Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print
21.09.2017.

NACRT ZAKONA O ELEKTRONSKOJ UPRAVI - Tekst propisa


I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet uređivanja

Član 1.

Ovim zakonom uređuje se obavljanje poslova uprave državnih organa i organizacija, organa i organizacija pokrajinske autonomije, organa i organizacije jedinica lokalne samouprave, ustanova, javnih preduzeća, posebnih organa preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija i pravnih i fizičkih lica kojima su poverena javna ovlašćenja (u daljem tekstu: organ) upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija, odnosno uslovi za uspostavljanje, održavanje i korišćenje interoperabilnih informaciono-komunikacionih tehnologija (u daljem tekstu: elektronska uprava).

Odredbe ovog zakona mogu se shodno primenjivati i na druge poslove državnih organa kada postupaju u elektronskom obliku, ako drugim zakonom nije posebno uređeno.

Primena

Član 2.

Organ je dužan da elektronski upravno postupa i elektronski komunicira u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i na elektronsku komunikaciju između organa i komunikaciju tih organa sa strankama u obavljanju poslova iz delokruga i nadležnosti državnih organa koji se ne odnose na upravno postupanje, ako posebnim zakonom nije drukčije uređeno.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, elektronsko upravno postupanje organa u skladu sa ovim zakonom ne obuhvata i postupanje sa aktima koji su, saglasno zakonu kojim se uređuje tajnost podataka, određeni kao tajna i označeni određenim stepenom tajnosti.

Odnos prema drugim zakonima

Član 3.

Pitanja elektronske uprave, koja su određena ovim zakonom, ne mogu se drukčije urediti posebnim zakonom, osim u slučajevima predviđenim ovim zakonom.

Značenje pojedinih izraza

Član 4.

Izrazi koji se koriste u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) baza podataka je organizovan i uređen skup međusobno povezanih struktuiranih podataka, koja može sadržati jednu ili više evidencija;

2) veb portal je pristupna tačka elektronskoj upravi jednog ili više organa;

3) veb prezentacija organa je zvanična prezentacija organa na kojoj se objavljuju informacije o njegovom radu i predstavlja skup podataka i informacija pomoću posebnih računarskih programa koji su na raspolaganju korisnicima preko računarskih mreža;

4) veb servisi su distribuirane softverske komponente koje su dostupne kroz standardne internet protokole;

5) domen organa je tekstualna oznaka koja identifikuje organ na jedinstvenoj informaciono-komunikacionoj mreži;

6) Državni centar za upravljanje i čuvanje elektronskih podataka (Državni klaud) je deljeni, dinamički skalabilan skup resursa zasnovan na tehnologijama virtualizacije i/ili skaliranim aplikativnim okruženjima koji je namenjen organima u elektronskoj upravi;

7) elektronska pisarnica je informacioni sistem za upravljanje elektronskim dokumentima, u cilju obavljanja poslova prijema, otvaranja, pregledanja i raspoređivanja pošte; evidentiranja predmeta; združivanja akata; dostavljanja predmeta i akata unutrašnjim organizacionim jedinicama; otpremanja pošte; razvođenja predmeta kao i njihovo čuvanje;

8) elektronski podnesak je podnesak u elektronskom obliku;

9) elektronsko upravno postupanje je postupanje u upravnim stvarima elektronskim putem;

10) elektronsko jedinstveno upravno mesto je veb portal ili drugo organizaciono, tehničko i pravno softversko rešenje koje omogućava, na jednom mestu, elektronsko upravno postupanje jednog ili više organa radi ostvarivanja jednog ili više prava;

11) identifikaciona oznaka je oznaka koja na jedinstven način određuje korisnika usluge;

12) javni registar je registar koji organ vodi na osnovu zakona ili podzakonskog akta i koji je javno dostupan;

13) Jedinstvena informaciono-komunikaciona mreža organa kojom upravlja nadležni organ je informaciono-komunikaciona mreža koja omogućava prenos podataka između organa;

14) Jedinstven elekronski sandučić je elektronski poštanski sandučić korisnika za prijem svih elektronskih dokumenata u elektronskoj upravi;

15) komunikacija je svaka razmena informacija ili podataka između ograničenog broja lica, fizičkih i pravnih, putem dostupne informaciono-komunikacione mreže;

16) korisnik je svaki učesnik u elektronskoj upravi;

17) korisnik usluge elektronske uprave je fizičko i pravno lice o čijim pravima, pravnim interesima i obavezama se odlučuje u elektronskoj upravi;

18) metapodaci su struktuirani podaci koji opisuju, lociraju i na drugi način omogućavaju korišćenje podataka;

19) metaregistar je jedinstven javni elektronski registar o svim elektronskim registrima uspostavljenim u Republici Srbiji;

20) mašinski čitljiv oblik je oblik elektronski memorisanog zapisa strukturiran tako da ga programska aplikacija može lako identifikovati, prepoznati i iz njega izdvojiti određene podatke, uključujući pojedinačne podatke i njihovu unutrašnju strukturu;

21) nalog elektronske pošte ovlašćenog službenog lica je dodeljena elektronska adresa pomoću koje ovlašćena službena lica elektronski komuniciraju na Jedinstvenoj računarskoj mreži organa;

22) Portal eUprave je nacionalni veb portal eUprava kao jedinstvena pristupna tačka elektronskoj upravi organa;

23) oprema je hardver koji se koristi u elektronskoj upravi;

24) otvoreni oblik je oblik elektronski memorisanog zapisa koji ima svojstvo nezavisnosti od platforme na kojoj je nastala i koja je dostupna javnosti bez ograničenja koja bi mogle sprečiti ponovnu upotrebu;

25) otvoreni podaci su podaci koji su dostupni za ponovnu upotrebu, zajedno sa metapodacima, u mašinski čitljivom i otvorenom obliku;

26) podatak je elektronski memorisan zapis o određenoj činjenici od značaja za elektronsko upravno postupanje i elektronske komunikacije koji je sadržan u elektronskom dokumentu, registru i/ili bazi podataka;

27) ponovna upotreba je korišćenje otvorenih podataka i/ili dokumenata organa od strane fizičkih ili pravnih lica za komercijalne i nekomercijalne svrhe drugačije od prvobitne za koju su bili izrađeni;

28) Portal otvorenih podataka je zbirka otvorenih podataka koja služi za prikupljanje, kategorizaciju i distribuciju otvorenih podataka u posedu organa i omogućava njihovo lakše pretraživanje i ponovnu upotrebu;

29) raspoloživost podatka je svojstvo koje znači da je podatak dostupan u elektronskom obliku i upotrebljiv na zahtev ovlašćenog lica;

30) registar je jedinstven centralizovan skup evidencija u elektronskom obliku;

31) Servisna magistrala organa je centralizovana softversko-hardverska platforma za integraciju i upravljanje elektronskim uslugama organa;

32) usluga elektronske uprave je elektronsko upravno postupanje i elektronsko komuniciranje korisnika;

33) CERT je centar za bezbednost informaciono-komunikacionih sistema;

34) šifarnik je skup oznaka kojim se na jedinstven način identifikuje podatak koji se koristi u elektronskoj upravi.

Načelo otvorenosti

Član 5.

Organi mogu da objavljuju sve podatke koje prikupljaju i obrađuju kao otvorene podatke, u skladu sa zakonom.

Načelo efikasnosti upravljanja opremom

Član 6.

Organ je dužan da efikasno upravlja opremom kojom raspolaže tako da omogući njeno pravilno i ekonomično korišćenje.

Načelo sigurnosti elektronske uprave

Član 7.

Elektronska uprava, informacioni sistemi, elektronske komunikacione mreže i oprema koja se koristi za vršenje elektronskog upravnog postupanja mora biti sigurna, odnosno bezbedna za korišćenje.

Zabrana diskriminacije

Član 8.

Svako ima prava da koristi uslugu elektronske uprave u skladu sa ovim zakonom.

Svi korisnici usluge elektronske uprave na jednak način i pod jednakim uslovima imaju pristup elektronskim podacima i dokumentima i ravnopravni su u ostvarivanju ovog prava.

Usluga elektronske uprave pruža se na način koji obezbeđuje pristup i korišćenje osobama sa invaliditetom bez tehničkih, audio-vizuelnih, semantičkih i jezičkih ograničenja.

II. INFRASTRUKTURA U ELEKTRONSKOJ UPRAVI

Jedinstvena informaciono-komunikacione mreže organa

Član 9.

Organ je dužan da poslove elektronske uprave obavlja preko Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže organa.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, organ nije dužan da koristi Jedinstvenu informaciono-komunikacionu mrežu organa, ako je zbog prirode poslova, razloga bezbednosti ili drugih opravdanih razloga utvrđenih posebnim zakonom propisano da se za obavljanje poslova elektronske uprave koristi interna računarska mreža.

Poslove koji se odnose na zaštitu od incidenata u IKT sistemima organa (CERT) obavlja nadležni organ.

Organizacione i tehničke standarde za projektovanje, izgradnju i obezbeđivanje funkcionisanja Jedinstvene informaciono komunikacione mreže organa, kao i tehničke zahteve za povezivanje na ovu mrežu bliže uređuje Vlada podzakonskim aktom.

Servisna magistrala organa

Član 10.

Organ koji vodi registre iz svoje oblasti u skladu sa posebnim zakonima, podatke i dokumenta u elektronskom obliku iz tih registara razmenjuje preko Servisne magistrale organa.

Servisnom magistralom organa iz stava 1. ovog člana upravlja služba Vlade (organ) nadležan za projektovanje, usklađivanje, razvoj i funkcionisanje sistema elektronske uprave (u daljem tekstu: nadležni organ).

Nadležni organ omogućava organu korišćenje Servisne magistrale organa za pribavljanje i ustupanje podataka i dokumenata u elektronskom obliku sa drugim organima.

Način odobravanja, suspendovanja i ukidanja pristupa Servisnoj magistrali organa propisuje nadležni organ.

Pristup Servisnoj magistrali organa

Član 11.

Organ pristupa Servisnoj magistrali organa preko Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže organa.

Organ podnosi zahtev za priključenje na Jedinstvenu informaciono-komunikacionu mrežu organa nadležnom organu.

Pristup jedinstvenoj informaciono-komunikacionoj mreži organa odobrava nadležni organ.

Uspostavljanje i vođenje registara i evidencija u elektronskom obliku

Član 12.

Podaci koje u skladu sa posebnim zakonom prikuplja i obrađuje organ čuvaju se u registrima i evidencijama u elektronskom obliku, a u papirnom obliku, u skladu sa zakonom.

Registri i evidencije u elektronskom obliku kao i nalozi za elektronsku komunikaciju mogu se nalaziti samo u Republici Srbiji, a izuzetno nalozi za elektronsku komunikaciju organa koji obavljaju delatnost izvan Republike Srbije mogu se nalaziti van Republike Srbije.

Organ je dužan da uredi način prikupljanja, upravljanja, čuvanja, davanja na upotrebu i održavanja podataka, upotrebu identifikacione oznake i druga pitanja od značaja za vođenje registara i evidencija koje se vode u elektronskom obliku.

Korišćenje podataka iz registara i evidencija u elektronskom obliku

Član 13.

Organ preuzima podatke iz registara i evidencija u elektronskom obliku bez dodatnih provera u skladu sa zakonom.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako postoji sumnja u tačnost podataka sadržanih u registrima i elektronskim evidencijama koje vodi organ koji je nadležan za njihovo vođenje dužan je da izvrši proveru i za to vreme podatak označi statusom "Podatak je u statusu provere".

Podaci koji su označi statusom "Podatak je u statusu provere" ne preuzimaju se.

Uvid u podatke i njihovo preuzimanje vrši se preko Servisne magistrale organa ili drugog prihvaćenog rešenja na osnovu jedinstvenih šifarnika i jedinstvenih identifikatora korisnika usluge elektronske uprave čije podatke organ u okviru svojih nadležnosti obrađuje.

Jedinstveni identifikatori su podaci na osnovu kojih se, iz registara i evidencija u elektronskom obliku koje organi vode u skladu sa posebnim zakonima, mogu uporediti podaci o korisnicima, a naročito JMBG, socijalni broj, PIB i dr.

Podaci koji se vode u javnim registrima dostupni su javnosti u skladu sa zakonima kojima se uređuje pravo na pristup informacijama od javnog značaja, zaštita podataka o ličnosti i tajnost podataka.

Organ je dužan da podatke iz evidencija u elektronskom obliku koje su zakonom, odnosnom drugim propisom ustanovljene, dostavi drugom organu koji vodi registar, ako su ti podaci neophodni za vođenje tog registra.

Organ nadležan za vođenje registra dužan je da, bez odlaganja, dostavi podatke neophodne za elektronsko upravno postupanje i vođenje drugih registara.

Organ mora voditi evidenciju svakog pristupa i uvida u elektronske dokumente i podatke iz svoje nadležnosti, i to podatke o: identitetu ovlašćenog lica, datumu i vremenu pristupa i potrebnim podacima.

Način na koji organi vrše uvid, pribavljaju, obrađuju i ustupaju, odnosno dostavljaju podatke o činjenicama o kojima se vodi službena evidencija iz registara u elektronskom obliku, a koji su neophodni za odlučivanje u upravnom postupku bliže uređuje Vlada podzakonskim aktom.

Zaštita podataka i dokumenata pri njihovom pribavljanju i ustupanju

Član 14.

Elektronski podaci i dokumenta pribavljaju se i ustupaju, bez posebne zaštite, samo u okviru Jedinstvene računarske mreže organa preko Servisne magistrale organa.

Elektronski podaci i dokumenta koji se iznose iz Republike Srbije na osnovu posebnih propisa, odnosno potvrđenih međunarodnih ugovora moraju se posebno zaštiti.

Iznošenje podataka i dokumenata iz stava 2. ovog člana može se obavljati samo ako je obezbeđen određeni stepen zaštite u tim zemljama, odnosno međunarodnim organizacijama, koji ne može biti manji od stepena zaštite koji je obezbeđen u Republici Srbiji.

Organ mora obezbediti ispunjenje uslova i sprovedenih mera, kao i dozvole za iznošenje podataka i elektronskih dokumenata iz Republike Srbije, o čemu odlučuje Vlada.

Uslove, mere i način izdavanja dozvola za iznošenje podataka i dokumenata iz Republike Srbije, bliže, zajednički propisuju ministarstvo nadležno za poslove državne uprave i ministarstvo nadležno za poslove tajnosti podataka, a po pribavljenom mišljenju organa nadležnog za zaštitu podatka o ličnosti.

Uspostavljanje i vođenje Metaregistra

Član 15.

Interoperabilnost registara i evidencija u elektronskom obliku obezbeđuje se uspostavljanjem i vođenjem Metaregistra.

Metaregistar sadrži osnovne podatke o registrima i evidencijama u elektronskom obliku, osnov njihovog uspostavljanja, vrstu podataka koji se prikupljaju uz oznaku izvornosti podataka, mogućnost ustupanja odnosno pribavljanja podataka i organe koji im pristupaju, pravni osnov za ustupanje odnosno pribavljanje podataka, opis procesa unosa podataka u registar i pregled načina i uslova korišćenja podataka.

Bliže uslove o sadržaju i načinu vođenja Metaregistra propisuje Vlada.

Nalog elektronske pošte ovlašćenog službenog lica

Član 16.

Ovlašćeno službeno lice ima Jedinstven nalog elektronske pošte za elektronsku komunikaciju sa organima i korisnicima usluga elektronske uprave.

Organ podnosi zahtev za otvaranje naloga elektronske pošte nadležnom organu koji izdaje nalog elektronske pošte ovlašćenom službenom licu u roku od 3 radna dana od podnošenja zahteva.

Ovlašćeno službeno lice je dužno da koristi standarde i protokole bezbednosti elektronske komunikacije preko naloga za elektronsku poštu koje mu obezbeđuje nadležni organ.

Nadležni organ dužan je da istovremeno sa otvaranjem naloga iz stava 1. ovog člana obezbedi ovlašćenom službenom licu i Jedinstven elektronski sandučić.

Jedinstven elektronski sandučić

Član 17.

Fizičko i pravno lica može da koristi usluge elektronske uprave ako se za to registruje.

Organ otvara nalog korisniku usluge elektronske uprave.

Korisnik usluge elektronske uprave može da povuče saglasnost o prihvatanju uslova korišćenja usluga, nakon čega ga nadležni organ briše iz evidencije.

Organ je dužan da korisniku usluge elektronske uprave, nakon registracije, obezbedi korišćenje Jedinstvenog elektronskog sandučića.

Organ je dužan da elektronsku dostavu vrši u Jedinstven elektronski sandučić.

Softversko rešenje

Član 18.

Organ je dužan da izradi softversko rešenje koje omogućava korišćenje usluga elektronske uprave, kao i vođenje registara i evidencija u elektronskom obliku, kao i automatsko evidentiranje dospelih podnesaka, formiranje dokumenta na unapred pripremljenom obrascu, upis zabeleške u dokument, evidenciju o kretanju dokumenta, elektronsko praćenje statusa dokumenta, elektronsko vođenje postupka u skladu sa propisanim rokovima, elektronsko potpisivanje i slanje dokumenata, dostavljanje dokumenta i automatsko evidentiranje dostavnice kao dela dokumenta.

Organ je dužan da pri dizajniranju, izradi, održavanju i ažuriranju softverskog rešenja poštuje međunarodne standarde pristupačnosti, kako bi usluge elektronske uprave bile dostupne svima, a naročito osobama sa invaliditetom.

Organ je dužan da softversko rešenje prilagodi mobilnim uređajima.

Portal eUprava

Član 19.

Portal eUprava se nalazi na Jedinstvenoj informaciono-komunikacionoj mreži organa.

Organ podnosi zahtev radi uspostavljanja usluga elektronske uprave na Portalu eUprava nadležnom organu, koji je dužan da u roku od 8 dana odluči o zahtevu.

Prilikom pružanja usluga elektronske uprave na Portalu eUprava vodi se evidencija o korisnicima usluga, i to: indetifikaciona oznaka, lično ime, adresa, broj mobilnog telefona i nalog elektronske pošte.

Prilikom pružanja usluga elektronske uprave na Portalu eUprava vodi se evidencija o metapodacima o logovanju na sistem (korisničko ime, IP adresa sa koje se pristupa, datum i vreme pristupa) u skladu sa zakonima kojima se uređuju elektronske komunikacije, informaciona bezbednosti i zaštita podataka o ličnosti.

Portalom eUprava upravlja nadležni organ.

Bliže uslove o načinu rada Portala eUprava propisuje nadležni organ.

Rad organa na Portalu eUprava

Član 20.

Organ preko Portala eUprava:

1) objavljuje usluge elektronske uprave;

2) upravlja pravima pristupa ovlašćenih službenih lica objavljenim uslugama elektronske uprave;

3) poučava korisnika usluga elektronske uprave o načinu ostvarivanja prava;

4) prima elektronske podneske za priznavanje prava ili drugo postupanje o upravnoj stvari;

5) obaveštava korisnika o preduzetim ranjama i donetim pravnim aktima, odnosno o statusu predmeta u postupku;

6) omogućava plaćanje taksi, naknada i drugih troškova;

7) pribavlja, odnosno ustupa i dostavlja podatke preko Servisne magistrale organa;

8) prati statistiku korišćenja usluga elektronske uprave;

9) prijavljuje svaku nepravilnost u radu na Portalu eUprava nadležnom organu.

Organ preko Portala eUprava može uspostaviti elektronsko jedinstveno upravno postupanje.

Ovlašćena lica Portala eUprava

Član 21.

Ovlašćena lica Portala eUprava su:

1) glavni aministrator Portala eUprava, koga imenuje nadležni organ;

2) administrator organa, koga odredi organ koji koristi Portal eUprava.

Obaveze glavnog administratora Portala eUprava

Član 22.

Glavni administrator Portala eUprava:

1) upravlja radom Portala eUprava;

2) obezbeđuje kontinuirani rad Portala eUprava;

3) na zahtev organa otvara nalog i objavljuje usluge elektronske uprave u skladu sa članom 20;

4) pruža tehničku podršku korisnicima i na Portalu eUprava objavljuje uputstvo za korišćenje.

Obaveze administratora organa na Portalu eUprava

Član 23.

Administrator organa na Portalu eUprava:

1) upravlja nalozima ovlašćenih službenih lica organa i dodeljuje nivoe pristupa;

2) obezbeđuje pristup podacima iz elektronskih službenih evidencija organa;

3) razvija i postavlja usluge elektronske uprave organa;

4) omogućava ovlašćenom službenom licu organa da pruži uslugu elektronske uprave;

5) vrši registraciju korisnika, odnosno brisanje u roku od dva radna dana od dana podnošenja zahteva;

6) obaveštava korisnika o izvršenoj registraciji, odnosno brisanju iz evidencije;

7) obaveštava korisnika usluge elektronske uprave da mu je obezbedio korišćenje Jedinstvenog elektronskog sandučića.

8) obaveštava ovlašćeno službeno lice organa o promeni statusa registrovanog korisnika.

Plaćanje na Portalu eUprava

Član 24.

Korisniku usluge elektronske uprave organ omogućava plaćanje takse i usluge elektronske uprave na Portalu eUprava u skladu sa zakonom kojim se uređuju platne usluge i elektronski novac.

Prava korisnika usluga elektronske uprave na Portalu eUprava

Član 25.

Korisnik usluga elektronske uprave preko Portala eUprava može da:

1) ostvaruje svoja prava i ispunjava obaveze korišćenjem uspostavljenih usluga elektronske uprave;

2) podnosi elektronske podneske i komunicira sa organom;

3) prima obaveštenja o preduzetim radnjama i donetim aktima nadležnih organa i prati status svog predmeta;

4) prima akte nadležnih organa u Jedinstveni elektronski sandučić;

5) koristi i druge funkcionalnosti Portala eUprava.

Rukovanje podacima korisnika usluga elektronske uprave na Portalu eUprava

Član 26.

U elektronskoj upravi na Portalu eUprava vodi se evidencija o korisnicima usluga elektronske uprave, i to: indetifikaciona oznaka, lično ime, adresa, broj mobilnog telefona i nalog elektronske pošte.

U elektronskoj upravi na Portalu eUprava vodi se evidencija o metapodacima o pristupu sistemu (korisničko ime, IP adresa sa koje se pristupa, datum i vreme pristupa) u skladu sa zakonima kojima se uređuju elektronske komunikacije i informaciona bezbednost.

Uspostavljanje i vođenje veb portala u elektronskoj upravi

Član 27.

Odredbe ovog zakona koje se odnose na vođenje Portala eUprava shodno se primenjuju i na druge veb portale određene posebnim zakonom.

Izrada i održavanje veb prezentacije

Član 28.

Organ je dužan da izradi i održava veb prezentaciju.

Organ je dužan da omogući da sadržaj veb prezentacije bude dostupan i na mobilnim uređajima i pristupačan svakome, a naročito osobama sa invaliditetom.

Veb prezentacija organa izrađuje se u okviru gov.rs i upr.srb domena drugog nivoa, odnosno ls.gov.rs i ls.upr.srb za jedinice lokalne samouprave, osim ako posebnim zakonom nije drukčije određeno.

Za objavljivanje veb prezentacija, redovno ažuriranje, tačnost i potpunost objavljenog sadržaja, odgovoran je rukovodilac organa.

Rukovodilac organa dužan je da imenuje administratora veb prezentacije.

Administrator veb prezentacije redovno ažurira sadržaj i izgled veb prezentacije.

Ako organ prestaje sa radom, dužan je da pre dana određenog za prestanak njegovog rada svoje servise i sadržaj veb prezentacije preda organu koji preuzima njegove nadležnosti, a ukoliko takvog organa nema veb prezentacija se arhivira – uz obavezu da jasno obeleže datum arhiviranja.

Bliže uslove za tačnost i potpunost sadržaja veb prezentacije, predstavljanje usluga koje organ pruža, tehničko rešenje, funkcionalnost, pristupačnost, jezik i pismo, grafičko rešenje, dizajn, upotrebljivost, dostupnost, bezbednost, održavanje, ažuriranje i druga pitanja vezana za razvoj veb prezentacija, propisuje nadležni organ.

Fizička zaštita podataka i čuvanje bezbednosnih kopija

Član 29.

Radi obezbeđenja neprekidnog funkcionisanja usluga elektronske uprave, nadležni organ uspostavlja i upravlja Državnim centrom za upravljanje i čuvanje podataka.

Nadležni organ obezbeđuje dodatnu fizičku zaštitu podataka formiranjem sekundarne baze podataka i sekundarnog računarskog sistema.

Sekundarna baza podataka i sekundarni računarski sistem moraju biti udaljeni od mesta na kome se nalazi primarni informacioni sistem.

Sredstva iz st. 1. i 2. ovog člana moraju biti na adekvatan način zaštićene od požara i poplava, kao i imati 24-satni bezbednosni sistem.

Pristup lokacijama na kojima se nalaze baze podataka i čuvaju bezbednosne kopije imaju samo ovlašćena lica.

Održavanje, popravka i povlačenje iz upotrebe opreme za rad

Član 30.

Nadležni organ obezbeđuje održavanje računarske opreme koja se koristi u elektronskoj upravi, a u slučaju popravki, prethodno sprema bezbednosne kopije podataka, kako bi se sprečio gubitak podataka.

Održavanje i popravka računarske opreme, vrši se isključivo pod nadzorom ovlašćenih lica nadležnog organa.

U slučaju povlačenja računarske opreme, svi podaci prethodno moraju biti trajno i sigurno izbrisani, pod nadzorom ovlašćenih lica nadležnog organa.

Uslovi za uspostavljanje elektronske uprave

Član 31.

Radi uspostavljanja elektronske uprave organ je dužan da:

1) uspostavi odgovarajuću organizaciju poslova i radnih zadataka za elektronsku upravu;

2) obezbedi kadrove koji imaju neophodnu stručnost, iskustvo i kvalifikacije za primenu administrativnih i upravljačkih procedura koje odgovaraju standardima i koji su prošli odgovarajuću obuku u oblasti korišćenja informaciono-komunikacionih tehnologija, informacione bezbednosti, zaštite podataka o ličnosti, informacija od javnog značaja i otvorenih podataka;

3) obezbedi odgovarajuću opremu i softverska rešenja za poslove koje obavlja;

4) uspostavi mehanizam za autorizovani pristup sistemu;

5) omogući prijem podnesaka i dostavljanje elektronskim putem kao i praćenja statusa podneska;

6) omogući odlaganje priloga i elektronski potpisanih dokumenata u elektronske arhive, automatsko računanje roka čuvanja, upravnu statistiku i različite pretrage i preglede;

7) omogući prijem elektronske pošte, automatsko potvrđivanje primljenih poruka, povezivanje sa elektronskim adresama ovlašćenih službenih lica i mogućnost automatskog slanja poruka;

8) razvija servise za pribavljanje i ustupanje podataka iz registara i evidencija u elektronskom obliku;

9) omogući elektronsko plaćanje taksi i naknada u elektronskoj upravi;

10) uspostavi interoperabilnost informacionih sistema koji se koriste u elektronskoj upravi, u skladu sa Listom standarda interoperabilnosti;

11) ispuni uslove informacione bezbednosti u skladu sa zakonom;

12) vodi evidenciju o korisnicima usluga elektronske uprave, koja sadrži podatke propisane članom 26. ovog zakona;

13) omogući utvrđivanje tačnog datuma i vremena podnošenja elektronskih podnesaka;

14) obezbedi mogućnost elektronske identifikacije korisnika usluge elektronske uprave;

15) vodi evidenciju o podnetim elektronskim podnescima u elektronskoj upravi;

16) uspostavlja i vodi registar u skladu sa ovim zakonom i drugim propisima;

17) omogući čuvanje elektronskih podataka i dokumenata u propisanom vremenu kako bi se mogli obezbediti dokazi u upravnom i sudskom postupku;

18) omogući pristup sadržaju i uslugama elektronske uprave svakome, u skladu sa međunarodnim standardima pristupačnosti;

19) omogući pristup sadržaju i uslugama elektronske uprave i na mobilnim uređajima.

Bliže uslove iz stava 1. ovog člana propisuje nadležni organ.

DEO DRUGI

ELEKTRONSKO UPRAVNO POSTUPANjE

Uspostavljanje elektronskog upravnog postupanja organa

Član 32.

Pri elektronskom upravnom postupanju organ je dužan da:

1) obavesti nadležni organ o početku i prestanku primene elektronskog upravnog postupanja;

2) nadležnom organu dostavi listu odgovornih lica ovlašćenih za elektronsko upravno postupanje.

Uslovi za pribavljanje i ustupanje podataka i dokumenata

Član 33.

Rukovodilac organa kojem su podaci potrebni za odlučivanje u upravnom postupku određuje ovlašćena službena lica koja mogu da ih pribavljaju, a rukovodilac organa koji vodi odgovarajuću službenu evidenciju ovlašćuje službena lica koja mogu da ustupaju ove podatke.

Rukovodioci organa nadležnih za odlučivanje u elektronskom upravnom postupanju i organa nadležnih za vođenje službenih evidencija obaveštenje o službenim licima ovlašćenim za pribavljanje i ustupanje podataka neophodnih za odlučivanje, pre nego što ovlašćena službena lica počnu da pristupaju tim podacima, dostavljaju jedni drugima i nadležnom organu.

Organ je dužan da, prilikom prijema zahteva, koji je osnov za pokretanje upravnog postupka, korisnika usluge elektronske uprave:

1) obavesti o svim podacima koje je u skladu sa zakonom potrebno pribaviti za potrebe vođenja upravnog postupka i o obavezi organa da po službenoj dužnosti pribavi podatke iz službenih evidencija;

2) omogući korisniku usluge elektronske uprave da izjavi da će podatke o ličnosti iz službenih evidencija pribaviti sam;

3) obavesti o potrebnim podacima koje je u skladu sa zakonom potrebno pribaviti za potrebe vođenja upravnog postupka, a koji se odnose na treće lice (član porodice, odnosno član porodičnog domaćinstva i sl.), kao i o tome da je pristup tim podacima moguć samo na osnovu izričitog pristanka tog lica, u skladu sa zakonom.

Organi koji vode službene evidencije uspostavljaju tehničke uslove za pribavljanje i dostavljanje podataka elektronskim putem, a nadležan organ, preko Servisne magistrale organa obezbeđuje njihovu razmenu.

Ovlašćeno lice organa kojem su potrebni podaci za odlučivanje pri elektronskom upravnom postupanju pri svakom pristupu podacima upućuje upit za pristup koji sadrži podatke o:

1) identitetu ovlašćenog lica;

2) upravnom postupku koji se vodi i broju predmeta za čije rešavanje je neophodno pristupiti podacima;

3) datumu i vremenu pristupa.

Organ koji vodi službenu evidenciju beleži podatke o svakom pojedinačnom pristupu u skladu sa zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Ovlašćeno službeno lice organa kojem su potrebni podaci za odlučivanje u elektronskom upravnom postupanju preuzima podatke koji postaju sastavni deo spisa predmeta, tako što se preuzimaju u informacioni sistem organa.

Autentikacija korisnika

Član 34.

Korisnik se u elektronskom upravnom postupanju mora autentikovati.

Za autentikaciju korisnika koristi se elektronska identifikacija u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronska identifikacija.

U elektronskom upravnom postupanju koristi se osnovni nivo elektronske identifikacije koji omogućava dvostruku elektronsku identifikaciju preko naloga koji je korisniku elektronske usluge dodeljen prilikom registracije na Portalu eUprava ili drugom veb portalu.

Organ može odrediti viši nivo elektronske identifikacije u skladu sa zakonom kojim se uređuje taj postupak.

Autorizacija korisnika

Član 35.

Korisniku se u elektronskom upravnom postupanju dodeljuju različiti nivoi pristupa u skladu sa zakonom.

Organ daje ovlašćenja određenom službenom licu za elektronsko upravno postupanje kroz autorizaciju.

Pribavljanje i ustupanje podataka omogućeno je samo između autorizovanih učesnika u cilju obezbeđenja integriteta prenetih podataka.

Obaveze organa u komunikaciji sa korisnikom usluge elektronske uprave

Član 36.

Organ je dužan da na svojoj veb prezentaciji, Portalu eUprava i/ili drugom veb portalu objavi listu upravnih postupaka koji se mogu realizovati elektronskim putem, način vođenja elektronskog upravnog postupka i ograničenja pri elektronskom upravnom postupanju, kao i listu o službenim licima ovlašćenim za pribavljanje i ustupanje podataka neophodnih za odlučivanje.

Elektronski podnesak

Član 37.

Organ je dužan da pripremi elektronske obrasce za podnošenje elektronskih podnesaka.

Elektronski obrasci moraju biti jasni, pregledni i pripremljeni na takav način koji omogućava upis svih podataka neophodnih za efikasno i ekonomično vođenje postupka.

Elektronski podnesak potpisuje se u skladu sa zakonom kojim se uređuje elektronski dokument i usluge od poverenja.

Prijem elektronskog podneska

Član 38.

Organ je dužan da omogući prijem elektronskog podneska preko Portala eUprava, drugog elektronskog jedinstvenog upravnog mesta ili drugih prihvaćenih rešenja predviđenih za pojedinu oblast, kao i elektronskom poštom na elektronsku adresu organa određenu za prijem elektronskih podnesaka.

Prijem elektronskog podneska evidentira elektronska pisarnica.

Vreme prijema elektronskog podneska je vreme određeno kvalifikovanim vremenskim žigom.

Potvrda o prijemu elektronskog podneska šalje se podnosiocu odmah, na isti način na koji je podnesak poslat.

Potvrda sadrži obaveštenje o prijemu elektronskog podneska, datum i vreme prijema i napredni elektronski pečat organa.

Elektronsko dostavljanje

Član 39.

Organ je dužan da uverenje, odluku, rešenje, zaključak, drugi elektronski dokument i/ili podatak iz okvira svoje nadležnosti dostavi korisniku elektronskim putem.

Na zahtev korisnika dostavljanje uverenja, odluka, rešenja, zaključaka i drugih dokumenata u postupku se vršii u papirnom obliku.

Troškove dostave iz stava 2. ovog člana snosi korisnik koji zahteva dostavu i u papirnom obliku.

Elektronsko dostavljanje elektronskog dokumenta se vrši u Jedinstveni elektronski sandučić korisnika usluga elektronske uprave.

Potvrda o elektronskoj dostavi

Član 40.

Elektronski dokument se smatra lično preuzetim kada korisnik potvrdi prijem otvaranjem elektronske povratnice organu koja se automatski izrađuje nakon prijema dokumenta u Jedinstveni elektronski sandučić.

U slučaju da nakon elektronske dostave, u zakonom predviđenom roku, organ nije dobio elektronsku povratnicu, dostava elektronskog dokumenta će se ponoviti.

Elektronski dokument i/ili podatak se smatra lično preuzetim kada organ naprednim elektronskim pečatom potvrdi prijem elektronske povratnice.

U slučaju da nakon ponovljene elektronske dostave, u zakonom predviđenom roku, organ nije dobio elektronsku povratnicu automatski se izrađuje obaveštenje o neuspeloj elektronskoj dostavi.

Organ je elektronsku dostavu obavio onog dana kada je korisnik preuzeo elektronski dokument u skladu sa stavom 1.ovog člana, odnosno u roku od 15 dana nakon dostave obaveštenja iz stava 4.

Tehničke uslove elektronske dostave, kao i sadržaj potvrda uređuje nadležni organ.

Adresa elektronske pošte organa u elektronskom upravnom postupanju

Član 41.

Adresa elektronske pošte organa određena za prijem elektronskog podneska i elektronsku dostavu pri elektronskom upravnom postupanju objavljuje se na veb prezentacijama organa, na Portalu eUprava i/ili na drugom veb portalu.

Adresa elektronske pošte za prijem elektronskih podnesaka i elektronsku dostavu se dodeljuje organima državne uprave i organima teritorijalne autonomije na domenu gov.rs, odnosno upr.srb, a organima jedinica lokalne samouprave ls.rs, odnosno ls.srb.

Nadležni organ dužan je da otvori nalog za elektronsku poštu u roku od 5 radnih dana od podnošenja zahteva za njeno otvaranje i njemu dodeli Jedinstveni elektronski sandučić.

DEO TREĆI

I NADZOR

Nadležnost

Član 42.

Nadzor nad sprovođenjem ovog zakona i na osnovu njega donetih propisa vrši upravna inspekcija i inspekcija za informacionu bezbednost.

Nadzor koji vrši upravna inspekcija obuhvata:

1) nadzor primene standarda za elektronsku upravu;

2) proveru ispunjenosti uslova iz člana 31. stava 1. tačaka 8, 12, 15, 16 i 17. ovog zakona:

3) proveru kvaliteta pružanja usluga elektronske uprave:

Nadzor koji vrši inspekcija za informacionu bezbednost obuhvata:

1) proveru ispunjenosti uslova iz člana 31. stava 1. tačaka 4-7, 9-11, 13, 14 i 18. ovog zakona.

Shodna primena zakona u vršenju nadzora

Član 43.

Na vršenje nadzora nad sprovođenjem ovog zakona i propisa donetih na osnovu njega primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje upravna inspekcija i odredbe zakona kojim se uređuje informaciona bezbednost.

DEO ČETVRTI

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Rok za donošenje podzakonskih akata

Član 44.

Podzakonski akti za sprovođenje ovog zakona doneće se u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rok za uspostavljanje Jedinstvene informaciono-komunikacione mreže organa

Član 45.

Nadležni organ dužan je da uspostavi Jedinstvenu informaciono komunikacionu mrežu organa u skladu sa članom 9. ovog zakona u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rok za uspostavljanje Servisne magistrale organa

Član 46.

Servisnu magistralu organa iz člana 11. ovog zakona nadležni organ će uspostaviti u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rok za uspostavljanje registara i evidencija u elektronskom obliku

Član 47.

Organi su dužni da uspostave registre i evidencije u elektronskom obliku u skladu sa članom 12. ovog zakona u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rok za uspostavljanje Metaregistra

Član 48.

Metaregistar iz člana 15. ovog zakona nadležni organ uspostaviće u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rok za elektronsko upravno postupanje

Član 49.

Organi su dužni da omoguće za prijem svih vrsta podnesaka u skladu sa članom 38. ovog zakona preko Portala eUprava ili drugog veb portala u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rok za prenos registara i naloga elektronske pošte na servere u Republici Srbiji

Član 50.

Organi čiji su registri i nalozi elektronske pošte pre stupanja na snagu ovog zakona smešteni na serverima van Republike Srbije dužni su da te registre i naloge u skladu sa članom 14. smeste na servere u Republici Srbiji, u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Stupanje na snagu

Član 51.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi stav 2. člana 18. Zakona o informacionoj bezbednosti ("Službeni glasnik RS", br. 6/2016).

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENjE ZAKONA

Razvoj elektronske uprave u Republici Srbiji, i pored brojnih strateških dokumenata, odvija se uglavnom stihijski, nestandardizovano i bez kontrole na centralnom (republičkom) nivou. Među problemima izdvajaju se :

  • nedovoljna usklađenost i harmonizacija sa evropskim propisima (npr. Reuse Directive; Open data Directive; Trust Servise Regulation, Cyber-security Resolution);
  • informacioni sistemi i registri su u nadležnosti različitih državnih organa, agencija i institucija, pri čemu nije obezbeđeno njihovo usklađeno funkcionisanje;
  • postoje registri koji sadrže isti tip podataka (npr. Adresni registar, Registar prebivališta i Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja), pri čemu oni nisu međusobno usaglašeni;
  • podaci koji se vode u informacionim sistemima i registrima nisu uvek ažurni i tačni;
  • razmena i usklađivanje podataka između različitih sistema su donekle definisane ali samo između pojedinih organa;
  • ne postoje precizno definisane procedure za razmenu podataka, posebno kada registre vode različite insititucije (npr. u slučaju prijave smrti potrebno je tu informaciju iz Centralnog registra Matičnih knjiga preneti u niz drugih registara – u Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički geodetski zavod, sudski registar, itd);
  • do sada su institucije uglavnom samostalno razvijale rešenja iz domena elektronske uprave, koja su zadovoljavala isključivo njihove potrebe, zbog čega ova rešenja nisu projektovana da budu interoperabilna sa drugim sistemima i da odgovore potrebama drugih;
  • institucije, organi i agencije koje održavaju informacione sisteme i registre iz svoje nadležnosti odnose se prema njima kao vlasnici podataka i nerado ih dele sa drugima;
  • ne postoji jedinstven nacionalni sistem registara koji će urediti i garantovati konzistentnost podataka (ne postoje jasno definisane procedure za unos, promenu i brisanje podataka u sistemu registara);
  • nabavka opreme i softvera ne vrši se centralizovano na osnovu ukupnih realno utvrđenih potreba, što nepotrebno povećava troškove nabavke i ne obezbeđuje efikasno i potpuno korišćenje resursa;
  • lokalna samouprava pribegava sopstvenim rešenjima, a kako su ona često finansirana iz različitih izvora, ne postoji usklađenost i ineroperabilnost:
  • strah od centralizacije otežava jedinstvenost rešenja;
  • odsustvo kontrole omogućuje različite pristupe i odgovornosti;
  • neatraktivnost poslova otežava zapošljavanje profesionalno kompetentnih stručnjaka iz oblasti informacionih sistema i primene informaciono-komunikacionih tehnologija;
  • pravni okvir nije na odgovarajući način zaokružen i usklađen što dozvoljava proizvoljnosti u primeni, naročito u oblasti dostavljanja elektronskih dokumenata, čuvanja i arhiviranja, kao i rekorišćenja podataka i informacija;
  • prisutan je problem informacione bezbednosti i zaštite podataka odgovarajućim evropski kompatibilnim rešenjima;
  • izostanak odgovarajućih mehanizama zaštite (naročito, organizacionih i tehničkih) otežana je nepostojanjem podzakonskih akatata koji regulišu funkcionisanje CERT-ova, tako da organ, institucija, agencija, organizacija sama o tome odlučuje.

Ovakvo stanje je posledica razvoja elektronske uprave prvenstveno po pojedinačnim republičkim, pokrajinskim organima i organizacijama ili onih koji su osnovani na nivou jedinica lokalne samouprave, bez prethodnog definisanja nacionalnog sistema registara podataka, tehničkih zahteva interoperabilnosti i procedura postupanja sa podacima.

Nedovoljno precizne pravne norme utiču na kvalitet projektnih rešenja servisa elektronske uprave. U brojnim postupcima u kojima postoje zahtevi za pismenom formom, uručenjem u pismenoj formi službenih aktata onemogućeno je elektronsko pružanje usluga tokom celog postupka. To povećava troškove za građane, privredu, nevladin sektor i upravu. Servisi nisu u dovoljnoj meri korisnički orijentisani. Uvođenje informaciono-komunikacionih tehnologija nije praćeno ili im mu nije prethodila funkcionalna analiza, uklanjanje nepotrebnih procedura ili radnji, pojednostavljenje, uspostavljanje jedinstvenog upravnog mesta i sl. Takođe, nisu primenjivane metode evaluacije elektronske uprave u onim organima u kojima je ona već uvedena (npr. The UN E-Government Model, The Brown University (West) Model, The Accenture Model). Umesto da se koriste prednosti elektronskog načina pružanja usluga, često se vrši samo digitalno reprodukovanje "sveta papira". Svi upravni postupci se kopiraju u elektronsko okruženje, uvode se elektronski obrasci, a proces ostaje isti. Umesto da se određeni podaci (polja u obrascima) ukinu i pojednostavi sam postupak, sve ostaje isto.

Najčešće su upravni postupci u kojima se odlučuje o pravima, obavezama i pravnim interesima fizičkih i pravnih lica komplikovani, skupi i za posledicu imaju različit nivo sofisticiranosti elektronskih usluga, u zavisnosti od razumevanja i volje donosioca odluka. U pogledu niza pitanja, još uvek, postoji nesigurnost (npr. Pojedini sudovi prihvataju elektronske podnesake u skladu sa Zakonom o elektronskom dokumentu, a neki odbijaju i tumače Zakon drugačije. Pojedine lokalne samouprave dozvoljavaju podnošenje zahteva bez elektronskog potpisivanja, a neke ne.) zbog nedostatka iskustva, kao, na primer, u domenu elektronskog upravljanja dokumentima. Isto tako, prisutan je i paralelizam, odnosno da sa "papirnim" postupanjem postoji i elektronsko, što je posledica uticaja brojnih faktora (npr. nedovoljna znanja i veštine onemogućavaju doslednu i pouzdanu primenu elektronskog upravljanja dokumentima).

Jedan od ključnih ciljeva Zakona o elektronskoj upravi je da se smanjenjem pravnih prepreka olakša elektronska komunikacija građana, pravnih lica i nevladinih organizacija sa organom uprave, kao i između organa uprave. Posebno je značajna komunikacije između domaće uprave i nacionalnih uprava drugih zemalja ili sa međunarodnim organizacijama. Suština je da se omoguće jednostavniji, otvoreniji, transparentniji, sigirniji, korisniji i efikasniji elektronski javni servisi. Uz to se preciznom regulacijom načina korišćenja informaciono-komunikacione infrastrukture, registara i softverskih rešenja u javnoj upravi olakšavaju komunikacije i postupanje između organa i između njih i institucija i građana.

Pošlo se od sledećih osnovnih pretpostavki:

- Neophodno je regulisati način korišćenja osnovne infrastrukture - mreže državnih organa, kontrolne mehanizme i kaznenu politiku u slučaju nepoštovanja odredbi koje će urediti uspostavljanje interoperabilnosti među informacionim sistemima organa i njihovih veb servisa, povezivanje informacionih sistema organa javne uprave na servisnoj magistrali (Government Service Bus), uspostavljanje državne komunikacione mreže i izrade jedinstvenog (Disaster&Recovery) rešenja, unapređivanje i propisivanje pravila za korišćenje mrežne i serverske infrastrukture elektronske uprave, klasifikaciju podataka, definisanje pravila za ponovnu upotrebu podataka koji su već u sistemu javne uprave, adekvatno dugotrajno čuvanje podataka i definisanje pravila zaštite podataka.

- Da je sam Zakon jedan od stubova funkcionisanja elektronske uprave, ali ne i dovoljan, te da je neophodno doneti i druge zakone, međusobno uskladiti postojeće, harmonizovati ceo sistem sa evropskim pravom i obezbediti skup podzakonskih akata kojim se operacionalizuju određena zakonska rešenja;

- Da se menja sistem upravljanja i usmerava ka menadžmentu i sistemu za podršku strateškom odlučivanju kroz institucionalno uspostavljanje Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

- Da primena Zakona zahteva organizacione promene u načinu realizacije upravnih procesa koji se orijentišu prema životnim situacijama fizičkih i pravnih lica, reorganizuju i nude kao administrativne usluge organa, što se može postići samo njihovom odgovarajućom organizacijom i definisanjem realne misije, vizije, strategije i plana realizacije. Pri tome se moraju stvoriti i odgovarajući organizacioni uslovi i klima za rad profesionalno kompetentnih stručnjaka koji poseduju odgovarajuća znanja, veštine i alate.

Sve pretpostavke imaju za cilj olakšavanje elektronske komunikacije sa upravom, tako što obezbeđuju da elektronske upravne usluge budu usluge od poverenja koje se ostvaruju preko kvalifikovanog elektronskog potpisa, elektronskog pečata, elekronskog vremenskog žiga, elektronskog dokumenta, elektronske identifikacije, elektronske identifikacione oznake i drugih dozvoljenih postupaka. Zbog toga je bilo neophodno regulisati i komunikaciju putem elektronske pošte, kao i definisanje elektronskih obrazaca koji se mogu koristiti i kroz druge nivoe elektronske identifikacije podnosioca zahteva.

III. OBJAŠNjENjE POJEDINAČNIH REŠENjA

Prilikom izrade Zakona o elektronskoj upravi pojavile su se sledeće dileme:

a. Da li odredbe Zakona treba da budu opšte i da se ostavi mogućnost da se drugim zakonima i podzakonskim aktima dalje regulišu određena pitanja vezana za elektronsku upravu.

ili

b. Da se nacrtom Zakona što je moguće detaljnije i sveobuhvatnije regulišu što je moguće veći broj pitanja, naročito:

  • način postupanja državnih organa, organa teritorijalne autonomije, organa jedinica lokalne samouprave i preduzeća, ustanova, organizacija, posebnih organa i pojedinca kojima su poverena javna ovlašćenja kada neposredno primenjujući propise iz odgovarajuće upravne oblasti, odlučuju o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, ili o procesnim pitanjima;
  • način na koji organi uspostavljaju i vode registre, elektronski upravljaju podacima i dokumentima, izdaju uverenja, postavljaju i koriste portale i veb prezentacije, pružaju informacije elektronskim putem i preduzimaju druge radnje u elektronskom obliku;
  • elektronsku komunikaciju organa sa fizičkim i pravnim licima ukoliko je to propisano zakonom kojim se uređuje taj postupak.
  • elektronsko postupanje drugih državnih organa kada neposredno primenjujući propise odlučuju/rešavaju u odgovarajućim postupcima i/ili preduzimaju elektronske upravne radnje, na pitanja koja posebnim zakonima nisu posebno uređena.
  • Ove dileme i pitanja utoliko su bili složeniji što ne postoji u nacionalnim pravima u Evropi i naročito u našem regionu mnogo modela ovakvog zakona. Naime, postoji Zakon Republike Crne Gore kojim sa na prvi način reguliše elektronska uprava.

    Drugo rešenje donekle je dato u nacrtu Zakona o elektronskoj upravi Nemačke, SAD i Italije.

    Opredeljenje je bilo za drugu opciju jer postojeći pojedinačni propisi na različit način uređuju određena pitanja koja je neophodno jedinstveno urediti, kako bi se uspostavila interoperabilnost i omogućila efikasnost u javnoj upravi.

    U OSNOVNIM ODREDBAMA definisani su: predmet, primena zakona kao i odnos prema drugim zakonima i značenje pojedinih izraza. Zatim su definisana osnovna načela: otvorenost; efikasnost upravljanja opremom; sigurnost i zabrana diskriminacije.

    U delu koji se odnosi na INFRASTRUKTURU U ELEKTRONSKOJ UPRAVI u Nacrtu je predviđeno uspostavljanje Jedinstvene računarske mreže organa radi interoperbilnosti, standardizacije i obezbeđenja poštovanja njihove (standarda) primene. Takođe je definisana i Servisna magistrala organa preko koje se vrši razmena podataka i pristup registrima. Četiri člana Nacrta regulišu uspostavljanje i vođenje elektronskih registara, korišćenje podataka iz osnovnih registara, uspostavljanje i vođenje jedinstvenih šifarnika, uspostavljanje i vođenje elekronskog Metaregistra. Pravo na elektronsku poštu (pravo na nalog elektronske pošte) je, takođe, definisano u ovom delu. Ostale odredbe odnose se na obaveze stranaka i organa, kao i na to šta se podrazumeva pod jedinstvenim elektronskim sandučićem. Posebnim članom regulisano je softversko rešenje koje omogućava korišćenje usluga elektronske uprave, kao i vođenje registara i evidencija u elektronskom obliku, kao i automatsko evidentiranje dospelih podnesaka, formiranje dokumenta na unapred pripremljenom obrascu, upis zabeleške u dokument, evidenciju o kretanju dokumenta, elektronsko praćenje statusa dokumenta, elektronsko vođenje postupka u skladu sa propisanim rokovima, elektronsko potpisivanje i slanje dokumenata, dostavljanje dokumenta i automatsko evidentiranje dostavnice kao dela dokumenta. U narednim odredbama definisan je Portal, rad organa, ovlašćeno lice, korišćenje; rukovanje podacima o korisnicima, plaćanje i obaveze organa i glavnog administratora. Na kraju je uređena i obaveza izrade veb prezentacije organa, sadržaj, izgled, tehnička rešenja i funkcionalnost veb prezentacije, odgovornost za objavljivanje, ažuriranje, tačnost i potpunost sadržaja kao i arhiviranje sadržaja o radu organa. U okviru ovog dela posebnim članom se definišu uslovi za prelazak na elektronsku upravu (propisano je 19 uslova koji se moraju ispuniti).

    Drugi deo reguliše ELEKTRONSKO UPRAVNO POSTUPANjE i obuhvata: uspostavljanje elektronskog upravnog postupanja organa, uslove za pribavljanje i ustupanje podataka i dokumenata, autentikaciju i autorizaciju korisnika, obaveze organa u komunikaciji organa sa korisnicima u elektronskom upravnom postupanju. Uređeno je i pitanje elektornog podneska, njegovog prijema, kao i elektronsko dostavljanje. Jedan član Nacrta uređuje naloge elektronskih adresa u elektronskom upravnom postupanju organa i obaveze autorizovanih ovlašćenih službenih lica.

    U okviru trećeg dela obuhvaćen je NADZOR koji je poveren upravnoj inspekciji i inspekciji za informacionu bezbednost, dok četvrti deo sadrži PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE koje obuhvataju: rok za donošenje podzakonskih akata, rok za uspostavljanje servisne magistrale za razmenu podataka iz registara organa, rok za prenos registara i informacionih sistema na servere u Republici Srbiji, rok za uspostavljanje Metaregistra i stupanje na snagu zakona.

    Tako je od izuzetnog značaja:

    1) uspostavljanje Jedinstvene računarske mreže organa u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (Uprava za zajedničke poslove državnih organa);

    2) uspostavljanje javnih registara u roku od 24 meseca od dana stupanja na snagu ovog zakona (organi);

    3) uspostavljanje Servisne magistrale u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (nadležni organ);

    4) smeste na servere u Republici Srbiji baze podataka, elektronske registre, informacione sisteme i naloge za elektronsku poštu u roku od 12 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (organi);

    5) uspostavljanje Metaregistra u roku od 6 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona (nadležni organi);

    6) stupanje na snagu Zakona osmog dana od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije.

    Predloženi rokovi izgledaju kratko, no mnoge od ovih aktivnosti su započete, a neke i skoro okončane. Godinu dana, odnosno dve godine je maksimano vreme za uspostavljanje delova sistema i prelazak na elektronsku upravu.



    Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

    Email Print