Informacije o izmenama, dopunama, važenju, prethodnim verzijama ili napomenama propisa, kao i o drugim dokumentima koji su relacijski povezani sa propisom možete saznati na linku OVDE.

Email Print

STATUT
KOMORE MEDICINSKIH SESTARA I ZDRAVSTVENIH TEHNIČARA SRBIJE

("Sl. glasnik RS", br. 115/2006, 21/2008, 69/2008, 10/2012 i 85/2015)

 

I OPŠTE ODREDBE

Član 1

Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije (u daljem tekstu: Komora) je obavezna, nezavisna i profesionalna organizacija medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara koji u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi, odnosno kod drugog poslodavca obavljaju poslove zdravstvene delatnosti kao profesiju u Republici Srbiji.

Komora deluje na teritoriji Republike Srbije.

Komora je pravno lice sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrđenim zakonom i ovim statutom.

U pravnom prometu sa trećim licima Komora istupa samostalno i neograničeno u svoje ime i za svoj račun.

Komora za svoje obaveze odgovara celokupnom imovinom kojom raspolaže.

Član 2

Naziv Komore je "Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije".

Skraćeni naziv Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije je KMSZTS.

Sedište Komore je u Beogradu - Stari grad, Terazije 27.

Član 3

Komora ima pečat i štambilj.

Tekst pečata i štambilja ispisuje se na srpskom jeziku, ćiriličkim pismom.

Pečat je okruglog oblika prečnika 32 mm, s grbom Republike Srbije u sredini i ispisanim tekstom "Republika Srbija, Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije - u Beogradu".

Komora ima štambilj pravougaonog oblika veličine 55 x 25 mm sa istim tekstom kao i pečat, sa dodatkom prostora za broj delovodnog protokola i datum.

Ogranak Komore ima pečat i štambilj, koji su istovetni pečatu i štambilju iz stava 2. ovog člana uz naznaku ogranka Komore.

Komora ima znak, čiji oblik, sadržinu i upotrebu utvrđuje Upravni odbor Komore.

Član 4

Komoru predstavlja i zastupa direktor Komore.

Član 5

Rad Komore i njenih organa je javan.

Javnost u radu Komore i njenih organa obezbeđuje se održavanjem javnih sednica organa Komore, obaveštavanjem javnosti o radu Komore i njenih organa putem glasila Komore i davanjem informacija o radu Komore sredstvima javnog informisanja i objavljivanjem obaveštenja i informacija na sajtu Komore.

Član 6

Članstvo u Komori je obavezno za sve medicinske sestre i zdravstvene tehničare u skladu sa zakonom.

Komora može imati počasne članove, članove donatore i dobrovoljne članove u skladu sa ovim statutom.

Počasni član Komore je lice koje je doprinelo razvoju profesije u zemlji i i inostranstvu.

Donator Komore može postati svaki građanin Srbije ili strani državljanin, koji Komori zavešta i pokloni pokretnu i nepokretnu imovinu ili finansijska sredstva.

Počasnog člana i dobrotvora Komore bira Skupština Komore na predlog Upravnog odbora.

Dobrovoljni članovi Komore mogu biti medicinske sestre i zdravstveni tehničari koji ne obavljaju kao profesiju poslove zdravstvene delatnosti.

Članovi Komore, pored prava i obaveza utvrđenih zakonom, imaju pravo i obavezu:

- da biraju i budu birani u organe Komore,

- da aktivno učestvuju u radu Komore,

- da koriste usluge Komore,

- da poštuju akta koje donosi Komora,

- da redovno ispunjavaju materijalne obaveze prema Komori,

- da učestvuju na skupovima koje Komora organizuje,

- da ostvaruju druga prava koja za svoje članove obezbeđuje Komora i da izvršavaju dužnosti koje Komora naloži svojim članovima.

Član 7

Komora ima šest ogranaka kao organizacione jedinice Komore.

II POSLOVI I ZADACI KOMORE

Član 8

Komora u skladu sa Zakonom o komorama zdravstvenih radnika (u daljem tekstu: Zakon) obavlja poslove kao javna ovlašćenja, i to kao poverene poslove i ostale poslove.

Član 9

Komora kao javna ovlašćenja:

1. donosi kodeks profesionalne etike;

2. vrši upis medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara i vodi imenik Komore;

3. izdaje, obnavlja i oduzima odobrenje za samostalni rad (u daljem tekstu: licenca) članovima Komore i vodi imenik o izdatim, obnovljenim i oduzetim licencama;

4. posreduje u sporovima između članova Komore, odnosno između članova Komore i korisnika zdravstvenih usluga;

5. organizuje sudove časti za utvrđivanje povrede profesionalne dužnosti i odgovornosti članova Komore, kao i izricanje mera za te povrede;

6. vodi imenik izrečenih disciplinskih mera članovima Komore;

7. izdaje izvode iz imenika, uverenja i potvrde o činjenicama o kojima vodi evidenciju, a koje predstavljaju javne isprave;

8. utvrđuje visinu članarine, iznos nadoknade za upis u imenik članova Komore, iznos nadoknade za izdavanje i obnavljanje licence i utvrđuje nadoknadu za izdavanje izvoda iz imenika, uverenja i potvrda o evidencijama koje Komora vodi;

9. izdaje legitimaciju članovima Komore koji imaju licencu i izdaje identifikacioni broj članovima Komore koji imaju licencu.

Član 10

Pored poslova iz člana 9. koje Komora obavlja kao poverene, Komora:

- zastupa i štiti profesionalne interese članova Komore u obavljanju profesije;

- stara se o ugledu članova Komore, odnosno o obavljanju poslova zdravstvene delatnosti u skladu sa Etičkim kodeksom;

- vodi evidenciju članova Komore koji obavljaju privatnu praksu, a koji su upisani u registar kod nadležnog organa;

- predlaže listu nadzornika za redovnu i vanrednu spoljnu proveru kvaliteta stručnog rada, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti;

- daje inicijativu za bliže uređivanje načina obavljanja pripravničkog staža i polaganja stručnog ispita medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara, kao i njihovog stručnog usavršavanja, odnosno uslova koje moraju ispunjavati zdravstvene ustanove i privatna praksa za obavljanje pripravničkog staža medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara;

- učestvuje u utvrđivanju nomenklature zdravstvenih usluga, kriterijuma i merila za zaključivanje ugovora o pružanju zdravstvene zaštite u skladu sa zakonom kojim se određuje zdravstveno osiguranje;

- predlaže kriterijume i merila za utvrđivanje cena zdravstvenih usluga koje se pružaju u privatnoj praksi, odnosno cena zdravstvenih usluga koje se pružaju u zdravstvenim ustanovama, a koje se ne obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, kao i o visini cena tih usluga;

- daje inicijativu za donošenje propisa u oblasti zdravstvene zaštite i zdravstvenog osiguranja;

- daje inicijativu i preduzima mere za osiguranje članova Komore kod nosioca osiguranja za rizik koji može nastupiti zbog stručne greške u vršenju poslova zdravstvene delatnosti;

- pruža stručnu pomoć građanima u ostvarivanju prava na zdravstvenu zaštitu u slučaju nestručnog ili neetičkog rada članova Komore;

- pruža stručnu pomoć članovima Komore i zastupa interese članova Komore koji obavljaju privatnu praksu pri zaključivanju ugovora sa organizacijom zdravstvenog osiguranja;

- prati i pokreće inicijativu za preduzimanje zakonom propisanih mera u vezi sa povredom propisa o zabrani reklamiranja (oglašavanja) u oblasti zdravstvene zaštite;

- obavlja i druge poslove utvrđene Zakonom i ovim statutom.

II.1. Povereni poslovi

Član 11

Komora izvršava svoje poslove neposredno preko svojih organa i preko ogranaka kao svojih organizacionih jedinica.

U obavljanju poverenih poslova Komora primenjuje odredbe zakona kojima se uređuje opšti upravni postupak.

U obavljanju svojih poslova Komora sarađuje sa strukovnim udruženjima zdravstvenih radnika kao i zdravstvenim i obrazovnim ustanovama na teritoriji republike Srbije i u svetu.

Član 12

Komora u skladu sa Zakonom vodi imenike:

- imenik svih članova Komore, koji vodi ogranak Komore na čijem području član Komore ima prebivalište,

- imenik izdatih, obnovljenih i oduzetih licenci članova Komore koji vodi Komora,

- imenik izrečenih disciplinskih mera članovima Komore koji vodi ogranak Komore.

Imenik izdatih, obnovljenih i oduzetih licenci članovima komore vodi se po službenoj dužnosti u skladu sa zakonom.

Imenik iz stava 2. ovog člana sadrži podatke neophodne za izdavanje, obnavljanje i oduzimanje licence u skladu sa zakonom.

Rešenje o upisu u imenik svih članova Komore, donosi predsednik Izvršnog odbora ogranka Komore.

Član 13

Imenik Komore sastoji se iz registra i zbirke isprava.

Registar u imeniku članova Komore koji vodi ogranak Komore sadrži sledeće rubrike:

- redni broj,

- datum izvršenog upisa,

- ime i prezime upisanog,

- matični broj sa datumom i mestom rođenja, adresom stanovanja i prebivališta,

- naziv ustanove, odnosno privatne prakse, odnosno drugog poslodavca kod koga je upisani zaposlen,

- broj i datum konačnog rešenja o izvršenom upisu,

- datum početka rada, odnosno prestanka rada upisanog,

- diploma o završenom školovanju i uverenje o položenom stručnom ispitu,

- državljanstvo,

- broj i datum izdavanja članske karte - identifikacioni broj,

- podaci o članarini,

- napomena.

Registar imenika izrečenih disciplinskih mera članovima Komore sadrži poziv na redni broj i datum izvršenih upisa u imenik članova Komore, ostale elemente iz stava 2. ovog člana, datum konačnosti izrečene disciplinske mere, vrstu disciplinske mere, kao i vreme njenog trajanja.

Član 14

Imenici iz člana 12. ovog statuta vodi se kao knjiga i kao zbir podataka uknjiženih elektronskim putem.

Podaci u registru i elektronska obrada moraju biti identični.

Upisivanje podataka i izdavanje uverenja izvoda iz evidencije i potvrda, vrši se na lični zahtev člana Komore ili fizičkog i pravnog lica koje ima interes u skladu sa zakonom.

Izvod iz imenika sadrži zahtevane podatke iz člana 13. ovog statuta koji se vode u imeniku kao u javnoj knjizi.

Uverenje sadrži podatke iz evidencije koji se vode u imeniku kao javnoj knjizi.

Potvrda sadrži podatke koji ne predstavljaju sadržaj uverenja.

Član 15

Uverenje, izvod iz evidencije i potvrda sadrže u gornjem uglu znak Komore, datum izdavanja, naznaku da se radi o uverenju, izvodu iz evidencije ili potvrdi, zahtevane podatke i potpis direktora Komore ili lica koje on ovlasti.

Obrazac registra utvrđuje Upravni odbor Komore.

Upravni odbor Komore može odlukom utvrditi i druge rubrike u registru imenika, pored obaveznih.

Na izdavanje uverenja, izvoda iz evidencije i potvrda o činjenicama o kojima Komora vodi evidencije shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Član 16

Zbirka isprava je zajednička isprava za sve imenike i sastoji se od dokumenata utvrđenih Zakonom i ovim statutom kao dokaz o ispunjavanju uslova za članstvo u Komori.

Zbirka isprava sadrži dokumenta ili overene fotokopije dokumenata iz stava 2. člana 13. ovog statuta.

Zbirka isprava za svakog člana Komore pojedinačno odlaže se u jedinstveni dosije koji kao redni broj nosi redni broj upisa u imenik svih članova Komore.

Član 17

Identifikacioni broj člana Komore odgovara broju sa kojim je upisan u imenik svih članova Komore.

Legitimacija sadrži podatke o imenu i prezimenu člana Komore, identifikacioni broj, datum izdavanja i vreme važenja licence.

Oblik legitimacije odgovara obliku i veličini kartice za elektronsku upotrebu.

O boji legitimacije i drugim elementima sadržaja iste odlučuje Upravni odbor Komore.

III ORGANIZACIJA KOMORE

Član 18

Komora kao svoje organizacione jedinice ima:

1. Ogranak Beograd koji se obrazuje za područje grada Beograda sa sedištem u Beogradu;

2. Ogranak Vojvodina kojim se obrazuje za područje Južnobačkog, Zapadnobačkog, Severnobačkog, Južnobanatskog, Srednjebanatskog, Severnobanatskog i Sremskog upravnog okruga sa sedištem u Novom Sadu;

3. Ogranak Niš koji se obrazuje za područje Nišavskog, Zaječarskog, Rasinskog, Pirotskog, Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog upravnog okruga sa sedištem u Nišu;

4. Ogranak Užice koji se obrazuje za područje Mačvanskog, Kolubarskog, Moravičkog i Zlatiborskog upravnog okruga sa sedištem u Užicu;

5. Ogranak Kragujevac koji se obrazuje za područje Šumadijskog, Podunavskog, Braničevskog, Borskog, Pomoravskog i Raškog upravnog okruga sa sedištem u Kragujevcu;

6. Ogranak Kosovo i Metohija koji se obrazuje za područje Kosovskomitrovačkog, Pećkog, Kosovskog, Kosovskopomoravskog i Prizrenskog upravnog okruga sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

1. Poslovi i zadaci ogranka

Član 19

Ogranak Komore pored poslova utvrđenih Zakonom vrši i sledeće poslove:

1. daje mišljenje, predloge i primedbe organima Komore o svim pitanjima iz nadležnosti Komore,

2. zastupa interese članova Komore na svom području,

3. donosi godišnji program rada ogranka i izveštaj o materijalno-finansijskom poslovanju ogranka,

4. odlučuje o upotrebi sredstava ogranka,

5. obavlja poslove utvrđene posebnim aktima Skupštine Komore,

6. donosi finansijski plan ogranka Komore,

7. predlaže Skupštini Komore kandidate za predsednika i članove organa Komore,

8. podnosi izveštaj o radu Upravnom odboru Komore.

2. Rad ogranka Komore

Član 20*

Radom ogranka Komore rukovodi Izvršni odbor ogranka.

U Izvršni odbor ogranka bira se po jedan predstavnik iz upravnog okruga ogranka.

Predsednika izvršnog odbora ogranka biraju članovi izvršnog odbora iz reda svojih članova.

Skupština Komore odlukom većine svojih članova verifikuje odluku o izboru članova izvršnog odbora.

Skupština Komore odlukom većine svojih članova verifikuje odluku o izboru predsednika izvršnog odbora.

Članovi Izvršnog odbora ogranka između sebe biraju predsednika Izvršnog odbora.

Za ogranak Beograd članovi Izvršnog odbora biraju se iz svih izbornih jedinica u skladu sa pravilima o formiranju izbornih jedinica koja su sastavni deo ovog statuta.

Za ogranak Beograd članovi Izvršnog odbora biraju se iz svih zdravstvenih ustanova na teritoriji grada Beograda i to na svakih pet članova Skupštine Komore po jedan predstavnik s tim da se predstavnici biraju iz reda članova Skupštine Komore.

Član 21

Izvršni odbor ogranka:

1. donosi poslovnik o radu Izvršnog odbora,

2. donosi godišnji plan i program rada ogranka,

3. donosi finansijski plan poslovanja ogranka,

4. odlučuje o upotrebi sredstava ogranka,

5. predlaže Skupštini Komore kandidate za organe Komore,

6. Izvršni odbor podnosi godišnji izveštaj o radu Upravnom odboru Komore na usvajanje,

7. obavlja i druge poslove utvrđene posebnim aktima Skupštine Komore.

Ukoliko Upravni odbor ne usvoji izveštaj o radu izvršnog odbora, pokreće postupak opoziva predsednika i članova izvršnog odbora pred Skupštinom Komore, na način utvrđen pravilima o postupku kandidovanja, načinu izbora i opoziva članova Skupštine i drugih organa Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije i Izvršnih odbora ogranaka Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije, a koja su sastavni deo ovog statuta.

IV ORGANI KOMORE

Član 22

Organi Komore su:

1. Skupština;

2. Upravni odbor;

3. Nadzorni odbor;

4. direktor;

5. Etički odbor;

6. sudovi časti prvog stepena;

7. Sud časti drugog stepena;

8. disciplinski tužilac;

9. Odbor za obrazovanje;

10. odbori po stručnim profilima:

Odbor medicinskih sestara:

- u predškolskim ustanovama,

- u primarnoj zdravstvenoj zaštiti,

- u sekundarnoj zdravstvenoj zaštiti,

- u tercijalnoj zdravstvenoj zaštiti,

- babica,

- stomatološke sestre;

Odbor laboratorijskih tehničara,

Odbor fizioterapeuta sa radnim terapeutima,

Odbor radioloških tehničara,

Odbor farmaceutskih tehničara,

Odbor zubnih tehničara,

Odbor sanitarno - ekoloških tehničara,

Odbor nutricionista - dijetetičara;

11. Komisija za posredovanje.

Mandat članova organa Komore traje četiri godine.

Organ ili član organa Komore može biti razrešen pre isteka mandata na koji je izabran ako obavlja funkciju na način kojim se ne obezbeđuje ostvarivanje zadataka Komore, odnosno ako prekorači nadležnosti utvrđene Statutom.

Odluku o izboru ili razrešenju organa ili člana organa donosi se dvotrećinskom većinom članova Skupštine Komore u skladu sa Statutom i Pravilima o postupku kandidovanja, načinu izbora i opoziva članova Skupštine i drugih organa Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije i Izvršnih odbora ogranaka Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.

1. Skupština Komore

Član 23

Skupština je najviši organ Komore.

Skupštinu čine članovi Skupštine koji se biraju u ograncima Komore.

Svaki ogranak bira u Skupštinu Komore jednog člana na svakih 500 upisanih u Imenik članova Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.

Način izbora i prestanka mandata članova Skupštine uređuje se ovim statutom i Pravilima o postupku kandidovanja, načinu izbora i opoziva članova Skupštine i drugih organa Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije i Izvršnih odbora ogranaka Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.

Skupština Komore može za obavljanje određenih poslova obrazovati povremena radna tela.

a) Nadležnost

Član 24

Skupština donosi:

1. Statut Komore i druga opšta akta;

2. Etički kodeks;

3. godišnji program rada Komore;

4. poslovnik o svom radu i poslovnik o radu radnih tela koje obrazuje;

5. odluku o visini i odvajanju prihoda Komore u fond uzajamne pomoći članovima Komore koji se vode na posebnom podračunu Komore;

6. akt o priznanjima koje donosi Komora.

Bira i razrešava:

1. predsednika Skupštine i zamenika predsednika Skupštine;

2. direktora, članove i predsednika Upravnog i Nadzornog odbora;

3. predsednika i članove Etičkog odbora;

4. sudove časti prvog stepena i Sud časti drugog stepena;

5. počasne članove i članove donatore.

Utvrđuje:

1. visinu članarine za članove Komore;

2. iznos nadoknade za upis u imenik članova Komore, za izdavanje i obnavljanje licenci i iznos drugih nadoknada za izdavanje izvoda, uverenja, potvrda iz evidencije koje vodi Komora.

Razmatra i usvaja:

- izveštaj o radu i finansijskom poslovanju Komore sa godišnjim obračunom, i druge izveštaje koje dostavlja Upravni i Nadzorni odbor;

- izveštaj o radu organa Komore.

Ukoliko Skupština ne usvoji Izveštaj o radu organa Komore iz člana 22. Statuta, pokreće se postupak opoziva tog organa u skladu sa Pravilima o postupku kandidovanja, načinu izbora i opoziva članova Skupštine i drugih organa Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije i Izvršnih odbora ogranaka Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.

Ostvaruje:

- saradnju sa komorama zdravstvenih radnika u Republici Srbiji i inostranstvu.

Prati:

1. razvoj zdravstvene delatnosti u domenu poslova medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara,

2. rad ogranka Komore.

b) Način rada

Član 25

Skupština Komore radi u sednicama.

Skupštinu Komore saziva predsednik Skupštine Komore, koji rukovodi njenim radom.

Član 26

Redovnu sednicu Skupštine saziva predsednik Skupštine po potrebi, a najmanje jedanput godišnje.

Na predlog Upravnog odbora, Nadzornog odbora, izvršnog odbora ogranka, predsednik Skupštine dužan je da sazove vanrednu sednicu Skupštine u roku od 30 dana od dana prijema predloga.

Predlog iz stava 2. ovog člana mora biti sastavljen u pismenoj formi sa predlogom dnevnog reda i materijalom na koji se predlog odnosi.

U slučaju da predsednik Skupštine ne sazove vanrednu sednicu u roku određenom u stavu 2. ovog člana predlagač može sazvati vanrednu sednicu Skupštine u daljem roku od 30 dana.

Član 27

Poziv za sednicu Skupštine dostavlja se članu Skupštine, po pravilu najkasnije petnaest dana, a u izuzetnim slučajevima sedam dana pre dana održavanja sednice.

Član 28

Skupština punovažno radi ako je na sednici prisutno više od polovine od ukupnog broja članova Skupštine Komore.

Skupština odlučuje većinom glasova prisutnih članova.

Statut Komore kao i njegove izmene Skupština donosi dvotrećinskom većinom ukupnog broja članova Skupštine.

Odredbe Statuta koje se odnose na obrazovanje novih, gašenje postojećih, spajanje sa drugim ili podela na više ogranaka, Skupština donosi dvotrećinskom većinom ukupnog broja članova Skupštine uz saglasnost izvršnog odbora ogranka čiji se status menja.

Član 29

O pitanjima iz svoje nadležnosti Skupština odluke donosi javnim glasanjem.

Skupština Komore može odlučiti da se o određenim pitanjima iz njene nadležnosti odluke donose tajnim glasanjem.

Član 30

U svom radu Skupština donosi odluke, preporuke i zaključke.

Odlukom se odlučuje o donošenju Statuta, opštih akata Komore, i o usvajanju godišnjih izveštaja o radu organa Komore.

Preporukom se ukazuje na značaj određenih pitanja koja se odnose na rad organa Komore i ogranka, izražavaju se mišljenja o stavovima po pojedinim pitanjima i ukazuje na mere koje organi Komore i ogranci treba da preduzmu radi izvršavanja zadataka u skladu sa svojim pravima i obavezama;

Zaključkom se usmerava rad organa Komore i ogranaka u njenom sastavu.

2. Upravni odbor

Član 31

Upravni odbor je organ Komore koji vrši prava i dužnosti utvrđene Zakonom i ovim statutom.

Član 32

Upravni odbor ima devetnaest članova, koje bira Skupština Komore iz reda svojih članova i to: Ogranak Beograd - 5 članova, Ogranak Vojvodina - 5 članova, Ogranak Niš - 3 člana, Ogranak Kragujevac - 3 člana, Ogranak Užice - 2 člana, i Ogranak Kosova i Metohije - 1 člana.

Član 33

Upravni odbor ima predsednika koji se bira iz reda članova Upravnog odbora.

Članove Upravnog odbora predlažu ogranci u sastavu Komore, srazmerno broju članova izabranih u Skupštinu, s tim da svaki ogranak mora imati najmanje jednog člana u Upravnom odboru.

Kandidate za članove Upravnog odbora može predložiti i svaki član Skupštine Komore.

Član 34

Upravni odbor, pored poslova utvrđenih Zakonom u okviru svoje nadležnosti, obavlja sledeće poslove:

1. donosi plan rada Upravnog odbora,

2. podnosi godišnji Izveštaj o radu Skupštini Komore na usvajanje,

3. donosi poslovnik o svom radu i opšta akta koja ne donosi Skupština Komore,

4. utvrđuje predlog odluke o visini članarine i načinu naplate,

5. utvrđuje predlog odluke o visini naknade za upis u imenik članova Komore, za izdavanje i obnavljanje licence, kao i za izdavanje izvoda, uverenja i potvrda,

6. utvrđuje predlog za počasnog člana Komore i člana donatora,

7. odlučuje po žalbama na odluke direktora Komore kada je to propisano zakonom,

8. rešava o žalbama na rešenja ogranka Komore o upisu u imenik Komore i na postupak izdavanja uverenja o činjenicama o kojima Komora vodi evidenciju u skladu sa zakonom,

9. odlučuje o upotrebi sredstava Komore do visine utvrđene odlukom Skupštine Komore,

10. obavlja i druge poslove u skladu sa ovim statutom, opštim aktima Komore i poslove koje mu poveri Skupština i drugi organi Komore.

Član 35

Za predsednika Upravnog odbora može biti birano lice koje:

1. nije krivično osuđivano,

2. je državljanin Republike Srbije,

3. nije na funkciji u državnom organu, u organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ili stručnih udruženja zdravstvenih radnika,

4. ispunjava uslove propisane u glavi VIII Statuta.

Član 36

Sednici Upravnog odbora pored članova Upravnog odbora mogu da prisustvuju predsednik Skupštine, direktor Komore, predstavnik Ministarstva zdravlja i druga pozvana lica bez prava odlučivanja.

Poslovnikom o radu Upravnog odbora bliže se utvrđuje način rada Upravnog odbora, prava i dužnosti predsednika i članova Upravnog odbora i druga pitanja od značaja za rad Upravnog odbora.

Član 37

Za obavljanje poslova iz svog delokruga Upravni odbor može obrazovati stalna i povremena radna tela i imenovati članove tih tela i iz reda medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara koji nisu članovi Skupštine.

3. Nadzorni odbor

Član 38

Nadzorni odbor je organ Komore koji vrši kontrolu poslovanja i primene akata Komore i za svoj rad neposredno odgovara Skupštini.

Kandidati za članove Nadzornog odbora moraju ispunjavati uslove propisane u glavi VIII Statuta.

Nadzorni odbor podnosi Izveštaj o svom radu Skupštini Komore na usvajanje.

Član 39

Nadzorni odbor ima šest članova koje bira Skupština Komore iz reda svojih članova na predlog izvršnih odbora ogranaka Komore.

Član 40

Članovi Nadzornog odbora ne mogu biti birani ni u jedan drugi organ Komore.

Član 41

Poslovnikom o radu Nadzornog odbora bliže se utvrđuje način rada Nadzornog odbora, prava i dužnosti predsednika i članova Nadzornog odbora i druga pitanja od značaja za rad Nadzornog odbora.

4. Direktor Komore

Član 42

Za direktora Komore može biti imenovano lice koje pored zakonom propisanih uslova ispunjava i sledeće posebne uslove:

1. da je državljanin Republike Srbije,

2. da nije krivično gonjeno,

3. da nije na funkciji u državnom organu, u organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave ili stručnih udruženja zdravstvenih radnika,

4. propisane glavom VIII Statuta.

Član 43

Direktor Komore:

1. odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima radnika Komore i ogranaka Komore iz radnog odnosa,

2. podnosi godišnji Izveštaj o radu Skupštini Komore na usvajanje,

3. donosi rešenja iz svoje nadležnosti,

4. obavlja i druge poslove utvrđene zakonom i Statutom.

5. Etički odbor

Član 44

Etički odbor ima osam članova.

Iz reda članova Etičkog odbora Skupština bira predsednika Etičkog odbora.

Stručno - profilski odbori predlažu članove Etičkog odbora Skupštini, tako da svaki Ogranak mora imati najmanje 1 člana u Etičkom odboru.

Etički odbor, pored poslova utvrđenih zakonom:

1. prati poštovanje pravila Kodeksa medicinske etike,

2. prati međunarodne standarde medicinske etike,

3. daje predlog za izmene i dopune Kodeksa medicinske etike,

4. podnosi godišnji Izveštaj o svom radu Skupštini na usvajanje,

5. obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i ovim statutom.

6. Sud časti

a) Organizacija i način izbora

Član 45

Za odlučivanje o povredama dužnosti i ugleda zvanja medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara, Skupština Komore obrazuje u sedištu ogranka Sud časti prvog stepena, a u sedištu Komore Sud časti drugog stepena.

b) Nadležnost

Član 46

Sud časti prvog stepena ima predsednika i dva člana.

Sud časti drugog stepena ima predsednika i pet članova.

Sedište Suda časti prvog stepena je u sedištu ogranka Komore.

Sedište Suda časti drugog stepena je u sedištu Komore.

Član 47*

Članove Suda časti delegiraju izvršni odbori ogranaka u sastavu Komore.

Predsednici sudova časti podnose Izveštaj o radu Skupštini Komore na usvajanje.

Za predsednika i sudije sudova časti ne mogu biti imenovani predsednik Skupštine, predsednik i članovi Upravnog i Nadzornog odbora Komore i Izvršnog odbora Ogranka.

Član 48

Sudovi časti prvog i Sud časti drugog stepena rade u skladu sa Statutom i Pravilima propisanim u glavi IX.

v) Disciplinski postupak pred Sudom časti

1. Postupak pred Sudom časti prvog stepena

Član 49

U slučaju osnovane sumnje da je član Komore izvršio povredu profesionalne ili etičke dužnosti, kao i ugleda člana Komore, disciplinski tužilac pokreće disciplinski postupak, pismenim predlogom za pokretanje postupka za izricanje disciplinske mere pred nadležnim Sudom časti.

Postupak se može pokrenuti i voditi na pismeni predlog stranke.

Pismeni predlog za pokretanje disciplinskog postupka mora sadržati dokaze koji potvrđuju osnovanost sumnje da je član Komore izvršio povredu profesionalne ili etičke dužnosti kao i ugleda člana Komore.

Član 50

Sud časti obavlja usmenu raspravu radi utvrđivanja predmeta disciplinskog postupka i kada ima da izvrši uviđaj ili saslušanje svedoka ili veštaka.

Ocenjivanje ostalih dokaza Sud časti po pravilu vrši van usmene rasprave, na sednici Suda časti.

Odluku o vrsti disciplinske mere Sud donosi većinom glasova članova Suda časti.

O izvršenoj usmenoj raspravi, sprovođenju drugih dokaza i većanju i glasanju pri izricanju disciplinskih mera vodi se zapisnik.

Član 51

Sud časti po pravilu donosi odluku u roku od trideset dana od dana započinjanja postupka.

Sud vodi evidenciju o podnetim predlozima za pokretanje disciplinskog postupka.

Na rokove za pokretanje postupka, sam postupak, dokazivanje, usmenu raspravu, zapisnik, saslušanje stranaka, prava na odbranu, i dostavljanje primenjuju se odredbe zakona o upravnom postupku, ako zakonom ili ovim statutom nije drugačije određeno.

2. Disciplinski tužilac

Član 52

Disciplinski tužilac je samostalan organ Komore i ogranka u sastavu Komore, zadužen za disciplinsko gonjenje članova Komore koji su učinili disciplinski prestup.

Disciplinski tužilac ima šest zamenika, koji po njegovom ovlašćenju obavljaju poslove disciplinskog gonjenja.

Disciplinske tužioce i njihove zamenike imenuje i razrešava Skupština na predlog izvršnih odbora ogranaka Komore.

Disciplinski tužilac podnosi godišnji Izveštaj o radu Skupštini Komore na usvajanje.

Član 53

Disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac ogranka u čiji imenik je upisan član Komore protiv koga se postupak pokreće.

Disciplinski tužilac pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica, organa Komore ili po sopstvenoj inicijativi.

Disciplinski postupak bliže se uređuje Statutom u glavi X.

3. Postupak po žalbi

Član 54

Žalba se dostavlja Sudu časti drugog stepena preko Suda časti prvog stepena koji istom dostavlja potrebnu dokumentaciju o predmetu.

Žalba se može izjaviti zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog povreda pravila postupka koja bi bila od uticaja na izrečenu disciplinsku meru, ako je dispozitiv odluke nejasan ili u protivrečnosti sa izrečenom disciplinskom merom, kao i zbog same izrečene disciplinske mere.

Član 55

Sud časti drugog stepena može izrečenu disciplinsku meru potvrditi, izmeniti ili poništiti i vratiti Sudu časti prvog stepena na ponovni postupak ili žalbu usvojiti i ukinuti izrečenu disciplinsku meru.

Ukoliko žalbu izjavi stranka po čijem predlogu odluku o disciplinskoj meri Sud časti prvog stepena uopšte nije doneo, Sud časti drugog stepena odrediće rok ne duži od jednog meseca za donošenje odluke, ili sam rešiti stvar.

Član 56

Na postupak po žalbi shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak, ukoliko zakonom ili ovim statutom nije drugačije određeno.

g) Lakše i teže povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana Komore

Član 57

Kao lakše povrede profesionalnih dužnosti i ugleda člana Komore smatraju se:

- neizvršavanje materijalnih obaveza prema Komori do tri meseca,

- izbegavanje stalnog stručnog usavršavanja utvrđenih Zakonom o zdravstvenoj zaštiti,

- neprofesionalno ponašanje koje može ugroziti proces rada.

Član 58

Teže povrede profesionalnih, etičkih dužnosti i ugleda medicinske sestre i zdravstvenog tehničara pored povreda utvrđenih Zakonom su:

- povreda Etičkog kodeksa,

- neizvršavanje materijalnih obaveza prema Komori duže od tri meseca,

- uzastopno ponavljanje lakših povreda profesionalne dužnosti,

- neizvršavanje odluka Komore,

- nedolično ponašanje prema članovima Komore,

- neizvršavanje disciplinske mere izrečene povodom povrede odredbi o profesionalnoj dužnosti i ugledu člana Komore.

d) Izvršenje odluka Suda časti

Član 59

Konačna odluka Suda časti, izrečena po postupku i na način predviđen ovim statutom, izvršava se i evidentira u skladu sa čl. 12. i 13. ovog statuta.

Član 60

Mera javne opomene kao i druge izrečene mere izvršavaju se javnim objavljivanjem.

Mera novčane kazne izvršava se odbijanjem odgovarajućeg iznosa mesečne zarade počev od prve naredne isplate po konačnosti odluke.

Mera privremene zabrane samostalnog rada u obavljanju određenih poslova zdravstvene delatnosti i mera privremene zabrane samostalnog rada u obavljanju zdravstvene delatnosti počinju teći počev od prvog narednog meseca od konačnosti odluke.

Član 61

Pod javnim objavljivanjem smatra se objavljivanje na oglasnoj tabli Komore i u jednom od sredstava javnog informisanja, u roku od osam dana od dana konačnosti odluke.

7. Odbor za obrazovanje

Član 62

Odbor za obrazovanje prati i proučava pitanja stručnog usavršavanja medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara, u skladu sa planom i programom školovanja medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara.

U oblasti edukacije sarađuje sa srednjim medicinskim školama i visokim školama strukovnih studija zdravstvene struke kao i medicinskim fakultetima i centrima za edukativnu delatnost u zdravstvu.

Članove Odbora za obrazovanje delegiraju izvršni odbori ogranaka u sastavu Komore, s tim da svaki od ogranaka mora imati najmanje jednog člana.

Skupština Komore odlukom većine svojih članova verifikuje odluku o izboru predsednika Odbora za obrazovanje.

Način rada Odbora za obrazovanje urediće se Poslovnikom o radu odbora za obrazovanje.

Odbor za obrazovanje podnosi godišnji Izveštaj o radu Skupštini Komore na usvajanje.

8. Odbori po stručnim profilima

Član 63

Odbori po stručnim profilima prate i proučavaju pitanja vezana za profil zdravstvene struke.

Odbore po stručnim profilima čine predstavnici profila zdravstvene struke iz reda članova Skupštine Komore.

Članove odbora po stručnim profilima delegiraju ogranci u sastavu Komore, s tim da svaki od ogranaka mora imati najmanje jednog člana.

Skupština Komore odlukom većine svojih članova verifikuje odluku o izboru predsednika odbora po stručnim profilima.

Način rada odbora po stručnim profilima urediće se poslovnicima o radu svakog odbora.

Odbori po stručnim profilima podnose godišnji Izveštaj o radu Skupštini Komore na usvajanje.

Predsednik Skupštine KMSZTS koordinira rad sa profilskim odborima i održava sastanke najmanje jedanput u tri meseca, po mogućstvu, u prisustvu direktora KMSZTS.

9. Komisija za posredovanje

a) Sastav i delokrug

Član 64

Komisija za posredovanje ima predsednika i pet članova koje imenuje Skupština Komore iz reda članova Skupštine Komore.

Komisija iz stava 1. ovog člana usmerava, daje uputstva i tumačenja potrebna za rad komisije za posredovanje ogranaka Komore i obavlja druge poslove iz svog delokruga koje joj povere organi Komore.

Komisija za posredovanje ogranka Komore posreduje u sporovima između članova Komore i između članova Komore i korisnika zdravstvenih usluga.

Komisija za posredovanje ogranka Komore ima predsednika i dva člana koje imenuje Skupština Komore iz reda članova Komore iz ogranka Komore.

Komisija za posredovanje Komore zauzima stavove većinom glasova.

Za vansudsko rešavanje sporova između članova Komore, i vansudsko rešavanje sporova između članova Komore i korisnika zdravstvenih usluga, koji nastanu u vezi obavljanja zdravstvene delatnosti, Skupština Komore imenuje posrednika iz reda svojih članova.

Komisija za posredovanje imenuje posrednika u sporu.

Postupak rada Komisije za posredovanje bliže se uređuje Statutom u glavi XI.

Predsednik Komisije za posredovanje podnosi godišnji Izveštaj o radu Skupštini Komore na usvajanje.

b) Postupak posredovanja

Član 65

Zahtev za postupak za mirenje mogu Komisiji za posredovanje podneti stranke u sporu ili samo jedna od njih.

Podnošenjem zahteva na način propisan stavom 1. ovog člana započinje postupak za mirenje.

Smatra se da su strane u sporu prihvatile nadležnost Komisije za posredovanje koja se odnosi na postupak za mirenje momentom njegovog započinjanja.

Član 66

Svaka strana može u svako doba odustati od postupka za mirenje.

U postupku za mirenje stranke mogu učestvovati lično ili preko punomoćnika.

Kada zahtev za pokretanje postupka podnese jedna strana, Komisija za posredovanje obaveštava protivnu stranu i poziva je da se izjasni da li prihvata zahtev za pokretanje postupka, i ako ga prihvata da u ostavljenom roku pismeno izloži činjenično stanje i podnese sve potrebne dokaze.

Ako druga strana u ostavljenom roku ne odgovori ili ne prihvati zahtev za pokretanje postupka Komisija za posredovanje će obavestiti strane da se postupak za mirenje ne može sprovesti.

Kada jedna strana prihvati zahtev druge strane za pokretanje postupka za mirenje one mogu Komisiji za posredovanje predložiti posrednika.

Ako strane u postupku ne podnesu predlog iz stava 5. ovog člana, Komisija za posredovanje će predložiti posrednika.

Član 67

Ako strane u postupku prihvate posrednika za sprovođenje postupka za mirenje, posrednik za mirenje ispituje podnete dokaze.

Posrednik može, u slučaju potrebe, saslušati stranke u sporu.

Na osnovu sprovedenog postupka, posrednik podnosi strankama predlog za rešenje spora.

Strane u postupku nisu dužne da prihvate podneti predlog.

Rezultati u postupku za mirenje konstatuju se u zapisniku koji potpisuje posrednik i strane u sporu.

Raspodelu troškova za mirenje vrši posrednik za mirenje, ako se strane u sporu nisu sporazumele o troškovima, što se konstatuje u zapisniku.

Sporazum stranaka u sporu je zaključen kada strane u sporu, posle pročitanog zapisnika u kome je konstatovano da su se sporazumele, taj zapisnik potpišu.

Član 68

Sporazum stranaka u sporu, postignut na način iz člana 68. ovog statuta ima karakter poravnanja postignutog u vansudskom postupku.

Posrednik za mirenje ne može biti imenovan za sudiju Suda časti, niti učestvovati u raspravi u kojoj se spor, po kome nije postignut sporazum o izmirenju rešava pred Sudom časti.

V SREDSTVA KOMORE

Član 69

Komora stiče sredstva za rad u skladu sa zakonom.

Član 70

Sredstva Komore vode se na računu.

Sredstva ogranka Komore se vode na podračunu ogranka Komore.

U preraspodeli ukupno stečenih sredstava ogranka Komore, ogranak Komore zadržava na svom podračunu 70%, a 30% dužan je po prijemu istih sredstava prebaciti na račun Komore.

Sredstva za osiguranje od profesionalne odgovornosti snose ogranci.

Član 71

Naredbodavac za izvršenje finansijskog plana Komore, odnosno upotrebu sredstava Komore je direktor Komore a za ogranak predsednik Izvršnog odbora ogranka Komore.

Član 72

Odlukom Upravnog odbora Komore utvrđuju se iznosi i kriterijumi za upotrebu sredstava izdvojenih u fond uzajamne pomoći članova Komore.

VI STRUČNA SLUŽBA KOMORE

a) Organizacija i nadležnost

Član 73

Radi obavljanja stručnih, administrativnih i tehničkih poslova u sedištu i ograncima Komore, Komora obrazuje stručnu službu.

Organizaciju i sistematizaciju stručne službe Komore utvrdiće direktor Komore na predlog predsednika izvršnih odbora ogranaka Komore.

Zaposleni u stručnoj službi imaju prava i dužnosti utvrđene propisima o radu.

Član 74

Radom stručne službe rukovodi rukovodilac stručne službe.

Za rukovodioca stručne službe može biti imenovano lice koje ima VI ili VII stepen stručne spreme.

Rukovodilac stručne službe za svoj rad odgovara direktoru Komore.

Rukovodilac stručne službe:

1. organizuje rad stručne službe,

2. pruža stručnu pomoć u radu ograncima Komore,

3. stara se o pripremi sednica organa Komore,

4. prisustvuje sednicama organa Komore bez prava odlučivanja,

5. obavlja i druge poslove po nalogu direktora Komore, predsednika Skupštine i predsednika Upravnog odbora.

VII PRAVILA O FORMIRANJU IZBORNIH JEDINICA

Član 75

FORMIRAJU SE IZBORNE JEDINICE u upravnim okruzima za koje je obrazovan Ogranak Komore i u gradovima sedištima Ogranaka:

OGRANAK BEOGRAD:

1. Palilula i Stari grad

2. Vračar

3. Savski venac

4. Voždovac

5. Zvezdara

6. Rakovica i Čukarica

7. Novi Beograd

8. Zemun i Surčin

9. Barajevo, Obrenovac i Lazarevac

10. Sopot, Grocka i Mladenovac.

OGRANAK VOJVODINA:

I JUŽNOBAČKI OKRUG:

1. Novi Sad

2. Bač i Bačka Palanka

3. Bački Petrovac

4. Bečej

5. Vrbas

6. Žabalj i Titel

7. Temerin i Srbobran

8. Petrovaradin, Beočin i Sremski Karlovci.

II ZAPADNOBAČKI OKRUG:

1. Odžaci i Sombor

2. Apatin i Kula.

III SEVERNOBAČKI OKRUG:

1. Subotica

2. Mali Iđoš i Bačka Topola.

IV SREDNJEBANATSKI OKRUG:

1. Žitište i Nova Crnja

2. Zrenjanin i Sečanj

3. Novi Bečej.

V JUŽNOBANATSKI OKRUG:

1. Vršac, Alibunar i Plandište

2. Bela Crkva i Kovin

3. Kovačica, Opovo i Pančevo.

VI SEVERNOBANATSKI OKRUG:

1. Ada i Senta

2. Kikinda

3. Kanjiža i Novi Kneževac

4. Čoka.

VII SREMSKI OKRUG:

1. Šid

2. Ruma i Pećinci

3. Irig

4. Inđija

5. Sremska Mitrovica

6. Stara Pazova.

OGRANAK UŽICE:

I MAČVANSKI OKRUG:

1. Šabac i Bogatić

2. Loznica

3. Vladimirci i Koceljevo

4. Mali Zvornik, Krupanj i Ljubovija.

II KOLUBARSKI OKRUG:

1. Valjevo i Osečina

2. Ub i Lajkovac

3. Mionica i Ljig.

III MORAVIČKI OKRUG:

1. Čačak

2. Gornji Milanovac

3. Lučani i Ivanjica.

IV ZLATIBORSKI OKRUG:

1. Kosjerić i Požega

2. Bajina Bašta

3. Užice i Čajetina

4. Arilje

5. Priboj

6. Nova Varoš

7. Prijepolje

8. Sjenica.

OGRANAK KRAGUJEVAC:

I PODUNAVSKI OKRUG:

1. Smederevo

2. Smederevska Palanka i Velika Plana.

II BRANIČEVSKI OKRUG:

1. Veliko Gradište i Požarevac

2. Golubac, Kučevo i Petrovac na Mlavi

3. Malo Crnice i Žabari

4. Žagubica.

III ŠUMADIJSKI OKRUG:

1. Aranđelovac

2. Topola, Rača i Stragari

3. Pivara, Aerodrom, Stanovo, Stari Grad i Knić

4. Batočina i Lapovo

IV POMORAVSKI OKRUG:

1. Jagodina i Rekovac

2. Ćuprija

3. Svilajnac i Despotovac

4. Paraćin

V BORSKI OKRUG:

1. Bor

2. Kladovo

3. Majdanpek

4. Negotin

VI RAŠKI OKRUG:

1. Kraljevo

2. Vrnjačka Banja

3. Raška

4. Novi Pazar i Tutin

OGRANAK NIŠ:

I ZAJEČARSKI OKRUG:

1. Boljevac

2. Knjaževac

3. Zaječar

4. Sokobanja

II RASINSKI OKRUG:

1. Kruševac i Trstenik

2. Varvarin i Ćićevac

3. Aleksandrovac i Brus

III NIŠAVSKI OKRUG:

1. Aleksinac i Ražanj

2. Svrljig i Pantelej

3. Merošina, Palilula i Doljevac

4. Mediana

5. Niška Banja i Gadžin Han

6. Crveni Krst

IV TOPLIČKI OKRUG:

1. Prokuplje i Žitorađa

2. Blace i Kuršumlija

V PIROTSKI OKRUG:

1. Pirot i Dimitrovgrad

2. Bela Palanka i Babušnica

VI JABLANIČKI OKRUG:

1. Leskovac, Bojnik, Lebane i Medveđa

2. Vlasotince i Crna Trava

VII PČINJSKI OKRUG:

1. Vladičin Han, Surdulica, Bosilegrad, Trgovište, Vranje, Bujanovac i Preševo

OGRANAK KOSOVO I METOHIJA:

1. Kosovska Mitrovica

2. Gračanica

3. Štrpce

4. Gnjilane.

Na izborima za članove Skupštine KMSZTS, kandidati iz Stručno profilskog odbora medicinskih sestara - tehničara biraju se na nivou izborne jedinice, po kvotama koje odlukom određuje Skupština KMSZTS, a kandidati iz drugih Stručno profilskih odbora KMSZTS se biraju na nivou celog ogranka KMSZTS, po kvotama koje odlukom određuje Skupština KMSZTS.

VIII PRAVILA IZBORA I OPOZIVA ČLANOVA SKUPŠTINE I DRUGIH ORGANA KOMORE MEDICINSKIH SESTARA I ZDRAVSTVENIH TEHNIČARA SRBIJE I IZVRŠNIH ODBORA OGRANAKA KOMORE MEDICINSKIH SESTARA I ZDRAVSTVENIH TEHNIČARA SRBIJE

Osnovne odredbe

Član 76

Ovim pravilima uređuje se postupak kandidovanja, način izbora i opoziva članova Skupštine i drugih organa Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije (u daljem tekstu: KMSZTS), kao i Izvršnih odbora KMSZTS.

Član 77

Organi KMSZTS su: Skupština, Upravni odbor, Direktor, Etički odbor, sudovi časti prvog stepena, sudovi časti drugog stepena, Nadzorni odbor, disciplinski tužilac, odbor za obrazovanje, odbori po stručnim profilima i Komisija za posredovanje.

Organi Ogranaka Komore su: Izvršni odbor, sud časti prvog stepena, zamenik disciplinskog tužioca i Komisija za posredovanje.

Član 78

Izbori u KMSZTS i Ograncima sprovode se po neposrednom i posrednom principu, tajnim glasanjem.

Neposredno glasanje sprovodi se po teritorijalnom principu, po izbornim jedinicama formiranim u upravnim okruzima za koje je obrazovan Ogranak komore i izbornim jedinicama formiranim u gradovima sedištima Ogranaka komora a za izbor članova Skupštine KMSZTS.

Pravo da bira i da bude biran za člana Skupštine i drugih organa KMSZTS kao i Izvršnih odbora i drugih organa ogranaka KMSZTS, ima svaki član KMSZTS upisan u Imenik Komore.

Posrednim glasanjem Skupština KMSZTS-a bira organe Komore i Ogranaka KMSZTS.

Organi i sprovođenje izbora

Član 79

Organi za sprovođenje izbora za članove Skupštine KMSZTS su Centralna izborna komisija KMSZTS, Izborne komisije Ogranaka i birački odbori izbornih jedinica.

Organi za sprovođenje izbora za članove organa KMSZTS i Izvršnih odbora Ogranaka, koje biraju članovi Skupštine KMSZTS je Komisija za izbor i imenovanje Skupštine KMSZTS.

Centralna izborna komisija KMSZTS, Izborne komisije Ogranaka i birački odbori izbornih jedinica sprovode neposredne izbore za članove Skupštine KMSZTS.

Članovi izbornih komisija ne mogu se kandidovati za članove Skupština KMSZTS, niti mogu biti srodnici u prvom stepenu sa kandidatima na svojoj izbornoj jedinici.

Komisija za izbor i imenovanje sprovode izbore organa koje bira Skupština KMSZTS.

Član 80

Sve radnje oko pripreme i sprovođenja izbora obavlja Centralna izborna komisija KMSZTS u saradnji sa izbornim komisijama ogranaka.

Centralna izborna komisija:

1) stara se o sprovođenju neposrednih izbora u skladu sa ovom odlukom;

2) organizuje tehničke pripreme za izbore;

3) prati primenu i daje objašnjenja ove odluke;

4) utvrđuje jedinstvene standarde za izborni materijal;

5) propisuje obrasce i pravila i utvrđuje rokove za sprovođenje izbornih radnji propisanih ovom Odlukom;

6) određuje i oglašava broj i adresu biračkih mesta;

7) obrazuje biračke odbore i imenuje predsednike, zamenike predsednika i članove biračkih odbora na predlog izvršnih odbora ogranaka;

8) utvrđuje broj glasačkih listića za biračka mesta, overava ih i zajedno sa overenim izvodom iz biračkog spiska, zapisnički predaje Izbornim komisijama ogranaka komora;

9) određuje izborne akte koji joj se dostavljaju;

10) utvrđuje da li su izborna lista, odnosno predlog kandidata sastavljeni i podneti u skladu sa Odlukom i proglašava izbornu listu, odnosno listu kandidata, ili rešenjem odbija proglašenje izborne liste odnosno kandidata;

11) donosi rešenje o proglašenju zbirne izborne liste, odnosno rešenje o utvrđivanju liste kandidata;

12) donosi rešenje o proglašenju ukupnog broja birača upisanih u birački spisak;

13) određuje način čuvanja i rukovanja izbornim materijalom;

14) utvrđuje i objavljuje rezultate izbora;

15) izdaje uverenje o izboru delegata;

16) podnosi izveštaj Skupštini KMSZTS o sprovedenim izborima;

17) rešava o prigovorima na rešenja Izbornih komisija Ogranaka, i njena odluka je konačna;

18) daje mišljenja i obaveštenja u vezi sa primenom Odluke o neposrednim izborima u KMSZTS;

19) donosi Rokovnik za vršenje izbornih radnji u postupku sprovođenja izbora, koji je obavezan dokument za sprovođenje izbora i kao takav rokovima obavezuje sve učesnike u izbornom procesu;

20) vrši obuku svih predsednika i zamenika biračkih odbora i Izbornih komisija Ogranaka.

21) vrši i druge poslove u skladu sa ovom odlukom.

Član 81

Centralna izborna komisija ima 15 članova koje bira Skupština KMSZTS sa mandatom od 4 godine.

Po dva člana Centralne izborne komisije Skupštini Komore, predlažu Izvršni odbori ogranaka.

Centralna izborna komisija ima i tri člana, diplomirana pravnika, koji učestvuju u radu Komisije bez prava odlučivanja.

Predsednika, zamenika predsednika i članove, Centralne izborne komisije, bira Skupština KMSZTS većinom od prisutnih članova Skupštine KMSZTS.

Rad Centralne izborne komisije uređuje se Poslovnikom o radu Centralne izborne komisije KMSZTS koji donose članovi Komisije na konstitutivnoj sednici ovog organa.

Centralna izborna komisija donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova sa pravom odlučivanja, odnosno da bi odluka bila doneta za nju je neophodno da glasa 7 članova Komisije sa pravom odlučivanja.

Član 82

Izborne komisije Ogranaka:

1. obaveštavaju članstvo sa svoje teritorije o uslovima i rokovima izbornih radnji;

2. donose Poslovnik o radu izborne komisije ogranka;

3. vrše zapisničku predaju izbornog materijala biračkim odborima sa svoje teritorije;

4. vrše zapisnički prijem izbornog materijala posle glasanja od biračkih odbora sa svoje teritorije, i utvrđuju rezultate glasanja koje u posebnim zapisnicima dostavljaju Centralnoj izbornoj komisiji;

5. rešavaju po prigovorima na rad biračkih odbora;

6. koordiniraju rad biračkih odbora sa svoje teritorije u saradnji sa Centralnom izbornom komisijom;

7. vrši i druge poslove u skladu sa ovom odlukom i odlukama Centralne izborne komisije.

Član 83

Izborne komisije Ogranaka imaju po 6 članova koje biraju Izvršni odbori ogranaka sa mandatom od 4 godine.

Izborna komisija ogranka ima i jednog člana diplomiranog pravnika koji učestvuje u radu Komisije bez prava odlučivanja.

Predsednika, zamenika predsednika i članove Izborne komisije Ogranaka bira Izvršni odbor većinom prisutnog broja članova.

Rad Izborne komisije Ogranka utvrđuje se Poslovnikom o radu Izborne komisije Ogranka koji donose članovi Komisije na konstitutivnoj sednici ovog organa.

Izborna komisija Ogranka donosi odluke većinom glasova od ukupnog broja članova sa pravom odlučivanja, odnosno da bi odluka bila doneta za nju je neophodno da glasa 3 člana Komisije sa pravom odlučivanja.

Član 84

Izbore u izbornim jedinicama po upravnim okruzima obavljaju birački odbori.

Birački odbor čini predsednik, zamenik predsednika i tri člana.

Birački odbor donosi odluku većinom glasova prisutnih članova odbora.

Centralna izborna komisija donosi rešenje o imenovanju članova biračkog odbora najkasnije 10 dana pre održavanja izbora.

Zamenu člana biračkog odbora vrši Centralna izborna komisija na zahtev samog člana, ili na obrazloženi zahtev kandidata kojim se utvrđuje da je član biračkog odbora u prvom stepenu srodstva sa kandidatom za koga se glasa u toj izbornoj jedinici.

Birački odbor obavlja izbore u izbornoj jedinici na osnovu Pravilnika o radu biračkog odbora koji donosi Centralna izborna komisija.

Član 85

Glasanje na neposrednim izborima u KMSZTS obavlja se u izbornim jedinicama određenim po upravnim okruzima za koje je obrazovan Ogranak, na biračkim mestima koja će odrediti Centralna izborna komisija, najkasnije 20 dana pre dana održavanja izbora.

Biračko mesto određuje se za glasanje najviše 2.500, a najmanje 300 birača.

Biračka mesta se određuju u administrativnim centrima jedinica lokalne samouprave, ili u sedištu Ogranka ili u sedištu KMSZTS.

Izuzetno, biračko mesto može se odrediti i za glasanje manje od 300 birača za biračka mesta na području Ogranka Kosova i Metohije, ili ako bi, zbog prostorne udaljenosti ili nepovoljnog geografskog položaja, biračima tog mesta glasanje na drugom biračkom mestu bilo znatno otežano.

Za svako biračko mesto određuje se: broj biračkog mesta, naziv biračkog mesta, adresa biračkog mesta i područje sa kojeg glasaju birači na tom biračkom mestu.

Za područje ogranka Kosova i Metohije, Centralna izborna komisija može odrediti izdvojena biračka mesta, za glasanje članova upisanih u Imenik ogranka KiM koji imaju status prognanih lica.

Za glasanje i izbor članova Skupštine iz reda odbora po stručnim profilima, Centralna izborna komisija može odrediti izdvojena biračka mesta po sedištima ogranaka KMSZTS.

Član 86

Stručne službe Ogranaka donose rešenje o zaključenju izvoda iz biračkog spiska članova Komore upisanih u Imenik KMSZTS, koji se vodi u Ogranku komore 15 dana pre datuma održavanja izbora, i navedena rešenja dostavljaju Centralnoj izbornoj komisiji na usvajanje.

Centralna izborna komisija na osnovu dostavljenih rešenja, u roku od 48 časova od dostavljanja, donosi oduku o zaključenju biračkog spiska, kao i izvoda iz biračkog spiska po izbornim jedinicama po upravnim okruzima, biračkim odborima.

Centralna izborna komisija na osnovu zaključenog biračkog spiska, donosi rešenje o ukupnom broju birača koji učestvuju na izborima, kao i o broju birača po izbornim jedinicama upravnih okruga, biračkim mestima.

Izvod iz biračkog spiska overava se tako što se na poslednjoj strani svake sveske biračkog spiska navode podaci iz rešenja o zaključenju biračkog spiska, a posebno broj strana sveske biračkog spiska, broj upisanih birača, datum zaključenja biračkog spiska, potpis ovlašćenog lica i pečat KMSZTS.

Član 87

Posle zaključenja biračkog spiska, Centralna izborna komisija će izvršiti upis promena u izvode iz biračkog spiska na osnovu odluke nadležnog osnovnog suda koje primi najkasnije 72 časa pre datuma održavanja izbora.

Upis promena u izvod iz biračkog spiska unosi se, počev od rednog broja 1, na kraju izvoda iz biračkog spiska, na posebnoj strani pod nazivom: "Naknadne promene".

Posle upisa naknadnih promena u izvode iz biračkog spiska, Centralna izborna komisija utvrđuje konačan broj birača i objavljuje ga na sajtu KMSZTS.

Član 88

Članovi Komisije za izbor i imenovanje biraju se na prvoj konstitutivnoj sednici novog saziva Skupštine KMSZTS iz redova članova Skupštine KMSZTS.

Članove Komisije za izbor i imenovanje bira Skupština Komore na predlog ogranaka KMSZTS.

Komisija za izbor i imenovanje KMSZTS ima 5 članova i predsednika, čiji je mandat 4 godine.

Predsednika Komisije i ostalih 5 članova bira Skupština KMSZTS, većinom od ukupnog broja glasova.

Komisija za izbor i imenovanje u skladu sa Statutom i ovom odlukom, priprema i sprovodi izbore za sve organe koje bira Skupština KMSZTS.

Rad Komisije za izbor i imenovanje uređuje se Poslovnikom o radu Komisije za izbor i imenovanje KMSZTS koji donose članovi Komisije na konstitutivnoj sednici ovog organa.

Komisija za izbor i imenovanje odluke donosi većinom glasova od ukupnog broja članova.

Izbor članova Skupštine KMSZTS

a. Opšte napomene

Član 89

Izbore za Skupštinu KMSZTS raspisuje predsednik Skupštine, najmanje 60 dana pre isteka mandata članova Skupštine.

U odluci o raspisivanju izbora predsednik Skupštine dužan je da navede tačan datum održavanja izbora kao i datum početka izbornih radnji.

Prvog dana posle određenog datuma početka izbornih radnji održava se sednica Centralne izborne komisije.

Raspisani izbori ne mogu biti održani pre isteka 30 dana od dana raspisivanja.

Član 90

Sve radnje oko pripreme i sprovođenja izbora obavlja Centralna izborna komisija KMSZTS u saradnji sa Izbornim komisijama Ogranaka komore.

Član 91

Svi članovi Komore upisani u Imenik KMSZTS, biraju svoje predstavnike na teritoriji ogranka Komore na osnovu mesta prebivališta, u izbornim jedinicama upravnih okruga za koji je organizovan Ogranak komore u čiji su imenik upisani.

Izborne jedinice po upravnim okruzima predlažu Izvršni odbori Ogranaka a usvaja Skupština KMSZTS u posebnom aktu koji je sastavni deo ove odluke.

U posebnom aktu iz stava 2) ovog člana koji donosi Skupština utvrđuje se:

1. teritorija koju obuhvata izborna jedinica;

2. broj članova Komore upisanih u imenik koji glasaju na toj izbornoj jedinici (konačan broj utvrđuje Centralna izborna komisija svojim rešenjem);

3. broj delegata Skupštine koji se bira sa izborne jedinice u Skupštinu KMSZTS.

Član 92

Članovi Skupštine KMSZTS se biraju po principu da se na 500 upisanih članova Komore bira jedan član Skupštine KMSZTS.

Radi lakšeg formiranja izabranih jedinica, od broja utvrđenog u stavu 1. ovog člana može se odstupiti do ±5%, uz napomenu da ukupno odstupanje na teritoriji celog ogranka Komore ne može biti veće od ±5%.

b. Postupak kandidovanja

Član 93

Za člana Skupštine Komore može biti predložen i biran svaki član Komore upisan u Imenik Komore.

Kandidata za člana Skupštine Komore može predložiti svaki član Komore upisan u Imenik Komore, s tim da ima prebivalište na teritoriji izborne jedinice u kojoj se kandidat za člana Skupštine kandiduje.

Član Komore upisan u Imenik može svojim potpisom podržati samo jednu kandidaturu - onoliko kandidata koliko se bira u izbornoj jedinici za Skupštinu KMSZTS.

Član Komore upisan u Imenik može biti kandidat samo u jednoj izbornoj jedinici, i to onoj u kome se nalazi njegovo prebivalište.

Član 94

Svaka kandidatura za člana Skupštine KMSZTS mora biti podržana potpisima najmanje 50 članova sa izborne jedinice na čijoj teritoriji kandidat ima prebivalište.

Stručne službe Ogranaka Komora u roku od 10 dana od dana raspisivanja izbora, obaveštavaju sve članove Komore sa svoje teritorije da se pisanim putem obrazložene kandidature dostavljaju Izbornoj komisiji Ogranka komore.

Izborna komisija Ogranka komore dostavlja prispele kandidature na proglašenje Centralnoj izbornoj komisiji u roku od 48 sati.

Centralna izborna komisija dužna je da u roku od 48 sati od prijema kandidatura donese odgovarajuću odluku ili zaključak.

Kandidature se podnose najkasnije 20 dana pre održavanja izbora.

Član 95

Kandidatura sadrži:

- ime i prezime i lični broj kandidata;

- prebivalište kandidata;

- potvrdu da je upisan u Imenik Komore izdatu od strane Ogranka komore;

- prikupljen potreban broj potpisa članova Komore koji podržavaju kandidaturu na propisanom obrascu;

- izjavu kandidata na propisanom obrascu da podnosi kandidaturu za člana Skupštine.

Član 96

Ako kandidatura sadrži nedostatke za proglašenje, Centralna izborna komisija zaključkom nalaže podnosiocu kandidature da u roku od 48 časova od časa dostavljanja zaključka otkloni nedostatke.

Protiv zaključka nije dozvoljen prigovor ni žalba.

Ako podnosilac kandidature ne otkloni nedostatke u roku iz stava 1) ovog člana, Centralna izborna komisija rešenjem odbija proglašenje kandidature.

Član 97

Svaki birač (na izbornoj jedinici kandidata čija je kandidatura odbijena) i kandidat za člana Skupštine KMSZTS, može da podnese Centralnoj izbornoj komisiji prigovor na rešenje kojim je odbijeno proglašenje kandidature, u roku od 24 časa od kada je kandidat primio rešenje.

Centralna izborna komisija donosi rešenje po prigovoru u roku od 48 časova od prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora.

Na rešenje Centralne izborne komisije koje je doneseno po prigovoru, podnosilac prigovora može izjaviti žalbu sudu u roku od 24 sata od donošenja rešenja, preko Centralne izborne komisije.

Odluka koja je donesena u postupku po žalbi je pravosnažna i protiv nje se ne može podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanje postupka koji su predviđeni Zakonom o upravnim sporovima.

Član 98

Centralna izborna komisija, po završenom postupku kandidovanja, utvrđuje konačne liste kandidata po izbornim jedinicama, najkasnije 15 dana pre dana održavanja izbora i objavljuje zbirnu izbornu listu kandidata za člana Skupštine KMSZTS.

Zbirna izborna lista sadrži sve kandidature, lična imena svih kandidata, podatke o godini rođenja, lični broj (JMBG) kandidata i prebivalište kandidata.

Redosled kandidata na zbirnoj izbornoj listi utvrđuje se prema redosledu proglašenja kandidatura.

Zbirne izborne liste kandidata objavljuju se javno, na oglasnim tablama Ogranaka komore, u glasilu Komore kao i na sajtu Komore.

Zbirna izborna lista kandidata za članove Skupštine KMSZTS objavljuju se obavezno na biračkom mestu.

Član 99

Podnosilac kandidature može je povući najkasnije 24 sata pre roka određenog u članu 22. stav 1).

v. Izbori

Član 100

Izbori za Skupštinu KMSZTS održavaju se nedeljom.

Glasanje za izbor članova Skupštine obavlja se na biračkim mestima.

Svako biračko mesto ima redni broj.

Izborne komisije Ogranaka komore najkasnije 7 dana pre dana održavanja izbora objavljuju raspored biračkih mesta, sa naznakama koji članovi glasaju na određenim biračkim mestima.

Za svako biračko mesto se obezbeđuje posebna prostorija.

Član 101

Glasanje se vrši lično i može se glasati samo jedanput.

Glasa se glasačkim listićima.

Glasački listić sadrži:

1. oznaku i redni broj izborne jedinice u kojoj se obavljaju izbori;

2. obaveštenje o broju kandidata koji se biraju u toj izbornoj jedinici;

3. imena i prezimena kandidata, redosled sa zbirne izborne liste;

4. naznaku da se glasa za članove Skupštine KMSZTS.

Ispred imena svakog kandidata stavlja se redni broj prema redosledu sa zbirne izborne liste.

Član 102

Glasa se samo za kandidate navedene na glasačkom listiću pojedinačno, a najviše za onoliko kandidata koliko se članova Skupštine Komore bira iz te izborne jedinice.

Glasanje se vrši zaokruživanjem rednog broja ispred imena kandidata za koga se glasa.

Član 103

Glasački listići na kojima su zaokruženi redni brojevi ispred imena većeg broja kandidata od broja kandidata koji se bira, listići u koje su uneta i zaokružena nova imena, nepopunjeni glasački listići kao i listići na kojima se ne može sa sigurnošću utvrditi za koga je kandidata glasano, smatraju se nevažećim.

Član 104

Biračka mesta otvaraju se u 07,00 časova i neprekidno su otvorena do 19,00 časova.

Biračko mesto se u 19,00 časova zatvara, ali se biračima koji su se zatekli na biračkom mestu u vreme zatvaranja, omogućava da glasaju.

Biračko mesto na kome su glasali svi upisani birači može biti zatvoreno i pre isteka roka navedenog u prethodnom stavu ovog člana.

Član 105

Članovi biračkih odbora proveravaju da li je svako ko pristupa glasanju upisan u birački spisak.

Ukoliko birač nije upisan, glasanje mu neće biti dozvoljeno, osim ako članovima komisije ne stavi na uvid rešenje suda o upisu u birački spisak.

Svaki takav slučaj unosi se u zapisnik, a sudsko rešenje stavlja na poslednju stranu izvoda iz biračkog spiska.

Član 106

Identifikacija birača upisanih u birački spisak vrši se na osnovu uvida u ličnu kartu ili putnu ispravu (pasoš).

g. Utvrđivanje rezultata glasanja

Član 107

Po završenom glasanju birački odbor započinje utvrđivanje rezultata glasanja na biračkom mestu.

Rezultati glasanja se utvrđuju tako što se prvo vrši prebrojavanje neupotrebljenih glasačkih listića, koji se stavljaju u poseban omot koji se pečati s naznakom na omotu da se radi o neupotrebljenim glasačkim listićima.

Potom se, na osnovu biračkog spiska, izvoda iz biračkog spiska, utvrđuje ukupan broj birača koji su glasali, i pristupa se otvaranju biračke kutije i prebrojavanju glasova.

Kad se biračka kutija otvori, posle provere kontrolnog lista, važeći glasački listići se odvajaju od nevažećih.

Birački odbor konstatuje broj nevažećih glasačkih listića, unosi se u zapisnik i nevažeće glasačke listiće pečati u poseban omot, s naznakom da se radi o nevažećim glasačkim listićima, a potom utvrđuje broj glasačkih listića i broj glasova koji je dobio svaki kandidat, što se takođe unosi u zapisnik.

Važeći glasački listići stavljaju se u poseban omot sa naznakom da se radi o važećim glasačkim listićima, koji se potom pečati.

Kad se utvrdi da je broj glasačkih listića u glasačkoj kutiji veći od broja birača koji su glasali, ili u glasačkoj kutiji nije nađen kontrolni listić, birački odbor se raspušta i imenuje novi, a glasanje na tom biračkom mestu ponavlja se.

Član 108

Kada se utvrde rezultati glasanja, u zapisnik o radu biračkih odbora unose se sledeći podaci:

1. broj primljenih glasačkih listića;

2. broj neupotrebljenih glasačkih listića;

3. broj nevažećih glasačkih listića;

4. broj važećih glasačkih listića;

5. ukupan broj birača u biračkom spisku na tom biračkom mestu;

6. broj birača koji je glasao;

7. broj glasova koji je dobio svaki kandidat sa glasačkog listića;

U zapisnik se unose sve okolnosti i činjenice od značaja za glasanje, a posebno primedbe članova biračkog odbora.

Zapisnik o radu biračkog odbora potpisuju svi članovi biračkog odbora.

Zapisnik o radu biračkog odbora sačinjava se u 4 primerka, pri čemu se prvi primerak ističe na vratima biračkog mesta, drugi primerak se šalje u izbornu komisiju ogranka, a ostali primerci dostavljaju izabranim kandidatima prema broju osvojenih glasova.

Član 109

Zapisnik iz člana 33. stav 4) sa drugim izbornim materijalom, dostavlja se Izbornoj komisiji Ogranka komore u roku od 24 sata od vremena zatvaranja biračkog mesta.

Član 110

Izborna komisija Ogranka komore u roku od 48 časova od dana prijema materijala iz člana 34. utvrđuje rezultate izbora i dostavlja ih Centralnoj izbornoj komisiji KMSZTS na proglašenje.

Član 111

Konačne rezultate izbora proglašava Centralna izborna komisija KMSZTS, najkasnije 15 dana od dana održavanja izbora.

Centralna izborna komisija svim izabranim članovima Skupštine KMSZTS izdaje uverenje o izboru za člana Skupštine KMSZTS.

Centralna izborna komisija podnosi izveštaj o izborima Skupštini KMSZTS na prvoj konstitutivnoj sednici Skupštine Komore.

Član 112

Mandat članova Skupštine KMSZTS traje 4 godine, i počinje danom verifikacije u Skupštini.

Postupak verifikacije utvrđen je Poslovnikom o radu Skupštine KMSZTS.

d. Primedbe na regularnost izbora

Član 113

Prigovor na regularnost izbora može staviti svaki član Komore ili svaki kandidat za člana Skupštine Komore.

Prigovor na regularnost izbore, na nepravilnosti u sprovođenju izbornih radnji, podnosi se u roku od 24 časa od dana kada je doneta odluka, odnosno izvršena radnja ili učinjen propust, Izbornoj komisiji Ogranka komore na čijoj se teritoriji nalazi biračko mesto na čiji rad se ulaže prigovor.

Izborna komisija Ogranka komore donosi rešenje po prigovoru u roku od 24 časa od prijema.

Ukoliko je prigovor rešenjem odbijen od starne Izborne komisije Ogranka komore, podnosilac ima pravo žalbe Centralnoj izbornoj komisiji u roku od 24 sata od vremena prijema odluke Izborne komisije Ogranka komore.

Centralna izborna komisija donosi odluku po žalbi u roku od 24 sata od prijema.

Odluka Centralne izborne komisije KMSZTS je konačna i na nju podnosilac može izjaviti žalbu sudu u roku od 24 časa od dostavljanja odluke Centralne izborne komisije.

Ukoliko Centralna izborna komisija usvoji prigovor, izbori se na tom biračkom mestu ponavljaju u roku od 15 dana od dana održavanja.

U slučaju da iz neke izborne jedinice ne bude izabran broj delegata koji se bira, izbori se ponavljaju u roku od 60 dana kao dopunski.

Odluka suda doneta u postupku po žalbi je pravosnažna i protiv nje se ne može podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanje postupka koji su predviđeni Zakonom o upravnim sporovima.

Sve primedbe na regularnost izbora dostavljaju se nadležnim izbornim komisijama pisanim putem, uz detaljno obrazloženje.

Predaja izbornog materijala pre glasanja

Član 114

Centralna izborna komisija obezbeđuje celokupan izborni materijal za sva biračka mesta (glasačke kutije, paravane za glasanje, pribor za pisanje, pribor za pečaćenje glasačkih kutija i drugog izbornog materijala, koverte za odlaganje glasačkih listića, zbirne izborne liste, izvode iz rešenja o određivanju biračkog mesta, rešenja o imenovanju biračkog odbora, izvode iz biračkog spiska, glasačke listiće, kontrolne listove za proveru ispravnosti glasačke kutije, obrasce zapisnika o radu biračkog odbora, odgovarajuće obrasce zapisnika o primopredaji izbornog materijala, Pravila o radu biračkih odbora).

Član 115

Centralna izborna komisija zapisnički dostavlja izborni materijal Izbornim komisijama Ogranaka komora najkasnije 96 časova pre dana održavanja izbora.

Izborne komisije Ogranaka komore zapisnički predaju izborni materijal biračkim odborima sa svoje teritorije najkasnije 72 sata pre dana održavanja izbora.

Rad biračkog odbora

Član 116

Svi birački odbori postupaju u skladu sa pravilima o radu biračkih odbora koja će propisati Centralna izborna komisija u posebnom Pravilniku o radu biračkog odbora.

Dostavljanje izbornog materijala posle glasanja

Član 117

Pošto utvrdi rezultate glasanja na biračkom mestu, svaki birački odbor bez odlaganja zapisnički predaje propisani izborni materijal Izbornoj komisiji Ogranka komore.

Ukoliko je uložena žalba na rešenje Izborne komisije Ogranka komore, uz zapisnik Centralnoj izbornoj komisiji prosleđuje se i materijal sa biračkog mesta na čiji je izborni proces žalba uložena.

Izborne komisije Ogranaka komore pošto prikupe izborni materijal sa svih biračkih mesta, konstatuju zapisnički rezultate glasanja na teritoriji ogranaka komore, i bez odlaganja, zapisnike dostavljaju Centralnoj izbornoj komisiji.

Centralna izborna komisija po proteku rokova za žalbu, utvrđuje konačne rezultate glasanja po Ograncima komora za Skupštinu KMSZTS.

Standardi za izborni materijal

Član 118

Glasački listići za izbor delegata Skupštine KMSZTS štampaju se u štampariji koju odredi Centralna izborna komisija.

Glasački listići štampaju se na hartiji koja je zaštićena vodenim žigom.

Broj glasačkih listića koji se štampa, njihov oblik, boju i njihov izgled utvrđuje Centralna izborna komisija.

Broj glasačkih listića koji se štampaju mora biti jednak ukupnom broju birača - članova KMSZTS upisanih u Birački spisak, uz dodatak rezervnih glasačkih listića čiji broj ne može preći 0,3% od ukupnog broja birača.

O broju rezervnih glasačkih listića Centralna izborna komisija donosi Rešenje koje objavljuje na sajtu KMSZTS.

Član 119

Tekst i izgled glasačkih listića utvrđuje Centralna izborna komisija.

Centralna izborna komisija posle donošenja odluke o tekstu i izgledu glasačkog listića, sačinjava uzorak glasačkog listića koji overava predsednik Centralne izborne komisije svojim potpisom, a pored se stavlja potpis direktora KMSZTS i pečat KMSZTS.

Overeni uzorak glasačkog listića predaje se štampariji, koja na osnovu njega izrađuje grafičke ploče.

Proces štampanja počinje u prisustvu ovlašćenih predstavnika Centralne izborne komisije.

Prvi odštampani glasački listić koji ispunjava optimalne grafičke standarde, predstavnik Centralne izborne komisije upoređuje sa overenim uzorkom glasačkog listića.

Pošto utvrdi da je odštampani primerak glasačkog listića podudaran sa overenim uzorkom, predstavnik Centralne izborne komisije svojim potpisom odobrava štampanje glasačkih listića u utvrđenom broju primeraka.

Odmah po završetku štampanja, komisija, koju čine predstavnici Centralne izborne komisije i štamparije, uništava kompjutersku pripremu za izradu grafičkih ploča i grafičke ploče.

O uništavanju kompjuterske pripreme i grafičkih ploča, sastavlja se zapisnik, a uništene grafičke ploče se predaju Centralnoj izbornoj komisiji.

Upotreba jezika i pisma

Član 120

Tekst glasačkog listića, štampa se na srpskom jeziku, ćirilicom i latinicom.

Tekst preostalog materijala za sprovođenje izbora štampa se na srpskom jeziku, ćirilicom.

Statistička obrada podataka

Član 121

Statističku obrada podataka, pri sprovođenju izbora, obavlja stručna služba KMSZTS.

Praćenje rada organa za sprovođenje izbora

Član 122

Domaće organizacije koje su registrovane za praćenje izbora, međunarodne organizacije čiji je član KMSZTS i nevladine organizacije, a koje žele da prate rad organa za sprovođenje izbora, podnose prijavu Centralnoj izbornoj komisiji, najkasnije 10 dana pre dana održavanja izbora.

Prijava sadrži: naziv organizacije, međunarodne organizacije ili nevladine organizacije, broj posmatrača, ime i prezime posmatrača, JMBG, fotografiju posmatrača i područje praćenje rada organa za sprovođenje izbora.

Uz prijavu se podnosi i akt o registraciji organizacije kod nadležnog organa.

Centralna izborna komisija može izdati ovlašćenja domaćim posmatračima, na osnovu kojih oni mogu da prate rad organa za sprovođenje izbora.

Član 123

Centralna izborna komisija izdaje posmatračima identifikacione kartice, koje sadrže podatke koji su neophodni, a koji se preuzimaju iz prijave.

Posmatrači su dužni da identifikacione kartice nose na vidnom mestu.

Troškove plaćanja rada organa za sprovođenje izbora i troškove izdavanja identifikacionih kartica (osim onih posmatrača koje angažuje posebnim ugovorom KMSZTS) snose oni čiji posmatrači prate izbore.

Član 124

Centralna izborna komisija dužna je da posmatračima kojima je odobreno praćenje izbora, omogući nesmetano praćenje svake izborne radnje i da u zapisnicima o svom radu konstatuje njihovo prisustvo.

Birački odbori dužni su da posmatračima kojima je Centralna izborna komisija odobrila praćenje izbora omoguće nesmetano praćenje svake izborne radnje i da u zapisnicima o svom radu konstatuju njihovo prisustvo.

Posmatrači su dužni da postupaju po pravilima o održavanju reda na biračkom mestu.

Birački odbor može sa biračkog mesta udaljiti posmatrača ako se posmatrač ne pridržava pravila o održavanju reda na biračkom mestu, ako na biračkom mestu koristi: pejdžer, mobilni telefon i druga sredstva veze i komunikacije, a posebno ako se na bilo koji način meša u rad biračkog odbora.

Birački odbor je dužan da o udaljenju posmatrača i razlozima za to udaljenje odmah obavesti Centralnu izbornu komisiju.

Centralna izborna komisija može da posmatraču oduzme ovlašćenje i identifikacionu karticu, ukoliko se posmatrač ne ponaša u okviru svojih ovlašćenja.

Posmatrači rada Centralne izborne komisije i Izbornih komisija Ogranaka komore, dužni su da se kreću unutar ovlašćenja i pravila navedenih u prethodnim stavovima ovog člana.

Sredstva za sprovođenje izbora

Član 125

Sprovođenje izbora obezbeđuju se iz sredstava KMSZTS, doprinosima Ogranaka komore srazmerno broju delegata koji biraju u Skupštinu KMSZTS.

Sredstva za sprovođenje izbora mogu da se koriste za:

- naknade za rad organa za sprovođenje izbora;

- naknade za rad angažovanih posmatrača;

- naknade za rad zaposlenih u stručnim službama Komore za obradu podataka pri sprovođenju izbora;

- naknade za dnevnice i putne troškove predsednika i članova Centralne izborne komisije i Izbornih komisija Ogranka komore, od sedišta komisija do mesta gde je potrebno izvršiti službeni posao;

- naknade za rad angažovanih lica;

- štampanje izbornog materijala;

- nabavku kancelarijskog i ostalog potrošnog materijala;

- prikupljanje, statističku obradu i prezentaciju podataka;

- prevozničke, PTT i druge usluge.

e. Postupak opoziva

Član 126

Mandat člana skupštine počinje da teče danom potvrđivanja mandata na konstitutivnoj sednici skupštine.

Konstitutivnu sednicu skupštine saziva predsednik skupštine iz prethodnog saziva u roku od 15 dana od dana objavljivanja rezultata izbora od strane Centralne izborne komisije.

Konstitutivnom sednicom predsedava najstariji član Skupštine, koji je ovlašćen i da sazove konstitutivnu sednicu ako to u roku iz prethodnog stava ovog člana ne učini predsednik skupštine iz prethodnog saziva.

Na obrazloženu inicijativu najmanje jedne trećine članova upisanih u imenik komore iz izborne jedinice u kojoj je član Skupštine izabran, Skupština KMSZTS dužna je da sprovede postupak izjašnjavanja o poverenju pomenutom članu Skupštine, u roku od 90 dana od dana prijema inicijative.

Postupak izjašnjavanja o opozivu sprovodi se na istovetan način kao izbor člana čiji se opoziv traži, a u izbornoj jedinici u kojoj je izabran, u skladu sa ovim pravilima.

Član 127

Član Skupštine KMSZTS je opozvan ukoliko je za njegov opoziv glasalo više od polovine članova upisanih u Imenik Komore na toj izbornoj jedinici.

Član 128

U slučaju opoziva člana Skupštine, Skupština Komore dužna je da sprovede dopunske izbore u izbornoj jedinici iz koje je opozvani član Skupštine, u roku od 90 dana od dana opoziva.

Član 129

Ukoliko je opozvani član Skupštine bio istovremeno i član nekog organa Komore, ili organa Ogranka smatra se da je opozivom sa mesta člana Skupštine istovremeno opozvan i iz organa čiji je član bio.

Novi član odgovarajućeg organa Komore ili organa Ogranka bira se u skladu sa odredbama ove odluke na prvoj sednici Skupštine KMSZTS posle sprovedenih dopunskih izbora.

Član 130

Mandat člana Skupštine KMSZTS prestaje:

2. smrću;

3. ostavkom;

4. ispisom iz Imenika Komore;

5. opozivom;

6. ako je pravosnažnom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od 6 meseci.

Izbor predsednika i zamenika predsednika Skupštine KMSZTS

Član 131

Kandidata za predsednika Skupštine KMSZTS može predložiti svaki Ogranak komore ili najmanje 20 (dvadeset) članova Skupštine.

Kandidature se, u pisanoj formi, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje KMSZTS, koja sastavlja konačnu listu predloženih kandidata i dostavlja je Skupštini na odlučivanje.

U prvom krugu glasanja izabran je kandidat koji osvoji više od polovine glasova prisutnih članova Skupštine.

Ukoliko nijedan od kandidata ne ostvari natpolovičnu većinu glasova prisutnih članova Skupštine, dva kandidata sa osvojenim najvećim brojem glasova idu u drugi krug.

U drugom krugu glasanja izabran je onaj kandidat koji dobije veći broj glasova prisutnih članova Skupštine (prostu većinu).

Ukoliko je predložen samo jedan kandidat za mesto predsednika Skupštine, izabran je ukoliko za njega glasa više od polovine prisutnih članova Skupštine.

Ukoliko za kandidata iz prethodnog stava ovog člana ne glasa više od polovine prisutnih članova Skupštine, izbori se ponavljaju sa novim kandidatom, odnosno kandidatima.

Sednica Skupštine na kojoj se glasa o novom kandidatu ili kandidatima za mesto predsednika Skupštine mora biti održana najkasnije u roku od 15 (petnaest) dana od dana održavanja konstitutivne sednice Skupštine.

Postupak izbora zamenika predsednika Skupštine identičan je postupku izbora predsednika Skupštine.

Glasanje za zamenika predsednika Skupštine vrši se posebno, a zamenik predsednika Skupštine je izabran ako se za njegov izbor izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine.

Inicijativu za opoziv predsednika ili zamenika Skupštine KMSZTS, uz pisano obrazloženje, Skupštini KMSZTS može podneti svaki ogranak komore ili najmanje 20 članova Skupštine KMSZTS.

O podnetoj inicijativi Skupština se izjašnjava na prvoj narednoj sednici.

Predsednik ili zamenik predsednika Skupštine su opozvani ukoliko se za to izjasni 2/3 ukupnog broja članova Skupštine.

Skupština bira novog predsednika ili zamenika predsednika najkasnije u roku od 30 dana od dana opoziva prethodnog.

U slučaju opoziva predsednika Skupštine radom Skupštine do izbora novog predsednika, uključujući i sazivanje naredne sednice Skupštine, rukovodi zamenik predsednika Skupštine.

U slučaju istovremenog opoziva predsednika i zamenika predsednika, radom Skupštine Komore, uključujući i sazivanje naredne sednice Skupštine, rukovodi direktor Komore.

Mandat predsednika i zamenika predsednika Skupštine traje 4 godine.

Izbor Upravnog odbora Komore i izvršnih odbora ogranaka Komore

Član 132

Članove Upravnog odbora, isključivo iz redova članova Skupštine Komore, predlažu članovi Skupštine Komore, odnosno ogranci Komore srazmerno broju članova izabranih u Skupštinu, u skladu sa članom 33. Statuta.

Član 133

Članovi Skupštine KMSZTS odnosno ogranci Komore, u pisanoj formi, dostavljaju predloge kandidata za članove Upravnog odbora, odnosno Izvršnog odbora ogranka, Komisiji za izbor i imenovanje Skupštine KMSZTS, najkasnije u roku od 15 dana od dana konstituisanja Skupštine Komore.

Komisija utvrđuje listu predloženih kandidata i dostavlja je Skupštini KMSZTS na odlučivanje.

Skupština KMSZTS, glasa o izboru članova Upravnog odbora, odnosno članova Izvršnog odbora najkasnije u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine.

Danom konstituisanja Skupštine smatra se dan održavanja prve, konstitutivne sednice novog saziva Skupštine KMSZTS, na kojoj se verifikuju mandati delegata.

Skupština o ponuđenoj listi glasa u celosti.

Članovi Upravnog odbora Komore, odnosno članovi Izvršnog odbora ogranka izabrani su ukoliko se za listu izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine Komore.

Ukoliko se za ponuđenu listu kandidata za članove Upravnog odbora, odnosno članove Izvršnog odbora ogranka ne izjasni dovoljan broj prisutnih članova Skupštine, izbori se ponavljaju najkasnije u roku od 30 dana.

Član 134

Članovi Upravnog odbora, na osnovu Poslovnika o radu Upravnog odbora KMSZTS, iz svojih redova, biraju predsednika Upravnog odbora, najkasnije u roku od 15 dana od dana izbora članova Upravnog odbora.

Članovi Izvršnog odbora na osnovu Poslovnika o radu Izvršnog odbora Ogranka, iz svojih redova, biraju predsednika Izvršnog odbora ogranka, najkasnije u roku od 15 dana od dana izbora članova Izvršnog odbora.

Predsednik Izvršnog odbora ogranka je izabran ukoliko je za njega glasalo više od polovine ukupnog broja članova Izvršnog odbora, i ukoliko tu odluku verifikuje Skupština većinom glasova od ukupnog broja članova.

Predsednik Upravnog odbora je izabran ukoliko za njega glasa više od polovine ukupnog broja članova Upravnog odbora, i ukoliko tu odluku verifikuje Skupština većinom glasova od ukupnog broja članova.

Ukoliko kandidat za predsednika ne dobije potrebnu većinu, glasanje se ponavlja najkasnije u roku od 30 dana, na sednici Skupštine Komore.

Član 135

Predsednik Upravnog odbora na sednici na kojoj je i sam izabran, uz obrazloženje, predlaže Skupštini Komore zamenika predsednika Upravnog odbora iz redova članova Upravnog odbora.

O predloženim kandidatima se glasa pojedinačno, a kandidat za zamenika predsednika je izabran na tu funkciju ukoliko se za to izjasni više od polovine članova Skupštine.

Ukoliko kandidat za zamenika predsednika Upravnog odbora nije izabran, glasanje se ponavlja najkasnije u roku od 30 dana, na sednici Skupštine.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora traje četiri godine.

Mandat predsednika i članova Izvršnog odbora ogranka traje četiri godine.

Član 136

Inicijativa za opoziv Upravnog odbora u celosti, predsednika, zamenika predsednika ili članova ovog organa dostavlja se, u pisanoj formi, Komisiji za izbor i imenovanje Skupštine KMSZTS.

Inicijativa za opoziv Izvršnog odbora u celini ili članova ovog organa dostavlja se u pisanoj formi, Komisiji za izbor i imenovanje Skupštini komore.

Inicijativu za opoziv predsednika ili zamenika predsednika Upravnog odbora, uz pisano obrazloženje, može podneti najmanje jedna trećina članova Skupštine Komore, jedna trećina članova Upravnog odbora ili jedan ogranak komore.

Inicijativu za opoziv predsednika Izvršnog odbora, uz pisano obrazloženje, može podneti najmanje jedna trećina članova Skupštine Komore iz Ogranka u čiji imenik je upisan predsednika Izvršnog odbora.

Inicijativu za opoziv zamenika predsednika Upravnog odbora, uz pisano obrazloženje, može pokrenuti predsednik Upravnog odbora, najmanje jedna trećina članova Upravnog odbora, jedna trećina članova Skupštine Komore ili jedan ogranak Komore.

Opozvani predsednik ili zamenik predsednika Upravnog odbora, odnosno predsednik Izvršnog odbora nisu automatski opozvani i sa mesta članova Upravnog odbora, odnosno Izvršnog odbora ukoliko podnosilac inicijative u svom obrazloženju to nije izričito zahtevao.

Inicijativu za opoziv člana Upravnog odbora, uz pisano obrazloženje, može podneti najmanje jedna trećina članova Skupštine Komore, ili jedan ogranak Komore.

Inicijativu za opoziv člana Izvršnog odbora, uz pisano obrazloženje, može podneti najmanje jedna trećina članova Skupštine Komore iz Ogranka Komore kojem član Izvršnog odbora pripada.

Inicijativu za opoziv celog Upravnog odbora, uz pisano obrazloženje, može podneti najmanje jedna trećina članova Skupštine Komore ili jedan ogranak Komore.

Inicijativu za opoziv celog Izvršnog odbora Ogranka, uz pisano obrazloženje, može podneti najmanje jedna trećina članova Skupštine Komore iz tog Ogranka.

O inicijativi za opoziv Upravnog odbora ili Izvršnog odbora u celosti, odnosno predsednika i zamenika predsednika ili člana Upravnog odbora, odnosno predsednika ili člana Izvršnog odbora, Skupština glasa na prvoj narednoj sednici posle datuma prijema inicijative.

Upravni odbor u celosti ili Izvršni odbor u celosti, predsednik i zamenik predsednika Upravnog odbora, odnosno predsednika Izvršnog odbora, te članovi Upravnog odbora, odnosno Izvršnog odbora opozvani su ukoliko se za to izjasni 2/3 većina ukupnog broja članova Skupštine Komore.

U slučaju opoziva predsednika Upravnog odbora, do izbora novog, funkciju vrši zamenik predsednika, a u slučaju i njegove smene član koga članovi Upravnog odbora izaberu u skladu sa Poslovnikom o radu Upravnog odbora KMSZTS.

U slučaju opoziva predsednika Izvršnog odbora do izbora novog, funkciju vrši član koga članovi Izvršnog odbora izaberu u skladu sa Pravilnikom o radu Izvršnog odbora ogranka komore.

Skupština Komore će, najkasnije u roku od 30 dana od dana opoziva Upravnog odbora, njegovog predsednika, zamenika predsednika ili člana, na novoj sednici, izabrati novi Upravni odbor, predsednika, zamenika predsednika, odnosno člana Upravnog odbora.

Skupština Komore će, najkasnije u roku od 30 dana od dana opoziva Izvršnog odbora, njegovog predsednika, ili člana, na novoj sednici, izabrati novi Izvršni odbor, predsednika, odnosno člana Izvršnog odbora.

Izbor direktora

Član 137

Direktora Komore, isključivo iz svojih redova, biraju članovi Skupštine Komore.

Za direktora Komore može se kandidovati svaki član Skupštine Komore koji ispunjava uslove za direktora Komore propisane Zakonom o komorama zdravstvenih radnika i Statutom KMSZTS, ako mu podršku da jedan ogranak komore ili jedna trećina članova Skupštine Komore.

Kandidature se, u pisanoj formi, sa obrazloženjem, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje Skupštine Komore najkasnije u roku od trideset dana od dana održavanja konstitutivne sednice Skupštine.

Komisija pravi jedinstvenu listu kandidata i dostavlja je Skupštini na odlučivanje.

Skupština glasa o ponuđenim kandidatima na sednici koja se održava najkasnije u roku od 30 dana od dana održavanja konstitutivne sednice Skupštine.

Za direktora Komore izabran je kandidat koji osvoji više od polovine glasova članova Skupštine Komore.

Ukoliko nijedan kandidat u prvom krugu glasanja ne osvoji više od polovine glasova, dva kandidata sa najvećim brojem glasova idu u drugi krug.

Za direktora Komore, u drugom krugu, izabran je kandidat sa većim brojem glasova.

Ukoliko je na listi kandidata samo jedan kandidat, a on prilikom glasanja ne osvoji više od polovine glasova članova Skupštine Komore, glasanje se ponavlja najkasnije u roku od 30 dana, na sednici Skupštine Komore.

Član 138

Mandat direktora Komore traje četiri godine.

Član 139

Inicijativa za opoziv direktora Komore dostavlja se, u pisanoj formi, Komisiji za izbor i imenovanje Skupštine KMSZTS.

Inicijativu za opoziv direktora Komore može podneti najmanje 2/3 članova Skupštine Komore ili jedan Ogranak Komore na osnovu odluke donete glasovima više od polovine članova Skupštine Komore iz ogranka komore.

O inicijativi za opoziv direktora KMSZTS, Skupština odlučuje na prvoj sednici posle dana prijema inicijative.

Direktor KMSZTS opozvan je ukoliko se za to izjasni 2/3 većina od ukupnog broja članova Skupštine.

Izbor novog direktora Komore ima se obaviti najkasnije u roku od 30 dana od dana opoziva prethodnog, na sednici Skupštine KMSZTS.

Do izbora novog direktora funkciju direktora vrši predsednik Skupštine Komore.

Nadzorni odbor KMSZTS

Član 140

Nadzorni odbor KMSZTS ima šest članova koje bira Skupština Komore.

Predsednik, zamenik predsednika i članovi Nadzornog odbora moraju biti izabrani najkasnije u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine, iz redova članova Nadzornog odbora.

Kandidate za članove Nadzornog odbora, isključivo iz redova članova Skupštine Komore, može predložiti najmanje jedna petina članova Skupštine Komore ili više od polovine članova iz ogranka Komore u Skupštini komore.

Predlozi se, u pisanoj formi, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje koja utvrđuje liste kandidata za sve nabrojane funkcije i dostavlja ih Skupštini na odlučivanje.

Za članove Nadzornog odbora glasa se lista u celosti.

Za članove Nadzornog odbora izabrano je četvoro kandidata sa najvećim brojem glasova prisutnih članova Skupštine.

Predsednik Nadzornog odbora je izabran ukoliko za njega glasa više od polovine ukupnog broja članova Nadzornog odbora, i ukoliko tu odluku verifikuje Skupština većinom glasova od ukupnog broja članova.

Ukoliko nijedan od kandidata ne dobije više od polovine glasova, pristupa se drugom krugu glasanja.

U drugi krug glasanja idu dva kandidata sa najvećim brojem glasova u prvom krugu, a izabran je onaj kandidat koji osvoji veći broj glasova.

Na postupak izbora zamenika predsednika Nadzornog odbora, primenjuje se postupak utvrđen za izbor predsednika.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i članova Nadzornog odbora traje 4 godine.

Član 141

Inicijativu za opoziv predsednika, zamenika predsednika, člana ili Nadzornog odbora u celini, u pisanoj formi, Komisiji za izbor i imenovanje Skupštine, može podneti najmanje jedna petina članova Skupštine ili jedan ogranak komore sa glasovima više od polovine članova Skupštine Komore iz ogranka Komore.

Skupština se o podnetoj inicijativi izjašnjava na prvoj narednoj sednici od dana prijema inicijative.

Predsednik, zamenik predsednika ili član Nadzornog odbora su opozvani ukoliko se za to izjasni 2/3 većina od ukupnog broja članova Skupštine.

U slučaju opoziva predsednika, zamenika predsednika, člana ili celog Nadzornog odbora, Skupština će izabrati nove članove ili ceo organ, na novoj sednici, najkasnije u roku od 30 dana od dana opoziva.

Opozvanog predsednika, do izbora novog, u skladu sa Poslovnikom o radu Nadzornog odbora KMSZTS, zamenjuje zamenik predsednika ili jedan od članova.

Odbori po stručnim profilima

Član 142

Odbore po stručnim profilima čine predstavnici profila medicinske struke i zdravstvenih tehničara iz reda članova Skupštine.

Profilski odbori KMSZTS imaju po šest članova.

Skupština KMSZTS bira članove profilskih odbora najkasnije u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine.

Kandidate za članove profilskih odbora Komore, predlažu članovi Skupštine Komore iz ogranaka na osnovu odluke više od polovine članova svakog ogranka.

Skupština glasa o listi kandidata za članove predloženih odbora u celini.

Lista je prihvaćena ukoliko se za nju izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine KMSZTS.

Ukoliko ponuđena lista ne dobije potrebnu većinu, Skupština će, najkasnije u roku od 30 dana, glasati o ponovnom izboru članova profilskih odbora.

Postupak izbora predsednika i zamenika predsednika profilskih odbora bliže se uređuju Poslovnicima o radu profilskih odbora.

Mandat predsednika, zamenika predsednika i članova profilskih odbora traje četiri godine.

Član 143

Inicijativu za opoziv pojedinih članova profilskog odbora ili odbora u celini Komore, Komisiji za izbor i imenovanje KMSZTS, u pisanoj formi, može predložiti najmanje jedna petina članova Skupštine Komore ili više od polovine članova ogranka u Skupštini Komore.

Skupština se o podnetoj inicijativi izjašnjava glasanjem, na prvoj sednici posle prijema inicijative.

Član profilskog odbora ili odbor u celini, opozvani su ukoliko se za to izjasni 2/3 većina od ukupnog broja članova Skupštine.

Novi član profilskog odbora ili profilski odbor u celini bira se najkasnije u roku od 30 dana od opoziva, na sednici Skupštine KMSZTS.

Izbor sudova časti prvog i drugog stepena

Član 144

Sud časti drugog stepena čine predsednik i pet članova.

Predsednika i članove suda časti drugog stepena bira Skupština KMSZTS u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine.

Kandidate za predsednika i članove suda časti može predložiti najmanje jedna petina članova Skupštine KMSZTS ili jedan ogranak komore sa nadpolovičnom većinom glasova članova Skupštine Komore iz ogranka Komore.

Kandidature se, u pisanoj formi, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje, koja pravi konačnu listu predloženih kandidata i dostavlja je Skupštini KMSZTS na odlučivanje.

Za predsednika suda časti izabran je onaj kandidat koji u prvom krugu glasanja osvoji više od jedne polovine glasova prisutnih članova Skupštine.

Ako u prvom krugu glasanja nijedan kandidat ne osvoji nadpolovičnu većinu glasova, dva kandidata sa najvećim brojem glasova idu u drugi krug glasanja.

Za predsednika suda časti izabran je kandidat koji u drugom krugu osvoji veći broj glasova prisutnih članova Skupštine KMSZTS.

Za članove suda časti glasa se za listu u celosti.

Mandat predsednika, i članova suda časti traje četiri godine, počev od dana polaganja svečane izjave.

Član 145

Sud časti prvog stepena čine predsednik i dva člana.

Predsednika, i članove Suda časti prvog stepena biraju članovi Skupštine Komore, iz Ogranka Komore, u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine Komore.

Kandidate za predsednika i članove može predložiti najmanje jedna petina članova Skupštine Komore, iz Ogranka KMSZTS.

Kandidature se, u pisanoj formi, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje, koja pravi konačnu listu predloženih kandidata i dostavlja je Skupštini Komore na odlučivanje.

Za predsednika Suda časti prvog stepena izabran je onaj kandidat koji u prvom krugu glasanja osvoji više od jedne polovine glasova prisutnih članova Skupštine Komore.

Ako u prvom krugu glasanja nijedan kandidat ne osvoji više od polovine glasova, dva kandidata sa najvećim brojem glasova idu u drugi krug glasanja.

Za predsednika Suda časti prvog stepena izabran je kandidat koji u drugom krugu osvoji veći broj glasova prisutnih članova Skupštine Komore.

Svaki delegat u Skupštini Komore, iz Ogranka Komore, može da predloži Komisiji za izbor i imenovanje po jednog kandidata za člana Suda časti prvog stepena tog ogranka.

Komisija pravi zajedničku listu kandidata i dostavlja je Skupštini Komore na odlučivanje.

O listi kandidata za članove Suda časti prvog stepena glasa se u celosti.

Članovi Suda časti prvog stepena izabrani su ako se za to izjasni više od polovine prisutnih članova Skupštine Komore.

Mandat predsednika i članova Suda časti prvog stepena traje četiri godine, počev od dana polaganja svečane izjave.

Član 146

Inicijativu za opoziv predsednika, zamenika predsednika, člana Suda časti ili suda časti u celini, u pisanoj formi, Komisiji za izbor i imenovanje, može podneti najmanje jedna petina članova Skupštine Komore ili jedan ogranak komore sa više od polovine glasova članova Skupštine Komore iz ogranka Komore.

Skupština će se o podnetoj inicijativi izjasniti na prvoj sednici koja sledi po prijemu inicijative.

Predsednik, zamenik predsednika, član ili sud časti u celini opozvani su ukoliko se za to izjasni 2/3 od ukupnog broja članova Skupštine Komore.

U slučaju opoziva, Skupština će nove nosioce funkcija u sudu časti ili sud časti u celini, izabrati najkasnije u roku od 30 dana od opoziva prethodnih.

U slučaju opoziva predsednika sudova časti, do izbora novog, a u skladu sa Poslovnikom o radu, funkciju predsednika obavlja zamenik predsednika ili najstariji član Suda.

Izbor Komisije za posredovanje

Član 147

Komisija za posredovanje ima predsednika i pet članova.

Predsednika i članove Komisije za posredovanje imenuje Skupština KMSZTS u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine.

Kandidate za predsednika i članove Komisije za posredovanje može predložiti najmanje jedna petina članova Skupštine KMSZTS ili jedan ogranak komore sa više od polovine glasova članova Skupštine Komore iz ogranka Komore.

Kandidature se, u pisanoj formi, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje, koja pravi konačnu listu predloženih kandidata i dostavlja je Skupštini KMSZTS na odlučivanje.

Za predsednika Komisije za posredovanje izabran je onaj kandidat koji u prvom krugu glasanja osvoji više od jedne polovine glasova prisutnih članova Skupštine.

Ako u prvom krugu glasanja nijedan kandidat ne osvoji nadpolovičnu većinu glasova, dva kandidata sa najvećim brojem glasova idu u drugi krug glasanja.

Za predsednika Komisije za posredovanje izabran je kandidat koji u drugom krugu osvoji veći broj glasova prisutnih članova Skupštine KMSZTS.

Za članove Komisije za posredovanje glasa se za listu u celosti.

Mandat predsednika, i članova Komisije za posredovanje traje četiri godine, počev od dana polaganja svečane izjave.

Komisija za posredovanje na ogranku ima predsednika i dva člana.

Predsednik i članovi Komisije za posredovanje na nivou ogranka biraju se po proceduri izbora Komisije za posredovanje KMSZTS.

Izbor disciplinskog tužioca i zamenika tužioca pri ograncima

Član 148

KMSZTS ima disciplinskog tužioca i šest zamenika disciplinskog tužioca po ograncima Komore.

Disciplinskog tužioca i zamenike tužioca bira Skupština KMSZTS u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine.

Kandidate za disciplinskog tužioca i zamenike može predložiti najmanje jedna petina članova Skupštine KMSZTS ili jedan ogranak komore sa više od polovine glasova članova Skupštine Komore iz ogranka Komore.

Kandidature se, u pisanoj formi, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje, koja pravi konačnu listu predloženih kandidata i dostavlja je Skupštini KMSZTS na odlučivanje.

Za disciplinskog tužioca izabran je onaj kandidat koji u prvom krugu glasanja osvoji više od jedne polovine glasova prisutnih članova Skupštine.

Ako u prvom krugu glasanja nijedan kandidat ne osvoji više od polovine glasova, dva kandidata sa najvećim brojem glasova idu u drugi krug glasanja.

Za disciplinskog tužioca izabran je kandidat koji u drugom krugu osvoji veći broj glasova prisutnih članova Skupštine KMSZTS.

Za zamenike disciplinskog tužioca glasa se za listu u celosti.

Mandat disciplinskog tužioca i zamenika tužioca traje četiri godine, počev od dana polaganja svečane izjave.

Izbor Etičkog odbora

Član 149

Etički odbor KMSZTS ima predsednika i sedam članova, koji se biraju iz redova stručno-profilskih odbora.

Predsednika i članove Etičkog odbora bira Skupština KMSZTS u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine.

Kandidate za predsednika i članove Etičkog odbora može predložiti najmanje jedna petina članova Skupštine KMSZTS ili jedan ogranak komore sa više od polovine glasova članova Skupštine Komore iz ogranka Komore, tako da svaki od ogranaka ima najmanje po jednog člana u Etičkom odboru.

Kandidature se, u pisanoj formi, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje, koja pravi konačnu listu predloženih kandidata i dostavlja je Skupštini KMSZTS na odlučivanje.

Za predsednika Etičkog odbora izabran je onaj kandidat koji u prvom krugu glasanja osvoji više od jedne polovine glasova prisutnih članova Skupštine.

Ako u prvom krugu glasanja nijedan kandidat ne osvoji više od polovine glasova, dva kandidata sa najvećim brojem glasova idu u drugi krug glasanja.

Za predsednika Etičkog odbora izabran je kandidat koji u drugom krugu osvoji veći broj glasova prisutnih članova Skupštine KMSZTS.

Za članove Etičkog odbora glasa se za listu u celosti.

Mandat predsednika i članova Etičkog odbora traje četiri godine, počev od dana polaganja svečane izjave.

Izbor Odbora za obrazovanje

Član 150

Odbor za obrazovanje KMSZTS ima predsednika i pet članova.

Predsednika i članove Odbora za obrazovanje bira Skupština KMSZTS u roku od 30 dana od dana konstituisanja Skupštine.

Kandidate za predsednika i članove Odbora za obrazovanje može predložiti najmanje jedna petina članova Skupštine KMSZTS ili jedan ogranak komore sa više od polovine glasova članova Skupštine Komore iz ogranka Komore, tako da svaki od ogranaka ima najmanje po jednog člana u odbor za obrazovanje.

Kandidature se, u pisanoj formi, dostavljaju Komisiji za izbor i imenovanje, koja pravi konačnu listu predloženih kandidata i dostavlja je Skupštini KMSZTS na odlučivanje.

Za predsednika Odbora za obrazovanje izabran je onaj kandidat koji u prvom krugu glasanja osvoji više od jedne polovine glasova prisutnih članova Skupštine.

Ako u prvom krugu glasanja nijedan kandidat ne osvoji više od polovine glasova, dva kandidata sa najvećim brojem glasova idu u drugi krug glasanja.

Za predsednika Odbora za obrazovanje izabran je kandidat koji u drugom krugu osvoji veći broj glasova prisutnih članova Skupštine KMSZTS.

Za članove Odbora za obrazovanje glasa se za listu u celosti.

Mandat predsednika i članova Odbora za obrazovanje traje četiri godine, počev od dana polaganja svečane izjave.

Prelazne i završne odredbe

Član 151

Direktor, članovi Upravnog i Nadzornog odbora ne mogu biti lica izabrana, postavljena ili imenovana na funkciju u državnom organu, organu teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, lica izabrana u organe upravljanja odnosno poslovanja visokoškolskih ustanova, sindikata, udruženja zdravstvenih ustanova i drugih stručnih udruženja zdravstvenih radnika, o čemu kandidati prilažu pisanu izjavu o nepostojanju sukoba interesa.

Član 152

Rukovodeća funkcija u organima Komore nije spojiva sa funkcijama u političkim partijama, o čemu kandidat za rukovodeću funkciju u organima Komore prilaže pisanu izjavu o nepostojanju sukoba interesa.

Član 153

Članovi saziva Skupštine KMSZTS koji budu izabrani na rukovodeće funkcije u Komori imaju rok od 90 dana da podnesu ostavke na funkcije navedene u članovima 153. i 154. ovih pravila i o tome pisanim putem obaveste Skupštinu.

Ukoliko pomenuti članovi Skupštine ne postupe u skladu sa stavom 1. ovog člana, automatski će biti opozvani sa svojih funkcija zbog kršenja odredbi Zakona o komorama zdravstvenih radnika, Statuta KMSZTS i ovih pravila."

IX PRAVILA O RADU SUDOVA ČASTI PRVOG I DRUGOG STEPENA

Opšte odredbe

Član 154

Ovim pravilima o radu Sudova časti (u dalje, tekstu: Pravila) utvrđuje se organizacija, način rada, tok postupka pred Sudovima časti prvog i drugog stepena Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije (u daljem tekstu: Komora), mere koje se izriču za disciplinske povrede utvrđene Zakonom o komorama zdravstvenih radnika i Statutom Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije, kao i pravni lekovi.

Član 155

Sudovi časti Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije su organi Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije koji vrše svoje funkcije utvrđene Zakonom, Statutom Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije i ovim pravilnikom.

Sudovi časti su u vršenju svoje funkcije samostalni i nezavisni i sude na osnovu Zakona, Statuta Komore, Kodeksa medicinske etike i ovog pravilnika.

Sudovi časti se obrazuju kao:

1. Sudovi časti pri ograncima Komore, kao Sudovi časti prvog stepena i

2. Sud časti na nivou Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije, kao Sud časti drugog stepena.

Sud časti prvog stepena ima sedište u sedištu ogranka Komore:

Sud časti drugog stepena ima sedište u sedištu Komore, u Beogradu.

Član 156

Sud časti prvog stepena iz člana 156. ovih pravila utvrđuje povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore, na osnovu sprovedenog postupka za utvrđivanje disciplinske odgovornosti člana Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.

Disciplinska odgovornost

Član 157

Povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore postoje ako član Komore svojim činjenjem ili nečinjenjem:

1. postupa u suprotnosti sa odredbama Zakona kojim se uređuje zdravstvena zaštita i Zakona kojim se uređuje zdravstveno osiguranje u pružanju zdravstvene zaštite pacijentima;

2. ne izvršava materijalne obaveze prema Komori;

3. povredi Kodeks medicinske etike;

4. neprofesionalnim ponašanjem ugrožava proces rada, obavlja zdravstvenu delatnost nestručno, ili ako načini stručnu grešku;

5. svojim ponašanjem prema pacijentima, drugim članovima Komore ili trećim licima povredi ugled profesije;

6. u obavljanju zdravstvene delatnosti zloupotrebi sredstva zdravstvenog osiguranja;

7. ne ispunjava obaveze člana Komore utvrđene Zakonom, Statutom i drugim opštim aktima Komore;

8. ne izvršava odluke organa Komore.

Član 158

Pred Sudom časti može da odgovara samo član Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.

Sud časti prvog stepena sudi u veću od trojice sudija (predsednik i dva člana), a Sud časti drugog stepena sudi u veću od šest sudija (predsednik i pet članova).

Član 159

U postupku pred Sudom časti primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku (u daljem tekstu: ZUP) u pogledu usmene rasprave, dokazivanja, dostavljanja zapisnika, isključenja javnosti kao i načela ZUP-a, kao što su: načelo zakonitosti, načelo istine, načelo ocene dokaza, načeo samostalnosti u rešavanju, ukoliko Statutom i ovim pravilima nije drugačije određeno.

Član 160

Svi učesnici u postupku pred Sudom kao i članovi Komore, organi, tela i organizacioni oblici Komore su dužni da Sudovima časti dostavljaju akte, spise, podatke i obaveštenja koji su potrebni u postupku odlučivanja pred Sudom časti.

Članovi Komore su dužni, po zahtevu Suda, da dostave na uvid potrebna dokumenta za potrebe postupka.

Za potrebe vođenja postupka i utvrđivanja dokaza Sudovi časti su ovlašćeni da od redovnih sudova, državnih organa, privrednih društava, ustanova, i svih pravnih i fizičkih lica traže, akte, spise, podatke i obaveštenja.

Član 161

O svom radu Sudovi časti izveštavaju Skupštinu Komore i podnose joj godišnji izveštaj.

Član 162

Materijalne i druge uslove za rad prvostepenog Suda časti obezbeđuju ogranci Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije pred kojima se postupak vodi, a uslove za rad Suda časti drugog stepena obezbeđuje Komora medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.

Granice rasprave pred Sudom časti

Član 163

Sud časti vrši raspravu na osnovu priloženih dokaza, u granicama zahteva za pokretanje disciplinskog postupka, pazeći po službenoj dužnosti na nadležnost, dopuštenost i blagovremenost zahteva za pokretanje disciplinskog postupka.

Član 164

Kada Sud časti utvrdi da nije nadležan da vodi postupak po odredbama ovog poslovnika oglasiće se nenadležnim i predmet proslediti Sudu časti nadležnom za vođenje postupka.

Kad Sud časti utvrdi da je zahtev za pokretanje postupka podnet od neovlašćenog lica ili da zahtev nije dopušten, jer nije predmet rasprave pred Sudom časti ili kada je neblagovremeno podnet zahtev za pokretanje postupka ili je zahtevani dokumenat koji ima snagu dokaza stigao Sudu po isteku roka, rešenjem će obustaviti postupak.

Javnost usmene rasprave

Član 165

Usmena rasprava je po pravilu javna.

Predsednik Suda časti može svojim obrazloženim zaključkom, isključiti javnost sa cele rasprave, ili samo jednog dela ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti kao i radi zaštite državne, vojne, službene, poslovne, ili profesionalne tajne.

Zahtev za isključenje javnosti sa cele rasprave ili jednog njenog dela može podneti i podnosilac zahteva, predsedniku suda časti.

Protiv rešenja predsednika suda časti kojim isključuje javnost sa rasprave pred Sudom časti ili zahtev za isključenje javnosti odbija nije dozvoljena posebna žalba.

U postupku pred sudom časti u kome je isključena javnost, učesnici u postupku dužni su da čuvaju kao tajnu sve ono što doznaju kao učesnici u postupku pred Sudom časti.

U postupku pred sudom časti uvek će biti isključena javnost zbog interesa dece i maloletnih lica.

Na sve što nije predviđeno u pogledu isključenja javnosti sa javne rasprave Statutom i ovim poslovnikom, shodno se primenjuju odredbe čl. 140. i 141. ZUP-a.

Sastav Suda časti

Član 166

U postupku pred sudom časti nadležan Sud prvog stepena je Sud časti prema mestu upisa u imenik člana Komore, odnosno prema prebivalištu člana Komore.

Sud časti prvog stepena ima predsednika i dva člana.

Prvostepeni Sud časti sudi u Veću koga čine predsednik Veća i dvoje sudija.

Za potrebe prvostepenog Suda časti može se angažovati diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom ili formirati stručna služba Suda časti, radi ispitivanja ispunjenosti formalnih uslova za pokretanje postupka pred prvostepenim sudom časti.

O žalbi protiv odluke Suda časti prvog stepena rešava Sud časti drugog stepena.

Sud časti drugog stepena čine predsednik i 5 članova, uvažavajući ravnopravnu zastupljenost ogranaka.

Sud časti drugog stepena sudi u veću od šest sudija, od kojih je jedan predsednik Veća.

Sudije izvestioci Suda časti drugog stepena, koje bira predsednik suda časti, ispituju ispunjenost formalnih uslova za rešavanje pred Sudom časti drugog stepena.

Sud časti drugog stepena može angažovati diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom ili formirati stručnu službu Suda časti, koja mu pruža pravnu, tehničku i administrativnu pomoć.

Predsednike i sudije Sudova časti bira i razrešava Skupština Komore na 4 godine.

Po izboru predsednici i članovi - sudije daju svečanu izjavu pred direktorom Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije i Skupštinom Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.

Tekst svečane izjave glasi:

"Izjavljujem da ću se u svom radu pridržavati Ustava, Zakona i akata Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije i da ću poverenu funkciji vršiti savesno i nepristrasno."

Predsednici i sudije Sudova časti ne mogu biti predsednici i članovi: Upravnog odbora, Etičkog odbora, Nadzornog odbora, Komisije za posredovanje, Izvršnog odbora ogranka, i direktor Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije.

Izuzeće sudija Sudova časti

Član 167

Predsednik Suda časti ili sudija suda časti ne može vršiti dužnost:

1. ako je oštećen radnjom člana Komore protiv koga se vodi postupak;

2. ako mu je član Komore iz tačke 1. ovog člana, ili njegov punomoćnik bračni drug ili bivši bračni drug ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;

3. ako je sa članom Komore iz tačke 1. ovog člana ili njegovim punomoćnikom u odnosu staraoca, staranika, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranjenika;

4. ako je u istom predmetu saslušan kao svedok ili veštak;

5. ako je odlučivao u prvom stepenu;

6. ako je zaposlen u istom pravnom licu kao i član Komore protiv koga se vodi postupak;

7. ako postoje druge okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost.

Član 168

Predsednik suda časti ili sudija čim sazna da postoji razlog za izuzeće, ili obrazloženi zahtev za izuzeće podnese lice koje podnelo predlog za pokretanje postupka ili član Komore protiv koga se postupak vodi, uz navođenje okolnosti zbog kojih se smatra da postoji neki od osnova za izuzeće, dužan je prekine svaki rad na tom predmetu i da o tome obavesti predsednika Skupštine Komore odnosno predsednika suda.

Predsednik Suda časti rešava o zahtevu za izuzeće sudija suda časti prvog stepena, a predsednik Skupštine Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije rešava o zahtevu za izuzeće predsednika Suda časti drugog stepena.

Član 169

Pre donošenja odluke o izuzeću saslušaće se sudija čije se izuzeće traži, po potrebi mogu se izvršiti i drugi izviđaji.

Protiv odluke kojom se zahtev za izuzeće usvaja nije dozvoljena posebna žalba.

Odredbe o izuzeću sudija primenjuju se i na veštake i zapisničare.

IV Postupak pred sudom časti

Glavna rasprava

Član 170

Član Komore protiv koga je pokrenut disciplinski postupak mora biti pismeno obavešten o datumu i mestu održavanja rasprave pred Sudom časti i naznačenjem člana zakona, Statuta Poslovnika o radu sudova časti prvog i drugog stepena na osnovu kojeg se tereti za povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore.

Poziv za održavanje rasprave pred Sudom časti mora biti uručen članu Komore protiv koga se vodi postupak najmanje 8 dana pre održavanja rasprave pred sudom časti.

Poziv članu Komore protiv koga je postupka pokrenut mora sadrži i: pouku o njegovom pravu da u postupku ima branioca, kao i da se rasprava može održati i bez njegove prisutnosti, ukoliko je uredno obavešten u roku iz stava 2) ovog člana o održavanju rasprave.

Član 171

U pripremi rasprave pred Sudom časti isti će po službenoj dužnosti rešenjem obustaviti disciplinski postupak ukoliko:

1. je podnosilac zahteva odustao od zahteva za pokretanje disciplinskog postupka, u toku rasprave;

2. ako je postupak vođen bez zahteva ovlašćenog podnosioca zahteva;

3. ako je član Komore protiv koga je podnet zahtev za isto delo već konačnom odlukom suda časti proglašen odgovornim, oslobođen od odgovornosti ili je postupak protiv njega konačno obustavljen.

Član 172

Raspravi prisustvuju lica koja su pozvana: lice koje je podnelo prijavu, član Komore protiv koga se vodi postupak, branilac ukoliko ga ima, lica koja su pozvana u svojstvu svedoka, veštaka i dr. kao i druga lica koja žele da prisustvuju raspravi, ukoliko u postupku nije isključena javnost i u onoj meri koliko uslovi suda to dozvoljavaju.

Predsednik veća može izuzetno odložiti ročište:

1. kada nisu pristupile pozvane stranke, a predsednik veća oceni da je njihovo prisustvo neophodno;

2. ako je potrebno izvesti nove dokaze, a činjenično stanje iz spisa nije dovoljno razjašnjeno.

Nije dozvoljena posebna žalba protiv odluke o odlaganju rasprave.

Rasprava se može održati u odsustvu lica protiv koga se postupak vodi (pod uslovom da je uredno pozvano), a ukoliko sa rasprave odsustvuje uredno pozvan podnosilac prijave, a svoje odsustvo ne opravda Sud časti će rešenjem obustaviti postupak.

Član 173

Raspravom pred sudom časti rukovodi predsednik veća.

Predsednik veća utvrđuje da li su došle sve pozvane osobe, da li su im pozivi uredno uručeni i odlučuje da li rasprava može da se održi u odsustvu nekih od uredno pozvanih lica.

Zatim predsednika Veća objavljuje predmet rasprave pred Sudom časti i sastav Veća suda časti.

Rasprava pred Sudom časti otpočinje čitanjem zahteva za pokretanje disciplinskog postupka od strane tužioca ili zamenika tužioca.

Predsednik Veća brine o održavanju reda u toku rasprave.

Ukoliko neko lice narušava red predsednik Veća ga može opomenuti, što se unosi u zapisnik, a nakon toga ukoliko lice i dalje nastavi sa narušavanjem reda predsednik veća ga udaljava iz prostorije u kojoj se održava rasprava, što će takođe biti uneto u zapisnik.

Predsednik Veća u postupku prvo uzima izjavu od člana Komore protiv koga se postupak vodi, a nakon njegovog izlaganja može mu postavljati pitanja, a zatim je dužan da dozvoli ostalim članovima Veća, podnosiocu prijave i njegovom braniocu da postavljaju pitanja članu Komore protiv koga se vodi postupak.

Član Komore protiv koga se postupak vodi, može se izjašnjavati o svim okolnostima koje ga terete i iznositi sve činjenice koje mu idu u korist i predlagati izvođenje dokaza koji mu služe za odbranu, ili se braniti ćutanjem a što ne može predstavljati otežavajuću okolnost.

Dokazni postupak

Član 174

Stranke u postupku su dužne izneti sve činjenice i preložiti dokaze na kojima se zasniva njihov zahtev, a i sam Sud časti po službenoj dužnosti može odrediti izvođenje dokaza koje stranke nisu predložile.

O predlozima stranaka za izvođenje dokaza predsednik veća odlučuje rešenjem, protiv koga nije dozvoljena posebna žalba.

Član 175

Sudije Suda časti su ovlašćene da izvrše uviđaj ukoliko smatraju da je za utvrđivanje ili razjašnjenje činjeničnog stanja u postupku neophodno neposredno opažanje.

Stranke u postupku mogu prisustvovati uviđaju.

O sprovedenom uviđaju vodi se zapisnik.

Član 176

Sudije Suda časti su ovlašćene da da odrede veštačenje kada je neophodno za utvrđivanje ili ocenu neke činjenice pribaviti nalaz i mišljenje od osobe koja raspolaže stručnim znanjem kojim sud ne raspolaže.

Sudije suda časti po službenoj dužnosti ili na predlog stranke određuje izvođenje dokaza veštačenjem jednog ili više veštaka.

Veštaci se biraju sa liste ovlašćenih sudskih veštaka.

U slučajevima kada je nalaz i mišljenje veštaka nejasno ili nepotpuno i kada se nalaz i mišljenje dva veštaka bitno razlikuju ili se pojavi sumnja u tačnost njihovih mišljenja sud časti može zatražiti mišljenje i veštačenje od naučne ili stručne organizacije.

Član 177

U sprovođenju dokazanog postupka Sudije Suda časti mogu pozivati svedoke, za koje se pretpostavlja da mogu daju obaveštenja na osnovu svog neposrednog ili posrednog opažanja vezano za učinjenu povredu, kao člana Komore protiv koga se postupak vodi.

Veštacima i svedocima nakon ispitivanja od strane predsednika i članova Veća pitanja mogu postavljati i podnosilac prijave, i njegov branilac kada im predsednik Veća da reč.

Predsednik Veća će na samoj raspravi odlučiti da li će suočiti svedoke, veštake i dr. lica, koja učestvuju ili su pozvana na glavnu raspravu.

Član 178

Nakon sprovedenog dokaznog postupka predsednik Veća daje reč strankama i to prvo podnosiocu prijave, braniocu i na kraju članu Komore protiv koga se postupak vodi.

Nakon sprovedenog dokaznog postupka predsednik veća će objaviti da je rasprava završena.

Donošenje odluke i zapisnik

Član 179

Kada oceni da su razlozi za vođenje usmene javne rasprave iscrpljeni Sud će istu zaključiti.

Veće će nakon toga pristupiti nejavnoj sednici veća gde će predmet ponovo razmotriti i doneti odluku.

Sud časti odluke donosi većinom glasova članova Veća Suda časti.

O donošenju Odluke iz stava 2) ovog člana vodi se zapisnik.

Poseban Zapisnik se vodi o većanju i glasanju, usmenoj raspravi i izvođenju dokaza.

Poseban Zapisnik sadrži datum i mesto donošenja Odluke iz stava 2. ovog člana, kao i o većanju i glasanju, usmenoj raspravi i izvođenju dokaza.

Poseban Zapisnik potpisuje predsednik Suda časti i zapisničar, kao i članovi Suda časti.

Član 180

Po izvršenom većanju i glasanju o donošenju odluke Sud može objaviti odluku odmah ili izvršiti objavljivanje iste dostavljanjem pismenog otpravka strankama u postupku u roku od 15 dana od dana zaključenja glavne rasprave.

Sadržaj odluke o izrečenoj disciplinskoj meri i vrste mera

Član 181

Pismena odluka o izricanju disciplinske mere sadrži kratak uvod sa pozivom na pravni osnov za donošenje Odluke, izreku, obrazloženje odluke i pouku o pravnom sredstvu.

Vrste odluka

Član 182

Odluku kojom se zahtev za pokretanje postupka odbija, Veće će izreći:

1. ako je postupak pred Sudom časti vođen bez zahteva osobe ovlašćene za vođenje postupka;

2. ako podnosilac prijave odustane od prijave do zaključenja rasprave;

3. ako je član Komore za istu povredu već ranijom konačnom odlukom suda Komore oslobođen od odgovornosti;

4. ako je nastupila zastarelost pokretanja ili vođenja postupka.

Član 183

Odluku kojom se član Komore oslobađa odgovornosti, Veće će izreći:

1. ako je delo za koje se član Komore tereti ne predstavlja povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana komore iz člana 4. ovog poslovnika;

2. ako se utvrdi da ima okolnosti koju isključuju odgovornost, shodno odredbama krivičnog prava;

3. ako nije dokazano da je član komore počinio delo za koje se tereti.

Član 184

U odluci kojom se član Komore oglašava odgovornim, Veće će izreći:

1. za koje se delo oglašava odgovornim;

2. kakva se disciplinska mera izriče;

3. odluku o troškovima postupka;

4. uputstvo o pravnom leku.

Član 185

Za povrede profesionalne dužnosti ili ugleda člana komore iz člana 4. ovog poslovnika, Sud časti može izreći jednu od sledećih disciplinskih mera:

I LAKŠE POVREDE

1. javna opomena;

2. novčana kazna na osnovu člana 43. stav 2. tačka 2) Zakona o komorama zdravstvenih radnika i može se izreći u trajanju od 1-6 meseci.

II TEŽE POVREDE

1. novčana kazna;

2. privremeno ograničenje obima i vrste poslova kojima se član Komore bavi, koja se ne može izreći u kraćem trajanju od 6 meseci ni u dužem od jedne godine;

3. privremeno oduzimanje licence, koja se ne može izreći u kraćem trajanju od 6 meseci ni u dužem od jedne godine;

4. privremeno ili trajno ograničenje obima i vrste poslova kojima se član Komore bavi;

5. privremeno oduzimanje licence;

6. trajno oduzimanje licence na osnovu člana 198. Zakona o zdravstvenoj zaštiti.

Naplata novčanih kazni uplaćuje se na račun ogranka pred kojim je postupak vođen u prvom stepenu.

Pri određivanju disciplinske mere Sud časti mora uzeti u obzir težinu i posledice učinjene povrede, okolnosti pod kojima je do učinjene povrede došlo, stepen krivice učinioca i njegovo držanje nakon učinjene povrede i druge olakšavajuće ili otežavajuće činjenice i okolnosti koje su imale uticaja na izricanje disciplinske mere.

Žalba

Član 186

Protiv odluke Suda časti član Komore protiv koga se vodi postupka, odnosno njegov branilac, podnosilac zahteva mogu podneti žalbu Sudu časti drugog stepena u roku od 15 dana, od dana prijema odluke.

Odluka se može pobijati u celini ili delimično, a može se pobijati i samo zbog odluke o izrečenoj meri, kao i zbog troškova postupka.

U delu u kom odluka nije pobijana žalbom, ista postaje konačna i izvršna.

Žalba mora da sadrži:

- označenje odluke protiv koje se izjavljuje žalba;

- izjavu da li se odluka pobija u celini ili u određenom delu;

- razloge žalbe;

- potpis podnosioca žalbe.

Član 187

Odluka Suda časti se može pobijati:

1. zbog bitne povrede odredaba postupka definisanih Poslovnikom o radu sudova časti prvog i drugog stepena.

2. zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

3. zbog pogrešne primene materijalnog prava.

4. zbog odluke o izrečenoj disciplinskoj meri.

Član 188

Bitna povreda postupka postoji:

- ako je sud nije bio propisno sastavljen, ako je sudio sudija koji je morao biti izuzet, ako je u donošenju odluke učestvovao sudija koji nije učestvovao na glavnoj raspravi;

- ako je odlučeno o zahtevu koji ne spada u nadležnost Suda časti;

- ako stranci nezakonitim postupanjem, a naročito propuštanjem dostavljanja nije data mogućnost da raspravlja pred sudom;

- ako je u postupku kao podnosilac zahteva učestvovalo lice koje ne može biti stranka u postupku, ako punomoćnik stranke nije imao potrebno ovlašćenje za vođenje postupka pred sudom časti ili za pojedine radnje u postupku, ako se ovi nedostaci odnose na stranku koja je izjavila žalbu;

- ako je odlučeno o zahtevu po kome je već doneta konačna odluka ili o zahtevu po kome već teče postupak;

- ako odluka suda časti ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati, a naročito ako je izreka Odluke nerazumljiva, ako protivreči sama sebi ili razlozima odluke, ili ako odluka nema uopšte razloga ili u njoj nisu navedeni razlozi o bitnim činjenicama, ili su ti razlozi nejasni ili protivrečni, ili ako o bitnim činjenicama postoji protivrečnost između onoga što se u razlozima odluke navodi o sadržini isprava, zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava ili zapisnika ili izvedenim dokazima.

Član 189

Pogrešno ili nepotpuno činjenično stanje postoji kad je sud neku bitnu činjenicu pogrešno utvrdio, odnosno kad je nije utvrdio.

Član 190

Pogrešna primena materijalnog prava postoji kada sud nije primenio odredbu materijalnog prava koju je trebalo da primeni ili kad takvu odredbu nije pravilno primenio.

Postupak po žalbi

Član 191

Sud časti drugog stepena odlučuje na sednici Veća.

Sud časti drugog stepena mora odlučiti o žalbi u roku od 30 dana od dana prijema žalbe.

Član 192

Sud časti drugog stepena može doneti sledeće odluke:

1. odbaciti žalbu kao neblagovremenu ili kao nedopuštenu;

2. odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi odluku Suda časti prvog stepena;

3. uvažiti žalbu, ukinuti odluku suda časti prvog stepena i vratiti Sudu časti predmet na ponovno raspravljanje i odlučivanje;

4. uvažiti žalbu i preinačiti odluku Suda časti prvog stepena.

Član 193

Odluka Suda časti drugog stepena se u pismenom obliku dostavlja članu Komore protiv koga je vođen postupak pred Sudom časti, ili njegovom braniocu ukoliko ga ima, kao i podnosiocu zahteva za pokretanje postupka.

Odluka Suda časti drugog stepena je konačna i protiv nje se može voditi upravni spor, osim kada se radi o konačnoj odluci kojom je izrečena mera opomene iz čl. 32. ovog pravilnika.

Pokretanje upravnog spora, iz prethodnog stava ovog člana ne odlaže izvršenje odluke Suda časti.

Troškovi postupka

Član 194

Obuhvataju troškove za rad predsednika i članova suda časti, troškove postupka pred disciplinskim tužiocem, troškove svedoka veštaka, nagrada za rad branioca.

Član 195

Konačnom odlukom kojom se utvrđuje da je član Komore odgovoran, utvrđuje se da je dužan da snosi troškove postupka pred Sudom časti.

Konačnom odlukom Suda utvrđuju se troškovi branioca, koje u zavisnosti od ishoda postupka snosi:

- član Komore, ako je konačnom odlukom Suda proglašen odgovornim;

- Podnosilac zahteva, ako je konačnom odlukom Suda član Komore oslobođen odgovornosti ili ukoliko odustane od zahteva;

- Ogranak i Komora, ako je postupak vođen po službenoj dužnosti, srazmerno troškovima nastalim pred Prvostepenim i Drugostepenim sudom časti.

Izvršenje mera i kazni

Član 196

Disciplinske mere i kazne izvršavaju se kad odluka Suda časti postane konačna.

Javna opomena objavljuje se u glasilu Komore i drugim štampanim medijima, shodno odluci veća u svakom konkretnom slučaju.

Novčanu kaznu član Komore dužan je uplatiti na račun Komore, pred kojom je postupak u roku od 30 dana od dana prijema odluke.

Neplaćanje novčane kazne predstavlja tešku povredu profesionalne dužnosti ili ugleda člana Komore.

Član 197

O izrečenim disciplinskim merama, stručne službe Komore i stručne službe ogranaka vode evidenciju, čuvaju zapisnike i kompletne spise predmeta.

Primerak konačne odluke o izrečenoj meri odlaže se u imenik izrečenih disciplinskih mera članovima Komore, a o konačnoj odluci o privremenom ili trajnom oduzimanju licence obaveštava se Ministarstvo zdravlja u roku od 8 dana, i ustanova u kojoj je član Komore zaposlen.

Izrečena mera briše se iz evidencije po isteku od 5 godina od konačnosti odluke, ukoliko član komore nije počinio novu povredu od konačnosti odluke.

Zastarelost

Član 198

Pokretanje disciplinskog postupka zastareva istekom jedne godine od dana učinjene povrede profesionalne dužnosti i ugleda člana Komore iz člana 4. ovog poslovnika.

Zastarelost izvršenja mera iz člana 32. ovog poslovnika stupa po isteku šest meseci od dana konačnosti odluke o izrečenoj meri.

Zastarelost se prekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja postupka pred sudom časti ili izvršenja mere.

Posle svakog prekida zastarelost počinje ponovo da teče, s tim da zastarelost nastupa u svakom slučaju kada protekne dva puta onoliko vremena koliko je po ovom poslovniku potrebno za zastarelost pokretanja postupka, odnosno izvršenja izrečene mere.

Ako se zbog povrede protiv člana Komore vodi postupak pred sudom časti a istovremeno je pokrenut ili se vodi prekršajni ili krivični postupak sud časti može zastati sa postupkom do pravosnažnog okončanja krivičnog, odnosno prekršajnog postupka.

U slučaju iz prethodnog stava ovog člana zastarelost pred Sudom časti ne teče, odnosno nastavlja da teče pravosnažnim okončanjem krivičnog, odnosno prekršajnog postupka.

X PRAVILA O DISCIPLINSKOM POSTUPKU PRED DISCIPLINSKIM TUŽIOCEM

Opšte odredbe

Član 199

Pravilima o disciplinskom postupku pred disciplinskim tužiocem bliže se uređuje disciplinski postupak pred disciplinskim tužiocem i način rada disciplinskog tužioca u disciplinskom postupku.

Član 200

Disciplinski postupak pokreće disciplinski tužilac ogranka u čiji je imenik upisan član Komore protiv koga se pokreće postupak.

Disciplinski tužilac pokreće postupak po prijavi fizičkog ili pravnog lica, organa Komore ili po sopstvenoj inicijativi.

Član 201

Prilikom svog rada disciplinski tužilac primenjuje, pored ovih pravila i Statut Komore, Kodeks medicinske etike Komore, Zakon o opštem upravnom postupku, Zakon o zdravstvenoj zaštiti.

Član 202

Disciplinski tužilac je samostalan organ Komore nadležan za disciplinsko gonjenje članova Komore koji su učinili disciplinski prestup.

Disciplinski tužilac ima šest zamenika koji po njegovom ovlašćenju obavljaju poslove disciplinskog gonjenja na nivou ogranaka.

Disciplinskog tužioca i njegove zamenike imenuje i razrešava Skupština Komore na predlog Izvršnog odbora ogranka Komore ili člana Skupštine Komore.

Disciplinski tužilac i njegovi zamenici imenuju se na period od 4 godine sa mogućnošću još jednog ponovnog izbora.

Član 203

Nadzor nad radom zamenika tužioca na nivou ogranaka vrši disciplinski tužilac Komore.

Tok disciplinskog postupka pred tužilaštvom

1. Pokretanje postupka

Član 204

Disciplinski tužilac odnosno njegov zamenik može pokrenuti disciplinski postupak na zahtev pacijenta, odnosno oštećenog lica, po službenoj dužnosti ili po zahtevu: Skupštine Komore, Upravnog odbora Komore, Nadzornog odbora Komore, direktora Komore i Etičkog odbora Komore.

Zahtev za pokretanje postupka se podnosi disciplinskom tužiocu ili njegovom zameniku u pismenom obliku i mora da sadrži: naziv organa pred kojim se vodi postupak; ime i prezima člana Komore protiv koga se vodi postupak; podatke o zaposlenju člana Komore; vreme i mesto izvršenja povrede, činjenice i okolnosti neophodne da se povreda odredi; dokaze kojima se potkrepljuju navodi iz prijave, kao i predloge koje dokaze treba izvesti pred Sudom časti; kao i predlog da se član Komore oglasi odgovornim, kao i predlog mere koju mu treba izreći.

2. Prethodni postupak

Član 205

Zahtev za pokretanje postupka dostavlja se Disciplinskom tužiocu ili njegovom zameniku, koji utvrđuju i ispituju tužioci, a stručna služba ispituje ispunjenost formalnih uslova za vođenje postupka pred tužilaštvom i ukoliko utvrdi da zahtev za pokretanje postupka ne sadrži sve potrebno da bi se na osnovu njega postupalo može tražiti od podnosioca prijave da dopuni ili ispravi zahtev u roku od 8 dana, te da ukoliko isti ne postupi u ostavljenom roku ima se smatrati da je od zahteva odustao o čemu će se doneti rešenje.

Ako je zahtev podnela neovlašćena osoba, ili osoba koja nema pravni interes za vođenje postupka, ili je zahtev nedopušten jer nije predmet rasprave pred Sudom časti, ili je zahtev neblagovremen zaključkom će se odbaciti podneti zahtev.

Disciplinski tužilac ili njegov zamenik, kome je dostavljen predlog za pokretanje postupka dužan je u roku od trideset dana doneti rešenje kojim se ili konstatuje da su ispunjeni formalni uslovi za vođenje postupka pred Sudom časti ili zaključak kojim se zahtev odbacuje, ukoliko nisu ispunjeni formalni uslovi za vođenje postupka.

Protiv zaključka iz prethodnog stava ovog člana dozvoljena je žalba Disciplinskom tužiocu Komore, a njegova odluka po tom pitanju je konačna.

3. Osnovanost sumnje

Član 206

Osnovanost sumnje za pokretanje postupka pred Sudom časti ceni disciplinski tužilac ili njegov zamenik, i on može doneti odluku i da sprovede istražne radnje, kako bi utvrdio opravdanost zahteva, odnosno opravdanost pokretanja disciplinskog postupka pred Sudom časti.

Po dobijanju prijave, odnosno zahteva za koji je stručna služba konstatovala ispunjenje formalnih uslova za vođenje postupka, tužilac odnosno zamenik tužioca u čijoj je nadležnosti da sprovede istražne radnje dužan je da oceni da li postoji osnov prijave i da li su obezbeđeni materijalni dokazi.

Tužilac odnosno zamenik tužioca koji sprovodi istražne radnje mora proveriti sve činjenice, navode i dokaze i tom smislu tražiti pismenu izjavu od člana Komore protiv koga je podneta prijava, od poslodavca gde je član Komore zaposlen, kao i drugih lica za koje se pretpostavlja da imaju saznanja vezana za predmet prijave.

Članu Komore protiv koga je podneta prijava dostavlja se primerak prijave sa pozivom da se u roku od 8 dana na istu izjasni, sa upozorenjem da će se postupak sprovesti i bez njegove pismene izjave.

Član 207

U roku od 30 dana od dana kada je određen da sprovede istražne radnje, tužilac odnosno zamenik tužioca koji je sproveo istražne radnje doneće:

1. obrazloženo rešenje kojim konstatuje da je predlog za pokretanje postupka, odnosno prijava pred sudom časti opravdan i prijavu odnosno predlog proslediti Sudu časti;

2. ili obrazloženo rešenje da je predlog odnosno zahtev za pokretanjem postupka pred sudom časti neopravdan.

Protiv rešenja, iz prethodnog stava ovog člana, može se podneti žalba Disciplinskom tužiocu Komore u roku od 8 dana.

Žalbu mogu podneti: podnosilac predloga za pokretanje postupka ili član Komore protiv koga je podnet predlog za pokretanje postupka.

Disciplinski tužilac Komore dužan je da rešenjem po žalbi odluči u roku od 8 dana od dana prijema, i njegova odluka je konačna, bilo da žalbu usvoji, odbije ili odbaci kao neblagovremenu.

4. Dostavljanje

Član 208

Postupak se smatra započetim dostavljanjem pismenog zahteva za pokretanje disciplinskog postupka pred Sudom časti od strane tužioca odnosno zamenik tužioca koji je sproveo istražne radnje, predsedniku Suda časti u čijoj je nadležnosti vođenje prvostepenog postupka.

Pismeni zahtev za pokretanje disciplinskog postupka mora sadržati: ime i prezime člana Komore protiv koga se pokreće postupak, podatke o zaposlenju člana Komore, podatke o ranijem disciplinskom kažnjavanju člana Komore, podatke o povredi, dokaze koji potvrđuju osnovanost sumnje da je član Komore izvršio povredu profesionalne dužnosti i ugleda člana Komore, predloge za izvođenje dokaza na glavnom pretresu, predlog za izricanje disciplinske mere.

Dostavljanje pismena (odluka suda, poziva i dr.) članu Komore protiv koga se vodi postupak vrši se pismenim putem preporučenom poštom na adresu prebivališta ili zaposlenja člana Komore ili punomoćniku člana Komore protiv koga se vodi postupak.

U slučaju neuspelog dostavljanja pismeno se ima smatrati dostavljenim istekom roka od 8 dana od dana isticanja na oglasnoj tabli Komore pred kojim se postupak vodi.

Član 209

Rasprava pred Sudom časti prvog stepena otpočinje čitanjem zahteva za pokretanje disciplinskog postupka od strane tužioca odnosno zamenik tužioca.

Tužilac odnosno zamenik tužioca dužan je da zastupa zahtev za pokretanje disciplinskog postupka do okončanja glavne rasprave pred Sudom časti prvog stepena, kao i po žalbi pred Sudom časti drugog stepena.

XI PRAVILA O RADU KOMISIJE ZA POSREDOVANЈE

Opšte odredbe

Član 210

Pravilima o radu Komisije za posredovanje utvrđuje se način rada, nadležnost, sastav i ovlašćenja Komisije za posredovanje na ogranku KMSZTS (u daljem tekstu: Komore).

Član 211

Članovi Komore mogu rešavanje međusobnih sporova koji nastanu u obavljanju njihovih dužnosti, poveriti Komisiji za posredovanje na ogranku Komore.

Svaki ogranak ima svoju Komisiju za posredovanje.

Stranke u postupku za mirenje mogu biti članovi Komore i korisnici zdravstvenih usluga.

Član 212

Stranke mogu svoje sporove rešavati pred Komisijom za posredovanje ogranka Komore, ukoliko se prethodno o tome saglase i o tome zaključe sporazumni zahtev u pisanom obliku.

Način rada Komisije za posredovanje

Član 213

Komisija za posredovanje ogranka KMSZTS može odlučivati samo o pitanju koje pred nju iznesu stranke spora.

Rešenje Komisije za posredovanje ogranka KMSZTS kojim se odlučuje o predmetu spora ima prema strankama karakter presude, te stranke ne mogu po istom pitanju pokretati postupak pred Sudom časti.

Član 214

Sedišta Komisija za posredovanje ogranka nalaze se u sedištima ogranaka Komore.

Sastav Komisija za posredovanje

Član 215

Komisije za posredovanje KMSZTS sastoji se od predsednika i pet članova Komore koja nisu članovi organa Komore.

Komisija iz stava 1) ovog člana usmerava, daje uputstva i tumačenja potrebna za rad Komisije za posredovanje ogranka Komore.

Komisija za posredovanje ogranka Komore radi i odlučuje u veću sastavljenom od tri člana (predsednik i dva člana), većinom glasova.

Svaka strana u sporu predlaže po jednog člana Komisije za posredovanje sa liste članova Komisije koju je imenovala Skupština Komore, dok trećeg člana, takođe sa liste članova Komisije, biraju ova dva imenovana člana Komisije ponovo sa liste članova Komisije koju je imenovala Skupština Komore.

Listu članova Komisiju za posredovanje na nivou ogranaka utvrđuje Izvršni odbor ogranka i upućuje Skupštini KMSZTS na usvajanje.

Mandat članova Komisije za posredovanje je četiri godine i može biti ponovljen samo jedanput.

Član 216

Izvršni odbor ogranka Komore može odrediti i diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom za pripremu predmeta za Komisiju za posredovanje ogranka Komore, odnosno poslove iz domena stručne službe Komisije za posredovanje ogranka Komore može preneti u nadležnost svog sekretarijata.

Pokretanje postupka posredovanja

Član 217

Postupak posredovanja pokreće se podnošenjem sporazumnog ili pojedinačnog zahteva za pokretanje postupka posredovanja Komisiji za posredovanje ogranka Komore.

U zahtevu se navode sledeći podaci:

- imena stranaka spora;

- podaci o članstvu u Komori;

- podaci o međusobnom sporu.

Ukoliko zahtev iz stava 1) ovog člana nisu podnele strane sporazumno, stručna služba ogranka Komore će uputiti primljeni zahtev drugoj strani u sporu uz upozorenje da može u roku od osam dana od dana zaprimanja zahteva obavestiti Komisiju za posredovanje ogranka Komore da prihvata rešavanje spora pred njom, i tada se smatra da je podnet sporazumni zahtev.

U roku od 8 dana od prijema sporazumnog zahteva u Komisiji za posredovanje, strane u sporu su dužne da imenuju članove Komisije za posredovanje sa liste članova u skladu sa članom 6. ovog pravilnika.

Ukoliko obe strane ne ispune svoju obavezu iz stava 4) ovog člana ili je ne ispune u predviđenom roku, Komisija za posredovanje ogranka Komore predložiće posrednika.

Posrednik u postupku za mirenje ispituje podnete dokaze, po potrebi saslušava stranke u sporu i podnosi strankama predlog za rešenje spora.

Ukoliko stranke prihvate predlog, sastavlja se zapisnik koji stranke potpisuju i ovakav sporazum stranaka ima karakter poravnanja u vansudskom postupku.

Usmena rasprava

Član 218

Usmena rasprava pred Komisijom za posredovanje ogranka Komore, održava se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema sporazumnog zahteva.

Poziv za prisustvovanje raspravi dostavlja se strankama najkasnije 8 dana pre održavanja rasprave.

Najkasnije 5 dana pre održavanja rasprave strane u sporu mogu poslati Komisiji za posredovanje ogranka Komore sve dokaze koje smatraju relevantnim za rešavanje spora.

U postupku pred Komisijom za posredovanje ogranka komore primenjuju se odredbe Zakona o opštem upravnom postupku (u daljem tekstu: ZUP) u pogledu usmene rasprave, dokazivanja, dostavljanja zapisnika, isključenja javnosti, kao i načela ZUP-a, kao što su: načelo zakonitosti, načelo istine, načelo ocene dokaza, načeo samostalnosti u rešavanju, ukoliko Statutom i ovim poslovnikom nije drugačije određeno.

Član 219

U toku usmene rasprave, članovi Komisije za posredovanje ogranka Komore mogu postavljati pitanja i isticati predloge za izvođenje dokaza.

Član 220

Donošenjem konačnog rešenja većinom glasova članova Komisije za posredovanje ogranka komore, okončava se postupak pred Komisijom za posredovanje ogranka Komore, osim ukoliko postupak bude okončan sporazumom između stranaka na zapisnik.

Sadržaj sporazuma između stranaka ne sme biti protivan javnom poretku, dobrim običajima i moralu.

Rešenje Komisije za posredovanje ogranka Komore je konačno i protiv njega strane ne mogu ulagati pravni lek pred organima Komore.

XII PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 221

Izmene i dopune ovog statuta vrše se na način i po postupku za njegovo donošenje.

Ovaj statut stupa na snagu osam dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Statut se primenjuje od dana stupanja na snagu, osim člana 23. stav 3., koji će se primenjivati od 30. jula 2014. g.

 

Samostalni član Odluke o izmenama i dopunama
Statuta Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije

("Sl. glasnik RS", br. 10/2012)

Član 38

Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije."

Ova odluka se primenjuje od dana stupanja na snagu.

 

Samostalni član Statuta o izmenama
Statuta Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije

("Sl. glasnik RS", br. 85/2015)

Član 3

Ovaj statut stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".