Email Print
23.01.2017.

NACRT ZAKONA O FINANSIJSKOJ PODRŠCI PORODICI SA DECOM - Tekst propisa


I OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se finansijska podrška porodici sa decom.

Finansijska podrška porodici sa decom, u smislu ovog zakona, dodeljuje se radi:

1) usklađivanja rada i roditeljstva;
2) posebnog podsticaja i podrške roditeljima da ostvare željeni broj dece;
3) poboljšanja materijalnog položaja porodica sa decom, porodica sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i porodica sa decom bez roditeljskog staranja.

Član 2.

Porodicu u smislu ovog zakona čine: roditelji, odnosno staratelji, hranitelji, usvojitelji i deca, kao i drugi srodnici, pod uslovom da žive u zajedničkom domaćinstvu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, prilikom utvrđivanja redosleda rođenja dece, u porodicu se ubrajaju i deca koja ne žive u njoj.

Zajedničko domaćinstvo, u smislu ovog zakona, jeste zajednica življenja, privređivanja i trošenja sredstava svih članova domaćinstva bez obzira na stepen srodstva.

Član 3.

Za ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i ostvarivanje prava na naknadu ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta i ostvarivanje prava na roditeljski dodatak - redosled rođenja dece u porodici utvrđuje se u odnosu na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje ovih prava, prema datumu i času rođenja upisanih u matičnu knjigu rođenih.

Za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, redosled rođenja dece iz razvedenog braka ili vanbračne zajednice koja je prestala utvrđuje se prema roditelju sa kojim dete živi po odluci nadležnog organa.

Za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, redosled rođenja dece koja su u vreme razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice bila punoletna ili za koju je u toku postupak utvrđivanja porodičnopravnog statusa pred nadležnim organom, utvrđuje se prema roditelju sa kojim deca žive.

Činjenica sa kojim roditeljem deca žive, u smislu st. 2. i 3. ovog člana, utvrđuje se prema nalazu nadležnog centra za socijalni rad.

Za ostvarivanje prava na dečiji dodatak u redosled rođenja računaju se deca koja su data na hraniteljstvo ili starateljstvo.

Za ostvarivanje prava predviđenih ovim zakonom u redosled rođenja ne računaju se deca koja su mrtvorođena.

Član 4.

Prihodi od uticaja na ostvarivanje prava predviđenih ovim zakonom, a koji se utvrđuju u prosečnom mesečnom iznosu, na osnovu ostvarenih prihoda u tri meseca koja prethode mesecu u kome je podnet zahtev, jesu:

1) prihodi koji podležu oporezivanju prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana;
2) prihodi ostvareni od:

(1) penzija i invalidnina u zemlji i inostranstvu;
(2) primanja po propisima o pravima ratnih invalida;
(3) srodnika koji imaju zakonsku obavezu izdržavanja;
(4) otpremnina u slučaju prestanka potrebe za radom zaposlenih usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena i naknada po osnovu socijalnih programa ostvarenih u godini dana pre podnošenja zahteva;
(5) naknada za vreme nezaposlenosti;
(6) realizovanih novčanih i drugih likvidnih sredstava u godini dana pre podnošenja zahteva;
(7) primanja od rada kod stranog poslodavca u inostranstvu;
(8) mesečnog iznosa ostvarenog roditeljskog dodatka za treće dete po redu rođenja;
(9) ostalih aktivnosti.

Kada se prihod utvrđuje u paušalnom iznosu za prihod se uzima osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje.

Prihodi koji se iskazuju kao godišnji uzimaju se u visini prosečnog mesečnog iznosa.

U prihode porodice računaju se i prihodi od poljoprivredne delatnosti sa imovine koju je podnosilac zahteva ili član njegovog domaćinstva stekao ili je koristi na osnovu ugovora ili usmenog dogovora, bez obzira da li je izvršena njena uknjižba odnosno zaključen odgovarajući pravni posao.

Član 5

U prihode iz člana 4. Zakona ne uračunavaju se naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, naknade troškova za vreme provedeno na službenim putovanjima u zemlji i inostranstvu, otpremnine pri odlasku u penziju, solidarna pomoć, jubilarne nagrade i pomoći u slučaju smrti korisnika ili članova njegovog domaćinstva.

U prihode iz člana 4. Zakona ne uračunavaju se i iznosi isplaćenih izdržavanja za dete iz prethodne zajednice koje ne živi u zajedničkom domaćinstvu davaoca izdržavanja.

Član 6.

Pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju novčana i druga likvidna sredstva (ostvarena prodajom nepokretnosti, akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti i sl.) u vrednosti većoj od iznosa dve prosečne zarade u Republici bez poreza idoprinosa po članu porodice u momentu podnošenja zahteva.

Ako podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice poseduju novčana i druga likvidna sredstva u vrednosti većoj od iznosa dve prosečne zarade po zaposlenom u Republici bez poreza i doprinosa po članu porodice u momentu podnošenja zahteva, podnosilac zahteva ne može ostvariti pravo na dečiji dodatak za period srazmeran broju meseci koji se dobija deljenjem ukupnog iznosa tih sredstava sa prosečnom zaradom u Republici bez poreza i doprinosa.

Član 7.

Pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije i u inostranstvu, osim stambenog prostora u kome porodica živi, a koji ne može biti veći od sobe po članu domaćinstva uvećan za još jednu sobu.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, koji ostvaruju dohodak od poljoprivrede, ne poseduju nepokretnosti na teritoriji Republike Srbije i u inostranstvu, osim stambenog prostora u kome porodica živi, a koji ne može biti veći od sobe po članu domaćinstva uvećan za još jednu sobu i drugih nužnih ekonomskih zgrada u poljoprivrednom domaćinstvu i zemljišta u površini do dva hektara po članu porodice.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, osim stambenog prostora u kome porodica živi, poseduju i drugu nepokretnost na teritoriji Republike Srbije i u inostranstvu, u idealnom delu, ne većem od 20 kvadratnih metara, stečenu u skladu sa propisima o nasleđivanju.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana pravo na dečiji dodatak može se ostvariti ukoliko podnosilac zahteva, odnosno članovi njegove porodice, osim stambenog prostora u kome porodica živi, poseduju i garažu i iznajmljeni poslovni prostor (zakup) ne veći od 20 kvadratnih metara.

Član 8.

Prosečna mesečna zarada po zaposlenom, prosečna mesečna zarada po zaposlenom bez poreza i doprinosa i indeks potrošačkih cena u Republici utvrđuju se prema podacima koje objavi republički organ nadležan za poslove statistike.

Član 9.

Prava iz ovog zakona jesu lična prava i ne mogu se prenositi na druga fizička i pravna lica.

Novčana primanja po osnovu ovog zakona ne mogu biti predmet obezbeđivanja ili prinudnog izvršenja.

II PRAVA NA FINANSIJSKU PODRŠKU PORODICI SA DECOM

Član 10.

Prava na finansijsku podršku porodici sa decom, u smislu ovog zakona, jesu:

1) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
2) naknada ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta;
3) roditeljski dodatak;
4) dečiji dodatak;
5) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja;
6) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom;
7) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica.

Prava iz stava 1. tač. 1) do 6) ovog člana jesu prava od opšteg interesa i o njihovom obezbeđivanju stara se Republika.

O obezbeđivanju prava iz stava 1. tačka 7) ovog člana stara se opština odnosno grad, u skladu sa ovim zakonom.

Opština, odnosno grad mogu, ako su obezbedili sredstva, da utvrde i druga prava, veći obim prava od prava utvrđenih ovim zakonom i povoljnije uslove za njihovo ostvarivanje.

1. Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta

Član 11.

Naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta ostvaruju zaposleni kod pravnih i fizičkih lica (u daljem tekstu: zaposleni kod poslodavca).

Izuzetno zaposleni koje je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta, može ostvariti pravo na naknadu zarade tokom odsustva čija se dužina trajanja računa u odnosu na dan rođenja deteta.

Naknadu zarade iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi odsustvo iz stava 1. ovog člana.

Oba roditelja ne mogu istovremeno koristiti naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta za decu različitog reda rođenja.

Član 12.

Naknada zarade za lica iz člana 11. ovog zakona utvrđuje se u visini prosečne mesečne osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a najviše do pet prosečnih mesečnih zarada u Republici Srbiji, prema važećim podacima na dan otpočinjanja odsustva.

Naknada zarade zaposlenog koji je zasnovao radni odnos nakon rođenja deteta utvrđuje se u visini prosečne mesečne osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, za poslednjih 18 meseci koji prethode mesecu otpočinjanja odsustva po zasnivanju radnog odnosa.

Naknada zarade se isplaćuje u iznosu utvrđenom u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana za vreme ostvarivanja prava i predstavlja bruto obračunsku vrednost.

Način obračuna naknade zarade propisuje ministar nadležan za socijalna pitanja.

Član 13.

Obračun i isplatu naknade zarade vrši poslodavac istovremeno sa obračunom i isplatom zarada zaposlenima, do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec.

Poslodavac je dužan da nadležnom organu jedinice lokalne samouprave (u daljem tekstu: nadležni organ) dostavi dokaze o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period od 18 meseci, koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.

Nadležni organ vrši prenos sredstava poslodavcu iz stava 1. ovog člana iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike.

Poslodavcu iz stava 1. ovog člana prenos sredstava vrši se po dostavljanju dokaza da je isplatio naknadu zarade zaposlenom.

Ministar nadležan za finansije i ministar nadležan za socijalna pitanja sporazumno propisuju način i postupak prenosa sredstava za isplatu naknade zarade zaposlenima za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

Član 14.

Počevši od 01.07.2016. godine, obračun naknade zarade vrši nadležni organ na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a koji su evidentirani u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava.

Isplatu neto naknade zarade iz stava 1. ovog člana, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a na račun podnosioca zahteva za ostvarivanje prava otvorenog kod finansijske organizacije određene od strane nadležnog ministarstva, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na propisane uplatne račune, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike.

Dalju isplatu neto naknade zarade, utvrđene u skladu sa članom 12. st. 1. i 2. ovog zakona, zaključno sa 30.06.2016. godine, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a na račun podnosioca zahteva za ostvarivanje prava otvorenog kod finansijske organizacije određene od strane nadležnog ministarstva, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na propisane uplatne račune, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike počevši od 01.07.2016. godine.

Član 15.

Zahtev za ostvarivanje prava na naknadu zarade može se podneti do isteka zakonom utvrđene dužine trajanja prava koje se ostvaruje.

Poslodavac odnosno korisnik naknade zarade dužan je da organu prijavi svaku promenu u radnopravnom statusu koja je od uticaja na isplatu naknade zarade.

Zaposleni kod poslodavca koji ima i status lica koje samostalno obavlja delatnost ne može ostvariti pravo na naknadu zarade ukoliko obavlja i samostalnu delatnost u toku korišćenja prava iz člana 11. ovog zakona.

2. Naknada ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta

Član 16.

Naknadu ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta ostvaruju:

1) lica koja samostalno obavljaju delatnost;
2) lica koja su nosioci porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i imaju status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana; i

3) lica koja obavljaju ili su u periodu od 18 meseci pre rođenja deteta, po osnovu ugovora obavljala privremene i povremene poslove.

Pravo na naknadu ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruju lica iz stava 1. ovog člana u trajanju od godinu dana od dana rođenja deteta, bez obzira na redosled rođenja deteta.

Pravo na naknadu ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta ostvaruju lica iz stava 1. ovog člana u trajanju od tri meseca od dana rođenja deteta,ako se dete rodi mrtvo ili umre pre navršena tri meseca života.

Pravo na naknadu ostalih prihoda po osnovu posebne nege deteta ostvaruje se u skladu sa propisima koji regulišu ostvarivanje prava na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta za lica zaposlena kod poslodavca.

Pravo na naknadu ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta prestaje ukoliko dete umre posle navršena tri meseca života.

Pravo na naknadu ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta prestaje licu iz stava 1. ovog člana ukoliko izgubi status lica koje samostalno obavlja delatnost.

Član 17.

Naknada ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta za lica iz člana 16. ovog zakona, utvrđuje se u visini prosečne mesečne osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta, a najviše do tri prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji prema važećim podacima na dan otpočinjanja odsustva.

Naknada ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta se isplaćuje u iznosu utvrđenom u skladu sa stavom 1. ovog člana za vreme ostvarivanja prava i predstavlja bruto obračunsku vrednost.

Način obračuna naknade ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta propisuje ministar nadležan za socijalna pitanja.

Član 18.

Obračun naknade ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta vrši nadležni organ.

Lice iz člana 16. stav 1. ovog zakona dužno je da nadležnom organu dostavi dokaze o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje po osnovu obavljanja samostalne delatnosti za period od 18 meseci, koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno danu rođenja deteta.

Nadležni organ vrši isplatu naknade ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike.

Član 19.

Počevši od 01.07.2016. godine, obračun naknade ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta vrši nadležni organ na osnovu podataka o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, a koji su evidentirani kod nadležne poreske uprave odnosno u Centralnom registru na dan podnošenja zahteva za ostvarivanje prava, a isplatu vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja.

Isplata neto naknade ostalih prihoda iz stava 1. ovog člana, vrši se na račun podnosioca zahteva za ostvarivanje prava otvorenog kod finansijske organizacije koju odredi nadležno ministarstvo, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na propisane uplatne račune, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike.

Dalju isplatu neto naknade ostalih prihoda utvrđene u skladu sa članom 17. ovog zakona, zaključno sa 30.06.2016. godine, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja a na račun podnosioca zahteva za ostvarivanje prava otvorenog kod finansijske organizacije određene od strane nadležnog ministarstva, a iznos pripadajućih poreza i doprinosa na propisane uplatne račune, iz sredstava obezbeđenih u budžetu Republike, počevši od 01.07.2016. godine.

Član 20.

Podaci o visini osnovice na koju su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje pribavljaju se od od nadležne poreske uprave odnosno preuzimaju se iz jedinstvene baze Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.

3. Roditeljski dodatak

Član 21.

Roditeljski dodatak ostvaruje majka za prvo, drugo, treće i četvrto dete, pod uslovom da je državljanin Republike Srbije i da ima prebivalište u Republici Srbiji.

Pravo iz stava 1. ovog člana može ostvariti i majka koja je strani državljanin i ima status stalno nastanjenog stranca pod uslovom da je dete rođeno na teritoriji Republike Srbije.

Izuzetno, ako majka koja ima troje dece a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na roditeljski dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Redosled rođenja utvrđuje se prema broju živorođene dece majke u momentu podnošenja zahteva za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak.

Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana ostvaruje majka koja neposredno brine o detetu za koje je podnela zahtev, čija deca prethodnog reda rođenja nisu smeštena u ustanovu socijalne zaštite, hraniteljsku, starateljsku porodicu ili data na usvojenje, i koja nije lišena roditeljskog prava u odnosu na decu prethodnog reda rođenja.

Pravo iz st. 1. i 2. ovog člana izuzetno priznaće se i ukoliko je dete prethodnog reda rođenja smešteno u ustanovu zbog potrebe kontinuirane zdravstvene zaštite i nege, a po prethodno pribavljenom mišljenju ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Uz zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak podnosi se potrebna dokumentacija i uverenje nadležnog organa starateljstva, a za majku koja je strani državljanin i uverenje nadležne službe uobičajenog boravišta iz zemlje čiji je majka državljanin, o ispunjenosti uslova iz st. 5. i 6. ovog člana.

Pravo na roditeljski dodatak, ako ispunjava uslove iz st. 1-7. ovog člana, može ostvariti i otac deteta, ukoliko je majka deteta strani državljanin, nije živa, napustila je dete ili je iz objektivnih razloga sprečena da neposredno brine o detetu.

Uslovi za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak utvrđuju se u odnosu na dan podnošenja zahteva.

Član 22.

Roditeljski dodatak za prvo i četvrto dete rođeno 1. februara 2016. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 38.000,00 dinara i isplaćuje se jednokratno.

Roditeljski dodatak za drugo dete rođeno 1. februara 2016. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 120.000,00 dinara i isplaćuje se u 12 jednakih mesečnih rata.

Roditeljski dodatak za treće dete rođeno 1. februara 2016. godine i kasnije utvrđuje se u visini od 264.000,00 dinara i isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate.

Iznos roditeljskog dodatka za decu iz člana 21. stav 3. isplaćuje se u iznosu utvrđenom za četvrto dete.

Roditeljski dodatak utvrđen u st. 1-3. ovog člana usklađuje se 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, a njegov nominalni iznos utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.

Visina roditeljskog dodatka utvrđuje se u odnosu na dan rođenja deteta.

Zahtev za ostvarivanje prava na roditeljski dodatak sa potrebnom dokumentacijom podnosi se najkasnije do navršenih godinu dana života deteta.

Član 23.

Ukoliko u toku isplate prava na roditeljski dodatak koja se vrši u mesečnim ratama korisnik prava napusti dete ili umre, obustavlja se dalja isplata prava do odluke ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Ukoliko u toku isplate prava na roditeljski dodatak koja se vrši u mesečnim ratama dete umre, nastavlja se dalja isplata prava.

Član 24.

Roditeljski dodatak ne može se ostvariti ako majka ili članovi zajedničkog domaćinstva plaćaju porez na imovinu na poresku osnovicu veću od 30.000.000 dinara.

Iznos iz stava 1. ovog člana usklađuje se 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci, a njegov nominalni iznos utvrđuje rešenjem ministar nadležan za socijalna pitanja.

Roditeljski dodatak ne može se ostvariti ako roditelji u momentu podnošenja zahteva žive u inostranstvu.

Roditeljski dodatak ne može ostvariti majka koja je strani državljanin ukoliko je u zemlji uobičajenog boravišta, čiji je državljanin, ostvarila isto ili slično pravo za dete za koje je podnet zahtev.

4. Dečiji dodatak

Član 25.

Dečiji dodatak ostvaruje jedan od roditelja koji neposredno brine o detetu, koji je državljanin Republike Srbije ili strani državljanin i ima prebivalište ili status stalno nastanjenog stranca u Republici Srbiji za prvo, drugo, treće i četvrto dete po redu rođenja u porodici, od dana podnetog zahteva, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana majka koja ima troje dece a u sledećem porođaju rodi dvoje ili više dece, ostvariće pravo na dečiji dodatak i za svako rođeno dete u tom porođaju, a na osnovu posebnog rešenja ministarstva nadležnog za socijalna pitanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana pravo na dečiji dodatak podnosilac zahteva može ostvariti i za dete višeg reda rođena od četvrtog, ukoliko zbog starosne granice za neko od prvo četvoro dece po redu rođenja više ne može ostvariti pravo.

Pod uslovima iz stava 1. ovog člana pravo na dečiji dodatak ima i staratelj deteta.

Izuzetno od stava 1. ovog člana staratelj deteta može ostvariti pravo na dečiji dodatak za najviše četvoro sopstvene dece u porodici i za svako dete bez roditeljskog staranja o kome neposredno brine.

Strani državljanin koji radi na teritoriji Republike Srbije ostvaruje dečiji dodatak, ako je to određeno međunarodnim sporazumom, pod uslovima predviđenim ovim zakonom.

Dečiji dodatak pripada deci koja žive, školuju se i redovno pohađaju nastavu na teritoriji Republike Srbije, ako međunarodnim sporazumom nije drugačije određeno.

Dečiji dodatak pripada detetu do završetka srednjoškolskog obrazovanja a najduže do navršenih 20 godina života, ako se u svojstvu redovnog učenika nalazi na školovanju.

Dečiji dodatak pripada i detetu koje iz opravdanih razloga ne započne školovanje, odnosno koje započne školovanje kasnije ili prekine školovanje u svojstvu redovnog učenika, i to za sve vreme trajanja sprečenosti, do završetka srednjoškolskog obrazovanja a najduže do 21 godine života.

Izuzetno od stava 9. ovog člana, dečiji dodatak pripada za dete sa smetnjama u razvoju i dete sa invaliditetom za koje je doneto mišljenje interresorne komisije, sve dok je obuhvaćeno vaspitno obrazovnim programom i programom osposobljavanja za rad, a za dete nad kojim je produženo roditeljsko pravo najduže do 26 godina.

Nadležni organ dužan je da u saradnji sa odgovarajućom školom, u toku trajanja školske godine, krajem svakog tromesečja proveri redovnost pohađanja nastave deteta za koje se ostvaruje pravo.

Član 26.

Neposredna briga o detetu, u smislu ovog Zakona, podrazumeva neposredno staranje o životu, zdravlju, vaspitavanju i obrazovanju deteta koje živi u zajedničkom domaćinstvu podnosioca zahteva.

Smatra se da roditelj neposredno brine o detetu ako dete živi i školuje se u mestu prebivališta.

Izuzetno od stava 2. ovog člana smatra se da roditelj neposredno brine o detetu i ako dete pohađa:

a) osnovnu ili srednju školu van mesta prebivališta jer u mestu prebivališta ne postoji osnovna ili srednja škola;
b) osnovnu školu koja mu je bliža mestu stanovanja, odnosno dostupnija;
v) željenu srednju školu koja ne postoji u mestu prebivališta, ili koju nije moglo da upiše zbog nedovoljnog broja bodova.

Neposrednom brigom ne smatra se zbrinjavanje deteta u ustanovi socijalne zaštite, starateljskoj ili hraniteljskoj porodici.

Član 27.

Samohrani roditelj, u smislu ovog Zakona, jeste roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo u skladu sa odredbama Porodičnog zakona.

Roditelj će se smatrati samohranim i u slučaju:

1) kada je drugi roditelj postao potpuno i trajno nesposoban za rad, a nije stekao pravo na penziju;
2) kada se drugi roditelj nalazi na izdržavanju kazne zatvora duže od šest meseci.

Ne smatra se samohranim roditeljem u smislu Zakona roditelj koji je po prestanku ranije bračne, odnosno vanbračne zajednice, zasnovao novu bračnu, odnosno vanbračnu zajednicu.

Član 28.

Školovanje u smislu ovog zakona jeste pohađanje programa pripreme deteta pred polazak u osnovnu školu u okviru predškolskog vaspitanja i obrazovanja i pohađanje škole u cilju sticanja obrazovanja u svojstvu redovnog učenika u osnovnoj i srednjoj školi, a u skladu sa propisima u oblasti obrazovanja.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, svojstvo redovnog učenika smatra se da ima i lice iz osetljivih društvenih grupa i lice sa izuzetnim sposobnostima koje stiče srednje obrazovanje ili obrazovanje za rad u svojstvu vanrednog učenika, ako opravda nemogućnost redovnog pohađanja nastave, uz saglasnost ministra prosvete.

Član 29.

Pravo na dečiji dodatak ostvaruje se ako ukupan mesečni prihod, umanjen za poreze i doprinose, po članu porodice ostvaren u tri meseca koji prethode mesecu u kome je podnet zahtev iznosi do 8.200,00 dinara.

Iznos od 8.200,00 dinara utvrđen u stavu 1. ovog člana jeste iznos za februar 2016. godine i usklađuje se sa indeksom potrošačkih cena.

Izuzetno od stava 1. ovog člana pravo na dečiji dodatak bez ponovnog dostavljanja dokaza o materijalnom stanju porodice ostvaruje korisnik novčane socijalne pomoći čija deca redovno pohađaju školu, a nezavisno od materijalnih uslova porodice korisnik čije dete ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica.

Član 30.

Za jednoroditeljske porodice, staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom za koje je doneto mišljenje interresorne komisije a koje nije smešteno u ustanovu za smeštaj, cenzus utvrđen u članu 29. ovog zakona uvećava se za 20%.

Član 31.

Nominalne iznose cenzusa za ostvarivanje prava na dečiji dodatak, u skladu sa čl. 29. i 30. ovog zakona, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.

Član 32.

Visina dečijeg dodatka za decu koja su završila prethodnu školsku godinu, počevši od 1. februara 2016. godine, iznosi ukupno godišnje 31.920,00 dinara i isplaćuje se u dvanaest jednakih mesečnih rata od po 2.660,00 dinara.

Visina dečijeg dodatka utvrđena u stavu 1. ovog člana usklađuje se 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine, na osnovu statističkih podataka, sa kretanjem indeksa potrošačkih cena na teritoriji Republike u prethodnih šest meseci.

Iznos dečijeg dodatka, utvrđen u stavu. 1. ovog člana, za jednoroditeljske porodice i staratelje, uvećava se za 30%, a za roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom, za koje je doneto mišljenje interresorne komisije, i za dete koje ostvaruje dodatak za pomoć i negu drugog lica, a koje nije smešteno u ustanovu za smeštaj, uvećava se za 50%.

Ukoliko su ispunjeni uslovi da se iznos dečijeg dodatka uveća po više osnova u skladu sa stavom 3. ovog člana, ukupan iznos uvećanja ne može biti veći od 80%.

Nominalne iznose dečijeg dodatka, u skladu sa st. 1. do 4. ovog člana, utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja.

5. Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja

Član 33.

Deca predškolskog uzrasta bez roditeljskog staranja imaju pravo na naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi akreditovanoj od strane ministarstva prosvete, u visini učešća korisnika u ceni usluge koja je propisana odlukom jedinice lokalne samouprave.

Deca bez roditeljskog staranja na smeštaju u ustanovama socijalne zaštite ostvaruju pravo na naknadu troškova u skladu sa stavom 1. ovog člana.

Deca bez roditeljskog staranja koja su u starateljskim porodicama, ostvaruju pravo na naknadu troškova iz stava 1. ovog člana, pod uslovom da je za njih ostvareno pravo na dečiji dodatak u skladu sa ovim zakonom.

6. Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom

Član 34.

Deca predškolskog uzrasta sa smetnjama u razvoju i deca sa invaliditetom imaju pravo na naknadu dela troškova boravka u predškolskoj ustanovi akreditovanoj od strane ministarstva prosvete, u visini učešća korisnika u ceni usluge koja je propisana odlukom jedinice lokalne samouprave.

Pravo na naknadu troškova u skladu sa stavom 1. ovog člana ostvaruju deca sa smetnjama u razvoju i deca sa invaliditetom, pod uslovom da je za njih ostvareno pravo na uvećani dečiji dodatak.

Pravo iz stava 1. ovog člana ne može se ostvariti ukoliko je za to dete ostvareno pravo na naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta.

7. Regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica

Član 35.

Deca predškolskog uzrasta iz materijalno ugroženih porodica, kao i deca bez roditeljskog staranja, deca sa smetnjama u razvoju i deca sa invaliditetom koja nisu ostvarila pravo u skladu sa čl. 33. i 34. ovog zakona imaju, u zavisnosti od materijalnog položaja porodice, pravo na regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi u koju su uključena.

Način i uslove regresiranja troškova iz stava 1.ovog člana utvrđuje nadležni organ jedinice lokalne samouprave.

III POSTUPAK I NAČIN OSTVARIVANJA PRAVA

Član 36.

Ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje bliže uslove i način ostvarivanja prava na: naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta, odsustva sa rada radi posebne nege deteta; naknadu po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta; roditeljski dodatak; dečiji dodatak; naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja i naknadu troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom.

Ministar nadležan za socijalna pitanja propisuje bliže uslove odsustva sa rada ili rada sa polovinom punog radnog vremena roditelja, odnosno usvojitelja, hranitelja ili staratelja deteta mlađeg od pet godina kome je potrebna posebna nega.

O stepenu smetnji u psihofizičkom razvoju i invaliditetu deteta mišljenje daje nadležna komisija PIO fonda, a troškovi njenog rada finansiraju se iz budžeta Republike.

Sastav, nadležnost i način rada komisije utvrđuje ministar nadležan za socijalna pitanja, u skladu sa zakonom.

Član 37.

Prava utvrđena ovim zakonom ostvaruju se po propisima o opštem upravnom postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.

Član 38.

Rešavanje o pravima iz člana 10. stav 1. tač. 1) do 6) ovog zakona poverava se nadležnom organu jedinice lokalne samouprave.

O pravima iz stava 1. ovog člana nadležni organ rešava na osnovu podnetog zahteva.

Član 39.

O pravima iz ovog zakona u prvom stepenu rešava nadležni organ u mestu prebivališta podnosioca zahteva, osim o pravu na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta i pravu na naknadu ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, o kojem rešava nadležni organ u mestu sedišta poslodavca zaposlenog odnosno sedištu lica koje samostalno obavlja delatnost.

Član 40.

Po žalbama na prvostepena rešenja o pravima iz člana 10. stav 1. tač. 1) do 6) ovog zakona u drugom stepenu rešava ministar nadležan za socijalna pitanja.

Rešavanje u drugom stepenu po žalbama na prvostepena rešenja o pravima iz člana 10. stav 1. tač. 1) do 6) ovog zakona na teritoriji AP Vojvodine poverava se odgovarajućem organu uprave AP Vojvodine.

Član 41.

Korisnik prava iz ovog zakona koji je na osnovu neistinitih ili netačnih podataka, ili neprijavljivanjem promena koje utiču na gubitak ili obim prava ostvario pravo, dužan je da naknadi štetu, u skladu sa zakonom.

Član 42.

Sredstva za ostvarivanje prava od opšteg interesa utvrđenih u članu 10. stav 1. tač. 1) do 6) ovog zakona obezbeđuju se u budžetu Republike, u skladu sa zakonom, pri čemu se posebno vode sredstva za naknade za porodiljsko odsustvo, a posebno sredstva za decu i porodicu.

Član 43.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja vrši nadzor nad radom organa u vršenju ovim zakonom poverenih poslova državne uprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje državna uprava, a nadzor na teritoriji AP Vojvodine poverava se odgovarajućem organu uprave AP Vojvodine.

IV JEDINSTVENA EVIDENCIJA PODATAKA I ISPLATA PRAVA

  1. 1. Jedinstvena evidencija podataka

Član 44.

O korisnicima prava po ovom zakonu vodi se Jedinstvena evidencija podataka.

Jedinstvenu evidenciju podataka vodi ministarstvo nadležno za socijalna pitanja, a neposredan unos podataka u evidenciju vrši nadležni organ koji u prvom stepenu rešava o pravima po ovom zakonu, koji je i odgovoran za tačnost tih podataka.

Ministarstvo nadležno za socijalna pitanja ne može vršiti izmenu podataka čiji unos je izvršio nadležni prvostepeni organ.

Izuzetno od stava 1. ovog člana ministarstvo nadležno za socijalna pitanja vrši unos podataka koje ne može uneti prvostepeni organ.

U jedinstvenoj evidenciji podataka vode se podaci o korisnicima, ostvarenim pravima članova zajedničkog domaćinstva, prihodima korisnika i članova njegovog domaćinstva, školovanju, načinu isplate novčanih iznosa po ostvarenim pravima preko imenovane finansijske institucije izabrane u postupku javne nabavke kao i drugi podaci od uticaja na prava propisana ovim zakonom.

Član 45.

Ministar propisuje sadržaj, obrasce i način vođenja Jedinstvene evidencije podataka, kao i način prikupljanja i korišćenja tih podataka.

  1. 2. Isplata prava

Član 46.

Rešenja kojima se priznaju prava po ovom zakonu i definiše način isplate novčanih iznosa po ostvarenim pravima izvršavaju se po službenoj dužnosti.

Isplata novčanih iznosa prava priznatih po ovom zakonu vršiće se korisnicima prava na osnovu rešenja o priznatim pravima a na osnovu podataka iz Jedinstvene evidencije podataka od strane izabrane finansijske institucije koja će vršiti isplatu naknada korisnicima prava.

Isplatu novčanih iznosa prava propisanih ovim zakonom, na osnovu Jedinstvene evidencije podataka i naloga za isplatu koji daje organ koji o pravima rešava u prvom stepenu, vrši ministarstvo nadležno za socijalna pitanja preko izabrane finansijske institucije.

Po nalogu ministarstva nadležnog za socijalna pitanja izabrana finansijska institucija vrši otvaranje računa korisnicima prava, bez prisustva korisnika prava i bez formiranja dosijea korisnika i o tome ga obaveštava.

Izabrana finansijska institucija je oslobođena obaveza otvaranja računa na način i po postupk definisanom Odlukom i načinu otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke.

V ZAŠTITA, KORIŠĆENJE, AŽURIRANJE I ČUVANJE PODATAKA

  1. 1. Zaštita podataka

Član 47.

Svi vidovi prikupljanja, držanja, obrade i korišćenja podataka sprovode se u skladu s posebnim zakonom, uz poštovanje načela propisanih zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Za potrebe naučnoistraživačkog rada i statističkih analiza, lični podaci koriste se i objavljuju na način kojim se obezbeđuje zaštita identiteta korisnika prava.

  1. 2. Korišćenje podataka

Član 48.

Korisnik podataka iz jedinstvenog informacionog sistema ministarstva nadležnog za socijalna pitanja može biti državni i drugi organ i organizacija, kao i pravno i fizičko lice, pod uslovom da je zakonom ili drugim propisima ovlašćeno da traži i prima podatke, da su ti podaci neophodni za izvršenje poslova iz njegove nadležnosti ili služe za potrebe istraživanja, uz uslov da se obezbedi zaštita ličnih podataka.

Podaci u bazi podataka i jedinstvenom informacionom sistemu ministarstva za socijalna pitanja moraju biti bezbednim merama zaštićeni od neovlašćenog pristupa i korišćenja.

Bliže uslove i način uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema ministarstva za socijalna pitanja, prikupljanja, unosa, ažuriranja, dostupnosti podataka i druga pitanja od značaja za taj sistem, propisuje ministar.

  1. 3. Ažuriranje i čuvanje podataka

Član 49.

Podaci u evidencijama, odnosno bazi podataka ažuriraju se na dan nastanka promene, a najkasnije u roku od 30 dana od dana nastanka promene.

Rokovi čuvanja podataka u evidencijama, odnosno bazi podataka i podataka u jedinstvenom informacionom sistemu ministarstva za socijalna pitanja uređuju se posebnim zakonom.

VIII . DEČJA NEDELJA

Član 50.

"Dečja nedelja" organizuje se svake godine u prvoj punoj nedelji meseca oktobra, radi podsticanja i organizovanja raznovrsnih kulturno-obrazovnih, rekreativnih i drugih manifestacija posvećenih deci i preduzimanja drugih mera za unapređivanje razvoja društvene brige o deci.

Aktivnosti koje se organizuju za vreme trajanja "Dečje nedelje" utvrđuju se programom koji donosi ministar nadležan za socijalna pitanja.

Aktivnosti u toku "Dečje nedelje" finansiraju se sredstvima koja se prikupe za vreme trajanja "Dečje nedelje" i uplate na poseban račun.

Sredstva iz stava 3. ovog člana koriste se za realizaciju programa i to: 40% za aktivnosti na republičkom nivou, a 60% za aktivnosti na nivou jedinica lokalne samouprave.

Član 51.

Za vreme trajanja "Dečje nedelje" plaća se poseban iznos, i to na:

1) Svaku prodatu voznu kartu u međumesnom i međunarodnom prevozu u železničkom, vodnom, vazdušnom i drumskom saobraćaju;
2) Svaku poštansku pošiljku u unutrašnjem poštanskom saobraćaju, osim za pošiljke novina i časopisa čiji prijem, prenos i uručenje obavljaju javni poštanski operator i drugi poštanski operatori, u skladu sa Zakonom o poštanskim uslugama ;
3) Svaku prodatu ulaznicu za pozorište, bioskop, drugu kulturnu manifestaciju i sportsku priredbu za koju se naplaćuju ulaznice;
4) Svaki prodat nosač zvuka sa snimljenim sadržajem.

Naplatu iznosa vrše organizacije i druga pravna lica i građani koji prodaju ulaznice - vozne karte, nosače zvuka sa snimljenim sadržajem, odnosno vrše poštansku uslugu i dužni su da naplaćena sredstva uplate na poseban račun u budžet Republike u roku od sedam dana po završetku "Dečje nedelje".

Ministar nadležan za finansije bliže propisuje način naplate iznosa iz stava 1. ovog člana.

Iznos iz stava 1. ovog člana utvrđuje Vlada uredbom koju donosi do 1. septembra za tekuću godinu.

Član 52.

Naplaćena sredstva za vreme trajanja "Dečje nedelje" utvrđuju se u budžetu Republike, a ministarstvo nadležno za socijalna pitanja ih raspoređuje organizatorima manifestacija posvećenih deci, u skladu sa izvršenim programom iz člana 50. stav 2. ovog zakona.

V KAZNENE ODREDBE

Član 53.

Novčanom kaznom od 50.000 do 300.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako ne izvrši obračun i isplatu naknade zarade u skladu sa članom 13. ovog zakona, odnosno ako obračuna i isplati više od iznosa koji bi se utvrdio u skladu sa čl. 11. do 13. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1.ovog člana kazniće se poslodavac koji je privatni preduzetnik novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara. Za prekršaj iz stava 1.ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 30.000 do 100.000 dinara.

Član 54.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica i drugo pravno lice ako izda neistinitu potvrdu o ostvarenim prihodima podnosioca zahteva iz člana 4. ovog zakona.

Za prekršaj iz stava 1.ovog člana kazniće se poslodavac koji je privatni preduzetnik novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.

Za prekršaj iz stava 1.ovog člana kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 20.000 do 100.000 dinara.

Član 55.

Novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u nadležnom organu lokalne samouprave, ukoliko nenamenski koristi sredstva za isplatu prava predviđenih ovim zakonom.

VI . PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 56.

Postupci za ostvarivanje prava na naknadu zarade započeti pre stupanja na snagu ovog zakona okončaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme otpočinjanja porodiljskog odsustva.

Pravo na roditeljski dodatak za decu rođenu pre stupanja na snagu ovog zakona, ostvariće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi na dan rođenja deteta.

Član 57.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom ("Sl. glasnik RS", br. 16/2002, 115/2005 i 107/2009).

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da važe odredbe čl. 73. do 75. Zakona o društvenoj brizi o deci ("Sl. glasnik RS", br. 49/92, 29/93, 53/93, 67/93, 28/94, 47/94, 48/94, 25/96, 29/2001, 16/2002 - dr. zakon, 62/2003 - dr. zakon, 64/2003 - ispr. dr. zakona, 101/2005 - dr. zakon i 18/2010 - dr. zakon).

Član 58.

Ovaj zakon stupa na snagu 1. februara 2016. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Odredbe Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i odnose se na poboljšanje uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, posebne podsticaje za rađanje dece i podršku materijalno ugroženim porodicama, porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i deci bez roditeljskog staranja.

Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitavaju decu, pravu deteta na uslove života koji mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezi države da podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija. Otuda ovaj zakon ne predstavlja samo opredeljenje države u oblasti socijalne politike, već je, uključujući demografske potrebe, istovremeno i važan instrument populacione politike.

Praksa u dosadašnjoj primeni Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom pokazala je određene nedostatke, pa sledstveno tome potrebu da se pojedine njegove odredbe izmene, dopune ili preciziraju.

U postupku ostvarivanja prava na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, uočeno je zapošljavanje trudnica po saznanju za trudnoću i ugovaranje osnovnih zarada u iznosu koji je višestruko veći od zarada ostalih zaposlenih i uobičajenih zarada zaposlenih koji obavljaju iste ili slične poslove sa istom stručnom spremom, kao i da često radni odnos ovih lica prestaje po isteku trajanja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, što ukazuje da je radni odnos zasnovan isključivo u cilju ostvarivanja prava na naknadu zarade.

Značajan broj tako zaposlenih lica ubrzo nakon zasnivanja radnog odnosa odlazi na odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, što znači da isplatu naknade zarade vrši budžet Republike Srbije preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, a što za poslodavca znači da za tako zaposlenog nema troškova za isplatu zarade, izuzev prvog meseca koji padaju na njegov teret.

Tako zaposlena žena kasnije koristi porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteteta koje može trajati i do dve godine ukoliko je reč o trećem i svakom narednom detetu, a ovaj period korišćenja naknade je i duži, ukoliko se koristi i odsustvo rada radi posebne nege deteta, koje može trajati i do navršenih pet godina živoa deteta.

Jedan od načina zloupotrebe odredaba Zakona odnosi se na već zaposlene kod poslodavca čija se zarada po saznanju za trudnoću višestruko uvećava u odnosu na ostale zaposlene. Uvećanje zarade najčešće se pravda posebnim doprinosom zaposlene radu poslodavca, dodatnom angažovanju u tom periodu, unapređenjem ili promenom radnog mesta. Jedan deo ovih zaposlenih ubrzo po uvećanju zarade odlazi na odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, i dalja isplata njene naknade vrši se preko fonda za zdravstveno osiguranje. U periodu njenog odsustva poslodavac najčešće ne angažuje drugo lice, već poslove obavljaju ostali zaposleni, sa daleko nižim zaradama, a ako se i angažuje drugo lice njegova zarada utvrđena je u nivou zarada ostalih zaposlenih. Po povratku sa odsustva zarada zaposlene isplaćuje se u istom iznosu koji je imala pre uvećanja zarade.

Posebne kategorije čine lica koja samostalno obavljaju delatnost, a koja su otpočinjala obavljanje delatnosti u periodu trudnoće, i lica koja su već obavljala ovu delatnost, a po saznanju za trudnoću neosnovano uvećavala osnovicu na koju plaćala obavezno socijalno osiguranje, da bi neposredno nakon toga privremeno prestajale sa obavljanjem delatnosti i koristila odsustvo i naknadu po osnovu odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, a potom i porodiljskog odsustva. Time se povećavao i iznos naknada zarada isplaćivanih iz budžeta Republike.

Kada je reč o odsustvu sa rada radi posebne nege detete i naknadi zarade koja se ostvaruje za vreme ovog odsustva, uočeno je korišćenje ovog odsustva po osnovu zdravstvenog stanja deteta koje ne odgovara stanjima propisanim Pravilnikom o uslovima, postupku i načinu ostvarivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta. U ovakvim slučajevima, objektivno, moglo bi se koristiti odsustvo sa rada u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju, mada je u značajnom broju slučajeva reč o potpunoj zloupotrebi prava, jer su u pitanju zdrava deca, a odustvo se koristi kao instrument zbrinjavanja deteta, čime se izbegava njegov upis u predškolsku ustanovu.

Svim navedenim zloupotrebama uzrokuje se značajan odliv sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Tako se u 2015. u odnosu na 2010. godinu (kada su počele da se primenjuju odredbe poslednjih izmena i dopuna Zakona) broj korisnika ovog prava povećao prosečno mesečno sa 34.364 na 40.000 porodilja.

Za isplatu ovih prava u 2010. godini prosečno mesečno se izdvajalo 1.662.461.188 dinara, a u 2015. godini, zaključno sa novembrom 2.465.947.000 dinara. To znači da ukoliko se posmatraju ove dve godine, prosečno mesečno izdavanje uvećano je za 803.485.812 dinara, što poredeći navedene dve godine dovodi do uvećanja na godišnjem nivou 9.641.829.744 dinara.

Kada je reč o pravu na roditeljski dodatak, u 2010. godini prosečno mesečno je bilo ostvareno pravo za 64.369 dece, a za prvih 11 meseci u 2015. godini prosečno mesečno 62.857 dece. Za ovo pravo u 2010. godini prosečno mesečno se izdvajalo 430.681.906 dinara, a u 2015. godini 589.006.800. dinara.

Uvećanje potrebnih sredstava za 11 meseci 2015. godine posledica je usklađivanja iznosa roditeljskog dodatka koje se vrši dva puta godišnje sa indeksom potrošačkih cena.

Dečiji dodatak je u 2010. godini prosečno mesečno ostvarivan za 393.814 dece, a u 2015. godini za 383.517 dece. U 2010. godini za ovo pravo prosečno mesečno isplata je iznosila 802.433.670 dinara, dok je u 2015. godini ona bila 1.065.852.918 dinara. Ovo povećanje je takođe rezultat usklađivanja iznosa dodatka koje se vrši dva puta godišnje sa indeksom potrošačkih cena.

III OBJAŠNJENJE POJEDINIH ODREDABA

U Zakonu su definisana sledeća prava na finansijsku podršku porodici sa decom:

1) naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta;
2) naknada ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta;
3) roditeljski dodatak;
4) dečiji dodatak;
5) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja;
6) naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom;
7) regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica.

Naknada zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta jeste klasična mera finansijske podrške porodici putem koje se olakšava usklađivanje rada i roditeljstva.

Naknada ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta, takođe predstavlja meru finansijske podrške porodici sa decom, putem koje se olakšava usklađivanje rada i roditeljstva lica koja samostalno obavljaju delatnost, uključujući lica koja taj status imaju a vlasnici su porodičnog poljoprivrednog gazdinstva i lica koja su angažovana po osnovu privremenih i povremenih poslova.

Zakonom se predviđa direktna isplata naknada zarada i ostalih prihoda na lični račun korisnika prava, i odgovarajuće uplatne račune, što će imati za posledicu smanjenje potrebne dokumentacije, kao i redovnu isplatu prihoda u periodu korišćenja odsustva, i samim tim bolju zaštitu korisnika prava.

Roditeljski dodatak predstavlja neophodnu meru podrške porodici, jer predstavlja u sadržinskom i u materijalnom smislu glavni instrument populacione politike. Naime, Centralna Srbija i AP Vojvodina zahvaćene su vrlo nepovoljnim demografskim kretanjima: stanovništvo se odavno ne obnavlja u istom razmeru, jer je stopa fertiliteta decenijama ispod potrebe za prostu reprodukciju; broj novorođenih je daleko niži od broja umrlih, pa je prirodni priraštaj negativan, kako ukupno, tako posmatrano i u najvećem broju opština; stanovništvo ubrzano stari, rapidan je proces depopulacije; povećava se udeo starih u ukupnom stanovništvu. Dugoročne demografske projekcije najavljuju još nepovoljnije tendencije u budućnosti i znatno smanjenje broja stanovnika. Ovakva kretanja imaju izuzetno nepovoljne socijalne i ekonomske posledice i zahtevaju efikasan politički odgovor države.

Dečiji dodatak definisan je kao mera socijalne politike. Prilagođavanje ove mere zahtevima socijalne politike uslovljava sledeće:

1) zadržava se finansijski cenzus, kako bi se obezbedilo da pravo na dečiji dodatak imaju samo porodice sa nižim primanjima;
2) visina dečijeg dodatka vezuje se za ostvarivanje egzistencijalnih potreba deteta i ne diferencira se prema redu rođenja deteta;
3) pravo na dečiji dodatak sticalo bi se kao i do sada za prva četiri deteta po redu rođenja u porodici, a izuzetno i za naredno dete po redu rođenja, u situaciji kada jedno od prvo četvoro dece izađe iz prava po osnovu starosne granice propisane Zakonom.

Navedenim zakonskim rešenjem nije obuhvaćena kategorija hranitelja, imajući u vidu da je za decu u hraniteljskim porodicama obezbeđena podrška koju propisuje Zakon o socijalnoj zaštiti, i koja obuhvataju izdvajanja namenjena za izdržavanje deteta i rad hranitelja.

Za decu bez roditeljskog staranja obuhvaćenu starateljskom zaštitom i decu samohranih roditelja ostvaruje se pravo na dečiji dodatak pod povoljnijim uslovima u pogledu 20% većeg cenzusa i 30% većeg iznosa dečijeg dodatka.

Kada je reč o deci sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, za njih se ovo pravo ostvaruje takođe pod povoljnijim uslovima, koji obuhvataju 20% veći cenzus za ostvarivanje prava i 50% veći iznos dečijeg dodatka. U slučaju ispunjenja uslova za uvećanje iznosa dečijeg dodatka po više osnova, Zakonom je propisano ograničenje uvećanja do 80% redovnog iznosa dečijeg dodatka.

Zakon dozvoljava mogućnost uvođenja u pravo na dečiji dodatak korisnika novčane socijalne pomoći bez ponovne ocene materijalnog stanja porodice, uz dokaz da dete redovno pohađa školu.

Nezavisno od materijalnih uslova pravo na dečiji dodatak ostvariće porodica koja ima dete sa smetnjama za koje je ostvareno pravo na dodatak za pomoć i negu drugog lica, prema uslovima propisanim Zakonom o socijalnoj zaštiti.

Dužina trajanja prava korisnika dečijeg dodatka produžava se do završetka redovnog srednjeg obrazovanja, a najduže do navršenih 20 godina života, a za decu koja su iz opravdanih razloga kasnije započela školovanje, do navršene 21 godine života.

Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu bez roditeljskog staranja definisana je kao dodatna mera zaštite dece bez roditeljskog staranja predškolskog uzrasta.

Ovo pravo mogu ostvariti i staraoci, pod uslovom da je ostvareno pravo na dečiji dodatak. Deca bez roditeljskog staranja koja su na smeštaju u ustanovi socijalne zaštite ostvaruju ovo pravo bez postavljanja uslova.

Podsticanje integracije dece bez roditeljskog staranja u vršnjačku grupu u lokalnoj sredini u vreme predškolskog uzrasta, kao i jednako pravo na predškolsko vaspitanje, osnova su ovako postavljene obaveze države na naknadu troškova njihovog boravka u predškolskoj ustanovi. Naknada troškova koju obezbeđuje država je u visini učešća roditelja/staratelja u ceni usluge.

Naknada troškova boravka u predškolskoj ustanovi za decu sa smetnjama u razvoju i decu sa invaliditetom takođe je dodatna mera zaštite posebno osetljive grupe dece. Njom se podstiče uključivanje ove dece u redovne predškolske grupe, i predstavlja podršku roditeljima da dete ostane u porodici i da se razvija u skladu sa svojim mogućnostima.

Regresiranje troškova boravka u predškolskoj ustanovi dece iz materijalno ugroženih porodica je mera podrške porodicama koje imaju teškoće u obezbeđivanju materijalnih uslova za funkcionisanje porodice, posebno u delu ostvarivanja roditeljstva. Istovremeno, znači i otvaranje mogućnosti za organizovan vaspitni i obrazovni rad, koji je posebno značajan za decu iz ovih porodica. U ovom zakonu definisan je princip, odnosno pravo na regresiranje troškova a način, visinu i uslove regresiranja utvrđuje nadležni opštinski odnosno gradski organ, koji i finansira ovo pravo.

Novinu u Zakonu predstavljaju odredbe koje se odnose na jedinstvenu evidenciju podataka i isplatu prava, ažuriranje i čuvanje podataka, i zaštitu njihovog korišćenja.

Zakonom se uvodi i pravni osnov za sprovođenje aktivnosti u toku trajanja Dečje nedelje, čije su odredbe do sada bile sadržane u Zakonu o društvenoj brizi o deci. Ove odredbe pretrpele su odgovarajuća terminološka usklađivanja sa promenama uzrokovanim tehničkim i tehnološkim razvojem društva, a finansiranje aktivnosti za vreme trajanja Dečje nedelje ostaje i dalje u nadležnosti ministarstva zaduženog za socijalna pitanja.

Predviđene su i kaznene odredbe u slučaju nepostupanja na način koji je propisan Zakonom.

V FINANSIJSKI EFEKTI DONOŠENJA ZAKONA

Donošenjem ovog zakona smanjiće se iznos sredstava opredeljenih za isplatu naknada zarada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, kao i naknadu ostalih prihoda po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta. Ovo stoga što se uvodi novi način obračuna naknada koji podrazumeva kao osnov za utvrđivanje visine osnovicu na koji su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje u 18 meseci koji prethode prvom mesecu u kome je otpočeto odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno porodiljsko odsustvo.

Takođe, ovim Zakonom uređuje se i način utvrđivanja prava na odsustvo sa rada radi posebne nege deteta, u smislu veštačenja potrebe za ovim odsustvom, a koje će raditi komisija PIO fonda, čime će se sprečiti dosadašnje zloupotrebe prava.

Novim načinom isplate roditeljskog dodatka predviđeno je umanjenje iznosa za drugo i za četvrto dete po redu rođenja, i skraćen period isplate za drugo dete sa 24 na 12 meseci, a za četvrto dete sa 24 meseca na jednokratnu isplatu u iznosu utvrđenom za prvorođeno dete.

Kod ostvarivanja prava na dečiji dodatak isključivanjem korisnika prava po osnovu hraniteljstva doći će do uštede ranije isplaćivanog iznosa. Razlozi za ovakvu meru proizlaze iz činjenice da su hraniteljske porodice drugim merama značajno podržane u okviru Zakona o socijalno zaštiti.

Opredeljena sredstva za isplatu ovih prava u 2016. godini su:

- Naknada iz budžeta za porodiljsko odsustvo 29.914.610.000 dinara

- Roditeljski dodatak 7.449.616.000 dinara

- Dečiji dodatak 13.533.900.000 dinara

- Naknade boravka dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i dece bez roditeljskog staranja u predškolskim ustanovama 15.574.000 dinara

Ukupan iznos sredstava za navedena prava iznosi 50.913.700.000 dinara.

Zbog drugačijeg definisanja prava i obuhvata lica koja mogu ostvariti pravo po osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, lica koji su nosioci porodičnog poljoprivrednih gazdinstava i imaju status lica koji samostalno obavljaju delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana, biće potrebno oko 300.000.000 dinara. Ova sredstva neće biti iskazana kao dodatna, već će se izvršiti preraspodela unutar postojećeg budžeta na ovoj ekonomskoj klasifikaciji.

Pozitivni efekti Zakona biće vidljivi tek nakon dve godine od njegove primene, imajući u vidu da će se u prve dve godine vršiti isplate prava u skladu sa odredbama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom koje su se primenjivale do stupanja na snagu novog Zakona.

VI RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Predlaže se donošenje Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom u redovnom postupku.

Razlozi za donošenje ovog zakona proizlaze iz potrebe smanjenja budžetskih rashoda opredeljenih za isplatu prava propisanih Zakonom, a koji se prevashodno odnose na naknadu zarade za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, nastalih kao posledica izigravanja i zloupotrebe dosadašnjih odredaba Zakona.

Novo zakonsko rešenje omogućiće smanjenje potrebne dokumentacije, direktnu islatu prava, kao i bolju zaštićenost zaposlene porodilje čiji redovni prihodi u periodu korišćenja odsustva neće biti uslovljeni voljom i trenutnim finansijskim stanjem poslodavca.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print