Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print
28.09.2017.

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O OPŠTOJ BEZBEDNOSTI PROIZVODA - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda ("Službeni glasnik RS", broj 41/09), u članu 1. reči: "koji su stavljeni na tržište" brišu se, a posle reči: "nadzora" dodaju se reči: "sa ciljem da proizvodi stavljeni na tržište budu bezbedni".

Posle stava 1. dodaje se stav 2, koji glasi:

"Ovim zakonom uređuje se i zabrana proizvodnje, uvoza, izvoza i prometa obmanjujućih proizvoda, koji svojim obmanjujućim izgledom, ugrožavaju zdravlje i bezbednost potrošača."

Član 2.

U članu 4. tačka 1) reč: "finalni" briše se.

Tačka 5) menja se i glasi:

"5) obmanjujući proizvod jeste proizvod koji, iako nije prehrambeni proizvod, poseduje oblik, miris, boju, izgled, pakovanje, obeležavanje, obim ili veličinu prehrambenog proizvoda, tako da je verovatno da će ga potrošači, posebno deca, pomešati sa prehrambenim proizvodom i s toga staviti u usta ili sisati ili progutati, što može biti opasno i izazvati, na primer, gušenje, trovanje ili perforaciju ili opstrukciju digestivnog trakta;".

U tački 11) reč: "opozivanje" zamenjuje se rečju: "opoziv".

Tačka 15) menja se i glasi:

"15) harmonizovani standard jeste evropski standard koji je donela odgovarajuća evropska organizacija za standardizaciju na osnovu zahteva Evropske komisije i koji je objavljen u "Službenom listu Evropske unije"."

Član 3.

Član 7. menja se i glasi:

"Član 7.

Proizvod se smatra bezbednim i u slučaju kada nema propisa kojima se preuzima sadržina propisa Evropske unije koji uređuju odgovarajuće aspekte za bezbednost tog proizvoda, ako ispunjava zdravstvene i bezbednosne zahteve posebnog propisa.

Proizvod se smatra bezbednim u pogledu vrste i kategorije rizika obuhvaćenih odgovarajućim srpskim standardima kojima se preuzimaju harmonizovani standardi iz člana 4. tačka 15) ovog zakona, ako je usaglašen sa zahtevima tih standarda.

Ministar nadležan za poslove standardizacije utvrđuje listu srpskih standarda iz stava 2. ovog člana, koja se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije."

Član 4.

Član 8. menja se i glasi:

"Član 8.

U slučajevima koji nisu obuhvaćeni članom 7. ovog zakona, usaglašenost proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost ocenjuje se uzimajući u obzir:

1) srpske standarde kojima se preuzimaju odgovarajući evropski standardi koji nisu standardi iz člana 7. ovog zakona;

2) druge srpske standarde, a ukoliko nema objavljenih srpskih standarda u odgovarajućoj oblasti, evropske ili nacionalne standarde drugih država;

3) preporuke Evropske komisije kojima se utvrđuju smernice za ocenu bezbednosti proizvoda;

4) pravila dobre prakse u vezi sa bezbednošću proizvoda u odgovarajućem sektoru;

5) dostignuti nivo razvijenosti nauke i tehnike, odnosno tehnologije;

6) razumna očekivanja potrošača u vezi sa bezbednošću proizvoda. "

Član 5.

U članu 10. stav 3. tačka 3) menja se i glasi:

"3) preduzme odgovarajuće aktivnosti, ako je to neophodno da bi se izbegao rizik, da povuče proizvod sa tržišta i upozori potrošače i druge korisnike na adekvatan i efikasan način ili da opozove proizvod."

U stavu 4. tačka 1) reči: "(serijski broj, partija, šarža, lot i sl.)" zamenjuju se rečima: "ili gde je to moguće, seriju kojoj proizvod pripada osim u slučajevima gde je opravdano izostaviti taj podatak ".

St. 5. i 6. menjaju se i glase:

"Mere i aktivnosti iz stava 3. tač. 2) i 3) i stava 4. ovog člana, proizvođači preduzimaju dobrovoljno ili na osnovu mere nadležnog organa.

Opoziv proizvoda proizvođač preduzima dobrovoljno kao krajnju meru ako proceni da druge mere nisu dovoljne za sprečavanje rizika ili kada je obavezan da to uradi na osnovu preduzete mere nadležnog organa."

Posle stava 6. dodaje se stav 7, koji glasi:

"Opoziv može da se sprovede u okviru pravila dobre prakse (kodeksa), ako takva pravila postoje."

Član 6.

U članu 12. stav 5. posle reči: "(u daljem tekstu: ministar)" dodaju se reči: "ustanovljava procedure za dijalog sa proizvođačima i distributerima u vezi sa pitanjima bezbednosti proizvoda i".

Član 7.

Član 13. menja se i glasi:

"Član 13.

Informacije kojima raspolažu nadležni organi u vezi sa rizikom koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika dostupne su javnosti u skladu sa uslovima transparentnosti i bez obzira na ograničenja koja nameću aktivnosti praćenja i istraživanja.

Javnosti su posebno dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i preduzetim merama.

U opravdanim slučajevima, neće se objavljivati informacije dobijene u svrhu primene ovog zakona koje, po svojoj prirodi predstavljaju poslovnu tajnu, osim informacija koje se odnose na bezbednosna svojstva proizvoda, koje se moraju objaviti ako to zahtevaju okolnosti da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Zaštita poslovne tajne ne sprečava davanje informacija nadležnim organima koje su važne za obezbeđenje efikasnog praćenja i nadzora tržišta.

Organi koji prime informacije koje predstavljaju poslovnu tajnu, obezbediće njihovu zaštitu. "

Član 8.

U članu 14. stav 1. tačka 3) reči: "sa namerom proizvođača i distributera za sprovođenje njihovih" zamenjuju se rečima: "da proizvođači i distributeri preduzimaju".

Posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4, koji glase:

"Organ iz stava 2. ovog člana određen za objedinjavanje i distribuciju informacija iz stava 1. ovog člana, obavestiće Evropsku komisiju o preduzetim merama kojima se ograničava stavljanje proizvoda na tržište ili zahteva njihovo povlačenje ili opoziv proizvoda kao što su proizvodi navedeni u članu 18. stav 1. tač. 2)-7) ovog zakona, u meri u kojoj ne postoji obaveza obaveštavanja u smislu člana 15. ovog zakona.

Ako organ iz stava 2. ovog člana smatra da posledice rizika koje predstavlja proizvod stavljen na tržište Republike Srbije, ne prelaze ili ne mogu preći njenu teritoriju, obavestiće Evropsku komisiju o preduzetim merama od interesa za druge države članice Evropske unije, a naročito ako su mere preduzete radi sprečavanja, otklanjanja ili smanjenja novog rizika koji do tada nije bio prijavljen Evropskoj komisiji."

Član 9.

U članu 15. st. 1. i 2. menjaju se i glase:

"Organ iz člana 14. stav 2. ovog zakona nadležan za objedinjavanje i distribuciju informacija, odmah će obavestiti Evropsku komisiju preko RAPEX-a, ako je odlučeno, preporučeno ili dogovoreno sa proizvođačem i distributerom, bilo pod obavezom koju zahteva nadležni organ ili na dobrovoljnoj osnovi, o merama ili postupcima u cilju sprečavanja, ograničenja ili uvođenja posebnih uslova o mogućem stavljanju na tržište ili korišćenju proizvoda iz razloga ozbiljnog rizika i bez odlaganja će informisati Evropsku komisiju o izmeni ili ukidanju svake takve mere.

Ako organ iz stava 1. ovog člana smatra da rizik ne prelazi ili ne može preći teritoriju Republike Srbije slediće postupak iz člana 14. ovog zakona, uzimajući u obzir relevantne kriterijume koji su predviđeni procedurama i smernicama za primenu RAPEX-a u pogledu forme i sadržine obaveštenja za Evropsku komisiju."

Član 10.

U članu 17. posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Ako ovim ili posebnim zakonom nije propisana nadležnost drugog organa, nadzor u pogledu opšte bezbednosti proizvoda iz člana 2. ovog zakona sprovodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine."

U stavu 2. koji postaje stav 3. posle reči: "uređuje inspekcijski nadzor" dodaju se reči: "odnosno ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora".

U stavu 3. koji postaje stav 4. reči: "nadležnih inspektora" zamenjuju se rečima: "sanitarnih inspektora".

Dosadašnji stav 4. postaje stav 5.

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči: "stava 4." zamenjuju se rečima: "stava 5.".

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. reči: "stava 5." zamenjuju se rečima: "stava 6.".

U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 8. reč: "nadležnog" zamenjuje se rečju: "sanitarnog".

U dosadašnjem stavu 8. koji postaje stav 9. reč: "nadležni" zamenjuje se rečju:"sanitarni".

U dosadašnjem stavu 9. koji postaje stav 10. reči: "nadležni inspektor u roku iz stava 7." zamenjuju se rečima: "sanitarni inspektor u roku iz stava 8.".

Posle stava 10. dodaje se stav 11, koji glasi:

"Nadležna ministarstva obezbeđuju da proizvođači i distributeri ispunjavaju svoje obaveze u skladu sa ovim zakonom na takav način da proizvodi koji se stavljaju na tržište budu bezbedni."

Član 11.

U članu 18. stav 1. tačka 7) posle reči: "stavljanje na tržište" briše se tačka i dodaju reči: " i prodaju, odnosno povuče ili zahteva njegovo povlačenje sa tržišta".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2, koji glasi:

"Ako postoje dokazi da je proizvod opasan, nadležni organi preduzimaju mere ograničenja stavljanja na tržište ili opoziva opasnih proizvoda bez obzira na usaglašenost sa opštim zahtevom za bezbednost prema kriterijumima iz čl. 7. i 8. ovog zakona."

U stavu 2. koji postaje stav 3. reč: "samoinicijativno" zamenjuje se rečju: "dobrovoljno".

Posle stava 3. koji postaje stav 4. dodaju se novi st. 5. i 6, koji glase:

"Rešenje kojim se preduzima mera iz stava 1. ovog člana, koja u skladu sa ovim zakonom predstavlja ograničenje za stavljanje nekog proizvoda na tržište ili zahtev za njegovim povlačenjem ili opozivom, mora biti obrazložena razlozima na kojima se takva mera zasniva uzimajući u obzir i stavove stranke koja se po pravilu izjašnjava pre donošenja rešenja, osim kada zbog hitnosti preduzimanja mere u interesu zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika, to nije učinjeno, u kom slučaju će nadležni inspektor pozvati stranku da se izjasni nakon donošenja rešenja kojim se preduzima navedena mera ograničenja.

Mera kojom se zahteva povlačenje proizvoda ili njihov opoziv, treba da bude preduzeta na način kojim se podstiču distributeri, korisnici i potrošači da takvu meru sprovedu."

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 7. i 8.

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 9. reči: "stava 5." zamenjuju se rečima: "stava 8.".

U dosadašnjem stavu 7. koji postaje stav 10. reči: "stava 5." zamenjuju se rečima: "stava 8.".

Posle stava 10. dodaju se st. 11. i 12, koji glase:

"Protiv konačnog rešenja o preduzetoj meri može se pokrenuti upravni spor pred nadležnim sudom.

Preduzete mere na osnovu ovog zakona kojima se ograničava stavljanje proizvoda na tržište ili se zahteva njihovo povlačenje ili opoziv neće uticati na utvrđivanje krivične odgovornosti relevantne stranke u smislu krivičnog zakona koji se primenjuje na konkretni slučaj."

Član 12.

Član 21. menja se i glasi:

"Član 21.

U cilju obezbeđenja efikasnog nadzora kojim se garantuje visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača, obaveza je nadležnih organa da međusobno sarađuju u koordinaciji praćenja saradnje preko Saveta za bezbednost proizvoda osnovanog na osnovu zakona kojim se uređuje tržišni nadzor, obezbeđujući naročito sledeće:

1) uspostavljanje, periodično ažuriranje i sprovođenje programa nadzora sektora prema kategorijama proizvoda ili rizika i praćenje aktivnosti nadzora, nalaza i rezultata;

2) praćenje i ažuriranje naučnih i tehničkih znanja u vezi sa bezbednošću proizvoda;

3) periodično razmatranje i procenjivanje funkcionisanja i efikasnosti nadzora i ako je potrebno revidiranje organizacije i usvojenog pristupa nadzora.

Nadležni organi su obavezi da prime i, ako je to potrebno, na odgovarajući način obrade pritužbe i druge podneske potrošača i drugih zainteresovanih strana u vezi sa bezbednošću proizvoda i u vezi sa aktivnostima nadzora i kontrole i da aktivno informišu potrošače i druge zainteresovane strane o postupcima koji su u tu svrhu predviđeni i preduzeti.

Nadležni organi će podsticati i promovisati delovanje proizvođača i distributera na dobrovoljnoj osnovi u skladu sa obavezama iz ovog zakona, a posebno sa obavezama iz čl. 10-12. ovog zakona, uključujući gde je to moguće, donošenje i primenu pravila dobre prakse.

Nadležni organi su ovlašćeni da preduzimaju neophodne radnje da bi se sa dužnom pažnjom primenile odgovarajuće mere iz člana 18. stav 1. tač. 2)-7) ovog zakona, u slučaju kada proizvodi predstavljaju ozbiljan rizik, ceneći svaki pojedinačni slučaj za sebe i uzimajući u obzir Smernice za upravljanje Sistemom brze razmene informacija o opasnim proizvodima (RAPEX)."

Član 13.

Posle člana 25. dodaje se član 25a, koji glasi:

"Član 25a

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik - proizvođač ako:

1) stavi na tržište opasan proizvod (član 5);

2) proizvede, uveze, izveze ili stavi na tržište obmanjujući proizvod (član 6);

3) ne preduzme aktivnosti i mere iz člana 10. stav 3. tačka 3) ovog zakona.

Novčanom kaznom od 50.000 do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj preduzetnik - distributer ako:

1) uveze, izveze ili stavi na tržište obmanjujući proizvod (član 6);

2) isporuči ili učini dostupnim proizvod suprotno članu 11. tačka 1) ovog zakona."

Član 14.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Važeći Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda ("Službeni glasnik Republike Srbije", broj 41/09-u daljem tekstu: Zakon), donet je sa ciljem da obezbedi visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda, uzimajući u obzir proizvode koji se koriste za lične potrebe kao i proizvode za obavljanje profesionalnih delatnosti. Stoga je zakonom propisana obaveza stavljanja na tržište isključivo bezbednih proizvoda i zabrana proizvodnje, uvoz i stavljanje na tržište obmanjujućih proizvoda, kao i njihov izvoz.

Zakon je u znatnoj meri preuzeo odredbe Direktive EZ o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EZ). Takođe, važeći zakon je preuzeo Direktivu EEZ o obmanjujućim proizvodima (87/357/EEZ).

U procesu dalje harmonizacije sa Direktivom EZ o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EZ), sa istom svrhom, da se obezbedi da proizvodi stavljeni na tržište budu bezbedni, urađen je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda, kojim se potpunije i preciznije preuzimaju odredbe Direktive EZ o opštoj bezbednosti proizvoda (2001/95/EZ). Donošenje ovog zakona planirano je Nacionalnim planom za usvajanje Acquis Communautaire.

Imajući u vidu obaveze Republike Srbije iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, neophodno je da svi nadležni organi ubrzaju aktivnosti na ispunjavanju preuzetih obaveza. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju zahteva od države koja ga zaključuje sa EU da se prilikom harmonizacije fokusira na ključne elemente pravne tekovine EU u oblasti unutrašnjeg tržišta, uz isticanje, između ostalog, zaštite potrošača, standardizacije i ocenjivanja usaglašenosti.

S obzirom da ovaj zakon ima značajnu ulogu u navedenim oblastima bitnim za ispunjenje preuzetih obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, pristupa se njegovoj izmeni i dopuni u skladu sa predviđenim planom i na osnovu sveobuhvatne analize i rezultata primene važećeg zakona koji je usvojen 2009. godine, a koji je obuhvaćen analizom od strane angažovanih EU eksperata uz učešće nacionalnih eksperata. U vezi sa Zakonom kao i sa odredbama ovog zakona, pribavljeni su komentari Evropske komisije koji su u procesu izrade Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda doprineli pojašnjenju bitnih pojmova u oblasti opšte bezbednosti proizvoda, kriterijuma za ocenu usaglašenosti, obaveza proizvođača i distributera, razmene informacija i obaveze informisanja javnosti o opasnim proizvodima, nadležnostima i ovlašćenjima organa za nadzor u ovoj oblasti.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. Predloga zakona vrši se dopuna člana 1. Zakona, opredeljuje se svrha zakona tako što se nadzor u oblasti opšte bezbednosti proizvoda usmerava prema ostvarenju cilja da proizvodi stavljeni na tržište budu bezbedni. Na osnovu ove dopunjene odredbe, u uvodnom delu zakona se upućuje na uređivanje i zabrane koje se odnose na obmanjujuće proizvode.

Članom 2. Predloga zakona menja se pojam proizvoda u smislu ovog zakona, koji se do sada odnosio na finalne proizvode, a sada, obuhvata sve proizvode, uključujući i one proizvode koji nisu finalni, a bez kojih se određeni finalni proizvodi ne mogu koristiti kao npr. baterije. Pored toga, dopunjena je definicija obmanjujućih proizvoda tako što je pojašnjeno koje rizike sa sobom nose obmanjujući proizvodi koji nisu hrana ali svojim izgledom podsećaju na hranu i mogu biti opasni za potrošače, naročito decu, uz navođenje primera da takvi proizvodi mogu izazvati npr. gušenje, trovanje ili perforaciju ili opstrukciju digestivnog trakta. Takođe, vrši se terminološko usklađivanje pojmova "opoziv" i "harmonizovani standard".

Čl. 3-4. Predloga zakona je u kontekstu ranije propisane obaveze proizvođača da stavlja na tržište isključivo bezbedne proizvode, izvršena dopuna kojom se pojašnjava kada se proizvodi smatraju bezbednim. Kao prvi i osnovi uslov za pretpostavku usaglašenosti, uzima se ispunjenost zahteva u skladu sa propisima kojima se preuzimaju relevantni propisi EU kojima se uređuje opšta bezbednost proizvoda, a u nedostatku tih propisa, pretpostavka usaglašenosti zahteva ispunjenost zahteva prema drugim propisima koji uređuju zdravstvene i bezbednosne zahteve koje proizvod mora da ispuni da bi se stavio na tržište.

Ove odredbe prave razliku između odgovarajućih srpskih standarda kojima se preuzimaju evropski standardi doneti radi ispunjenja opšteg zahteva za bezbednost, kada se smatra da je proizvod usaglašen sa tim zahtevima u odnosu na primenu onih standarda kojima se preuzimaju drugi evropski standardi ili se radi o nacionalnim standardima i drugim situacijama kada se ne može pretpostavljati usaglašenost sa opštim zahtevom za bezbednost već je potrebna ocena usaglašenosti. Ovo je bitno pojašnjenje u pogledu kriterijuma za ocenu usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevima za bezbednost i kriterijumima za primenu pretpostavke usaglašenosti sa navedenim zahtevom.

Članom 5. Predloga zakona se vrši dopuna člana 10. Zakona kojim se utvrđuju obaveze proizvođača i na taj način daje mogućnost proizvođaču da aktivnosti u vezi sa opozivom opasnih proizvoda od potrošača, može sprovoditi i primenom pravila dobre prakse (kodeksa). Primena pravila dobre prakse je sada postavljena šire od prakse koja je ustanovljena u Srbiji tako da ako dobra praksa za određene vrste ili kategorije rizika nije uspostavljena u Srbiji ali postoji u državi članici EU gde posluje isti privredni subjekt koji tu praksu primenjuje u drugoj državi, da ta pravila dobre prakse može da primeni u Srbiji bez obzira što do tog trenutka takva praksa nije uspostavljena u Srbiji.

Članom 6. Predloga zakona vrši se dopuna člana 12. Zakona, uvodi se obaveza nadležnog organa da ustanovi procedure za dijalog sa proizvođačima i distributerima u vezi sa pitanjima bezbednosti proizvoda.

Članom 7. Predloga zakona se u pogledu uslova i načina informisanja javnosti i razmene informacija, u celosti menjaju odredbe člana 13. Zakona, tako što se propisuje da informacije koje su dostupne nadležnim organima u vezi rizika koje proizvodi predstavljaju po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika biće dostupne javnosti u skladu sa uslovima transparentnosti, bez obzira na ograničenja koja nameću aktivnosti praćenja i istraživanja.

Pojašnjava se da će javnosti posebno biti dostupne informacije o identifikaciji proizvoda, prirodi rizika i preduzetim merama.

U opravdanim slučajevima, neće se objavljivati informacije dobijene u svrhu primene ovog zakona koje, po svojoj prirodi predstavljaju poslovnu tajnu, osim informacija koje se odnose na bezbednosna svojstava proizvoda koje se moraju objaviti ako to zahtevaju okolnosti da bi se zaštitilo zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika proizvoda. Na ovaj način vrši se dodatno usklađivanje sa navedenom direktivom EU i pojašnjava ovaj veoma važan mehanizam koji doprinosi efikasnijoj primeni zakona i efikasnijem ostvarivanju cilja zbog kojeg se zakon donosi.

Pored toga, propisana zaštita poslovne tajne ne sprečava davanje informacija nadležnim organima koje su važne za obezbeđenje efikasnog praćenja i nadzora tržišta.

Čl. 8. i 9. Predloga zakona se detaljnije uređuje način razmene informacija sa Evropskom komisijom i reguliše dodatna mogućnost razmene takvih informacija zasnovanih na aktivnostima proizvođača i distributera koje oni preduzimaju na dobrovoljnoj osnovi ili po zahtevu nadležnog organa.

Čl. 10. i 11. Predloga zakona vrše se izmene i dopune odredbi čl. 17. i 18. Zakona tako što se određuje nadležnost tržišne inspekcije za opštu bezbednost svih proizvoda iz člana 2. Zakona, osim ako posebnim zakonom za određenu kategoriju proizvoda ili vrstu rizika nije određena nadležnost drugog organa. Takođe, precizira se nadležnost sanitarne inspekcije u delu primene odredbi o obmanjujućim proizvodima. Shodno tome preciziraju se odredbe o primeni prava na žalbu i drugim pravnim sredstvima za osporavanje odluka o preduzetim merama. Propisuje se da preduzete mere ograničenja neće uticati na utvrđivanje krivične odgovornosti shodno krivičnom zakonu koji se primenjuje na konkretni slučaj.

Članom 12. Predloga zakona vrši se izmena u pogledu obaveze nadležnih organa da međusobno sarađuju i u pogledu odgovornosti nadležnih organa da nadzor u vezi sa izvršavanjem obaveza proizvođača i distributera sprovode na način kojim se ostvaruje cilj zakona, što znači na način kojim se obezbeđuje stavljanje na tržište bezbednih proizvoda.

Pored ostalog, dopuna shodno ovim odredbama odnosi se i na način informisanja Evropske komisije. Uvodi se obaveza redovnog informisanja Evropske komisije. Na taj način pojašnjeno je da se, u sistemu razmene informacija sa državama članicama EU, informacije upućuju Evropskoj komisiji koja je odgovorna za dalje prosleđivanje tih informacija državama članicama.

Novina u odnosu na dosadašnji propis jeste to što će, u smislu ovog člana, nadležni organi podsticati i promovisati delovanje proizvođača i distributera na dobrovoljnoj osnovi u skladu sa obavezama iz ovog zakona a posebno sa obavezama iz čl. 10-12. ovog zakona, uključujući gde je to moguće, donošenje i primenu pravila dobre prakse.

Takođe, propisuje se obaveza nadležnih organa da preduzimaju mere sa dužnom pažnjom kada se radi o ozbiljnom riziku i da uzimaju u obzir okolnosti svakog pojedinačnog slučaja.

U cilju obezbeđenja efikasnog nadzora, obaveza je nadležnih organa da uspostave periodično ažuriranje i sprovođenje programa nadzora prema kategorijama proizvoda ili rizika i praćenje aktivnosti nadzora, nalaza i rezultata.

Pored toga, nadležni organi se obavezuju na praćenje i ažuriranje naučnih i tehničkih znanja u vezi sa bezbednošću proizvoda i na periodično razmatranje i procenjivanje funkcionisanja i efikasnosti nadzora i ako je potrebno, revidiranje usvojenog pristupa nadzora.

Propisuje se da su nadležni organi u obavezi da prime, uzmu u razmatranje pritužbe i druge podneske potrošača i drugih zainteresovanih strana u vezi sa bezbednošću proizvoda i u vezi sa aktivnostima nadzora i kontrole i da aktivno informišu potrošače i druge zainteresovane strane o postupcima koji su u tu svrhu predviđeni i preduzeti.

Dodatno se uređuje pitanje saradnje i komunikacije nadležnih organa sa proizvođačima i distributerima u vezi sa ispunjenjem njihovih obaveza u oblasti opšte bezbednosti proizvoda u skladu sa relevantnom direktivom EU.

Članom 13. Predloga zakona dopunjuju se kaznene odredbe. Dodaje se član 25a, kojim se propisuju novčane kazne za fizičko lice proizvođača i distributera (preduzetnike) za radnje prekršaja koje do sada nisu imali sankciju za fizičko lice, dok su za pravno lice propisne kazne za privredni prestup.

Članom 14. Predloga zakona propisano je stupanje na snagu zakona.

VI. ANALIZA EFEKATA PROPISA

1. Određivanje problema koje ovaj zakon treba da reši

Donošenje ovog zakona, zasnovano je na Nacionalnom programu usklađivanja sa pravnim tekovinama EU i obavezama usklađivanja i primene propisa, pravila konkurencije i zaštite potrošača preuzetih Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa očekivanim efektom da se na tržište stavljaju samo bezbedni proizvodi i da se postigne visok nivo zaštite zdravlja i bezbednosti potrošača.

Opšta bezbednost proizvoda koja se uređuje ovim zakonom predstavlja važan segment pravnog okvira u oblasti zaštite potrošača. S obzirom da detaljno uređuje kriterijume za ocenu usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost i da se zasniva na principima saradnje i komunikacije svih zainteresovanih strana, uz mogućnost preduzimanja mera od strane privrednih subjekata na dobrovoljnoj osnovi i uređuje odnos ovog zakona sa drugim propisima, pojašnjava nadležnost i primenu ovlašćenja nadležnih organa, zakon treba da bude podsticajan za stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja. Istovremeno zakon treba da doprinese povećanju svesti privrednih subjekata o njihovim obavezama i informisanost potrošača o njihovim pravima i načinu ostvarivanja tih prava u oblasti opšte bezbednosti proizvoda.

Razvoj i korišćenje informacionih sistema, baza podataka i sistema za razmenu informacija između nadležnih organa za nadzor u oblasti opšte bezbednosti proizvoda i carinskog organa i objedinjavanje tih podataka u usklađenom sistemu, predstavlja mehanizme koji funkcionišu na osnovu ovog zakona sa ciljem da se unapredi pravni okvir u ovoj oblasti i stvori osnova za izgradnju modernih institucija za nadzor tržišta. Iz tog razloga, očekivani efekat ovog zakona jeste dalji korak u unapređenju poslovnog ambijenta za odgovorno plasiranje bezbednih proizvoda i jasnija pravila ponašanja u oblasti zaštite potrošača.

Primena mera od strane nadležnih organa je uslovljena primenom načela srazmernosti mere u odnosu na ozbiljnost rizika za zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika proizvoda uz mogućnost preduzimanja mere na osnovu principa predostrožnosti, kada za to postoji potreba.

Prema sadašnjem stanju razvoja sistema za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima koji je ustanovljen 2010. godine i podržan softverom NEPRO, ovaj sistem je u aktivnoj primeni u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, gde je preko Sektora tržišne inspekcije obezbeđena kontakt osoba za koordinaciju razmene informacija i obaveštavanje javnosti o opasnim proizvodima. U daljem razvoju ovog sistema potrebno je, pre svega, unaprediti pravni okvir u delu preciziranja podataka koji se čine dostupni javnosti i koji približavanu nacionalni sistem međunarodnom sistemu razmene informacija koji se koristi u komunikaciji nadležnih organa država članica Evropske unije.

Za sada ovaj sistem u Republici Srbiji funkcioniše kao nacionalni sistem za razmenu informacija između nadležnih organa u nacionalnim okvirima i za komunikaciju sa privrednim subjektima koji preduzimaju dobrovoljne aktivnosti u svrhu povlačenja ili opoziva proizvoda sa ozbiljnim rizikom za zdravlje i bezbednost korisnika. Ovaj sistem je omogućio i početnu fazu u uspostavljanju regionalne mreže kontakt tački orana tržišnog nadzora koja, za sada razmenjuje informacije o opasnim proizvodima putem elektronske pošte.

U periodu 2017-2018. godine potrebno je veće učešće svih organa tržišnog nadzora, koji sprovode aktivnosti i preduzimaju mere da bi sprečili stavljanje na tržište opasnih proizvoda, u razmeni informacija preko nacionalnog sistema za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima. Na taj način treba stvoriti pretpostavke za pristup RAPEX i ICSMS (međunarodne baze podataka o opasnim proizvodima).

Navedena projekcija za 2017-2018. godinu urađena je na bazi rezultata postignutih u okviru projekta IPA 2010 Jačanje sistema tržišnog nadzora u Srbiji, kojim je realizovan Plan profesionalnog obrazovanja i edukacije inspektora (485 učesnika) obuhvatajući oblasti primene propisa o bezbednosti električnih proizvoda (LVD), mašina (MD), elektromagnetske kompatibilnosti (EMC), i procene rizika. U okviru istog projekta urađen je softver za upravljanje informacijama u oblasti tržišnog nadzora (MIS MI) kojim se unapređuju baze podataka za efikasnije obavljanje tržišnog nadzora, kao i sistem za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima (NEPRO Plus).

2. Ciljevi koji se donošenjem ovog zakona postižu

Predlog zakona predstavlja segment horizontalnog pravnog okvira koji doprinosi razvoju ekonomije, izgradnje moderne strukture trgovine, uključivanje Republike Srbije u tokove na jedinstvenom tržištu Evropske unije, uspostavljanje mehanizama koji omogućavaju visok nivo zaštite potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Ovaj zakon podržava primenu tehničkog zakonodavstva i dobrovoljnih standarda u cilju daljeg unapređenja tržišne ekonomije koja pruža veće šanse privrednicima, a potrošačima veću mogućnost izbora proizvoda koji su usaglašeni sa opštim zahtevom za bezbednost u skladu sa propisanim kriterijumima.

Sa aspekta primene kriterijuma za ocenu usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost, uspostavljanje efikasnog nadzora na tržištu za postizanje bezbednosti proizvoda, uz minimalno opterećenje privrede, je ključni zadatak nadležnih organa i cilj ovog zakona.

Ovaj zakon obavezuje na dalji razvoj koordiniranog sistema razmene informacija između nadležnih organa, uključujući i saradnju i razmenu informacija sa privrednim subjektima kada oni preduzimaju aktivnosti na dobrovoljnoj osnovi ili po zahtevu nadležnog organa da bi povukli sa tržišta ili opozvani od potrošača opasne proizvode. Ovaj sistem zasnovan na uspostavljenim pravilima funkcionisanja Sistema brze razmene informacija o opasnim proizvodima u EU (RAPEX) ima jedinstven pristup kada se radi o primeni propisa koji sadrže zahteve za bezbednost neprehrambenih proizvoda sa ciljem da nadležni organi efikasno sprovode aktivnosti na celoj teritoriji Republike Srbije.

Posebno je značajno što se ovim zakonom precizira nadležnost iz delokruga tržišne inspekcije u okviru ministarstva nadležnog za poslove trgovine, za opštu bezbednost proizvoda i nadležnost sanitarne inspekcije u okviru ministarstva nadležnog za poslove zdravlja u oblasti obmanjujućih proizvoda. Nadležni organi u čijem delokrugu je sprovođenje aktivnosti i primena mera nadzora tržišta koje imaju za cilj opštu bezbednost neprehrambenih proizvoda, obavezuju se tako na primenu načela i procedura propisanih ovim zakonom. U vezi sa primenom posebnih propisa koji uređuju nadležnost dugih organa za nadzor u pogledu ispunjenosti zahteva bezbednosti proizvoda sa istim ciljem da se zaštite potrošači i drugi korisnici proizvoda, ovaj zakon ne isključuje nadležnost tih organa, ali im daje nove mehanizme za efikasniji rad u okviru već utvrđene nadležnosti, uključivanjem u ustanovljeni sistem brze razmene informacija o opasnim proizvodima i primenom savremenih metoda rada i komunikacije sa zainteresovanim stranama i efikasnijom primenom ovlašćenja koja uključuju i opoziv opasnog proizvoda od potrošača, odnosno korisnika.

3. Druge mogućnosti za rešavanje problema

Analizom metoda za postizanje ciljeva koji su u osnovi donošenja ovog zakona evidentno je da su predložena zakonska rešenja zasnovana na savremenim metodama i najboljim praksama koje se primenjuju sa istim ciljem. Postavljeni principi rada nadležnih organa zasnovani na međusobnoj saradnji i razmeni informacija što uključuje komunikaciju sa privrednim subjektima i drugim zainteresovanim strana, nema alternativu. Stoga su predložena zakonska rešenja bolja od alternativnih mogućnosti primenjenih pre donošenja zakona a koje bi usporavale primenu metoda saradnje i komunikacije nosilaca obaveza propisanih zakonom i zainteresovanih strana.

4. Zašto je donošenje ovog zakona najbolje za rešavanje problema

Ovaj zakon daje mogućnost unapređenja saradnje između nadležnih organa i privrednih subjekata u svrhu ostvarivanja cilja zakona koji se ovim izmenama i dopunama nedvosmisleno povezuje sa većim nivoom zaštite i bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda. Ovaj ustanovljeni pristup u sprovođenju aktivnosti nadzora u Republici Srbiji, koji stalno treba unapređivati, obavezuje nadležne organe da u sprovođenju ovog zakona preuzmu odgovornost za primenu načela koja nadzor čine delotvornim tako da doprinose ostvarenju njegovog cilja.

5. Na koga će i kako uticati predložena rešenja

Pored uloge organa tržišnog nadzora, ovaj zakon daje značajno mesto i određuje ulogu organa carinskog nadzora. Zakonom o opštoj bezbednosti proizvoda i podzakonskim aktima za sprovođenje tog zakona, Uprava carine je preuzela obavezu saradnje sa nadležnim organima tržišnih nadzora. Na osnovu Zakona o opštoj bezbednosti proizvoda i donošenjem Uredbe o načinu uspostavljanja i rada sistema brze razmene informacija o opasnim proizvodima, omogućena je saradnja i koordinacija u razmeni informacija o opasnim proizvodima između organa tržišnog nadzora i Uprave carina, uz koordinaciju tog sistema preko ministarstva nadležnog za trgovinu, kao kontaktne tačke. Ovaj sistem služi i za informisanje javnosti o opasnim proizvodima, što se ovim zakonom dodatno usklađuje sa savremenim metodama rada i sa odredbama relevantne Direktive EZ o opštoj bezbednosti proizvoda. Činjenje dostupnih javnosti informacija o opasnim proizvodima je nedvosmisleno utvrđeno za razliku od dosadašnjih nejasnoća u pogledu zahteva za dostavljanje informacija. Informacije o opasnim proizvodima moraju biti dostupne javnosti bez podnošenja zahteva za dostupnost tih informacija.

Ovaj zakon će dodatno obezbediti pravnu sigurnost svim učesnicima na tržištu, s obzirom na to da propisana opšta pravila za ocenjivanje usaglašenosti, obaveze proizvođača i distributera i pravila za rad organa nadzora nad tržištem zahtevaju od tih organa da postupaju u skladu sa donetim programima nadzora koji sadrže unapred utvrđen obim nadzora i vrstu mera i da obezbede praćenje i ocenu efekata tih mera i ažuriranje programa, kada za to postoje opravdani razlozi, uz obavezu nadležnih organa da prime i razmotre prijave potrošača, odnosno zainteresovanih strana i da ih izveste o preduzetom..

Primena ovog zakona znatno će uticati na sprečavanje nelojalne konkurencije, jer će se za sve proizvođače i distributere uspostaviti jednaka i jasna pravila u pogledu proizvodnje, uvoza i distribucije isključivo bezbednih proizvoda i usaglašenih proizvoda.

Predloženim rešenjima građani i privredni subjekti će biti u potpunosti informisani, ne samo o opasnim proizvodima već i o vrsti i ozbiljnosti rizika za zdravlje i bezbednost i o preduzetim merama.

Navedene informacije će biti dostupne na veb adresi unapređene verzije softvera koji podržava rad nacionalnog sistema za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima: www.nepro.gov.rs. Unapređenje softvera je obezbeđeno u okviru projekta IPA 2010-Razvoj sistema tržišnog nadzora u Republici Srbiji, koji je implementiran u koordinaciji Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, preko Sektora tržišne inspekcije, u saradnji sa Ministarstvom finansija-Upravom carina, Ministarstvom zdravlja-Sanitarnom inspekcijom, Ministarstvom privrede i drugim oranima tržišnog nadzora i zainteresovanim stranama (Privredna komora Srbije, organizacije potrošača). Nadležni državni orani su učestvovali u realizaciji navedenog projekta a njihovi predstavnici sada učestvuju u radu Saveta za bezbednost proizvoda koji koordinira saradnju svih navedenih orana u oblasti tržišnog nadzora i njihovu komunikaciju sa zainteresovanim stranama.

Takođe, ovim zakonom ne uvode se nove obaveze, niti se ustanovljavaju novi troškovi za privredne subjekte, obzirom da su obaveze (pružanje na uvid dokumentacije, dostavljanje informacija, dostupnost poslovnih prostorija, uzimanje uzoraka i dr.) i troškovi (troškovi analiza i ispitivanja, troškovi postupka i dr. u slučajevima opasnih, nebezbednih i neusaglašenih proizvoda) već propisani zakonima koji su u primeni.

6. Kakve troškove će primena ovog zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)

Cilj ovog zakona je da se smanji mogućnost nastupanja štetnih posledica po zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika, kao i njihove imovine. Stoga se očekuju pozitivni efekti primene zakona bez dodatnih troškova njegove primene.

7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove

I pored toga što zakon ne uvodi dodatne troškove, neophodno je naglasiti nemerljivost pozitivnih efekata koji se očekuju u vezi sa povećanjem nivoa zaštite od rizika opasnih proizvoda, zaštite bezbednosti, života i zdravlju ljudi i zaštiti životne sredine.

Propisani kriterijumi za ocenu usaglašenosti proizvoda sa opštim zahtevom za bezbednost, identifikacija vrste rizika za zdravlje i bezbednost, ocenjivanje stepena opasnosti i procena verovatnoće njegovog uticaja, odnosno nastupanja posledica rizika, kao i propisana ovlašćenja nadležnih organa tržišnog nadzora koja su fokusirana na opasne proizvode i ozbiljne rizike, uključujući i primenu novih metoda komunikacije i razmene informacija o opasnim proizvodima, omogućavaju efikasniji rad u oblasti opšte bezbednosti proizvoda. Navedene metode rada treba posmatrati u okvirima razumnog nivoa bezbednosti potrošača i drugih korisnika proizvoda pri čemu se, pored ostalog, mora uzeti u obzir razvoj ukupne infrastrukture kvaliteta i trenutni razvoj nauke i tehnologije.

8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju

Donošenjem ovog zakona, stvoriće se uslovi za ulazak novih privrednih subjekata na tržište, jer će se eliminisati oni privredni subjekti koji na tržište svesno stavljaju opasne proizvode, nastale snižavanjem troškova proizvodnje i distribucije na uštrb bezbednosti proizvoda.

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove

Sve zainteresovane strane su imale priliku da se izjasne na zakonska rešenja koja sadrži Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda. U pogledu izmena i dopuna navedenog zakona, pribavljena su mišljenja zainteresovanih strana na koje se izmene i dopune odnose, kao i mišljenje Evropske komisije u pogledu usklađenosti sa relevantnim direktivama EU koje su predmet analize u okviru Pregovaračkog poglavlja 28-zaštita potrošača i javno zdravlje, i to sa Direktivom o opštoj bezbednosti proizvoda 2001/95 (EZ) i Direktivom o obmanjujućim proizvodima 87/357 /EEZ).

Nacrt zakona je usaglašen sa svim zainteresovanim stranama, koje su učestvovale, kako u analitičkom procesu ocene važećeg zakona i ocene potrebe za njegovom izmenom kroz implementaciju projekta IPA 2010-Jačanje sistema tržišnog nadzora tako i u procesu praćenja rada nadležnih organa na primeni tog zakona, preko Saveta za bezbednost proizvoda na sednicama od 1. februara i 28 jula 2016. godine. Na navedenim sednicama bili su prisutni predstavnici nadležnih državnih organa u oblasti tržišnog nadzora i u oblasti infrastrukture kvaliteta, uključujući predstavnike ključnih organa koji su nosioci izrade tehničkih propisa, kao i predstavnici Privredne komore Srbije i Nacionalne organizacije potrošača. Sednice su održane u Beogradu, u zgradi ministarstva, Nemanjina 22-26, uz administrativnu i stručnu podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija. Kako je postojala detaljna analiza zakona i, kroz zajednički projekat, postignuta saglasnost o izmenama i dopunama zakona, nije bilo suprotstavljenih mišljena u tom pogledu.

U vezi sa tim, nadležni Odbor Vlade je doneo Zaključak kojim se prihvata predlog Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija da nije potrebno sprovoditi javnu raspravu o Nacrtu zakona.

10. Koje će se mere tokom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava

Za ostvarivanje onoga što se donošenjem ovog zakona namerava, biće ustanovljene procedure za komunikaciju nadležnih organa sa privrednim subjektima, proizvođačima i distributerima proizvoda.

Nadležni organi će podsticati i promovisati delovanje privrednih subjekata na dobrovoljnoj osnovi u skladu sa predloženim zakonskim rešenjima sa obavezom preduzimanja restriktivnih mera, uključujući opoziv proizvoda od korisnika, kao krajnje mere kada je to neophodno u cilju otklanjanja rizika za zdravlje i bezbednost potrošača i drugih korisnika proizvoda.

Aktivnosti i mere nadzora sprovodiće se preko nadležnih organa tržišnog nadzora, u delu opšte bezbednosti proizvoda preko tržišnih inspektora i u delu "opasnih imitacija" preko sanitarnih inspektora. U okviru sistema za brzu razmenu informacija o opasnim proizvodima navedene inspekcije u koordinaciji Saveta za bezbednost proizvoda čiji rad administrira Ministarstvo trgovine turizma i telekomunikacija, ostvariće saradnju sa drugim organima tržišnog nadzora koji će se, sukcesivno, uključivati u ovaj vid saradnje i komunikacije. Za komunikaciju u okviru sistema brze razmene informacija biće zadužena kontakt osoba iz reda zaposlenih u odgovarajućem organu tržišnog nadzora.

Imajući u vidu rezultate postignute u okviru projekta - IPA 2010.- Jačanje srpskog sistema tržišnog nadzora, a koji se odnose na uvođenje sistema kvaliteta u oblast tržišnog nadzora, Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija - Sektor tržišne inspekcije će nastaviti rad na analizi i daljem razvoju procedura nadzora obuhvaćenih Priručnikom kvaliteta. Razvoj procedura i lista provera koje treba da podrže operativni rad inspektora na terenu, biće dostupne inspektorima preko informacionog sistema za upravljanje informacijama u oblasti nadzora tržišta, uključujući i procedure i liste provera, kako u oblasti bezbednosti proizvoda, tako i u oblasti zaštite ekonomskih interesa potrošača.

Nastaviće se regionalna saradnja u oblasti tržišnog nadzora.

U toku 2018. godine će se uraditi detaljna analiza u pogledu ispunjenosti informacionih, tehničkih i kadrovskih kapaciteta za pristup RAPEX i ICSMS i shodno rezultatima te analize podneti formalni zahtev za pristup navedenim sistemima.



Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print