Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print
29.08.2017.

PREDLOG ZAKONA O NACIONALNOJ INFRASTRUKTURI GEOPROSTORNIH PODATAKA - Tekst propisa


I. OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se uspostavljanje i održavanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka u Republici Srbiji (u daljem tekstu: NIGP).

NIGP su metapodaci, skupovi i servisi geoprostornih podataka; mrežni servisi i tehnologije; sporazumi o deljenju, pristupu i korišćenju geoprostornih podataka; kao i mehanizmi koordinacije i praćenja, procesi i postupci koji su ustanovljeni, kojima se upravlja i koji se stavljaju na raspolaganje u skladu sa ovim zakonom.

Poseban cilj NIGP-a je uspostavljanje infrastrukture koja olakšava pristup informacijama o životnoj sredini, tako što će osigurati javni pristup i ukloniti prepreke za razmenu podataka između organa javne vlasti, kako na nacionalnom nivou tako i u okviru prekogranične saradnje.

Član 2.

Ovim zakonom prenosi se u nacionalno zakonodavstvo Direktiva Evropske unije 2007/2/EZ - Infrastructure for Spatial Information in the European Community - INSPIRE.

Član 3.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) "geoprostorni podaci" (u daljem tekstu: geopodaci) su podaci sa direktnom ili indirektnom vezom sa određenom lokacijom ili geografskom oblašću;

2) "skup geopodataka" je zbirka geopodataka koju je moguće identifikovati;

3) "servisi geopodataka" su operacije koje se mogu izvršiti pozivanjem računarske aplikacije nad geopodacima koji se nalaze u skupovima geopodataka ili nad metapodacima sa njima u vezi;

4) "geoprostorni objekat" je apstraktan prikaz pojave iz stvarnog sveta, u vezi sa određenom lokacijom ili geografskom oblašću;

5) "deljenje podataka" je činjenje skupova i servisa geopodataka dostupnim i raspoloživim za njihovo korišćenje;

6) "metapodaci" su informacije koje opisuju skupove i servise geopodataka i omogućavaju njihovo pronalaženje, popis i korišćenje;

7) "interoperabilnost" je mogućnost kombinovanja skupova geopodataka i interakcije servisa bez ponavljanja manuelnih intervencija, tako da je rezultat celovit i da je povećana dodata vrednost skupova i servisa geopodataka;

8) "INSPIRE geoportal" je internet stranica ili njen ekvivalent koji omogućava pristup mrežnim servisima na nivou Evropske unije;

9) "nacionalni geoportal NIGP-a" je internet stranica ili njen ekvivalent koji omogućava pristup mrežnim servisima u okviru NIGP-a;

10) "Nacionalna kontakt tačka" je nacionalna institucija odgovorna za komunikaciju i saradnju sa Evropskom komisijom u vezi sa sprovođenjem INSPIRE direktive;

11) "organi javne vlasti" su državni organi i organizacije, organi i organizacije teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave, javna preduzeća, kao i druga lica kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja;

12) "treća strana" je fizičko ili pravno lice koje nije organ javne vlasti.

II. ORGANI ZA USPOSTAVLJANJE NIGP-A

Član 4.

Organi za uspostavljanje NIGP-a su Savet NIGP-a i radne grupe NIGP-a.

Član 5.

Savet NIGP-a ima 17 članova koje imenuje i razrešava Vlada, na period od četiri godine.

Radom Saveta NIGP-a rukovodi predsednik.

Predsednik Saveta NIGP-a je direktor Republičkog geodetskog zavoda.

Pored predsednika, članovi Saveta NIGP-a su:

1) predstavnik ministarstva nadležnog za poslove zaštite životne sredine;

2) predstavnik ministarstva nadležnog za poslove prostornog planiranja;

3) predstavnik ministarstva nadležnog za poslove e-uprave;

4) predstavnik ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede;

5) predstavnik organa nadležnog za upravljanje vodama;

6) predstavnik ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove;

7) predstavnik ministarstva nadležnog za poslove saobraćaja;

8) predstavnik ministarstva nadležnog za poslove odbrane;

9) predstavnik ministarstva nadležnog za poslove geologije;

10) predstavnik ministarstva nadležnog za poslove finansija;

11) predstavnik ministarstva nadležnog za poslove kulture;

12) predstavnik ministarstva nadležnog za poslove informacionog društva;

13) predstavnik pokrajinskog sekretarijata nadležnog za poslove životne sredine;

14) predstavnik posebne organizacije nadležne za poslove statistike;

15) predstavnik posebne organizacije nadležne za poslove hidrometeorologije;

16) predstavnik Stalne konferencije gradova i opština.

Član 6.

Savet NIGP-a:

1) donosi godišnji plan rada Saveta NIGP-a;

2) donosi odluke i tehnička uputstva iz oblasti NIGP-a;

3) određuje odgovornog subjekta NIGP-a za skupove geopodataka koji pripadaju nekoj od tema geopodataka iz člana 10. ovog zakona;

4) određuje subjekte NIGP-a koji koriste skupove i servise geopodataka koji pripadaju nekoj od tema geopodataka iz člana 10. ovog zakona;

5) usklađuje aktivnosti subjekata NIGP-a;

6) vrši kontrolu uspostavljanja i funkcionisanja NIGP-a;

7) donosi poslovnik o svom radu;

8) donosi odluku o formiranju radnih grupa NIGP-a i njihovim zadacima;

9) dostavlja Vladi godišnji izveštaj o aktivnostima u vezi sa uspostavljanjem i funkcionisanjem NIGP-a;

10) obaveštava javnost o aktivnostima vezanim za uspostavljanje i funkcionisanje NIGP-a.

Član 7.

Vlada će, u skladu sa postojećim INSPIRE sprovedbenim pravilima izdatim od strane Evropske komisije, doneti podzakonska akta kojima će propisati sprovedbena pravila za:

1) metapodatke;

2) interoperabilnost;

3) mrežne servise;

4) pristup skupovima i servisima geopodataka, uključujući javni pristup i razmenu podataka između organa javne vlasti;

5) praćenje i izveštavanje.

Član 8.

Savet NIGP-a može punovažno da donosi odluke ako je na sednici prisutno više od polovine ukupnog broja članova Saveta NIGP-a.

Odluka je doneta ako je za nju glasalo više od polovine prisutnih članova Saveta NIGP-a.

Savet NIGP-a ima pečat, koji se izrađuje u skladu sa zakonom kojim se uređuje pečat državnih organa.

Član 9.

Savet NIGP-a, u cilju efikasnijeg obavljanja svojih aktivnosti, odlukom obrazuje radne grupe NIGP-a.

Radne grupe NIGP-a obrazuju se radi obavljanja određenih stručnih poslova koji se odnose na uspostavljanje i održavanje NIGP-a, kao i za pružanje stručne pomoći subjektima NIGP-a i drugim krajnjim korisnicima servisa i skupova geopodataka NIGP-a.

Za članove radnih grupa NIGP-a biraju se predstavnici subjekata NIGP-a, kao i drugih pravnih lica koji su stručni i kvalifikovani za oblast za koju se formira radna grupa NIGP-a.

III. TEME GEOPODATAKA

Član 10.

Geopodaci se, u smislu ovog zakona, odnose na određene teme koje su sistematizovane po grupama.

Prvu grupu tema iz stava 1. ovog člana čine:

1) koordinatni referentni sistemi;

2) geografski mrežni sistemi;

3) geografska imena;

4) administrativne jedinice;

5) adrese;

6) katastarske parcele;

7) transportne mreže;

8) hidrografija;

9) zaštićena područja.

Drugu grupu tema iz stava 1. ovog člana čine:

1) visine;

2) zemljišni pokrivač;

3) ortofoto;

4) geologija.

Treću grupu tema iz stava 1. ovog člana čine:

1) statističke jedinice;

2) zgrade;

3) tlo;

4) korišćenje zemljišta;

5) zdravlje ljudi i bezbednost;

6) vodovi i javni servisi;

7) sistemi za praćenje kvaliteta životne sredine;

8) proizvodni i industrijski sistemi;

9) sistemi za poljoprivredu i akvakulturu;

10) rasprostranjenost stanovništva - demografija;

11) oblast upravljanja/ograničenja/zone regulisanja i jedinice za izveštavanje;

12) zone prirodnog rizika;

13) atmosferski uslovi;

14) meteorološko - geografske karakteristike;

15) okeanografske geografske pojave;

16) morski regioni;

17) biogeografski regioni;

18) staništa i biotopi;

19) rasprostranjenost vrsta;

20) energetski resursi;

21) mineralni resursi.

Član 11.

Opis tema iz člana 10. ovog zakona utvrdiće Savet NIGP-a posebnim aktom, u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Akt iz stava 1. ovog člana objaviće Republički geodetski zavod na nacionalnom geoportalu NIGP-a.

Geopodaci koji su od nacionalnog značaja, a koji se ne odnose na teme iz člana 10. ovog zakona, mogu se učiniti dostupnim putem nacionalnog geoportala na osnovu odluke Saveta NIGP-a.

IV. SUBJEKTI NIGP-A

Član 12.

Subjekti NIGP-a su organi javne vlasti koji su, u skladu sa zakonom, nadležni za stvaranje, prikupljanje i održavanje geopodataka koji se odnose na teme geopodataka iz člana 10. ovog zakona, kao i organi javne vlasti koji u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti koriste te geopodatke.

Savet NIGP-a će posebnim aktom odlučiti koji će organi javne vlasti iz stava 1. ovog člana biti odgovorni za određene teme geopodataka iz člana 10. ovog zakona (u daljem tekstu: odgovorni subjekt NIGP-a).

Ovaj zakon ne propisuje nove obaveze odgovornim subjektima NIGP-a da prikupljaju geopodatke, već da geopodatke za koje su nadležni učine dostupnim u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog zakona.

Akt iz stava 2. ovog člana Savet NIGP-a doneće u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 13.

Izuzetno od člana 12. stav 2. ovog zakona, na zahtev treće strane Savet NIGP-a može doneti odluku da ista postane odgovorni subjekt NIGP-a, ako je registrovana za obavljanje poslova koji su u vezi sa prikupljanjem geopodataka koji se odnose na neku od tema geopodataka iz člana 10. ovog zakona, a koje ne poseduju subjekti NIGP-a.

Ako treća strana iz stava 1. ovog člana ne ispunjava svoje obaveze u skladu sa ovim zakonom, Savet NIGP-a doneće odluku kojom treća strana prestaje da bude odgovorni subjekt NIGP-a.

Član 14.

Organ javne vlasti koji je odgovorni subjekt NIGP-a dužan je da podzakonskim aktom sistematizuje odgovarajući broj radnih mesta koja će u opisu poslova imati i poslove uspostavljanja i održavanje NIGP-a.

Ako odgovorni subjekt NIGP-a svojim postupanjem ili neispunjenjem obaveza propisanih ovim zakonom prouzrokuje štetu za koju, u skladu sa pravom Evropske unije, odgovornost snosi Republika Srbija, troškove tako nastale štete snosiće taj odgovorni subjekt NIGP-a.

V. FINANSIRANJE NIGP-A

Član 15.

Subjekt NIGP-a obezbeđuje finansijska sredstva potrebna za izvršenje obaveza u vezi sa uspostavljanjem i održavanjem NIGP-a.

Finansijska sredstva potrebna za realizaciju zajedničkih aktivnosti (nacionalni geoportal, mrežni servisi i dr.) obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije na poziciji Republičkog geodetskog zavoda, kao i iz donacija i drugih izvora finansiranja.

VI. SKUPOVI GEOPODATAKA

Član 16.

Ovaj zakon se odnosi na skupove geopodataka koji ispunjavaju sledeće uslove:

1) da se odnose na teritoriju Republike Srbije;

2) da su u digitalnom obliku;

3) da su u nadležnosti odgovornih subjekata NIGP-a;

4) da se odnose na jednu ili više tema navedenih u članu 10. ovog zakona.

Član 17.

Ako postoji više identičnih kopija skupova geopodataka koji su u posedu više odgovornih subjekata NIGP-a, ovaj zakon se odnosi samo na odgovornog subjekta NIGP-a koji poseduje izvornu verziju skupa geopodataka iz koje su dobijene ostale kopije.

Odgovorni subjekt NIGP-a zadržava pravo intelektualne svojine nad geopodacima iz svoje nadležnosti.

VII. METAPODACI

Član 18.

Metapodaci obuhvataju informacije o:

1) usklađenosti skupova geopodataka sa sprovedbenim pravilima za metapodatke;

2) uslovima pristupa i korišćenja skupova i servisa geopodataka;

3) kvalitetu i ažurnosti skupova geopodataka;

4) subjektu NIGP-a koji je odgovoran za upravljanje, održavanje i distribuciju skupova i servisa geopodataka;

5) ograničenjima javnog pristupa i razlozima tih ograničenja.

Član 19.

Odgovorni subjekt NIGP-a dužan je da obezbedi i redovno održava metapodatke za skupove i servise geopodataka iz svoje nadležnosti koji se odnose na teme geopodataka iz člana 10. ovog zakona, kao i da obezbedi potpunost i kvalitet metapodataka u svrhu njihovog pronalaženja, popisa i korišćenja, u skladu sa podzakonskim aktom iz člana 7. ovog zakona kojim se propisuju sprovedbena pravila za metapodatke.

Podzakonski akt iz stava 1. ovog člana mora biti u skladu sa relevantnim međunarodnim standardima i zahtevima korisnika, naročito u vezi sa validacijom metapodataka.

Odgovorni subjekt NIGP-a dužan je da obezbedi metapodatke u roku od godinu dana od dana donošenja podzakonskog akta iz stava 1. ovog člana.

VIII. INTEROPERABILNOST SKUPOVA I SERVISA GEOPODATAKA

Član 20.

Sprovedbena pravila za interoperabilnost obezbeđuju doslednost između elemenata informacija koji se odnose na istu lokaciju ili između elemenata informacija koji se odnose na isti objekat predstavljen u različitim razmerama.

Sprovedbena pravila iz stava 1. ovog člana obuhvataju sledeće aspekte geopodataka:

1) relevantne zahteve korisnika;

2) postojeće inicijative i međunarodne standarde za harmonizaciju skupova prostornih podataka;

3) izvodljivost i ekonomičnost;

4) zajednički okvir za jedinstvenu identifikaciju geoprostornih objekata, po kojima se identifikatori u okviru nacionalnih sistema mogu mapirati kako bi se obezbedila njihova međusobna interoperabilnost;

5) odnos između geoprostornih objekata;

6) ključne atribute i odgovarajuće višejezične rečnike;

7) informacije o vremenskoj dimenziji podataka;

8) ažuriranje podataka.

Član 21.

Odgovorni subjekt NIGP-a dužan je da obezbedi da skupovi i servisi geopodataka budu u skladu sa podzakonskim aktom iz člana 7. ovog zakona kojim se propisuju sprovedbena pravila za interoperabilnost.

Podzakonskim aktom iz stava 1. ovog člana uređuju se tehnička rešenja za interoperabilnost, odnosno harmonizaciju skupova i servisa prostornih podataka, definicije i klasifikacije geoprostornih objekata od važnosti za skupove geopodataka koji se odnose na teme geopodataka iz člana 10. ovog zakona, kao i način na koji se ti geopodaci georeferenciraju.

Odgovorni subjekt NIGP-a obezbeđuje dostupnost skupova geopodataka, u skladu sa podzakonskim aktom iz stava 1. ovog člana, prilagođavanjem postojećih skupova geopodataka ili korišćenjem servisa za transformaciju iz člana 24. stav 1. tačka 4) ovog zakona.

Odgovorni subjekt NIGP-a dužan je da obezbedi dostupnost novoprikupljenih ili obimno restrukturiranih postojećih skupova i servisa geopodataka u roku od dve godine od dana donošenja podzakonskog akta iz stava 1. ovog člana.

Novoprikupljeni podaci iz stava 4. ovog člana jesu podaci koji su prikupljeni od dana stupanja na snagu podzakonskog akta iz stava 1. ovog člana.

Odgovorni subjekt NIGP-a dužan je da, u roku od sedam godina od dana stupanja na snagu podzakonskog akta iz stava 1. ovog člana, obezbedi dostupnost skupova i servisa geopodataka koji su prikupljeni do dana stupanja na snagu tog akta i koji se još uvek koriste.

Član 22.

Republički geodetski zavod, u saradnji sa odgovornim subjektima NIGP-a, obezbeđuje da informacije neophodne za postupanje u skladu sa sprovedbenim pravilima za interoperabilnost, uključujući podatke, kodove i tehničke klasifikacije, budu dostupne subjektima NIGP-a i trećoj strani putem internet stranice NIGP-a, bez ograničenja njihovog korišćenja u tu svrhu.

Član 23.

Ako se geoprostorni objekat nalazi na teritoriji Republike Srbije i jedne ili više susednih država, odgovorni subjekt NIGP-a i nadležna tela u susednoj državi, uz koordinaciju Nacionalnih kontakt tačaka, dogovoriće se o opisu i položaju tog zajedničkog objekta u cilju obezbeđenja celovitosti geopodataka.

IX. MREŽNI SERVISI

Član 24.

Odgovorni subjekti NIGP-a, uz koordinaciju sa Nacionalnom kontakt tačkom, uspostavljaju i upravljaju mrežom sledećih servisa za skupove i servise geopodataka za koje su formirani metapodaci:

1) servis za pronalaženje, koji omogućava pretragu skupova i servisa geopodataka na osnovu sadržaja odgovarajućih metapodataka i prikazivanje sadržaja metapodataka;

2) servis za pregled, koji omogućava, kao minimum, prikaz, navigaciju, uvećanje, odnosno umanjenje, pomeranje ili preklapanje skupova geopodataka, prikazivanje legende, kao i svakog drugog relevantnog sadržaja metapodataka;

3) servis za preuzimanje, koji omogućava preuzimanje kopija skupova geopodataka ili delova skupova, kao i direktan pristup tim podacima;

4) servis za transformaciju, koji omogućava transformaciju skupova geopodataka radi postizanja interoperabilnosti;

5) servis koji omogućava pozivanje mrežnih servisa (eng. invoke service).

Odgovorni subjekt NIGP-a dužan je da obezbedi da servisi geoprostornih podataka budu u skladu sa podzakonskim aktom iz člana 7. ovog zakona kojim se propisuju sprovedbena pravila za mrežne servise.

Član 25.

Servis za pronalaženje obezbeđuje, kao minimum, mogućnost kombinovanja sledećih kriterijuma pretraživanja:

1) ključne reči;

2) klasifikacija geopodataka i servisa;

3) kvalitet i validnost skupova geopodataka;

4) stepen usklađenosti sa sprovedbenim pravilima za interoperabilnost;

5) geografska lokacija;

6) uslovi koji se odnose na pristup skupovima geopodataka i servisima i njihovo korišćenje;

7) odgovorni subjekti NIGP-a.

Servis za transformaciju kombinuje se sa drugim servisima iz člana 24. ovog zakona, kako bi se omogućilo da ti servisi funkcionišu u skladu sa sprovedbenim pravilima za interoperabilnost.

Član 26.

Sprovedbena pravila za mrežne servise određuju tehničke specifikacije servisa i minimalne kriterijume za performanse tih servisa, imajući u vidu postojeće zahteve koji se odnose na izveštavanje i preporuke usvojene u okviru zakonodavstva Evropske unije koje regulišu životnu sredinu, postojeće usluge e-trgovine i tehnološki napredak.

Član 27.

Odgovorni subjekt NIGP-a dužan je da obezbedi tehničke mogućnosti za povezivanje skupova i servisa geopodataka za koje je odgovoran na mrežu servisa iz člana 24. ovog zakona.

Pri uspostavljanju mrežnih servisa uzimaju se u obzir relevantni zahtevi korisnika, uz uslov da mrežni servisi budu jednostavni za korišćenje, dostupni javnosti i da im se može pristupiti putem interneta ili drugog vida telekomunikacije.

Pristup mrežnim servisima iz člana 24. ovog zakona, kao i drugim servisima geopodataka NIGP-a obezbeđuje se preko nacionalnog geoportala.

Član 28.

Mrežni servisi za pronalaženje i pregled su javno dostupni bez plaćanja takse.

Za korišćenje mrežnih servisa za preuzimanje i pozivanje plaća se taksa, u skladu sa zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse, u iznosu koji ne sme prelaziti iznos neophodan za održavanje skupova prostornih podataka i odgovarajućih servisa, posebno u slučajevima koji uključuju velike količine podataka koji se često ažuriraju.

Odgovorni subjekt NIGP-a dužan je da propisani iznos takse za korišćenje servisa objavi na internet stranici NIGP-a, kao i da omogući uslugu e-trgovine.

Korišćenje servisa za pregled, preuzimanje i pozivanje, može biti uslovljeno prihvatanjem pravila korišćenja, koje definiše odgovorni subjekt NIGP-a.

Geopodaci kojima je pristup omogućen kroz servise za pregled mogu biti u formatu koji sprečava njihovo ponovno korišćenje u komercijalne svrhe.

Član 29.

Odgovorni subjekt NIGP-a će onemogućiti javni pristup skupovima i servisima geopodataka preko servisa za pronalaženje, ako bi takav pristup nepovoljno uticao na odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, bezbednost životne sredine ili međunarodne odnose.

Odgovorni subjekt NIGP-a ograničiće javni pristup skupovima i servisima geopodataka preko servisa iz člana 24. stav 1. tač. 2) do 5) ovog zakona, ako bi time nepovoljno uticao na:

1) poverljivost postupaka organa javne vlasti, kada je poverljivost predviđena zakonom;

2) međunarodne odnose, nacionalnu ili javnu bezbednost ili odbranu zemlje;

3) mogućnost ostvarivanja prava na pravično suđenje ili mogućnost organa javne vlasti da sprovodi istragu ili disciplinski postupak;

4) poverljivost komercijalnih ili industrijskih informacija, kada je takva poverljivost predviđena zakonom, radi zaštite legitimnih ekonomskih interesa, uključujući i javni interes za održavanje poverljivosti statističkih podataka i tajnost poreskih podataka;

5) prava intelektualne svojine;

6) poverljivost ličnih podataka i dokumenata koji se odnose na fizičko lice, kada je ta poverljivost predviđena zakonom, a to lice nije dalo saglasnost da se informacije otkriju javnosti;

7) interese ili zaštitu lica koje je dobrovoljno dostavilo određenu informaciju, a koje nema zakonsku obavezu da to učini, osim ako se to lice nije saglasilo sa objavljivanjem te informacije;

8) zaštitu životne sredine na koju se odnosi informacija, kao što je informacija o lokaciji retkih, ugroženih ili zaštićenih vrsta.

Osnov za onemogućavanje, odnosno ograničavanje pristupa iz st. 1. i 2. ovog člana, odgovorni subjekt NIGP-a tumači na restriktivan način, pri čemu uzima u obzir javni interes zbog kojeg se obezbeđuje pristup u konkretnom slučaju.

U svakom pojedinačnom slučaju, javni interes zbog kojeg se objavljuje informacija sagledava se u odnosu na javni interes zbog kojeg se ograničava ili uslovljava pristup.

Odgovorni subjekt NIGP-a ne može ograničiti pristup informacijama o emisiji zagađujućih materija.

Pristup informacijama od javnog značaja sadržanim u NIGP-u ostvaruje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

X. DELJENJE GEOPODATAKA

Član 30.

Odgovorni subjekt NIGP-a dužan je da drugim subjektima NIGP-a učini dostupnim skupove i servise geopodataka radi pristupa, razmene i korišćenja, a za potrebe obavljanja delatnosti iz njihove nadležnosti.

Savet NIGP-a određuje opšte uslove dostupnosti skupova i servisa geopodataka između subjekata NIGP-a, kao i dostupnost za druge korisnike NIGP-a.

Uslovi korišćenja skupova i servisa geopodataka regulišu se posebnim zakonima i podzakonskim aktima, sporazumima o deljenju, pristupu i korišćenju geopodataka, odnosno odlukama odgovornih subjekata NIGP-a, na način da se ne postavljaju nikakva ograničenja koja bi stvorila praktične prepreke u pogledu deljenja skupova i servisa geopodataka.

Za korišćenje skupova i servisa geopodataka plaća se taksa, u skladu sa zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse.

Takse i licence o uslovima korišćenja skupova i servisa geopodataka moraju biti u potpunosti usklađene sa opštim ciljem njihove olakšane razmene između organa javne vlasti.

Prilikom propisivanja takse, njena visina se utvrđuje u najnižem mogućem iznosu koji obezbeđuje neophodan kvalitet, dostupnost skupova i servisa geopodataka, kao i povraćaj stvarnih troškova, pri čemu se, gde je to primenljivo, moraju poštovati zahtevi za samofinansiranjem odgovornih subjekata NIGP-a koji pružaju skupove i servise geopodataka.

Podaci o utvrđenoj visini takse, kao i drugi uslovi korišćenja skupova i servisa geopodataka objavljuju se na internet stranici NIGP-a.

Izuzetno od stava 4. ovog člana, taksa se ne naplaćuje za:

1) skupove i servise geopodataka kada se razmenjuju između subjekata NIGP-a koji su oslobođeni plaćanja takse zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse;

2) skupove i servise geopodataka ako se koriste za obavljanje poslova u vezi sa sprečavanjem nastanka i otklanjanja posledica prouzrokovanih vanrednim situacijama i elementarnim i drugim nepogodama, u smislu zakona koji reguliše vanredne situacije;

3) skupove i servise geopodataka Registra prostornih jedinica;

4) skupove i servise geopodataka za određeno uže područje koje utvrđuje Savet NIGP-a, ako se koriste za potrebe testiranja geopodataka ili u naučno - istraživačke svrhe.

Član 31.

Odgovorni subjekt NIGP-a obezbeđuje institucijama i telima Evropske unije, kao i državama članicama Evropske unije, pristup skupovima i servisima geopodataka, pod istim uslovima, u skladu sa članom 30. ovog zakona.

Telima osnovanim u skladu sa međunarodnim ugovorima čiji je potpisnik Republika Srbija, subjekti NIGP-a obezbeđuju, pod uslovima reciprociteta, pristup skupovima i servisima geopodataka neophodnih za realizaciju zadataka koji imaju uticaj na životnu sredinu.

Ne plaća se taksa za skupove i servise geopodataka koje subjekti NIGP-a obezbeđuju institucijama i telima Evropske unije sa ciljem ispunjenja obaveza izveštavanja u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije koje se odnosi na životnu sredinu.

Član 32.

Deljenje skupova i servisa geopodataka može biti ograničeno ako bi takvo deljenje nepovoljno uticalo na vođenje sudskih postupaka, međunarodne odnose, javnu bezbednost, bezbednost životne sredine i nacionalnu odbranu.

XI. KOORDINACIJA I SARADNJA U OBLASTI NIGP-A

Član 33.

Ulogu Nacionalne kontakt tačke u Republici Srbiji ima Republički geodetski zavod koji je odgovoran za komunikaciju i saradnju sa Evropskom komisijom u vezi sa sprovođenjem INSPIRE direktive.

Član 34.

Republički geodetski zavod, kao Nacionalna kontakt tačka, obavlja sledeće poslove:

1) prati sprovođenje INSPIRE direktive i o tome izveštava Evropsku komisiju;

2) predlaže Vladi strategiju razvoja NIGP-a i podzakonska akta iz oblasti NIGP-a;

3) uspostavlja, održava i upravlja nacionalnim geoportalom NIGP-a;

4) koordinira radom radnih grupa NIGP-a;

5) prati razvoj infrastrukture geoprostornih podataka na međunarodnom nivou, nivou Evropske unije i nacionalnom nivou, kao i sve međunarodne akte, akte Evropske unije i nacionalne akte koji su od neposrednog interesa za NIGP i njihovu primenu;

6) osniva i održava registar odgovornih subjekata NIGP-a za skupove geopodataka koji pripadaju nekoj od tema geopodataka iz člana 10. ovog zakona;

7) osniva i održava registar subjekata NIGP-a koji koriste skupove i servise geopodataka koji pripadaju nekoj od tema geopodataka iz člana 10. ovog zakona;

8) izrađuje i održava internet stranicu NIGP-a;

9) omogućava pristup infrastrukturi geopodataka Republike Srbije kroz INSPIRE geoportal Evropske unije;

10) administrativno - tehničke poslove za potrebe organa NIGP-a.

XII. PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 35.

Članove Saveta NIGP-a Vlada će imenovati najkasnije u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do imenovanja članova Saveta NIGP-a u skladu sa ovim zakonom, članovi NIGP-a imenovani do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće da obavljaju dužnost.

Član 36.

Podzakonska akta iz člana 7. tač. 1) i 5) ovog zakona doneće se u roku od jedne godine, a podzakonska akta iz člana 7. tač. 2), 3) i 4) ovog zakona u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Član 37.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe člana 2. tač. 8) i 18), GLAVA XI NACIONALNA INFRASTRUKTURA GEOPROSTORNIH PODATAKA i čl. od 159. do 167. Zakona o državnom premeru i katastru ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 18/10, 65/13, 15/15-US i 96/15).

Član 38

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Odredba člana 14. stav 2. ovog zakona primenjivaće se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

1. Analiza sadašnjeg stanja

Republički geodetski zavod se u avgustu 2007. godine obratio Norveškoj agenciji za kartografiju i katastar - Statens Kartverk za pomoć u uspostavljanju nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka. Potom je usledila značajna podrška koja je započeta 2008. godine donatorskim projektom RGZ - Statens Kartverk Twinning projekat Geografske informacije za razvoj i EU integracije 2008 - 2013.

Najbitnije aktivnosti realizovane u okviru srpsko-norveškog projekta su:

• zakonska osnova za uspostavljanje NIGP-a;

• izrada Strategije za uspostavljanje NIGP-a;

• predlog standarda za metapodatke i editor za metapodatke;

• inicijalni geoportal za pretraživanje i pregled geoinformacija.

Zakonom o državnom premeru i katastru, koji je stupio na snagu u septembru 2009. godine, stvoren je pravni osnov za uspostavljanje NIGP-a, pri čemu su transponovane pojedine odredbe INSPIRE direktive. Potpuna transpozicija direktive biće izvršena donošenjem Zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka.

Republički geodetski zavod je izradio Strategiju za uspostavljanje NIGP-a za period 2010 - 2012 koju je usvojila Vlada u oktobru 2010. godine. Strategija je usmerena na definisanje principa, ciljeva i odgovarajućih mera koje razmatraju postizanje optimalne upotrebe geoinformacija u Republici Srbiji. Glavni cilj je kreiranje nacionalne infrastrukture za obezbeđivanje razmene kvalitetnih skupova prostornih podataka i servisa zasnovanih na saradnji između subjekata NIGP-a za potrebe javnog sektora, privrede i javnosti uopšte.

Svrha strategije je promocija eksploatacije i dobrobiti od NIGP-a i stvaranje okvira za podršku nacionalnim i evropskim inicijativama u oblasti geoinformacija.

Strategija je usmeravala stvaranje NIGP-a u Republici Srbiji kroz sledeće strateške oblasti:

• saradnja;

• prostorni podaci i servisi;

• standardizacija;

• pravni okvir;

• geodetski referentni sistem;

• finansiranje;

• istraživanje, razvoj i edukacija.

Za navedene strateške oblasti formulisani su opšti i posebni ciljevi koji su se realizovali kroz vremenski određen akcioni plan.

Cilj NIGP-a je kreiranje zajedničkog nacionalnog okvira radi razmene prostornih informacija o životnoj sredini između javnih institucija i bolje mogućnosti za javni pristup prostornim informacijama. Uspešno uspostavljen NIGP je bitan oslonac za razvoj e-uprave. NIGP takođe upotpunjuje međunarodnu mrežu servisa o prostoru, pri čemu je naročito važna saradnja na evropskom nivou u oblasti geoinformacija.

Izrađen je katalog metapodataka kojim je definisan standard za metapodatke koji su dostupni na inicijalnom geoportalu, zasnovan na INSPIRE implementacionim pravilima i ISO standarima i to:

• INSPIRE implementaciona pravila za metapodatke;

• ISO 19115 - Geografski podaci - metapodaci;

• ISO 19119 - Geografski podaci - servisi.

Uloga metapodataka je da dokumentuju sadržaj, strukturu i lokaciju geoinformacija. Metapodaci sadrže informacije o skupu prostornih podataka koje su opisane kroz klase metapodataka i to: metapodaci, karakteristike skupa podataka, klasifikacija, ključne reči, geografska lokacija, referentni sistem, reprezentacija, održavanje, kvalitet, standardizacija, pristup i korišćenje, organizacioni okvir i distribucija.

Republički geodetski zavod je izradio editor metapodataka za potrebe prikupljanja i održavanja metapodataka koji podržava opisani standard za metapodatke. Editor je dostupan na geoportalu za besplatno preuzimanje i omogućuje subjektima NIGP-a da prikupljaju i održavaju metapodatke iz svoje nadležnosti.

Kroz norveško-srpski projekat uspostavljen je inicijalni geoportal za pristup prostornim podacima i servisima u okviru nacionalne infrastrukture prostornih podataka. Inicijalni geoportal je omogućio Republičkom geodetskom zavodu, da zajedno sa drugim subjektima NIGP-a, prikazuje i razmenjuje prostorne podatke putem Interneta, istovremeno obezbeđujući javni pristup informacijama o prostoru.

Vlada je juna 2011. godine usvojila Uredbu o utvrđivanju srednjoročnog programa radova na osnivanju i održavanju nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka za period od 1. januara 2011. do 31. decembra 2015. godine. Srednjoročnim programom radova na osnivanju i održavanju NIGP-a utvrđena je vrsta i obim radova, dinamika njihovog izvršenja, izvori finansiranja i obim potrebnih sredstava za njihovu realizaciju, kao i učesnici u njegovoj realizaciji.

2. Problemi koje propis treba da reši

Uspostavljanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka nosi sa sobom čitav niz problema i izazova koji će biti lakše prevaziđeni donošenjem zakona.

Najuočljiviji problemi su sledeći:

• dupliranje napora i troškova;

• slaba standardizacija;

• slaba dostupnost;

• neusaglašenost;

• nedostatak koordinacije.

3. Ciljevi koji se propisom postižu

Donošenjem ovog zakona stvoriće se pravni okvir za uspostavljanje i održavanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka u Republici Srbiji.

Ovim zakonom prenosi se u potpunosti u nacionalno zakonodavstvo Direktiva Evropske Unije 2007/2/EZ- Infrastructure for Spatial Information in the European Community - INSPIRE.

Privreda i javni sektor zahtevaju lak pristup geoprostornim podacima koji su u nadležnosti javnih institucija. Geoprostorni podaci i servisi potrebni su za korišćenje u oblastima kao što su zaštita životne sredine, upravljanje zemljištem i vodama, transport, tržište nepokretnosti, razvoj pozicionih i navigacionih servisa, odbrana i bezbednost, turizam, rekreativne aktivnosti na otvorenom i slično.

Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka - NIGP, (eng. National Spatial Data Infrastructure - NSDI), predstavlja integrisani sistem geoprostornih podataka, koji omogućava korisnicima da identifikuju i pristupe prostornim informacijama dobijenim iz različitih izvora, od lokalnog, preko nacionalnog do globalnog nivoa, na sveobuhvatan način. NIGP predstavlja okvir unutar koga se razvija politika širokog korišćenja geoinformacija, smanjuju administrativni troškovi i sprečava dupliranje poslova na njihovom obezbeđivanju.

Osnovni ciljevi koji se ispunjavaju donošenjem ovog zakona su:

• kreiranje nacionalne infrastrukture za obezbeđivanje geoinformacija za javni sektor, privredu i javnost uopšte;

• obezbeđivanje razmene kvalitetnih, standardizovanih i interoperabilnih skupova prostornih podataka i servisa zasnovanih na saradnji unutar geosektora;

• efikasna i isplativa razmena informacija između javnog i privatnog sektora korišćenjem zajedničkih prostornih podataka kroz servise koji garantuju dostupnost, kvalitet i ažurnost;

• kreiranje okvira za podršku razvoja nacionalnog informacionog društva i međunarodne saradnje zasnovane na savremenim inicijativama i učešće u aktuelnim evropskim projektima.

Za uspešno uspostavljanje NIGP-a ključna je saradnja između zainteresovanih strana, sa fokusom na održivo finansiranja za prikupljanje referentnih podataka u cilju podrške primene "Open Data" inicijative. Pored toga, bliska veza sa e-upravom je okosnica razvoja efikasnih e-servisa.

U okviru procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji i Poglavlja 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, Republički geodetski zavod je zadužen za transpoziciju i implementaciju INSPIRE direktive koja treba da pomogne u procesu kreiranja politika i aktivnosti koje mogu imati direktan ili indirektan uticaj na životnu sredinu.

Legalni okvir treba u potpunosti da podrži principe NIGP i postigne balans između potreba da zaštiti važne nacionalne interese i zahteve korisnika. Uslovi za obezbeđivanje informacija moraju se pridržavati nacionalnog i međunarodnog zakonodavstva na jasan i nedvosmislen način. Sistemska pravila su zasnovana na stepenu ravnoteže između različitih interesa kao što je interes za zaštitom ličnih podataka i interes za javnom dostupnošću podataka.

4. Razmatrane mogućnosti da se problem reši i bez donošenja propisa

Ne postoje druge mogućnosti da se navedeni problemi reše bez donošenja ovog zakona, jer se INSPIRE direktiva u potpunosti prenosi u nacionalno zakonodavstvo putem ovog zakona.

Republika Srbija se obavezala da u periodu pre pristupanja Evropskoj uniji donese ovaj zakon, s tim da će se za punu implementaciju direktive zatražiti prelazni period. Za njenu implementaciju će, u skladu sa ovim zakonom, biti zaduženi svi odgovorni subjekti koji su u obavezi da svoje podatke prikupljaju, održavaju, standardizuju, odnosno harmonizuju i da ih na efikasan način učine dostupnim u skladu sa ovim zakonom i pratećim podzakonskim aktima.

5. Zašto je donošenje propisa najbolji način za rešavanje problema

Donošenjem ovog zakona biće u potpunosti preneta u nacionalno zakonodavstvo Direktiva 2007/2/EZ Evropskog parlamenta. Zakonom o državnom premeru i katastru iz 2009. godine delimično je preneta Direktiva 2007/2/EZ u nacionalno zakonodavstvo.

III. OBJAŠNjENjE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENjA

Odredbama člana 1. uređuje se predmet ovog zakona, a to je uspostavljanje i održavanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka u Republici Srbiji (u daljem tekstu: NIGP), koji predstavlja metapodatke, skupove i servise geoprostornih podataka; mrežne servise i tehnologije; sporazume o deljenju, pristupu i korišćenju geoprostornih podataka, kao i mehanizme koordinacije i praćenja, procese i postupke koji su ustanovljeni, kojima se upravlja i koji se stavljaju na raspolaganje u skladu sa ovim zakonom.

Odredbom člana 2. propisano je da se ovim zakonom prenosi u pravni poredak Republike Srbije Direktiva Evropske Unije 2007/2/EZ - Infrastructure for Spatial Information in the European Community - INSPIRE.

Odredbom člana 3. definiše se značenje pojmova koji se koriste u ovom zakonu, kao što su geoprostorni podaci, skup geopodataka, servis geopodataka, metapodaci, interoperabilnost, nacionalni geoportal, organi javne vlasti itd.

Odredbama čl. 4. do 9. definišu se organi NIGP-a (Savet NIGP-a i radne grupe NIGP-a), predsednik i članovi Saveta NIGP-a, nadležnosti Saveta NIGP-a i radnih grupa NIGP-a.

Odredbama člana 10. definišu se teme geopodataka koje su razvrstane u tri grupe.

Odredbama člana 11. propisano je da će opis tema geopodataka utvrditi Savet NIGP-a, kao i da će taj opis biti objavljen na nacionalnom geoportalu NIGP-a. Takođe, propisano je na koji način se drugi podaci od nacionalnog značaja mogu objaviti na nacionalnom geoportalu.

Odredbama člana 12. propisano je da su subjekti NIGP-a organi javne vlasti koji su nadležni za prikupljanje i održavanje geopodataka koji se odnose na utvrđene teme geopodataka, kao i organi javne vlasti koji u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti koriste te geopodatke. Savet NIGP-a određuje koji su subjekti NIGP-a odgovorni za prikupljanje i održavanje određenih tema geopodataka iz člana 10. ovog zakona, s obzirom na njihovu nadležnost utvrđenu posebnim zakonom.

Odredbama člana 13. propisano je da, izuzetno, odgovorni subjekt NIGP-a može postati i treća strana ako poseduje geopodatke, odnosno skupove i servise geopodataka koji se odnose na neku od tema geopodataka, a koje ne poseduju organi javne vlasti, kao i da treća strana prestaje da bude odgovorni subjekt NIGP-a ako ne ispunjava svoje obaveze u skladu sa ovim zakonom.

Odredbama člana 14. propisana je dužnost subjekta NIGP-a da podzakonskim aktom sistematizuje odgovarajući broj radnih mesta za uspostavljanje i održavanje NIGP-a, kao i odgovornost subjekta koji svojim postupanjem ili neispunjenjem obaveza propisanih ovim zakonom prouzrokuje štetu za koju, u skladu sa pravom Evropske unije, odgovornost snosi Republika Srbija.

Odredbama člana 15. propisan je način finansiranja, odnosno izvor finansijskih sredstava koja su potrebna za izvršenje obaveza u vezi sa uspostavljanjem i održavanjem NIGP-a, a za potrebe realizacije zajedničkih aktivnosti na osnivanju i održavanju NIGP-a predviđeno je da se finansijska sredstva obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije na poziciji Republičkog geodetskog zavoda, kao i iz donacija i drugih izvora finansiranja.

Odredbom člana 16. propisano je da skupovi geopodataka moraju ispunjavati određene uslove, odnosno da se odnose na teritoriju Republike Srbije, da su u digitalnom obliku, da su u nadležnosti odgovornih subjekata NIGP-a i da se odnose na jednu ili više tema geopodataka.

Odredbama člana 17. propisano je da se, u slučaju da postoji više identičnih kopija skupova geopodataka, ovaj zakon odnosi na izvornu verziju skupa geopodataka iz koje su dobijene ostale kopije, kao i da odgovorni subjekt NIGP-a zadržava pravo intelektualne svojine nad geopodacima iz svoje nadležnosti.

Odredbe čl. 18. i 19. propisuju informacije o skupovima i servisima geopodataka koje obuhvataju metapodaci, kao i obavezu odgovornih subjekata NIGP-a da obezbede i redovno održavaju metapodatke za skupove i servise geopodataka iz svoje nadležnosti.

Odredbe čl. 20. do 23. propisuju implementaciona pravila za interoperabilnost, obavezu odgovornih subjekata NIGP-a da obezbede da skupovi i servisi geopodataka budu u skladu sa podzakonskim aktom kojim se uređuju implementaciona pravila za interoperabilnost, obavezu da informacije neophodne za postupanje u skladu sa implementacionim pravilima za interoperabilnost budu dostupne, kao i postupanje u slučaju kada se geoprostorni objekat nalazi na teritoriji Republike Srbije i jedne ili više susednih država.

Odredbama čl. 24. do 29. propisuje se obaveza odgovornih subjekata NIGP-a da uspostavljaju i upravljaju mrežom sledećih servisa za skupove i servise geopodataka: servisa pronalaženja, servisa pregleda, servisa preuzimanja, servisa transformacije i servisa koji omogućava pozivanje mrežnih servisa. Pored toga, propisuje se da implementaciona pravila za mrežne servise određuju tehničke specifikacije servisa i minimalne kriterijume za performanse tih servisa, imajući u vidu postojeće zahteve koji se odnose na izveštavanje i preporuke usvojene u okviru zakonodavstva Evropske unije koje reguliše životnu sredinu, postojeće usluge e-trgovine i tehnološki napredak. Odgovorni subjekti NIGP-a dužni su da obezbede tehničke mogućnosti za povezivanje skupova i servisa geopodataka za koje su odgovorni, odnosno da obezbede pristup mrežnim servisima preko nacionalnog geoportala. Propisano je koji su mrežni servisi javno dostupni bez plaćanja takse, kao i u kojim slučajevima je moguće ograničiti javni pristup skupovima i servisima geopodataka preko mrežnih servisa. Takođe, propisano je da se pristup informacijama od javnog značaja sadržanim u NIGP ostvaruje u skladu sa zakonom kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Odredbama čl. 30. do 32. propisuje se obaveza odgovornih subjekata NIGP-a da drugim subjektima NIGP-a učine dostupnim skupove i servise geopodataka radi pristupa, razmene i korišćenja, a za potrebe obavljanja delatnosti iz njihove nadležnosti. Uslovi korišćenja skupova i servisa geopodataka regulišu se na način da se ne postavljaju nikakva ograničenja koja bi stvorila praktične prepreke u pogledu deljenja skupova i servisa geopodataka, a visina taksi, za korišćenje skupova i servisa geopodataka može se utvrditi u najnižem mogućem iznosu koji obezbeđuje neophodan kvalitet, dostupnost skupova i servisa geopodataka, kao i povraćaj stvarnih troškova, pri čemu se, gde je to primenljivo, moraju poštovati zahtevi za samofinansiranjem odgovornih subjekata NIGP-a koji pružaju skupove i servise geopodataka. Taksa se utvrđuje zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse. Propisano je da se taksa ne naplaćuje za skupove i servise geopodataka kada se razmenjuju između subjekata NIGP-a koji su oslobođeni plaćanja takse zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse, kao i kada se skupovi i servisi geopodataka koriste za obavljanje poslova u vezi sa sprečavanjem nastanka i otklanjanja posledica prouzrokovanih vanrednim situacijama i elementarnim i drugim nepogodama, u smislu zakona koji reguliše vanredne situacije, zatim za skupove i servise geopodataka Registra prostornih jedinica, te kada se skupovi i servisi geopodataka za uže područje koje utvrdi Savet NIGP-a koriste za potrebe testiranja geopodataka ili u naučno-istraživačke svrhe. Takođe je propisano da se taksa ne plaća za skupove i servise geopodataka koje subjekti NIGP-a obezbeđuju organima i telima Evropske unije sa ciljem ispunjenja obaveza izveštavanja u skladu sa zakonodavstvom Evropske unije koje se odnose na životnu sredinu. Deljenje skupova i servisa geopodataka može biti ograničeno ako bi nepovoljno uticalo na vođenje sudskih postupaka, međunarodne odnose, javnu bezbednost, bezbednost životne sredine i nacionalnu odbranu.

Odredbama čl. 33. i 34. propisano je da je Republički geodetski zavod nacionalna institucija u Republici Srbiji koja ima ulogu Nacionalne kontakt tačke koja je odgovorna za komunikaciju i saradnju sa Evropskom komisijom u vezi sa sprovođenjem INSPIRE direktive. Propisane su i obaveze Republičkog geodetskog zavoda kao Nacionalne kontakt tačke (prati sprovođenje INSPIRE direktive i o tome izveštava Evropsku komisiju, predlaže Vladi strategiju razvoja NIGP-a i podzakonska akta iz oblasti NIGP-a, uspostavlja, održava i upravlja nacionalnim geoportalom NIGP-a, osniva i održava registar subjekata NIGP-a itd.)

Odredbama čl. 35. do 38. propisani su: obaveza Vlade da imenuje članove Saveta NIGP-a najkasnije u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona; rokovi za donošenje podzakonskih akata u skladu sa ovim zakonom; odredbe Zakona o državnom premeru i katastru koje prestaju da važe, a koje se odnose na nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka i stupanje na snagu ovog zakona.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENjE ZAKONA

Na osnovu iskustva koje su imale države članice slične površine, broja stanovnika i stepena informacionog razvoja kao i Republika Srbija, izvršena je preliminarna procena finansijskih sredstava neophodnih za potpuno sprovođenje Direktive 2007/2/EZ u Republici Srbiji do 2025. godine, koja je iskazana u dokumentu "Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za poglavlje 27 - Životna sredina i klimatske promene" koji je izrađen u septembru 2015. godine u okviru pregovaračke grupe 27.

Ukupni procenjeni troškovi za sprovođenje Direktive u Republici Srbiji iznose oko

15 miliona evra, i to za:

 informatičku infrastrukturu (komponente hardvera i softvera): 5 miliona evra;

 metapodatke: 0,5 miliona evra;

 harmonizaciju podataka: 4,5 miliona evra;

 mrežne servise: 3,5 miliona evra;

 praćenje i izveštavanje: 0,3 miliona evra;

 koordinaciju i saradnju: 1,2 miliona evra.

Sprovođenje INSPIRE direktive je međusektorska i višeinstitucionalna aktivnost koja će se finansirati sredstvima iz budžeta Republike Srbije, kao i sredstvima iz zajmova i donacija.

Budžetom Republike Srbije za 2017. godinu predviđena su finansijska sredstva na Razdelu 36 - Republički geodetski zavod za program 1102, programsku aktivnost 0005 - Razvoj nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka u iznosu od 93.670.000 dinara. Od ukupnog iznosa obezbeđenih finansijskih sredstava za primenu ovog zakona u 2017.godini obezbeđena su sredstva na ekonomskoj klasifikaciji 41 - 11.796.000 dinara na ekonomskoj klasifikaciji 42 - 2.798.000 dinara i na ekonomskoj klasifikaciji 51 - 3.600.000 dinara. Isti iznos sredstava obezbediće se i u 2018. godini. U 2019. godini planiramo da se za sprovođenje ovog zakona obezbedi nešto veći iznos finansijskih sredstava, i to na ekonomskoj klasifikaciji 41 - 12.983.000 dinara, na ekonomskoj klasifikaciji 42 - 3.079.000 dinara i na ekonomskoj klasifikaciji 51 - 3.962.000 dinara.

Projektom Svetske banke pod nazivom "Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji" koji je započeo je u oktobru 2015. godine, tokom 2018. i 2019. godine predviđeno je finansiranje aktivnosti na implementaciji ovog zakona (NIGP). Za komponentu B2 - Podrška za nacionalnu infrastrukturu geoporostornih podataka (NIGP) planirana su ukupna sredstva u dve godine realizacije aktivnosti u iznosu od 904.940 evra koja obuhvataju:

 nadogradnju i implementaciju Nacionalnog geoportala (razvoj softvera) i

 izradu strategije, biznis modela i implementacionog plana za period 2017-2021. godine.

Na projektnoj aktivnosti Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji u 2017. godini neće biti potrebna finansijska sredstva, ali će u 2018. godini na ekonomskoj klasifikaciji biti obezbeđena sredstva u iznosu od 42 - 43.355.000 dinara i na ekonomskoj klasifikaciji 51 -12.752.000 dinara.

Isti iznos finansijskih sredstava je obezbeđen je planom projekta i za 2019. godinu.

VI. ANALIZA EFEKATA ZAKONA

1. KOJI SU PROBLEMI KOJE ZAKON TREBA DA REŠI

Uspostavljanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka započeta je 2008. godine donatorskim projektom RGZ - Statens Kartverk Twinning projekat Geografske informacije za razvoj i EU integracije 2008 - 2013.

Najbitnije aktivnosti realizovane u okviru ovog projekta su:

• zakonska osnova za uspostavljanje NIGP-a;

• izrada Strategije za uspostavljanje NIGP-a;

• predlog standarda za metapodatke i editor za metapodatke;

• inicijalni geoportal za pretraživanje i pregled geoinformacija.

Zakonom o državnom premeru i katastru, koji je stupio na snagu u septembru 2009. godine, stvoren je pravni osnov za uspostavljanje NIGP-a, pri čemu su transponovane pojedine odredbe INSPIRE direktive. Potpuna transpozicija direktive biće izvršena donošenjem ovog zakona.

Republički geodetski zavod je izradio Strategiju uspostavljanja infrastrukture prostornih podataka u Republici Srbiji za period 2010. do 2012. godine koju je usvojila Vlada u oktobru 2010. godine. Strategija je usmerena na definisanje principa, ciljeva i odgovarajućih mera koje razmatraju postizanje optimalne upotrebe geoinformacija u Republici Srbiji. Glavni cilj je kreiranje nacionalne infrastrukture za obezbeđivanje razmene kvalitetnih skupova prostornih podataka i servisa zasnovanih na saradnji između subjekata NIGP-a za potrebe javnog sektora, privrede i javnosti uopšte.

Svrha strategije je promocija eksploatacije i dobrobiti od NIGP-a i stvaranje okvira za podršku nacionalnim i evropskim inicijativama u oblasti geoinformacija.

Strategija je usmeravala stvaranje NIGP-a u Republici Srbiji kroz sledeće strateške oblasti:

• saradnja;

• prostorni podaci i servisi;

• standardizacija;

• pravni okvir;

• geodetski referentni sistem;

• finansiranje;

• istraživanje, razvoj i edukacija.

Za navedene strateške oblasti formulisani su opšti i posebni ciljevi koji su se realizovali kroz vremenski određen akcioni plan.

Cilj NIGP-a je kreiranje zajedničkog nacionalnog okvira radi razmene prostornih informacija o životnoj sredini između javnih institucija i bolje mogućnosti za javni pristup prostornim informacijama. Uspešno uspostavljen NIGP je bitan oslonac za razvoj e-uprave. NIGP takođe upotpunjuje međunarodnu mrežu servisa o prostoru, pri čemu je naročito važna saradnja na evropskom nivou u oblasti geoinformacija.

Izrađen je katalog metapodataka kojim je definisan standard za metapodatke koji su dostupni na inicijalnom geoportalu, zasnovan na INSPIRE implementacionim pravilima i ISO standarima i to:

• INSPIRE implementaciona pravila za metapodatke;

• ISO 19115 - Geografski podaci - metapodaci;

• ISO 19119 - Geografski podaci - servisi.

Uloga metapodataka je da dokumentuju sadržaj, strukturu i lokaciju geoinformacija. Metapodaci sadrže informacije o skupu prostornih podataka koje su opisane kroz klase metapodataka i to: metapodaci, karakteristike skupa podataka, klasifikacija, ključne reči, geografska lokacija, referentni sistem, reprezentacija, održavanje, kvalitet, standardizacija, pristup i korišćenje, organizacioni okvir i distribucija.

Republički geodetski zavod je izradio editor metapodataka za potrebe prikupljanja i održavanja metapodataka koji podržava opisani standard za metapodatke. Editor je dostupan na geoportalu za besplatno preuzimanje i omogućuje subjektima NIGP-a da prikupljaju i održavaju metapodatke iz svoje nadležnosti.

Kroz projekat uspostavljen je inicijalni geoportal za pristup prostornim podacima i servisima u okviru nacionalne infrastrukture prostornih podataka. Inicijalni geoportal je omogućio Republičkom geodetskom zavodu, da zajedno sa drugim subjektima NIGP-a, prikazuje i razmenjuje prostorne podatke putem Interneta, istovremeno obezbeđujući javni pristup informacijama o prostoru.

Vlada je juna 2011. godine usvojila Uredbu o utvrđivanju Srednjoročnog programa radova na osnivanju i održavanju nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka za period od 1. januara 2011. do 31. decembra 2015. godine. Srednjoročnim programom radova na osnivanju i održavanju NIGP-a utvrđena je vrsta i obim radova, dinamika njihovog izvršenja, izvori finansiranja i obim potrebnih sredstava za njihovu realizaciju, kao i učesnici u njegovoj realizaciji.

Cilj NIGP-a je kreiranje zajedničkog nacionalnog okvira radi razmene prostornih informacija o životnoj sredini između javnih institucija i bolje mogućnosti za javni pristup prostornim informacijama. Uspešno uspostavljen NIGP je bitan oslonac za razvoj e-uprave. NIGP takođe upotpunjuje međunarodnu mrežu servisa o prostoru, pri čemu je naročito važna saradnja na evropskom nivou u oblasti geoinformacija.

Analiza stanja geosektora koja je urađena pomoću Upitnika o stanju geosektora u Republici Srbiji (realizovan 2013. godine) i Upitnika o potrebama za geopodacima (realizovan 2015. godine) je pokazala da su neke od najvažnijih slabosti u ovoj oblasti neažurnost podataka, neusklađenost podataka, heterogenost sistema informacione tehnologije, umnožavanje napora i troškova, nedovoljno korišćenje standarda i slaba pristupačnost i koordinacija.

Uspostavljanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka i ovaj zakon donosi sa sobom čitav niz rešenja koji će odstraniti pomenute slabosti.

Infrastrukturu prostornih podataka se uspostavlja poštovanjem sledećih INSPIRE principa:

• podatke treba prikupiti jednom i održavati na nivou gde se to može raditi najefikasnije

• treba omogućiti kombinovanje kontinuiranih prostornih podataka iz različitih izvora podeliti ih između korisnika i aplikacija

• treba omogućiti da informacije prikupljene na jednom nivou budu podeljene na različitim nivoima,

• prostorni podaci potrebni za efikasno upravljanje ne bi smeli biti dostupni samo ukoliko je ograničeno njihovo masovno korišćenje,

• potrebno je omogućiti lako pronalaženje dostupnih prostornih podataka, procenu da li su pogodni za upotrebu i ostvarenje cilja i uslove za njihovo dobijanje i korišćenje,

• geografski podaci treba da budu jednostavni za razumevanje i interpretiranje pošto će biti dokumentovani na odgovarajući način, te se mogu predstaviti u određenom kontekstu koji će biti prilagođen da odgovara korisnicima.

2. CILjEVI KOJI SE POSTIŽU DONOŠENjEM ZAKONA

Donošenjem ovog zakona stvoriće se pravni okvir za uspostavljanje i održavanje nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka u Republici Srbiji.

Ovim zakonom prenosi se u potpunosti u nacionalno zakonodavstvo Direktiva Evropske unije 2007/2/EZ- Infrastructure for Spatial Information in the European Community - INSPIRE.

Privreda i javni sektor zahtevaju lak pristup geoprostornim podacima koji su u nadležnosti javnih institucija. Geoprostorni podaci i servisi potrebni su za korišćenje u oblastima kao što su zaštita životne sredine, upravljanje zemljištem i vodama, transport, tržište nepokretnosti, razvoj pozicionih i navigacionih servisa, odbrana i bezbednost, turizam, rekreativne aktivnosti na otvorenom i slično.

Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka - NIGP, (eng. National Spatial Data Infrastructure - NSDI), predstavlja integrisani sistem geoprostornih podataka, koji omogućava korisnicima da identifikuju i pristupe prostornim informacijama dobijenim iz različitih izvora, od lokalnog, preko nacionalnog do globalnog nivoa, na sveobuhvatan način. NIGP predstavlja okvir unutar koga se razvija politika širokog korišćenja geoinformacija, smanjuju administrativni troškovi i sprečava dupliranje poslova na njihovom obezbeđivanju.

Osnovni ciljevi koji se ispunjavaju donošenjem ovog zakona su:

• kreiranje nacionalne infrastrukture za obezbeđivanje geoinformacija za javni sektor, privredu i javnost uopšte;

• obezbeđivanje razmene kvalitetnih, standardizovanih i interoperabilnih skupova prostornih podataka i servisa zasnovanih na saradnji unutar geosektora;

• efikasna i isplativa razmena informacija između javnog i privatnog sektora korišćenjem zajedničkih prostornih podataka kroz servise koji garantuju dostupnost, kvalitet i ažurnost;

• kreiranje okvira za podršku razvoja nacionalnog informacionog društva i međunarodne saradnje zasnovane na savremenim inicijativama i učešće u aktuelnim evropskim projektima.

Za uspešno uspostavljanje NIGP-a ključna je saradnja između zainteresovanih strana, sa fokusom na održivo finansiranja za prikupljanje referentnih podataka. Pored toga, bliska veza sa e-upravom je okosnica razvoja efikasnih e-servisa.

U okviru procesa pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji i Poglavlja 27 koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, Republički geodetski zavod je zadužen za transpoziciju i implementaciju INSPIRE direktive koja treba da pomogne u procesu kreiranja politika i aktivnosti koje mogu imati direktan ili indirektan uticaj na životnu sredinu.

Legalni okvir treba u potpunosti da podrži principe NIGP i postigne balans između potreba da zaštiti važne nacionalne interese i zahteve korisnika. Uslovi za obezbeđivanje informacija moraju se pridržavati nacionalnog i međunarodnog zakonodavstva na jasan i nedvosmislen način. Sistemska pravila su zasnovana na stepenu ravnoteže između različitih interesa kao što je interes za zaštitom ličnih podataka i interes za javnom dostupnošću podataka.

3. RAZMATRANE MOGUĆNOSTI DA SE PROBLEM REŠI I BEZ DONOŠENjA PROPISA

Ne postoje druge mogućnosti da se navedeni problemi reše bez donošenja ovog zakona, jer se INSPIRE direktiva u potpunosti prenosi u nacionalno zakonodavstvo putem ovog zakona.

Republika Srbija se obavezala da u periodu pre pristupanja Evropskoj uniji donese zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, s tim da će se za punu implementaciju direktive zatražiti prelazni period. Za njenu implementaciju će, u skladu sa ovim zakonom, biti zaduženi svi odgovorni subjekti koji su u obavezi da svoje podatke prikupljaju, održavaju, standardizuju, odnosno harmonizuju i da ih na efikasan način učine dostupnim u skladu sa ovim zakonom i pratećim podzakonskim aktima.

4. NA KOGA ĆE I KAKO ĆE NAJVEROVATNIJE UTICATI REŠENjA U ZAKONU

Primena ovog zakona će direktno uticati na državne institucije i organizacije kao subjekte koji su zaduženi za prikupljanje, izradu, održavanje, korišćenje i isporuku standardizovanih podataka i servisa a posredno na privredu i građane Republike Srbije kao korisnike.

Ovim zakonom se postiže lakša dostupnost svih geoprostornih podataka putem servisa, sprečava se dupliranje i redundancija geoprostornih podataka i omogućava se izrada geoprostornih podataka na vreme što će u velikoj meri osnažiti privredni i ekonomski razvoj na nacionalnom i lokalnom nivou.

Uvećaće se transparentnost u upravljačkim procesima i olakšaće se donošenje odluka naročito u kriznim situacijama, što će za posledicu imati preventivno delovanje i smanjenje ljudskih žrtava i štete izazvane prirodnim katastrofama.

Zakonska rešenja ojačaće i unaprediće vezu između privatnog i javnog sektora putem međusobne saradnje i razmene geoprostornih podataka.

Takođe, zakonska rešenja će poboljšati upravljanje prirodnim i zemljišnim resursima koje će ići u prilog strategijama koje su od uticaja na društvo u celini.

Ovim zakonom obezbeđuje se dostupnost skupova i servisa geopodataka od različitih odgovornih subjekata NIGP-a, kao i interoperabilnost tih skupova i servisa podataka. Takođe se uređuju tehnička rešenja za interoperabilnost, odnosno harmonizaciju skupova i servisa prostornih podataka. Ovaj zakon će uticati na odgovorne subjekte NIGP-a jer će biti u obavezi da obezbede dostupnost skupova geopodataka, u skladu sa podzakonskim aktom iz člana 21. stav 1. ovog zakona, prilagođavanjem postojećih skupova geopodataka ili korišćenjem servisa za transformaciju iz člana 24. stav 1. tačka 4) ovog zakona. Odgovorni subjekt NIGP-a dužan je da obezbedi dostupnost novoprikupljenih ili obimno restruktuiranih skupova i servisa geopodataka u roku od dve godine od dana donošenja podzakonskog akta iz člana 21. stav 1. ovog zakona. Odgovorni subjekti NIGP-a imaće obavezu da sistematizuju odgovarajući broj radnih mesta koje će u opisu poslova imati poslove uspostavljanja i održavanja NIGP-a. Odgovorni subjekti NIGP-a dužni su da obezbede tehničke mogućnosti za povezivanje skupova i servisa geopodataka za koje su odgovorni na mrežu iz člana 24. ovog zakona. Pristup mrežnim servisima iz člana 24. ovog zakona, kao i drugim servisima geopodataka NIGP-a obezbeđuje se preko nacionalnog geoportala.

5. KAKVE TROŠKOVE ĆE PRIMENA ZAKONA STVORITI GRAĐANIMA I PRIVREDI (NAROČITO MALIM I SREDNjIM PREDUZEĆIMA)

Primena ovog zakona neće stvoriti direktne dodatne troškove građanima i privredi.

Članom 28. ovog zakona propisano je da su mrežni servisi za pronalaženje i pregled javno dostupni bez plaćanja takse odnosno naknade.

Članom 30. stav 4. ovog zakona, propisano je da se za korišćenje skupova i servisa geopodataka plaća taksa, u skladu sa zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse. Članom 30. stav 8. ovog zakona, propisano je da se za skupove i servise geopodataka ne plaća taksa kada se razmenjuju između subjekata NIGP-a koji su oslobođeni plaćanja takse zakonom kojim se uređuju republičke administrativne takse, ako se koriste za obavljanje poslova u vezi sa sprečavanjem nastanka i otklanjanja posledica prouzrokovanih vanrednim situacijamai elementarnim i drugim nepogodama, u smislu zakona koji reguliše vanredne situacije, za skupove i servise geopodataka Registra prostornih jedinaca, za skupove i servise geopodataka za određeno uže područje koje utvrđuje Savet NIGP-a, ako se koriste za potrebe testiranja geopodataka ili u naučno-istraživačke svrhe.

Na osnovu iskustva koje su imale države članice slične površine, broja stanovnika i stepena informacionog razvoja kao i Republika Srbija, izvršena je preliminarna procena finansijskih sredstava neophodnih za potpuno sprovođenje Direktive 2007/2/EZ u Republici Srbiji do 2025. godine, koja je iskazana u dokumentu "Status i planovi prenošenja i sprovođenja pravnih tekovina EU za poglavlje 27 - Životna sredina i klimatske promene" koji je izrađen u septembru 2015. godine u okviru pregovaračke grupe 27.

Ukupni procenjeni troškovi za sprovođenje Direktive u Republici Srbiji iznose oko 15 miliona evra, i to za:

• informatičku infrastrukturu (komponente hardvera i softvera): 5 miliona evra;

• metapodatke: 0,5 miliona evra;

• harmonizaciju podataka: 4,5 miliona evra;

• mrežne servise: 3,5 miliona evra;

• praćenje i izveštavanje: 0,3 miliona evra;

• koordinaciju i saradnju: 1,2 miliona evra.

Sprovođenje INSPIRE direktive je međusektorska i višeinstitucionalna aktivnost koja će se finansirati sredstvima iz budžeta Republike Srbije, kao i sredstvima iz zajmova i donacija.

Primena ovog zakona će stvoriti građanima i privredi, kao poreskim obveznicima, indirektne troškove, budući da će se uspostavljanje i održavanje NIGP-a pretežnim delom finasirati iz budžetskih sredstava, a delom iz donacija i drugih izvora.

6. DA LI SU POZITIVNE POSLEDICE ZAKONA TAKVE DA OPRAVDAVAJU TROŠKOVE KOJE ĆE ON STVORITI

Primena ovog zakona će obezbediti efikasno korišćenje i obezbeđivanje geoprostornih podataka što donosi veliki benefit, ne samo državi, već i građanima i privredi. Primena ovog zakona će obezbediti i finansijske uštede tako što će eliminisati dupliranje podataka i poslova u državnoj upravi obezbeđujući pri tom ažurnost neophodnih geoprostornih podataka. Takođe, svi podaci na nacionalnom novou će biti standardizovani i harmonizovani što će pospešiti njihovo korišćenje. Standardizovani veb servisi su najmoderniji i najefikasniji način razmene i korišćenja geoprostornih podataka. Analiza stanja geosektora je pokazala da su neke od najvažnijih slabosti u ovoj oblasti neažurnost podataka, neusklađenost podataka, heterogenost sistema informacione tehnologije, umnožavanje napora i troškova, nedovoljno korišćenje standarda i slaba pristupačnost. Primenom ovog zakona će se otkloniti ovi nedostaci.

7. DA LI SE ZAKONOM PODRŽAVA STVARANjE NOVIH PRIVREDNIH SUBJEKATA NA TRŽIŠTU I TRŽIŠNA KONKURENCIJA

Ovaj zakon će omogućiti razvoj privredne aktivnosti na više načina. Moderan način distribucije standardizovanih, ažurnih i kvalitetnih prostornih podataka će omogućiti njihovo korišćenje u različitim okruženjima što će doprineti razvoju tržišta informacionih tehnologija. Primenom ovog zakona povećaće se primena prostornih podataka i razvoj proizvoda sa dodatom vrednošću. Takođe. donošenje ovog zakona je deo brojnih aktivnosti Vlade predviđenih za period 2017-2018. godine, čiji je cilj poboljšanje uslova poslovanja i unapređenje pozicije Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja - Doing business. Naime, primena ovog zakona je jedna u nizu mera kojima će se do kraja 2018. godine, kako se procenjuje, značajno smanjiti vreme trajanja postupka uknjižbe imovine (sa 21 na 5 dana), uz smanjenje troškova (sa 2,8% na 2,5% vrednosti imovine) i broja neophodnih procedura (sa 6 na 3).

Investitori će lakše i brže dolaziti do informacija o položaju, obliku i površini parcele, kao i mogućnosti gradnje na istoj.

8. DA LI SU SVE ZAINTERESOVANE STRANE IMALE PRILIKU DA SE IZJASNE O ZAKONU

U skladu sa Programom javne rasprave sprovedena je javna rasprava o Nacrtu zakona u periodu od 18. novembra do 7. decembra 2016. godine. Organizovana je javna rasprava u formi okruglog stola u Beogradu, u prostorijama Privredne komore Srbije, dana 21. novembra 2016. godine. Javnoj raspravi prisustvovali su predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, Ministarstva odbrane, Ministarstva kulture i informisanja, Vojnogeografskog instituta, Republičkog zavoda za statistiku, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Fakulteta organizacionih nauka. Predstavnici Republičkog geodetskog zavoda prezentovali su Nacrt zakona, a potom su učesnici rasprave, uz načelnu konstataciju da je tekst Nacrta zakona dobro pripremljen, izneli svoje predloge, mišljenja i sugestije.

Po okončanju postupka javne rasprave Radna grupa za izradu Nacrta zakona je analizirala sve iznete i pristigle primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi i prihvatila one za koje je ocenila da su konstruktivni, te da mogu doprineti poboljšanju i preciziranju predloženih zakonskih rešenja i ugradila ih u tekst Nacrta zakona.

Prihvaćene su predlozi Ministarstva kulture i informisanja i Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu prirode da članovi Saveta NIGP-a budu i predstavnici tih institucija.

Prihvaćena je primedba Zavoda za zaštitu prirode Srbije da treba izmeniti član 13, s obzirom na to da je posebnim zakonima već utvrđena odgovornost organa javne vlasti za prikupljanje i održavanje određenih geopodataka. U tom smislu je precizirana odredba stava 2. tog člana i predviđeno da će Savet NIGP-a posebnim aktom odlučiti koji će organi javne vlasti biti odgovorni za određene teme geopodataka. Takođe su, u skladu sa sugestijama Zavoda za zaštitu prirode Srbije iz člana 30. stav 2. tačka 8) izbrisane reče: "kao što je informacija o lokaciji retkih vrsta", budući da u zakonu ne treba navoditi pojedine primere. Prihvaćena ji primedba da se rok u kome je Savet NIGP-a dužan da utvrdi opis tema geopodataka skrati sa godinu dana na šest meseci, kao i primedba koja se odnosi na preciziranje člana 31. stav 6. tačka 4).

Prihvaćena je sugestija Direkcije za građevinsko zemljište grada Kragujevca da se iz odredbe člana 16. stav 2. brišu reči: "u skladu sa Godišnjim planom rada Republičkog geodetskog zavoda", budući da se ista odnosi na realizaciju zajedničkih aktivnosti subjekata NIGP-a.

U skladu sa sugestijom Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave precizirana je odredba člana 15. u tom smislu da je subjekt NIGP-a koji je organ vlasti dužan da podzakonskim aktom sistematizuje odgovarajući broj radnih mesta koja će u opisu poslova imati poslove uspostavljanja i održavanja NIGP-a.

Nisu prihvaćene sugestije Ministarstva kulture i informisanja i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture - Beograd da se u drugu grupu tema geopodataka uvrste nepokretna kulturna dobra i njihova zaštićena okolina, iz razloga što su teme geopodataka utvrđene odredbama INSPIRE direktive, a sa kojima ovaj zakon mora da bude usklađen, i što je odredbom člana 12. stav 3. zakona predviđena mogućnost da se drugi geopodaci koji su od nacionalnog značaja, a koji se ne odnose na teme iz člana 11, mogu učiniti dostupnim putem nacionalnog geoportala na osnovu odluke Saveta NIGP-a.

Nije prihvaćen predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije da se član 30. zakona uskladi sa Zakonom o informacionoj bezbednosti ("Službeni glasnik RS", broj 6/16), iz razloga što se tim zakonom uređuju mere zaštite od bezbednosnih rizika u informaciono-komunikacionim sistemima, uključujući i podatke koji se prenose IKT sistemima, a što nije predmet uređivanja ovog zakona. Ovim zakonom se u članu 30. navode slučajevi u kojima će javni pristup geopodacima biti onemogućen.

Takođe, nije prihvaćen predlog Zavoda za zaštitu prirode Srbije da se u članu 30. stav 2. tačka 8) pored zaštite živitne sredine doda i zaštita prirode, iz razloga što je Zakonom o zaštiti životne sredine ("Službeni glasnik RS", br. 135/04, 36/09......14/16) definisano da je životna sredina skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove života.

9. KOJE ĆE SE MERE TOKOM PRIMENE ZAKONA PREDUZETI DA BI SE OSTVARILO ONO ŠTO SE DONOŠENjEM ZAKONA NAMERAVA

Nakon donošenja ovog zakona pristupiće se izradi novih podzakonskih akta u cilju usaglašavanja sa ovim zakonom. Takođe, Savet NIGP-a će izraditi opis tema i odrediti odgovorne subjekte za svaku temu geopodataka. Primena podzakonskih akata će se realizovati u skladu sa ovim zakonom.

Imajući u vidu važnost ovog zakona ali i veoma veliki broj aktivnosti koji će se realizovazi u okviru implementacije ovog zakona, Republički geodetski zavod i Republika Srbija učestvuju u nekoliko projekata koji pomažu Republici Srbiji u uspostavljanju i unapređenju NIGP-a. Projekat Svetske banke "Unapređenje zemljišne administracije u Srbiji" započeo je u oktobru 2015. godine. Za komponentu B2 - Podrška za nacionalnu infrastrukturu geoporostornih podataka (NIGP) planirana su sredstva koja pokrivaju:

• nadogradnju i implementaciju Nacionalnog geoportala (razvoj softvera);

• izradu strategije, biznis modela i implementacionog plana za period 2017-2021. godine;

• harmonizaciju prostornih podataka u skladu sa INSPIRE direktivom.

Takođe, IMPULS projekat ima za cilj da pruži podršku nacionalnim katastarsko i kartografskim institucijama Zapadnog Balkana da svoje poslovanje prilagode INSPIRE direktivi EU, koja propisuje kako bi zemlja trebalo da organizuje svoju Nacionalnu infrastrukturu geoprostornih podataka (NIGP). Projekat će obezbediti osnove za postizanje tehničke interoperabilnosti, načina na koji bi institucije trebalo da distribuiraju geopodatke u elektronskom formatu putem servisa i kako bi trebalo da geopodatke dele sa drugim javnim institucijama, kao i sa drugim zemljama. Takođe, u narednom periodu radiće se kampanje na podizanje svesti o NIGP-u, nacionalne radionice na kojima će prisustvovati sve uključene i zainteresovane institucije i organizacije u Republici Srbiji i dr. Nosioci projekta su Landmeterijet (Lantmäteriet - Geodetska uprava Kraljevine Švedske) - glavni partner, i Državna geodetska uprava Republike Hrvatske - mlađi partner. Projekat finansiraju SIDA (Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju) i Lantmeterijet.

Projekat SPATIAL, koji će se realizovati u saradnji sa Kadaster, katastarska agencija Kraljevine Holandije i koji će se finansirati od strane Kraljevine Holandije, će omogućiti institucijama u Republici Srbiji da na što efikasniji način ispune obaveze propisane INSPIRE direktivom i Nacrtom zakona o NIGP-u. Projektom je predviđeno da se radi na definisanju kompletnog pravnog okvira, tehničkog okvira kao i poslovnog modela NIGP-a. Pored toga, u okviru projekta će se raditi monitoring i kontrola implementacije novog nacionalnog geoportala. Takođe, planirano je i da se uradi analiza trenutnog stanja u okviru svih organa i organizacija koji su nadležni za sprovođenje zakona, kakvi su njihovi finansijski, tehničko-tehnološki, organizacioni i kadrovski kapaciteti za sprovođenje novopredloženih rešenja i u skladu sa tim izraditi akcioni plan na otklanjanju uočenih nedostataka.



Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print