana 143. stav 4. Carinskog zakona, koja se svrstava u istu tarifnu oznaku, ima ista trgovačka svojstva i ista tehnička svojstva kao i uvozna roba, može da se koristi u postupcima aktivnog oplemenjivanja.

Carinski organ može dozvoliti, da je ekvivalentna roba višeg stepena obrade nego uvozna roba, ako se, izuzimajući vanredne slučajeve, bitan deo procesa aktivnog oplemenjivanja, kojima je ekvivalentna roba podvrgnuta, sprovodi u pogonima korisnika ili za njegov račun u drugim pogonima.

Član 308

U odobrenju iz člana 301. ove uredbe navodi se rok za završetak postupka. Izuzetno, u posebno opravdanim okolnostima taj rok se može produžiti.

Ako u istom trenutku ističe rok za završetak postupka za svu robu, stavljenu u okviru određenog vremenskog perioda u postupak aktivnog oplemenjivanja, u odobrenju se može odrediti da se rok za završetak postupka istovremeno produžava za svu robu koja se u datom trenutku nalazi u postupku. Carinski organ može da zahteva, da se toj robi, u okviru utvrđenoga roka, odredi novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.

Rok za završetak postupka ne sme da se prekorači za sledeće dobijene proizvode ili robu u nepromenjenom stanju:

1) četiri meseca za mleko i mlečne proizvode svrstane u tarifne brojeve 0401 do 0406 Carinske tarife,

2) dva meseca kod klanja netovljenih životinja iz poglavlja 1 Carinske tarife,

3) tri meseca za tovljene (po potrebi uključujući i klanje) životinje iz tar. brojeva 0104 i 0105 Carinske tarife,

4) šest meseci za tovljenje (po potrebi uključujući i klanje) drugih životinja iz poglavlja 1 Carinske tarife, i

5) šest meseci u slučaju prerade mesa.

Carinski organ može, na zahtev korisnika odobrenja, u slučaju obavljanja dodatnih postupaka oplemenjivanja ili zbog posebnih okolnosti, produžiti rok, pri čemu ukupni period ne sme biti duži od 12 meseci.

Član 309

U slučaju prethodnog izvoza, carinski organ u odobrenju određuje rok u kome uvoznu robu treba staviti u postupak, uzimajući u obzir vreme potrebno za nabavku i prevoz u Republiku Srbiju.

Rok iz stav 1. ovog člana ne sme biti duži od :

1) tri meseca za robu na koju se primenjuju mere trgovinske politike i

2) šest meseci za ostalu robu.

Carinski organ rok od šest meseci može na obrazložen zahtev korisnika produžiti, s tim da se ne sme prekoračiti ukupni rok od 12 meseci. Ako to opravdavaju okolnosti, taj se rok može produžiti, čak i ako je prvobitno utvrđeni rok već istekao.

Član 310

U cilju završetka postupka ili podnošenja zahteva za otpust ili povraćaj carinskog duga izvozom ili ponovnim izvozom smatra se:

1) isporuka dobijenih proizvoda diplomatskim ili konzularnim predstavništvima ili diplomatskom i konzularnom osoblju, kojim je priznato pravo na oslobođenje od plaćanja carine u skladu sa međunarodnim sporazumima koje je Republika Srbija zaključila ili im je pristupila,

2) isporuka dobijenih proizvoda stranim vojnim snagama ili osoblju u carinskom području, u skladu sa međunarodnim sporazumima koje je Republika Srbija zaključila ili im je pristupila,

3) isporuka civilnih vazduhoplova kada carinski organ može da dozvoli završetak postupka, ako je uvezena roba prvobitno upotrebljena za izradu, opravku, opremanje ili preuređivanje civilnih vazduhoplova ili delova za njih, pod uslovom da evidencije korisnika omogućavaju proveru pravilne upotrebe i sprovođenje postupka,

4) raspolaganje sporednim dobijenim proizvodima, koji se prema propisima o zaštiti okoline ne smeju uništiti pod carinskim nadzorom; pri čemu korisnik mora da dokaže, da je završetak postupka prema carinskim propisima nemoguć ili ekonomski neopravdan, i da je postupljeno u skladu sa propisima o zaštiti čovekove okoline.

3.4. Posebne odredbe o sprovođenju sistema odlaganja

Član 311

Pri upotrebi ekvivalentne robe u postupku aktivnog oplemenjivanja u skladu sa članom 144. Carinskog zakona nije potrebno da se obave formalnosti za njeno stavljanje u taj postupak.

Ekvivalentna roba i iz nje dobijeni proizvodi smatraju se stranom robom a uvozna roba domaćom robom odmah po prihvatanju deklaracije kojom se završava postupak.

Kada je uvozna roba stavljena u promet pre završetka postupka, njen carinsko-pravni status se menja u trenutku stavljanja u promet. U izuzetnim slučajevima, kada se za ekvivalentnu robu očekuje da neće biti prijavljena na vreme, carinski organ može, na zahtev korisnika odobrenja, da odobri da ekvivalentna roba u nekom kasnijem trenutku i u okviru primerenog roka mora da bude prijavljena.

U slučaju prethodnog izvoza:

1) dobijeni proizvodi smatraju se stranom robom u trenutku prihvatanja izvozne deklaracije, ako se roba koja se uvozi stavi u odgovarajući postupak i

2) uvozna roba smatra se domaćom robom u trenutku njenog stavljanja u odgovarajući postupak.

Član 312

Carinski organ u odobrenju određuje, da li se dobijeni proizvodi ili roba u nepromenjenom stanju, mogu staviti u slobodan promet bez podnošenja deklaracije, vodeći računa o eventualnim ograničenjima ili zabranama. U tom slučaju smatra se da je roba u trenutku isteka roka za završetak postupka stavljena u slobodan promet, ako nije pre toga određeno carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.

Radi primene odredbe člana 258. st. 1. i 2. Carinskog zakona smatra se, da je u trenutku podnošenja obračuna, deklaracija za stavljanje robe u slobodan promet podneta i prihvaćena, i puštanje robe odobreno.

Proizvodi ili roba smatraju se domaćom robom od trenutka njihovog stavljanja u promet.

Član 313

Ako se stavljaju u slobodan promet dobijeni proizvodi, podaci u rubrici 15, 16, 34, 41. i 42. deklaracije odnose se na uvoznu robu. Navedeni podaci mogu se takođe iskazati i putem Informativnog obrasca INF 1 ili u drugoj, uz deklaraciju, priložene isprave.

Član 314

Uvozne dažbine, koja se obračunavaju u skladu sa članom 149. stav 1. Carinskog zakona na uvoznu robu koja je u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje te robe u postupak aktivnog oplemenjivanja ispunjavala uslove za povoljnije tarifno postupanje zbog svoje upotrebe u posebne svrhe, obračunavaju se po stopi koja odgovara takvoj posebnoj upotrebi. To će se odobriti samo ako bi moglo biti izdato odobrenje za takvu posebnu upotrebu i ako bi bili ispunjeni uslovi za odobravanje povoljnijeg tarifnog postupanja.

Član 315

Carina za proizvode iz propisane Liste dobijenih proizvoda obračunava se u skladu sa članom 150. stav 1. tačka 1) alineja prva Carinskog zakona.

Kada su drugi dobijeni proizvodi, koji nisu navedeni u listi iz stava 1. ovoga člana uništeni, smatra se da su ponovno izvezeni.

Član 316

Ako se za dobijene proizvode ili robu u nepromenjenom stanju postupak završava njihovim stavljanjem u postupak sa odlaganjem ili smeštajem u slobodnu zonu ili slobodno skladište, mora se na ispravama ili u evidencijama koje se primenjuju u postupku sticanja novog carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe staviti zabeleška: "U-I roba".

Ako roba iz stava 1. ovog člana podleže i primeni posebnih mera predviđenih propisima koji uređuju trgovinu robom, pored zabeleške iz stav 1. ovoga člana dodaje se i sledeća zabeleška: "Trgovinske mere".

3.5. Posebne odredbe o sprovođenju postupka u sistemu povraćaja

Član 317

Dobijeni proizvodi stavljeni u carinski postupak, u slobodnu zonu ili slobodno skladište, mogu se pustiti u slobodan promet, kada to odobri carinski organ koji izdaje takvo odobrenje, i kada to okolnosti opravdavaju.

Kada se robi, koja je u sistemu povraćaja, odredi carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba u skladu sa članom 316 stav 1. ove uredbe, umesto zabeleške iz tog stava stavlja zabeleška: "U-I roba / sistem povraćaja".

4. Prerada pod carinskom kontrolom

Član 318

Postupak prerade pod carinskim nadzorom primenjuje se za robu, čijom preradom se dobijaju proizvodi za koje je propisana niža carina nego za uvoznu robu.

Ovaj postupak se primenjuje i za robu, koju treba podvrgnuti proizvodnim radnjama da bi se kod njenog stavljanja u slobodni promet osigurali propisani tehnički uslovi.

Član 308. st. 1. i 2. ove uredbe shodno se primenjuje i na postupak iz stava 1. ovog člana.

Radi određivanja carinske vrednosti dobijenih proizvoda deklarisanih za slobodni promet, deklarant može da izabere bilo koju metodu propisanu čl. 40, 41. i 43. Carinskog zakona ili da carinskoj vrednosti uvozne robe doda troškove prerade. Troškovi prerade podrazumevaju sve troškove nastale pri preradi proizvoda, uključujući režijske troškove i vrednost domaće robe ako je ista korišćena u preradi.

Član 319

Za vrste roba i postupke prerade iz Priloga 25. smatra se da su ekonomski uslovi ispunjeni.

Za druge vrste roba i druge postupke prerade, carinski organ proverava da li su ispunjeni ekonomski uslovi za sprovođenje postupka, u skladu sa članom 269. ove uredbe.

5. Privremeni uvoz

5.1. Opšte odredbe

Član 320

Životinje, izuzev ako imaju zanemarivu tržišnu vrednost, životinje koje se okote od životinja privremeno uvezenih u carinsko područje Republike Srbije, smatraju se stranom robom stavljenom u postupak privremenog uvoza.

Uprava carina je dužna da osigura da ukupan period u kome se roba nalazi u postupku privremenog uvoza i kod istog korisnika postupka, ne bude duži od 24 meseca, i u slučaju kada je postupak privremenog uvoza završen stavljanjem te robe u drugi carinski postupak s odlaganjem, pa je ponovo stavljena u postupak privremenog uvoza.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, na zahtev korisnika postupka, može se odobriti produženje roka za ponovni izvoz robe, isključivo za period u kome roba nije bila korišćena u skladu s utvrđenim uslovima.

Pod izuzetnim okolnostima iz člana 167. stav 3. Carinskog zakona smatraju se svi događaji, zbog kojih je robu potrebno upotrebljavati u produženom periodu kako bi se ispunila svrha prvobitno odobrenog privremenog uvoza.

Roba, koja je stavljena u postupak privremenog uvoza, mora ostati u nepromenjenom stanju.

Dozvoljena je popravka i održavanje, uključujući i remont, podešavanje i mere potrebne za očuvanje robe ili osiguranje tehničkih uslova potrebnih za upotrebu iste u okviru carinskog postupka.

Član 321

Privremeni uvoz sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina (u daljem tekstu: potpuno oslobođenje), carinski organ odobrava samo u skladu sa čl. 322. - 346. ove uredbe.

Privremeni uvoz sa delimičnim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina (u daljem tekstu: delimično oslobođenje), carinski organ neće odobriti za:

1) potrošnu robu i

2) putnička vozila bez obzira na njihovu namenu.

5.2. Uslovi za odobravanje privremenog uvoza sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina

5.2.1. Prevozna sredstva, palete i kontejneri

Član 322

Upotreba prevoznih sredstava može biti komercijalna i privatna.

Komercijalna upotreba je upotreba prevoznog sredstva za prevoz lica uz plaćanje naknade ili industrijski ili komercijalni prevoz robe bilo da je uz plaćanje ili bez plaćanja naknade.

Privatna upotreba je svaka druga upotreba osim komercijalne upotrebe prevoznih sredstava.

Unutrašnji promet je prevoz lica i robe, ukrcanih ili utovarenih u carinskom području Republike Srbije radi iskrcavanja ili istovara unutar tog carinskog područja.

Prevozno sredstvo uključuje i uobičajene delove za zamenu, pribor i opremu.

Član 323

Carinski organ odobrava potpuno oslobođenje za privremeni uvoz paleta.

Postupak privremenog uvoza iz stava 1. ovog člana završava se kada se palete istog tipa i iste ili približno iste vrednosti izvezu ili ponovno izvezu.

Član 324

Carinski organ odobrava potpuno oslobođenje za privremeni uvoz kontejnera, ako su trajno označeni, postojano i na vidljivom mestu, sa sledećim podacima:

1) identitetom vlasnika ili operatera, sa upisanim imenom i prezimenom/nazivom, odnosno prepoznatljivom identifikacionom oznakom, bez simbola kao što su grb ili zastava,

2) kod kontejnera posebno namenjenih za kombinovani železničko-drumski prevoz: sa identifikacionim oznakama i brojem kontejnera, datim od vlasnika ili operatera, tara-težinom, uključujući svu trajno pričvršćenu opremu,

3) kod kontejnera koji služe za vazdušni prevoz: sa oznakom zemlje kojoj kontejner pripada, navedenom sa punim nazivom ili ISO alfa-2 šifrom za tu zemlju, utvrđenu međunarodnim standardom ISO 3166 ili 6346, ili sa karakterističnim inicijalnim oznakama zemlje u kojoj je registrovano motorno vozilo za međunarodni drumski saobraćaj, ili sa brojevima, ako je reč o kontejnerima s pomerajućim delovima, koji se koriste za kombinovani železnički-drumski prevoz.

Kada se zahtev za odobravanje postupka privremenog uvoza podnosi u skladu sa članom 264. stav 3. tačka 3) ove uredbe, kontejnere nadzire zastupnik u carinskom području, koji u svakom trenutku može da obavesti gde se kontejneri nalaze, kao i da pruži podatke o njihovom stavljanju u postupak i okončanju postupka.

Kontejneri se mogu koristiti u unutrašnjem prometu, pre njihovog ponovnog izvoza, a mogu se koristiti samo jednom u toku svog boravka u carinskom području, i to za prevoz robe ukrcane i istovarene u carinskom području, ako bi inače istim područjem kontejneri prolazili prazni.

Carinski organ će, pod uslovima iz Ženevske konvencije od 21. januara 1994. godine o kontejnerima, dozvoliti završetak postupka izvozom ili ponovnim izvozom kontejnera iste vrste i približno iste vrednosti.

Član 325

Carinski organ odobrava potpuno oslobođenje za privremeni uvoz drumskih, železničkih, vazduhoplovnih prevoznih sredstava i plovila unutrašnje plovidbe za privatnu upotrebu u slučajevima:

1) ako su registrovana van carinskog područja Republike Srbije i na ime lica osnovanog van carinskog područja Republike Srbije, a u slučaju da prevozna sredstva nisu registrovana, smatra se da je navedeni uslov ispunjen, ako su u vlasništvu lica sa sedištem van carinskog područja Republike Srbije,

2) ako ih upotrebljava lice sa sedištem van carinskog područja Republike Srbije, osim u slučajevima iz čl. 326, 327. i 328. ove uredbe, i

3) ako se, u slučaju komercijalne upotrebe, i uz izuzetak železničkih prevoznih sredstava, upotrebljavaju isključivo za prevoz koji počinje ili završava van carinskog područja, uz mogućnost upotrebe i u unutrašnjem prometu, kada je to propisano važećim propisima u oblasti transporta.

Kada su prevozna sredstva iz stava 1. ovog člana ponovo iznajmljena od lica registrovanog za iznajmljivanje u carinskom području Republike Srbije licu sa sedištem van carinskog područja Republike Srbije, prevozne sredstva moraju se ponovo izvesti u roku od osam dana od početka važenja ugovora.

Član 326

Lica sa sedištem u carinskom području Republike Srbije imaju pravo na privremeni uvoz sa potpunim oslobođenjem od plaćanja uvoznih dažbina:

1) železničkih prevoznih sredstva koja su data na raspolaganje tim licima u skladu s ugovorom, na osnovu kojeg svaka železnička mreža može upotrebljavati šinska vozila druge železničke mreže kao sopstvene,

2) prikolice koje su priključene na drumsko prevozno sredstvo registrovano na carinskom području Republike Srbije,

3) prevozna sredstva koja se koriste u hitnim slučajevima i nisu u upotrebi duže od pet dana, i

4) prevozna sredstva koja upotrebljavaju lica registrovana za iznajmljivanje, s obavezom ponovnog izvoza u roku od pet dana.

Član 327

Domaća fizička lica sa prebivalištem u carinskom području Republike Srbije, imaju pravo na potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za privatnu upotrebu prevoznih sredstava registrovanih u inostranstvu, ukoliko imaju odobreno privremeno boravište u inostranstvu do šest meseci, ako vozilo koriste u periodu dok borave na carinskom području Republike Srbije (godišnji odmor, posete porodici i sl.) i dužna su da to vozilo izvezu prilikom napuštanja carinskog područja Republike Srbije.

Članovi uže porodice lica iz stava 1. ovog člana mogu koristiti vozilo iz stava 1. ovog člana samo dok se lice iz stava 1. ovog člana nalazi na carinskom području Republike Srbije.

Domaća fizička lica imaju pravo na potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za privatnu upotrebu prevoznih sredstava iznajmljenih, na osnovu zaključenog pisanog ugovora, i to:

1) za povratak u mesto prebivališta u Republici Srbiji, i

2) da napuste carinsko područje Republike Srbije.

Prevozno sredstvo iz stava 3. ovog člana mora se ponovo izvesti ili vratiti licu registrovanom za iznajmljivanje sa sedištem u carinskom području Republike Srbije u roku:

1) od pet dana od dana zaključenja ugovora iz stava 3. tačka 1) ovog člana,

2) od dva dana od dana zaključenja ugovora iz stava 3. tačka 2) ovog člana.

Član 328

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina kada je prevozno sredstvo potrebno privremeno registrovati u carinskom području Republike Srbije, i isto se mora ponovo izvesti:

1) licu koje je u Republici Srbiji registrovano kao strana informativna ustanova ili je predstavnik stranih sredstava informisanja u smislu Zakona o informisanju ("Službeni glasnik RS", br. 43/03,61/05 i 71/09), a koje namerava da ponovo izveze to prevozno sredstvo. Uz zahtev za odobrenje za oslobođenje, podnosilac zahteva carinskom organu prilaže dokaz da je registrovan u ministarstvu nadležnom za poslove kulture ili

2) fizičkom licu sa prebivalištem u carinskom području Republike Srbije, koje se seli van carinskog područja Republike Srbije.

U slučaju iz stava 1. tačke 2) ovog člana, prevozno sredstvo treba obavezno izvesti u roku od tri meseca od dana privremenog uvoza.

Privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina odobriće se kada prevozno sredstvo, u komercijalne ili privatne svrhe, koristi fizičko lice s prebivalištem u carinskom području Republike Srbije, zaposleno od vlasnika prevoznog sredstva, koji ima sedište van carinskog područja Republike Srbije.

Privatna upotreba prevoznog sredstva mora da bude navedena u ugovoru o radu lica iz stava 3. ovog člana.

Carinski organ može ograničiti privremeni uvoz prevoznih sredstava u slučaju višekratne upotrebe prevoznih sredstava u skladu sa ovim odredbama.

Privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina može se, u izuzetnim slučajevima, odobriti licima sa sedištem u carinskom području Republike Srbije, kada se prevozno sredstvo koristi za određeni pojedinačni posao.

Član 329

Ne isključujući primenu drugih odredaba ove uredbe, rok za završetak postupka privremenog uvoza je:

1) za železnička prevozna sredstva: 12 meseci,

2) za komercijalnu upotrebu prevoznih sredstava, osim železničkih prevoznih sredstava: period potreban za obavljanje prevoza,

3) za drumska prevozna sredstva koja privatno upotrebljavaju:

(1) studenti: period u kome studenti ostaju u carinskom području Republike Srbije, isključivo radi studiranja,

(2) lica, koje obavljaju poslove u određenom vremenskom trajanju: period potreban za obavljanje tog posla,

(3) u ostalim slučajevima, uključujući životinje za jahanje ili vuču i vozila koja ona vuku: šest meseci

4) za vazduhoplovna prevozna sredstva za privatnu upotrebu: šest meseci (u dvanaestomesečnom periodu),

5) za plovila unutrašnje plovidbe za privatnu upotrebu: 18 meseci.

5.2.2. Lični i sportski predmeti putnika

Član 330

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina putnicima za predmete za lične potrebe, koji su potrebni tokom putovanja i predmete u sportske svrhe.

Lični predmeti su svi predmeti, novi ili korišćeni, koji su putniku potrebni za ličnu upotrebu tokom putovanja, uzimajući u obzir sve okolnosti putovanja, ali isključujući robu uvezenu u komercijalne svrhe.

Putnik, u smislu stava 1. ovog člana, je lice iz člana 189. stav 1 tačka 1) podtačka (1) ove uredbe.

Član 331

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za robu za potrebe posade na brodu, u slučajevima:

1) kada se upotrebljava na stranom brodu koji plovi u međunarodnom vodnom transportu,

2) kada je iskrcana sa takvog broda kako bi je na kopnu privremeno koristila posada broda ili

3) kada je upotrebljava posada broda u kulturne ili socijalne svrhe, kojima upravljaju neprofitne organizacije, ili u prostorima u kojima se uobičajeno obavlja verska služba za članove posade broda.

5.2.3. Materijali za ublažavanje posledica nesreće, medicinska, hirurška i laboratorijska oprema, kao i životinje i oprema za upotrebu u pograničnom području

Član 332

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za pošiljke pomoći u slučaju elementarnih nepogoda ili sličnih katastrofa, kada se upotrebljavaju zajedno sa merama koje se preduzimaju radi uklanjanja posledica nepogoda i sličnih katastrofa u carinskom području Republike Srbije i namenjene su državnim organima ili službama odobrenim od strane nadležnih organa.

Član 333

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za medicinsku, hiruršku i laboratorijsku opremu, koja se pozajmljuje na zahtev bolnice ili druge medicinske institucije, kojoj je neophodna takva oprema i kada je namenjena u dijagnostičke ili terapeutske svrhe.

Član 334

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za životinje, koje su u vlasništvu lica sa sedištem, odnosno prebivalištem van carinskog područja Republike Srbije.

Pogranično područje u smislu ovog člana, obuhvata područje uz državnu granicu koje širinom obuhvata pet kilometara od granične linije u dubinu teritorije Republike Srbije, a uključuje i naselja koja se samo jednim delom nalaze u tom području, osim ako drugačije nije utvrđeno međunarodnim ugovorom.

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za robu namenjenu za delatnosti, specifične za pogranično područje, ako je:

1) oprema u vlasništvu lica sa sedištem, odnosno prebivalištem u pograničnom području, uz pogranično područje Republike Srbije, i koju koristi lice sa sedištem odnosno prebivalištem u susednom pograničnom području, i

2) roba namenjena gradnji, popravci ili održavanju infrastrukture u pograničnom području, za koje su odgovorni organi uprave.

5.2.4. Nosači tona, slike ili podataka, štampani materijali, profesionalna oprema, pedagoški materijal i naučna oprema

Član 335

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za:

1) nosače zvuka, slike ili podataka, s ciljem prezentacije pre prodaje, ako su poslati besplatno, ili su namenjeni za presnimavanje tona, sinhronizaciju ili reprodukciju, ili

2) robu koja se koristi isključivo za reklamne svrhe.

Član 336

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za profesionalnu opremu:

1) koja je u vlasništvu lica sa sedištem, odnosno prebivalištem van carinskog područja Republike Srbije,

2) koja je privremeno uvezena ili od lica sa sedištem, odnosno prebivalištem van carinskog područja Republike Srbije, ili od lica sa prebivalištem u carinskom području Republike Srbije zaposlenog od strane vlasnika iz tačke 1) ovog stava i

3) koju će koristiti uvoznik ili će se koristiti pod njegovim nadzorom, osim u slučaju audiovizuelne koprodukcije.

Carinski organ ne odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za opremu, koja je namenjena za industrijsku proizvodnju ili pakovanje robe (osim ručnog alata), opreme za eksploataciju prirodnih izvora, za gradnju, popravke ili održavanje zgrada, ili za zemljane ili slične radove.

Carinski organ odobrava potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za opremu licu koje je u Republici Srbiji registrovano kao strana informativna ustanova ili je predstavnik stranih sredstava informisanja u smislu Zakona o informisanju ("Službeni glasnik RS", br. 43/03, 61/05 i 71/09), a koje namerava da ponovo izveze tu opremu.

Uz zahtev za odobrenje iz stava 3. ovog člana podnosilac zahteva carinskom organu prilaže dokaz da je registrovan u ministarstvu nadležnom za poslove kulture.

Član 337

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za pedagoški materijal i naučnu opremu:

1) koja je u vlasništvu lica sa sedištem, odnosno prebivalištem van carinskog područja Republike Srbije,

2) koja je privremeno uvezena od strane javnih ili privatnih naučnih i pedagoških ustanova ili ustanova za stručno osposobljavanje, koje su neprofitne, i služe isključivo za podučavanje, stručno osposobljavanje ili naučna istraživanja pod njihovom odgovornošću,

3) koja je privremeno uvezena u odgovarajućoj količini, u skladu sa svrhom privremenog uvoza, i

4) koja se neće koristiti za komercijalne svrhe.

5.2.5. Ambalaža, modeli, matrice, kalupi, crteži, skice uređaji za merenje, kontrolu i eksperimentisanje, i slične stvari, specijalni alati i instrumenti, roba za testiranje, uzorci i rezervni delovi

Član 338

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za ambalažu:

1) ako je uvezena puna, a namenjena je ponovnom izvozu prazna ili puna i

2) ako je uvezena prazna, a namenjena je ponovnom izvozu puna.

Ambalaže se ne sme upotrebljavati u unutrašnjem prometu, osim za predviđen ponovni izvoz robe, a ako je privremeno uvezena puna, to ograničenje važi od trenutka kada se isprazni.

Član 339

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za modele, matrice, kalupe, crteže, skice, merne, kontrolne i eksperimentalne uređaje, i druge slične predmete:

1) koji su vlasništvo lica sa sedištem, odnosno prebivalištem van carinskog područja Republike Srbije,

2) koje u proizvodnji upotrebljava lice sa sedištem, odnosno prebivalištem u carinskom području Republike Srbije, ako se najmanje 75% proizvoda, koji se proizvode njihovim korišćenjem, izvozi iz Republike Srbije.

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za specijalni alat i instrumente, ako su:

1) u vlasništvu lica sa sedištem, odnosno prebivalištem van carinskog područja Republike Srbije, i

2) besplatno dati na raspolaganje licu sa sedištem odnosno prebivalištem u carinskom području Republike Srbije, za proizvodnju robe, koja se u potpunosti izvozi.

Član 340

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za robu:

1) na kojoj je potrebno obaviti testiranje, eksperimente ili demonstriranje,

2) na kojoj se mora obaviti testiranje u skladu s kupoprodajnim ugovorom koji uključuje odredbe o obaveznom testiranju koje se stvarno i obavi, i

3) koja se upotrebljava radi obavljanja testiranja, eksperimenata ili predstavljanja bez finansijske naknade.

Za robu iz stava 1. tačke 2) ovoga člana, rok za završetak postupka je šest meseci.

Član 341

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za uzorke robe, koji se uvoze u odgovarajućim količinama, i to isključivo za izložbu ili izlaganja u carinskom području Republike Srbije.

Član 342

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina kada dobavljač ili serviser privremeno stavlja na raspolaganje korisniku proizvodna sredstva za zamenu, do isporuke ili opravke slične robe.

Rok za razduženje je šest meseci.

5.2.6. Roba za izložbu ili prodaju

Član 343

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za robu namenjenu izlaganju ili korišćenju na javnoj manifestaciji, koja nije isključivo organizovana radi komercijalne prodaje robe, ili dobijenu na takvim manifestacijama iz robe stavljene u postupak.

Carinski organ može, u izuzetnim okolnostima, odobriti privremeni uvoz robe i za druge manifestacije.

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za robu radi izlaganja, ako istu nije moguće uvesti kao uzorke, i pošiljalac želi da je proda, a primalac robe se nakon izlaganja može odlučiti da je kupi.

Rok za završetak postupka je dva meseca.

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina za:

1) umetnička dela, zbirke i antikvitete, privremeno uvezene za izložbu, s namerom moguće prodaje, i

2) robu, osim novo proizvedene, koja se uvozi radi aukcijske prodaje.

5.2.7. Rezervni delovi, pribor i oprema, druga roba

Član 344

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina kada se rezervni delovi, pribor i oprema upotrebljavaju za opravku i održavanje, uključujući i remont, podešavanje i očuvanje robe stavljene u postupak.

Član 345

Carinski organ odobrava privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina i za robu, koja nije navedena u čl. 323 - 344. ove uredbe, ili robu, koja ne ispunjava uslove propisane tim članovima, ako se privremeno uvoze:

1) povremeno i ne duže od tri meseca, ili

2) u posebnim situacijama bez ekonomskog dejstva.

5.3. Odredbe o sprovođenju postupka

5.3.1. Zajedničke odredbe

Član 346

Carinski organ može, kada su predmeti za ličnu upotrebu, roba uvezena za sportske potrebe ili prevozna sredstva prijavljeni usmeno ili na neki drugi način za postupak privremenog uvoza, da zahteva, ako se radi o visokom iznosu uvoznih dažbina ili kada postoji ozbiljan rizik, pisanu deklaraciju.

Član 347

Carinski organ prihvata ATA/CPD karnet kao ispravu za privremeni uvoz robe ako je izdat u državi koja je članica ATA Konvencije ili Konvencije o privremenom uvozu, overen i za koji garantuje udruženje koje je sastavni deo međunarodnog garantnog lanca.

Carinski organ može prihvatiti ATA/CPD karnet samo:

1) ako se ATA/CPD karnet odnosi na robu i za upotrebu propisanu Konvencijom o privremenom uvozu,

2) ako je overen od strane carinskog organa zemlje izdavaoca na prednjoj stranici karneta i

3) ako važi dok je roba na carinskom području Republike Srbije.

ATA/CPD karnet se podnosi carinskim organima na granici, osim ako ti organi ne mogu proveriti ispunjavanje propisanih uslova za sprovođenje postupka.

Član 348

Deklarant je, ne isključujući posebne sisteme garancija za ATA/CPD karnete, dužan da pre početka postupka sa pisanom deklaracijom, položi garanciju, osim u slučajevima iz Priloga 26.

Carinski organ može, radi olakšanja kontrole nad postupkom, da zahteva vođenje evidencije.

Član 349

Kada se roba, stavljena u postupak u skladu sa odredbama člana 343. ove uredbe, razdužuje stavljanjem u slobodan promet, iznos duga se određuje na osnovu elemenata za obračun koji odgovaraju za tu robu u trenutku prihvatanja deklaracije za slobodan promet.

Ako se roba, stavljena u postupak u skladu sa članom 343. ove uredbe, plasira na tržište, smatra se da je prijavljena za puštanje u slobodan promet pre isteka roka za razduženje.

Za razduženje postupaka u pogledu robe iz člana 343. st. 1. i 2. ove uredbe, njena upotreba, uništanje ili besplatna podela posetiocima na manifestaciji smatra se ponovnim izvozom, ako njena količina odgovara vrsti manifestacije, broju posetilaca i obimu učešća nosioca odobrenja na manifestaciji.

Na alkoholna pića, duvan i duvanske prerađevine i gorivo ne primenjuje se stav 3. ovog člana.

Član 350

Kada je roba iz postupka privremenog uvoza stavljena u neki od carinskih postupaka s odlaganjem ili unesena u slobodnu zonu, čime se završava postupak privremenog uvoza, tada se obavezno mora u odgovarajuće isprave, osim ATA/CPD karneta, ili ako se radi o pojednostavljenom postupku, u komercijalne isprave ili evidencije, upisati oznaka "PU roba".

Član 351

Za železnička prevozna sredstva, koja se u skladu sa sporazumom upotrebljavaju zajednički, postupak privremenog uvoza se završava kada se železnička prevozna sredstva iste vrste ili vrednosti kao i sredstva koja su data na raspolaganje licu sa sedištem u carinskom području Republike Srbije, izvezu ili ponovo izvezu.

Član 352

Na uslove i postupak privremenog uvoza robe koji nisu propisani čl. 320 - 357. ove uredbe, primenjuju se odgovarajuće odredbe Konvencije o privremenom uvozu.

Član 353

Na robu iz priloga uz Anekse Konvencije o privremenom uvozu može se odobriti privremeni uvoz uz potpuno oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina.

5.3.2. Posebne odredbe u vezi ATA karneta

Član 354

U slučaju da roba privremeno uvezena uz podnošenje ATA karneta nije ponovno izvezena ili za istu nije određeno drugo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, carinski organ šalje udruženju izdavača obaveštenje o nerazduženom ATA karnetu i obračunu carinskog duga, u skladu sa propisanim obrascem.

Obaveštenje sa obračunom carinskog duga dostavlja se garantu nakon isteka roka važnosti karneta, a najkasnije u roku od godine dana od dana isteka roka važenja karneta.

5.3.3. Posebne odredbe za završetak postupka privremenog uvoza prevoznih sredstava

Član 355

Postupak privremenog uvoza prevoznih sredstava završava se njihovim ponovnim izvozom, stavljanjem u neki od carinski dozvoljenih postupanja ili upotrebe, istekom propisanog roka njihovog privremenog uvoza, i svakom radnjom vlasnika prevoznih sredstava ili lica koje je to prevozno sredstvo privremeno uvezlo u carinsko područje Republike Srbije, koja u smislu carinskih propisa predstavlja izuzimanje robe ispod carinskog nadzora.

Ako lice koje je strano prevozno sredstvo privremeno uvezlo u carinsko područje Republike Srbije, pre napuštanja carinskog područja iz opravdanih razloga ne izveze to prevozno sredstvo, dužno je da lično ili preko zastupnika obezbedi privremeni smeštaj tog prevoznog sredstva pod carinskim nadzorom, na mestu koje odredi ili odobri carinski organ.

Na osnovu zahteva nadležnog carinskog, policijskog ili pravosudnog organa u prostoru iz stava 2. ovog člana smeštaju se privremeno uvezena strana prevozna sredstva koja su predmet odgovarajućeg upravnog ili pravosudnog postupka, do završetka tog postupka ili određenja carinskog pravnog statusa tog prevoznog sredstva.

U skladu sa propisima kojima je predviđena obaveza zbrinjavanja napuštenih motornih i drugih vozila ili na zahtev organa iz stava 3. ovog člana, u prostorijama iz stava 2. ovog člana privremeno se smeštaju i strana prevozna sredstva za koja se prema okolnostima slučaja može zaključiti da su privremeno uvezena i napuštena.

Za prevozna sredstva iz st. 2. i 4. ovog člana, smatra se da je dato odobrenje carinskog organa za privremeni smeštaj.

Član 356

O privremenom smeštaju stranih prevoznih sredstava koja se smatraju napuštenim, bez odlaganja pismeno se obaveštava nadležni carinski organ.

Ako se na osnovu podataka iz postupaka koji se vode kod nadležnog organa, podataka iz službenih evidencija ili pribavljenih u okviru međunarodne saradnje raspolaže podacima koji omogućavaju utvrđenje nacionalne pripadnosti prevoznog sredstva, vlasnika ili lica koje je uvezlo u carinsko područje Republike Srbije i njihovo prebivalište ili boravište u carinskom području Republike Srbije ili inostranstvu, policijski organ će bez odlaganja, a najkasnije u roku osam dana od prijema obaveštenja iz stava 1. ovoga člana, o tome obavestiti nadležni carinski organ.

Ako se utvrdi na osnovu raspoloživih podataka prebivalište ili boravište lica koje je prevozno sredstvo privremeno uvezlo u carinsko područje Republike Srbije, carinski organ će bez odlaganja to lice pismeno obavestiti o carinsko pravnom statusu prevoznog sredstva i mestu njegovog privremenoga smeštaja, okvirnoj visini troškova koje treba platiti u slučaju njegovoga preuzimanja, i upozorenje o sprovođenju propisanog postupka javne prodaje, ukoliko u određenom roku prevozno sredstvo ne bude stavljeno u dozvoljeni carinski postupak ili upotrebu, i to:

1) ako je prebivalište ili boravište tog lica u Republici Srbiji, dostavljanjem na adresu u Republici Srbiji,

2) ako je prebivalište ili boravište tog lica u inostranstvu, preko Uprave carina i ministarstva nadležnog za spoljne poslove, preko diplomatskog ili konzularnoga predstavništva te države u Republici Srbiji.

Član 357

Na obrazloženi zahtev lica koje je prevozno sredstvo privremeno uvezlo ili njegovog zastupnika, carinski organ može produžiti propisani rok za privremeni smeštaj robe (prevoznog sredstva).

Ako privremeno uvezeno strano prevozno sredstvo iz člana 355. st. 2. i 4. ove uredbe, za koje je odobren privremeni smeštaj, ne bude u roku 30 dana ili roku produženom u skladu sa stavom 1. ovog člana, izvezeno ili stavljeno u neki od carinski dozvoljenih postupaka ili upotrebe, prevozno sredstvo izložiće se javnoj prodaji.

Rok iz stava 2. ovog člana počinje da teče:

1) danom smeštaja privremeno uvezenog prevoznog sredstva pod carinski nadzor za prevozna sredstva iz člana 356. stav 3. tačka 1) ove uredbe, i

2) danom prijema akta ministarstva nadležnog za spoljne poslove o uručenju pismenog obaveštenja stranom diplomatskom ili konzularnom predstavništvu zaduženom za prevozna sredstva iz člana 356. stav 3. tačka 2) ove uredbe.

Javnu prodaju prevoznih sredstava iz stava 3. ovog člana sprovodi Uprava carina, uz primenu odgovarajućih propisa o sprovođenju postupka javne prodaje oduzete ili državi ustupljene strane robe.

Do početka postupka ili ponovljenog postupka javne prodaje, carinski organ može odobriti vlasniku prevoznog sredstva ili licu koje ga je privremeno uvezlo da nakon namirenja svih troškova u vezi sa zbrinjavanjem, smeštajem i čuvanjem, i troškova nastalih u postupku javne prodaje, da to prevozno sredstvo stavi u neki od carinski dozvoljenih postupka ili upotrebe.

6. Pasivno oplemenjivanje

6.1. Dodatni uslovi za izdavanje odobrenja

Član 358

U slučaju provere ugroženosti osnovnih interesa srpskih proizvođača, odobravanjem postupkom pasivnog oplemenjivanja, shodno se primenjuju odredbe člana 269. ove uredbe.

Carinski organ će na osnovu podnetih isprava i drugih priloga, kada zahtev za odobrenje podnese lice, koje privremeno izvozi robu, ali nije organizator pasivnog oplemenjivanja, prethodno proveriti ispunjenost uslova iz člana 174. stav 2. Carinskog zakona.

Član 359

U odobrenju za postupak pasivnog oplemenjivanja navode se način i metodi za utvrđivanje da li su dobijeni proizvodi proizvedeni od privremeno izvezene robe, odnosno za proveru da li su ispunjeni uslovi za primenu standardnog sistema zamene.

Način i metodi iz stav 1. ovoga člana mogu obuhvatiti primenu propisanog informacionog dokumenta i proveru knjigovodstvene evidencije.

Kada zbog vrste posla oplemenjivanja nije moguće utvrditi da li su dobijeni proizvodi proizvedeni iz privremeno izvezene robe, odobrenje se može, u posebnim slučajevima, izdati ako podnosilac zahteva carinskom na odgovarajući način dokaže da roba, upotrebljena u postupku pasivnog oplemenjivanja, ima istu desetocifrenu tarifnu oznaku, i da je istih trgovačkih i tehničkih karakteristika, kao i privremeno izvezena roba. U odobrenju se određuje rok, način i metod za upotrebu postupka.

Član 360

Kada se postupak pasivnog oplemenjivanja zahteva radi popravke robe, privremeno izvezena roba mora da bude podobna za popravku i popravka se ne sme koristiti u svrhu poboljšanja njenih tehničkih ili drugih upotrebnih karakteristika.

6.2. Odredbe o sprovođenju postupka

Član 361

U odobrenju za postupak pasivnog oplemenjivanja određuje se rok za završetak tog postupka. Carinski organ, u izuzetnim okolnostima, može produžiti taj rok, i ako je prvobitno utvrđeni rok već istekao.

Carinski organ, u izuzetnim okolnostima rok iz člana 184. stav 2. Carinskog zakona, može produžiti rok, i ako je prvobitno utvrđeni rok već istekao.

Član 362

Deklaracija za privremeni izvoz se popunjava u skladu sa odredbama koje se odnose na izvoz.

U slučaju prethodnog uvoza, uz deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet prilaže se prepis ili kopija odobrenja za postupak pasivnog oplemenjivanja, osim ako zahtev za to odobrenje nije podnet u skladu sa članom 264. stav 3. tačka 4) ove uredbe, uz primenu člana 172. stav 3. ove uredbe.

6.3. Odredbe o obračunu oslobođenja od plaćanja carinskog duga

Član 363

Za izračunavanje iznosa koji se odbija od carinskog duga, ne uzimaju se u obzir antidamping carine i zaštite od umanjenih dažbina (kompenzatorne dažbine).

Sporedni dobijeni proizvodi koji predstavljaju otpatke, taloge, opiljke ili ostatke smatraju se uključenim.

Pri određivanju carinske vrednosti robe koja je privremeno izvezena, u skladu sa jednom od metoda iz člana 178. stav 3. Carinskog zakona, troškovi utovara, prevoza i osiguranja za privremeno izvezenu robu do mesta, u kojem su obavljene proizvodne radnje ili poslednjeg mesta obavljanja tih radnji, ne ulaze u:

1) vrednost privremeno izvezene robe, koja se uzima u obzir kod utvrđivanja carinske vrednosti dobijenih proizvoda u skladu sa članom 46. stav 1. tačka 2 alineja prva Carinskog zakona,

2) troškove proizvodnih radnji, ako se vrednost privremeno izvezene robe nije mogla odrediti u skladu sa članom 46 stav 1. tačka 2) alineja prva Carinskog zakona.

Troškovi utovara, prevoza i osiguranja dobijenih proizvoda od mesta obavljanja ili poslednjeg mesta obavljanja proizvodnih radnji do mesta njihovog unosa u carinsko područje ulaze u troškove proizvodnih radnji.

Troškovima utovara, prevoza i osiguranja smatraju se:

1) provizije i naknade posredovanja, osim kupovne provizije,

2) cena kontejnera, koji nisu sastavni deo robe u privremenom izvozu,

3) troškovi pakovanja, zajedno sa radom i materijalom i

4) manipulativni troškovi u vezi sa prevozom robe.

Član 364

Carinski organ odobrava delimično oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina, kada se troškovi oplemenjivanja uzimaju kao osnova za vrednost za dažbine.

Sa izuzetkom robe nekomercijalne prirode, stav 1. ovog člana ne primenjuje se kada je privremeno izvezena roba koja nema domaće poreklo u skladu sa čl. 32 - 36. Carinskog zakona, stavljena u slobodan promet uz stopu carine nula.

Odredbe čl. 38 - 57. Carinskog zakona, shodno se primenjuju pri obračunu troškova obavljanja proizvodnih radnji, u koje nije uključena privremeno izvezena roba.

Član 365

Carinski organ može, na zahtev korisnika, u slučaju kada privredni subjekti učestalo obavljaju proizvodne radnje u okviru jednog odobrenja, koje ne uključuje popravke, odobriti primenu prosečne stope carine (zbirno izvršenje).

Stopa iz stav 1. ovog člana određuje se za period ne duži od 12 meseci i shodno se primenjuje na dobijene proizvode koji se u okviru tog perioda stavljaju u slobodan promet. Nakon isteka tog perioda carinski organ vrši konačni obračun i po potrebi primenjuju odredbe člana 259. stav 1. ili člana 273. Carinskog zakona.

Glava III

ODREDBE ZA SPROVOĐENJE IZVOZA

1. Opšte odredbe

Član 366

Odredbe čl. 367 - 371. ove uredbe ne primenjuju se na:

1) električnu energiju,

2) robu koja istupa cevovodom,

3) pisma, razglednice, štampani materijal, uključujući i na elektronskim nosačima,

4) poštanske pošiljke koje se prevoze u skladu sa pravilima Svetski poštanske konvencije,

5) robu, obuhvaćenu deklaracijom, podnetom na neki od načina iz čl. 184, 185. stav 2. i člana 186. ove uredbe, osim paleta, kontejnera i prevoznih sredstava za prevoz drumom, železnicom, vazduhom i unutrašnjim vodama, koja se prevozi na osnovu ugovora o prevozu,

6) robu u ličnom prtljagu putnika,

7) robu, za koju je dozvoljena usmena deklaracija u skladu sa čl. 178, 179. i 182. ove uredbe osim paleta, kontejnera i prevoznih sredstava za prevoz drumom, železnicom, vazduhom i unutrašnjim vodama, koja se prevozi na osnovu ugovora o prevozu,

8) robu obuhvaćenu ATA i CPD karnetima,

9) oružje i vojnu opremu, koje iz carinskog područja Republike Srbije, vojnim prevozom ili prevozom koji se obavlja samo za potrebe vojnih organa, iznose organi nadležni za vojnu odbranu države,

10) robu, koja se iz carinskog područja Republike Srbije neposredno iznosi na platforme-bušotine ili platforme za proizvodnju, kojima upravlja lice osnovano u carinskom području Republici Srbiji, i to:

(1) robu, koja se koristi za izgradnju, popravku, održavanje ili adaptaciju platformi,

(2) robu, koja se koristi za osposobljavanje ili opremanje platformi,

(3) potrepštine, koje se koriste, odnosno konzumiraju na platformama,

11) robu u pošiljkama, čija vrednost ne prelazi 25 evra u dinarskoj protivvrednosti, pod uslovom da se carinski organ, u dogovoru sa ovlašćenim privrednim subjektom, slaži sa obavljanjem analize rizika uz upotrebu informacija iz sistema koji koristi privredni subjekt, ili informacija koje taj sistem obezbeđuje.

Član 367

Roba koja napušta carinsko područje Republike Srbije uvek je obuhvaćena deklaracijom, koja se podnosi nadležnom carinskom organu u sledećim krajnjim rokovima:

1) u slučaju vazdušnog saobraćaja, najmanje 30 minuta pre odlaska sa aerodroma u carinskom području Republike Srbije;

2) u slučaju železničkog saobraćaja i saobraćaja unutrašnjim vodama, najmanje dva sata pre odlaska iz izlazne carinarnice;

3) u slučaju drumskog saobraćaja, najmanje jedan sat pre odlaska iz izlazne carinarnice;

4) u slučaju isporučioca rezervnih delova i delova za popravke, koji su namenjeni za gradnju u brodove i vazduhoplove radi popravke ili održavanja, motornih goriva, maziva i gasa, koji su potrebni za rad mašina i aparata koji se upotrebljavaju na brodu ili vazduhoplovu, kao i prehrambenih namirnica za upotrebu na brodu ili u vezduhoplovu, najmanje 15 minuta pre odlaska prevoznog sredstva iz luke ili sa aerodroma u carinskom području Republike Srbije;

Kada se deklaracija ne podnese korišćenjem postupka elektronske obrade podataka, rok iz stava 1. tač. 1) - 4) ovog člana je najmanje četiri sata.

Ako elektronski sistem carinskih organa privremeno nije u funkciji, i dalje se primenjuju rokovi iz stava 1. ovog člana.

Član 368

U slučaju intermodalnog prevoza, kada se roba pretovaruje sa jednog prevoznog sredstva na drugo radi prevoza izvan carinskog područja Republike Srbije, rok za podnošenje deklaracije mora da odgovara roku koji se odnosi na prevozno sredstvo koje napušta carinsko područje Republike Srbije, saglasno članu 367. ove uredbe.

U slučaju kombinovanog prevoza, kod kog aktivno prevozno sredstvo, koje prelazi granicu, samo prevozi drugo aktivno prevozno sredstvo, rok za podnošenje deklaracije mora da odgovara roku koji se odnosi na aktivno prevozno sredstvo koje prelazi granicu, saglasno članu 367. ove uredbe.

Član 369

Rokovi iz čl. 367. i 368. ove uredbe ne primenjuju se kada se međunarodnim sporazumima zahteva razmena podataka iz deklaracije u rokovima koji se razlikuju od rokova navedenih u tim članovima.

Rok iz stava 1. ovog člana ni u kom slučaju ne može da bude kraći od roka koji je potreban da se obavi analiza rizika, pre nego što roba napusti carinsko područje Republike Srbije.

Član 370

Nadležni carinski organ, pošto primi deklaraciju i pre puštanja robe za izvoz, obavlja i odgovarajuće analize rizika i carinska kontrole.

Roba može da se pusti čim se obavi analiza rizika i njeni rezultati to dozvoljavaju.

Član 371

Kada se utvrdi da roba koja je predata carinskom organu nije obuhvaćena deklaracijom koja sadrži sve podatke neophodne za izlaznu sažetu deklaraciju, lice koje donosi robu ili preuzima odgovornost za prevoz robe izvan carinskog područja Republike Srbije, odmah podnosi deklaraciju ili izvoznu sažetu deklaraciju.

Ako deklarant podnese deklaraciju po isteku rokova iz čl. 367. i 368. ove uredbe, to ne isključuje primenu kazni koje su utvrđene nacionalnim zakonodavstvom.

Član 372

Kada se roba, za koju se na osnovu člana 366. tač. 3) - 11) ove uredbe ne zahteva podnošenje deklaracije do roka iz čl. 367. i 368. ove uredbe iznese iz carinskog područja Republike Srbije, analiza rizika se obavlja posle pokazivanja robe na osnovu deklaracije koja obuhvata tu robu, gde je moguće.

Član 373

Izvozne deklaracije usaglašene sa čl. 234 - 245. ove uredbe podnose se nadležnom carinskom organu korišćenjem sistema elektronske obrade podataka.

Carinski organ prihvata pisanu izvoznu deklaraciju, koja je sačinjena na propisanom obrascu i sadrži minimalan skup podataka za postupak izvoza i to samo u jednom od sledećih slučajeva:

1) ako elektronski sistem carinskih organa nije u funkciji;

2) ako nije u funkciji elektronska aplikacija lica koje podnosi izvoznu deklaraciju.

Carinski organ sporazumno utvrđuje postupak koji bi trebalo da se sprovede u slučajevima iz stava 2. tačke 1) ovog člana.

Upotrebu pisane izvozne deklaracije iz stava 2. tačka 2) ovog člana odobravaju carinski organi.

Kada robu iznose putnici koji nemaju neposredan pristup carinskom elektronskom sistemu i tako nemaju mogućnosti da kod izvozne carinarnice podnesu izvoznu deklaraciju korišćenjem tehnike elektronske obrade podataka, carinarnica putniku dozvoljava upotrebu deklaracije iz stava 2. ovog člana koja sadrži minimum propisanih podataka.

2. Konačni izvoz

Član 374

Izvoznikom, u smislu člana 188. stav 4. Carinskog zakona, se smatra lice u čije ime je bila podneta izvozna deklaracija i koje je u trenutku njenog prihvatanja vlasnik robe ili ima slična prava raspolaganja sa predmetnom robom.

Ako vlasnik robe ili lice koje ima slična prava raspolaganja sa njom, u skladu s ugovorom o izvozu, ima sedište ili prebivalište izvan Republike Srbije, izvoznikom se smatra ugovorni partner sa sedištem ili prebivalištem na carinskom području Republike Srbije.

Član 375

U slučaju ugovora sa kooperantima, izvozna deklaracija može se podneti carinarnici koja je nadležna za mesto gde je sedište kooperanta.

Član 376

Kada se zbog administrativnih i drugih opravdanih razloga ne može primeniti član 188. stav 4. Carinskog zakona, izvozni carinski postupak će započeti kod bilo kog carinskog organa u carinskom području.

Za sprovođenje carinskog nadzora za robu koja se izvozi shodno se primenjuju čl. 398, 405, 412 i 415. ove uredbe.

Član 377

Kada se izvozna deklaracija sačinjava na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI), koriste se primerci 1, 2 i 3. Carinarnica kod koje je podneta izvozna deklaracija stavlja pečat u rubriku A i po potrebi, popunjava rubriku D.

Pošto ta carinarnica odobri puštanje robe, zadržava primerak 1, primerak 2 šalje zavodu za statistiku i primerak 3 vraća zainteresovanom licu.

Kada se izvozna deklaracija obrađuje u izvoznoj carinarnici korišćenjem elektronskog sistema obrade podataka, propisani primerak 3 JCI može se zameniti pratećim dokumentom koji se štampa iz elektronskog sistema carinskog organa.

Carinski organ može da ovlasti deklaranta da prateći dokument štampa iz svog sistema elektronske obrade podataka.

U slučaju da carinski propisi predviđaju drugi dokument koji može da zameni primerak 3 JCI, odredbe ove glave primenjuju se mutatis mutandis na taj drugi dokument.

Član 378

Kada roba, koja je bila puštena za izvoz, ne napusti carinsko područje Republike Srbije, izvoznik ili deklarant o tome odmah obaveštava izvoznu carinarnicu. Primerak 3 JCI se vraća navedenoj carinarnici, ako je moguće.

Član 379

Kada se, u slučajevima iz člana 380. stav. 8 ove uredbe, zbog izmena u ugovoru o prevozu, prevoz koji bi trebalo da se završi van carinskog područja Republike Srbije, završava u njemu, zainteresovani privredni subjekti ili organi mogu da postupe po izmenama ugovora, samo uz saglasnost carinarnice iz člana 380. stav 2. tačka 1) ove uredbe ili, u slučaju korišćenja tranzitnog postupka, uz saglasnost polazne carinarnice. Primerak 3 izvozne deklaracije vraća se izvoznoj carinarnici, koja poništava deklaraciju.

Član 380

Primerak broj 3 JCI-a se podnosi, a roba se doprema izlaznoj carinarnici.

Izlazna carinarnica, u smislu ove uredbe, je:

1) u slučaju izvoza robe železnicom, poštom, vazduhom, carinarnica koja je nadležna prema mestu gde je roba preuzeta prema jedinstvenom ugovoru za prevoz do druge države od strane železničkih kompanija, pošta, avio-prevozioca ili brodarskih kompanija,

2) u slučaju izvoza robe cevovodima i električnim vodovima, nadležna carinarnica je carinarnica u kojoj izvoznik ima sedište,

3) u slučaju robe izvezene ostalim prevoznim sredstvima ili u okolnostima koje nisu navedene u tač. 1) i 2) ovog stava, poslednja carinarnica pre nego što roba napusti carinsko područje Republike Srbije.

Izlazna carinarnica proverava da li podneta roba odgovara robi koja je prijavljena za izvozni carinski postupak i potvrđuje stvarni istup robe u rubriku C primerka broj 3, s navođenjem broja istupa, datumom i pečatom carinarnice.

Istup u skladu sa stavom 3. ovog člana se ne potvrđuje za robu izvezenu cevovodima ili električnim vodovima.

Ako izlazna carinarnica utvrdi da postoji manjak robe, to će zabeležiti kao primedbu u rubriku I JCI pri potvrđivanju istupa i na taj način obavestiti carinarnicu izvoznog carinjenja.

Ako izlazna carinarnica utvrdi višak robe, neće dozvoliti istup dok se ne obavi izvozni carinski postupak za svu robu.

Ako izlazna carinarnica utvrdi da postoje razlike u vrsti robe, neće dozvoliti istup dok se ne obavi izvozni carinski postupak za pravu vrstu robe i obavesti o tome carinarnicu izvoznog carinjenja.

Ako je roba poslata u drugu državu ili izlaznoj carinarnici koja je nadležna za postupak tranzita, otpremna carinarnica će potvrditi primerak broj 3 JCI u skladu sa stavom 3. ovog člana, i vratiti ga deklarantu nakon što u svim primercima tranzitne isprave ili bilo koje druge isprave koja zamenjuje tranzitnu ispravu upiše reči "Izvoz". Izlazna carinarnica kontroliše stvarni izlazak robe.

Otpremna carinarnica može od izvoznika zahtevati da priloži dokaz, da je roba stvarno napustila carinsko područje.

U slučaju izvoza u nekoliko delova (sukcesivnog izvoza):

1) preko iste izlazne carinarnice, zabeleška se stavlja samo za stvarno izvezenu robu i

2) preko više izlaznih carinarnica, izvozna carinarnica ili izlazna carinarnica, kod koje je bio podnet original primerka 3, pošto primi na propisan način sačinjen zahtev, overava kopiju primerka 3, za svaki deo predmetne robe, da se može pokazati drugoj izlaznoj carinarnici.

U slučajevima iz stava 10. tač. 1) i 2) ovog člana, odgovarajuća zabeleška se upisuje na originalu primerka 3.

Član 381

Usmenu deklaraciju za izvoz robe moguće je podnositi samo kod izlaznih carinarnica.

Član 382

Ukoliko roba napušta carinsko područje Republike Srbije bez izvozne deklaracije, izvoznik deklaraciju podnosi naknadno carinarnici, koja je nadležna prema mestu u kojem izvoznik ima svoje sedište ili prebivalište. U ovim slučajevima primenjuje se člana 376. stav 1. ove uredbe.

Carinarnica prihvata deklaraciju iz stava 1. ovog člana, ako se izvoznik pozove na ranije izdatu izlaznu sažetu deklaraciju ili ako podnese zadovoljavajući dokaz o vrsti i količini robe, kao i pod kojim okolnostima je roba napustila carinsko područje Republike Srbije. Ta carinarnica takođe potvrđuje primerak broj 3 JCI s odgovarajućom oznakom.

Naknadno prihvaćena deklaracija u skladu s ovim članom ne isključuje primenu kaznenih mera, kao ni posledice koje mogu nastati u vezi mera poljoprivredne politike.

Član 383

Ako roba, koja je bila deklarisana za izvoz, nije napustila carinsko područje, deklarant mora o tome odmah obavestiti carinarnicu izvoznog carinjenja i vrati primerak 3. deklaracije.

Ukoliko se u slučajevima iz člana 380. stav 8. ove uredbe naknadno promeni prevozni ugovor zbog kojeg se prevoz koji bi se morao završiti van carinskog područja, završi u njemu, ugovor o prevozu može se promeniti samo uz saglasnost carinarnice iz člana 380. stav 2. ove uredbe, ili u slučaju postupka tranzita-otpremne carinarnice. U tom slučaju se primerak broj 3 mora vratiti.

3. Privremeni izvoz na osnovu ATA karneta

Član 384

ATA karnet može da se koristi za privremeni izvoz kada su ispunjeni sledeći uslovi:

1) da je ATA karnet izdat na carinskom području Republike Srbije i da je izdat i da za njega garantuje udruženje registrovano u Republici Srbiji koje čini deo međunarodnog garantnog lanca

2) da se ATA karnet koristi samo za domaću robu:

(1) koja prilikom izvoza iz carinskog područja Republike Srbije nije bila predmet carinskih formalnosti s namerom dobijanja naknada ili drugih iznosa pri izvozu u skladu s merama poljoprivredne politike,

(2) za koju nisu odobrene druge finansijske povlastice u skladu s merama poljoprivredne politike, a u vezi za obavezom izvoza te robe,

(3) za koju nije podnesen zahtev za povraćaj ili otpust carinskog duga,

3) da su pružene na uvid isprave navedene iz članu 173. ove uredbe. Carinarnica može zahtevati prilaganje i prevoznih isprava, i

4) da je roba namenjena ponovnom uvozu.

Za robu koja se privremeno izvozi na osnovu ATA karneta, izvozna carinarnica mora da:

1) proveri podatke navedene u rubrikama A do G izvoznog kupona u odnosu na robu obuhvaćenu ATA karnetom,

2) popuni, ako je to potrebno, polje na prvoj strani karneta s nazivom "Potvrda carinskog organa",

3) popuni talon i rubriku H izvoznog kupona,

4) upiše svoje naziv u tački b) rubrike H kupona za ponovni uvoz, i

5) zadrži izvozni kupon.

Ukoliko carinarnica izvoza nije ujedno i izlazna carinarnica, carinarnica izvoza obavlja sve formalnosti navedene u stavu 2. ovog člana, ali ne popunjava rubriku 7 u izvoznom talonu koji mora da popuni izlazni carinski organ.

Rok za ponovni uvoz robe koji je carinarnica navede u tački b) rubrika H izvoznog kupona, ne sme da bude duži od roka važnosti ATA karneta.

Član 385

Ako roba koja je napustila carinsko područje sa ATA karnetom nije više namenjena ponovnom uvozu, izvozna deklaracija se podnosi izvoznoj carinarnici. Pošto se podnese navedeni karnet, izvozna carinarnica overava primerak 3 izvozne deklaracije i poništava kupon i talon za ponovni uvoz.

Za privremeni izvoz robe koja ispunjava uslove za primenu Istambulske konvencije za koju nije izdat ATA karnet, postupak privremenog izvoza sprovodi se podnošenjem JCI.

Glava IV

CARINSKI STATUS ROBE I POSTUPAK TRANZITA

1. Carinski status robe

Član 386

Roba koja se unosi u carinsko područje Republike Srbije smatra se stranom robom i podleže merama carinskog nadzora od trenutka njenog unosa. Ta roba podleže carinskoj kontroli i ostaje pod carinskim nadzorom dok je potrebno radi utvrđivanja statusa ili dok se s njom postupi na jedan od načina propisanih članom 62. stav 2. Carinskog zakona.

Član 387

Osetljivom robom smatra se roba za koju postoji visok rizik od prevare, a sve mere koje se odnose na tu robu primenjuju se samo ako količina te robe pređe propisanu minimalnu količinu.

Član 388

U svrhu primene odredaba ove uredbe kojima se uređuje carinski status robe i postupak tranzita pojedini izrazi imaju sledeće značenje:

1) Otpremna carinarnica je carinarnica kod koje je prihvaćena deklaracija za postupak tranzita.

2) Odredišna carinarnica je carinarnica kojoj se mora pokazati roba koja se prevozi u postupku tranzita, kako bi se okončao postupak.

3) Carinski organ obezbeđenja je organizaciona jedinica Uprave carina nadležna za donošenje odluke o prihvatanju obezbeđenja koje podnosi davalac obezbeđenja.

4) Tranzitna carinarnica je carinarnica preko koje pošiljka u postupku tranzita izlazi iz carinskog područja Republike Srbije, odnosno carinarnica preko koje pošiljka koja je prešla preko stranog carinskog područja u postupku tranzita, ulazi na carinsko područje Republike Srbije.

Član 389

Strana roba se u carinskom području Republike Srbije ili preko njega prevozi u postupku tranzita, osim ako je carinskim propisima propisano drugačije.

Član 390

U okviru postupka tranzita prevozi se, u skladu sa članom 118. stav 1. tačka 2. Carinskog zakona, domaća roba:

1) za koju je povraćaj ili otpust carinskog duga moguć pod uslovom da se roba izveze iz carinskog područja ili unese u carinsko skladište, slobodnu zonu ili slobodno skladište, ili se stavi u drugi carinski postupak, osim u postupak stavljanja u slobodan promet ili

2) koja se u postupku aktivnog oplemenjivanja u sistemu povraćaja stavi u slobodan promet radi izvoza iz carinskog područja u obliku dobijenih proizvoda, ako se podnese zahtev u skladu sa članom 156. Carinskog zakona ili podnosilac ima nameru da uloži takav zahtev.

Roba deklarisana za izvoz a koja nije napustila carinsko područje, smatra se domaćom robom, ako se dokaže da su poništeni izvozna deklaracija i carinske formalnosti potrebne da se roba izveze sa carinskog područja, a kada je to neophodno i posledice koje je takva deklaracija mogla da proizvede.

Član 391

Strana roba koja se u skladu sa članom 118. stav 2. tačka 5. Carinskog zakona, prevozi između dva mesta unutar carinskog područja Republike Srbije u poštanskom saobraćaju (uključujući i pakete), na paketima i pratećim ispravama mora biti označena nalepnicom, koja je data u Prilogu 27.

Član 392

Postupak tranzita za robu koja se prevozi vazdušnim putem obavezan je samo ako se utovara ili pretovara u vazduhoplovnom pristaništu Republike Srbije.

Član 393

Obezbeđenje koje polaže glavni obveznik važi na celom carinskom području Republike Srbije.

2. Sprovođenje postupka tranzita

2.1. Pojedinačno obezbeđenje

Član 394

Pojedinačno obezbeđenje pokriva ukupan iznos carinskog duga koji bi mogao nastati, obračunat na osnovu najviših stopa primenjivih na robu iste vrste u Republici Srbiji.

Stope koje se uzimaju u obzir kod izračunavanja pojedinačnog obezbeđenja ne mogu biti niže (manje) od najniže stope ako je takva stopa propisana.

Pojedinačna obezbeđenje u obliku gotovinskog iznosa polažu se u otpremnoj carinarnici. Obezbeđenje se vraća kada je postupak okončan.

Pojedinačno obezbeđenje koje polaže davalac obezbeđenja može da bude u obliku kupona pojedinačnog obezbeđenja za iznos od 7.000 evra u dinarskoj protivvrednosti koje davalac obezbeđenja izdaje licima koji nameravaju da postupaju kao glavni obveznik.

Davalac obezbeđenja odgovara za iznos do 7.000 evra u dinarskoj protivvrednosti dinara po kuponu.

Član 395

Obrazac pojedinačnog obezbeđenja koje daje davalac obezbeđenja dat je Prilogu 28.

Ako otpremna carinarnica nije i carinski organ obezbeđenja, carinski organ obezbeđenja zadržava kopiju dokumenata kojim je prihvatio obavezu davaoca obezbeđenja. Davalac obezbeđenja dostavlja original otpremnoj carinarnici, koja ga zadržava.

Ako se podaci o obezbeđenju razmenjuju između carinskog organa obezbeđenja i otpremne carinarnice pomoću sistema elektronske razmene podataka, original dokumenta o polaganju obezbeđenja zadržava se u otpremnoj carinarnici.

Član 396

U slučaju iz člana 394. stav 5. ove uredbe, pojedinačno obezbeđenje daje se na obrascu iz Priloga 29.

Kupon pojedinačnog obezbeđenja daje se na obrascu iz Priloga 30. Davalac obezbeđenja na kuponu navodi krajnji rok upotrebe kupona, koji ne može biti duži od jedne godine nakon datuma izdavanja.

Davalac obezbeđenja može izdati kupon za pojedinačno obezbeđenje koji se ne može koristiti za tranzitni postupak kojim se prevozi osetljiva roba. U ovom slučaju, davalac obezbeđenja svaki kupon za pojedinačno obezbeđenje označava dijagonalno napomenom "Vrednost ograničena".

Ako carinski organ obezbeđenja razmenjuje podatke o polaganju obezbeđenja s otpremnom carinarnicom pomoću sistema elektronske razmene podataka, davalac obezbeđenja toj carinarnici dostavlja sve tražene podatke o kuponima pojedinačnog obezbeđenja koje je izdao, na način koji odredi nadležni carinski organ.

Glavni obveznik dostavlja otpremnoj carinarnici onoliko kupona za pojedinačno obezbeđenje u iznosu od 7.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti, koliko je potrebno da se pokrije ukupan iznos iz člana 394. stav 1. ove uredbe.

Otpremna carinarnica zadržava kupone.

Član 397

Carinski organ obezbeđenja ukida odluku o prihvatanju isprave o davanju obezbeđenja ukoliko više nisu ispunjeni uslovi utvrđeni u vreme donošenja odluke. Davalac obezbeđenja, takođe, može u svako doba opozvati svoju ispravu o davanju obezbeđenja.

Ukidanje ili opoziv iz stava 1. ovog člana stupa na snagu u roku od 15 dana od dana kada je obavešten davalac obezbeđenja ili carinski organ obezbeđenja

Od dana stupanja na snagu ukidanja ili opoziva iz stava 1. ovog člana, ni jedan kupon pojedinačnog obezbeđenja koji su izdati ranije, ne mogu se koristiti za obezbeđenje robe u postupku tranzita.

2.2. Prevozna sredstva i deklaracije

Član 398

Za robu koja se prevozi u postupku tranzita podnosi se deklaracija za postupak tranzita. Deklaracija za postupak tranzita popunjava se na obrascu JCI.

Deklaracija za postupak tranzita može da se dopuni sa jednim ili više propisanih dopunskih obrazaca. Obrasci su sastavni deo deklaracije.

Umesto dopunskih obrazaca može se koristiti, kao opisni deo deklaracije za postupak tranzita, propisani spisak pošiljki.

Član 399

Kao deklaracija za postupak tranzita može se upotrebiti propisani spisak pošiljki. Upotreba spiska pošiljaka ne utiče na obaveze koje treba ispuniti pri otpremi, izvozu ili pri drugom postupku ili na obaveze u vezi sa prilaganjem obrazaca, koje treba koristiti u tim postupcima.

Kao spisak pošiljaka može se upotrebiti svaka knjigovodstvena isprava koja odgovara uslovima iz stav 1. ovog člana.

Član 400

Jedna deklaracija za postupak tranzita uključuje samo robu koja je utovarena ili koja će biti utovarena na jedno prevozno sredstvo u jednoj otpremnoj carinarnici do jedne odredišne carinarnice.

U skladu sa stavom 1. ovoga člana kao jedno prevozno sredstvo podrazumevaju se sledeća prevozna sredstva koja prevoze robu, pod uslovom da se roba koja se prevozi otprema zajedno:

1) drumsko prevozno sredstvo zajedno sa jednom ili više prikolica ili poluprikolica,

2) kompozicija železničkih kola ili vagona,

3) potisnice i tegljenice koji čine jednu kompoziciju, i

4) kontejneri koji su bili utovareni na jedno prevozno sredstvo iz ovog stava.

Jedno prevozno sredstvo može se upotrebljavati za utovar robe u nekoliko otpremnih carinarnica i za istovar robe u nekoliko odredišnih carinarnica.

Član 401

Izuzetno od odredaba člana 174. stav 1. ove uredbe, deklaracija za postupak tranzita podneta sistemom elektronske razmene podataka, u skladu sa članom 6. stav 3. tačka 2) ove uredbe, mora da sadrži propisane podatke.

Uprava carina može da odobri da se spisak pošiljaka koji se koristi kao tranzitna deklaracije podnese sistemom elektronske razmene podataka.

Član 402

Uprava carina može, uz poštovanje uslova i na način koji odredi, da dozvoli da se tranzitne deklaracije ili neki podaci iz deklaracije podnesu na diskovima, magnetskim trakama ili drugim sličnim medijima za prenos podataka i u šifrovanom obliku, ako je to potrebno.

2.3. Formalnosti u otpremnoj carinarnici

Član 403

Otpremna carinarnica prihvata i evidentira deklaraciju za postupak tranzita.

Član 404

Roba u postupku tranzita prevozi se do odredišne carinarnice ekonomski opravdanim putnim pravcem (itinerer).

Otpremna carinarnica može odrediti poseban putni pravac, koji se izuzetno na zahtev glavnog obveznika može promeniti. Otpremna carinarnica upisuje odgovarajuću oznaku u deklaraciju za postupak tranzita i o tome bez odlaganja obaveštava odredišnu carinarnicu. U slučaju više sile, prevoznik može promeniti putni pravac i tada se deklaracija za postupak tranzita i roba prijavljuju najbližoj carinarnici, koja će obavestiti otpremnu carinarnicu o promeni i upisati odgovarajuću oznaku u deklaraciju za postupak tranzitna.

Otpremna carinarnica određuje rok u kome se roba mora predati odredišnoj carinarnici, vodeći računa o putnom pravcu, važećim saobraćajnim ili drugim propisima i o pojedinostima koje je dostavio glavni obveznik.

Rok za dopremanje robe odredišnoj carinarnici, koji odredi otpremna carinarnica, obavezuje druge carinarnice i one ga ne mogu menjati.

Član 405

Roba koja se prevozi u postupku tranzita ne može se pustiti dok nije osigurana njena istovetnost. Istovetnost robe, se po pravilu, osigurava stavljanjem carinskih obeležja.

Carinsko obeležje su carinska plomba, otisci carinskog žiga ili carinskog pečata i nalepnica. Kao carinska obeležje smatra se i opis robe, overen od carinskog organa, koji se upotrebljava ako se na carinsku robu ne mogu staviti carinska obeležja.

Carinska plomba sastoji se od dela izrađenog od metalnog lima (telo plombe) čije dimenzije nisu manje od 25 mm (dužina) x 12 mm (širina), kao i galvanizovane (nerđajuće) čelične žice ili sajle čiji prečnik nije manji od 1,5 mm, odnosno metalne trake čija širina nije manja od 10 mm, koja je pričvršćena u telo plombe i čija dužina izvan tela plombe iznosi najmanje 260 mm. U telo carinske plombe ugrađen je mehanizam koji obezbeđuje visok stepen sigurnosti bravljenja žice, sajle ili trake koja je sastavni deo carinske plombe.

Carinska plomba mora biti izrađena tako da se metalna žica, sajla ili traka ne može izvući iz tela plombe bez presecanja ili očiglednog oštećenja tela plombe, žice, sajle ili trake.

Telo carinske plombe može biti u različitim bojama i na njemu je utisnut naziv: "Uprava carina RS" i broj carinske plombe, tako da se ne može izbrisati uobičajenim rukovanjem.

Carinska plomba izrađena u određenoj boji ne može imati dva ista broja.

Carinske plombe se stavljaju:

1) na prostor u kojem je smeštena roba, ako prevozno sredstvo ima odobrenje prema drugim propisima, ili ako je otpremna carinarnica to ocenila kao odgovarajuće za stavljanje carinskih obeležja;

2) u izuzetnim slučajevima na svaki paket zasebno.

Carinske plombe moraju zadovoljiti svojstva utvrđena Prilogom 31.

Svaka carinska klešta moraju imati poseban broj.

Carinska plomba može biti izrađena i od drugog odgovarajućeg materijala ili kombinacije tih materijala (plastika, legura i sl.), ako je izrađena u skladu sa odredbama ovog člana.

Prevozna sredstva primerena za stavljanje carinskih obeležja su ona:

1) na koje je moguće jednostavno i brzo postaviti carinska obeležja,

2) koja su konstruisana tako da nije moguće dodavati ili vaditi robu bez ostavljanja vidljivog traga na oznaci ili oštećenja carinskih obeležja,

3) u kojima nema skrivenih prostora u kojima bi bilo moguće sakriti robu i

4) u kojima su prostori namenjeni za smeštaj robe lako dostupni za carinsku kontrolu.

Svako drumsko vozilo, prikolica, poluprikolica ili kontejner odobreni za prevoz robe pod carinskom plombom, u skladu s međunarodnim sporazumom, smatraju se prikladnima za plombiranje.

Carinski pečat je od gume, okruglog oblika ima istovetan sadržaj službenih pečata koji koriste carinski organi.

Carinski žig je žig za vosak ili suvi žig. Žig za vosak je od mesinga, okruglog oblika, prečnika 35 mm. Suvi žig je od čelika, okruglog oblika, prečnika 35 mm.

Na carinskom žigu upisan je naziv: "Uprava carina Republike Srbije" i ispod njega naziv carinskog organa.

Otpremna carinarnica neće stavljati carinska obeležja, ako je istovetnost robe moguće osigurati na osnovu opisa u deklaraciji za postupak tranzita ili u priloženim ispravama, uz poštovanje mera za utvrđivanje istovetnosti.

Smatra se da opis robe omogućava utvrđivanje istovetnosti robe ako je dovoljno precizan da omogući lako utvrđivanje količine i vrste robe.

Kada otpremna carinarnica odobri oslobođenje od obaveze plombiranja, u tranzitnu deklaraciju pored oznake "Stavljene plombe" rubrika "D. Kontrola otpremne carinarnice" unosi se napomena "OSLOBOĐENO".

Uprava carina obezbeđuje carinska obeležja, carinska klešta i drugi materijal potreban za obeležavanje robe.

Član 406

Kada se deklaracija za tranzitni postupak podnosi u otpremnoj carinarnici sistemom elektronske obrade podataka, primerci 4 i 5 deklaracije za postupak tranzita zamenjuju se propisanom ispravom koja prati tranzit.

Prema potrebi, isprava koja prati tranzit dopunjuje se propisanim dodatnim obrascem i napomenama ili spiskom pošiljaka. Obrazac, napomene i spisak pošiljki čine sastavni deo isprave koja prati tranzit.

U slučaju primene stava 1. ovog člana, otpremna carinarnica zadržava deklaraciju i odobrava puštanje robe tako da glavnom obvezniku izdaje ispravu koja prati tranzit.

Uz odobrenje nadležnog carinskog organa, isprava koja prati tranzit može se štampati direktno iz sistema elektronske obrade podataka glavnih obveznika.

Odredbe ovog poglavlja koje se odnose na primerke deklaracije koji prate pošiljku, primenjuju se i na ispravu koja prati tranzit.

Član 407

Za osetljivu robu postupa se na sledeći način:

1) u deklaraciju za postupak tranzita navodi se tarifna oznaka,

2) na svim primercima deklaracije za postupak tranzita popreko se crvenom bojom u veličini najmanje 100 x 10 mm unosi napomena "OSETLJIVA ROBA"

3) primerci deklaracije za postupak tranzita, koji sadrže zabeležbu iz tačke 2) ovoga stava moraju biti vraćeni otpremnoj carinarnici najkasnije sledećeg radnog dana od dana kada su pošiljka i deklaracija za postupak tranzita podnete odredišnoj carinarnici. Po dopremanju, odredišna carinarnica na propisani način obaveštava otpremnu carinarnicu o primljenoj pošiljci.

2.4. Formalnosti u toku puta

Član 408

Prevoz robe moraju pratiti primerci 4 i 5 deklaracije koje otpremna carinarnica predaje glavnom obvezniku ili njegovom zastupniku.

Roba i primerci 4 i 5 deklaracije za postupak tranzita daju se na uvid na svaki zahtev carinarnice.

Član 409

Roba navedena u deklaraciji za postupak tranzita može se pretovariti na drugo prevozno sredstvo pod nadzorom carinskog organa. Carinarnica u tom slučaju unosi u deklaraciju za postupak tranzita odgovarajuće izmene.

Carinarnica, prema uslovima koje sama odredi, može odobriti pretovar robe bez neposrednog carinskog nadzora. Pri takvom pretovaru prevoznik je dužan da u deklaraciji za postupak tranzita navede odgovarajuće podatke i obavesti carinarnicu da pretovar službeno potvrdi.

Član 410

Ako se u toku prevoza nenamerno oštete carinska obeležja, prevoznik mora o tome da obavesti carinarnicu, koja o tome sastavlja zapisnik. Nadležna carinarnica staviće nova carinska obeležja.

U slučaju nesreće zbog koje je potreban pretovar na drugo prevozno sredstvo, primenjuje se član 409. ove uredbe.

U slučaju neposredne opasnosti zbog koje je potrebno odmah istovariti celokupni teret ili jedan njegov deo, prevoznik može preduzeti radnje na sopstvenu odgovornost. Preduzete radnje upisuju se u deklaraciju za postupak tranzita, i u tom slučaju primenjuju se odredbe stava 1. ovog člana.

Ako prevoznik ne može ispuniti rok iz člana 404. ove uredbe, zbog nesreće ili drugog događaja u prevozu, dužan je da obavesti carinarnicu iz stava 1. ovog člana koja upisuje odgovarajuću napomenu u deklaraciju za postupak tranzita.

2.5. Formalnosti u odredišnoj carinarnici

Član 411

Odredišnoj carinarnici podnosi se roba i primerci 4 i 5 deklaracije za postupak tranzita.

Odredišna carinarnica evidentira primerke 4 i 5 deklaracije o tranzitu, na njima upisuje datum njihovog podnošenja, u primerak 5 unosi pojedinosti o svim obavljenim kontrolama, i bez odlaganja ga šalje otpremnoj carinarnici, a primerak 4 zadržava.

Na zahtev glavnog obveznika, i radi čuvanja dokaza o postupku koji je okončan u skladu s članom 415. stav 2. tačka 1) ove uredbe, odredišna carinarnica overava dodatni primerak 5 ili kopiju primerka 5 deklaracije za tranzit i označava ga naznakom "Alternativni dokaz".

Kada nadležna carinarnica organ smatra potrebnim, može na zahtev glavnog obveznika i uz saglasnost otpremne carinarnice promeniti odredišnu carinarnicu. Nadležna carinarnica o promeni odmah obaveštava prethodno određenu odredišnu carinarnicu i unosi odgovarajuću promenu u tranzitnu deklaraciju.

Nova odredišna carinarnica u Rubriku "I. Kontrola odredišne carinarnice" primerka 5 deklaracije za tranzitni postupak, kao dodatak uobičajenim napomenama, unosi sledeću oznaku: "Razlike: Carinski organ kojoj je roba predata (šifra i naziv)".

Ako je roba odredišnoj carinarnici predata po isteku roka koji je odredila otpremna carinarnica, a nepoštovanje tog roka proizlazi iz okolnosti za koje nije odgovoran prevoznik ili glavni obveznik, smatra će se da je roba podneta u roku.

Član 412

Odredišna carinarnica, na zahtev lica koja podnosi primerke 4 i 5 deklaracije za postupak tranzita, izdaje potvrdu prijema na propisanom obrascu.

Potvrda se može izdati na odsečku koji se nalazi na poleđini primerka 5 deklaracije za postupak tranzita.

Potvrdu prijema unapred ispunjava lice iz stava 1. ovog člana. Potvrda može da sadrži druge podatke vezane za pošiljku, osim na mestu za overu od strane odredišne carinarnice.

Potvrda iz stava 2. ovog člana, ne može da se koristi kao dokaz okončanja postupka tranzita iz člana 415. stav 2. tačka 1) ove uredbe.

3. Provera završetka postupka

Član 413

Ako otpremna carinarnica ne primi dokaz o završetku postupka tranzita u roku od osam dana od dana prihvatanja tranzitne deklaracije, obavestiće glavnog obveznika i zatražiti od njega da u određenom roku podnese dokaz da je postupak završen.

Ako se primenjuju odredbe čl. 417 - 422. ove uredbe, a otpremna carinarnica ne dobije poruku "Obaveštenje o dolasku" u roku u kojem roba mora biti predata odredišnoj carinarnici, nadležna otpremna carinarnica o tome obaveštava glavnog obveznika i traži od njega da podnese dokaz o završetku postupka.

Član 414

Ako otpremna carinarnica nije dobila dokaz o završetku postupka tranzita u određenom roku od glavnog obveznika, pokrenuće postupak s namerom prikupljanja podataka potrebnih za okončanje postupka tranzita ili s namerom utvrđivanja da li je nastao carinski dug i određivanja dužnika.

Ako otpremna carinarnica ima saznanja da postupak tranzita nije završen, ili ako sumnja da nije završen, bez odlaganja pokreće postupak prikupljanja podataka.

Ako se primenjuju odredbe čl. 417 - 422. ove uredbe, nadležna carinarnica pokreće postupak prikupljanja podataka ako ne primi poruku "Obaveštenje o dolasku", u roku određenom za dopremanje robe odredišnoj carinarnici, ili poruku o "Rezultatima kontrole" u roku od šest dana nakon prijema poruke "Obaveštenje o dolasku".

Postupak prikupljanja podataka započeće i u slučaju, ako se naknadno pokaže da je dokaz o završetku tranzitnog postupka falsifikovan.

Radi pokretanja postupka prikupljanja podataka, otpremna carinarnica će poslati zahtev zajedno sa svim potrebnim podacima odredišnoj carinarnici.

Odredišna carinarnica postupa po zahtevu o prikupljanju podataka bez odlaganja.

Kada se ustanovi da je postupak tranzita pravilno završen, otpremna carinarnica o istom odmah obaveštava glavnog obveznika.

Član 415

Postupak dokazivanja da se postupak tranzita okončao u roku propisanom u deklaraciji sprovodi se podnošenjem nadležnom carinskom organu dokumenta u formi potvrđenoj od strane odredišne carinarnice, koji sadrži podatke neophodne za identifikaciju robe i iz kojih je vidljivo da je roba bila dopremljena odredišnoj carinarnici ili u slučajevima iz člana 441. ove uredbe, ovlašćenom primaocu.

Postupak tranzita se, takođe, smatra okončanim podnošenjem jedne od sledećih isprava:

1) carinske isprave, izdate u drugoj državi, u kojoj je roba stavljena u carinski dozvoljeno postupanje ili upotrebu;

2) isprave, izdate u drugoj državi, potvrđene od strane carinskih organa te države na osnovu koje se smatra da je ta roba stavljena u slobodan promet u toj državi.

Isprave iz stava 2. ovog člana mogu da se zamene kopijama ili fotokopijama overenim od strane organa koji je izdao original ili od strane ovlašćenog upravnog organa dotične države ili od strane ovlašćenog organ uprave Republike Srbije.

4. Prevoz domaće robe preko stranog carinskog područja

Član 416

Prevoz domaće robe preko stranog carinskog područja obavlja se u okviru postupka unutrašnjeg tranzita u skladu sa odredbama čl. 125 - 127. Carinskog zakona. Za tu robu se otpremnoj carinarnici, kod koje roba privremeno ulazi u drugu državu, podnosi deklaracija za postupak tranzita. Na deklaraciji za postupak tranzita mora biti u rubrici 44 upisana zabeleška: "Prevoz domaće robe preko stranog carinskog područja". Opis robe u deklaraciji za postupak tranzita mora biti takav da nedvosmisleno omogući utvrđivanje istovetnosti robe prilikom ponovnog ulaska u Republiku Srbiju. Carinski organ mora pri istupu robe pregledati robu i u rubriku D upisati, da je činjenično stanje robe u skladu sa podacima u deklaraciji za postupak tranzita. Odredišna carinarnica pri ponovnom ulasku u Republiku Srbiju robu stavlja robu u slobodan promet na osnovu deklaracije za postupak tranzita i šalje otpremnoj carinarnici primerak broj 5 JCI.

Za prevoz robe iz stava 1. ovog člana obezbeđenje se ne polaže.

Za prevoz robe preko stranog carinskog područja u železničkom saobraćaju, može se koristiti teretni list CIM ili predajni list TR.

5. Dodatne odredbe koje se primenjuju prilikom razmene podataka o tranzitnom postupku između carinski organ pomoću sistema elektronske razmene podataka

Član 417

Nadležni carinski organ upotrebljava informatičku tehnologiju i elektronske mreže za razmenu podataka, ne dovodeći u pitanje bilo koje okolnosti i odredbe o postupku tranzita, koje se primenjuju mutatis mutandis.

Odredbe čl. 417 - 422. ove uredbe ne primenjuju se na pojednostavljene postupke iz člana 423. stav 1. tačka 6) ove uredbe.

Član 418

Kao dodatak merama sigurnosti navedenim u članu 6 stav 3. ove uredbe, Uprava carina uspostavlja i održava odgovarajuća sigurnosna rešenja za brzo, pouzdano i sigurno sprovođenje čitavog sistema tranzita.

Da bi se osigurao pomenuti nivo sigurnosti svaki unos, izmena ili brisanje podataka beleže se zajedno s podatkom koji navodi razlog i tačno vreme takve obrade, i lice koje ju je izvršilo. Izvorni podaci ili drugi tako obrađeni podaci čuvaju se najmanje pet kalendarskih godina od završetka godine na koju se takvi podaci odnose, ili duže ako je tako propisano.

Uprava carina redovno prati nivo sigurnosti elektronske razmene podataka.

Organizacione jedinice Uprave carina razmenjuju informacije kada postoji sumnja o povredi sigurnosti sistema elektronske razmene podataka.

Član 419

Kod stavljanja robe u postupak tranzitna otpremna carinarnica dostavlja podatke o tranzitu odredišnoj carinarnici pomoću poruke "Evidencija očekivanog dolaska". Poruka se zasniva na podacima iz propisno popunjenih deklaracija za postupak tranzita, pravilno izmenjenim i dopunjenim, u zavisnosti od slučaja.

Član 420

Odredišna carinarnica zadržava isprave koje prate tranzit, i pomoću "Obaveštenja o dolasku" obaveštava otpremnu carinarnicu o dolasku robe, na dan kada je roba predata odredišnoj carinarnici. Ova poruka ne može se upotrebljavati kao dokaz o završetku postupka iz člana 415. stav 2. tačka 1) ove uredbe.

Odredišna carinarnica, osim u opravdanom slučaju, prosleđuje poruku "Rezultati kontrole" otpremnoj carinarnici, najkasnije prvog narednog radnog dana nakon predaje robe odredišnoj carinarnici.

Član 421

Provera robe sprovodi se na osnovu poruke "Evidencija očekivanog dolaska" dobijene od otpremne carinarnice.

Član 422

Uprava carina propisuje sadržinu poruka iz čl. 419. i 420. ove uredbe.

6. Pojednostavljenja

6.1. Opšte odredbe

Član 423

Carinski organ, na zahtev glavnog obveznika ili primaoca, može odobriti sledeća pojednostavljenja:

1) upotrebu generalnog obezbeđenja ili oslobođenja od polaganja obezbeđenja,

2) upotrebu posebne vrste plombi,

3) izuzeće od obaveze korišćenja propisanog putnog pravca,

4) status ovlašćenog pošiljaoca,

5) status ovlašćenog primaoca,

6) primenu pojednostavljenih postupaka specifičnih za robu koja se:

(1) prevozi železnicom ili velikim kontejnerima,

(2) prevozi vazduhoplovom,

(3) prevozi rekama,

(4) prevozi cevovodom i električnim vodovima,

7) upotrebu drugih pojednostavljenih postupaka u skladu sa članom 124. stav 2. Carinskog zakona.

Član 424

Carinski organ, odobrenje iz člana 423. stav 1. ove uredbe, može izdati licima koja:

1) imaju sedište u Republici Srbiji,

2) redovno koriste tranzitne postupke ili za koje carinski organ raspolaže saznanjima da mogu ispuniti obaveze utvrđene odobrenjem ili da, u vezi s pojednostavljenjem iz člana 423. stav 1. tačke 6) ove uredbe redovno primaju robu koja je stavljena u tranzitni postupak,

3) nisu izvršila ozbiljan prekršaj carinskih ili poreskih propisa ili nisu učestalo kršila te propise.

Kako bi se osigurala pravilna upotreba pojednostavljenja, carinski organ može izdati odobrenje ako:

1) carinski organ može lako i brzo da vrši nadzor i sprovodi kontrole, a potrebne kontrole i ostale administrativne mere nisu u nesrazmeri sa zahtevima podnosioca za pojednostavljenje postupka,

2) podnosilac vodi evidenciju koja carinskom organu omogućava da vrši efikasne kontrole.

Ako zainteresovano lice ima status ovlašćenog privrednog subjekta, koje koristi pojednostavljenja iz člana 21. stav 1. tač. 1) ili 3) ove uredbe, smatra se da su zahtevi iz stava 1. tačka 3) i stava 2. tačka. 2) ovog člana ispunjeni.

Član 425

Zahtev za izdavanje odobrenja za pojednostavljenja podnosi se carinskom organu u pismenoj formi i u zahtev mora biti unet datum i mora biti potpisan.

Zahtev iz stava 1. ovog člana mora da sadrži sve činjenice koje će carinskom organu omogućiti proveru u pogledu ispunjenosti uslova na osnovu kojih se može dozvoliti upotreba pojednostavljenja.

Član 426

Zahtev iz člana 425. ove uredbe podnosi se nadležnom carinskom organu.

Carinski organ izdaje odobrenje ili zahtev odbija, najkasnije u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva.

Član 427

Original odobrenja, datiran i potpisan, i jedna ili više njegovih kopija, predaju se korisniku odobrenja.

Odobrenjem se određuju uslovi i obaveze za upotrebu pojednostavljenja i metode kontrole. Odobrenje počinje da važi od dana donošenja odobrenja.

U slučaju pojednostavljenja iz člana 423. stav 1. tač. 2), 3) i 6) ove uredbe, odobrenja se pokazuju na uvid na svaki zahtev otpremne carinarnice.

Član 428

Nosilac odobrenja je dužan da obavesti nadležni carinski organ o svim činjenicama koje nastanu nakon donošenja odobrenja, a koje mogu uticati na trajanje ili sadržinu odobrenja.

U slučaju da nadležni carinski organ donese odobrenje o izmeni prvobitno izdatog odobrenja ili ga ukine, datum stupanja na snagu te odluke carinskog organa biće određen u odluci kojom se odobrenje ukida, menja ili dopunjava.

Član 429

Nadležni carinski organ čuva zahteve i priloženu dokumentaciju, zajedno sa kopijom odobrenja.

Kada je zahtev odbijen ili je odobrenje poništeno ili ukinuto, zahtev i odluka o odbijanju, ukidanju ili poništavanju zahteva kao i sva prateća dokumentacija, čuvaju se najmanje tri godine od završetka kalendarske godine u kojoj je zahtev odbijen ili je odobrenje ukinuto ili poništeno.

6.2. Generalno obezbeđenje i oslobođenje od polaganja obezbeđenja

Član 430

Glavni obveznik može da upotrebi generalno obezbeđenje ili oslobođenje od polaganja obezbeđenja do visine referentnog iznosa.

Radi primene odredaba stava 1. ovog člana potrebno je izračunati iznos carinskog duga koji može nastati za svaki postupak tranzita. Kada potrebni podaci nisu dostupni, pretpostavlja se da je referentni iznos 7.000,00 evra u dinarskoj protivvrednosti osim ako drugi podaci poznati nadležnoj carinarnici ne upućuju na drugačiji iznos.

Referentni iznos jednak je iznosu carinskog duga koji može nastati za robu koju glavni obveznik stavlja u postupak tranzita u toku perioda od sedam dana.

Carinski organ utvrđuje iznos, u saradnji s podnosiocem zahteva, na osnovu podataka o robi koju je podnosilac ranije prevozio, obima planiranog tranzita, i na osnovu uvida u njegovu knjigovodstvenu dokumentaciju.

Kod utvrđivanja referentnog iznosa primenjuju se najviše stope carina i drugih dažbina, koje se mogu primeniti na predmetnu robu u Republici Srbiji.

Uprava carina najmanje jednom godišnje preispituje visinu referentnog iznosa, prema podacima dobijenim od otpremnih carinarnica, i po potrebi ga prilagođava.

Glavni obveznik je dužan da osigura da korišćeni iznosi ne prelaze visinu referentnog iznosa, računajući pri tome iznos carinskog duga za robu stavljenu u postupke koji nisu završeni.

Glavni obveznik je dužan da obavestiti nadležne carinske organe ako utvrđeni iznos padne ispod potrebnog minimuma da pokrije njegove aktivnosti u postupku tranzita.

Član 431

Iznos koji treba da bude pokriven generalnim obezbeđenjem jednak je referentnom iznosu iz člana 430. ove uredbe.

Carinski organ može iznos koji treba da bude pokriven generalnim obezbeđenjem smanjiti:

1) do 50% od visine referentnog iznosa ako glavni obveznik dokaže da je finansijski solventan i ima dovoljno iskustva u postupku tranzita,

2) do 30% od visine referentnog iznosa ako glavni obveznik dokaže da je finansijski solventan, ima dovoljno iskustva u postupku tranzita i da vrlo blisko sarađuje sa carinskim organima.

Carinski organ može da odobri oslobođenje od polaganja obezbeđenja ako glavni obveznik dokaže da zadovoljava uslove iz stav 2. tačke 2) ovog člana, da sam upravlja prevozom i raspolaže finansijskim sredstvima dovoljnim za ispunjenje svojih obveza.

Kriterijumi za primenu st. 2. i 3. ovog člana propisani su u Prilogu 32.

Član 432

Za upotrebu generalnog obezbeđenja pri stavljanju u postupak tranzita propisane osetljive robe, glavni obveznik mora, osim da ispunjava uslova iz člana 424. ove uredbe, da dokaže da je finansijski solventan, da ima dovoljno iskustva u postupku tranzita, da blisko sarađuje sa carinskim organima ili da sam upravlja prevozom.

Carinski organ može iznos koji treba biti pokriven generalnim obezbeđenjem iz stava 1. ovog člana da umanji:

1) do 50% od visine referentnog iznosa ako glavni obveznik dokaže da vrlo blisko sarađuje sa carinskim organima i da sam upravlja prevozom,

2) do 30% od visine referentnog iznosa ako glavni obveznik dokaže da vrlo blisko sarađuje s carinskim organima, da sam upravlja prevozom i da raspolaže finansijskim sredstvima dovoljnim za ispunjenje svojih obveza.

Kriterijumi za primenu st. 1. i 2. ovoga člana propisani su u Prilogu 32.

St. 1, 2 i 3. ovog člana primenjuju se i kada se zahtev izričito odnosi na upotrebu generalnog obezbeđenja za obe vrste robe, za propisanu osetljivu robu, kao i za robu koja nije propisana, a obuhvaćena je istom potvrdom o generalnom obezbeđenju.

Pravila koja se primenjuju u vezi s privremenom zabranom upotrebe generalnog obezbeđenja u smanjenom iznosu ili generalnog obezbeđenja predviđene članom 121. st. 6. i 7. Carinskog zakona, data su u Prilogu 33.

Član 433

Davalac obezbeđenja podnosi nadležnom carinskom organu generalno obezbeđenje.

Generalno obezbeđenje iz stava 1. ovog člana podnosi se na obrascu koji je dat u Prilogu 34.

Član 434

Carinski organi izdaju glavnom obvezniku, jedno ili više uverenja o generalnom obezbeđenju ili oslobođenju od polaganja obezbeđenja (u daljem tekstu: uverenje). Uverenja se izdaju na obrascima iz Priloga 35. ili Priloga 36, koji su njen sastavni deo, primenjujući pravila navedena u Prilogu 37. Uverenjima se glavnom obvezniku omogućava dokazivanje posedovanja generalnog obezbeđenja ili oslobođenja od obezbeđenja.

Uverenje iz stav 1. ovog člana, podnosi se otpremnoj carinarnici. Podaci iz uverenja unose se u deklaraciju za postupak tranzita.

Kada se podaci o položenom obezbeđenju razmenjuju između carinskih organa pomoću sistema elektronske razmene podataka, otpremnoj carinarnici se ne podnosi uverenje.

Uverenje iz stava 1. ovog člana važi najduže dve godine. Carinski organ može produžiti taj rok za period koji ne može biti duži od dve godine.

Član 435

Odredbe člana 397. st. 1. i 2. ove uredbe shodno se se primenjuju na ukidanje i opoziv odobrenja o upotrebi generalnog obezbeđenja.

Ukidanje odobrenja za upotrebu generalnog obezbeđenja ili oslobođenja od polaganja obezbeđenja od strane carinskih organa i dan početka važnosti ukidanja odluke sa kojom je carinski organ prihvatio obavezu jemstva ili dan početka važnosti otkazivanja obaveze jemstva, carinski organ unosi u svoj računarski sistem.

Od dana stupanja na snagu odluke o ukidanju odobrenja o upotrebi generalnog obezbeđenja ili oslobođenja od polaganja obezbeđenja, koje su doneli carinski organi, ili od dana stupanja na snagu opoziva od strane davaoca obezbeđenja, ranije izdata uverenja koja su ukinuta ali nisu vraćena, ne mogu se upotrebljavati za stavljanje robe u postupak tranzita, a glavni obveznik je dužan da ih bez odlaganja vrati carinskom organu.

Carinski organi razmenjuju informacije, na osnovu kojih se može utvrditi istovetnost još važećih uverenja, koja još nisu bila vraćena ili koja su bila prijavljena kao ukradena, izgubljena ili falsifikovana.

6.3. Upotreba posebne vrste plombi

Član 436

Carinski organi mogu da glavnim obveznicima odobre upotrebu posebnih vrsta plombi na prevoznim sredstvima ili paketima, pod uslovom da te plombe ispunjavaju uslove iz Priloga 31.

Glavni obveznici upisuju vrstu, identifikacijsku oznaku i broj stavljenih plombi, nasuprot mestu "stavljene plombe" u rubriku D "Kontrola otpremne carinarnice" deklaracije za postupak tranzita.

Glavni obveznici moraju postaviti plombe najkasnije do puštanja robe.

6.4. Izuzeće od propisivanja plana puta

Član 437

Carinski organ može da odobri izuzeće od obaveze pridržavanja propisanog plana puta. Izuzeće se odobrava glavnim obveznicima koji mogu carinskom organu osigurati da u svakom trenutku bude u stanju da utvrdi lokaciju pošiljke.

Korisnici izuzeća iz stava 1. ovog člana, u rubriku 44 deklaracije za postupak tranzita unose oznaku "Odustajanje od propisanog plana puta".

6.5. Status ovlašćenog pošiljaoca

Član 438

Carinski organ može licu koje ispunjava uslove iz člana 424. ove uredbe, i koje namerava da robu prevozi u postupku tranzita (u daljem tekstu: ovlašćeni pošiljalac), da dozvoli da to učini bez dopremanja robe otpremnoj carinarnici i podnošenja deklaracije za postupak tranzita za tu robu.

Ovo pojednostavljenje odobrava se isključivo licima koja su ovlašćena za upotrebu generalnog obezbeđenja ili kojima je odobreno oslobođenje od polaganja obezbeđenja.

Član 439

Odobrenje mora da sadrži sledeće podatke:

1) naziv jedne ili više otpremnih carinarnica nadležnih za postupak tranzita,

2) rok koji je na raspolaganju carinskim organima posle podnošenja tranzitne deklaracije od strane ovlašćenog pošiljaoca, kako bi navedena carinarnica mogla, po potrebi, da obavi sve potrebne kontrole pre polaska robe,

3) mere koje bi trebalo da se preduzmu za utvrđivanje istovetnosti robe, pri čemu carinski organ može da propiše da na prevoznim sredstvima ili pakovanjima moraju da budu posebna carinska obeležja, u skladu sa Prilogom 31, koja je odobrio carinski organ i koja je stavio ovlašćeni pošiljalac, i

4) isključene kategorije ili kretanje robe.

Član 440

Kada su deklaracije za tranzit podnesene otpremnim carinarnicama sistemom elektronske razmene podataka, status ovlašćenog pošiljaoca može se dodeliti licima koja, osim što zadovoljavaju uslove iz čl. 424. i 441. ove uredbe, podnose svoje deklaracije za tranzit i obaveštavaju nadležnu carinarnicu sistemom elektronske razmene podataka.

Ovlašćeni pošiljalac podnosi deklaraciju za tranzit otpremnoj carinarnici pre stavljanja robe u tranzit.

Carinski organ u odobrenju, između ostalog, navodi rok u kome ovlašćeni pošiljalac dostavlja deklaraciju za tranzit, kako bi carinarnica mogla, ako je potrebno, izvršiti kontrole pre stavljanja robe u postupak tranzita.

6.6. Status ovlašćenog primaoca

Član 441

Carinski organ licu, koje želi da u svojim prostorijama ili na nekom drugom navedenom mestu prima robu stavljenu u postupak tranzita, bez pokazivanja te robe i pratećeg tranzitnog dokumenta odredišnoj carinarnici, može da odobri status ovlašćenog primaoca.

Smatra se da je glavni obveznik ispunio svoje obaveze iz člana 123. stav 1. tačke 1) Carinskog zakona i da je tranzitni postupak okončan, kada su, prateći tranzitni dokument koji je pratio pošiljku, kao i netaknuta roba, u propisanom roku, dostavljeni ovlašćenom primaocu, u njegove prostorije ili na mestu koje je navedeno u odobrenju, s tim da su bile ispoštovane mere za utvrđivanje istovetnosti.

Za svaku pošiljku koja je bila podnesena u skladu sa stavom 2. ovog člana, ovlašćeni primalac izdaje na zahtev prevoznika potvrdu, kojom potvrđuje da je primio deklaraciju za postupak tranzita i robu, u skladu sa članom 412. stav 2. ove uredbe.

Član 442

Odobrenje iz člana 441. stav 1. ove uredbe mora da sadrži sledeće podatke:

1) naziv jedne ili više carinarnica, koje su kao odredišne carinarnice nadležne za kontrolu pošiljki, koje prima ovlašćeni primalac,

2) rok i način obaveštavanja odredišne carinarnice o prispeću pošiljke zbog mogućih mera carinskog nadzora,

3) isključene kategorije ili kretanje robe.

Carinski organ može u odobrenju odlučiti da li odredišna carinarnica mora preduzeti radnje pre nego što ovlašćeni primalac može da raspolaže sa primljenom robom.

Član 443

Ovlašćeni primalac kada roba stigne u njegove prostorije ili na drugo mesto koje je navedeno u odobrenju, mora odmah da:

1) sa porukom "obaveštenje o dolasku" obavesti nadležnu odredišnu carinarnicu o dolasku robe, pri čemu navodi sve incidente u toku prevoza,

2) pre istovara čeka poruku "dozvola za istovar",

3) posle prijema poruke "dozvola za istovar", najkasnije trećeg dana po dolasku robe šalje odredišnoj carinarnici poruku "primedbe kod istovara" uključujući sve razlike u odnosu na uslove iz odobrenja,

4) stavlja na raspolaganje odredišnoj carinarnici ili joj šalje primerak deklaracije za postupak tranzita koji je pratio robu, u skladu sa odredbama iz odobrenja.

Odredišna carinarnica unosi podatke iz poruke "rezultati kontrole" u elektronski sistem obrade podataka.

Član 444

Kada odredišna carinarnica koristi elektronsku razmenu podataka, status ovlašćenog primaoca može da se odobri licima koja, osim što zadovoljavaju uslove iz člana 424. ove uredbe, primenjuju i sistem elektronske razmene podataka u komunikaciji s nadležnom carinarnicom.

Ovlašćeni primalac pre istovara robe obaveštava odredišnu carinarnicu o dolasku robe.

U odobrenju se posebno navodi kako i do kada ovlašćeni primalac prima podatke o "Evidenciji očekivanih dolazaka" od odredišne carinarnice, u skladu sa članom 421. ove uredbe.

Član 445

Carinski organ, ako se za robu koja se prevozi u skladu sa čl. 446. do 476. ove uredbe ne podnosi deklaracija za postupak tranzita u otpremnoj carinarnici sa teretnim listom CIM ili predajnim listom TR, određuje potrebne mere za utvrđivanje primeraka 1, 2 i 3 tovarnog lista CIM ili primeraka 1, 2 i 3A predajnog lista TR.

Carinski organ može, ako je roba koja se prevozi u skladu sa čl. 446 - 476. ove uredbe namenjena ovlašćenom primaocu, bez obzira na član 441. stav 2. i član 443. stav 1. tačka 2) ove uredbe, odlučiti da primerke 1, 2 i 3 tovarnog lista CIM ili primerke 1, 2 i 3A predajnog lista TR odredišnoj carinarnici neposredno podnese železnički prevoznik.

6.7. Pojednostavljeni postupci za prevoz robe u železničkom saobraćaju ili u velikim kontejnerima

6.7.1. Opšte odredbe vezane za prevoz robe železnicom

Član 446

Na prevoz robe u železničkom saobraćaju u pojednostavljenom postupku ne primenjuje se član 408. ove uredbe.

Član 447

Kada se roba prevozi u postupku tranzita, odgovarajuće formalnosti mogu se uz odobrenje carinskog organa pojednostaviti u skladu sa čl. 448 - 460 i članom 476. ove uredbe, ako prevoz robe obavlja ovlašćeni železnički prevoznik i ako se prevoz robe u postupku tranzita obavlja na osnovu međunarodnog tovarnog lista CIM.

Član 448

Tovarni list CIM koristi se za robu koja se prevozi u postupku tranzita kao deklaracija za postupak tranzita.

Član 449

Ovlašćeni železnički prevoznik vodi knjigovodstvenu evidenciju u vezi sa tranzitom robe.

U cilju nadzora i kontrole tranzita, evidencija iz stava 1. ovog člana na raspolaganju je carinskom organu. Na zahtev carinskog organa ovlašćeni železnički prevoznik učiniće dostupnim i prateće prevozne isprave.

Član 450

Ovlašćeni železnički prevoznik, koji prihvati robu za prevoz koju prati tovarni list CIM i koji se koristi kao deklaracija za postupak tranzita, je glavni obveznik za taj postupak.

Ovlašćeni železnički prevoznik je glavni obveznik za postupak tranzita za pošiljke (robu), koje ulaze u carinsko područje Republike Srbije, iako su ih na prevoz preuzele železnice drugih zemalja.

Član 451

Ovlašćeni železnički prevoznik stara se za označavanje pošiljaka u postupku tranzita s nalepnicom na tovarnom listu CIM, čiji je oblik i sadržina propisana u Prilogu 38.

Nalepnica se stavlja na tovarni list CIM i na vagon u slučaju da jedna pošiljka popunjava ceo vagon u kojem je teret; ili u ostalim slučajevima na paket odnosno pakete.

Nalepnica iz stava 1. ovog člana može se zameniti otiskom pečata u zelenoj boji sa nacrtanim piktogramom, čiji sadržaj i oblik propisan u Prilogu 38.

Član 452

Železnički prevoznik je dužan da odmah obavesti otpremnu carinarnicu o svim izmenama ugovora o prevozu kada se prevoz koji je trebalo da se završava van carinskog područja Republike Srbije, završava unutar tog područja, ili prevoz, koji je trebalo da se završi na carinskom području Republike Srbije, završava van tog područja, kao i o svim drugim izmenama u ugovora o prevozu.

Član 453

Ako prevoz u postupku tranzita započne u carinskom području, i u njemu se i završi, tovarni list CIM podnosi se otpremnoj carinarnici.

Otpremna carinarnica u rubriku namenjenu za carinarnicu u tovarnom listu CIM, upisuje napomenu koju odrede carinski organi, koju s pečatom potvrđuje otpremna carinarnica.

Svi primerci tovarnog lista CIM vraćaju se podnosiocu.

Odredišna carinarnica je carinarnica na čijem se području nalazi odredišna železnička stanica. Ako je roba stavljena u slobodan promet ili je za nju odobren drugi carinski postupak, na železničkoj stanici koja nije navedena kao odredišna stanica, odredišna carinarnica je carinarnica na čijem se području nalazi ta stanica.

Zbog sprovođenja kontrole postupka tranzita u skladu sa članom 449. ove uredbe, ovlašćeni železnički prevoznik mora u skladu sa dogovorom s nadležnom carinarnicom, dati na raspolaganje sve primerke tovarnog lista CIM.

Član 454

Ako su mere osiguranja koje primenjuje ovlašćeni železnički prevoznik za utvrđivanje istovetnosti robe zadovoljavajuće, otpremna carinarnica na prevozna sredstva ili pakete ne stavlja carinska obeležja.

Član 455

U slučajevima iz člana 453. stav 4. ove uredbe železnički prevoznik podnosi odredišnoj carinarnici primerak 2 i 3 tovarnog lista CIM, koja železničkom prevozniku vraća primerak 2 tovarnog lista CIM nakon što ga overi, a primerak 3 tovarnog lista CIM zadržava. Kada nakon završenog tranzitnog postupka carinski organ odredi drugi oblik carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe robe, carinska ispostava upisuje u rubriku 99 primerka 3 tovarnog lista CIM broj tog sledećeg postupka, overava žigom "ocarinjeno", potpisom i pečatom, koji zatim vraća prevozniku.

Član 456

Na prevoz koji započne u carinskom području, a završava van tog područja, primenjuju se čl. 453. i 454. ove uredbe.

Radnje odredišne carinarnice preuzima carinarnica na čijem području se nalazi granična železnička stanica, preko koje pošiljke napuštaju carinsko područje.

U odredišnoj carinarnici nije potrebno obaviti nikakve formalnosti.

Član 457

Kada prevoz započne van carinskog područja, a u njemu se završava, carinarnica koja se nalazi na području granične železničke stanice preko koje roba ulazi u carinsko područje, smatra se otpremnom carinarnicom.

U otpremnoj carinarnici nije potrebno obaviti nikakve formalnosti.

Radnje odredišne carinarnice preuzima carinarnica na čijem području se nalazi odredišna železnička stanica. U odredišnoj carinarnici obavljaju se postupci, iz člana 455. ove uredbe.

Ako je roba na usputnoj stanici stavljena u slobodan promet ili je za nju odobren drugi carinski postupak, carinarnica te stanice je u tom slučaju odredišna carinarnica. Ta carinarnica stavlja pečat na primerke 2 i 3 tovarnog lista CIM i dodatnu kopiju primerka 3 tovarnog lista CIM koje daje železnički prevoznik, i overava ih oznakom: "Ocarinjeno". Ta carinarnica, bez odlaganja, vraća primerke 2 i 3 tovarnog lista CIM, železničkom prevozniku nakon što ih je overila, a dodatnu kopiju primerka 3 tovarnog lista CIM zadržava.

Postupak iz stava 3. ovog člana ne primenjuje se na proizvode koji podležu naplati akciza.

Za postupke iz stava 4. ovog člana odredišna carinarnica može da traži naknadnu proveru overa koje je izvršila carinarnica nadležna za nadzor usputne stanice na primercima 2 i 3 tovarnog lista CIM.

Član 458

Ako prevoz započne van carinskog područja i završava van tog područja, otpremna i odredišna carinarnice je carinarnica iz člana 457. stav 1. odnosno člana 456. stav 2. ove uredbe.

U otpremnoj i odredišnoj carinarnici nije potrebno obaviti nikakve formalnosti.

Član 459

Carinski organ može, za stranu robu za koju nije predviđeno kretanje na području druge države, da odobri ovlašćenom železničkom prevozniku prevoz na osnovu tovarnog lista koji upotrebljava za prevoz domaće robe, pod uslovom da železnički prevoznik obezbedi sve mere za označavanje robe i tovarnog lista oznakama koje se koriste u međunarodnom železničkom saobraćaju.

Član 460

U slučajevima iz čl. 457. i 458. ove uredbe, roba koja se prevozi smatra stranom robom.

6.7.2. Odredbe u vezi robe koja se prevozi u velikim kontejnerima

Član 461

Kada se roba prevozi u postupku tranzita, formalnosti u vezi sa tim postupkom se pojednostavljuju u skladu sa čl. 462 - 476. ove uredbe za robu u velikim kontejnerima, koju prevoze železničke kompanije uz pomoć prevoznih preduzeća na osnovu predajnog lista TR. Takav prevoz može, osim železničkog prevoza od otpremne do odredišne železničke stanice, da obuhvati i druge vrste prevoza i prevoznih usluga u kombinovanom prevozu.

Član 462

U svrhu primene odredaba ove uredbe u vezi robe koja se prevozi u velikom kontejnerima pojedini izrazi imaju sledeće značenje:

1) Prevoznik je privredno društvo koje su osnovale železničke kompanije i čiji su oni članovi, za prevoz robe u velikim kontejnerima uz upotrebu predajnih listova TR.

2) Veliki kontejner je kontejner definisan u skladu sa Carinskom konvencijom o kontejnerima:

(1) oblikovan tako da se na propisan način mogu staviti carinska obeležja u skladu sa članom 470. ove uredbe,

(2) takvih dimenzija da površina iznosi između četiri spoljašnja ugla najmanje 7 m².

3) Predajni list TR je isprava izdata prilikom zaključivanja ugovora o prevozu, na osnovu koje prevoznik organizuje prevoz jednog ili više velikih kontejnera od pošiljaoca do primaoca u međunarodnom prevozu. U gornjem desnom uglu svaki predajni list TR ima radi identifikacije serijski broj. Serijski broj je sastavljen od osam brojeva ispred kojih stoji oznaka TR. Predajni list TR je sastavljen iz sledećih primeraka po rednom broju:

(1) br. 1: primerak za prevoznika,

(2) br. 2: primerak za predstavnika prevoznika na odredišnoj železničkoj stanici,

(3) br. 3A: primerak za carinarnicu,

(4) br. 3B: primerak za primaoca,

(5) br. 4: primerak za prevoznika,

(6) br. 5: primerak za predstavnika prevoznika na otpremnoj željezničkoj stanici,

(7) br. 6: primerak za pošiljaoca.

Svaka stranica predajnog lista TR, osim stranice 3A, označena je uz svoju desnu ivicu zelenom trakom širine oko 4 cm.

4) Spisak velikih kontejnera (u daljem tekstu: "spisak") je isprava priložena uz predajni list TR kao njegov nedeljivi deo, a koja obuhvata pošiljke od nekoliko velikih kontejnera iz jedne otpremne stanice do jedne odredišne stanice u kojima se obavljaju carinske formalnosti. Spisak se podnosi u istom broju primeraka kao predajni list TR na koji se odnosi. Broj spiska upisuje se u odgovarajuću rubriku u gornjem desnom uglu predajnog lista TR. U gornjem desnom uglu svakog spiska, potrebno je upisati serijski broj pripadajućeg predajnog lista TR.

5) Najbliža odgovarajuća železnička stanica je mesto utovara ili istovara najbližoj železničkoj stanici ili terminalu kod koje se mogu pretovariti kontejneri navedeni u stavu 2. ovog člana.

Član 463

Predajni list TR i drugi međunarodno priznati obrasci koje koristi prevoznik za robu koja se prevozi u postupku tranzita, koristi se kao deklaracija za postupak tranzita.

Član 464

Prevoznik je dužan da knjigovodstvenu evidenciju koju vodi, da na uvid nadležnom carinskom organu radi kontrole.

Na zahtev carinskog organa, prevoznik mora poslati sve isprave, knjigovodstvenu evidenciju ili informacije, koje su povezane sa poslatim pošiljkama ili pošiljkama koje se šalju i koje carinski organ smatra potrebnim.

U slučajevima kada se predajni list TR u skladu sa članom 463. ove uredbe koristi kao deklaracija za postupak tranzita, prevoznik ili njegov zastupnik obavestiće:

1) odredišnu carinarnicu, ako primi primerak 1 predajnog lista TR bez oznake,

2) otpremnu carinarnicu, ako nije dobila nazad primerak 1 predajnog lista TR i prevoznik ne može da utvrdi da je dotična pošiljka podneta odredišnoj carinarnici u skladu s propisima "odnosno da je pošiljka" u skladu s članom 472. ove uredbe napustila carinsko područje.

Član 465

Železnički prevoznik je glavni obveznik za pošiljke koje preuzme da prevozi.

Železnički prevoznik je glavni obveznik za postupak tranzita za pošiljke iz člana 461. ove uredbe, koje ulaze na carinsko područje, i kada su prevoz preuzele železnice druge države.

Član 466

Ako je u prevozu koji se ne odvija u železničkom saobraćaju do otpremne železničke stanice ili od odredišne železničke stanice potrebno obaviti carinske formalnosti, u predajni list TR dozvoljeno je upisati samo jedan veliki kontejner.

Član 467

Prevoznik se brine o označavanju prevoza koji se odvija u postupku tranzita. Prevoz se označava nalepnicom čiji su oblik i sadržina propisani u Prilogu 38. Nalepnicu treba nalepiti na predajni list TR i na velike kontejnere.

Nalepnica navedena u stavu 1. ovog člana može se zameniti i otiskom pečata u zelenoj boji s nacrtanim piktogramom iz člana 451. ove uredbe.

Član 468

Železnički prevoznik je dužan da odmah obavesti otpremnu carinarnicu o svim izmenama ugovora o prevozu kada se prevoz koji bi morao da se završi van carinskog područja Republike Srbije, završava u tom području, ili prevoz, koji bi morao da se završi u carinskom području Republike Srbije, završava van tog carinskog područja, kao i o svim drugim izmenama u ugovora o prevozu.

Član 469

Ako prevoz u postupku tranzita započne na carinskom području Republike Srbije i u njemu se završava, predajni list TR se podnosi otpremnoj carinarnici.

Otpremna carinarnica rubriku namenjenu za carinarnicu, u primercima 2, 3A i 3B predajnog lista TR, popunjava zabeleškom koju određuje carinarnica i potvrđuje pečatom otpremne carinarnice.

Svi primerci predajnog lista TR se vraćaju podnosiocu.

Predajni list TR za robu navedenu u stavu 2. ovog člana podnosi se istoj odredišnoj carinarnici kod koje se podnosi roba za carinski postupak stavljanja u slobodan promet ili za drugi carinski postupak.

Član 470

Istovetnost robe se utvrđuje u skladu sa članom 405. ove uredbe. S obzirom na mere koje preduzima železnički prevoznik za utvrđivanje istovetnosti robe otpremna carinarnica na velike kontejnere u principu ne stavlja plombu. Ako se kontejneri pečate, to se upisuje u rubriku za carinska obeležja u primercima 3A i 3B predajnog lista TR.

Član 471

U slučajevima iz člana 469. stav 4. ove uredbe prevoznik odredišnoj carinarnici podnosi primerke 1, 2 i 3A predajnog lista TR.

Odredišna carinarnica vraća primerke 1 i 2 prevozniku nakon unosa beleški i zadržava primerak 3A.

Član 472

Ako prevoz započne na carinskom području Republike Srbije, a završi van tog područja, primenjuju se odredbe čl. 469. i 470. ove uredbe.

Odredišna carinarnica je carinarnica na čijem području se nalazi železnička granična stanica, preko koje pošiljka napušta carinsko područje.

U odredišnoj carinarnici nije potrebno obaviti nikakve formalnosti.

Član 473

Ako prevoz započne van carinskog područja Republike Srbije, a u njemu se završava, otpremna carinarnica je carinarnica na čijem području se nalazi granična železnička stanica preko koje pošiljka ulazi u carinsko područje. U otpremnoj carinarnici nije potrebno obaviti nikakve formalnosti.

Odredišna carinarnica je ista carinarnica kojoj se roba doprema.

Formalnosti propisane u članu 471. ove uredbe obavljaju se u odredišnoj carinarnici.

Član 474

U otpremnoj i odredišnoj carinarnici nije potrebno obaviti nikakve formalnosti kada prevoz započne van carinskog područja Republike Srbije, i treba da se završi van carinskog područja republike Srbije.

Otpremna i odredišna carinarnica je carinarnica navedena u članu 473. stav 1. i u članu 472. stav 2. ove uredbe.

6.7.3. Ostale odredbe

Član 475

Ako je u tovarnom listu CIM ili predajnom listu TR priložen spisak pošiljaka, na njih se primenjuju odredbe člana 399. ove uredbe. Broj priloženih spisaka pošiljaka se upisuje u rubriku u kojoj se navode prilozi u tovarnom listu CIM ili predajnom listu TR. U spisak pošiljaka, osim toga treba navesti broj vagona na koji se odnosi tovarni list CIM ili broj kontejnera koji sadrži robu.

U slučaju iz stava 1. ovog člana spisak pošiljaka koji je priložen uz tovarni list CIM ili predajni list TR, njihov je sastavni deo i ima isto pravno dejstvo.

Originali spiska pošiljaka overavaju se u otpremnoj železničkoj stanici.

Član 476

U slučaju kada se roba prevozi u postupku tranzita pri ispunjavanju tovarnog lista CIM ili predajnog lista TR u rubriku za upis priloga potrebno je čitko upisati podatak o upotrebljenim deklaracijama za postupak tranzita. Taj podatak mora da sadrži vrstu isprave, naziv carinarnice koja ga je izdala, i datum i broj svake upotrebljene deklaracije za postupak tranzita.

Ako se postupak tranzita obavlja na osnovu predajnog lista TR u skladu sa čl. 461 - 474. ove uredbe, u tovarnom listu CIM u rubriku za priloge, čitko se upisuje, pozivanje na predajni list TR. Ta zabeleška mora da sadrži navod "Predajni list TR" i serijski broj.

6.8. Pojednostavljeni postupci za prevoz vazduhom

Član 477

Carinski organ može da odobri avio - prevoziocu da koristi robni manifest kao deklaraciju za postupak tranzita, kada robni manifest sadržinom odgovara uzorku iz Dodatka 3. Priloga 9. Konvencije o međunarodnom civilnom vazduhoplovstvu (olakšice - nivo 1).

U odobrenju iz stava 1. ovog člana navodi se oblik robnog manifesta, otpremni i odredišni aerodrom. Avio-prevozilac dostavlja primerak odobrenja carinskom organu na svakom od ovih aerodroma.

Kada prevoz uključuje domaću robu i stranu robu, roba se navodi na odvojenim robnim manifestima.

Svaki robni manifest mora, radi identifikacije, da ima sledeću oznaku, koju s datumom i potpisom overava avio-prevozilac:

1) "domaća roba", ili

2) "strana roba".

Robni manifest sadrži sledeće podatke:

1) naziv avio-prevozioca koji prevozi robu,

2) broj leta,

3) datum leta,

4) naziv aerodroma utovara (otpremnog aerodroma) i istovara (odredišnog aerodroma),

5) za svaku pošiljku na robnom manifestu:

(1) broj vazduhoplovnog tovarnog lista,

(2) broj koleta,

(3) uobičajeni trgovački opis robe, uključujući sve detalje potrebne za utvrđivanje istovetnosti robe,

(4) bruto masu.

Kada je roba grupisana, njen se opis prema potrebi zamenjuje nazivom "Objedinjeno" koji se može skratiti. U takvim slučajevima vazduhoplovni tovarni listovi za pošiljke na manifestu obuhvataju uobičajeni trgovački opis robe, uključujući sve detalje potrebne za utvrđivanje istovetnosti robe.

Carinskom organu se na otpremnom aerodromu podnose na overu najmanje dva primerka robnog manifesta, od kojih carinski organ zadržava jedan primerak.

Primerak robnog manifesta podnosi se carinskom organu na odredišnom aerodromu, koji ga zadržava.

Carinski organ na svakom odredišnom aerodromu dostavlja carinskom organu na svakom otpremnom aerodroma jednom mesečno spisak robnih manifesta, koji su sastavili avio-prevozioci o svim robnim manifestima koji su bili podneseni u prethodnom mesecu. Spisak robnih manifesta overava carinski organ na odredišnom aerodromu.

Opis svakog robnog manifesta u spisku iz stava 9. ovog člana sadrži sledeće podatke:

1) broj robnog manifesta,

2) oznaku kojom se robni manifest identifikuje kao deklaracija za postupak tranzita u skladu sa stavom 4. ovog člana,

3) naziv avio-prevozioca koji je prevozio robu,

4) broj leta, i

5) datum leta.

U odobrenju koje izdaje carinski organ može se odobriti da avio - prevozilac sam dostavlja podatke iz stava 9. ovog člana.

Ako utvrdi nepravilnosti u podacima na robnim manifestima sa spiska robnih manifesta, carinski organ na odredišnom aerodromu o tome izveštava carinski organ na otpremnom aerodromu i carinski organ koje je izdao odobrenje, pri čemu navodi posebno vazduhoplovne tovarne listove za predmetnu robu.

Član 478

Avio-prevoziocu koji obavlja veliki broj letova, carinski organ može da odobre upotrebu robnog manifesta kao tranzitne deklaracije, koji se šalje sistemom elektronske razmene podataka između otpremnog aerodroma i odredišnog aerodroma (olakšice - nivo 2).

Po prijemu zahteva za izdavanje odobrenja, carinski organ o tome mora da obavesti carinski organ na čijem se području nalaze otpremni i odredišni aerodromi, koji su povezani sistemom elektronske razmene podataka.

Ako carinski organ u roku od 60 dana od dana obaveštenja iz stava 2. ovog člana ne primi nikakav prigovor, izdaje odobrenje. Odobrenje važi i primenjuje se samo za prevoze između aerodroma koji su navedeni u odobrenju.

Pojednostavljenje se primenjuje na sledeći način:

1) robni manifest sastavljen na otpremnom aerodromu šalje se odredišnom aerodromu sistemom elektronske razmene podataka,

2) avio-prevozilac unosi u robni manifest oznaku:

(1) "domaća roba", ili

(2) "strana roba".

Elektronski robni manifest mora da sadrži i podatke iz člana 477. stav 5. ove uredbe.

Smatra se da je postupak tranzita okončan kada je robni manifest, koji je bio poslat elektronskom razmenom podataka, dostupan carinskom organu na odredišnom aerodromu i kada mu je podneta roba.

Evidencija koju vodi avio-prevozilac mora da sadrži najmanje podatke navedene u stavu 4. tačka 2) ovog člana.

Carinski organ na odredišnom aerodromu, po potrebi, šalje carinskom organu na otpremnom aerodromu relevantne podatke iz robnog manifesta, koje su primili elektronskom razmenom podataka, radi provere.

Avio-prevozilac obaveštava carinski organ o svim nepravilnostima.

Carinski organ na odredišnom aerodromu obaveštava, u najkraćem roku, carinski organ na otpremnom aerodromu i carinski organ koji je izdao odobrenje, o svim utvrđenim nepravilnostima.

6.9. Pojednostavljeni postupci za vodni transport

Član 479

U slučaju da redovna usluga rečnog prevoza kojom se roba prevozi u brodovima koji plove samo između pristaništa koja se nalaze na carinskom području Republike Srbije, i ne može doći iz, ići ili pristati u bilo koje mesto van ovoga područja ili u slobodnu zonu, carinski organ može od prevoznika da zahteva dokaz da mu je dozvoljena usluga rečnog prevoza.

Ako carinski organ ustanovi da usluga rečnog prevoza iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena, o tome odmah obaveštava sve nadležne carinske organe.

Član 480

Carinski organ može brodarskoj kompaniji da odobri korišćenje robnog manifesta kao deklaracije za postupak tranzita. Ovakav postupak naziva se "pojednostavljeni postupak - nivo 1".

Za postupak tranzita, odobrenjem se utvrđuje obrazac robnog manifesta i otpremne i odredišne luke. Brodarska kompanija šalje overenu kopiju primerka odobrenja carinskim organima u svim predmetni lukama.

Kada prevozni postupak obuhvata stranu i domaću robu, ta se roba navodi na odvojenim robnim manifestima.

Svaki robni manifest mora biti overen, datiran i potpisan od strane brodarske kompanije i identifikovan oznakom:

1) "domaća roba", ili

2) "strana roba".

Robni manifest sadrži i sledeće podatke:

1) naziv i adresu brodarske kompanije koja prevozi robu,

2) identitet plovila,

3) mesto utovara,

4) mesto istovara,

5) za svaku pošiljku na robnom manifestu:

(1) nalog za teretnicu,

(2) broj, vrstu, oznake i identifikacione brojeve pošiljki,

(3) uobičajeni trgovački opis robe, uključujući pojedinosti potrebne za utvrđivanje istovetnosti robe,

(4) bruto masu u kilogramima,

(5) identifikacione brojeve kontejnera, gde je moguće.

Najmanje dve kopije robnog manifesta daju se na uvid carinskom organu u otpremnoj luci, koji zadržava jednu kopiju.

Kopija robnog manifesta daje se na uvid carinskom organu u odredišnoj luci.

Jednom mesečno, nakon overe popisa robnih manifesta, nadležni carinski organ u odredišnoj luci dostavlja carinskom organu u svakoj otpremnoj luci spisak robnih manifesta. Spisak sastavlja brodarska kompanija, a sadrži sve robne manifeste podnete tokom prethodnog meseca.

Spisak sadrži podatke o robnom manifestu, i to:

1) broj robnog manifesta,

2) oznaku kojom se robni manifest utvrđuje kao deklaracija o tranzitu, u skladu sa stavom 3. ovog člana,

3) naziv (može biti i skraćenica) brodarske kompanije koje prevozi robu, i

4) datum prevoza.

Odobrenjem se može omogućiti brodarskim društvima da i sama dostavljaju podatke iz stava 8. ovog člana.

Ako carinski organ u odredišnoj luci utvrdi nepravilnosti u podacima iz robnih manifesta sa spiska robnih manifesta, o tome izveštava carinski organ u otpremnoj luke i carinski organ koji je izdao odobrenje. Pri čemu navodi posebno teretnicu za predmetnu robu.

Član 481

Carinski organ može brodarskoj kompaniji da odobri korišćenje jedinstvenog robnog manifesta kao deklaracije za postupak tranzita, ukoliko obavlja veliki broj redovnih vožnji. Ovakav postupak naziva se "pojednostavljeni postupak - nivo 2.".

Carinski organ, po prijemu zahteva za izdavanje odobrenja, obaveštava carinarnice u predviđenim lukama otpreme i odredišta.

Ukoliko u roku od 60 dana od dana obaveštenja ne stigne nikakva primedba, carinski organ odobrava upotrebu pojednostavljenog postupka iz stava 1. ovog člana.

Odobrenje važi i primenjuje se samo za prevoze između luka navedenih u odobrenju.

Za potrebe pojednostavljenja, brodarsko društvo može da koristi jedinstveni robni manifest za svu prevezenu robu. U tom slučaju, u robni manifest unose se sledeće oznake:

1) "domaća roba" ili

2) "strana roba".

Robni manifest mora da sadrži i podatke iz člana 480. stav 5. ove uredbe.

Postupak tranzita smatra se završenim kada su robni manifest i roba podneti nadležnom carinskom organu u odredišnoj luci.

Evidencije koje vode brodarska društva u skladu s članom 424. stav 2. tačka 2) ove uredbe moraju da sadrže najmanje podatke iz stav 5. ovog člana.

Carinski organ u odredišnoj luci, po potrebi, šalje carinskom organu u otpremnoj luci relevantne podatke iz robnog manifesta radi provere.

Brodarsko društvo obaveštava carinski organ o nepravilnostima.

Carinski organ u odredišnoj luci, bez odlaganja, obaveštava carinski organ u otpremnoj luci i carinski organ koji je izdao odobrenje, o svim utvrđenim nepravilnostima.

Član 482

U slučajevima iz čl. 480. i 481. ove uredbe, nije potrebno položiti obezbeđenje.

6.10. Pojednostavljeni postupak za prevoz robe cevovodima i električnim vodovima

Član 483

Postupak tranzita robe koja se prenosi cevovodima obavlja se u skladu sa st. 2 - 6. ovog člana.

Za robu koja se prevozi cevovodom, postupak tranzita počinje:

1) za robu koja na područje ulazi putem cevovoda, prilikom ulaska na carinsko područje,

2) za robu koja se već nalazi na carinskom području, po stavljanju u sistem cevovoda.

Za robu iz stava 2. ovog člana, glavni obveznik je lice odgovorno za cevovod.

Prevoznik je lice odgovorno za cevovod.

Postupak tranzita smatra se završenim kada roba koja se prevozi cevovodom stigne u objekte primaoca ili u distributivnu mrežu primaoca i upiše u njegovu poslovnu evidenciju.

Lice koje se bavi prevozom robe u skladu sa ovim članom, dužno je da vodi evidenciju i omogući carinskom organu uvid u evidenciju i kontrolu te evidencije.

Za prenos električne energije putem vodova, shodno se primenjuju st. 2 - 6. ovog člana.

7. Carinski dug i naplata

Član 484

Kada postupak tranzita nije završen na propisani način, otpremna carinarnica, najkasnije u roku od devet meseci od datuma koji je bio određen za predaju robe odredišnoj carinarnici, pismeno obaveštava davaoca obezbeđenja da postupak nije završen.

Kada postupak tranzita nije završen na propisani način, carinski organ nadležan za naplatu, u roku od tri godine od datuma prihvatanja deklaracije, pismeno obaveštava davaoca obezbeđenja da je nastao ili može nastati dug za koji je odgovoran u vezi s odobrenim postupkom tranzita. U obaveštenju mora biti naveden broj i datum deklaracije, naziv otpremne carinarnice, naziv glavnog obveznika i tačan iznos davanja.

Davalac obezbeđenja se oslobađa obaveza ako mu jedno od obaveštenja predviđenih st. 1. i 2. ovoga člana, nije dostavljeno u navedenom roku.

Ako je posle slanja davaocu obezbeđenja jednog od obaveštenja iz ovog člana carinski dug plaćen ili postupak tranzita završen, nadležni carinski organ je dužan da o tome pismeno obavesti davaoca obezbeđenja.

8. Prevoz i postupci sa obrascem TIR ili ATA

Član 485

Karnet TIR odnosno ATA karnet može se upotrebiti kao deklaracija za postupak tranzita za prevoz strane robe i domaće robe preko carinskog područja, ili od jednog do drugog mesta na carinskom području, u skladu sa važećim međunarodnim konvencijama.

Za robu koja se prevozi uz upotrebu obrazaca TIR i ATA, koristi se obezbeđenje propisano tim konvencijama.

Glava V

VODNI TRANSPORT

1. Opšte odredbe

Član 486

Domaći i strani brodovi koji saobraćaju na vodnim putevima sa inostranstvom mogu pristajati samo u domaćim pristaništima i lukama otvorenim za međunarodni saobraćaj.

U domaćim pristaništima i lukama otvorenim za međunarodni saobraćaj brodovi mogu pristajati samo uz određeni carinski gat na određenom delu pristaništa ili obale ili u slobodnoj zoni.

U domaćim pristaništima i lukama otvorenim za međunarodni saobraćaj, nadležni organ za upravljanje lukama, u saradnji sa pograničnim organima određuje carinski gat, odnosno deo pristaništa, odnosno luke u kome mogu pristajati brodovi.

Član 487

Brodovi u domaćem saobraćaju na graničnim vodnim putevima mogu pristajati uz carinski gat, odnosno deo pristaništa, luke ili obale određene za pristajanje brodova u pristaništima i lukama otvorenim za međunarodni saobraćaj ili u slobodnoj zoni, samo po prethodnom odobrenju carinskog organa.

Član 488

Brodovi koji plove međunarodnim i graničnim vodnim putevima moraju imati brodski manifest.

Izuzetno od odredaba stava 1. ovog člana, brodski manifest ne moraju imati:

1) brodovi koji prevoze domaću ili stranu neocarinjenu robu za koju imaju druge odgovarajuće carinske isprave (raport i sl.),

2) vojna plovila,

3) javna plovila (brodovi organa uprave, organa unutrašnje plovidbe i dr.),

4) brodovi za naučne svrhe,

5) brodovi koji služe samo za ribolov,

6) plovila za rekreaciju, sport i razonodu dok služe sportu, odnosno ličnim potrebama njihovih vlasnika.

Član 489

Carinski gat, odnosno deo pristaništa, luke ili obale, određen za pristajanje broda koji saobraća sa inostranstvom, odvaja se ogradom (pregradom) i obeležava tablom obojenom bojama državne zastave, s nazivom carinskog organa. Prostorije carinskog organa nalaze se na izlazu iz gata, odnosno iz određenog dela pristaništa, luke ili obale ispred pregrade.

Član 490

Za brodove koji saobraćaju sa inostranstvom i koji utovaraju robu u domaćim pristaništima ili lukama, robni manifest mora da bude sastavljen po izvršenom utovaru robe u brod, a najkasnije dva sata pre isplovljenja.

Brodovi koji iz inostranstva dolaze s robom, moraju imati robni manifest u momentu prelaska carinske linije.

Član 491

Ako zapovednik broda, za brod koji mora da ima robni manifest, ne preda u određenom roku carinskom organu manifest i druge propisane isprave, carinski organ može narediti da se roba istovari i čuva pod carinskim nadzorom, na teret i rizik zapovednika broda.

Član 492

Carinski postupak sa brodom koji dolazi iz inostranstva sprovodi se odmah posle sanitarne, fitosanitarne, veterinarske kontrole broda i pasoške kontrole članova posade i putnika.

Član 493

Predstavnik broda ili vlasnik tereta može, uz prethodnu saglasnost carinskog organa, a u pratnji ovlašćenog carinskog službenika ili uz preduzimanje drugih mera carinskog nadzora, da se ukrca na brod i pre njegovog pristajanja, ako je brod dobio dozvolu za slobodan saobraćaj sa obalom od nadležnog organa za upravljanje lukama i nadležnog organa unutrašnjih poslova.

Dok se brod zadržava u pristaništu ili luci, predstavnik broda ili vlasnik tereta mogu slobodno boraviti na brodu.

Član 494

Carinski pregled broda vrši se u prisustvu ovlašćenog predstavnika broda.

Carinski pregled broda sastoji se od:

1) pregleda robnog manifesta, tovarnih listova i drugih isprava i sravnjenja stanja robe sa podacima u tim ispravama,

2) pregleda posade i putnika,

3) pregleda putničkog prtljaga predatog na prevoz brodu,

4) pregleda svih brodskih prostorija,

5) sravnjivanja knjige nadzora i opreme koju brod nosi,

6) sravnjivanja knjige provijanta (podaci o stanju goriva, maziva, potrošnog materijala, namirnica, gotovog novca i sl.).

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, carinski organ može, na zahtev vozara i predstavnika tereta, odobriti sravnjivanje stanja tereta s podacima iz robnog manifesta i drugih isprava i posle iskrcaja tereta.

Ako se carinskim pregledom utvrdi da na brodu ima namirnica i druge robe u većoj količini nego što je potrebno za potrošnju za vreme boravka broda u pristaništu, carinski organ može višak robe da stavi pod carinski nadzor stavljanjem odgovarajućih carinskih obeležja.

Član 495

Ako postoji osnovana sumnja da se na brodu nalazi skrivena roba carinski organ može naložiti zapovedniku broda koji plovi u carinskom pograničnom pojasu da brod uplovi u najbliže pristanište ili luku radi pregleda, odnosno pretresa.

Pre pretresa stranog broda, u skladu sa odredbom stava 1. ovog člana, carinski organ o pretresu obaveštava diplomatskog ili konzularnog predstavnika države u kojoj je brod registrovan, a ako u Republici Srbiji nema diplomatskog ili konzularnog predstavnika države u kojoj je brod registrovan, pretres se vrši u prisustvu predstavnika lučke kapetanije i zapovednika broda, odnosno njegovog zamenika.

O izvršenom pregledu, odnosno pretresu broda sačinjava se zapisnik koji potpisuje ovlašćeni carinski službenik i zapovednik broda, odnosno njegov zamenik, a jedan primerak zapisnika se uručuje zapovedniku broda, odnosno njegovom zameniku.

Član 496

Istovar robe iz broda neposredno u drugo prevozno sredstvo radi otpremanja drugoj carinarnici vrši se na osnovu deklaracije za stavljanje u postupak tranzita koju podnosi vozar koji prima robu na dalji prevoz.

Član 497

Pretovar carinske robe iz jednog broda u drugi brod može da se vrši na osnovu pisanog odobrenja carinskog organa i pod carinskim nadzorom.

Ako je usled dejstva više sile roba iz stava 1. ovog člana pretovarena iz jednog broda u drugi brod bez odobrenja carinskog organa, zapovednik broda iz koga je roba pretovarena dužan je da o tome obavesti najbliži carinski organ i da podnese potvrdu nadležne pristanišne kapetanije o tome da je pretovar izvršen usled dejstva više sile.

Podaci o pretovaru robe iz stava 1. ovog člana upisuju se u robni manifest broda iz koga je roba pretovarena i broda u koji je roba pretovarena.

U carinskom pograničnom pojasu, na graničnim rekama i graničnim jezerima zabranjeno je izbacivanje robe sa plovnih objekata.

Član 498

Strani brod u tranzitu koji pristane u domaće pristanište, odnosno luku radi snabdevanja gorivom, namirnicama ili zbog drugih potreba, a ne radi utovara i istovara robe, ne podleže carinskom pregledu, ali podleže carinskom nadzoru i kontroli.

2. Snabdevanje brodova i plovila za razonodu

Član 499

Brodovi na međunarodnim linijama i strana plovila za razonodu, koji imaju odobrenje za plovidbu na vodnim putevima, a nalaze se u domaćim pristaništima, odnosno lukama, strana plovila na popravci u domaćim brodogradilištima, domaći brodovi koji saobraćaju sa inostranstvom i brodovi izgrađeni u domaćim brodogradilištima za potrebe stranog naručioca, prilikom isplovljavanja iz brodogradilišta, pristaništa, odnosno luke ili sa carinskog područja Republike Srbije mogu se, pod carinskim nadzorom, snabdevati gorivom i mazivom, kao i namirnicama i drugim potrebnim proizvodima iz carinskih skladišta.

Plovila iz stava 1. ovog člana mogu se snabdevati tehničkom robom samo u pristaništu, odnosno luci iz kojih napuštaju carinsko područje. Izuzetno, plovila se mogu snabdeti tehničkom robom i u drugom pristaništu, odnosno luci pod uslovom da se roba smesti pod carinski nadzor u prostorije na tim plovilima na koje carinarnica stavlja carinska obeležja, koja se ne smeju povrediti dok plovila ne napuste carinsko područje Republike Srbije.

Upućivanje na plovila delova opreme, rezervnih delova i drugih proizvoda neophodnih za popravku ili redovno održavanje plovila, u smislu ove uredbe, ne smatra se snabdevanjem.

Snabdevanje robom iz st. 1. i 2. ovog člana ne odnosi se na snabdevanje plovila za vreme trajanja popravke, odnosno izgradnje.

Član 500

Strana i domaća roba za snabdevanje plovila iz člana 499. ove uredbe može se uputiti preko pravnog lica registrovanog za snabdevanje prevoznih sredstava iz carinskog skladišta koje se nalazi na pristaništu, odnosno luci otvorenoj za međunarodni saobraćaj, na osnovu fakture i otpremnice, koju overava nadležni carinski organ.

Faktura i otpremnica iz stava 1. ovog člana popunjava se u najmanje pet primeraka numerisanih rednim brojem.

Carinski organ na pristaništu, odnosno luci overava sve primerke faktura i otpremnica iz stava 1. ovog člana, od kojih jedan primerak zadržava carinsko skladište, po jedan primerak lice iz stava 1. ovog člana i carinski organ, a ostali primerci prate robu i predaju se zapovedniku plovnog objekta, odnosno ovlašćenom članu posade.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da:

1) carinskom organu podnese deklaraciju za ponovni izvoz strane robe iz stava 1. ovog člana, najkasnije do petog u tekućem mesecu za robu prodatu u prethodnom mesecu. Uz deklaraciju za ponovni izvoz prilaže se specifikacija prodate robe koja je sastavljena na osnovu overene fakture, odnosno otpremnice,

2) carinskom organu podnese otpremnicu i mesečni izveštaj o utrošenoj robi za domaću robu iz stava 1. ovog člana prodatu domaćem licu,

3) domaću robu iz stava 1. ovog člana prodatu stranom licu, izvozno ocarini do petog u mesecu, za prethodni mesec. Uz izvoznu deklaraciju, carinskom organu podnose se fakture, odnosno otpremnice za prodatu robu.

Član 501

Roba koja nije prodata u toku plovidbe na međunarodnim linijama može se vratiti u carinsko skladište ili zadržati na brodu, ako je brod pod carinskim nadzorom ili ako nastavlja plovidbu na međunarodnoj liniji.

Član 502

Izuzetno od člana 500. stav 1. ove uredbe, u opravdanim slučajevima (viša sila, nestanak goriva, odnosno maziva za vreme plovidbe, bavljenje u brodogradilištu i dr.) carinski organ može odobriti da se na plovilo koje je ostalo bez goriva, odnosno maziva prenesu s drugog plovila manje količine goriva ili maziva potrebnog za plovidbu do prvog pristaništa, odnosno luke u kojima se može izvršiti redovno snabdevanje.

Član 503

Strani i domaći putnički brodovi koji saobraćaju sa inostranstvom na redovnim i čarter-linijama u rečnom saobraćaju mogu se snabdevati namirnicama i drugim proizvodima namenjenim brodu, posadi i putnicima u količinama koje su potrebne za popunjavanje brodskih zaliha.

Brodovi iz stava 1. ovog člana mogu se snabdevati cigaretama ili drugim duvanskim prerađevinama, žestokim alkoholnim pićima, tehničkom robom i drugim proizvodima radi prodaje putnicima.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, strani i domaći putnički brodovi koji saobraćaju u malograničnom saobraćaju, koji se u inostranstvu ne zadržavaju duže od 24 sata, ne mogu se snabdevati cigaretama i žestokim alkoholnim pićima iz stava 2. ovog člana.

Podaci o cigaretama, drugim duvanskim prerađevinama i žestokim alkoholnim pićima kojima je brod snabdeven upisuju se u knjigu provijanta.

Član 504

Strani i domaći teretni brodovi koji saobraćaju u međunarodnom vodnom transportu mogu se snabdevati namirnicama i drugim proizvodima namenjenim brodu i posadi u količinama potrebnim za popunjavanje brodskih zaliha.

Brodovi iz stava 1. ovog člana mogu se snabdevati cigaretama ili drugim duvanskim prerađevinama i žestokim alkoholnim pićima samo u količinama potrebnim prema broju članova posade i dužini putovanja, a najviše do 200 komada cigareta ili drugih duvanskih prerađevina u odgovarajućoj količini i žestokih alkoholnih pića do pola litra po članu posade za svaki dan zadržavanja u carinskom području, a u pristaništu, odnosno luci iz koje napuštaju carinsko područje - i cigaretama ili drugim duvanskim prerađevinama i žestokim alkoholnim pićima u količinama potrebnim za popunjavanje brodskih zaliha.

Podaci o cigaretama ili drugim duvanskim prerađevinama i žestokim alkoholnim pićima kojima je brod snabdeven upisuju se u knjigu provijanta.

Član 505

Brodske zalihe iz čl. 503. i 504. ove uredbe koje su veće od potreba potrošnje na brodu do sledećeg pristaništa, odnosno luke u kojoj brod pristaje, odnosno do izlaska broda iz carinskog područja Republike Srbije moraju se smestiti u prostorije na brodu na koje carinski organ stavlja carinska obeležja.

Carinska obeležja se mogu skinuti samo u prisustvu ovlašćenog carinskog službenika, odnosno po izlasku broda iz carinskog područja Republike Srbije.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, carinski organ može odobriti da se za vreme zadržavanja broda u pristaništu, odnosno luci radi utovara, odnosno istovara ili u brodogradilištu radi remonta, popravke i dr. izuzmu iz carinskog nadzora cigarete ili druge duvanske prerađevine i žestoka alkoholna pića u količinama koje su članovima posade potrebne najviše za pet dana.

Član 506

Strana plovila za razonodu mogu se jedanput snabdeti cigaretama do 200 komada ili drugim duvanskim prerađevinama u odgovarajućoj količini i žestokim alkoholnim pićem do pola litra po članu posade i ukrcanom putniku, a za svaki dan zadržavanja u carinskom području Republike Srbije još i cigaretama do 40 komada ili drugim duvanskim prerađevinama u odgovarajućoj količini i do pola litra žestokog alkoholnog pića po članu posade i ukrcanom putniku. Dnevno snabdevanje cigaretama ili drugim duvanskim prerađevinama i žestokim alkoholnim pićima može se izvršiti i unapred, ali najviše za sedam dana.

Strana plovila za razonodu mogu se u pristaništu iz kojeg napuštaju carinsko područje Republike Srbije jedanput snabdeti cigaretama do 400 komada ili drugim duvanskim prerađevinama u odgovarajućoj količini i žestokim alkoholnim pićima do jednog litra po članu posade i ukrcanom putniku.

Carinarnica stavlja zabelešku o izvršenom snabdevanju na odobrenje za plovidbu.

Glava VI

SNABDEVANJE VAZDUHOPLOVA U MEĐUNARODNOM SAOBRAĆAJU

Član 507

Strana i domaća roba namenjena snabdevanju vazduhoplova na međunarodnim linijama može se uputiti na vazduhoplov preko lica registrovanog za snabdevanje prevoznih sredstava iz carinskog skladišta koje se nalazi na vazduhoplovnom pristaništu otvorenom za međunarodni saobraćaj, na osnovu obrasca Obračunskog lista prodaje u vazduhoplovima iz Priloga 39.

Obračunski list iz stava 1. ovog člana popunjava se u najmanje pet primeraka numerisanih rednim brojem.

Carinski organ na vazduhoplovnom pristaništu overava sve primerke Obračunskog lista iz stava 1. ovog člana, od kojih po jedan primerak zadržava carinsko skladište, po jedan primerak lice iz stava 1. ovog člana i carinski organ, a ostali primerci prate robu i predaju se vođi vazduhoplova, odnosno ovlašćenom članu posade.

Ako se robom iz carinskog skladišta na jednom vazduhoplovnom pristaništu snabdeva vazduhoplov na drugom vazduhoplovnom pristaništu, Obračunski list iz stava 1. ovog člana sadrži podatak o tome.

Ako je robom snabdeven vazduhoplov koji pre napuštanja carinskog područja sleće na drugo vazduhoplovno pristanište u carinskom području, carinska obeležja sa robe, odnosno prostora u kojem je roba smeštena mogu se skinuti tek posle poletanja vazduhoplova sa vazduhoplovnog pristaništa sa kojeg vazduhoplov poleće u inostranstvo.

Po završenom letu na međunarodnoj liniji, zapovednik vazduhoplova, odnosno ovlašćeni član posade dužan je da "zaključi" Obračunski list iz stava 1. ovog člana, koje overava carinski organ i zadržava jedan primerak, a jedan dostavlja licu iz stava 1. ovog člana.

Lice iz stava 1. ovog člana dužno je da podnese deklaraciju za ponovni izvoz strane robe iz stava 1. ovog člana, najkasnije do petog u tekućem mesecu za robu prodatu u prethodnom mesecu. Uz deklaraciju za ponovni izvoz prilažu se "zaključeni" Obračunski listovi iz stava 1. ovog člana.

Roba koja nije prodata na međunarodnim linijama može se vratiti u carinsko skladište ili zadržati u vazduhoplovu, ako je vazduhoplov pod carinskim nadzorom ili ako nastavlja let na međunarodnoj liniji.

Za robu koja po završetku leta vazduhoplova na međunarodnoj liniji ostaje u vazduhoplovu carinski organ na vazduhoplovnom pristaništu na kome se završava međunarodni let, sravnjuje podatke iz "zaključenog" Obračunskog lista iz stava 1. ovog člana sa stvarnim stanjem robe i stavlja carinsko obeležje na prostore u vazduhoplovu u kojima je roba smeštena.

Izuzetno od odredbe stava 6. ovog člana, carinski organ može odobriti da Obračunski list iz stava 1. ovog člana "zaključi" i po završenoj dnevnoj eksploataciji vazduhoplova (u slučajevima kružnih letova i pojedinačnih letova kraćih od jednog sata), kad članovi posade ne napuštaju vazduhoplov.

Domaća neprodata roba vraća se u unutrašnji promet dostavnicom koja sadrži naziv pravnog lica koje se bavi snabdevanjem vazduhoplova, naziv lica kome se roba upućuje i vrstu, količinu i vrednost robe. Dostavnica se podnosi u najmanje četiri primerka, od kojih jedan zadržava carinski organ, jedan pravno lice koje se bavi snabdevanjem vazduhoplova, a dva prate robu.

Član 508

Na zahtev lica koje je snabdelo vazduhoplov domaćom robom koja je prodata, carinski organ odobrava da se za tu robu sprovede postupak izvoznog carinjenja. Uz izvoznu deklaraciju podnosi se specifikacija prodate robe sastavljena na osnovu Obračunskih listova iz člana 507. stav 1. ove uredbe.

Član 509

Vazduhoplovi na međunarodnim linijama snabdevaju se gorivom i mazivom u prisustvu ovlašćenog carinskog službenika. Pravno lice koje se bavi snabdevanjem gorivom i mazivom podnosi carinskom organu otpremnicu za svaki vazduhoplov, koju carinski organ overava.

Pravno lice iz stava 1. ovog člana dužno je da:

1) carinskom organu podnese deklaraciju za ponovni izvoz strane robe iz stava 1. ovog člana, najkasnije do petog u tekućem mesecu za robu prodatu u prethodnom mesecu. Uz deklaraciju za ponovni izvoz prilaže se specifikacija prodate robe koja je sastavljena na osnovu overene fakture, odnosno otpremnice;

2) carinskom organu podnese otpremnicu i mesečni izveštaj o utrošenoj robi za domaću robu iz stava 1. ovog člana prodatu domaćem licu;

3) domaću robu iz stava 1. ovog člana prodatu stranom licu, izvozno ocarini do petog u mesecu, za prethodni mesec. Uz izvoznu deklaraciju podnose se fakture, odnosno otpremnice za prodatu robu.

Član 510

Po završetku leta vazduhoplova na međunarodnoj liniji vođa vazduhoplova, odnosno ovlašćeno lice, dužan je da carinskom organu, podnese Listu snabdevanja vazduhoplova na međunarodnim linijama na obrascu iz Priloga 40. za robu kupljenu u inostranstvu koja nije utrošena za vreme leta, sa dokumentaciji o izvršenoj nabavci.

Pravno lice koje se bavi snabdevanjem vazduhoplova (u daljem tekstu: ketering), u magacinu keteringa prima robu i smešta je odvojeno od ostale robe.

Ketering je dužan da za robu iz stava 2. ovog člana vodi posebnu evidenciju.

Roba iz stava 2. ovog člana može se iz magacina keteringa otpremiti na vazduhoplov na međunarodnoj liniji na osnovu nove Liste iz stava 1. ovog člana.

Carinska obeležja na prostorima u kojima je smeštena roba iz stava 1. ovog člana mogu se skinuti po poletanju vazduhoplova na međunarodnoj liniji.

Član 511

Ketering može privremeno uvoziti predmete za jednokratnu upotrebu, koji se koriste na međunarodnim linijama.

Predmeti iz stava 1. ovog člana otpremaju se na vazduhoplov na međunarodnoj liniji u skladu sa odredbom člana 510. st. 2 - 4. ove uredbe.

Ketering je dužan da podnese uvoznu deklaraciju za utrošene predmete iz stava 1. ovog člana do petog u tekućem mesecu za prethodni mesec, uz koju se podnose Liste snabdevanja za utrošene predmete.

Član 512

Domaća roba za snabdevanje vazduhoplova koja se služi putnicima na međunarodnim linijama upućuje se na vazduhoplov u pakovanjima na koja su stavljena carinska obeležja, na osnovu Liste snabdevanja iz člana 510. ove uredbe, koja se podnosi u najmanje pet primeraka, numerisanih rednim brojem.

Pre stavljanja carinskih obeležja na pakovanja iz stava 1. ovog člana, carinski organ vrši sravnjenje robe po vrsti i količini. Ako se plombiranje vrši posebnim numerisanim plombama vozara, carinski organ vrši kontrolu brojeva plombi za povratak, koje se upisuju u gornji desni ugao Liste snabdevanja i koje ubacuje u boks u vazduhoplovu, a zatim i brojeva plombi, kojima se plombiraju prostori za smeštaj ove robe, za odlazak.

Carinska obeležja, odnosno plombe se mogu skinuti po poletanju vazduhoplova na međunarodnoj liniji. Na mešovitoj liniji, robom iz stava 1. ovog člana mogu se služiti samo putnici za inostranstvo.

Povraćaj neutrošene domaće robe iz stava 1. ovog člana vrši se na osnovu popisa neutrošene robe u Listi snabdevanja. Vođa vazduhoplova, odnosno ovlašćeni član posade, dužan je da po sletanju vazduhoplova, pokaže carinskom organu Listu snabdevanja i plombirane prostore u kojima je smeštena ova roba.

Popis neutrošene domaće robe vrši se u magacinu keteringa i o tome se sačinjavaju dnevni i mesečni izveštaji utrošene robe koje overava ovlašćeni carinski službenik na zahtev keteringa.

U slučaju kad se vrši dopunsko snabdevanje vazduhoplova na vazduhoplovnom pristaništu, gde se ne nalazi magacin keteringa, izdaje se dopunska Lista snabdevanja, koja se povezuje sa osnovnom.

Postupak sa robom na dopunskoj listi sprovodi se u skladu sa odredbom člana 510. st. 2 - 4. ove uredbe.

Član 513

Na domaćim vazduhoplovnim pristaništima određenim za međunarodni saobraćaj mogu se, u odgovarajućim skladištima, smeštati strani predmeti namenjeni za snabdevanje vazduhoplova na međunarodnim linijama (za višekratnu ili jednokratnu upotrebu).

Na zahtev vozara, odnosno ovlašćenog lica, carinski organ utvrđuje da za to namenjene prostorije odgovaraju uslovima za sprovođenje mera carinskog nadzora i kontrole.

Evidenciju o predmetima koji se nalaze u skladištima iz stava 1. ovog člana vodi vozar, odnosno ovlašćeno lice. Evidencija sadrži naročito podatke o vrsti, količini i datumu smeštaja robe.

Predmeti iz skladišta iz stava 1. ovog člana izdaju se na osnovu otpremnice po kojoj se predmeti otpremaju na vazduhoplov i koju, po odletanju vazduhoplova u inostranstvo, overava carinski organ.

Vozar, odnosno ovlašćeno lice, dužan je da podnese izveštaj o utrošenim predmetima do petog u tekućem mesecu, za prethodni mesec koji, na zahtev vozara, odnosno ovlašćenog lica, overava carinski organ.

Član 514

Zapovednik vazduhoplova, odnosno ovlašćeno lice, može da na vazduhoplovnom pristaništu otvorenom za međunarodni saobraćaj uzme deo za zamenu ili rezervni deo za vazduhoplov. O uzimanju dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov na pozajmicu vođa vazduhoplova, odnosno ovlašćeno lice podnosi carinskom organu Listu pozajmica, na obrascu iz Priloga 41, pre uzimanja dela na vazduhoplovnom pristaništu u Republici Srbiji, odnosno odmah po povratku, ako je deo uzet na vazduhoplovnom pristaništu u inostranstvu.

Kad proveri podatke, carinski organ overava Listu pozajmica iz stava 1. ovog člana i jedan primerak zadržava za sebe, a drugi predaje vođa vazduhoplova, odnosno ovlašćenom licu.

Prilikom vraćanja dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov koji je uzet na pozajmicu, carinskom organu podnosi se overen primerak Liste pozajmica iz stava 1. ovog člana, na kojem ona overava vraćanje dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov.

Vraćanje dela za zamenu ili rezervnog dela za vazduhoplov koji je uzet na pozajmicu, mora se izvršiti u roku od 90 dana. Izuzetno, u opravdanim slučajevima carinski organ može taj rok produžiti za još 30 dana.

Na domaćem vazduhoplovnom pristaništu domaće pravno lice može sa stranim avio-prevoznikom razmenjivati motore i rezervne delove za vazduhoplov.

Član 515

Slanje motora, odnosno delova vazduhoplova u inostranstvo radi zamene neispravnih motora, odnosno delova na domaćim vazduhoplovima koji se nalaze u inostranstvu vrši se po propisima o privremenom izvozu robe.

Ako se motor domaćeg vazduhoplova ostavi u inostranstvu radi opravke, zapovednik vazduhoplova to prijavljuje carinskom organu na matičnom vazduhoplovnom pristaništu.

Ako je neispravan motor, odnosno neispravan deo vazduhoplova poslat iz Republike Srbije u inostranstvo radi zamene, dokumentacija o izvoznom carinjenju podnosi se uz uvoznu deklaraciju.

Ako je motor, odnosno deo za vazduhoplov kupljen u inostranstvu i tamo ugrađen u domaći vazduhoplov, carinska dokumentacija o vraćanju neispravnog motora, odnosno neispravnog dela vazduhoplova prilaže se dokumentaciji o uvoznom carinjenju kupljenog motora, odnosno dela vazduhoplova.

Član 516

Avio-prevozilac, odnosno pravno lice koje ima zaključen ugovor sa avio-prevoziocem a bavi se opravkom i održavanjem vazduhoplova i njihovih delova može na domaćem vazduhoplovnom pristaništu, u odgovarajućim prostorijama, pod carinski nadzor smeštati strane delove za opravku i održavanje vazduhoplova (u daljem tekstu: stokovi).

Na zahtev lica iz stava 1. ovog člana, odnosno ovlašćenog lica, carinski organ utvrđuje da prostorije koje su namenjene za stokove odgovaraju uslovima za sprovođenje mera carinskog nadzora.

Evidenciju o delovima vazduhoplova koji se nalaze u stokovima na domaćem vazduhoplovnom pristaništu vodi lice iz stava 1. ovog člana, odnosno ovlašćeno lice na Listi evidencije rezervnih delova u stoku, na obrascu iz Priloga 42.

Evidenciju iz stava 3. ovog člana kontroliše i overava carinski organ.

Član 517

Ako je domaći avio-prevozilac u državama u koje je privremeno izvezao vazduhoplov u zakup otvorio stok rezervnih delova za vazduhoplov, o slanju i vraćanju rezervnih delova iz stoka na matičnom aerodromu u ove stokove dužan je da vodi evidenciju na obrascu iz člana 516. stav 3. ove uredbe.

Domaći avio-prevozilac dužan je da, po isteku ugovora o zakupu vazduhoplova, vrati sve delove za vazduhoplov, odnosno da ih izvozno ocarini.

Domaći avio-prevozilac može, u skladu sa stavom 1. ovog člana, u stokove u inostranstvu slati i potrošni materijal, koji je dužan da izvozno ocarini do petog u tekućem mesecu za prethodni mesec.

Evidenciju iz stava 1. ovog člana kontroliše i overava carinski organ.

Član 518

Carinski organ može, na zahtev lica iz člana 516. stav 1. ove uredbe, odobriti da, bez potpune dokumentacije, izuzme ispod carinskog nadzora strane delove za hitne popravke vazduhoplova, a pre uplate uvoznih i drugih dažbina.

Lica iz člana 516 stav 1. ove uredbe dužna su da za delove iz stava 1. ovog člana podnesu uvoznu deklaraciju najkasnije u roku od tri meseca od dana podizanja delova.

Ako lica iz člana 516. stav 1. ove uredbe ne podnesu uvoznu deklaraciju u roku iz stava 2. ovog člana, carinski organ pokreće postupak za naplatu uvoznih dažbina po službenoj dužnosti.

Direktor Uprave carina propisuje bliže uslove za primenu odredaba ovog člana.

Glava VII

EKSPRESNE POŠILJKE

Član 519

Ekspresne pošiljke su poštanske pošiljke koje pripadaju uslugama dodatne vrednosti (kurirske, ekspresne, ubrzane i slično).

Carinski organ može, na zahtev pravnog lica čija je delatnost ekspresni prenos i uručenje poštanskih pošiljaka (u daljem tekstu: poštanski operator), odobriti poseban postupak za deklarisanje tih pošiljaka.

Odobrenje carinskog organa iz stava 1. ovog člana sadrži i uslove koje treba da ispuni operator u primeni postupka iz stav 1. ovog člana.

Postupak sa ekspresnim pošiljkama je hitan.

Radi ubrzanja postupka sa ekspresnim pošiljkama operator može carinskom organu da najavi prispeće pošiljki po konsolidovanom (zbirnom) manifestu.

Član 520

Za pošiljke iz člana 519. ove uredbe podnosi se konsolidovani (zbirni) manifest prispelih pošiljaka koji zamenjuje sažetu deklaraciju i koji se može podneti carinskom organu elektronskom razmenom podataka u skladu sa odredbom člana 86. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona.

U manifest iz stava 1. ovog člana unose se podaci o pošiljkama, po sledećem redosledu:

1) pošiljke koje sadrže predmete koji služe njihovim ličnim potrebama (lični prtljag), pošiljke male vrednosti koje besplatno primaju domaći i strani državljani od fizičkih lica iz inostranstva, pod uslovom da te pošiljke nisu komercijalne prirode, pošiljke koje primaju iz inostranstva domaći i strani državljani na lekove za ličnu upotrebu, pošiljke male vrednosti, nekomercijalne prirode, na koje se ne plaćaju uvozne dažbine;

2) pošiljke koje sadrže reklamni materijal i uzorke koji se besplatno primaju iz inostranstva, na koje se ne plaćaju uvozne dažbine;

3) pošiljke za koje može nastati carinski dug, a koje ne podležu merama komercijalne politike;

4) pošiljke koje sadrže robu koja podleže merama komercijalne politike ili robu koja se privremeno uvozi.

Postupak carinjenja pošiljaka iz stava 1. ovog člana vrši se po prijavljenim grupama pošiljaka.

Član 521

Carinski organ za pošiljke iz člana 520. stav 2. tačka 3) ove uredbe izdaje jedan obračun uvoznih dažbina na ime operatora, i to po carinskoj stopi koja odgovara sadržaju svake pošiljke pojedinačno, a na svakoj pojedinačnoj fakturi, odnosno tovarnom listu, ako pošiljku ne prati faktura, unosi belešku da je ta roba ocarinjena.

Troškovi prevoza za pošiljke iz člana 520. stav 2. tač. 1) i 2) ove uredbe ne uračunavaju se u carinsku vrednost robe.

Operator može isključiti iz obračuna uvoznih dažbina iz stava 1. ovog člana, pošiljku od čijeg primaoca nema garanciju da će platiti uvozne dažbine.

U slučaju kad pošiljka iz stava 1. ovog člana nije uručena primaocu, operator ima pravo na povraćaj plaćenih uvoznih dažbina, nakon što pruži dokaze da je pošiljka napustila carinsko područje Republike Srbije.

Pošiljke iz člana 520. stav 2. tač 1) i 2) ove uredbe puštaju se zabeleškom na manifestu, dok za pošiljke iz člana 520. stav 2. tačka 3) operator podnosi dopunsku deklaraciju u roku od sedam dana od dana prispeća.

Član 522

Za pojedine grupe pošiljaka carinski organ može zahtevati da konsolidovani (zbirni) manifest sadrži i sledeće podatke:

1) ime i adresu pošiljaoca/izvoznika,

2) ime i adresu primaoca/uvoznika,

3) opis robe,

4) broj koleta/težina,

5) broj prevozne isprave,

6) zemlju porekla,

7) mesto utovara,

8) identifikaciju faktura/skenirana faktura,

9) broj bankarske transakcije,

10) poreski identifikacioni broj (PIB).

Član 523

Na postupak sa ekspresnim pošiljkama shodno se primenjuju odredbe ove uredbe koje uređuju poštanski saobraćaj.

Na poslovanje operatora shodno se primenjuju odredbe koje se odnose na zastupanje iz člana 6. Carinskog zakona.

Sve carinske formalnosti iz čl. 519 - 523. ove uredbe mogu se sprovoditi sistemom elektronske razmene podataka shodno članu 6. ove uredbe.

Glava VIII

DRUGO CARINSKI DOZVOLJENO POSTUPANJE ILI UPOTREBA

1. Slobodne zone i slobodna skladišta

1.1. Opšte odredbe

Član 524

Mere trgovinske politike primenjuju se:

1) prilikom stavljanja robe u slobodan promet, te mere se ne primenjuju na robu koja se unosi u slobodnu zonu ili slobodno skladište ili dok se roba nalazi u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu, osim ako se ta roba u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu stavlja u slobodan promet,

2) prilikom unošenja robe u carinsko područje, te mere se primenjuju kada se strana roba smešta u slobodnu zonu ili slobodno skladište;

3) prilikom izvoza robe, te mere se primenjuju kada se domaća roba iz slobodne zone ili slobodnog skladišta izvozi iz carinskog područja Republike Srbije. Ova roba podleže merama carinskog nadzora.

1.2. Sprovođenje carinskog nadzora u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu

Član 525

Carinski nadzor u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu sprovodi carinski organ koji je teritorijalno nadležan s obzirom na mesto na kome se nalazi slobodna zona ili slobodno skladište.

Član 526

Područje slobodne zone mora biti ograđeno u skladu sa uputstvima carinskog organa, tako da omogućava sprovođenje mera carinskog nadzora, a onemogućava da se roba nelegalno iznosi iz slobodne zone.

Stav 1. ovoga člana shodno se primenjuje i na slobodno skladište.

Carinski organ mora obezbediti carinski nadzor i na području neposredno van ograde slobodne zone ili slobodnog skladišta.

Član 527

Carinski organ sprovodi carinsku kontrolu unošenja ili iznošenja robe povremeno, u skladu sa kriterijima utvrđenim sistemom za analizu i procenu rizika, odnosno kad god posumnja da se ne poštuju carinski propisi o poslovanju u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu.

1.2.1. Delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu i odobravanje evidencije

Član 528

Korisnik slobodne zone ili slobodnog skladišta (u daljem tekstu: korisnik) dužan je da preduzme potrebne mere, kako bi obezbedio da zaposleni za obavljanje delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu poštuju sprovođenje mera carinskog nadzora i provere.

Član 529

Korisnik je dužan da pribavi odobrenje carinskog organa za vođenje evidencije, pre početka obavljanja delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu.

Carinski organ će odobriti vođenje evidencije samo onim licima koja nude sve potrebne garancije za poslovanje u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu u skladu sa carinskim propisima.

Član 530

Zahtev za izdavanje odobrenja o vođenju evidencije podnosi se carinskom organu, prema mestu na kom se nalazi slobodna zona ili slobodno skladište.

U zahtevu iz stava 1. ovog člana korisnik navodi koje delatnosti planira da obavlja u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu.

Zahtev mora da sadrži sledeće podatke:

1) detaljne podatke o evidenciji koja se vodi ili će se voditi o robi,

2) vrstu i carinski status robe koja će biti predmet navedenih delatnosti,

3) gde je to moguće, carinski postupak u okviru koga će se obavljati te delatnosti,

4) druge podatke koji su potrebni carinskom organu kako bi obezbedio pravilno sprovođenje odredbi Carinskog zakona i ove uredbe, o poslovanju u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu.

Član 531

Carinski organ će odobriti predloženi način vođenja evidencije, ako predlog korisnika za vođenje evidencije sadrži sve navode i podatke iz člana 530. stav 2. ove Uredbe, koji omogućavaju sprovođenje carinskog nadzora nad poslovanjem korisnika u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu, u skladu sa carinskim propisima.

Korisnik po sopstvenoj inicijativi ili na zahtev carinskog organa može da zahteva izmene ili dopune odobrenja za vođenje evidencije.

Član 532

Carinski organ, koji je izdao odobrenje iz člana 531. ove uredbe, od korisnika će tražiti da, u roku koji odredi prema okolnostima slučaja, predloži odgovarajuće izmene ili dopune u načinu vođenja evidencije, ako odobreni način vođenja evidencije ne omogućava ili više ne omogućava efikasno sprovođenje mera carinskog nadzora nad poslovanjem korisnika u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu.

Ako korisnik u određenom roku ne predloži odgovarajuće izmene ili dopune u načinu vođenja evidencije ili ako u više navrata utvrdi veće nepravilnosti u načinu vođenja evidencije, odnosno manjak ili neobjašnjivo nestajanje robe na koju se odnosi evidencija, carinski organ će poništiti odobrenje o vođenju evidencije.

Kada carinski organ poništi odobrenje o vođenju evidencije u skladu sa stavom 2. ovog člana, korisnik ne može više obavljati delatnosti na koje se odnosi poništena odobrena evidencija. Postojeće zalihe robe se tretiraju kao da je roba uneta ili ponovno uneta u carinsko područje Republike Srbije i istoj se mora odrediti carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.

Član 533

Mere iz člana 532. ove uredbe primeniće se i kada carinski organ utvrdi druga teža ili ponavljajuća kršenja carinskih propisa.

Član 534

Korisnik slobodne zone ili slobodnog skladišta koji prestaje s poslovanjem ili obavljanjem pojedine delatnosti u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana, obavesti nadležni carinski organ i preda mu konačne podatke o evidenciji robe radi provere.

1.2.2. Unos robe u slobodnu zonu ili slobodno skladište

Član 535

Roba se smešta u slobodnu zonu i slobodno skladište unosom robe i podnošenjem deklaracije za unos robe u slobodnu zonu ili slobodno skladište, ili deklaracijom za tranzitni postupak u putnom prometu, koji se završava unosom robe u slobodnu zonu ili slobodno skladište.

Član 536

Ako se unosom robe u slobodnu zonu ili slobodno skladište završava neki drugi postupak u skladu sa članom 195. stav 2. tačka 1) Carinskog zakona, podnose se i odgovarajuće isprave zajedno sa robom i shodno se primenjuju pojednostavljenja za završetak pojedinačnog carinskog postupka.

Ako se postupak aktivnog oplemenjivanja ili privremenog uvoza za dobijene proizvode, odnosno privremeno uvezenu robu, završava tranzitnim postupkom, nakon koga sledi unošenje robe u slobodnu zonu ili slobodno skladište s namerom naknadnog izvoza iz carinskog područja Republike Srbije, carinski organ proverava da li su podaci iz člana 541. stav 2. tačke 7) ove uredbe, uneti u evidenciju.

Član 537

Korisnik slobodne zone ili slobodnog skladišta može robu koju je uneo u slobodnu zonu ili slobodno skladište da ustupi drugom korisniku. Ustupanje i preuzimanje robe moraju oba korisnika da iskažu u svojim evidencijama. Korisnik, koji ustupa robu drugom korisniku dužan je da o tome bez odlaganja obavesti +carinski organ, uz podnošenje odgovarajuće isprave (ugovor, račun i sl.).

Član 538

Ako je na osnovu unošenja robe u slobodnu zonu ili slobodno skladište moguće tražiti povraćaj plaćenog carinskog duga ili otpust još neplaćenog carinskog duga, carinski organ mora potvrditi unošenje robe na podnetoj deklaraciji.

Član 539

Carinski organ, u skladu sa članom 195. stav 3. Carinskog zakona, može zatražiti da se prilikom unošenja u slobodnu zonu ili slobodno skladište prijavi roba za koju postoji obaveza plaćanja izvoznih dažbina ili na koju se odnose druge mere trgovinske politike, pre svega ako nije moguće na drugi način osigurati nadzor u pogledu poštovanja propisa o plaćanju izvoznih dažbina, odnosno o drugim merama trgovinske politike.

Član 540

Za potvrđivanje statusa robe u skladu sa članom 195. stav 4. Carinskog zakona, koristi se propisani obrazac.

Korisnik slobodne zone obrascem iz stava 1. ovoga člana dokazuje status domaće robe ako je strana roba stavljena u slobodan promet u skladu sa članom 198. stav 1. tačka 1) Carinskog zakona, uključujući i robu koja je stavljena u slobodan promet u zoni nakon aktivnog oplemenjivanja ili postupka prerade pod carinskim nadzorom.

1.2.3. Postupanje sa robom u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu

Član 541

Evidencije koje se vode u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu moraju sadržati sledeće podatke:

1) o identifikacionim brojevima, broju i vrsti ambalaže, količini robe, uobičajenom komercijalnom opisu robe, i po potrebi i identifikacioni znak kontejnera;

2) koji omogućavaju da se roba kontroliše u svakom trenutku, a posebno njena lokacija, carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba koja joj je određena nakon smeštaja u slobodnu zonu ili u slobodno skladište ili njen ponovni ulazak u preostali deo carinskog područja Republike Srbije,

3) o prevoznoj ispravi koja se koristi pri unošenju i iznošenju robe,

4) o carinskom statusu robe i, kada je to potrebno, podatke o potvrdi o carinskom statusu robe iz člana 540. ove uredbe,

5) o uobičajenim postupcima s robom,

6) oznake iz čl. 316, 317. ili 350. ove uredbe,

7) o robi koja stavljanjem u slobodan promet ili stavljanjem u postupak privremenog uvoza ne podleže plaćanju uvoznih dažbina niti merama trgovinske politike, a čija se upotreba ili namena moraju proveravati.

Carinski organ može da odobri da se neki od podataka iz stava 1. ovog člana ne evidentiraju, ukoliko nisu neophodni za sprovođenje carinskog nadzora.

Ako se određeni podaci evidentiraju u skladu sa odredbama odgovarajućeg carinskog postupka, tada se ne moraju unositi u evidenciju iz stava 1. ovoga člana.

St. 1, 2. i 3. ovog člana shodno se primenjuju i pri skladištenju domaće robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu, u skladu sa članom 194. Carinskog zakona.

Član 542

Ako korisnik utvrdi da se stvarno stanje robe i stanje u evidencijama iz člana 541. ove uredbe ne slažu, dužan je da bez odlaganja obavesti carinski organ.

Ako carinski organ utvrdi da je u slučajevima iz stava 1. ovog člana nastao carinski dug, obračunaće ga u skladu sa carinskim propisima.

Član 543

Pri utvrđivanju uobičajenih postupaka i postupanja s robom u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu iz člana 198. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona shodno se primenjuje člana 295. ove uredbe.

Carinski organ će, na zahtev deklaranta izdati ispravu INF 8. Izdavanje isprave deklarant može da zahteva pri deklarisanju robe, koja je bila u vreme zadržavanja u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu predmet samo uobičajenog rukovanja, za jedan od carinski dozvoljenih postupaka ili upotrebe.

Isprava INF 8 iz stava 2. ovog člana može se upotrebiti za određivanje podataka koji se uzimaju u obzir kod određivanja visine carinskog duga.

Carinski organ, prilikom primene stava 3. ovog člana, popunjava rubrike 11, 12 i 13 isprave INF 8, potvrđuje rubriku 15 isprave INF 8 i original isprave isprave INF 8 vraća deklarantu.

Član 544

Roba uneta u slobodnu zonu ili slobodno skladište može se u skladu sa odobrenjem nadležnog carinskog organa, upotrebiti za snabdevanje vazduhoplova u međunarodnom prometu.

Član 545

U slučaju iz člana 544. ove uredbe carinski organ korisniku izdaje odobrenje za poslovanje carinskog skladišta u skladu sa članom 290. ove uredbe.

1.2.4. Iznošenje robe iz slobodne zone ili slobodnog skladišta

Član 546

Podaci o iznošenju robe iz slobodne zone ili slobodnog skladišta, odnosno iz prostora gde korisnik obavlja delatnost vezanu za tu robu, bez odlaganja upisuju se u evidenciju iz člana 529. ove uredbe.

Pododeljak 5. Posebne odredbe za robu iz člana 191. stav 1. tačka 2) Carinskog zakona

Član 547

Domaća roba namenjena izvozu, koja se smešta u slobodnu zonu ili slobodno skladište koja ispunjava uslove predviđene posebnim propisima, i na koju se primenjuju mere kod izvoza robe, mora biti prilikom unosa u slobodnu zonu ili slobodno skladište dopremljena carinskom organu i za nju podneta deklaracija.

Deklaracija iz stava 1. ovog člana mora biti popunjena kao deklaracija za unos robe u postupak carinskog skladištenja.

Član 548

Evidencije iz člana 529. ove uredbe moraju pored podataka iz člana 541. ove uredbe, sadržavati i datum, kada je roba iz člana 547. ove uredbe bila uneta u slobodnu zonu ili slobodno skladište i podatke o deklaraciji iz tog člana.

Član 549

Roba iz člana 547. stav 1. ove uredbe mora izvezena u roku od tri meseca od dana unošenja robe u slobodnu zonu ili slobodno skladište.

Izvozna deklaracija iz stava 1. ovog člana popunjava se na obrascu iz člana 165. ove uredbe. Uz deklaraciju se prilažu isprave iz člana 173. ove uredbe.

1.2.5. Postupci o kojima treba voditi računa ako se postupak aktivnog oplemenjivanja odnosno prerade pod carinskom kontrolom obavlja u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu

Član 550

Proizvodne operacije u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem odloženog plaćanja carine) odnosno prerade pod carinskom kontrolom, mogu se obavljati u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu po dobijanju odobrenja za carinski postupak za koji je korisnik podneo zahtev carinskom organu.

U odobrenju iz stava 1. ovog člana navodi se slobodna zona ili slobodno skladište u kojima će se vršiti proizvodne operacije iz tog stava.

Član 551

Carinski organ neće odobriti korišćenje pojednostavljenog postupka iz čl. 550 - 560. ove uredbe, ako korisnik ne pruži potrebne garancije za pravilno sprovođenje postupaka.

Carinski organ može odbiti izdavanje odobrenja i licima, koja obavljaju proizvodne operacije u okviru postupka aktivnog oplemenjivanja ili prerade pod carinskom kontrolom samo povremeno.

Član 552

Korisnik odobrenja mora voditi posebnu evidenciju o postupku aktivnog oplemenjivanja, odnosno postupku prerade pod carinskom kontrolom u skladu sa čl. 281. i 282. ove uredbe. Evidencija mora da sadrži i podatke o odobrenju.

Kod popunjavanja obrasca za završetak postupka iz člana 287. ove uredbe, podaci o upisu u evidenciju iz stava 1. ovog člana zamenjuju podatke o deklaracijama odnosno drugim ispravama iz člana 287. stav 3. tačka 5) ove uredbe.

Član 553

Ako se postupak aktivnog oplemenjivanja, odnosno prerade pod carinskom kontrolom u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu započne odmah po unosu robe u slobodnu zonu ili slobodno skladište, roba se deklariše na osnovu knjigovodstvenih isprava u skladu sa članom 230. ove uredbe.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, korisnik može tražiti da se primeni uobičajeni postupak za početak postupka aktivnog oplemenjivanja, odnosno prerade pod carinskom kontrolom.

Ako se roba deklariše na osnovu knjigovodstvenih isprava u skladu sa stavom 1. ovog člana, upis u evidencije iz člana 529. ove uredbe zamenjuje upis u evidenciju o unosu robe u slobodnu zonu ili slobodno skladište.

Upis u evidenciju postupka aktivnog oplemenjivanja, odnosno prerade pod carinskom kontrolom, mora da sadrži i podatke o prevoznoj ispravi.

Član 554

Ako se roba koja se već nalazi u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu stavlja u postupak aktivnog oplemenjivanja, odnosno prerade pod carinskom kontrolom, deklariše se na osnovu knjigovodstvenih isprava.

Član 555

U evidenciju robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu iz člana 529. ove uredbe, potrebno je upisati napomenu da je roba zbog početka postupka aktivnog oplemenjivanja, odnosno početka prerade pod carinskom kontrolom, upisana u odgovarajuću evidenciju postupka.

Član 556

Postupak aktivnog oplemenjivanja, odnosno postupak prerade pod carinskom kontrolom za dobijene ili prerađene proizvode, odnosno robu u nepromenjenom stanju koja se nalazi u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu, završava se upisom ove robe u evidenciju robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu iz člana 529. ove uredbe. U evidenciju postupka aktivnog oplemenjivanja, odnosno postupka prerade pod carinskom kontrolom, upisuje se zabeleška o upisu robe u evidenciju robe u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu iz člana 529. ove Uredbe.

U evidenciju o robi u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu upisuju se podaci iz člana 316. ove uredbe.

Član 557

Ako se postupak aktivnog oplemenjivanja robe, odnosno postupak prerade pod carinskom kontrolom u pogledu dobijenih, odnosno prerađenih proizvoda, odnosno robe u nepromenjenom stanju, završava iznošenjem ovih proizvoda, odnosno robe iz slobodne zone ili slobodnog skladišta radi njihovog ponovnog izvoza, primenjuje se deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava iz člana 238. ove uredbe.

Ako se postupak aktivnog oplemenjivanja robe, odnosno postupak prerade pod carinskom kontrolom u pogledu dobijenih, odnosno prerađenih proizvoda, odnosno robe u nepromenjenom stanju, završava iznošenjem ovih proizvoda, odnosno robe iz slobodne zone ili slobodnog skladišta radi njihovog stavljanja u slobodan promet, primenjuje se deklarisanje na osnovu knjigovodstvenih isprava iz čl. 218. do 221. ove uredbe.

Ako se postupak aktivnog oplemenjivanja, odnosno postupak prerade pod carinskom kontrolom u pogledu dobijenih odnosno prerađenih proizvoda, odnosno robe u nepromenjenom stanju, završava iznošenjem ovih proizvoda, odnosno robe iz slobodne zone ili slobodnog skladišta radi početka nekog drugog carinskog postupka, osim stavljanja robe u slobodan promet, primenjuju se redovni ili pojednostavljeni postupci predviđeni za te carinske postupke.

Radi primene ovog člana shodno se primenjuje člana 553. stav 2. ove uredbe.

Član 558

Primenom člana 557. stav 2. ove uredbe ne utiče na primenu čl. 149. i 150. Carinskog zakona, u pogledu obračuna carinskog duga za robu ili proizvode, za koje je bio započet postupak aktivnog oplemenjivanja, odnosno prerade pod carinskom kontrolom.

Član 559

Status domaće robe za dobijene, odnosno prerađene proizvode ili robu u nepromenjenom stanju koji su bili stavljeni u slobodan promet u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu, ili prilikom iznošenja iz slobodne zone ili slobodnog skladišta, dokazuje se propisanom potvrdom. Popunjeni obrazac potvrde podnosi korisnik, a overava carinski organ.

Na robu koja je stavljena u slobodan promet u skladu sa članom 312. ove uredbe primenjuje se stav 1. ovog člana.

Član 560

Upisi u evidenciju postupka aktivnog oplemenjivanja, odnosno evidenciju prerade pod carinskom kontrolom moraju omogućiti carinskom organu da u svako doba proveri tačno stanje robe ili proizvoda, za koju je u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu započet jedan od ta dva postupka.

2. Slobodne carinske prodavnice

Član 561

Otvaranje slobodne carinske prodavnice (u daljem tekstu: prodavnica) vrši se na osnovu odobrenja nadležnog carinskog organa.

Nadležnom carinskom organu, uz zahtev za otvaranje prodavnice, podnosi se:

1) dokaz o registraciji u Registru privrednih subjekata,

2) dokaz o pravnom osnovu za korišćenje prostorija, odnosno prostora namenjenih za prodavnicu (pravo svojine, zakup i sl.),

3) skica i tehnički opis prostorija, odnosno prostora namenjenih za prodavnicu,

4) dokaz o PIB i o broju računa kod poslovne banke.

Prostorija prodavnice mora biti obezbeđena tako da se bez carinskog nadzora roba ne može unositi i iznositi.

Prodavnica se može sastojati od prodajnog mesta i skladišta pored prodajnog mesta.

Ispunjenost uslova da su prostorije, odnosno prostor namenjeni za prodavnicu, podesni za smeštaj carinske robe i da su obezbeđeni uslovi za sprovođenje mera carinskog nadzora i carinske kontrole utvrđuje komisija koju obrazuje carinski organ.

Komisija o svom nalazu sastavlja zapisnik, u tri primerka, od kojih dva zadržava carinski organ, a treći dostavlja podnosiocu zahteva.

Kad utvrdi da su ispunjeni uslovi iz ovog člana carinski organ podnosiocu zahteva dostavlja odluku u pismenom obliku.

Ako je radi sprovođenja mera carinskog nadzora to neophodno, nadležni carinski organ može odrediti pravo carinskog organa da poseduje ključeve skladišta ili drugu odgovarajuću meru carinskog nadzora nad robom u prodavnici.

Član 562

U prodavnici se može prodavati strana i domaća roba licima iz člana 208. stav 1. Carinskog zakona na osnovu karte za ukrcaj u vazduhoplov (bording karta).

Carinski organ određuje vreme u kome se roba može prodavati u prodavnici.

Član 563

Carinski organ će odobriti da se roba za koju je odobren postupak carinskog skladištenja uputi iz carinskog skladišta u prodavnicu, po postupku i na način propisan za premeštanje carinske robe iz jednog carinskog skladišta u drugo.

Držalac prodavnice koji je istovremeno i držalac skladišta u koji se smešta (skladišti) domaća roba nije dužan da položi propisano obezbeđenje.

Roba koja se smešta u prodavnicu, odnosno carinsko skladište mora se evidentirati odmah po unošenju u prodavnicu, odnosno carinsko skladište.

Član 564

Držalac prodavnice dužan je da vodi evidenciju o robi na obrascu: "List kartoteke", odvojeno za domaću i odvojeno za stranu robu. Listovi kartoteke za domaću robu su bele boje, a za stranu robu - zelene boje.

U obrazac iz stava 1. ovog člana upisuje se naziv držaoca carinskog skladišta, broj odobrenja za otvaranje prodavnice, broj JCI na osnovu koje je roba smeštena u carinsko skladište, odnosno broj fakture ili dostavnice za domaću robu, naziv robe, tarifna oznaka i cena robe.

Držalac prodavnice dužan je da u listove kartoteke svakog dana upisuje promene u pogledu vrste, količine i vrednosti smeštene i prodate robe, na osnovu evidencije o dnevnoj prodaji koja se vodi preko fiskalne kase.

Evidencija iz st. 1. i 2. ovog člana može se prilagoditi i voditi sistemom elektronske obrade podataka.

Član 565

Držalac prodavnice dužan je da najkasnije do petog u mesecu za prethodni mesec, za robu prodatu u prodavnici u prethodnom mesecu, sačini izveštaj u tri primerka, koje overava nadležni carinski organ i zadržava jedan primerak.

Mesečni izveštaj o prodatoj robi pored vrste i količine prodate robe, obavezno sadrži podatke o nabavnoj ceni robe, broj JCI na osnovu koje je roba smeštena u prodavnicu kao i broj fakture odnosno dostavnice za domaću robu.

Na osnovu overenog izveštaja iz stava 2. ovog člana, držalac prodavnice nadležnom carinskom organu podnosi, najkasnije do petog u mesecu, popunjenu JCI.

Član 566

Neprodata roba može se vratiti iz prodavnice u carinsko skladište na osnovu odobrenja nadležnog carinskog organa.

3. Ponovni izvoz, uništenje i ustupanje robe u korist države

Član 567

Ako je potrebno radi ponovnog izvoza robe podneti deklaraciju, shodno se primenjuju odredbe čl. 374 - 383. ove uredbe, kao i posebni propisi koji se primenjuju kada se sa ponovnim izvozom završava prethodni carinski postupak sa ekonomskim dejstvom.

Kada se obrazac ATA koristi za ponovni izvoz robe u okviru postupka privremenog uvoza, deklaracija može se podneti kod druge carinarnice umesto carinarnica nadležne prema sedištu ili prebivalištu izvoznika ili prema mestu u kome se roba pakuje odnosno utovara za izvoz.

Član 568

Ako za ponovni izvoz nije podneta deklaracija, podnosi se izvozna sažeta deklaracija saglasno odredbama čl. 570 - 574. ove uredbe.

Pod uslovom da je podneta uvozna sažeta deklaracija kada je roba bila uneta u carinsko područje Republike Srbije, za ponovni izvoz robe koja nije iz Republike Srbije, izvozna sažeta deklaracija nije potrebna, ako se:

1) roba ne istovara iz prevoznog sredstva kojim je prevezena u carinsko područje Republike Srbije;

2) roba pretovara u mestu u kome je istovarena iz prevoznog sredstva kojim je prevezena u carinsko područje Republike Srbije.

Kratkotrajni smeštaj robe zbog pretovara smatra se sastavnim delom pretovara. Prilikom sprovođenja mera kontrole uzimaju se u obzir posebne okolnosti svakog konkretnog slučaja.

Član 569

U skladu sa članom 209. stav 4. Carinskog zakona, lice koja zahteva uništenje robe mora prijavu za uništenje podneti u pismenom obliku i potpisati je. Prijava za uništenje mora se podnosi onoliko vremena unapred koliko je potrebno carinarnici da organizuje i sprovede nadzor nad uništenjem.

Ako je za robu namenjenu za uništenje već bila podnesena deklaracija, carinarnica koja je deklaraciju prihvatila zabeležiće na njoj da je roba uništena. Takva deklaracija u skladu sa članom 91. Carinskog zakona smatra se poništenom.

Carinarnica koja sprovodi uništenje robe mora u prijavi odnosno deklaraciji navesti vrstu i količinu mogućih otpadaka i ostataka koji preostanu po uništavanju, u svrhu određivanja elemenata za mogući obračun uvoznih dažbina za otpatke i ostatke kada za njih bude određeno novo carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba.

Na robu koja je ustupljena u korist države, shodno se primenjuju odredbe stava 2. ovog člana.

Član 570

Kada roba, koja se iznosi iz carinskog područja Republike Srbije, nije obuhvaćena deklaracijom, izlaznoj carinarnici se, u skladu sa članom 212. Carinskog zakona, podnosi sažeta deklaracija (u daljem tekstu: "izvozna sažeta deklaracija").

Izvozna sažeta deklaracija se ne zahteva:

1) u slučajevima iz člana 366. ove uredbe;

2) za robu, koja prema Bečkoj konvencijom o diplomatskim odnosima, od 18. aprila 1961. godine, Bečkoj konvencijom o konzularnim odnosima, od 24. aprila 1963. godine ili na osnovu drugih konzularnih konvencija ili u skladu sa Njujorškom konvencijom o specijalnim misijama, od 16. decembra 1969. godine, ima pravo na oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina.

Član 571

Izvozna sažeta deklaracija sadrži propisane podatke i podnosi se korišćenjem elektronskog sistema obrade podataka.

Izvoznu sažetu deklaraciju overava lice koje ju je sačinilo.

Carinski organi odmah po prijemu evidentiraju izvozne sažete deklaracije koje su usaglašena sa uslovima iz stava 1. ovog člana

Na podnošenje izvozne sažete deklaracije shodno se primenjuju odredbe člana 159. stav 1. ove uredbe.

Carinski organ može da odobri da se izvozna sažeta deklaracija podnese na papiru samo u jednom od sledećih slučajeva:

1) ako elektronski sistem carinskih organa nije u funkciji;

2) ako elektronska aplikacija lica koje podnosi izlaznu sažetu deklaraciju nije u funkciji.

Izvozne sažete deklaracije na papiru prate, po potrebi, tovarni listovi ili druga komercijalna dokumenta i sadrže informacije propisane za sažete deklaracije.

Carinski organi sporazumno utvrđuju postupak koji bi trebalo da se koristi u slučajevima iz stava 5. tačka 1) ovog člana.

Carinski organ odobrava upotrebu izvozne sažete deklaracije na papiru iz stava 5. tačka 2) ovog člana.

Izvoznu sažetu deklaraciju na papiru potpisuje lice koje ju sačinjava.

Član 572

U slučaju intermodalnog prevoza kada se roba pretovari sa jednog prevoznog sredstva na drugo za prevoz van carinskog područja Republike Srbije, rok za podnošenje izvozne sažete deklaracije mora da odgovara roku koji se odnosi na prevozno sredstvo koje napušta carinsko područje Republike Srbije, kako je navedeno u članu 573. ove uredbe.

U slučaju kombinovanog prevoza, kada aktivno prevozno sredstvo koje prelazi granicu samo prevozi drugo aktivno prevozno sredstvo, operater tog drugog prevoznog sredstva je odgovoran za podnošenje izvozne sažete deklaracije.

Rok za podnošenje deklaracije mora da odgovara roku koji važi za aktivno prevozno sredstvo koje prelazi granicu, kako je navedeno u članu 573. ove uredbe.

Član 573

Izvozna sažeta deklaracija podnosi se izvoznoj carinarnici u odgovarajućim rokovima koji su navedeni u članu 367. stav 1. ove uredbe.

Odredbe člana 367. st. 2. i 3. i člana 368. ove uredbe shodno se primenjuju i na izvoznu sažetu deklaraciju.

Posle podnošenja izvozne sažete deklaracije, nadležna carinarnica vrši odgovarajuće kontrole radi procene rizika, prvenstveno u pogledu sigurnosti i bezbednosti, pre puštanja robe za istup iz carinskog područja Republike Srbije, u periodu koji odgovara periodu između roka za podnošenje deklaracije iz člana 367. ove uredbe za određenu vrstu prevoza i roka za utovar ili odlazak robe.

Kada se roba, za koju se saglasno članu 366. tač. 1) - 8) ne zahteva izvozna sažeta deklaracija, iznosi iz carinskog područja Republike Srbije, analiza rizika se obavlja posle pokazivanja robe na osnovu dokumentacije ili drugih informacija koje se odnose na tu robu.

Roba može da se pusti za izvoz čim se izvrši analiza rizika.

Kada se utvrdi da roba, koja je namenjena za izvoz iz carinskog područja Republike Srbije i za koju se zahteva izvozna sažeta deklaracija, nije obuhvaćena takvom deklaracijom, lice koje iznosi robu ili preuzme odgovornost za prevoz robe izvan carinskog područja Republike Srbije, mora odmah da podnese izvoznu sažetu deklaraciju.

Ako lice podnose izvoznu sažetu deklaraciju po isteku rokova iz čl. 367. i 368. uredbe to ne isključuje primenu kaznenih odredaba utvrđenih propisima.

Ako carinarnica, na osnovu pregleda koje je obavila, ne može odobriti puštanje robe za izvoz, nadležna carinarnica obaveštava lice koje je podnelo izvoznu sažetu deklaraciju i, kada je to drugo lice, lice koje je odgovorno za prevoz robe iz carinskog područja Republike Srbije, da se roba neće pustiti.

Obaveštenje se šalje u razumnom roku posle završetka analiza rizika za tu robu.

Član 574

Rokovi iz člana 573. ove uredbe ne primenjuju se kada se prema međunarodnim sporazumima zahteva razmena podataka iz deklaracije u rokovima koji se razlikuju od rokova navedenih u tom članu.

Rok u svakom slučaju nije kraći od vremena potrebnog za obavljanje analiza rizika pre nego što roba napusti carinsko područje Republike Srbije.

Član 575

Ako roba, za koju mora da se podnese izvozna sažeta deklaracija, po isteku roka od 150 dana od dana podnošenja deklaracije, nije napustila carinsko područje Republike Srbije, smatra se da izvozna sažeta deklaracija nije podneta.

Deo treći

POVRAĆAJ ROBE

Član 576

Carinski organ, u skladu sa članom 221. stav 4. pod 2) Carinskog zakona, može da odobri oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina pri povraćaju robe:

1) za koju su pri njenom izvozu iz carinskog područja Republike Srbije bile ispunjene izvozne formalnosti radi dobijanja naknada ili drugih iznosa pri izvozu predviđenih u okviru poljoprivredne politike ili

2) za koju je odobrena druga finansijska pogodnost osim naknada ili drugih iznosa u okviru poljoprivredne politike, povezana s obavezom izvoza te robe.

Oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina pri povraćaju robe, iz stava 1. ovog člana, može se odobriti pod uslovom da deklarant dokaže da su naknada ili drugi plaćeni iznos vraćeni ili da je nadležni organ preduzeo odgovarajuće mere da se isplata tog iznosa zadrži, odnosno da se druge finansijske pogodnosti ukinu, i da:

1) roba nije mogla biti puštena u promet u državi u koju je poslata radi važećih propisa te države,

2) je primalac vratio robu, jer roba ima mane ili nije u saglasnosti s odredbama ugovora,

3) se roba ponovno uvozi u carinsko područje Republike Srbije, jer robu nije bilo moguće upotrebiti za predviđene namene iz drugih razloga, osim onih navedenih u tački 1), odnosno tački 2) stava 1, na koje izvoznik nije mogao uticati.

Kao razlozi iz stava 2. tačke 3) ovoga člana smatraju se sledeći slučajevi:

1) roba se ponovno uvozi jer je pre nego što je bila dostavljena primaocu, roba bilo njeno prevozno sredstvo, pretrpelo oštećenja,

2) roba koja je bila izvezena za potrošnju ili prodaju na sajmu ili sličnoj priredbi, a nije bila potrošena ili prodata,

3) roba nije mogla biti dostavljena primaocu radi njegove stvarne ili pravne nemogućnosti da preuzme robu u skladu sa uslovima ugovora, na osnovu kojih je roba bila izvezena,

4) roba koja zbog prirodnih nepogoda, političkih ili socijalnih nemira nije mogla biti dostavljena primaocu ili mu je bila dostavljena protekom roka određenog ugovorom.

Deklarant dokazuje da je povraćaj ili drugi uplaćeni iznos dobijen radi izvoza robe koja se ponovno uvozi vratio, ili da je nadležni organ preduzeo odgovarajuće mere da se isplata tog iznosa zadrži, odnosno dokaže da su druge odobrene finansijske pogodnosti bile ukinute, odgovarajućom potvrdom organa koji je odobrio isplatu povraćaja ili drugog plaćenog iznosa. Potvrda mora sadržavati sve potrebne podatke za utvrđivanje istovetnosti robe, za koju je povrat ili drugi iznos vraćen s robom koja se ponovno uvozi.

Roba iz stava 1. ovog člana ne može biti oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina, ako nije uvezena radi stavljanja u slobodan promet u carinskom području u roku od 12 meseci. Rok počinje da teče od dana kada su obavljene carinske formalnosti za izvoz robe.

Kada je roba deklarisana za stavljanje u slobodan promet nakon isteka roka iz stava 5. ovoga člana carinarnica može, izuzetno, kada to opravdavaju okolnosti, odobriti produženje roka.

Član 577

Carinski organ može vraćenu robu da oslobodi plaćanja carine i ako se vraća samo deo prethodno izvezene robe. Ova odredba shodno se primenjuje ako se roba sastoji od delova ili pribora koji pripadaju mašinama, instrumenata, aparata ili drugih proizvoda koji su bili prethodno izvezeni iz carinskog područja.

Član 578

Izuzetno od odredaba člana 222. Carinskog zakona sledeća roba može biti oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina:

1) roba koja je bila po izvozu iz carinskog područja Republike Srbije predmet samo onih postupaka koji su bili nužni za održavanje robe, ili rukovanja koji su promenili samo izgled robe i

2) roba koja je, nakon izvoza iz carinskog područja Republike Srbije, bila predmet drugih postupaka osim onog koje je potrebno da je održi u dobrom stanju ili rukovanje koje samo menja njen izgled robe, ali koja se pokazala manjkavom ili neprikladnom za nameravanu upotrebu, kada je ispunjen jedan od sledećih uslova:

(1) postupak ili rukovanje s robom bilo je izvršeno isključivo u svrhu da se roba popravi ili vrati u dobro stanje,

(2) neprikladnost robe za nameravanu upotrebu postala je očigledna tek nakon što je takav postupak ili rukovanje započelo.

Kada je vraćena roba bila podvrgnuta postupku ili rukovanju dozvoljenom u skladu sa stavom 1. tačkom 2) ovog člana, a takav postupak bi prouzrokovao nastanak carinskog duga da je bila stavljenoj u postupak pasivnog oplemenjivanja, primenjuju se propisi o obračunu carinskog duga za postupak pasivnog oplemenjivanja.

Ako je roba prošla radnju koja se sastoji od popravke ili vraćanja u dobro stanje, što je postalo neophodno zbog nepredviđenih okolnosti koje su nastale van carinskog područja Republike Srbije, a to se dokaže carinskim organima, oslobođenje od plaćanja uvoznih dažbina se odobrava ako vrednost ponovno uvezene robe nije veća zbog takve radnje od njene vrednosti u trenutku izvoza iz carinskog područja Republike Srbije.

U smislu stava 2. ovog člana:

1) "potrebna popravka ili vraćanje u dobro stanje" podrazumeva bilo koji postupak za otklanjanje oštećenja odnosno nedostataka u delovanju ili otklanjanje greške koju je roba pretrpela van carinskog područja, ako roba bez takvih opravki ili osposobljavanja ne bi mogla više biti upotrebljena na uobičajeni način za svrhe u koje je bila namenjena,

2) smatra se da vrednost vraćene robe ne prelazi vrednost robe u vreme prihvatanja deklaracije za izvoz, ako postupci i postupanja sa robom ne prelaze one koji su neophodni za dalju upotrebu robe u jednakoj meri kao i u vreme izvoza.

Kada popravka ili vraćanje robe u dobro stanje iziskuje ugradnju rezervnih delova, takav ugradnja je ograničena na one delove koji omogućavaju da se roba koristi na isti načina kao u trenutku izvoza.

Član 579

Carinski organ, prilikom okončavanja izvoznih carinskih formalnosti, na zahtev zainteresovanog lica izdaje potvrdu koja sadrži podatke neophodne za identifikaciju robe u slučaju da bude vraćena u carinsko područje Republike Srbije (potvrda o istovetnosti).

Član 580

Ponovno uvezena roba u skladu s ovom uredbom smatra se kao vraćena roba:

1) ako se roba za koju se uz deklaraciju za stavljanje robe u slobodan promet, podnose sledeće isprave:

(1) deklaracija kojom je roba bila izvezena, koju su carinski organi vratili izvozniku, ili kopija te deklaracije za koju je carinski organ potvrdio da je verodostojna, ili

(2) lista s podacima iz člana 582. ove uredbe.

Ako carinarnica ponovnog uvoza, na osnovu dokaza sa kojima raspolaže ili koje može da zahteva od zainteresovanog lica, utvrdi da je roba koja je prijavljena za stavljanje u slobodan promet, roba koja je bila prvobitno izvezena iz carinskog područja Republike Srbije i koja je u vreme izvoza ispunjavala uslove koji su potrebni da se može smatrati kao vraćena roba, carinarnica neće zahtevati podnošenje dokumenata iz stava 1. tač. 1) i 2) ovog člana.

2) roba pod pokrićem ATA karneta izdatog u Republici Srbiji.

Roba se može prihvatiti kao vraćena u okviru ograničenja navedenih u članu 221. Carinskog zakona. U svim slučajevima, vrše se formalnosti predviđene članom 246. stav 2. ove uredbe.

Stav 1. tačka 1) ovog člana ne primenjuje se na:

1) međunarodni promet ambalaže i transportnih sredstava ili određene robe odobrene prema posebnim carinskim aranžmanima, kada je važećim nacionalnim ili međunarodnim propisima predviđeno da carinska dokumenta nisu potrebna u takvim slučajevima,

2) slučajeve kada se roba može deklarisati za stavljanje u slobodan promet usmeno ili nekom drugom radnjom.

Carinarnica može da zahteva od zainteresovanog lica da priloži dodatne dokaze posebno u svrhe identifikacije ponovno uvezene robe.

Član 581

Uz deklaraciju za stavljanje u slobodan promet, koja se odnosi na povraćaj robe za koju su pri izvozu mogle biti obavljene carinske formalnosti radi dobijanja naknada ili drugih iznosa pri izvozu, predviđenih u okviru poljoprivredne politike, uz isprave iz člana 580. ove uredbe prilaže se i potvrda organa koje je nadležan za odobravanje tih naknada ili iznosa. Ta potvrda mora da sadrži podatke koji su potrebni da bi carinarnica kod koje se roba deklariše za stavljanje u slobodan promet mogla proveriti da se potvrda odnosi na deklarisanu robu.

Ako pri izvozu nisu bile obavljene izvozne carinske formalnosti radi dobijanja naknada ili drugih iznosa pri izvozu, predviđenih u okviru poljoprivredne politike, potvrda mora da sadrži napomenu: "bez izvoznih naknada ili drugih iznosa pri izvozu".

Ako su pri izvozu bile obavljene izvozne carinske formalnosti radi dobijanja naknada ili drugih iznosa pri izvozu, predviđenih u okviru poljoprivredne politike, potvrda mora da sadrži jednu od sledećih napomena:

"izvozna naknada ili drugi iznos pri izvozu isplaćeni za __________ (količina)", ili

"pravo na izvoznu naknadu ili drugi iznos pri izvozu poništeno za __________ (količina)", zavisno od toga da li je nadležni organ isplatio ili nije izvoznu naknadu ili drugi iznos pri izvozu.

Potvrda iz stava 1. ovog člana može se izdati na obrascu informacionog lista INF 3 iz člana 582. ove uredbe.

Ako carinarnica kojoj je roba dopremljena za stavljanje u slobodan promet može, na osnovu dokaza kojima raspolaže, da utvrdi da nije bila niti će naknadno biti odobrena naknada ili drugi iznos pri izvozu, predviđeni u okviru poljoprivredne politike, potvrdu iz stav 1. ovog člana nije potrebno podnositi.

Član 582

Lista sa podacima INF 3 sačinjava se u originalu i dve kopije na propisanim obrascima.

Član 583

Izvozna carinarnica, ne isključujući primenu odredbe stava 3. ovog člana, na zahtev izvoznika, izdaje informativni obrazac INF 3, pri ispunjavanju izvoznih formalnosti za robu na koju se odnosi, ako izvoznik izjavi da će roba verovatno biti vraćena preko druge carinarnice, a ne preko izvozne carinarnice.

Na zahtev izvoznika, izvozna carinarnica može izdati informativni obrazac INF 3 i nakon ispunjenja izvoznih formalnosti za robu na koju se odnosi, pod uslovom da na osnovu informacija kojima raspolaže nedvosmisleno utvrdi da se navodi u zahtevu izvoznika odnose na izvezenu robu.

Za robu iz člana 581. stav 1. ove uredbe informativni obrazac INF 3 može se izdati isključivo nakon ispunjavanja odgovarajućih carinskih izvoznih formalnosti, uz poštovanje uslova iz stav 2. ovoga člana.

U slučaju iz stava 3. ovog člana obrazac INF 3 može se izdati pod uslovom da je:

1) polje B prethodno ispunjeno i potvrđeno i

2) polje A prethodno ispunjeno i potvrđeno, ako su informacije sadržane u tom polju potrebne.

Član 584

Obrazac INF 3 sadrži podatke, koji su podneseni carinarnici radi utvrđivanja istovetnosti izvezene robe.

Ako se pretpostavlja da će se izvezena roba na carinsko područje ponovo uvoziti preko više carinarnica, a ne preko izvozne carinarnice, izvoznik može zahtevati izdavanje većeg broja obrazaca INF 3, koji sadrže celokupnu količinu izvezene robe.

Izvoznik može od carinarnice koja je izdala obrazac INF 3, da zahteva da je zamene s više obrazaca INF 3, koji sadrže celokupnu količinu robe, sadržanu u prvobitno izdatom obrascu INF 3.

Izvoznik može zahtevati izdavanje obrasca INF 3 za samo deo izvezene robe.

Član 585

Original i kopija obrasca INF 3 vraća se izvozniku za podnošenje carinarnici ponovnog uvoza. Drugu kopiju zadržava carinarnica, koja ga je izdala.

Član 586

Carinarnica ponovnog uvoza označava količinu ponovno uvezene robe, koja je oslobođena od plaćanja uvoznik dažbina na originalu i kopiji obrasca INF 3, pri čemu zadržava original, a kopiju tog obrasca šalje carinarnici koja ga je izdala. U obrazac se upisuje broj i datum deklaracije kojom je roba stavljena u slobodan promet.

Izvozna carinarnica upoređuje tu kopiju s obrascem koji ima, i zadržava je.

Član 587

U slučaju krađe, gubitka ili uništenja izvornika obrasca INF 3, izvoznik može od organa, koji su ga izdali, zatražiti izdavanje duplikata. Zahtev će biti prihvaćen ako to opravdavaju okolnosti konkretnog slučaja. Izdata kopija mora sadržati sledeću oznaku:

"DUPLIKAT".

Carinarnica na svom primerku obrasca INF 3 mora zabeležiti izdavanje duplikata.

Član 588

Izvozna carinarnica šalje carinarnici ponovnog uvoza na njen zahtev sve raspoložive podatke, kako bi mogla utvrditi da li roba ispunjava zahtevane uslove za oslobođenje od plaćanja carine.

Obrazac INF 3 se može upotrebiti za zahtev i razmenu podataka iz stava 1. ovog člana.

Deo četvrti

BESPLATNO USTUPANJE ODUZETE STRANE ROBE I DRUGI NAČINI POSTUPANJA SA ODUZETOM STRANOM ROBOM

Član 589

Oduzeta ili ustupljena strana roba, koja predstavlja predmete istorijske, arheološke, etnografske, kulturne, umetničke ili naučne vrednosti, kao i roba namenjena za humanitarne svrhe, može se, u skladu sa članom 289. stav 1. Carinskog zakona, ustupiti bez naknade državnim organima, ustanovama kulture koje su odgovorne za zaštitu kulturnih dobara, humanitarnim organizacijama i drugim korisnicima humanitarne pomoći, kao i u druge opravdane svrhe.

Oduzeta strana roba, koja je u skladu sa posebnim propisima u ograničenom javnom prometu (oružje, municiju, radiostanice i dr.), kao i druga odgovarajuća oduzeta ili ustupljena strana roba može se besplatno ustupiti državnim organima i organizacijama, kojima je ta roba potrebna za obavljanje delatnosti,

Deo peti

CARINSKI DUG

 

Glava I

OBEZBEĐENJE CARINSKOG DUGA

1. Polaganje obezbeđenja

Član 590

Dužnik može položiti obezbeđenje za plaćanje pojedinačnog carinskog duga (u daljem tekstu: pojedinačno obezbeđenje) ili za plaćanje svih carinskih dugova, koji su nastali ili bi mogli nastati u određenom periodu, odnosno u određenom carinskom postupku (u daljem tekstu: zajedničko obezbeđenje).

Član 591

Kao pojedinačno obezbeđenje može se upotrebiti jedan od oblika obezbeđenja iz člana 229. Carinskog zakona, a za zajedničko obezbeđenje samo bankarska garancija.

Član 592

Pojedinačno obezbeđenje dužnik polaže kod carinarnice.

Zajedničko obezbeđenje dužnik polaže u Upravi carina.

Član 593

Zajedničko obezbeđenje može da se koristi do iznosa do kojeg se podnetim obezbeđenjem u potpunosti obezbeđuje plaćanje carinskog duga i svih dažbina, taksi i naknada koje je carinski organ posebnim propisima dužan da naplaćuju prilikom uvoza i izvoza robe.

Zajedničko obezbeđenje ne može biti niže od 700.000,00 dinara.

Član 594

U skladu sa članom 234. Carinskog zakona, smatra se da položeno obezbeđenje ne obezbeđuje ili više nije sigurno da će obezbediti naplatu carinskog duga u potpunosti ili blagovremeno, ako dužnik nije platio već dospele, tim obezbeđenjem obuhvaćene, carinske dugove.

Član 595

Polaganje obezbeđenja za plaćanje carinskog duga sa 50% uvećanom visinom garantne svote bankarske garancije carinski organ može da odobri dužniku ili licu koje može postati dužnik, koje je u prethodnih 12 meseci:

1) blagovremeno i u potpunosti ispunjavala svoje obaveze prema carinskom organu,

2) nije plaćalo dospeli carinski dug plaćanjima po osnovu podnete bankarske garancije i

3) nije kažnjavano za carinski prekršaj počinjen sa namerom izbegavanja plaćanja carinskog duga ili ponovljeno kažnjavano za carinske prekršaje.

Zahtev za uvećanje visine garantne svote podnosi se carinarnici nadležnoj prema sedištu podnosioca zahteva.

Odobrenje ili odluku o odbijanju zahteva za uvećanje visine garantne svote donosi Uprava carina na osnovu mišljenja nadležne carinarnice nakon provere ispunjenosti uslova iz stava 1. ovog člana.

U slučaju izmene ili promene podataka u odobrenju, korisnik odobrenja dužan je da o tome odmah obavesti nadležnu carinarnicu i Upravu carina.

Uprava carina će ukinuti odobrenje iz stava 3. ovog člana, ako korisnik odobrenja više ne ispunjava uslove propisane za izdavanje odobrenja.

Član 596

Dužnik može da položi gotovinu kao obezbeđenje za plaćanja carinskog duga, uplatom sredstava na račun koji odredi Uprava carina.

Na položeni iznos gotovine ne plaćaju se kamate.

Član 597

Carinarnica može da prihvati bankarsku garanciju koju je izdala banka osnovana u Republici Srbiji.

Izdavanjem bankarske garancije banka garant se u pismenoj formi obavezuje da će u roku dospelosti, solidarno sa dužnikom, platiti iznos carinskog duga obuhvaćenog garancijom, uključujući kamate i troškove nastale u postupku naplate neplaćenog carinskog duga.

Bankarska garancija se podnosi u tri primerka na overu Upravi carina, odnosno nadležnoj carinarnici u skladu sa članom 592. ove uredbe.

Overom podnete bankarske garancije carinski organ donosi odluku o prihvatanju te garancije.

Original overene garancije čuva se u Upravi carina, odnosno u nadležnoj carinarnici. Dva primerka overene garancije vraćaju se dužniku, od kojih dužnik jedan primerak dostavlja izdavaocu garancije.

Član 598

Uprava carina odmah obaveštava carinarnice o prihvatanju bankarske garancije za zajedničko obezbeđenje.

Dužnik se u carinskom postupku može pozvati na bankarsku garanciju iz stava 1. ovog člana sledeći radni dan od dana kada je Uprava carina prihvatila garanciju.

Član 599

Carinarnica donosi odluku o prihvatanju bankarske garancije zabeleškom na obrascu položene garancije. Evidencioni broj primljene bankarske garancije upisuje se u carinske isprave.

Dužnik se u carinskom postupku može pozvati na bankarsku garanciju sledeći radni dan od dana kada je Uprava carina primila bankarsku garanciju kao odgovarajuću.

Član 600

Rok važenja bankarske garancije ne može biti kraći od roka u kojem može nastati carinski dug, produžen za tri meseca, odnosno šest meseci za bankarske garancije podnete kao obezbeđenje za plaćanje carinskog duga koji bi mogao nastati u postupku aktivnog oplemenjivanja.

Član 601

Bankarska garancija može se produžiti pre isteka roka važenja.

Ako dužnik podnosi novu garanciju, carinski dugovi koji su bili obezbeđeni prethodnom garancijom, a nisu u potpunosti plaćeni, odnosno carinski dugovi koji mogu još nastati, moraju biti obezbeđeni novom bankarskom garancijom koju položi dužnik. Nova bankarska garancija mora da sadrži klauzulu da se iz nje mogu naplatiti i dugovi koji su bili obezbeđeni prethodnom garancijom.

Ako izdavalac garancije opozove bankarsku garanciju, opoziv, u pismenom obliku, dostavlja Upravi carina poštom preporučeno sa povratnicom. Opoziv stupa na snagu osmog dana od dana dostavljanja Upravi carina.

U slučaju opoziva, ta bankarska garancija važi za sva dugovanja koja su do dana stupanja na snagu bila obezbeđena opozvanom garancijom, a izdavalac garancije se može pozvati na plaćanje do isteka produženog roka važenja garancije iz člana 600. ove uredbe, računajući od dana stupanja na snagu opoziva garancije.

Član 602

Bankarska garancija za obezbeđenje carinskog duga sadrži: broj garancije; rok važenja garancije; iznos carinskog duga za koji se polaže obezbeđenje; klauzulu "na prvi poziv" i "bez prigovora"; podatke o izdavaocu garancije (naziv banke, njen matični broj, PIB, sedište, broj žiro računa, te naziv banke ili druge organizacije pri kojoj je otvoren); podatke o dužniku (naziv, sedište, PIB, matični broj); odredbu o preuzimanju garancijskih obaveza iz prethodnog perioda; vrste carinskih postupaka na koje se obezbeđenje odnosi, kao i da li je moguće podnetu garanciju koristiti takođe i za obezbeđenje carinskih dugova drugih dužnika (npr. u slučaju posrednog ili neposrednog zastupanja); datum i mesto izdavanja garancije; overu carinskog organa o prihvatanju garancije (broj, datum, potpis ovlašćenog službenika i pečat); potpis ovlašćenog lica i pečat izdavaoca garancije.

2. Vraćanje obezbeđenja

Član 603

Bankarska garancija i drugi položeni oblici obezbeđenja carinskog duga vraćaju se dužniku nakon isteka roka važenja, odnosno produženog roka važenja iz člana 609. ove uredbe.

Izuzetno, na pismeni zahtev nalogodavca ili banke izdavaoca, predmetna bankarska garancija može da se vrati i pre isteka roka iz stava 1. ovog člana:

1) ako carinski organ utvrdi da su izmireni svi carinski dugovi koji su bili obezbeđeni bankarskom garancijom, odnosno da mogući carinski dug više ne može nastati,

2) ako nalogodavac za izdavanje bankarske garancije pre isteka roka prethodno važeće garancije podnese novu garanciju, kojom se u potpunosti preuzimaju sve obaveze prethodno važeće garancije, a nova garancija prema oceni carinskog organa u potpunosti obezbeđuje ispunjenje obaveza po prethodno važećoj garanciji.

Član 604

Dužnik ne može da koristi deponovanu gotovinu kao obezbeđenje za plaćanje carinskog duga od dana kada je podneo zahtev za vraćanje deponovane gotovine. Ako je dužnik podneo zahtev za delimično vraćanje položenih sredstava, može, od dana podnošenja zahteva, i dalje da koristi deponovanu gotovinu kao obezbeđenje samo u preostalom iznosu.

Član 605

Dužnik koji je deponovao gotovinu za obezbeđenje plaćanja carinskog duga u carinskom postupku privremenog uvoza, odnosno postupku aktivnog oplemenjivanja ili drugom carinskom postupku sa odlaganjem, može da zahteva vraćanje deponovane gotovine po okončanju navedenih carinskih postupaka, ako su ti postupci okončani u skladu sa zakonom ili je dug plaćen.

Član 606

Carinski organ može, pored deponovanja gotovine ili bankarske garancije, u smislu čl. 229, 230. i 231. Carinskog zakona, da odobri i druge oblike obezbeđenja, iako ne ispunjavaju uslove propisane članom 230. Carinskog zakona, i to:

1) zasnivanje hipoteke, zaduženje na zemljište, antihreza (ugovor o zalozi na osnovu kog zalogoprimac ima pravo da upotrebljava predmet primljen u zalogu) ili drugo pravo za koje se smatra da je ekvivalentno pravu koje se odnosi na nepokretnu imovinu;

2) cesija potraživanja, zaloga stvari - sa ili bez državine, hartije od vrednosti ili potraživanja ili, posebno, štedna knjižica ili upis u registar javnog duga (Centralni registar hartija od vrednosti);

3) pretpostavka zajedničke ugovorne odgovornosti za celokupni iznos duga trećeg lica koju carinski organ odobri u tu svrhu i, posebno, podnošenje menice čiju naplatu garantuje takva treća strana;

4) gotovinski depozit ili instrument obezbeđenja koji se smatra ekvivalentnim njemu, u drugoj valuti osim valute Republike Srbije;

5) učešće, pod uslovom da je plaćen ulog, u opštoj šemi garancija kojom rukovodi carinski organ.

Okolnosti i uslove pod kojim se vrste instrumenata obezbeđenja iz stava 1. ovog člana mogu koristiti određuju carinski organ.

Član 607

Kada je obezbeđenje položeno u vidu gotovinskog depozita, carinski organi na takve depozite ne isplaćuju kamatu.

Glava II

NASTANAK CARINSKOG DUGA

1. Propusti koji nemaju značajan uticaj na tok postupka privremenog smeštaja ili određenog carinskog postupka

Član 608

Kao propusti koji u smislu člana 240. stav 1. Carinskog zakona nemaju značajan uticaj na pravilan tok postupka privremenog smeštaja ili određenog carinskog postupka podrazumevaju se slučajevi iz stava 2. ovog člana, pod uslovom da:

1) oni ne predstavljaju pokušaj nezakonitog izuzimanja robe ispod carinskog nadzora,

2) ne predstavljaju očigledan nemar lica u pitanju, i

3) su naknadno ispunjene sve formalnosti potrebne za regulisanje statusa robe.

Propusti iz stava 1. ovog člana su:

1) prekoračenje roka, pre čijeg isteka se moralo, za privremeno smeštenu robu ili robu u carinskom postupku, odrediti neko od carinski dozvoljenih postupanja ili upotreba, ukoliko bi taj rok mogao biti produžen da je zahtev za produženje roka bio podnet blagovremeno,

2) u slučaju robe stavljene u postupak tranzita, neispunjavanje neke od obaveza koje proizilaze iz upotrebe tog postupka, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) roba stavljena u postupak pokazana (podneta, dopremljena) je odredišnoj carinarnici u nepromenjenom stanju;

(2) odredišna carinarnica može potvrditi da je robi bilo određeno carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba, ili da je bila stavljena u privremeni smeštaj na kraju postupka tranzita;

(3) kada rok određen prema članu 404. stav 3. ove uredbe nije ispoštovan, a roba je ipak dopremljena odredišnoj carinarnici u razumnom roku.

3) postupanje sa robom u privremenom smeštaju ili robom smeštenom u postupak carinskog skladištenja, a takvo postupanje nije bilo unapred odobreno od strane carinskog organa, pod uslovom da bi takvo postupanje moglo biti odobreno da je za to bio podnet zahtev;

4) upotreba robe koja je u postupku privremenog uvoza suprotno uslovima koji su određeni u odobrenju carinskog organa, pod uslovom da bi takva upotreba mogla biti odobrena da je za to bio podnet zahtev;

5) neovlašćeno premeštanje robe u privremenom smeštaju ili robe stavljene u carinski postupak, pod uslovom da se roba, na zahtev, može pokazati (podneti) carinskom organu;

6) iznos robe u privremenom smeštaju ili robe deklarisane (prijavljene) za carinski postupak iz carinskog područja Republike Srbije ili unos takve robe u slobodnu zonu ili slobodno skladište, bez okončavanja neophodnih formalnosti;

7) u slučaju robe ili proizvoda fizički prenetih u smislu čl. 253, 254. ili 276. ove uredbe, neispunjavanje jednog od uslova pod kojim se prenos odvija, ako su ispunjeni sledeći uslovi:

(1) lice može dokazati carinskom organu da su roba ili proizvodi stigli u određene prostorije ili mesto i, u slučajevima prenosa na osnovu čl. 253, 254, 277. stav 2. ili člana 278. ove uredbe, da su roba ili proizvodi propisno zavedeni u evidenciju koje se vode za te prostorije ili mesto, ako se ovim članovima zahteva vođenje takve evidencije;

(2) kada rok propisan u odobrenju nije ispoštovan, a roba je ipak stigla u određene prostorije ili mesto u razumnom roku.

8) ako za robu u privremenom smeštaju ili robu stavljenu u jedan od carinskih postupaka, pre stavljanja u slobodan promet, nastupi jedna od situacija iz člana 240. stav 1. Carinskog zakona, a radi se o robi koja bi prilikom stavljanja u slobodan promet mogla u potpunosti ili delimično biti oslobođena od plaćanja uvoznih dažbina, u skladu sa članom 172. Carinskog zakona;

9) u slučaju postupka aktivnog oplemenjivanja i prerade pod carinskom kontrolom, nije bilo zatraženo produžavanje roka, pod uslovom da bi rok bio produžen da je zahtev za produženje podnet blagovremeno;

10) prekoračenje roka odobrenog za privremeno iznošenje iz carinskog skladišta, pod uslovom da bi rok bio produžen da je zahtev za produženje podnet blagovremeno.

Član 609

Smatra se da je carinski dug nastao prema članu 240. stav 1. Carinskog zakona, osim ako lice koje bi bilo dužnik ne dokaže da su ispunjeni uslovi propisani u članu 608. ove uredbe.

Član 610

Činjenica da propusti iz člana 608. ove uredbe ne dovode do nastanka carinskog duga ne isključuje primenu krivičnih propisa ili odredbi o ukidanju ili povlačenju odobrenja za određeni carinski postupak.

2. Prirodni gubitak

Član 611

Carinski organ, na zahtev određenog lica, u skladu sa članom 242. Carinskog zakona, uzima u obzir količine koje nedostaju kad god se može dokazati da je gubitak nastao isključivo zbog prirode robe, a ne zbog nemara ili manipulacije od strane tog lica.

Nemar ili manipulacija podrazumeva svako nepoštovanje pravila u vezi sa prevozom, skladištenjem, rukovanjem, obradom ili preradom robe, koja proizlaze iz carinskih propisa ili su rezultat uobičajene prakse.

Član 612

Carinski organ može određeno lice da oslobodi obaveze dokazivanja da je roba, zbog svojih prirodnih svojstava, nepovratno izgubljena, ako se uveri da ne postoji nikakvo drugo objašnjenje za gubitak robe.

Član 613

Ako količina gubitka prelazi količinu gubitka koja je uobičajena u praksi za određenu vrstu robe i ako odnosno lice ne dokaže da su zbog posebnih okolnosti stvarno nastali veći gubici od uobičajenih, carinski organ prilikom određivanja carinskog duga uzima u obzir uobičajene gubitke.

3. Roba u posebnim situacijama

Član 614

Ako je podnošenje deklaracije za određenu robu ili neka druga radnja sa istim pravnim dejstvom ili podnošenje carinskom organu drugih isprava kao potvrde, imalo za posledicu pogrešno dodeljivanje takvoj robi carinskog statusa domaće robe, takva radnja smatraće se izuzimanjem robe ispod carinskog nadzora u smislu člana 239. stav 1. Carinskog zakona.

U slučaju avio-prevozilaca koji su ovlašćeni da koriste pojednostavljeni postupak tranzita korišćenjem elektronskog manifesta, za robu se ne smatra da je izuzeta ispod carinskog nadzora ako se, na inicijativu ili za račun tog lica (avio-prevozilaca), s njom postupa u skladu s njenim statusom kao robe koja nije domaća roba pre nego što carinski organ otkrije nepravilnost i ukoliko ponašanje tog lica ne ukazuje na bilo kakvo prevarno postupanje.

Član 615

Kada je uvozna sažeta deklaracija izmenjena, a ponašanje odnosnog lica ne ukazuje na bilo kakvo prevarno postupanje, carinski dug ne nastaje na osnovu člana 238. Carinskog zakona kao rezultat nezakonitog unošenja robe koja, pre izmene deklaracije, nije bila ispravno deklarisana.

Član 616

Ne isključujući primenu propisa u vezi sa zabranama i ograničenjima propisanim za određenu robu, ako pri uvozu nastane carinski dug u skladu sa čl. 238 - 241. Carinskog zakona, a uvozne dažbine su plaćene, takva roba se smatra domaćom robom i nije potrebno podnošenje deklaracije za stavljanje u slobodan promet.

Član 617

Oduzimanje robe u skladu sa članom 271. stav 1. tač. 4) i 5) Carinskog zakona, ne utiče na carinski status te robe.

Član 618

Za stranu robu koja je ustupljena u korist države, oduzeta ili zaplenjena smatra se da je započet postupak carinskog skladištenja.

Robu iz stava 1. ovog člana carinski organ može prodati samo pod uslovom da kupac odmah izvrši formalnosti potrebne za određivanje robi carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe.

Kada se prodaja vrši po ceni koja uključuje uvozne dažbine, smatra se da je prodajom roba stavljena u slobodan promet, a carinski organ sam obračunava i knjiži dažbine.

U takvim slučajevima, prodaja se vrši u skladu s važećim propisima.

Carinski organ, ako odluči da robu ne izloži prodaji, odmah obavlja formalnosti potrebne za određivanje robi carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe propisanih u članu 5. tačka 13. alineja prva, druga, treća i četvrta Carinskog zakona.

Glava III

NAPLATA IZNOSA CARINSKOG DUGA

Član 619

Kada je iznos po jednoj radnji naplate manji od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti, ne preduzima se naplata dažbina nakon carinjenja.

Član 620

Carinski organ može da odluči da ne knjiži nenaplaćene dažbine:

1) u slučajevima kada se primenjivao preferencijalni tarifni tretman u obliku tarifnih kvota, tarifnih maksimuma ili drugih oblika i kada je pravo na takav tretman okončano u trenutku prihvatanja deklaracije, a da ta činjenica nije objavljena u službenom glasilu pre stavljanja te robe u slobodan promet ili, kada takva činjenica nije objavljena, a obznanjena je na odgovarajući način, a lice odgovorno za plaćanje postupalo je u dobroj veri i poštovalo je sve odredbe propisane važećim zakonskim propisima u pogledu deklaracije;

2) u slučajevima kada smatra da su ispunjeni uslovi propisani članom 259. st. 2. do 6. Carinskog zakona.

Član 621

Obaveza dužnika za plaćanje dažbina miruje sve dok carinski organ ne donese odluku po zahtevu, pod uslovom da je, kada roba nije više pod carinskim nadzorom, položeno obezbeđenje na iznos tih dažbina, i da je:

1) u slučajevima kada je podnet zahtev za poništenje deklaracije, verovatno da će zahtev biti prihvaćen;

2) u slučajevima kada je podnet zahtev za otpust carinskog duga u skladu sa članom 273. u vezi sa članom 259. st. 2. do 6. Carinskog zakona, ili u skladu sa čl. 275. ili 276. Carinskog zakona, carinski organ smatra da se uslovi propisani relevantnim odredbama mogu smatrati ispunjenim;

3) u drugim slučajevima od onih navedenih u tački b) ovog stava, podnet zahtev za otpust carinskog duga u skladu sa članom 273. Carinskog zakona i da su uslovi iz člana 12. stav 3. Carinskog zakona ispunjeni.

Carinski organ neće zahtevati polaganje obezbeđenja ako bi takav zahtev, zbog okolnosti u kojima se dužnik nalazi, verovatno izazvao ozbiljne ekonomske ili socijalne poteškoće za dužnika.

U slučajevima kada se, u skladu sa članom 271. stav 1. tačka 4) alineja druga ili članom 271. stav 1. tačka 5) Carinskog zakona, roba oduzima, carinski organ odlaže obavezu dužnika da plati dažbine, ako smatra da se uslovi za oduzimanje robe mogu smatrati ispunjenim.

Kada je carinski dug nastao u skladu sa članom 239. Carinskog zakona carinski organ će licu iz stava 3. tačka 4) tog člana odložiti plaćanje dažbina kada je poznat bar još jedan dužnik i taj dužnik je obavešten o iznosu dažbina u skladu sa čl. 255. i 256. Carinskog zakona.

Odlaganje se može dozvoliti samo pod uslovom da lice iz člana 239. stav 3. tačka 4) Carinskog zakona nije obuhvaćeno slučajevima iz člana 239. stav 3. tač. 1), 2) ili 3) i pod uslovom da nije u pitanju očigledan nemar tog lica u ispunjavanju obaveza.

Obaveza dužnika za plaćanje carinskog duga može da miruje najduže godinu dana. Carinski organ može da produži ovaj rok iz opravdanih razloga.

Mirovanja obaveze za plaćanje dažbina carinski organ odobrava pod uslovom da je položeno obezbeđenje za iznos tih dažbina od strane lica kome se odobrava ova povlastica, osim kada takvo obezbeđenje, koja obuhvata ukupan iznos dažbina, već postoji i lice koje je položilo obezbeđenje nije oslobođeno svojih obaveza. Takvo obezbeđenje se neće zahtevati ako bi takav zahtev, zbog okolnosti u kojima se dužnik nalazi, verovatno izazvao ozbiljne ekonomske ili socijalne poteškoće za dužnika.

Glava IV

POVRAĆAJ ILI OTPUST CARINSKOG DUGA

1. Opšte odredbe

Član 622

U svrhu primene članova Carinskog zakona koji se odnose na povraćaj ili otpust carinskog duga, pojedini pojmovi imaju sledeća značenja:

1) carinarnica knjiženja je carinarnica koja je proknjižila uvozne ili izvozne dažbine za koje se zahteva povraćaj ili otpust,

2) carinski organ koji donosi odluku je carinski organ koji je nadležan da odluči o zahtevu za povraćaj ili otpust,

3) nadzorna carinarnica je carinarnica nadležna za nadzor nad robom u vezi sa kojom je izvršeno knjiženje uvoznih ili izvoznih dažbina čiji povraćaj ili otpust se zahteva i takođe, sprovodi provere neophodne za ocenu zahteva,

4) carinarnica koja izvršava odluku je carinarnica koja usvaja mere neophodne za obezbeđenje pravilnog izvršenja odluke o povraćaju ili otpustu.

Aktivnosti organa iz stava 1. tač. 1-4. ovog člana može u potpunosti ili delimično da obavlja ista carinarnica.

Radi sprovođenja člana 273. stav 4. Carinskog zakona, danom kada je o iznosu duga obavešten dužnik smatra se i dan kada mu je dostavljeno rešenje izdato u postupku naknadne kontrole.

2. Odredbe za sprovođenje čl. 273 - 276. Carinskog zakona

2.1. Zahtev

Član 623

Zahtev za povraćaj ili otpust uvoznih ili izvoznih dažbina (u daljem tekstu: zahtev za povraćaj ili otpust) podnosi lice koje je platilo ili ima obavezu da plati te dažbine ili lica na koja su preneta njegova prava i obaveze.

Zahtev za povraćaj ili otpust može takođe da podnese zastupnik lica iz stava 1. ovog člana.

Ne isključujući primenu odredbe člana 627. ove uredbe, propisani zahtev za povraćaj ili otpust podnosi se u originalu i jednoj kopiji.

Zahtev za povraćaj ili otpust može, na zahtev lica iz stava 1. ovog člana, da se podnese i na običnom listu papira, pod uslovom da sadrži podatke navedene u propisanom zahtevu iz stava 3. ovog člana.

Član 624

Zahtevi za povraćaj ili otpust, uz koje su priložene isprave značajne za donošenje odluke iz člana 11. stav 1. Carinskog zakona, moraju da se podnesu carinarnici knjiženja, osim ako nije određena druga carinarnica u te svrhe. Carinarnica knjiženja prosleđuje zahtev, odmah nakon prihvatanja, carinskom organu koji donosi odluku, osim ako sama nije određena u te svrhe.

Carinarnica iz stava 1. ovog člana unosi datum prijema na original i na kopiju zahteva. Kopiju zahteva vraća podnosiocu.

Ako se primenjuju odredbe člana 623. stav 4. ove uredbe, carinarnica iz stava 1. ovog člana potvrđuje prijem podnosiocu zahteva u pisanom obliku.

Član 625

Ne isključujući primenu propisa iz oblasti poljoprivredne politike, uz zahtev koji se odnosi na robu u vezi sa kojom je, prilikom podnošenja odgovarajuće deklaracije, podneta i uvozna ili izvozna dozvola, mora se podneti i potvrda izdata od strane organa nadležnog za izdavanje takve potvrde iz koje se vidi da su preduzete mere kojima se poništavaju efekti navedene dozvole.

Potvrda iz stava 1. ovog člana neće se zahtevati ako:

1) je carinski organ kojem je zahtev podnet izdao i navedenu dozvolu,

2) se zahtev zasniva na bitnoj grešci koja nema uticaja na izdavanje konkretne dozvole.

Član 626

Carinarnica iz člana 624. ove uredbe može prihvatiti zahtev iako ne sadrži sve podatke predviđene na obrascu iz člana 623. st. 3. i 4. ove uredbe. Takav zahtev mora da sadrži najmanje one podatke koji se unose u rubrike 1 - 3. i 7 zahteva za povraćaj ili otpust.

U slučajevima iz stava 1. ovog člana, carinarnica određuje rok za dostavljanje podataka, odnosno dokumenata koji nedostaju.

Ako se ne ispoštuje rok koji je, u skladu sa stavom 2. ovog člana, odredila carinarnica, smatra se da je zahtev povučen. O tome se odmah obaveštava podnosilac zahteva.

Član 627

Za vraćenu robu za koju su u vreme njenog izvoza iz carinskog područja Republike Srbije naplaćene izvozne dažbine, povraćaj ili otpust tih dažbina uslovljen je podnošenjem zahteva carinskom organu uz koji se prilažu:

1) ako je konkretni iznos već naplaćen, dokument koji je izdat kao dokaz o plaćanju,

2) original deklaracije za stavljanje vraćene robe u slobodan promet ili kopija te deklaracije overena od strane carinarnice ponovnog uvoza. Na navedenom dokumentu carinarnica ponovnog uvoza navodi tekst: "Dopušten unos robe kao robe vraćene u skladu sa članom 221. stav 4. tačka 2) Carinskog zakona",

3) primerak izvozne deklaracije koji se vraća izvozniku u vreme okončanja izvoznih formalnosti za tu robu ili kopija te deklaracije, koju je overila izvozna carinarnica.

Ako carinski organ koji donosi odluku već raspolaže sa podacima koji se nalaze u jednoj ili više deklaracija iz stava 1. tač. 1), 2) ili 3) ovog člana, ne zahteva se polaganje predmetne deklaracije, odnosno deklaracija.

Zahtev iz stava 1. ovog člana mora da se podnese carinarnici iz člana 624. ove uredbe, u roku od 12 meseci od dana prihvatanja izvozne deklaracije.

2.2. Postupak za odobravanje povraćaja ili otpusta

Član 628

Carinski organ koji donosi odluku može da odobri da se određene carinske formalnosti potrebne radi odobrenja mogućeg povraćaja ili otpusta duga, ispune pre nego što donese odluku po zahtevu za povraćaj ili otpust. Ovo odobrenje ne utiče na odluku carinskog organa po zahtevu.

Član 629

Ne isključujući primenu odredaba člana 628. ove uredbe, dok carinski organ ne donese odluku po zahtevu za povraćaj ili otpust, robu u vezi sa kojom je podnet zahtev, nije dozvoljeno premeštati sa mesta navedenog u tom zahtevu, osim ako podnosilac zahteva nije unapred obavestio carinarnicu iz člana 624. ove uredbe, koja o tome obaveštava carinski organ koji donosi odluku.

Član 630

Ako se zahtev za povraćaj ili otpust odnosi na slučaj u vezi sa kojim se moraju obezbediti dopunske informacije ili se mora obaviti pregled robe radi obezbeđenja ispunjenosti uslova za povraćaj ili otpust duga, propisanih Carinskim zakonom i čl. 622 - 647. ove uredbe, carinski organ koji donosi odluku preduzeće sve neophodne mere i odrediti prirodu informacija koje treba obezbediti ili provera koje treba izvršiti. Ako je potrebno, carinski organ koji donosi odluku može zahtevati pomoć nadzorne carinarnice. Nadzorna carinarnica će bez odlaganja odgovoriti na zahtev i dostaviti dobijene informacije kao i rezultate izvršenih provera carinskom organu koji donosi odluku.

Član 631

Ako carinski organ koji donosi odluku raspolaže svim neophodnim podacima, odluku donosi u pismenoj formi na zahtevu za povraćaj ili otpust u skladu sa odredbama člana 11. st. 3. i 4. Carinskog zakona.

Ako je zahtev odobren, odluka mora da sadrži sve podatke neophodne za njeno izvršenje.

U zavisnosti od okolnosti, odluka mora da sadrži sve ili neke od sledećih podataka:

1) podatke neophodne za identifikaciju robe na koju se odluka odnosi,

2) osnov za povraćaj ili otpust uvoznih ili izvoznih dažbina uz navođenje odgovarajućeg člana Carinskog zakona, kao i odgovarajućeg člana ovog dela uredbe, gde je potrebno,

3) o vrsti upotrebe robe ili o odredištu na koje se roba može poslati u zavisnosti od mogućnosti propisanih Carinskim zakonom za konkretan slučaj i ako je potrebno, na osnovu posebnog odobrenja carinskog organa koji donosi odluku,

4) rok do kojeg treba da se ispune formalnosti potrebne radi odobrenja povraćaja ili otpusta,

5) izjavu da će uvozne ili izvozne dažbine biti vraćene ili otpuštene tek kada carinarnica koja izvršava odluku obavesti carinski organ koji donosi odluku da su formalnosti potrebne radi odobrenja povraćaja ili otpusta ispunjene,

6) pojedinosti o obavezama kojima roba podleže do sprovođenja odluke,

7) obaveštenje podnosiocu zahteva da original odluke mora priložiti prilikom podnošenja robe carinarnici koja izvršava odluku.

Član 632

Carinarnica koja izvršava odluku preduzima mere kojima obezbeđuje da:

1) su, gde je to potrebno, obaveze iz člana 631. stav 3. tačka 6) ove uredbe ispunjene,

2) se u svim slučajevima roba koristi na način naveden u odluci kao i da je poslata na odredište navedeno u odluci o povraćaju ili otpustu.

Ako je u odluci naznačeno da se roba može smestiti u carinsko skladište, slobodnu zonu ili slobodno skladište i lice na koje se odnosi odluka iskoristi tu mogućnost, potrebne formalnosti obavljaju se kod carinarnice koja izvršava odluku.

Kada se carinarnica koja izvršava odluku utvrdi da su uslovi iz stava 1. ovog člana ispunjeni, potvrdu o tome dostavlja carinskom organu koji donosi odluku.

Član 633

Carinski organ koji donosi odluku, nakon što je odobrio zahtev za povraćaj ili otpust, izvršiće povraćaj ili otpust samo nakon prijema potvrde iz člana 632. stav 3. ove uredbe.

Član 634

Ako se zahtev za povraćaj ili otpust zasniva na tome da je, u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, na robu primenjivana smanjena ili stopa carine nula u okviru primene kvota, tarifnog maksimuma ili nekog drugog preferencijalnog carinskog režima, povraćaj ili otpust će biti odobren samo pod uslovom da su, u vreme podnošenja zahteva za povraćaj ili otpust, uz zahtev priloženi i dokazi da:

1) u slučaju tarifnih kvota, predviđeni ukupan obim nije iskorišćen;

2) u ostalim slučajevima, redovna stopa carina nije ponovo uvedena.

Carinski organ koji donosi odluku odobrava povraćaj ili otpust, iako uslovi iz stava 1. ovog člana nisu ispunjeni, ako smanjena ili stopa carine nula nije primenjena na robu zbog greške carinskog organa, a u deklaraciji za stavljanje robe u slobodan promet su bili navedeni svi podaci i uz deklaraciju su priložene sve isprave neophodne za primenu smanjene ili stope carine nula.

Član 635

Carinski organ koji donosi odluku odobrava povraćaj ili otpust ako:

1) je uz zahtev za povraćaj ili otpust priloženo uverenje o poreklu, uverenje o kretanju robe, uverenje o verodostojnosti ili bilo koji drugi odgovarajući dokument koji ukazuje da je u vreme prihvatanja deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet, uvezena roba ispunjavala uslove za primenu preferencijalnog tarifnog tretmana, povlašćenog tarifnog tretmana određenog zbog vrste robe ili tretman kao domaća roba,

2) se priloženo uverenje izričito odnosi na predmetnu robu,

3) su ispunjeni svi uslovi koji se odnose na prihvatanje navedenog dokumenta,

4) su ispunjeni svi ostali uslovi za odobravanje preferencijalnog tarifnog tretmana ili povlašćenog tarifnog tretmana određenog zbog vrste robe.

Povraćaj ili otpust će biti izvršen po podnošenju robe. Ako roba ne može biti podneta carinarnici koja izvršava odluku, carinski organ koji donosi odluku odobrava povraćaj ili otpust samo ako se na osnovu raspoloživih podataka može nedvosmisleno utvrditi da se naknadno podneto uverenje ili dokument odnosi na navedenu robu.

Član 636

Povraćaj ili otpust neće biti izvršen u skladu sa članom 275. Carinskog zakona ako je:

1) oštećenje robe bilo uzeto u obzir prilikom utvrđivanja uslova ugovora, posebno cene po kojoj je roba stavljena u carinski postupak zbog kojeg je nastala obaveza plaćanja uvoznih dažbina,

2) uvoznik prodao robu nakon što je utvrdio da je roba oštećena ili da ne odgovara uslovima iz ugovora.

Član 637

Ne isključujući primenu odredaba člana 643. stav 1. tačka 3) ove uredbe, carinski organ koji donosi odluku utvrdiće rok za ispunjenje carinskih formalnosti potrebnih za povraćaj ili otpust, koji ne može biti duži od dva meseca računajući od dana obaveštavanja o odluci o povraćaju ili otpustu.

Istekom roka iz stava 1. ovog člana, gubi se pravo na povraćaj ili otpust, osim ako lice na koje se odluka odnosi dokaže da rok nije moglo da ispoštuje zbog nepredvidivih okolnosti ili dejstva više sile.

Član 638

Ako uništenje robe, koje je odobrio carinski organ koji donosi odluku, prouzrokuje nastanak otpadaka ili ostataka, ti otpaci ili ostaci smatraće se stranom robom od trenutka donošenja odluke o prihvatanju zahteva za povraćaj ili otpust.

Član 639

Ako carinski organ odobri primenu člana 275. stav 4. Carinskog zakona, preduzeće neophodne mere kako bi se roba stavljena u postupak carinskog skladištenja ili uneta u slobodnu zonu ili slobodno skladište mogla naknadno identifikovati kao strana roba.

Član 640

Ako se izvoz, ponovni izvoz, uništenje ili drugi oblik carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe odnose na jedan ili više delova ili komponenti proizvoda, a ne na ceo proizvod, iznos koji treba vratiti ili otpustiti predstavlja razliku između iznosa uvoznih dažbina obračunatih za ceo proizvod i iznosa uvoznih dažbina koji bi se obračunao na ostali deo proizvoda ako bi taj deo proizvoda bio stavljen, u nepromenjenom stanju u carinski postupak koji uključuje obavezu plaćanja uvoznih dažbina, na dan kada je ceo proizvod stavljen u postupak.

Član 641

Carinski organ odobrava povraćaj ili otpust samo ako je iznos carinskog duga veći od 10 evra u dinarskoj protivvrednosti.

3. Posebne odredbe koje se odnose na primenu člana 276. Carinskog zakona

Član 642

Carinski organ koji donosi odluku o zahtevu za povraćaj ili otpust, podnetom na osnovu člana 276. stav 2. Carinskog zakona:

1) izvršiće povraćaj ili otpust, ako se zahtev zasniva na nekoj od okolnosti iz čl. 643 - 646. ove uredbe, a te okolnosti nisu posledica prevare ili grube nemarnosti zainteresovanog lica;

2) neće izvršiti povraćaj ili otpust ako se zahtev zasniva na nekoj od okolnosti iz člana 647. ove uredbe.

Radi primene člana 276. stav 1. Carinskog zakona i ovog člana, "zainteresovano lice" je lice odnosno lica iz člana 623. stav 1. ove uredbe, odnosno njihovi zastupnici, kao i svako drugo lice koje je bilo uključeno u obavljanje carinskih formalnosti koje se odnose na predmetnu robu ili koje je dalo uputstva potrebna za obavljanje tih formalnosti.

Član 643

Povraćaj ili otpust vrši se ako:

1) je strana roba koja je bila stavljena u carinski postupak uz potpuno ili delimično oslobođenje od uvoznih dažbina ili roba koja je puštena u slobodan promet uz povlašćen tarifni tretman na osnovu njene krajnje upotrebe, ukradena, pod uslovom da je roba odmah pronađena i ponovo stavljena u svoj prvobitni carinski status u stanju u kojem je bila kada je bila ukradena,

2) je strana roba greškom povučena iz carinskog postupka u koji je bila stavljena, a koji uključuje potpuno ili delimično oslobođenje od navedenih dažbina, pod uslovom da se, čim je greška otkrivena, roba ponovo stavi u svoj prvobitan carinski status u stanju u kom je bila kada je bila povučena,

3) ne radi mehanizam za otvaranje prevoznog sredstva u kome se nalazi roba koja je prethodno stavljena u slobodan promet i shodno tome robu nije moguće istovariti nakon prispeća na njeno odredište, pod uslovom da se roba odmah ponovo izveze,

4) je roba, koja je prvobitno bila stavljena u slobodan promet, naknadno vraćena stranom dobavljaču u okviru postupka pasivnog oplemenjivanja, da bi mu se na taj način omogućilo da besplatno otkloni nedostatke koji su postojali pre puštanja robe (čak i ako se otkriju posle puštanja robe) ili da je dovede u sklad sa odredbama ugovora prema kojem je stavljena u slobodan promet, a navedeni dobavljač odluči da robu trajno zadrži zato što nije u stanju da otkloni greške ili zato što to ne bi bilo ekonomično,

5) se otkrije, nakon odluke carinskog organa da naknadno proknjiži iznos uvoznih dažbina koji se stvarno duguje za robu stavljenu u slobodan promet uz potpuno oslobođenje od tih dažbina, da je ta roba ponovo izvezena iz carinskog područja Republike Srbije bez carinskog nadzora, pod uslovom da se dokaže da bi bitni uslovi propisani Carinskim zakonom za povraćaj ili otpust takvih uvoznih dažbina zaista bili ispunjeni u vreme ponovnog izvoza da je taj iznos bio naplaćen kada je roba bila stavljena u slobodan promet,

6) je sudski organ zabranio promet određenog proizvoda koji je prethodno bio prijavljen za carinski postupak kojim se zainteresovano lice obavezuje da plati uvozne dažbine pod uobičajenim uslovima, a taj proizvod se ponovo izveze iz carinskog područja Republike Srbije ili uništi pod kontrolom carinskog organa, pod uslovom da se utvrdi da dati proizvod nije stvarno bio korišćen u Republici Srbiji,

7) je roba bila prijavljena za carinski postupak koji uključuje obavezu plaćanja takvih dažbina od strane deklaranta koji je ovlašćen da to uradi samoinicijativno, a roba, ne zbog greške deklaranta, nije mogla da se isporuči primaocu,

8) je pošiljalac adresirao robu na pogrešnog primaoca,

9) je utvrđeno da je roba neodgovarajuća za upotrebu za koju je primalac namenio, zbog očigledne greške u njegovoj narudžbini,

10) je, nakon stavljanja u carinski postupak koji uključuje obavezu plaćanja uvoznih dažbina, ustanovljeno da roba, u vreme njenog stavljanja, nije bila u skladu sa važećim propisima koji se odnose na njenu upotrebu ili promet i zbog toga ne može da se koristi u svrhe za koje ju je primalac namenio,

11) je primalac sprečen ili značajno ograničen da upotrebi robu u svrhe za koje ju je namenio, zbog opštih mera, koje je, posle stavljanja robe u carinski postupak uz obavezu plaćanja uvoznih dažbina, doneo organ ovlašćen za odlučivanje,

12) potpuno ili delimično oslobođenje od uvoznih dažbina, za koje je zainteresovano lice podnelo zahtev u skladu sa važećim propisima ne može, i pored toga što nema greške zainteresovanog lica, da bude odobreno od strane carinskog organa, koji će shodno tome proknjižiti dospele uvozne dažbine,

13) je roba stigla primaocu nakon isteka obaveznih rokova za isporuku određenih u ugovoru na osnovu kojeg je roba bila prijavljena za carinski postupak uz obavezu plaćanja uvoznih dažbina,

14) nije bilo moguće prodati robu u carinskom području Republike Srbije, pa se besplatno ustupa humanitarnim organizacijama:

(1) koje svoje aktivnosti obavljaju u drugim državama, pod uslovom da imaju svoja predstavništva u Republici Srbiji, ili

(2) koje svoje aktivnosti obavljaju u carinskom području Republike Srbije, pod uslovom da imaju pravo na oslobođenje u slučaju uvoza slične robe iz drugih država radi stavljanja u slobodan promet,

15) je carinski dug nastao na drugi način od onog navedenog u članu 237. Carinskog zakona i zainteresovano lice je u mogućnosti da podnese uverenje o poreklu, uverenje o kretanju robe, dokument za unutrašnji tranzitni postupak ili drugi odgovarajući dokument iz kojeg se vidi da bi u slučaju da je bila prijavljena za slobodan promet, uvezena roba imala pravo na primenu preferencijalnog tarifnog tretmana ili da bude tretirana kao domaća roba, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi iz člana 635. ove uredbe.

Povraćaj ili otpust u slučajevima iz stava 1. tačka 3) i tač. 6) - 14) ovog člana se, osim kada je roba uništena po nalogu nadležnog organa ili besplatno ustupljena humanitarnim organizacijama koje svoje aktivnosti obavljaju u Republici Srbiji, uslovljava njenim ponovnim izvozom iz carinskog područja Republike Srbije pod nadzorom carinskih organa.

Ako se to od njega zahteva, carinski organ koji donosi odluku odobrava da se ponovni izvoz robe zameni njenim uništenjem ili stavljanjem u postupak spoljnog tranzita, postupak carinskog skladištenja ili u slobodnu zonu odnosno slobodno skladište.

Roba za koju treba da se odredi jedno od ovih postupanja smatra se stranom robom.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, carinski organ preduzima potrebne mere da obezbedi da se roba koja je smeštena u carinsko skladište, slobodnu zonu, ili u slobodno skladište, može naknadno identifikovati kao strana roba.

Pored uslova iz st. 1 - 5 ovog člana, nadzorna carinarnica mora da se uveri da roba nije bila ni upotrebljena niti prodata pre njenog ponovnog izvoza.

Član 644

Povraćaj ili otpust vrši se ako je:

1) roba, koja je greškom bila prijavljena za carinski postupak uz obavezu plaćanja uvoznih dažbina, ponovo izvezena iz carinskog područja Republike Srbije bez prethodnog prijavljivanja za carinski postupak u koji je trebalo da bude stavljena, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi propisani u članu 274. Carinskog zakona,

2) roba ponovo izvezena ili uništena u skladu sa članom 275. stav 3. tačka 2) Carinskog zakona, bez carinskog nadzora, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi propisani u tom članu,

3) roba ponovo izvezena ili uništena bez carinskog nadzora u skladu sa članom 643. stav 1. tačka 3) i tač. 6) - 14) ove uredbe, pod uslovom da su ispunjeni ostali uslovi koji su propisani u članu 643. st. 2. do 6. ove uredbe.

Povraćaj ili otpust pod okolnostima iz stava 1. ovog člana, carinski organ odobrava, ako se:

1) podnošenjem svih dokaza koji su potrebni, carinskom organu koji donosi odluku omogući da utvrdi da je roba u pogledu koje se zahteva povraćaj ili otpust:

(1) zaista ponovo izvezena iz carinskog područja Republike Srbije, ili

(2) uništena pod nadzorom organa ili lica ovlašćenih da službeno potvrde takvo uništenje,

2) carinskom organu koji donosi odluku, vrate sva dokumenta, kojim se potvrđuje domaći status predmetne robe, a pod čijim pokrićem je navedena roba mogla da napusti carinsko područje Republike Srbije ili podnesu dokazi, koje taj organ smatra neophodnim da bi se uverio da navedeni dokument ne može naknadno da se upotrebi u vezi sa bilo kakvim uvozom robe u Republiku Srbiju.

Član 645

Radi primene člana 644. stav 2. ove uredbe:

1) kao dokaz koji je potreban da bi se carinskom organu koji donosi odluku omogućilo da utvrdi da je roba u pogledu koje se zahteva povraćaj ili otpust, zaista bila ponovo izvezena iz carinskog područja Republike Srbije, podnosilac zahteva prilaže:

(1) original ili overenu kopiju deklaracije za izvoz navedene robe iz carinskog područja Republike Srbije, i

(2) potvrdu carinarnice preko koje je roba stvarno napustila carinsko područje Republike Srbije. Ako potvrda ne može da se podnese, kao dokaz da je roba napustila carinsko područje Republike Srbije može se podneti:

- potvrde carinarnice u zemlji odredišta kojom se potvrđuje prispeće robe, ili

- original ili overena kopija deklaracije koja je podneta za tu robu u zemlji odredišta,

2) kao dokaze potrebne da se carinskom organu koji donosi odluku omogući da se uveri da je roba za koju se zahteva povraćaj ili otpust, zaista uništena pod nadzorom organa ili lica ovlašćenih da službeno potvrde takvo uništenje, podnosilac zahteva prilaže:

(1) zapisnik ili izjavu o uništenju, sačinjenu od strane organa pod čijim je nadzorom roba uništena, odnosno overenu kopiju istog, ili

(2) potvrdu sačinjenu od strane lica koje je ovlašćeno da potvrdi uništenje, uz koju se prilaže dokaz o njegovom ovlašćenju.

Dokumenta navedena u stavu 1, tačka 1) podtačka (2) alineja prva i druga, mora da prati administrativna i komercijalna dokumentacija koja carinskom organu koji donosi odluku omogućava da proveri da li je roba koja je izvezena iz carinskog područja Republike Srbije ista kao ona koja je bila prijavljena za carinski postupak uz obavezu plaćanja uvoznih dažbina, i to:

1) original ili overena kopija deklaracije za navedeni postupak i

2) ako to carinski organ koji donosi odluku smatra neophodnim, komercijalni ili administrativni dokumenti (poput fakture, podataka o isporuci, tranzitnih dokumenata ili uverenja o zdravstvenoj ispravnosti) koji sadrže pun opis robe (trgovački opis, količine, oznake i druge podatke koji su potrebni za identifikaciju), koji su podneti sa deklaracijom za navedeni postupak ili sa deklaracijom za izvoz iz carinskog područja Republike Srbije ili sa deklaracijom koja je podneta za tu robu u zemlji odredišta, u zavisnosti od slučaja.

Dokumenta iz stava 1. tačka 2) ovog člana sadrže dovoljno detaljan opis uništene robe (trgovački opis, količine, oznake i druge podatke za njenu identifikaciju) da bi se carinskom organu omogućilo da se uveri, poređenjem sa podacima koji su navedeni u deklaraciji za carinski postupak uz obavezu plaćanja uvoznih dažbina i u priloženim trgovačkim dokumentima (fakture, podataka o isporuci itd.), da je uništena roba ona koja je bila prijavljena za navedeni postupak.

Kada su dokazi iz stava 1. ovog člana nedovoljni da omoguće carinskom organu koji donosi odluku da donese odluku o slučaju koji mu je podnet uz potpuni uvid u činjenično stanje, odnosno kada određeni dokazi nisu na raspolaganju, takvi dokazi se mogu dopuniti ili zameniti drugim dokumentima za koja navedeni organ smatra da su potrebna.

Član 646

Stavljanjem u slobodan promet vraćene robe, za koju su prilikom njenog izvoza iz carinskog područja Republike Srbije naplaćene izvozne dažbine, stiče se pravo na povraćaj plaćenih iznosa.

Stav 1. ovog člana primenjuju se samo na robu u situacijama iz člana 576. ove uredbe.

Carinarnici, kod koje se roba prijavljuje za stavljanje u slobodan promet, mora da se dokaže da se roba nalazi u jednoj od situacija iz člana 221. stav 4. tačka 2) Carinskog zakona.

Stav 1. ovog člana primenjuje se i kada vraćena roba predstavlja samo deo robe koja je bila prethodno izvezena iz carinskog područja Republike Srbije.

Član 647

Carinski organ ne odobrava povraćaj ili otpust kada je jedini osnov na kome se zasniva zahtev za povraćaj ili otpust:

1) ponovni izvoz, iz carinskog područja Republike Srbije, robe koja je prethodno bila prijavljena za carinski postupak uz obavezu plaćanja uvoznih dažbina, iz drugih razloga, a ne onih koji se navode u čl. 274. ili 275. Carinskog zakona ili u čl. 643. ili 644. ove uredbe, posebno zbog neuspele prodaje robe,

2) uništenje, iz bilo kog razloga, osim u slučajevima koji su izričito propisani važećim propisima Republike Srbije, robe prijavljene za carinski postupak uz obavezu plaćanja uvoznih dažbina posle njenog puštanja od strane carinskog organa,

3) podnošenje dokumenata, radi dobijanja preferencijalnog tarifnog tretmana za robu koja je prijavljena za slobodan promet, za koja se naknadno utvrdi da su lažna, falsifikovana ili nevažeća za tu svrhu, čak i ako se dokumenta podnesu u dobroj nameri.

Deo šesti

PRODAJA CARINSKE ROBE

Član 648

Carinarnica, koju ovlasti direktor, vrši javnu prodaju carinske robe.

Carinarnica, za carinsku robu koja se izlaže javnoj prodaji, sastavlja spiskove robe po vrsti, trgovačkom nazivu i količini.

Carinarnica, radi pregleda, merenja i procene vrednosti carinske robe koja se izlaže javnoj prodaji, kao i radi provere da li su se stekli uslovi za prodaju te robe, obrazuje komisiju od tri člana, a po potrebi može angažovati i veštaka.

Komisija iz stava 3. ovog člana dužna je da utvrdi da li carinska roba navedena u spiskovima odgovara podacima iz isprava po kojima je carinarnica robu primila, oduzela ili na drugi način preuzela. Komisija o svom radu sastavlja zapisnik. Ako utvrdi da se stanje robe u pogledu kakvoće ili količine ne slaže s podacima iz navedenih isprava, komisija je dužna da to konstatuje u zapisniku, kao i da su se stekli uslovi predviđeni zakonom za izlaganje carinske robe prodaji.

Član 649

Posle izvršenog pregleda, merenja i procenjivanja vrednosti carinske robe komisija iz člana 648. stav 3. ove uredbe utvrđuje početnu cenu carinske robe koja se izlaže javnoj prodaji.

Prilikom utvrđivanja početne cene carinske robe, komisija iz člana 648. stav 3. ove uredbe uzima u obzir cenu iste ili slične robe na domaćem tržištu, po odbitku uobičajenih troškova poslovanja u trgovini.

Član 650

Carinarnica može do objavljivanja javne prodaje odobriti vlasniku robe, osim robe oduzete u prekršajnom postupku, da robu preuzme radi carinjenja ili ponovnog izvoza.

Ako se roba iz stava 1. ovog člana ne proda na prvoj javnoj prodaji, carinarnica može, u smislu stava 1. ovog člana, dozvoliti preuzimanje robe, do objavljivanja naredne javne prodaje.

U slučajevima iz st. 1. i 2. ovog člana, lice koje preuzima robu dužno je da plati i sve troškove koje je carinarnica imala zbog držanja, čuvanja, prevoza i procene robe, kao i druge troškove u vezi sa prodajom robe, koje utvrđuje carinarnica.

Član 651

Javna prodaja objavljuje se u najmanje jednom dnevnom listu, čija se distribucija vrši na celom carinskom području, najkasnije osam dana pre dana javne prodaje.

Oglas o javnoj prodaji sadrži: uslove javne prodaje, podatke o vrsti i stanju carinske robe, početnu cenu carinske robe, dan, čas i mesto održavanja javne prodaje, visinu i način polaganja kaucije za učestvovanje u javnoj prodaji, kao i dan, čas i mesto na kome se može razgledati carinska roba koja se izlaže prodaji.

Na javnoj prodaji mogu učestvovati sva lica. Ako je posebnim propisom predviđena obaveza posebne registracije, odnosno ispunjenje posebnih uslova za promet ili upotrebu carinske robe koja se izlaže javnoj prodaji, na javnoj prodaji mogu učestvovati samo tako registrovana lica, odnosno lica koja ispunjavaju propisane posebne uslove.

Član 652

Pre početka javne prodaje, ponuđači su dužni da polože kauciju u iznosu od 30% od početne cene carinske robe, i 1% na ime troškova transfera novčanih sredstava.

Kaucija se može uplatiti na račun carinarnice ili gotovinom na blagajni carinarnice.

Po okončanoj javnoj prodaji kaucija se vraća bez odlaganja ponuđaču čija ponuda nije prihvaćena.

Član 653

Prva javna prodaja može se održati samo ako na njoj učestvuju najmanje tri ponuđača, koja su blagovremeno uplatila kauciju.

Ako prva javna prodaja ne uspe, zakazuje se druga javna prodaja koja se može održati ako na njoj učestvuju najmanje dva ponuđača, koja su blagovremeno uplatila kauciju. Druga javna prodaja objavljuje se na isti način kao i prva, s tim što se u oglasu naznačuje da je to druga javna prodaja.

Javna prodaja iz st. 1. i 2. ovog člana smatra se neuspelom ako se za carinsku robu ni posle trećeg poziva ne ponudi cena veća od početne cene.

Član 654

O javnoj prodaji vodi se zapisnik u koji se unose podaci o carinskoj robi, uplaćenoj kauciji, početnoj ceni robe, učesnicima u nadmetanju na javnoj prodaji, dodatnoj kauciji, podnesenim ponudama, postignutoj prodajnoj ceni i kupcu.

Ako u toku javne prodaje početna cena robe dostigne iznos koji je 100% veći od početne cene robe, komisija će prekinuti javnu prodaju i obavestiti učesnike u nadmetanju da na uvećanu vrednost uplate dodatnu kauciju u iznosu koji sa već uplaćenom kaucijom čini 30% od cene robe ponuđene na javnoj prodaji do momenta njenog prekida. Postupak javne prodaje će se nastaviti samo ako na njoj učestvuju najmanje tri ponuđača koja su uplatila dodatnu kauciju.

Zapisnik o javnoj prodaji potpisuju članovi komisije, kupac i prisutni ponuđači.

Zapisnik iz stava 2. ovog člana ističe se na oglasnoj tabli carinarnice u roku od dva dana od dana završene prodaje i mora se nalaziti na oglasnoj tabli tri dana od dana njihovog isticanja i u kom roku učesnici javne prodaje mogu podneti prigovor na rad i postupak komisije.

O podnesenom prigovoru carinarnica odlučuje u roku od tri dana od dana podnošenja prigovora.

Član 655

Ako se carinska roba ne proda na drugoj javnoj prodaji, može se prodati prikupljanjem ponuda.

Nakon okončanja postupka javne prodaje iz stava 1. ovog člana ponuđači koji su blagovremeno uplatili kauciju za drugu javnu prodaju, pozivaju se da u zatvorenim kovertama dostave svoje ponude u roku koji odredi komisija.

Otvaranju koverata sa ponudama pristupa se odmah po isteku roka iz stava 2. ovog člana.

Komisija, nakon konstatacije da roba nije prodata prikupljanjem ponuda, saopštava datum, vreme i mesto održavanja neposredne pogodbe i utvrđuje najnižu cenu po kojoj se carinska roba može prodati.

Član 656

Kupac je dužan da kupoprodajnu cenu uplati i robu preuzme u roku od osam dana od dana izvršene prodaje, odnosno od dana okončanja postupka po prigovoru.

Ako kupac u roku iz stava 1. ovog člana ne uplati kupoprodajnu cenu, gubi pravo na povraćaj kaucije, a carinska roba se ponovo izlaže javnoj prodaji.

Kupac iz st. 1. i 2. ovog člana ne može učestvovati na ponovo održanoj javnoj prodaji iste carinske robe.

Član 657

Eksplozivne, otrovne, radioaktivne i zapaljive materije mogu se prodati neposrednom pogodbom pravnom licu ovlašćenom za promet takve robe ili pravnom licu koje takvu robu koristi u procesu proizvodnje.

Carinska roba koja ima komercijalnu vrednost samo kao sirovina ili otpadak može se prodati prikupljanjem ponuda.

Član 658

Od iznosa ostvarenog po osnovu prodaje carinske robe, carinarnica obračunava troškove vezane za prodaju te robe (stvarni troškovi objavljivanja oglasa o prodaji, troškovi rada komisija u vezi s prodajom robe, troškovi zakupnine poslovnih prostorija u kojima se smešta i prodaje roba, troškovi službenog puta radnika carinarnice koji preuzima carinsku robu i drugi troškovi nastali u vezi s prodajom carinske robe), a ostatak tog iznosa uplaćuje u budžet Republike Srbije.

Deo sedmi

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 659

Odobrenja i druge isprave koje je Uprava carina izdala do početka primene ove Uredbe, primenjuju se do isteka roka njihovog važenja.

Član 660

Isprave podnete Upravi carina kao obezbeđenje za plaćanje carinskog duga do dana početka primene ove uredbe, odgovarajuće se primenjuju i važe, i to:

1) bankarske garancije, do u njima naznačenog roka važenja,

2) ostali oblici obezbeđenja, do okončanja predmetnog carinskog postupka za koji su položena ili do prestanka važenja odobrenja za sprovođenje predmetnog postupka.

Carinska skladišta otvorena prema propisima koji danom početka primene ove uredbe prestaju da važe, mogu nastaviti poslovanje kao carinska skladišta u skladu sa odredbama ove uredbe, pod uslovom da držalac skladišta u roku od tri meseca od dana početka primene ove uredbe pribavi rešenje o osnivanju i uskladi poslovanje u skladu sa odredbama ove uredbe.

Član 661

Prilozi 1 - 42. ove uredbe odštampani su uz ovu uredbu i čine njen sastavni deo.

Član 662

Danom stupanja na snagu ove uredbe prestaje da važi Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, puštanju carinske robe i naplati carinskog duga ("Službeni glasnik RS", br. 127/03, 20/04, 24/04, 63/04, 104/04, 44/05, 71/05, 76/05, 106/05, 5/06, 47/06, 86/06, 10/07, 25/07, 80/07, 9/09, 26/09, 28/09, 57/09 i 96/09).

Član 663

Ova uredba stupa na snagu 1. januara 2011. godine.

 

Samostalni član Uredbe o izmenama i dopunama
Uredbe o carinski dozvoljenom postupanju s robom

("Sl. glasnik RS", br. 63/2013)

Član 27

Posle Priloga 42. dodaje se Prilog 43, koji je odštampan uz ovu uredbu i čini njen sastavni deo.

Član 28

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Sledeći