Zastava Bosne i Hercegovine

PRAVILNIK O USLOVIMA I NAČINU UNUTRAŠNJE ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENIH USTANOVA

("Sl. glasnik RS", br. 43/2006 i 126/2014)

 

I UVODNE ODREDBE

Član 1

Ovim pravilnikom utvrđuju se uslovi i način unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova.

Uslovi i način unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova utvrđuju se po nivoima zdravstvene delatnosti i vrstama zdravstvenih ustanova.

Organizacione jedinice obrazuju se u zavisnosti od vrste delatnosti zdravstvenih ustanova, obima stručnih poslova, posteljnih i drugih kapaciteta, broja zaposlenih u zdravstvenim ustanovama i drugih uslova.

II ZDRAVSTVENA DELATNOST NA PRIMARNOM NIVOU

Član 2

U zdravstvenim ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost na primarnom nivou obrazuju se organizacione jedinice po funkcionalnom principu za pojedine oblasti delatnosti (služba, odeljenje, odsek) i po teritorijalnom principu (ogranak, zdravstvena stanica, zdravstvena ambulanta).

Član 3

U domu zdravlja i zavodu koji obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou obrazuju se organizacione jedinice po oblastima delatnosti - službe, a u okviru njih odeljenja, odnosno odseci.

Služba se može organizovati za jednu ili više oblasti delatnosti sa najmanje deset zaposlenih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, odeljenje sa najmanje pet i odsek sa najmanje tri zaposlena zdravstvena radnika i zdravstvena saradnika.

1. Dom zdravlja

Član 4

Dom zdravlja može obrazovati službe u sledećim oblastima delatnosti:

  1) zdravstvena zaštita dece;

  2) zdravstvena zaštita školske dece;

  3) zdravstvena zaštita žena;

  4) zdravstvena zaštita odraslih stanovnika;

  5) zdravstvena zaštita radnika;

  6) hitna medicinska pomoć;

  7) kućno lečenje i nega;

  8) polivalentna patronaža;

  9) stomatološka zdravstvena zaštita;

10) radiološka dijagnostika;

11) laboratorijska dijagnostika;

12) farmaceutska zdravstvena delatnost;

13) fizikalna medicina i rehabilitacija;

14) stacionar;

15) porodilište.

Član 5

Dom zdravlja može obrazovati službe za jednu ili više srodnih delatnosti, u skladu sa članom 3. stav 2. ovog pravilnika.

Član 6

Dom zdravlja u sedištu upravnog okruga i u opštini sa najmanje 8.500 dece predškolskog uzrasta može organizovati u okviru službe za zdravstvenu zaštitu dece odsek - razvojno savetovalište.

Dom zdravlja u sedištu okruga i u opštini sa najmanje 7.000 školske dece uzrasta od deset do 18 godina može organizovati u okviru službe za zdravstvenu zaštitu školske dece odsek - savetovalište za mlade.

Dom zdravlja u sedištu upravnog okruga i gradu Beogradu može organizovati u okviru jedne od službi iz člana 4. tač. 1)–4) ovog pravilnika odsek - centar za preventivne zdravstvene usluge koji povezuje aktivnosti na promociji zdravlja i realizaciji preventivnih programa.

Dom zdravlja u sedištu upravnog okruga i gradu Beogradu može organizovati u okviru službe za zdravstvenu zaštitu odraslih stanovnika odsek - savetovalište za šećernu bolest.

Član 7

Dom zdravlja koji obavlja specijalističko-konsultativnu delatnost obrazuje službu za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima, odnosno odsecima za: internu medicinu, pneumoftiziologiju, oftalmologiju, otorinolaringologiju, psihijatriju (zaštita mentalnog zdravlja) i socijalnu medicinu sa informatikom.

Dom zdravlja može obrazovati službu za hemodijalizu ako na teritoriji za koju je osnovan ima preko 30 hronično obolelih pacijenata na programu dijalize i ako je udaljen preko 30 kilometara od zdravstvene ustanove koja ima obezbeđene kapacitete za program dijalize za hronično obolele pacijente.

Član 8

Dom zdravlja može organizovati pružanje zdravstvenih usluga iz jedne ili više oblasti njegove delatnosti u prostorno izdvojenim organizacionim jedinicama: ogranku doma zdravlja, zdravstvenoj stanici i zdravstvenoj ambulanti.

U ogranku doma zdravlja mogu se obrazovati odeljenja i odseci u okviru službi za oblasti delatnosti iz člana 4. ovog pravilnika.

U zdravstvenoj stanici mogu se obrazovati odeljenja i odseci u okviru službi za oblasti delatnosti iz člana 4. ovog pravilnika.

U zdravstvenoj ambulanti može se obrazovati odsek u okviru službi za oblasti delatnosti iz člana 4. ovog pravilnika.

2. Apoteka

Član 9

Apoteka može u svom sastavu imati galensku laboratoriju za izradu galenskih lekova.

U teritorijalno izdvojenim naseljima apoteka može organizovati ogranak apoteke ili jedinicu za izdavanje gotovih lekova.

3. Zavod

Član 10

U zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:

1) služba opšte medicine, ginekologije i stomatologije, koja se obavlja preko izabranog lekara;

2) služba za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima za: internu medicinu, oftalmologiju, otorinolaringologiju, psihijatriju (zaštita mentalnog zdravlja), fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;

3) služba za medicinsku dijagnostiku (laboratorijska, radiološka i druga dijagnostika);

4) služba za unapređenje i očuvanje zdravlja studenata sa odeljenjem - savetovalištem za prevenciju HIV/SIDA i polno prenosivih infekcija i odsecima za planiranje i razvoj preventivnih programa i evaluaciju zdravstvenog stanja studenata i socijalnu medicinu sa informatikom;

5) stacionar, u skladu sa zakonom.

Zavod može organizovati zdravstvene ambulante u studentskim domovima.

Član 11

U zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:

1) služba za medicinu rada sa odeljenjima, odnosno odsecima za: obavljanje preventivnih pregleda; fizičko-hemijska i druga merenja radi očuvanja zdravlja zaposlenih u bezbednoj i zdravoj radnoj sredini; sprovođenje mera lične i kolektivne zaštite zaposlenih;

2) služba za opštu medicinu, ginekologiju i stomatologiju, koja se obavlja preko izabranog lekara;

3) služba za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima, odnosno odsecima za: internu medicinu, psihijatriju (neuropsihijatriju), otorinolaringologiju, oftalmologiju i higijenu rada.

Član 12

U zavodu za hitnu medicinsku pomoć mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:

1) služba za hitnu medicinsku pomoć kod akutno obolelih i povređenih sa odeljenjima ili odsecima za: prijem i obradu poziva; pružanje usluga na terenu; ambulantno zbrinjavanje urgentnih stanja; farmaceutsku zdravstvenu delatnost i stručno usavršavanje sa informatikom;

2) služba za tehničku podršku: sanitetski prevoz i autoservis.

Radi veće dostupnosti zavod može obrazovati stanice hitne medicinske pomoći u delovima grada.

Član 13

U zavodu za gerontologiju mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:

1) služba za kućno lečenje, negu i palijativno zbrinjavanje;

2) služba za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima ili odsecima za: internu medicinu, psihijatriju, neurologiju, fizikalnu medicinu i rehabilitaciju, laboratorijsku i drugu dijagnostiku, kao i za unapređenje zdravstvene zaštite u oblasti gerijatrije.

Član 14

U zavodu za stomatologiju mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:

1) služba za dečiju i preventivnu stomatologiju;

2) služba za opštu stomatologiju;

3) služba za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima ili odsecima za: ortopediju vilica, protetiku, parodontologiju i oralnu medicinu, bolesti zuba sa endodoncijom, oralnu hirurgiju i radiološku dijagnostiku.

Član 15

U zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:

1) služba za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima ili odsecima za dijagnostiku i lečenje obolelih od tuberkuloze i drugih plućnih bolesti;

2) služba za organizovanje i sprovođenje mera za sprečavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i epidemiološko praćenje kretanja tuberkuloze i drugih plućnih bolesti;

3) služba za dijagnostiku sa odeljenjima ili odsecima za: laboratorijsku, radiološku i drugu dijagnostiku.

Član 16

U zavodu za kožno-venerične bolesti mogu se obrazovati organizacione jedinice, i to:

1) služba za specijalističko-konsultativnu delatnost sa odeljenjima ili odsecima za dijagnostiku i lečenje kožnih i polno prenosivih infekcija;

2) služba za organizovanje i sprovođenje mera za sprečavanje, suzbijanje, rano otkrivanje i epidemiološko praćenje kretanja polno prenosivih infekcija;

3) služba za mikrobiološku i parazitološku dijagnostiku.

Član 17

Za obavljanje nemedicinskih poslova u zdravstvenim ustanovama na primarnom nivou obrazuju se organizacione jedinice, i to:

1) služba za pravne i ekonomsko-finansijske poslove;

2) služba za tehničke i druge slične poslove.

U okviru službe iz stava 1. tačka 1) ovog člana mogu se obrazovati odeljenja ili odseci za: pravne poslove, poslove interne kontrole i finansijske poslove.

U okviru službe iz stava 1. tačka 2) ovog člana mogu se obrazovati odeljenja ili odseci za: održavanje objekata, opreme i vozila, usluge vešeraja, grejanja, transporta i dr.

III ZDRAVSTVENA DELATNOST NA SEKUNDARNOM NIVOU

1. Opšta bolnica

Član 18

U opštoj bolnici obrazuju se organizacione jedinice - sektori i službe, a u okviru njih odeljenja, odseci i kabineti.

Sektor je funkcionalna i organizaciona celina stacionarne i specijalističko-konsultativne delatnosti za više specijalističkih grana medicine.

Služba je funkcionalna i organizaciona celina stacionarne i specijalističko-konsultativne delatnosti u okviru jedne specijalističke grane medicine.

Služba se može organizovati sa najmanje 20 zaposlenih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika.

Odeljenje i odsek su delovi službe u okviru kojih se obavlja stručno zaokruženi sadržaj aktivnosti na nivou stacionarne ili polikliničke delatnosti, a kabinet je deo službe gde se pružaju dijagnostičko-terapijske usluge za hospitalizovane i ambulantne pacijente.

Odeljenje se može organizovati sa najmanje deset, odsek sa šest, a kabinet sa tri zaposlena zdravstvena radnika i zdravstvena saradnika.

Član 19

Radi racionalne organizacije rada zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, kao i nemedicinskog kadra, kapaciteta operacionog bloka, medicinske opreme i bolničkih postelja, u opštoj bolnici obrazuju se sektori i službe, i to:

1) sektor za internističke grane medicine sa službama ili odeljenjima za: internu medicinu, pneumoftiziologiju, neurologiju, infektivne i kožne bolesti;

2) sektor za hirurške grane medicine sa službama ili odeljenjima za: opštu hirurgiju, ortopediju sa traumatologijom, urologiju, otorinolaringologiju i oftalmologiju;

3) služba za pedijatriju;

4) služba za ginekologiju i akušerstvo;

5) služba za psihijatriju;

6) služba za produženo lečenje i negu.

Član 20

Opšta bolnica osnovana za teritoriju jedne opštine, odnosno opšta bolnica kojoj gravitira manje od 50.000 stanovnika, može obrazovati službe koje objedinjavaju stacionarnu i specijalističko-konsultativnu delatnost iz interne medicine, opšte hirurgije, pedijatrije, ginekologije i akušerstva.

Član 21

Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova, u opštoj bolnici obrazuju se organizacione jedinice, i to:

1) odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;

2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;

3) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;

4) dnevne bolnice za dijagnostiku i terapijski tretman (dijaliza, hemoterapija, hirurške intervencije, opservacije, tretman psihijatrijskih bolesnika i dr.);

5) služba ili odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;

6) služba za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;

7) služba za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);

8) služba, odnosno odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima.

Član 22

U stacionarnom delu opšte bolnice obrazuju se bolnička odeljenja za: standarno lečenje i negu, poluintenzivno lečenje i negu i intenzivno lečenje i negu.

Bolničko odeljenje za standardno lečenje i negu ima 24 do 40 bolničkih postelja, izuzev u pedijatriji, akušerstvu i za infektivne bolesti, gde broj postelja može biti manji.

Bolničko odeljenje za poluintenzivno lečenje i negu ima 12 do 16 bolničkih postelja.

Bolničko odeljenje za intenzivno lečenje i negu ima najmanje šest bolničkih postelja, a kada se organizuje za više srodnih oblasti bolničke delatnosti može imati do 12 postelja.

U opštoj bolnici u sedištu upravnog okruga i u opštoj bolnici sa najmanje 500 bolničkih postelja može se obrazovati zajedničko bolničko odeljenje za intenzivno lečenje i negu (centralna jedinica). Određeni broj postelja u ovoj jedinici namenjen je zbrinjavanju pacijenata sa oštećenjem dva ili više organskih sistema kojima je potrebna mehanička potpora disanju i invazivno hemodinamsko praćenje.

2. Specijalna bolnica

Član 23

U specijalnoj bolnici obrazuju se organizacione jedinice - službe i odeljenja, a u okviru njih odseci i kabineti, pod uslovima i na način utvrđen u članu 18. st. 3-6. ovog pravilnika.

a) Specijalna bolnica za akutna stanja i oboljenja

Član 24

Specijalna bolnica za akutna stanja i oboljenja obrazuje organizacione jedinice za oblast za koju je osnovana pod uslovima i na način utvrđen za opštu bolnicu u čl. 18-22. ovog pravilnika.

b) Specijalna bolnica za hronična oboljenja

Član 25

Specijalna bolnica za hronična internistička i neuromuskularna oboljenja u delatnosti za koju je osnovana obrazuje organizacione jedinice, i to:

1) bolnička odeljenja;

2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;

3) odeljenje za laboratorijsku i drugu dijagnostiku;

4) odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka).

U stacionarnom delu specijalne bolnice obrazuju se bolnička odeljenja sa 30 do 60 postelja.

v) Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti

Član 26

Specijalna bolnica za psihijatrijske bolesti obrazuje organizacione jedinice, i to:

1) bolnička odeljenja;

2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;

3) dnevne bolnice za tretman psihijatrijskih bolesnika;

4) odeljenje za laboratorijsku i drugu dijagnostiku;

5) odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka).

U stacionarnom delu bolnice obrazuju se bolnička odeljenja sa 40 do 80 postelja.

g) Specijalna bolnica za rehabilitaciju

Član 27

Specijalna bolnica za rehabilitaciju obrazuje organizacione jedinice, i to:

1) bolnička odeljenja za lečenje i rehabilitaciju;

2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede i dijagnostičku obradu;

3) odeljenja za terapijski i rehabilitacioni tretman (kineziterapija, elektroterapija, termo i hidro terapija i dr.);

4) odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka).

U specijalnoj bolnici za rehabilitaciju nepokretnih i ograničeno pokretnih pacijenata obrazuju se bolnička odeljenja, kapaciteta do 30 postelja, u kojima se obezbeđuju prostorni i drugi uslovi za negu i pružanje rehabilitacionih i terapijskih usluga u skladu sa potrebama ove kategorije pacijenata.

Član 28

Za obavljanje nemedicinskih poslova u zdravstvenim ustanovama na sekundarnom nivou formiraju se organizacione jedinice, i to:

1) služba za pravne i ekonomsko-finansijske poslove;

2) služba za tehničke i druge slične poslove.

U okviru službe iz stava 1. tačka 1) ovog člana mogu se obrazovati odeljenja ili odseci za: pravne poslove, poslove interne kontrole i finansijske poslove.

U okviru službe iz stava 1. tačka 2) ovog člana mogu se obrazovati odeljenja ili odseci za: održavanje objekata, opreme i vozila, ishrane, usluge vešeraja, grejanja, transporta i dr.

IV ZDRAVSTVENA DELATNOST NA TERCIJARNOM NIVOU

1. Klinika

Član 29

U klinici, u zavisnosti od vrste delatnosti i posteljnih kapaciteta, obrazuju se organizacione jedinice - službe koje objedinjavaju visokospecijalizovanu specijalističko-konsultativnu i stacionarnu zdravstvenu delatnost za pojedine uže specijalnosti u određenoj oblasti medicine, odnosno stomatologije.

U okviru službe formiraju se odeljenja, odseci i kabineti.

Odeljenje se može organizovati sa najmanje deset, odsek sa šest, a kabinet sa tri zaposlena zdravstvena radnika i zdravstvena saradnika.

U stacionarnom delu klinike obrazuju se klinička odeljenja: za standardno lečenje i negu sa 20 do 30 bolničkih postelja, za poluintezivno lečenje i negu sa 12 do 16 bolničkih postelja i za intenzivno lečenje i negu sa šest do 12 bolničkih postelja.

Član 30

Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente, kao i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova, u klinici se obrazuju organizacione jedinice, i to:

1) odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;

2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;

3) odeljenje za dijagnostičku obradu i prijem pacijenata upućenih na bolničko lečenje;

4) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;

5) dnevna bolnica;

6) služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;

7) služba za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;

8) služba ili odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);

9) služba ili odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima;

10) služba za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost;

11) služba za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku.

2. Institut

Član 31

U institutu, u zavisnosti od delatnosti i posteljnih kapaciteta, obrazuju se organizacione jedinice - klinike odnosno službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja, odseci i kabineti.

Klinika, odnosno služba objedinjava stacionarnu i specijalističko-konsultativnu delatnost za određenu granu medicine.

U stacionarnom delu instituta obrazuju se klinička odeljenja: za standardno lečenje i negu sa 20 do 30 bolničkih postelja, za poluintezivno lečenje i negu sa 12 do 16 bolničkih postelja i za intenzivno lečenje i negu sa šest do 12 bolničkih postelja.

Član 32

Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova u institutu obrazuju se organizacione jedinice, i to:

1) odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;

2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;

3) odeljenje za dijagnostičku obradu i prijem pacijenata upućenih na bolničko lečenje;

4) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;

5) dnevna bolnica;

6) služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;

7) služba za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;

8) služba ili odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);

9) služba ili odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima;

10) služba za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost;

11) služba za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku.

3. Kliničko-bolnički centar

Član 33

U kliničko-bolničkom centru, u zavisnosti od delatnosti i posteljnih kapaciteta, obrazuju se organizacione jedinice: klinike, bolnice odnosno službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja, odseci i kabineti.

Klinika, bolnica, odnosno služba objedinjava stacionarnu i specijalističko-konsultativnu delatnost za određenu granu medicine.

U stacionarnom delu kliničko-bolničkog centra obrazuju se bolnička i klinička odeljenja za standardno lečenje i negu sa 20 do 30 bolničkih postelja i odeljenja: za poluintenzivno lečenje i negu sa 12 do 16 bolničkih postelja i za intenzivno lečenje i negu sa šest do 12 bolničkih postelja.

Član 34

Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova u kliničko-bolničkom centru obrazuju se organizacione jedinice, i to:

  1) odeljenje za prijem i zbrinjavanje urgentnih stanja;

  2) odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;

  3) odeljenje za dijagnostičku obradu i prijem pacijenata upućenih na bolničko lečenje;

  4) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;

  5) dnevna bolnica;

  6) služba za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;

  7) služba za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;

  8) služba ili odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);

  9) služba ili odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima;

10) služba za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost;

11) služba za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku.

4. Klinički centar

Član 35

U kliničkom centru za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice: klinike, centri i službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja, odseci i kabineti.

Klinika, odnosno služba objedinjava stacionarnu i specijalističko-konsultativnu delatnost za određenu granu medicine.

Centar objedinjava delatnost više kliničkih disciplina, a može biti obrazovan i za jednu usko specijalizovanu dijagnostičku ili terapijsku delatnost klinike.

U stacionarnom delu kliničkog centra obrazuju se klinička odeljenja: za standardno lečenje i negu sa 20 do 30 bolničkih postelja, za poluintenzivno lečenje i negu sa 12 do 16 bolničkih postelja i za intenzivno lečenje i negu sa šest do 12 bolničkih postelja.

Član 36

Za pružanje zdravstvenih usluga za ambulantno i stacionarno lečene pacijente i za obavljanje zajedničkih medicinskih poslova jedne ili više klinika, na nivou kliničkog centra obrazuju se organizacione jedinice, i to:

  1) centar, služba ili odeljenje za prijem i zbrinjavanje hitnih stanja (urgentni centar);

  2) služba ili odeljenje za specijalističko-konsultativne preglede;

  3) služba ili odeljenje za dijagnostičku obradu i prijem pacijenata upućenih na bolničko lečenje;

  4) služba ili odeljenje za anesteziju sa reanimatologijom;

  5) služba ili odeljenje za dijagnostički i terapijski tretman u okviru dnevne bolnice;

  6) služba ili odeljenje za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju;

  7) služba ili odeljenje za laboratorijsku, radiološku, patološko-anatomsku i drugu dijagnostiku;

  8) služba ili odeljenje za kliničku farmakologiju;

  9) služba ili odeljenje za farmaceutsku zdravstvenu delatnost (bolnička apoteka);

10) služba ili odeljenje za snabdevanje krvlju i krvnim produktima;

11) služba ili odeljenje za naučnoistraživačku i obrazovnu delatnost;

12) služba ili odeljenje za organizaciju, planiranje, evaluaciju i medicinsku informatiku.

Član 37

Za obavljanje nemedicinskih poslova u zdravstvenim ustanovama na tercijarnom nivou obrazuju se organizacione jedinice - službe pod uslovima i na način utvrđen u članu 28. ovog pravilnika.

V ZDRAVSTVENA DELATNOST KOJA SE OBAVLJA NA VIŠE NIVOA

Član 38

U zdravstvenim ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost na više nivoa zdravstvene zaštite obrazuju se organizacione jedinice - centri, odnosno službe, a u okviru njih odeljenja i odseci.

Centar, odnosno služba može se organizovati za jednu ili više delatnosti sa najmanje deset zaposlenih zdravstvenih radnika i zdravstvenih saradnika, odeljenje sa najmanje pet i odsek sa najmanje tri zaposlena zdravstvena radnika i zdravstvena saradnika.

Zavod za javno zdravlje

Član 39

U zavodu za javno zdravlje za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - centri, a u okviru njih odeljenja i odseci.

Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se centri, i to:

1) centar za promociju zdravlja;

2) centar za analizu, planiranje i organizaciju zdravstvene zaštite;

3) centar za informatiku i biostatistiku u zdravstvu;

4) centar za kontrolu i prevenciju bolesti;

5) centar za higijenu i humanu ekologiju;

6) centar za mikrobiologiju.

Zavod za transfuziju krvi

Član 40

U Zavodu za transfuziju krvi za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.

Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

1) služba za prikupljanje krvi, testiranje, proizvodnju produkata od krvi i dijagnostičkih sredstava;

2) služba za laboratorijsku i drugu dijagnostiku;

3) služba za kliničku transfuziologiju, terapijske usluge i distribuciju krvi i produkata od krvi;

4) služba za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta.

Zavod za medicinu rada

Član 41

U zavodu za medicinu rada za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - centri, a u okviru njih obrazuju se službe, odeljenja i odseci.

Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

1) centar za unapređenje medicine rada;

2) centar za dijagnostiku i lečenje profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom;

3) centar za radiološku zaštitu;

4) centar za higijenu rada i epidemiologiju.

Zavod obrazuje stacionarno odeljenje za profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom.

Zavod za sudsku medicinu

Član 42

U zavodu za sudsku medicinu za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.

Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

1) služba za obdukcijsku, citološku i drugu dijagnostiku i veštačenje;

2) služba za toksikološku dijagnostiku;

3) služba za indentifikaciju očinstva, bioloških i drugih tragova.

Zavod za virusologiju, vakcine i serume

Član 43

U zavodu za virusologiju, vakcine i serume za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.

Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

1) služba za proizvodnju vakcina za bakterijske i virusološke bolesti;

2) služba za proizvodnju dijagnostičkih preparata (bakteriološke podloge, antibiogrami);

3) služba za laboratorijsku dijagnostiku (serološka, bakteriološka, alergološka i imunološka);

4) služba za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta.

Zavod za antirabičnu zaštitu

Član 44

U zavodu za antirabičnu zaštitu za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.

Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

1) služba za prevenciju i sprečavanje širenja besnila i drugih zaraznih bolesti;

2) služba za mikrobiološku i drugu dijagnostiku;

3) služba za istraživanje i praćenje kretanja besnila i drugih zoonoza;

4) služba za obezbeđenje i kontrolu kvaliteta.

Zavod za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju

Član 45

U zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.

Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

1) služba za ambulantno-polikliničku zdravstvenu zaštitu;

2) služba za dijagnostiku, habilitaciju i rehabilitaciju;

3) služba za istraživanje, organizaciju, kontrolu i unapređenje kvaliteta.

Zavod obrazuje stacionarno odeljenje za rehabilitaciju psihofizioloških poremećaja i govornu patologiju.

Zavod za biocide i medicinsku ekologiju

Član 46

U zavodu za biocide i medicinsku ekologiju za pojedine oblasti delatnosti obrazuju se organizacione jedinice - službe, a u okviru njih obrazuju se odeljenja i odseci.

Za obavljanje stručnih poslova obrazuju se:

1) služba za preventivne aktivnosti u oblasti zaštite stanovništva od zaraznih bolesti;

2) služba za dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju;

3) služba za biocide i programe medicinske ekologije.

Član 47

Za obavljanje nemedicinskih poslova u zdravstvenim ustanovama koje obavljaju delatnost na više nivoa zdravstvene zaštite obrazuju se organizacione jedinice, i to:

1) služba za pravne i ekonomsko-finansijske poslove;

2) služba za tehničke i druge slične poslove.

U okviru službe iz stava 1. tačka 1) ovog člana mogu se obrazovati odeljenja ili odseci za: pravne poslove, poslove interne kontrole i finansijske poslove.

U okviru službe iz stava 1. tačka 2) ovog člana mogu se obrazovati odeljenja ili odseci za: održavanje objekata, opreme i vozila, usluge vešeraja, grejanja, transporta i dr.

VI ZAVRŠNA ODREDBA

Član 48

Ovaj pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

 

Samostalni član Pravilnika o dopuni
Pravilnika o uslovima i načinu unutrašnje organizacije zdravstvenih ustanova

("Sl. glasnik RS", br. 126/2014)

Član 2

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".