Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print
16.11.2017.

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O POLICIJI - Tekst propisa


Član 1.

U Zakonu o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 6/16), član 3. menja se i glasi:

"Član 3.

Policija, u smislu ovog zakona, predstavlja organizovan način obavljanja zakonom uređenih poslova, koju čine policijski službenici koji, u obavljanju policijskih i drugih unutrašnjih poslova, štite i unapređuju bezbednost građana i imovine, poštujući Ustavom zajemčena ljudska i manjinska prava i slobode i druge zaštićene vrednosti u demokratskom društvu, uz mogućnost upotrebe sredstava prinude u skladu sa Ustavom i zakonom.

Pravo na upotrebu naziva "Policija" ima isključivo Ministarstvo i Ministarstvo odbrane."

Član 2.

U članu 10. stav 2. tačka 1) posle reči: "ovlašćenja" dodaju se reči: "i mere i radnje".

U tački 2) posle reči: "policijskim poslovima" dodaju se reči: "i poslove zaštite i spasavanja".

Član 3.

U članu 11. tač. 8)–13) menjaju se i glase:

"8) obavlja poslove planiranja, izgradnje, korišćenja, održavanja i obezbeđivanja nesmetanog funkcionisanja informacionih i telekomunikacionih sistema Ministarstva, uključujući sisteme video nadzora i sistema kriptozaštite;

9) obavlja poslove planiranja i sprovođenja zaštite informacionih i telekomunikacionih sistema Ministarstva, kao i otkrivanja i sprečavanja njihovog ometanja;

10) obezbeđuje nesmetano korišćenje telekomunikacionih i informacionih sistema Ministarstva od strane organa državne uprave, organa teritorijalne autonomije i organa jedinice lokalne samouprave, kao i javnih preduzeća u skladu sa potpisanim sporazumima, zakonskom regulativom i posebnim planovima;

11) utvrđuje standarde za opremu za posebne namene i materijalno-tehnička sredstva, vrši nabavku i održavanje;

12) radi na sprovođenju međunarodne saradnje u oblasti unutrašnjih poslova;

13) sprovodi postupke i obavlja poslove kojima se stvaraju uslovi za rad Policije i Ministarstva, koji se odnose na finansijsko-računovodstvene poslove i poslove u vezi sa budžetom, poslove nabavki, imovinske i druge materijalne poslove uključujući i poslove izgradnje i održavanja objekata, eksploatacije i održavanja vozila, poslove obezbeđenja ishrane i smeštaja;".

Član 4.

U članu 19. stav 1. reči: "inostranim organima i organizacijama" zamenjuju se rečima: "inostranim organima, međunarodnim i drugim organizacijama".

U stavu 3. reči: "na teritoriji strane države, saradnju sa stranim policijskim službama, razmenu policijskih službenika za vezu, odnosno delatnost inostranih i međunarodnih policijskih službi na teritoriji Republike Srbije" zamenjuju se rečima: "u saradnji sa nadležnim institucijama drugih država i saradnju sa stranim policijskim službama".

Član 5.

U članu 22. stav 4. posle reči: "Helikopterska jedinica" dodaju se zapeta i reči: "Jedinica za zaštitu".

U stavu 6. posle reči: "pripadnika," dodaju se reči: "posebne uslove za prijem u radni odnos i rad,".

Član 6.

U članu 24. tačka 1) menja se i glasi:

"1) izrađuje stratešku procenu javne bezbednosti, u saradnji sa organizacionom jedinicom nadležnom za strateško planiranje;".

Član 7.

U članu 25. posle tačke 7) dodaje se tačka 7a) koja glasi:

"7a) obezbeđuje redovno i hitno informisanje i izveštavanje Direkcije policije o pojavama i događajima na svom području;"

Tač. 8) i 9) menjaju se i glase:

"8) skupštini opštine lokalne samouprave, na području na kome se nalazi, podnosi informaciju o radu i stanju bezbednosti jednom u godinu dana;

9) obavlja druge poslove utvrđene posebnim zakonima, drugim propisima i opštim aktima."

Član 8.

Član 30. menja se i glasi:

"Član 30.

Policijski poslovi su deo unutrašnjih poslova koje obavlja Policija, primenom policijskih ovlašćenja, mera i radnji.

Policijski poslovi se obavljaju u cilju ostvarivanja bezbednosne zaštite života, prava i sloboda građana, zaštite imovine, kao i podrške vladavini prava.

Policijski poslovi, u smislu ovog zakona, jesu:

1) prevencija kriminala i unapređenje bezbednosti u zajednici;

2) otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela, obezbeđivanje dokaza, njihova analiza, kriminalističko forenzičko veštačenje upotrebom savremenih forenzičkih metoda i evidencija i otkrivanje imovine proistekle iz krivičnog dela;

3) otkrivanje i rasvetljavanje prekršaja i privrednih prestupa;

4) otkrivanje i hapšenje učinilaca krivičnih dela, prekršaja i drugih lica za kojima se traga i privođenje nadležnim organima;

5) održavanje javnog reda i mira, sprečavanje nasilja na sportskim priredbama, pružanje pomoći u izvršenjima u skladu sa zakonom;

6) regulisanje, kontrola, pružanje pomoći i nadzor u saobraćaju na putevima i drugi poslovi iz propisa o bezbednosti saobraćaja;

7) obezbeđenje određenih javnih skupova, ličnosti, objekata i prostora;

8) bezbednosna zaštita određenih ličnosti i objekata;

9) kontrola državne granice, poslovi u vezi sa kretanjem i boravkom stranaca, poslovi azila, prekograničnog kriminala, iregularnih migracija i readmisije;

10) izvršavanje poslova utvrđenih propisima o oružju, privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti;

11) bezbednosna zaštita Ministarstva;

12) izvršavanje drugih policijskih poslova i zadataka utvrđenih zakonom i podzakonskim aktom Ministarstva donetim na osnovu ovlašćenja iz zakona.

Prilikom obavljanja policijskih poslova iz stava 3. ovog člana, policijski službenici primenjuju i ovlašćenja, mere i radnje propisane Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o prekršajima i drugim zakonima.

Način obavljanja pojedinačnih policijskih poslova bliže će se urediti podzakonskim aktom koji donosi ministar.

Pod policijskim poslovima, izuzetno, u smislu ovog zakona, podrazumevaju se i poslovi rukovođenja organizacionim jedinicama u Ministarstvu."

Član 9.

Posle člana 34. dodaje se naziv iznad člana i član 34a, koji glase:

"Platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija

Član 34a

Platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija između državnih organa, posebnih organizacionih jedinica državnih organa i institucija u cilju sprečavanja organizovanog kriminala i drugih oblika teškog kriminala, uspostavlja se u okviru posebnog informaciono-komunikacionog sistema Ministarstva u skladu sa propisima koji uređuju evidencije i obradu podataka u oblasti unutrašnjih poslova, kao i tehničkim mogućnostima.

Platforma iz stava 1. ovog člana predstavlja osnov za uspostavljanje nacionalnog kriminalističko-obaveštajnog sistema.

U okviru platforme iz stava 1. ovog člana vrši se evidentiranje pristupa, kao i razmena podataka o krivičnim delima u skladu sa zakonom kojim se uređuje suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela, uz primenu mera informacione bezbednosti.".

Član 10.

U nazivu iznad člana 37. reči: "policijskih službenika" brišu se.

U članu 37. stav 2. briše se.

Dosadašnji st. 3–5. postaju st. 2–4.

Posle dosadašnjeg stava 5. koji postaje stav 4. dodaju se st. 5. i 6. koji glase:

"Državnom službeniku Ministarstvo izdaje službenu legitimaciju koja služi isključivo za identifikaciju i dokazivanje svojstva državnog službenika za rad u Ministarstvu.

Izgled, formu i sadržinu službene značke i službene legitimacije policijskih službenika, kao i službene legitimacije državnog službenika propisuje Vlada.".

Član 11.

U nazivu iznad člana 39. reči: "policijskih službenika" brišu se.

U članu 39. stav 3. posle reči: "odelu" dodaju se zapeta i reči: "osim svečane uniforme".

Stav 6. menja se i glasi:

"Odredbe st. 1. i 2. ovog člana shodno se primenjuju i na pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica, polaznike za osnovnu policijsku obuku, studente Kriminalističko-policijske akademije i pripravnike za policijske službenike u statusu ovlašćenih službenih lica koji policijske poslove obavljaju u uniformi."

Posle stava 6. dodaje se novi stav 7. koji glasi:

"Policijski službenici i lica iz stava 6. ovog člana imaju isključivo pravo nošenja tamno-plave uniforme u odnosu na druge državne organe i javna preduzeća, kao i u odnosu na pravna i fizička lica na koja se primenjuju odredbe o privatnom obezbeđenju."

Dosadašnji stav 7. postaje stav 8.

Član 12.

U članu 43. stav 1. menja se i glasi:

"Policijski službenik dužan je da se odazove na preventivne lekarske preglede u okviru specifične zdravstvene zaštite koju obezbeđuje Ministarstvo, a u sklopu toga i na vanredni lekarski pregled na predlog zdravstvene ustanove u kojoj se leči ili na obrazloženi predlog rukovodioca.".

Član 13.

U članu 52. stav 3. menja se i glasi:

"Radi primene policijskih ovlašćenja, otkrivanja i rasvetljavanja prekršaja i krivičnih dela, kao i kontrole i analize obavljanja policijskih poslova, Policija može vršiti audio i video snimanje postupanja policijskih službenika.".

Član 14.

U članu 59. stav 3. posle reči: "postupku" dodaju se reči: "i drugim zakonom".

Član 15.

U članu 60. stav 1. reč: "međunarodna" briše se, a posle reči: "tom licu" dodaju se zapeta i reči: "kao i drugim licima za koje postoje osnovi sumnje da pomažu u prikrivanju tog lica".

U st. 2. i 9. broj: "72" zamenjuje se brojem: "24".

Posle stava 12. dodaje se stav 13. koji glasi:

"Bliži način primene mere ciljane potrage propisuje ministar.".

Član 16.

U članu 70. stav 6. menja se i glasi:

"Način i uslove primene policijskih ovlašćenja prema maloletnim licima propisuje ministar unutrašnjih poslova, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove pravosuđa."

Član 17.

U nazivu iznad člana 91. reč: "Traženje" zamenjuje se rečju: "Prikupljanje"

U članu 91. stav 1. menja se i glasi:

"Policijski službenik može prikupljati obaveštenja, podatke i informacije od lica, u cilju sprečavanja, otkrivanja i rasvetljavanja krivičnih dela ili prekršaja i njihovih učinilaca ili za obavljanje drugih policijskih poslova u skladu sa zakonom.".

Član 18.

U članu 99. stav 1. posle reči: "organa," reč: "odnosno" briše se, a reč: "tehničkih" zamenjuje se rečju: "forenzičkih".

Posle stava 4. dodaje se stav 5. koji glasi:

"Način postupanja policijskih službenika u primeni kriminalističko-taktičkih i forenzičkih metoda i sredstava iz stava 1. ovog člana, bliže se uređuje podzakonskim aktom koji donosi ministar.".

Član 19.

U članu 102. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Bezbednosna smetnja bliže je definisana u članu 138. ovog zakona.".

Dosadašnji st. 3–7. postaju st. 4–8.

U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. tačka 2) menja se i glasi:

"2) kandidata za osnovnu policijsku obuku i obuku vatrogasno-spasilačkih jedinica;".

Tačka 6) menja se i glasi:

"6) kandidata za obavljanje poslova detektivske delatnosti ili službenika obezbeđenja;".

Posle tačke 8) dodaje se tačka 8a) koja glasi:

"8a) lica koja stanuju, rade ili borave po drugom osnovu u neposrednom okruženju lica koja se bezbednosno štite,;".

U dosadašnjem stavu 6. koji postaje stav 7. posle reči: "oblast" dodaju se reči: "i vode se u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova".

Posle dosadašnjeg stava 7. koji postaje stav 8. dodaje se stav 9. koji glasi:

"Izveštaj o izvršenoj bezbednosnoj proveri sadrži prikupljene podatke kojima se utvrđuje tačnost podataka iz Upitnika iz člana 142. ovog zakona, kao i druge podatke koji su od značaja za donošenje ocene o postojanju ili nepostojanju bezbednosne smetnje.".

Član 20.

U članu 131. stav 1. reči: "veština, stavova i ponašanja" zamenjuju se rečima: "veština i stavova".

U stavu 3. posle reči: "specijalističke obuke" dodaju se zapeta i reči: "obuke za nivo rukovođenja".

Član 21.

U članu 132. stav 2. posle reči: "polaznika obuka," dodaju se reči: "standarde stručnog osposobljavanja i usavršavanja,".

Član 22.

U članu 133. st. 2–4. menjaju se i glase:

"Programe i plan obuka iz stava 1. ovog člana, na predlog rukovodioca organizacione jedinice nadležne za ljudske resurse, donosi ministar uz prethodno pribavljenu saglasnost rukovodioca organizacione jedinice u sedištu Ministarstva, za čije potrebe se sprovodi obuka.

Na osnovu plana obuke, a u skladu sa programima iz stava 2. ovog člana, nadležna organizaciona jedinica za ljudske resurse izrađuje i sprovodi planove realizacije pojedinih oblika obuka.

Za potrebe stručnog osposobljavanja i usavršavanja, kao i za potrebe unapređenja rada, Ministarstvo ostvaruje saradnju sa naučnim i obrazovnim institucijama i bavi se naučno-istraživačkim radom i izdavačkom delatnošću.".

Član 23.

Član 135. menja se i glasi:

"Član 135.

Radni odnos u Ministarstvu zasniva se putem konkursa.

Radni odnos u Ministarstvu može se zasnovati samo na mestima koja su predviđena aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji, koja nisu popunjena i u slučajevima kada je popuna tog radnog mesta u skladu sa kadrovskim planom koji donosi ministar.

Izuzetno od stava 1. ovog člana radni odnos u Ministarstvu zasniva se bez konkursa u slučaju:

1) premeštaja državnog službenika po osnovu sporazuma o preuzimanju iz drugog državnog organa;

2) prijema kandidata koji su završili studije na visokoškolskim ustanovama koje se obrazuju u skladu sa posebnim studijskim programom za potrebe Ministarstva, a koji su tokom studija imali zaključen ugovor za bilo koju godinu studija, ili čije su studije finansirane iz budžeta Republike Srbije;

3) zasnivanja radnog odnosa supružnika i dece lica koji su izgubili život ili su ranjeni u ili povodom vršenja službene dužnosti, uz ispunjenost uslova za rad na određenom radnom mestu;

4) kada je aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji predviđeno da se konkurs ne sprovodi za pojedina radna mesta.

Postupanje u skladu sa stavom 3. ovog člana mora biti usklađeno sa kadrovskim planom.

Postupak i način sprovođenja konkursa propisuje Vlada.".

Član 24.

U članu 136. stav 1. menja se i glasi:

"Ako je rukovodeće radno mesto upražnjeno, na predlog rukovodioca organizacione jedinice koji je nadležan da zahteva popunu upražnjenog radnog mesta, u roku od 30 dana od dana kada je mesto upražnjeno, organizaciona jedinica nadležna za upravljanje ljudskim resursima, po utvrđivanju ispunjenosti uslova za popunjavanje radnog mesta, raspisuje interni konkurs za popunu tog radnog mesta, koji se ističe na oglasnoj tabli organizacionih jedinica.".

Stav 3. menja se i glasi:

"Za vreme vršenja dužnosti rukovodioca zaposlenom pripadaju sva prava radnog mesta na koje se kao vršilac dužnosti raspoređuje, ako je to za njega povoljnije.".

Član 25.

U članu 137. stav 1. tačka 2) reči: "pet godina" zamenjuju se rečima: "godinu dana".

Tačka 4) menja se i glasi:

"4) da ispunjava uslove radnog mesta propisane aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji.".

U stavu 2. posle reči: "stav 2." dodaju se reči: "i člana 22. stav 6.".

Član 26.

Član 138. menja se i glasi:

"Član 138.

U radni odnos u Ministarstvo ne može se primiti lice kod koga se u postupku vršenja bezbednosne provere utvrdi postojanje bezbednosne smetnje.

Bezbednosna smetnja za prijem u radni odnos u Ministarstvu postoji ako:

1) se protiv lica vodi krivični postupak za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti;

2) je lice osuđivano zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti;

3) je lice osuđivano na kaznu zatvora u trajanju od najmanje šest meseci;

4) je licu radni odnos u državnom organu prestao po osnovu pravnosnažne odluke nadležnog organa zbog teške povrede službene dužnosti, odnosno teže povrede radne dužnosti;

5) je licu radni odnos u pravnom licu sa javnim ovlašćenjima prestao zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline;

6) je lice pravnosnažno kažnjeno za prekršaje iz oblasti javnog reda sa elementima nasilja i za prekršaje u oblasti propisa kojima se uređuje nabavljanje, držanje i nošenje oružja i municije;

7) lice svojim navikama, ponašanjem ili sklonostima ukazuje da neće biti dostojno za rad u Ministarstvu;

8) lice koje se proverava u postupku bezbednosne provere o sebi daje neistinite podatke, radi prikrivanja činjenica koje bi predstavljale bezbednosnu smetnju.

Odredbe stava 2. ovog člana shodno se primenjuju i za angažovanje za rad u Ministarstvu van radnog odnosa, kao i za prijem kandidata na osnovnu policijsku i osnovnu obuku vatrogasno-spasilačkih jedinica i prijem kandidata za upis na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja.

Podaci iz stava 2. ovog člana se prikupljaju u postupku vršenja bezbednosne provere.".

Član 27.

U članu 140. stav 1. menja se i glasi:

"Ocenu o postojanju ili nepostojanju bezbednosne smetnje, uz obrazloženje, daje rukovodilac organizacione jedinice koja je vršila bezbednosnu proveru. Ocena sa obrazloženjem dostavlja se podnosiocu zahteva za vršenje bezbednosne provere, a licu na koje se odnosi, samo na izričit zahtev, daje se na uvid.".

Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:

"Ocenu o postojanju ili nepostojanju bezbednosne smetnje, uz obrazloženje, u slučaju vršenja bezbednosnih provera za policijske službenike Službe za bezbednost i zaštitu podataka daje posebna komisija iz člana 141. stav 11. ovog zakona.".

Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.

Član 28.

Član 141. menja se i glasi:

"Član 141.

Bezbednosna provera vrši se na tri različita nivoa.

Prvi nivo bezbednosne provere vrši se za lica iz člana 102. ovog zakona.

Prvi nivo bezbednosne provere podrazumeva obradu podataka iz službenih evidencija Ministarstva i prikupljanje podataka neposrednim operativno-terenskim radom.

Drugi nivo bezbednosne provere vrši se za rukovodioce srednjeg nivoa, na period od pet godina.

Drugi nivo bezbednosne provere podrazumeva obradu podataka iz stava 3. ovog člana, kao i potpunu proveru podataka iz evidencija drugih državnih organa, organa državne uprave, organa autonomne pokrajine, organa jedinica lokalne samouprave i imaoca javnih ovlašćenja.

Treći nivo bezbednosne provere vrši se za lica na položaju i postavljena lica, odnosno rukovodioce visokog i strateškog nivoa u Ministarstvu, na period od četiri godine.

Treći nivo bezbednosne provere podrazumeva obradu podataka iz st. 3. i 5. ovog člana, kao i podataka iz evidencija drugih službi bezbednosti.

Bezbednosne provere mogu se vršiti i na kraći period u slučaju sumnje da postoje bezbednosne smetnje, kao i u drugim slučajevima propisanim zakonom.

Drugi i treći nivo bezbednosne provere vrši Sektor unutrašnje kontrole.

Bezbednosnu proveru za policijske službenike Sektora unutrašnje kontrole vrši Služba za bezbednost i zaštitu podataka.

Bezbednosnu proveru za policijske službenike Službe za bezbednost i zaštitu podataka vrši posebna komisija koja se obrazuje aktom ministra.".

Član 29.

Član 142. menja se i glasi:

"Član 142.

Lice nad kojim se vrši bezbednosna provera daje saglasnost za vršenje bezbednosne provere popunjavanjem i potpisivanjem Upitnika o identifikacionim podacima (u daljem tekstu: Upitnik).

Saglasnost iz stava 1. ovog člana odnosi se na proveru i obradu podataka koji su u vezi sa pitanjima iz Upitnika, kao i na primenu postupaka koji su za vršenje bezbednosne provere propisani ovim zakonom.

Izuzetno, saglasnost iz stava 1. ovog člana nije potrebna kada se vrši bezbednosna provera za zaposlene, kao i za pristup određenim objektima, odnosno mestima pod posebnom bezbednosnom zaštitom i za provere lica koja stanuju, rade ili borave po drugom osnovu u neposrednom okruženju lica i objekata koja se bezbednosno štite.

Ukoliko lice iz stava 1. ovog člana odbije da popuni i potpiše Upitnik, smatraće se da je odustalo od postupka zasnivanja radnog odnosa, prijema na obuku za obavljanje poslova policijskih službenika, upisa na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja ili ostvarivanja prava po drugom propisu.

Upitnik iz stava 1. ovog člana, u zavisnosti od nivoa bezbednosne provere, može sadržati sledeće podatke: ime i prezime, kao i prethodna imena i prezimena; jedinstven matični broj građana; datum i mesto rođenja; državljanstvo, prethodna državljanstva i dvojna državljanstva; prebivalište i boravište, kao i prethodna prebivališta; bračni status i porodično stanje lica; stručna sprema i zanimanje; podaci o radnom mestu i prethodnim zaposlenjima (posebno o prestancima radnog odnosa zbog povrede radne obaveze u pravnom licu sa javnim ovlašćenjima ili nepoštovanja radne discipline); podaci u vezi sa izvršenjem vojne obaveze; podaci o krivičnom i prekršajnom kažnjavanju i krivičnim i prekršajnim postupcima koji su u toku; podaci o disciplinskim postupcima i izrečenim disciplinskim merama; kontakti sa stranim policijskim organizacijama, stranim službama bezbednosti i obaveštajnim službama, kao i podaci o članstvu ili učešću u aktivnostima organizacija čije su aktivnosti ili ciljevi zabranjeni; podaci o prethodnim bezbednosnim proverama i podaci o bezbednosnim proverama kojima raspolažu druge službe bezbednosti; podaci o odgovornosti za povredu propisa koji se odnose na tajnost podataka; podaci o pravu svojine na stvarima upisanim u javni registar; medicinski podaci u vezi sa bolestima zavisnosti, odnosno duševnim bolestima; podaci za kontakt (broj telefona i elektronska adresa).

Izgled i sadržinu obrasca Upitnika propisuje ministar.

Zahtev za pokretanje postupka bezbednosne provere za kandidate za prijem u radni odnos ili za angažovanje van radnog odnosa u Ministarstvu, za prijem kandidata na osnovnu policijsku obuku i osnovnu obuku vatrogasno-spasilačkih jedinica i prijem kandidata za upis na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja, podnosi organizaciona jedinica Ministarstva nadležna za ljudske resurse.

Zahtev za vršenje bezbednosnih provera po zahtevu drugih organa, odnosno pravnih lica, podnose ti organi, odnosno lica, u skladu sa posebnim zakonom.

Zahtev za pokretanje postupka bezbednosne provere iz ovog člana sa Upitnikom dostavlja se na postupanje nadležnoj organizacionoj jedinici Direkcije policije prema mestu prebivališta lica koje se proverava.

Radi utvrđivanja kontinuiteta ispunjenosti uslova za rad u Ministarstvu, zahtev za pokretanje postupka bezbednosne provere za zaposlene, podnosi njihov neposredni rukovodilac, odnosno rukovodilac organizacione jedinice u koju je zaposleni upućen, ukoliko postoje osnovi sumnje da kod zaposlenog postoje bezbednosne smetnje.

Zahtev iz stava 10. ovog člana mogu da podnesu i policijski službenici Sektora unutrašnje kontrole i Službe za bezbednost i zaštitu podataka.

Zahtev za pokretanje postupka bezbednosne provere iz stava 10. ovog člana, dostavlja se na postupanje organizacionoj jedinici odnosno posebnoj komisiji iz člana 141. stav 11. ovog zakona, u čijoj su nadležnosti ti poslovi.

Za pojedina radna mesta u Ministarstvu utvrđena aktom iz člana 9. stav 2. ovog zakona, u postupku vršenja bezbednosne provere obavezno je poligrafsko ispitivanje.".

Član 30.

Član 143. menja se i glasi:

"Član 143.

U postupku vršenja bezbednosne provere, pored podataka iz Upitnika iz člana 142. stav 1. ovog zakona, prikupljaju se i proveravaju podaci o osobama sa kojima lice koje se proverava živi u zajedničkom domaćinstvu, uz njihovu pisanu saglasnost, kao i ostali podaci od značaja za utvrđivanje bezbednosne smetnje.

Ukoliko lice iz stava 1. ovog člana odbije da da pisanu saglasnost primenjuje se član 142. stav 4. ovog zakona.".

Član 31.

Član 144. menja se i glasi:

"Član 144.

Bezbednosna provera, po pravilu, vrši se prema mestu prebivališta, boravišta, zaposlenja, školovanja i drugim mestima na kojima se lice koje se proverava kreće, na sledeći način:

1) neposrednim razgovorom sa licem koje se proverava;

2) neposrednim opažanjem policijskog službenika koji vrši bezbednosnu proveru;

3) neposrednim razgovorima sa drugim osobama po proceni policijskog službenika koji vrši proveru;

4) uvidom u javne podatke, službene evidencije i zbirke podataka koje vode nadležni organi i ustanove;

5) proverom podataka na osnovu međunarodne policijske saradnje;

6) po potrebi, proverom podataka preko drugih službi bezbednosti, u skladu sa zakonom.

Ako lice ne stupi na rad u roku od jedne godine od dana obavljene bezbednosne provere, nadležna organizaciona jedinica koja sprovodi postupak zasnivanja radnog odnosa, dužna je da zahteva ponovnu bezbednosnu proveru.

Za vršenje bezbednosnih provera iz člana 102. stav 4. tač. 5), 6) i 7) plaća se taksa u skladu sa posebnim zakonom.".

Član 32.

U članu 149. stav 2. posle reči: "dva" dodaje se reč: "uzastopna".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Vlada može, na predlog ministra, postaviti direktora policije na drugi uzastopni mandat bez javnog konkursa.".

Dosadašnji st. 3–8. postaju st. 4–9.

Član 33.

Naziv iznad člana 154. menja se i glasi: "Poseban raspored rada".

U članu 154. stav 3. tačka 7) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.

Dodaju se tač. 8) i 9) koje glase:

"8) rad i boravak na terenu;

9) angažovanje interventnog karaktera.".

Posle stava 7. dodaju se st. 8–11. koji glase:

"Rad i boravak na terenu, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad i boravak policijskog službenika u terenskim uslovima života i rada, ili rad i boravak zaposlenog van mesta rada, radi obavljanja policijskih poslova i zadataka ili sprovođenja obuke. Posebnim rasporedom rada planira se organizacija radnog vremena i dnevni odmor tokom rada i boravka na terenu.

Angažovanje interventnog karaktera, u smislu ovog zakona, podrazumeva rad i boravak policijskog službenika van redovnog mesta rada u odgovarajućoj formaciji na odgovarajućoj lokaciji, sa određenim zadatkom, u skladu sa odobrenim planom takvog angažovanja.

Kada razlozi bezbednosti ili prirode posla to zahtevaju, policijski službenici koji rade i borave na terenu, odnosno koji su interventno angažovani, ne mogu napuštati objekat smeštaja, odnosno prostor angažovanja.

U smislu ovog zakona, dnevni odmor za vreme boravka na terenu ne smatra se radnim vremenom, niti pripravnošću za rad, niti policijskom službeniku pripada pravo na uvećanje plate po ovom osnovu."

Član 34.

U članu 156. st. 2. i 3. menjaju se i glase:

"Pripravnost podrazumeva obavezu policijskog službenika da se, van radnog vremena, u skladu sa posebnim rasporedom rada ili nalogom za pripravnost, nalazi u stanju potrebnog stepena spremnosti koje omogućava da se na poziv ovlašćenog rukovodioca odazove pozivu na rad u određenom vremenskom periodu i na određenom mestu.

Način određivanja pripravnosti, sadržinu i izgled naloga za pripravnost propisuje ministar.".

Član 35.

Član 164. menja se i glasi:

"Član 164.

Rukovodilac unutrašnje organizacione jedinice Ministarstva ili lice koje on ovlasti može zaposlenom da odloži ili prekine korišćenje godišnjeg odmora uz pisano obrazloženje u svakom trenutku u toku korišćenja ili do otpočinjanja godišnjeg odmora, a radi obavljanja poslova koji ne trpe odlaganje, pri čemu se vodi računa o odgovornom fiskalnom upravljanju, racionalnosti, funkcionalnosti i efikasnosti.

U slučaju iz stava 1. ovog člana zaposleni ima pravo na naknadu stvarnih troškova prouzrokovanih odlaganjem, odnosno prekidom godišnjeg odmora.".

Član 36.

Član 165. menja se i glasi:

"Član 165.

U skladu sa sistemom karijernog razvoja policijskih službenika:

1) određivanje čina/zvanja vrši se prema poslovima radnog mesta na koje se zaposleni raspoređuje ili premešta;

2) za sticanje narednog čina/zvanja u okviru izvršilačkih radnih mesta i u okviru istog nivoa rukovođenja potrebno je da se ispuni uslov odgovarajućeg stepena obrazovanja, potrebnih godina staža provedenih u prethodnom činu/zvanju, uspešno završene stručne obuke za čin/zvanje, kao i odgovarajuće godišnje ocene;

3) za sticanje narednog čina/zvanja neposredno višeg nivoa rukovođenja potrebno je da se ispuni uslov odgovarajućeg stepena obrazovanja, potrebnih godina staža provedenih u prethodnom činu/zvanju, obuku za odgovarajući nivo rukovođenja i uspešno položen stručni ispit za čin/zvanje, kao i odgovarajuće godišnje ocene;

4) za prelazak na operativni odnosno neposredno viši nivo rukovođenja, u stečenom činu/zvanju, potrebna je obuka za odgovarajući nivo rukovođenja i uspešno položen stručni ispit za neposredno viši nivo rukovođenja;

5) čin generala policije stiče se u skladu sa pravilima karijernog razvoja policijskih službenika za određena rukovodeća radna mesta strateškog i visokog nivoa.

Vreme provedeno u činu/zvanju sa nižom stručnom spremom ne uračunava se prilikom izračunavanja vremena potrebnog za napredovanje.

U godine staža potrebne za napredovanje u naredni čin/zvanje računa se isključivo vreme efektivno provedeno na radnom mestu u prethodnom činu/zvanju.

Karijerno napredovanje je deo karijernog razvoja i podrazumeva horizontalno i vertikalno napredovanje.

Način određivanja i sticanja čina/zvanja u Ministarstvu i druga pitanja u vezi sa njihovim korišćenjem, odnosno karijernim razvojem, propisuje Vlada, u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.".

Član 37.

Član 166. menja se i glasi:

"Član 166.

Policijski službenici u statusu ovlašćenih službenih lica imaju sledeće činove:

1) sa srednjom stručnom spremom – mlađi vodnik policije, vodnik policije i vodnik I klase policije;

2) sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine – zastavnik policije, zastavnik I klase policije i potporučnik policije;

3) sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu – poručnik policije, kapetan policije, major policije, potpukovnik policije, pukovnik policije i general policije.

Policijski službenici u statusu lica na posebnim dužnostima imaju sledeća zvanja:

1) sa srednjom stručnom spremom – mlađi policijski referent, policijski referent i viši policijski referent;

2) sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine –mlađi policijski saradnik, policijski saradnik i samostalni policijski saradnik;

3) sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu – viši policijski saradnik, mlađi policijski savetnik, policijski savetnik, samostalni policijski savetnik, viši policijski savetnik i glavni policijski savetnik.

Pripadnici vatrogasno-spasilačkih jedinica imaju sledeće činove:

1) sa srednjom stručnom spremom – mlađi vodnik vatrogasac, vodnik vatrogasac i vodnik I klase vatrogasac;

2) sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 180 ESPB bodova, osnovnim strukovnim studijama, odnosno na studijama u trajanju do tri godine – mlađi zastavnik vatrogasac, zastavnik vatrogasac i zastavnik I klase vatrogasac;

3) sa visokim obrazovanjem na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, specijalističkim akademskim studijama, specijalističkim strukovnim studijama, master strukovnim studijama, odnosno na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine ili specijalističkim studijama na fakultetu – potporučnik vatrogasac, poručnik vatrogasac, kapetan vatrogasac, major vatrogasac, potpukovnik vatrogasac i pukovnik vatrogasac.".

Član 38.

Član 168. menja se i glasi:

" Član 168.

Zaposleni u Ministarstvu mogu obavljati poslove i delatnosti van radnog vremena, odnosno obavljati dodatni rad, uz odobrenje rukovodioca organizacione jedinice u kojoj je zaposleni raspoređen, pod uslovom da ti poslovi i delatnosti, odnosno dodatni rad, nisu propisani zakonom kojim se uređuju prava i dužnosti državnih službenika kao nespojivi poslovi i delatnosti, odnosno da mogu izazvati sukob interesa ili uticati na nepristrasnost u radu.

Izuzetno od člana 42. ovog zakona, prilikom obavljanja poslova i delatnosti, odnosno dodatnog rada, iz stava 1. ovog člana, zaposleni se ne mogu pozivati na status policijskih službenika ili zaposlenih u Ministarstvu, niti se mogu koristiti službenom legitimacijom, oružjem i drugim sredstvima Ministarstva i ne mogu ostvarivati prava iz osiguranja od povrede na radu u Ministarstvu.

U slučaju potrebe, zaposleni je dužan da prekine dodatni rad i stavi se na raspolaganje organizacionoj jedinici Ministarstva u kojoj je raspoređen.

O svim saznanjima do kojih dođu prilikom vršenja dodatnog rada, a koja se odnose na izvršenje krivičnih dela, prekršaja ili drugih protivpravnih postupanja i ponašanja, zaposleni su dužni da odmah obaveste neposrednog rukovodioca i događaj prijave nadležnoj organizacionoj jedinici Ministarstva.".

Član 39.

U članu 169. stav 1. reč: "ostvaruju" briše se.

Član 40.

U članu 170. stav 2. tačka 4) tačka se zamenjuje tačkom i zapetom.

Dodaje se tačka 5) koja glasi:

"5) u slučaju da su zaposleni na radnim mestima na kojima nema uslova za obezbeđivanje minimuma procesa rada.".

Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:

"Radna mesta na kojima se ne obezbeđuje minimum procesa rada uređuju se posebnim aktom ministra.".

Dosadašnji st. 3–10. postaju st. 4–11.

Član 41.

Član 171. menja se i glasi:

"Član 171.

Pojedina radna mesta, odnosno poslovi u Ministarstvu, primenom posebnih kriterijuma, utvrđuju se kao radna mesta na kojima se staž osiguranja u efektivnom trajanju računa sa uvećanim trajanjem.

Radna mesta, odnosno poslovi iz stava 1. ovog člana utvrđuju se prema propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.".

Član 42.

Član 172. menja se i glasi:

"Član 172.

Pored slučajeva prestanka radnog odnosa utvrđenih drugim propisima, policijskom službeniku, odnosno ostalim zaposlenima, po sili zakona radni odnos u Ministarstvu prestaje:

1) kada se utvrdi da su podaci o ispunjavanju uslova za zasnivanje radnog odnosa iz člana 137. ovog zakona neistiniti – danom utvrđenja ove činjenice;

2) kada se utvrdi da je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora od najmanje šest meseci – danom dostavljanja pravnosnažne presude Ministarstvu;

3) kada se utvrdi da je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora za sledeća krivična dela: primanje mita; davanje mita; trgovina uticajem; nasilje u porodici; zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom; zloupotreba položaja odgovornog lica; omogućavanje zloupotrebe ostvarivanja prava azila u stranoj državi; zloupotreba službenog položaja; prevara u službi; pronevera; odavanje službene tajne – danom dostavljanja pravnosnažne presude Ministarstvu.

Policijskom službeniku, odnosno zaposlenom radni odnos u Ministarstvu može prestati i:

1) ako mu je izrečena disciplinska mera prestanka radnog odnosa za teške povrede službene dužnosti – danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa;

2) ako je dva puta uzastopno ocenjen godišnjom negativnom ocenom – "nedovoljan – 1" – danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa;

3) ako odbije odlazak na lečenje od bolesti zavisnosti nakon konačne ocene i mišljenja nadležne zdravstvene ustanove – danom konačnosti rešenja o prestanku radnog odnosa.

Protiv rešenja o prestanku radnog odnosa u slučaju iz stava 1. ovog člana žalba nije dopuštena.".

Član 43.

Posle člana 173. dodaje se član 173a koji glasi:

"Član 173a

Izuzetno od propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju, po potrebi službe, policijskom službeniku koji radi ili je radio na specifičnim, odnosno operativnim poslovima i kojima dalji rad na tim poslovima ili u tim organizacionim celinama nije više moguć usled posebnih uslova rada ili uslova radnog mesta, a koji navrši 45 godina života i 15 godina efektivno provedenih na poslovima, odnosno radnim mestima u Ministarstvu na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, uz zahtev, može prestati radni odnos sa pravom na starosnu penziju, pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije.

Ministar odlukom utvrđuje organizacione celine u kojima se obavljaju ili su se obavljali poslovi iz stava 1. ovog člana.

Rešenje o prestanku radnog odnosa po osnovu stava 1. ovog člana donosi ministar uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja.

Policijskom službeniku iz stava 1. ovog člana iznos penzije utvrđuje se u skladu sa propisima o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Policijskom službeniku iz stava 1. ovog člana kome prestane radni odnos po ovom osnovu pripada otpremnina u visini utvrđenoj u članu 175. ovog zakona.".

Član 44.

U članu 174. posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

"Za postupanje po žalbi nadležan je organ veštačenja u drugostepenom postupku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Način i postupak rada komisija iz st. 2. i 3. ovog člana urediće se aktom koji zajednički donose ministar i ministar zadužen za penzijsko i invalidsko osiguranje.".

Član 45.

Član 176. briše se.

Član 46.

U članu 178. stav 1. reči: "policijskim službenicima" zamenjuju se rečima: "odnosno za drugi radni doprinos, zaposlenima".

U stavu 3. reči: "kao i način," zamenjuju se rečima: "način i postupak dodele, kao i".

Član 47.

U članu 180. stav 2. reč: "zaposlenih" briše se, a posle reči: "institucije Ministarstva" dodaju se reči: "i na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja".

U stavu 4. posle reči: "Ministarstvo" dodaje se zapeta i reči: "osim u sličajevima pružanja zdravstvenih usluga u vezi sa prethodnim lekarskim pregledima za upis u obrazovne institucije Ministarstva i na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja, zasnivanjem radnog odnosa i premeštajem na drugo radno mesto u Ministarstvu po osnovu internog konkursa".

Član 48.

Posle člana 180. dodaje se član 180a koji glasi:

"Član 180a

Na zaposlene u Ministarstvu na radnim mestima za koje su obavezni zdravstveni pregledi prema kriterijumima, standardima, proverama i uverenjima definisanim drugim zakonom ili podzakonskim aktom, a u nadležnosti su drugih ovlašćenih (sertifikovanih) ustanova za sprovođenje pregleda, primenjuju se odredbe tog zakona ili podzakonskog akta.

Troškove zdravstvenih pregleda iz stava 1. ovog člana snosi Ministarstvo.".

Član 49.

Naziv iznad člana 182. menja se i glasi:

"Psihološka zaštita i podrška"

U članu 182. posle stava 2. dodaju se novi st. 3. i 4. koji glase:

"Zaposlenima u Ministarstvu obezbeđena je psihološka podrška, koja se ostvaruje kroz stručno-savetodavni rad.

Psihološka podrška uključuje očuvanje, zaštitu i unapređenje mentalnog zdravlja zaposlenih, koju organizuje i sprovodi organizaciona jedinica Ministarstva nadležna za poslove ljudskih resursa.".

Dosadašnji stav 3. koji postaje stav 5. menja se i glasi:

"Kriterijume i način postupanja u pružanju psihološke pomoći i podrške zaposlenima propisuje ministar.".

Član 50.

Član 183. menja se i glasi:

"Član 183.

Zaposleni u Ministarstvu može biti podvrgnut testiranju na prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu, na način predviđenim članom 101. ovog zakona.

Zaposleni u Ministarstvu, po potrebi, može biti upućen u referentnu zdravstvenu ustanovu ili akreditovanu laboratoriju Ministarstva na testiranje na prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu.

Testiranje može biti redovno i vanredno.

Testiranje se sprovodi na zahtev rukovodioca organizacione jedinice.

Troškove testiranja iz stava 2. ovog člana snosi Ministarstvo.".

Član 51.

U članu 184. stav 2. menja se i glasi:

"Strukturu plate, uvećanu platu, koeficijente plate, kriterijume i način vrednovanja poslova zaposlenih utvrđuje Vlada.".

Član 52.

U članu 185. stav 12. menja se i glasi:

"Korektivni koeficijent jeste numerički ekvivalent specifičnosti posla koji se ostvaruje po osnovu stalnih uslova za obavljanje poslova ili drugih stalnih okolnosti, kao i po osnovu privremenih uslova rada ili drugih privremenih okolnosti koje se javljaju na poslovima odgovarajućeg radnog mesta, a koje nisu uzete u obzir pri vrednovanju poslova tog radnog mesta, za vreme obavljanja tih poslova.".

Član 53.

U članu 187. stav 1. reči: "Policijski službenik" zamenjuje se rečju: "Zaposleni".

U tački 6) podtačka (2) broj: "11" zamenjuje se brojem: "10".

Član 54.

Član 189. menja se i glasi:

"Član 189.

Zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini troškova prevoza na relaciji mesto prebivališta – mesto gde zaposleni redovno obavlja svoje zadatke, odnosno ostvaruje svoju radnu aktivnost.

Isplata naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada vrši se u tekućem mesecu za prethodni mesec.

Zaposleni nema pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u slučajevima:

1) da ima obezbeđeno službeno motorno vozilo dato na lično zaduženje;

2) da Ministarstvo na drugi način obezbedi zaposlenima prevoz za dolazak i odlazak sa rada;

3) da je aktom jedinice lokalne samouprave omogućen zaposlenima prevoz bez naknade;

4) da se nalazi na godišnjem odmoru, plaćenom ili neplaćenom odsustvu, službenom putu, bolovanju i svim drugim slučajevima odsustva sa rada.

Promena mesta stanovanja zaposlenog nakon zasnivanja radnog odnosa, ne može da utiče na uvećanje naknade za prevoz, bez saglasnosti poslodavca, osim ako promena mesta stanovanja nije posledica nastala premeštajem, odnosno raspoređivanjem zaposlenog na zahtev Ministarstva zbog potrebe službe, odnosno organizacije rada.

Način ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, propisuje Vlada.".

Član 55.

U članu 190. stav 1. reči: "koju bi primio kao da radi, uvećane za dodatak iz člana 187. stav 1. tačka 1) ovog zakona" zamenjuju se zapetom i rečima: "uvećane za minuli rad".

Stav 3. menja se i glasi:

"Policijskom službeniku u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede van rada, pripada naknada plate u visini 85% osnovne plate, uvećane za minuli rad.".

Član 56.

U članu 195. stav 2. menja se i glasi:

"Akt o raspoređivanju se donosi prilikom zasnivanja radnog odnosa, nakon donošenja novog akta iz člana 9. stav 2. i člana 22. stav 6. ovog zakona, nakon preuzimanja od drugog poslodavca, odnosno iz drugog državnog organa, po osnovu pravnosnažne sudske presude, nakon položenog pripravničkog ispita, po isteku perioda mirovanja radnog odnosa, nakon privremenog udaljenja sa rada, nakon razrešenja i u postupku izvršenja disciplinske mere."

Posle stava 2. dodaju se st. 3. i 4. koji glase:

"Konkurs se ne sprovodi u slučaju raspoređivanja zaposlenih usled donošenja ili izmena akta iz člana 9. stav 2. i člana 22. stav 6. ovog zakona.

Žalba na rešenje o raspoređivanju ne odlaže izvršenje rešenja.".

Član 57.

Član 196. menja se i glasi:

"Član 196.

Zaposleni može biti trajno premešten na upražnjeno radno mesto u skladu sa uslovima i načinom koji je propisan aktom o internom konkursu ukoliko ima kompetencije za to radno mesto.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, zaposleni se može premestiti bez internog konkursa u slučaju:

1) premeštaja u okviru izvršilačkih radnih mesta iste stručne spreme;

2) spajanja porodice ili smanjenja troškova Ministarstva;

3) kada ima trajno ograničenje radne sposobnosti ocenjeno na invalidskoj komisiji, a shodno preostaloj radnoj sposobnosti utvrđenoj od strane nadležne komisije;

4) kad ne ostvaruje bazične kompetencije potrebne za rad na radnom mestu na kojem je raspoređen ili ne postiže zadovoljavajuće rezultate rada, čija su merila propisana aktom o ocenjivanju zaposlenih.

U slučaju iz stava 2. ovog člana premeštaj se vrši na radno mesto za koje je predviđeno isto zvanje/čin, stepen i vrsta obrazovanja koju zaposleni ima u trenutku premeštaja.

U slučaju iz stava 2. tač. 1) i 2) ovog člana premeštaj se vrši na obrazloženi predlog nadležnog rukovodioca ili na zahtev zaposlenog, uz saglasnost nadležnih rukovodilaca organizacionih jedinica u okviru kojih se premeštaj vrši.

Premeštaj iz stava 2. tačka 4) ovog člana se vrši na radno mesto za koje je predviđeno isto zvanje/čin, stepen i vrsta obrazovanja koju zaposleni ima u trenutku premeštaja, a ukoliko ne postoji upražnjeno radno mesto, premeštaj se vrši na osnovu stepena i vrste obrazovanja na radno mesto za koje je predviđeno jedno zvanje/čin niže od zvanja/čina koje zaposleni ima, a na obrazloženi predlog nadležnog rukovodioca.".

Član 58.

U članu 198. stav 1. reči: "uz svoju pisanu saglasnost" brišu se.

St. 3. i 4. menjaju se i glase:

"Privremeni premeštaj zbog povećanog obima posla traje najduže šest meseci u kalendarskoj godini.

Privremeni premeštaj u slučaju privremenog ograničenja radne sposobnosti traje do konačne ocene radne sposobnosti referentne zdravstvene ustanove.".

Član 59.

U članu 200. stav 1. posle reči: "Upućivanje" dodaju se reči: "u drugu organizacionu jedinicu".

Posle stava 4. dodaje se novi stav 5. koji glasi:

"Tokom upućivanja zaposleni ima pravo na naknadu u skladu sa propisima kojim je regulisano pravo naknade troškova privremenog ili trajnog premeštaja u drugo mesto rada državnih službenika.".

U dosadašnjem stavu 5. koji postaje stav 6. reči: "policijskih službenika" zamenjuju se rečju: "zaposlenih".

Član 60.

U članu 207. tačka 23) reč: "predloženim" zamenjuje se rečju: "naloženim".

Tačka 25) menja se i glasi:

"25) neprijavljivanje imovine i promene imovnog stanja suprotno odredbama člana 230v st. 2. i 3. ovog zakona;".

Član 61.

U članu 211. st. 2. i 3. brišu se.

Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 2. i 3.

Član 62.

U članu 215. stav 2. reči: "šest meseci" zamenjuju se rečima: "jedne godine", a crta i reči: "jednu godinu" zamenjuju se zapetom i rečima: "protekom dve godine".

Član 63.

Član 217. menja se i glasi:

"Član 217.

"Zaposleni se privremeno udaljavaju sa rada kad je protiv njih određen pritvor, počev od prvog dana pritvora.

Udaljenje iz stava 1. ovog člana traje dok traje pritvor i za to vreme zaposlenima pripada naknada osnovne plate u visini od 1/4, odnosno 1/3 ako jedini izdržavaju porodicu.

Zaposleni se privremeno udaljavaju sa rada kad je protiv njih, u toku krivičnog postupka, od strane nadležnog suda, izrečena mera obezbeđenja prisustva okrivljenog i za nesmetano vođenje krivičnog postupka, zbog koje isti nisu u objektivnoj mogućnosti da obavljaju svoje poslove i zadatke, odnosno ne mogu stupiti na rad, sve dok ta mera traje. Za vreme udaljenja po ovom osnovu zaposlenom pripada naknada osnovne plate kao u stavu 2. ovog člana.

Zaposleni u Ministarstvu mogu biti privremeno udaljeni s rada, na obrazloženi predlog rukovodioca, kada je protiv njih doneta naredba o sprovođenju istrage za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, ili pokrenut disciplinski postupak zbog teške povrede službene dužnosti i ukoliko bi njihovo prisustvo na radu štetilo interesima službe, ometalo postupak prikupljanja dokaza ili ometalo tok krivičnog ili disciplinskog postupka, uz posebno obrazloženje.

Udaljenje iz stava 4. ovog člana može trajati do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, odnosno do okončanja disciplinskog postupka i za to vreme zaposleni imaju pravo na naknadu u visini 1/2 osnovne plate, odnosno 2/3 osnovne plate ako jedini izdržavaju porodicu.

O privremenom udaljenju sa rada odlučuje ministar ili lice koje on ovlasti.

O privremenom udaljenju sa rada zaposlenog u policijskoj upravi odlučuje načelnik policijske uprave.

Protiv rešenja o udaljenju zaposleni mogu podneti žalbu Žalbenoj komisiji Vlade, u roku od osam dana od dana uručenja rešenja o udaljenju.

Žalba ne odlaže izvršenje rešenja.

Policijskom službeniku koji je udaljen sa rada oduzima se službena značka, službena legitimacija, oružje i druga sredstva koja su mu poverena za obavljanje poslova, dok traje privremeno udaljenje, a državnom službeniku službena legitimacija.".

Član 64.

U nazivu iznad člana 224. i u članu 224. stav 1. reč: "Policije" zamenjuje se rečima: "policijskih službenika".

Član 65.

U članu 225. stav 3. reči: "Oblike i način" zamenjuje se rečju: "Način".

Član 66.

U članu 227. stav 1. reči: "pisanih obraćanja policijskih službenika i drugih zaposlenih u Ministarstvu, kao i pritužbi fizičkih i pravnih lica" zamenjuju se rečima: "obraćanja zaposlenih u Ministarstvu, građana i pravnih lica u slučajevima koji nisu predviđeni odredbama kojima se reguliše pritužbeni i skraćeni postupak ili odredbama drugih zakona".

St. 2. i 3. brišu se.

St. 4–6. postaju st. 2–4.

U dosadašnjem stavu 4. koji postaje stav 2. posle reči: "kada se" dodaju se reči: "radom Sektora unutrašnje kontrole".

Član 67.

U članu 228. stav 2. tačka 1) reč: "ostalu" briše se, a reči: "uvid u evidenciju koju vodi" zamenjuju se rečima: "u evidencije koje vodi".

U stavu 3. posle reči: "ovog člana i" dodaje se reč: "koja".

Član 68.

U članu 229. stav 3. reči: "policije nad primenom njenih policijskih" zamenjuju se rečima: "policijskih službenika i drugih zaposlenih nad primenom policijskih i drugih", a posle reči: "policijski službenik" dodaju se reči: "i drugi zaposleni".

Član 69.

Član 230. menja se i glasi:

"Član 230.

U cilju prevencije korupcije, Sektor unutrašnje kontrole sprovodi test integriteta, analizu rizika od korupcije, vodi evidenciju i vrši kontrolu prijave i promene imovnog stanja.

Prikupljeni podaci i evidencije za sprovođenje aktivnosti iz stava 1. ovog člana vode se u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.".

Član 70.

Posle člana 230. dodaju se nazivi iznad čl. 230a – 230v i čl. 230a – 230v koji glase:

"Test integriteta

Član 230a

Test integriteta predstavlja kontrolu reakcije i postupanja zaposlenog u simuliranoj situaciji, koja je identična njegovim radnim aktivnostima, bez obaveze prethodnog obaveštavanja organizacione jedinice u kojoj je testirani zaposlen.

Test integriteta se sprovodi u svrhu jačanja profesionalnog integriteta zaposlenih i preventivnog delovanja. Služi kao indikator za pokretanje predistražnog postupka, procenu i analizu rizika od korupcije, otkrivanje povreda službene dužnosti, promenu metodologije rada i procedura prilikom neposrednog postupanja zaposlenih kao i utvrđivanja vrste i potrebe za obukama zaposlenih.

Postupak sprovođenja Testa integriteta obuhvata inicijativu za pokretanje, odluku i plan za sprovođenje Testa integriteta.

Inicijativa za pokretanje Testa integriteta donosi se na osnovu obrazloženog izveštaja koji je obuhvatio analizu protivpravnog postupanja zaposlenih u Ministarstvu, analizu rizika i ugroženosti od korupcije, obaveštajnih podataka i operativnih saznanja o protivpravnim pojavama i događajima ili pritužbi na rad zaposlenih u Ministarstvu.

Postupak sprovođenja Testa integriteta zaposlenih u Ministarstvu pokreće se na pisanu i obrazloženu inicijativu ministra, direktora policije ili načelnika Sektora.

Odluku o ispunjenosti uslova za sprovođenje Testa integriteta donosi načelnik Sektora unutrašnje kontrole, koji odobrava plan sprovođenja Testa integriteta.

Prilikom sprovođenja Testa integriteta poštuju se načela zakonitosti, osnovna ljudska prava i slobode, profesionalni integritet i dostojanstvo testiranog.

Zabranjeno je podstrekavanje testiranih na izvršenje krivičnog dela ili povredu službene dužnosti.

Aktivnosti preduzete prilikom sprovođenja Testa integriteta ne spadaju u posebne dokazne radnje propisane Zakonikom o krivičnom postupku.

Sprovođenje Testa integriteta može se video i audio dokumentovati, a tokom njegovog sprovođenja mogu se koristiti legendirana sredstva i dokumenta.

Rezultat Testa integriteta može biti pozitivan ili negativan. Test integriteta ima negativan rezultat ukoliko testirani nije dokazao svoj profesionalni integritet, u kom slučaju će se prikupljeni materijal koristiti radi pokretanja i vođenja disciplinskog postupka.

Način sprovođenja Testa integriteta propisuje ministar u skladu sa zakonom kojim se regulišu evidencije i obrada podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Sprovođenje analize rizika od korupcije

Član 230b

Analiza rizika od korupcije u Ministarstvu podrazumeva stvaranje jedinstvene metodologije na osnovu koje se prepoznaju, identifikuju i procenjuju rizici od korupcije i utvrđuju institucionalni i pojedinačni faktori koji omogućavaju korupciju, prepoznatu registrom rizika.

Analiza rizika od korupcije obuhvata i sačinjavanje preporuka i mera neophodnih za sprečavanje, ublažavanje i eliminisanje verovatnoće pojave korupcije ili posledica korupcije kao i kontrolu primene mera i reviziju rizika i ponovnu procenu rizika od korupcije ukoliko se ukaže potreba.

Sektor unutrašnje kontrole u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije vrši analizu rizika od korupcije u svim organizacionim jedinicama Ministarstva i za svako radno mesto u Ministarstvu.

Organizacione jedinice Ministarstva dužne su da Sektoru unutrašnje kontrole pruže stručnu i tehničku pomoć u cilju što boljeg prikaza postojećeg stanja i procene rizika za radno mesto i organizacionu jedinicu Ministarstva koje su izložene riziku od korupcije.

Način sprovođenja analize rizika od korupcije propisuje ministar.

Provera prijave i promene imovnog stanja zaposlenog

Član 230v

Sektor unutrašnje kontrole vodi evidenciju imovnog stanja rukovodilaca kao i za zaposlene na visokorizičnim radnim mestima u Ministarstvu ustanovljenim analizom rizika od korupcije, vrši kontrolu tačnosti podataka prijavljenih u imovinskom kartonu kao i kontrolu promene imovnog stanja.

Rukovodioci i zaposleni na visokorizičnim radnim mestima dužni su da prijave imovinu i promenu svog imovnog stanja što se evidentira u ličnom imovinskom kartonu koji je deponovan u Sektoru unutrašnje kontrole.

Ukoliko je došlo do promene imovnog stanja, lica iz stava 2. ovog člana dužna su da ih prijave Sektoru unutrašnje kontrole najkasnije do 31. januara tekuće godine, za prethodnu godinu.

Imovinski karton sadrži lične podatke i podatke o imovini i prihodima zaposlenog u Ministarstvu i lica sa kojima živi u zajedničkom porodičnom domaćinstvu.

Način kontrole provere prijave i promene imovnog stanja i Obrazac imovinskog kartona propisuje ministar u skladu sa zakonom kojim se regulišu evidencije i obrada podataka u oblasti unutrašnjih poslova.".

Član 71.

U članu 231. stav 2. posle reči: "delatnosti" dodaju se reči: "i naloženim merama", a posle reči: "direktora policije," dodaju se reči: "načelnika sektora,".

U stavu 3. reči: "i direktoru policije" brišu se, a reči: "sa savetodavnim preporukama" zamenjuju se rečima: "i naloženim merama sa savetodavnim preporukama i primerima dobre prakse".

Posle stava 3. dodaje se stav 4. koji glasi:

"Rukovodilac kontrolisane organizacione jedinice Ministarstva odgovoran je za realizaciju naloženih i predloženih mera i za povratno informisanje načelnika Sektora unutrašnje kontrole.".

Član 72.

U članu 246. stav 1. reči: "(u daljem tekstu: sredstva za posebne operativne potrebe) se u okviru budžeta, prema finansijskom planu direkcije policije i Sektora unutrašnje kontrole, određuju namenska finansijska sredstva" zamenjuju se zapetom i rečima: "kao i za troškove sprovođenja programa zaštite učesnika u krivičnom postupku, se u okviru budžeta, prema finansijskom planu Ministarstva, određuju finansijska sredstva za posebne operativne potrebe Direkcije policije i Sektora unutrašnje kontrole".

Član 73.

Član 247. menja se i glasi:

"Član 247.

Ministarstvo osniva Fond za solidarnu pomoć (u daljem tekstu: Fond) koji ima svojstvo budžetskog fonda i raspolaže prikupljenim sredstvima do visine sredstava na računu Fonda u cilju pomoći zaposlenima u Ministarstvu i članovima njihovih užih porodica.

Sredstva Fonda obezbeđuju se iz sredstava budžeta, donacija i drugih sredstava u skladu sa zakonom i drugim propisima.

Sredstva Fonda se opredeljuju i dodeljuju u vidu solidarne pomoći i to kao fiksni novčani iznos ili novčani iznos koji odgovara stvarnom trošku, pod uslovom da na računu Fonda postoje raspoloživa sredstva.

Aktom ministra obrazuje se Komisija, koju čine predstavnici Ministarstva i reprezentativnih sindikata, koji odlučuju o pojedinačnim zahtevima korisnika Fonda.

Nadležnost i postupak koji sprovodi Komisija, uslovi, merila i visina solidarne pomoći bliže se uređuju pravilnikom koji donosi ministar uz prethodnu saglasnost Vlade.

Sredstva Fonda čine finansijska sredstva koja su planirana i opredeljena budžetom Republike Srbije na razdelu Ministarstva na odgovarajućoj aproprijaciji namenski opredeljenoj za pružanje pomoći korisnicima Fonda u tekućoj godini, donacija pravnih i fizičkih lica, dobrovoljnih priloga zaposlenih u Ministarstvu i sva druga bespovratno data sredstva u korist Fonda.

Fond raspolaže sredstvima u visini sredstava opredeljenih budžetom na ovoj aproprijaciji za ovu vrstu namene na godišnjem nivou za tekuću godinu, uvećano za evidentirani iznos donacija i drugih sredstava.".

Član 74.

Član 248. menja se i glasi:

"Član 248.

Sredstva Fonda dodeljuju se:

1) zaposlenom za rođenje deteta;

2) zaposlenom za slučaj smrti člana uže porodice;

3) članu uže porodice zaposlenog za slučaj smrti zaposlenog;

4) zaposlenom za slučaj duže ili teže bolesti;

5) za slučaj lečenja od posledica ranjavanja zaposlenog kome je radni odnos u Ministarstvu prestao kao posledica ranjavanja prilikom i u vezi vršenja službene dužnosti;

6) zaposlenom za slučaj duže ili teže bolesti člana uže porodice;

7) zaposlenom za zdravstvenu rehabilitaciju, nabavku ortopedskih pomagala, aparata za rehabilitaciju i nabavku lekova;

8) zaposlenom za nabavku ortopedskih pomagala, aparata za rehabilitaciju i nabavku lekova za člana uže porodice;

9) zaposlenom za slučaj teže invalidnosti;

10) zaposlenom za posebne slučajeve ugroženosti usled elementarnih nepogoda koje pogađaju domaćinstvo zaposlenog;

11) za stipendiranje dece zaposlenog poginulog prilikom i u vezi vršenja službene dužnosti i dece zaposlenog ranjenog prilikom i u vezi vršenja službene dužnosti i to za: redovno školovanje, a najkasnije do navršene 26 godine života, nabavku udžbenika i školskog pribora u toku osnovnog i srednjeg obrazovanja i za boravak deteta u predškolskoj ustanovi;

12) članu uže porodice zaposlenog poginulog prilikom i u vezi vršenja službene dužnosti i to za: zakupninu na ime stanarine, ukoliko nema rešeno stambeno pitanje ili za otplatu duga po stambenom kreditu i za izdržavanje ukoliko nema drugih sredstava za život i nije sposoban za rad.

U slučaju da su oba roditelja zaposlena u državnim organima, pravo iz stava 1. tačka 1) ostvaruje majka deteta.

Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačke 2), 3) 6) i 8) ovog člana, smatraju se bračni drug, vanbračni drug, deca, usvojilac, usvojenik, rođena braća i sestre, roditelji i staratelj.

Članovima uže porodice u smislu stava 1. tačka 12) ovog člana, smatraju se bračni drug, vanbračni drug, deca, roditelj, staratelj, usvojilac, usvojenik pod uslovom da su živeli u zajedničkom domaćinstvu.".

Član 75.

Član 256. briše se.

Član 76.

Podzakonski akti utvrđeni ovim zakonom doneće se najkasnije u roku od dve godine od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 77.

Zakoni kojima su ustanovljeni organizacioni oblici koji u svom nazivu imaju reč "policija" uskladiće se sa odredbom ovog zakona u roku od tri godine od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 78.

Organi čiji zaposleni nose tamno plave uniforme dužni su da svoje propise usklade sa odredbom člana 39. stav 8. ovog zakona u roku od tri godine od dana njegovog stupanja na snagu.

Član 79.

Propisi doneti na osnovu Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 6/16) ostaju na snazi do donošenja propisa kojim se stavljaju van snage, ukoliko nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona.

Član 80.

Svi postupci započeti do stupanja na snagu ovog zakona okončaće se primenom propisa prema kojima su započeti.

Član 81.

Utvrđivanje činova-zvanja propisanih ovim zakonom izvršiće se rešenjima o raspoređivanju zaposlenih na radna mesta utvrđena aktima iz člana 9. stav 2. i člana 22. stav 6. ovog zakona.

Član 82.

Odredbe člana 43. ovog zakona (novi član 173a) primenjivaće se zaključno sa 31. decembrom 2018. godine, kada prestaju da važe.

Član 83.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Donošenjem novog Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 6/16) u pravni sistem uveden je niz novina koje su značajno doprinele poboljšanju kvaliteta u obavljanju policijskih i drugih poslova u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Međutim, imajući u vidu nove institute koji su uvedeni po prvi put u pravni sistem, javila se potreba za određenim intervencijama, kojima bi se otklonili određeni nedostaci koji su uočeni u dosadašnjoj primeni važećeg zakona, preciziranjem pojedinih odredaba i poboljšanjem postojećih rešenja u Zakonu.

Na osnovu sveobuhvatne analize i rezultata primene važećeg zakona koji je usvojen 2016. godine, pristupilo se usavršavanju i poboljšanju postojećih rešenja u smislu njihove efikasne primene, kako bi Ministarstvo unutrašnjih poslova kao državni organ u zaštiti sistema bezbednosti u najširem smislu te reči, te obezbeđivanja sigurnog ambijenta za život u lokalnoj zajednici, dalo najveći doprinos.

Najznačajnije izmene i dopune odnose se na preciziranje definicije "Policije", kao i na ekskluzivno pravo na korišćenje ove reči u svom nazivu za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane, čime se stvara veća pravna sigurnost kod građana i sprečava mogućnost da isti dođu u zabludu prilikom ostvarivanja svojih prava ili tokom izvršavanja svojih dužnosti. Upotreba reči "Policija" u nazivu službi koje ne obavljaju poslove bezbednosti i zaštite prava i sloboda građana, u smislu policijskih poslova, nije odgovarajuća i ne doprinosi subjektivnom osećaju višeg stepena bezbednosti kod građana, nije u dovoljnoj meri opravdana i uzrokuje, pored slične pojave u okviru još nekih institucija u Republici Srbiji, nerazumevanje i, kao krajnju pojavu, dovođenje u zabludu građana usled pogrešnih očekivanja u pogledu zaštite njihove bezbednosti i bezbednosti njihove imovine. Jasna razlika u nazivu kao i izgledu uniforme pripadnika različitih službi povećala bi poverenje građana u institucije i doprinela postizanju višeg stepena bezbednosti u društvu, što ovim izmenama i dopunama Zakona takođe obuhvatamo. U tom smislu predviđeno je da će tamno plave uniforme nositi policijski službenici čime će se napraviti jasna vizuelna distinkcija u odnosu na zaposlene u drugim državnim organima, javnim preduzećima i pravnim i fizičkim licima na koja se primenjuju odredbe propisa o privatnom obezbeđenju.

Takođe su precizirani poslovi koje obavlja Ministarstvo unutrašnjih poslova kroz dopunu njegove nadležnosti, čime se doprinosi transparentnosti i boljem uvidu javnosti u pojedine poslove koji se obavljaju. Na isti način i iz istih razloga precizirani su i policijski poslovi. Poslovi policijske uprave dopunjeni su odredbom o obezbeđivanju hitnog i redovnog informisanja i izveštavanja Direkcije policije o pojavama i događajima na svom području, kako bi se unapredila koordinacija svih službi i kako bi reakcija na određenu nepoželjnu bezbednosnu pojavu bila na najadekvatniji način otklonjena.

Zakonom se reguliše i Platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija između državnih organa i institucija kako bi se sprečili najteži oblici organizovanog kriminala i drugih oblika teškog kriminala, a koja će značajno unaprediti rad Policije, ali i saradnju sa drugim državnim organima, posebnim organizacionim jedinicama državnih organa i institucijama.

Naročita pažnja posvećena je oblikovanju odredbi kojima se uređuje vršenje bezbednosnih provera.

Najznačajnija novina jeste utvrđivanje činjenica koje predstavljaju bezbednosnu smetnju za prijem u radni odnos u Ministarstvo unutrašnjih poslova, prijem na stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje za potrebe Policije, odnosno drugo pravo kada je propisano posebnim zakonom. Po prvi put definisana je njena sadržina.

Očekujemo da će se preciziranjem odredaba o vršenju bezbednosnih provera, u redovima zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih poslova prevashodno naći samo ona lica koja svojim navikama, sklonostima i ponašanjem u prethodnom periodu ukazuju da će biti dostojna za rad u Ministarstvu. Ove odredbe podići će svest i o potrebi poštovanja zakona.

Kompletno je preciziran način vršenja bezbednosnih provera, propisano je za koga i kada mogu da se vrše, kao i odredbe po kojima saglasnost za njihovo vršenje nije potrebna i to u restriktivnom broju slučajeva kada javni interes i opšte dobro to nalažu. Iako odredbe Zakona o policiji obrađuju ovu materiju, ona će još detaljnije biti formulisana novim Zakonom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Preciziraju se odredbe o obavezi pripravnosti i dostupnosti policijskih službenika, u cilju zaštite njihovih prava.

Odredbe o karijernom razvoju policijskih službenika adekvatnije su formulisane, sadržina im je precizirana u cilju stvaranja uslova za njihovu potpunu primenu. Iako se utvrđeni činovi i zvanja ne menjaju, stepeni obrazovanja potrebni za njihovo sticanje, preciziraju se, radi usaglašavanja sa odredbama Zakona o visokom obrazovanju.

Precizirane su odredbe Zakona koje se odnose na poslove i delatnosti koje zaposleni ne može da obavlja van radnog vremena u Ministarstvu. Naime, navodi se šta se podrazumeva pod poslovima i delatnostima koji su nespojivi sa poslovima zaposlenih u Ministarstvu - tzv. nespojivi poslovi, propisani su i uslovi pod kojima se ostali "spojivi" poslovi i delatnosti mogu obavljati van radnog vremena u Ministarstvu. Predviđeno je da zaposleni u Ministarstvu ne mogu obavljati poslove i delatnosti koji mogu izazvati sukob interesa ili uticati na nepristrasnost u radu.

Usled specifičnosti posla kao i postojanja određenih radnih mesta na kojima je neophodno obezbediti konstantno prisustvo zaposlenih radi obavljanja najsloženijih i poslova najvišeg bezbednosnog rizika ograničava se pravo na štrajk dopunom postojećih odredaba. Uređeno je da ministar može odrediti radna mesta i organizacione celine na kojima nema uslova da se obezbedi minimum procesa rada i na taj način onemogućava se mogućnost ovih celina da stupe u štrajk ako za tim postoji viši interes.

Policija je specifična služba, policijski službenici obavljaju visoko rizične poslove, tako da se uzima u obzir kvalitet izvršenja zadataka u zaštiti bezbednosti građana i imovine, ali i očuvanje radne sposobnosti pripadnika Ministarstva, u tom smislu i odredbama kojima se uređuje pravo na staž osiguranja u uvećanom trajanju, precizirane su i jasno je utvrđeno koje kategorije zaposlenih mogu izuzetno od primene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, ostvariti pravo na starosnu penziju pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije. Naime postoji određeni broj policijskih službenika koji su 15 i više godina staža proveli na posebno složenim, specifičnim odnosno operativnim poslovima koji zahtevaju posebnu obučenost i psihofizičku spremnost. Za ove kategorije policijskih službenika koji su tokom svog radnog angažovanja u Ministarstvu dali izuzetan doprinos i koji su obavljali poslove koji se nakon navršenja određenih godina života ne mogu obavljati na način i po standardima zahtevanim za tu profesionalnu delatnost i čime se policijski službenik tokom izvršavanja navedenih poslova dovodi u neposrednu životnu i zdravstvenu opasnost, data je mogućnost penzionisanja.

Posebni slučajevi prestanka radnog odnosa, preformulisani su usled postojanja potrebe preciziranja momenta prestanka radnog odnosa i to nakon što nastupi određeni uslov odnosno slučaj.

Detaljnije se uređuje i postupak prestanka radnog odnosa, sa pravom na invalidsku penziju, gde se utvrđuje ko je nadležan za postupanje po žalbi na prvostepeno rešenje komisije pri Zavodu za zdravstvenu zaštitu radnika Ministarstva.

S obzirom da važeći Zakon o policiji u određenim delovima prilikom uređivanja prava i obaveza, nije obuhvatio sve zaposlene već samo policijske službenike, određena prava koja su važećim zakonom bila rezervisana samo za policijske službenike ovim izmenama i dopunama biće ustanovljena za sve zaposlene u Ministarstvu što će biti od značaja nakon jasne podele zaposlenih na policijske službenike, državne službenike i nameštenike.

Kao značajan novitet ističemo i psihološku zaštitu i psihološku podršku zaposlenima kroz stručno savetodavni rad koji će doprineti očuvanju, zaštiti i unapređenju psihičkog zdravlja zaposlenih i prevazilaženju i suočavanju sa teškoćama u radu.

Naknada troškova zaposlenih za dolazak i odlazak sa rada, preformulisana je i usklađena sa opštim propisima o radu.

Značajno su unapređene i precizirane preventivne aktivnosti Sektora unutrašnje kontrole. Novi instrumenti uvedeni u pravni sistem važećim Zakonom o policiji sada su razrađeni i njihova primena će obezbediti podatke za dalju analizu i predlaganje mera za iskorenjivanje korupcije u Ministarstvu.

Naročito se preciziraju odredbe kojima je obrazovan Fond za solidarnu pomoć za policijske službenike kojim se još više naglašava socijalna uloga i socijalna podrška koje Ministarstva pruža svojim zaposlenima. Važno je napomenuti da novim rešenjima prava zaposlenih ni u kom delu nisu umanjena, već su stvoreni uslovi za njihovo efikasnije ostvarivanje. Korisnici solidarne pomoći su zaposleni i njihovi članovi uže porodice, s tim da se korišćenje ovog prava više ne uslovljava životom u zajedničkom domaćinstvu osim u slučaju kada se radi o članu uže porodice zaposlenog poginulog prilikom i u vezi vršenja službene dužnosti i to za: zakupninu na ime stanarine, ukoliko nema rešeno stambeno pitanje ili za otplatu duga po stambenom kreditu i za izdržavanje ukoliko nema drugih sredstava za život i nije sposoban za rad. U ovom slučaju se članovima uže porodice smatraju bračni drug, vanbračni drug, deca, usvojilac, usvojenik pod uslovom da su živeli u zajedničkom domaćinstvu. Nadležnost, postupak, načela, uslovi, merila i visina solidarne pomoći bliže će se urediti pravilnikom koji donosi ministar uz prethodnu saglasnost Vlade. Predviđeno je da se sredstva koja se dodeljuju u vidu solidarne pomoći mogu dodeliti kao fiksni novčani iznos ili novčani iznos koji odgovara stvarnim troškovima. Predviđeno je da se aktom ministra obrazuje Komisija, koju čine predstavnici Ministarstva i reprezentativnih sindikata, koji odlučuju o pojedinačnim zahtevima korisnika Fonda, čime se utiče i na jačanje poverenja radnika Ministarstva u njihovog poslodavca.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Odredbom člana 1. izmenjen je član 3. važećeg Zakona, tako što je precizirana definicija "Policije", i dato ekskluzivno pravo na korišćenje ove reči u svom nazivu za Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.

Odredbom člana 2. izmenjen je član 10. važećeg Zakona dodavanjem reči: "i mere i radnje", imajući u vidu da policijski službenici u statusu ovlašćenih službenih lica pored policijskih ovlašćenja primenjuju i policijske mere i radnje. Pored toga precizira se status lica koja obavljaju poslove zaštite od požara.

Odredbom člana 3. izmenjen je član 11. važećeg Zakona čime su precizirani poslovi koje obavlja Ministarstvo, kroz dopunu njegove nadležnosti, čime se doprinosi transparentnosti i boljem uvidu javnosti u pojedine poslove koji se obavljaju u Ministarstvu.

Odredbom člana 4. izmenjen je član 19. važećeg Zakona kojim je precizirana međunarodna saradnja Ministarstva - sa inostranim organima i međunarodnim i drugim organizacijama, kao i šta ona obuhvata.

Odredbom člana 5. izmenjen je član 22. važećeg Zakona kojim Jedinica za zaštitu postaje posebna jedinica policije u sedištu Direkcije policije, imajući u vidu specifičnost njenog utvrđenog delokruga. Takođe je dopunjeno zakonsko ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta dodavanjem "posebnih uslova za prijem i rad" u specijalnoj i posebnim jedinicama policije.

Odredbom člana 6. izmenjen je član 24. važećeg Zakona tako što poslove koji podrazumevaju izradu i donošenje strateške procene javne bezbednosti i strateškog plana Policije, Direkcija policije obavlja u saradnji sa organizacionom jedinicom nadležnom za strateško planiranje, čime se daje još veći značaj izradi navedenih akata.

Odredbom člana 7. izmenjen je član 25. važećeg Zakona kojom su poslovi policijske uprave dopunjeni odredbom o obezbeđivanju hitnog i redovnog informisanja i izveštavanja Direkcije policije o pojavama i događajima na svom području, kako bi se unapredila koordinacija svih službi i kako bi adekvatno reagovalo na određenu nepoželjnu bezbednosnu pojavu.

Odredbom člana 8. izmenjen je član 30. važećeg Zakona, gde se vrši preformulacija policijskih poslova u srodne grupe, na koji način se ostavlja mogućnost da svaki od navedenih poslova bude po potrebi detaljnije uređen.

Odredbom člana 9. dodaje se novi član 34a kojim se uvodi platforma za bezbednu elektronsku komunikaciju, razmenu podataka i informacija između državnih organa i institucija kako bi se sprečili najteži oblici organizovanog kriminala i drugih oblika teškog kriminala koja će značajno unaprediti rad Policije, ali i saradnju sa drugim državnim organima, posebnim organizacionim jedinicama državnih organa i institucijama.

Odredbom člana 10. menja se član 37. uvođenjem službenih legitimacija za državne službenike Ministarstva koja služi isključivo za identifikaciju i dokazivanje svojstva državnog službenika za rad u Ministarstvu.

Odredbom člana 11. kojom se menja član 39. propisano je zaduživanje svečanih uniformi od strane policijskih službenika u statusu ovlašćenog službenog lica koji poslove obavljaju u građanskom odelu. Predviđena je shodna primena o zaduživanju uniforme, oznaka i druge opreme i dužnost njenog nošenja na propisan način i za pripadnike vatrogasno spasilačkih jedinica, polaznike za osnovnu policijsku obuku, studente Kriminalističko-policijske akademije i pripravnike za policijske službenike u statusu ovlašćenih službenih lica koji policijske poslove obavljaju u uniformi. Predviđeno je takođe da isključivo pravo nošenja tamno plave uniforme imaju policijski službenici i pripadnici vatrogasno spasilačkih jedinica, polaznici za osnovnu policijsku obuku, pripadnike Kriminalističko-policijske akademije i pripravnici za policijske službenike u statusu ovlašćenih službenih lica koji policijske poslove obavljaju u uniformi čime će se napraviti jasna vizuelna distinkcija u odnosu na zaposlene u drugim državnim organima, javnim preduzećima i pravnim i fizičkim licima na koja se primenjuju odredbe o privatnom obezbeđenju.

Odredbom člana 12. menja se član 43. u pogledu proširenja kruga lica kojima se ustanovljava dužnost da se policijski službenici odazovu na preventivne lekarske preglede u okviru specifične zdravstvene zaštite koju obezbeđuje Ministarstvo, a u sklopu toga i na vanredne lekarske preglede na predlog zdravstvene ustanove u kojoj se leči ili na obrazloženi predlog rukovodioca.

Odredbom člana 13. menja se stav 3. člana 52. kojim se uređuje da se audio i video snimanje policijskih službenika može koristiti u svrhu otkrivanja i rasvetljavanja prekršaja i krivičnih dela i ostalih delikata, ali i radi kontrole i analize obavljanja policijskih poslova.

Odredbom člana 14. menja se član 59. gde se utvrđuje da se poternica raspisuje u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, ali i drugim zakonom (Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija).

Odredbom člana 15. menja se član 60. kojim se preciziraju odredbe u vezi sa preduzimanjem mera ciljane potrage, takođe rokovi za donošenje odluke o odobravanju i nastavku odnosno obustavi primene mera ciljane potrage, skraćeni su sa 72 časa na 24 časa, čime će se postići veća efikasnost u primeni mere ciljane potrage.

Odredbom člana 16. menja se član 70. u smislu zakonskog ovlašćenja za donošenje podzakonskog akta kojim će se propisati način i uslovi primene policijskih ovlašćenja prema maloletnim licima, gde se za ovlašćenog donosioca akta predviđa ministar unutrašnjih poslova ali i saglasnost ministra nadležnog za poslove pravosuđa.

Odredbom člana 17. menja se član 91. koji se terminološki upodobljava, ali i dopunjuje prikupljanjem obaveštenja, podataka i informacija od lica za potrebe obavljanja zakonom utvrđenih policijskih poslova, čime će se neposredno unaprediti rad Policije i stvoriti preduslovi za prevashodno sprečavanje ali i otkrivanje i rasvetljavanje krivičnih dela i prekršaja.

Odredbom člana 18. menja se član 99. u smislu terminološkog usaglašavanja i preciziranja postupanja policijskih službenika u primeni kriminalističko-taktičkih i forenzičkih metoda.

Odredbom člana 19. menja se član 102, čijim odredbama se definiše bezbednosna smetnja, koja se detaljnije uređuje članom 138, proširuje se pravo policijskog službenika na vršenje bezbednosnih provera za kandidate za obuku vatrogasno-spasilačkih jedinica i na lica koja stanuju, rade ili borave po drugom osnovu u neposrednom okruženju lica koja se bezbednosno štiti. Propisuje se i šta sadrži izveštaj o izvršenoj bezbednosnoj proveri.

Odredbama čl. 20, 21. i 22. menjaju se čl. 131, 132. i 133. koji se nalaze u delu zakona koji uređuju ljudske resurse, a tiču se obuka, stručnog osposobljavanja i usavršavanja koji se terminološki upodobljavaju i preciziraju kako bi se ovi instituti detaljnije uredili i adekvatno primenili.

Odredbom člana 23. menja se član 135. u delu člana važećeg Zakona kojim se propisuju izuzeci od zasnivanja radnog odnosa putem konkursa uz navođenje većeg broja slučajeva kada za zasnivanje radnog odnosa u ministarstvu nije potreban konkurs. Takođe se predviđa da postupanje prilikom predviđenih izuzetaka mora biti u skladu sa kadrovskim planom.

Odredbom člana 24. menja se član 136. kojim se predviđa da se u slučaju kada je rukovodeće radno mesto upražnjeno, na to radno mesto raspoređuje vršilac dužnosti, do njegove popune, pri čemu za vreme vršenja dužnosti rukovodioca zaposlenom pripadaju sva prava radnog mesta na koje se kao vršilac dužnosti raspoređuje, ako je to za njega povoljnije.

Odredbom člana 25. menja se član 137. kojim je propisano da lice koje se prima u radni odnos u Ministarstvo, treba između ostalih uslova i da ispunjava uslove radnog mesta propisane aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji. Takođe je proširena odredba koja predviđa da se za pojedina radna mesta utvrđena aktom iz člana 9. stav 2. ovog zakona, može propisati da lice koje zasniva radni odnos u Ministarstvu, ima isključivo državljanstvo Republike Srbije, dodavanjem ove mogućnosti i za radna mesta propisana aktom iz člana 22. stav 6. ovog zakona.

Odredbom člana 26. menja se član 138. kojim su definisane bezbednosne smetnje za prijem u radni odnos u Ministarstvu i predviđeno da se iste bezbednosne smetnje utvrđuju i za angažovanje za rad u Ministarstvu van radnog odnosa, kao i za prijem kandidata na osnovnu policijsku i osnovnu obuku vatrogasno-spasilačkih jedinica i prijem kandidata za upis na visokoškolsku ustanovu za potrebe policijskog obrazovanja.

Odredbom člana 27. menja se član 140. kojim je propisano da ocenu o postojanju ili nepostojanju bezbednosne smetnje, uz obrazloženje, daje rukovodilac organizacione jedinice koja je vršila bezbednosnu proveru, odnosno posebna komisija koja će vršiti bezbednosne provere za zaposlene u Službi za bezbednost i zaštitu podataka. Ocena sa obrazloženjem se dostavlja podnosiocu zahteva za vršenje bezbednosne provere, a licu na koje se odnosi, samo na izričit zahtev, daje se na uvid.

Odredbom člana 28. menja se član 141. kojim se na drugačiji način predviđa vršenje bezbednosnih provera po nivoima i produžava period vršenja bezbednosnih provera za rukovodioce srednjeg, visokog i strateškog nivoa, dok će se iste za rukovodioce operativnog nivoa vršiti na isti način kao i za ostale zaposlene. Precizirana je nadležnost za vršenje bezbednosnih provera za zaposlene u Sektoru unutrašnje kontrole i Službi za bezbednost i zaštitu podataka.

Odredbom člana 29. menja se član 142. preciziran je postupak vršenja bezbednosne provere u smislu provere podataka iz skupa podataka koji predstavljaju maksimalan obim, odnosno količinu podataka koje Ministarstvo može da obrađuje u zavisnosti od svrhe za koju su prikupljeni. Takođe se navodi koji podaci mogu biti sadržani u Upitniku o identifikacionim podacima. Propisano je davanje, odnosno izuzeci od davanja saglasnosti za vršenje bezbednosnih provera, kao i ovlašćeni, odnosno nadležni podnosioci zahteva za vršenje istih. Bezbednosne provere za sve zaposlene koje propisuje član 141. važećeg Zakona, više se ne predviđaju, već se primenjuje član 142. koji propisuje da radi utvrđivanja kontinuiteta ispunjenosti uslova za rad u Ministarstvu, zahtev za pokretanje postupka bezbednosne provere za zaposlene, podnosi njihov neposredni rukovodilac, odnosno rukovodilac organizacione jedinice u koju je zaposleni upućen. Takođe, bezbednosna provera može se vršiti i ukoliko postoje osnovi sumnje da kod zaposlenog postoje bezbednosne smetnje. Između ostalog, precizira se nadležnost za postupanje prilikom vršenja bezbednosnih provera.

Odredbom člana 30. menja se član 143. koji propisuje da se pored podataka iz Upitnika u postupku vršenja bezbednosne provere, prikupljaju i proveravaju i podaci o osobama sa kojima lice koje se proverava živi u zajedničkom domaćinstvu, uz njihovu pisanu saglasnost, kao i ostali podaci od značaja za utvrđivanje bezbednosne smetnje, dakle iz odredbe se brišu podaci koji su sadžani u Upitniku. Takođe, uređuje se situacija kada lice odbije da da pisanu saglasnost.

Odredbom člana 31. menja se član 144, kojim se precizira i dopunjuje način vršenja bezbednosnih provera.

Odredbom člana 32. menja se član 149. kojim se precizira da direktor policije može biti izabran u najviše dva uzastopna mandata, kao i da Vlada može, na predlog ministra, postaviti direktora policije na drugi uzastopni mandat bez javnog konkursa.

Odredbom člana 33. dopunjuje se član 154. kojim se pod posebnim rasporedom rada policijskih službenika, podrazumeva i angažovanje interventnog karaktera, definiše se šta se smatra pod angažovanjem interventnog karaktera, ali i prava i obaveze koje proističu iz istog.

Odredbom člana 34. menja se član 156. tako što se pripravnost definiše na drugačiji način.

Odredbom člana 35. menja se član 164. kojim se predviđa da u slučaju odlaganja ili prekidanja godišnjeg odmora, svi zaposleni imaju pravo na naknadu stvarnih troškova prouzrokovanih odlaganjem, odnosno prekidom godišnjeg odmora, dok su do sada to pravo imali samo policijski službenici, pri čemu se vodi računa o odgovornom fiskalnom upravljanju, racionalnosti, funkcionalnosti i efikasnosti.

Odredbom člana 36. menja se član 165. kojim se preciznije regulišu odredbe kojima se uređuje karijerni razvoj zaposlenih u Ministarstvu.

Odredbom člana 37. menja se član 166. kojim je izvršeno usaglašavanje sa odgovarajućim odredbama Zakona o visokom obrazovanju koje se odnose na stepene obrazovanja potrebne za određene činove, odnosno zvanja. Takođe su u cilju usaglašavanja sa faktičkim stanjem stepena obrazovanja zaposlenih u Ministarstvu opredeljeni i odgovarajući bodovi koji podrazumevaju odgovarajuće stepene obrazovanja.

Odredbom člana 38. menja se član 168. kojim se predviđa se da zaposleni u Ministarstvu ne mogu obavljati poslove i delatnosti koji mogu izazvati sukob interesa ili uticati na nepristrasnost u radu, kao i postupak prava i obaveze u vezi sa obavljanjem "spojivih" poslova van radnog vremena, odnosno dodatnog rada.

Odredbom člana 39. menja se član 169. kojim se koriguje tehnička greška.

Odredbom člana 40. menja se član 170. gde se dodaje da zaposleni u Ministarstvu nemaju pravo na štrajk u slučaju da su zaposleni na radnim mestima na kojima nema uslova za obezbeđivanje minimuma procesa rada, kao i da se radna mesta na kojima se ne obezbeđuje minimum procesa rada uređuju posebnim aktom ministra.

Odredbom člana 41. menja se član 171. i utvrđuje se da se pojedina radna mesta, odnosno poslovi u Ministarstvu, primenom posebnih kriterijuma, utvrđuju kao radna mesta na kojima se staž osiguranja u efektivnom trajanju računa sa uvećanim trajanjem i upućuje se na primenu propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Odredbom člana 42. menja se član 172. kojim se detaljnije regulišu posebni slučajevi prestanka radnog odnosa u Ministarstvu i predviđa se da protiv rešenja o prestanku radnog odnosa, u navedenim slučajevima iz ovog člana, žalba nije dopuštena.

Odredbom člana 43. dodaje se novi član 173a čijim se dodavanjem omogućava pravo na starosnu penziju pre ispunjenja opštih uslova za sticanje starosne penzije koji proizilaze iz zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.

Odredbom člana 44. menja se član 174. kojim se predviđa da je u slučaju prestanka radnog odnosa sa pravom na invalidsku penziju, za postupanje po žalbi nadležan je organ veštačenja u drugostepenom postupku Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, a način i postupak rada komisija iz st. 2. i 3. urediće se aktom koji zajednički donose ministar i ministar zadužen za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Odredbom člana 45. briše se član 176, jer se solidarna pomoć sada jedinstveno uređuje izmenom u čl. 247. i 248.

Odredbom člana 46. menja se član 178. gde u odnosu na institute nagrade i priznanja koji su utvrđeni Zakonom, novinu predstavlja to što se pored dosadašnjih kriterijuma za dodelu nagrada i priznanja dodatno predviđa, da se zaposleni može nagraditi i za drugi radni doprinos, čime su obuhvaćeni svi poslovi i zadaci iz delokruga ministarstva.

Odredbom člana 47. menja se član 180. kojim se predviđa da svi zaposleni u Ministarstvu uživaju specifičnu zdravstvenu zaštitu, a ne samo policijski službenici.

Odredbom člana 48. dodaje se novi član 180a koji propisuje da se na zaposlene u Ministarstvu na radnim mestima za koje su obavezni zdravstveni pregledi prema kriterijumima, standardima, proverama i uverenjima definisanim drugim zakonom ili podzakonskim aktom, a u nadležnosti su drugih ovlašćenih (sertifikovanih) ustanova za sprovođenje pregleda, primenjuju odredbe tog zakona ili podzakonskog akta, kao i da troškove ovih zdravstvenih pregleda snosi Ministarstvo.

Odredbom člana 49. menja se član 182. kojim se predviđa da svi zaposleni u Ministarstvu imaju pravo na psihološku zaštitu i psihološku podršku, za razliku od važećih odredbi ovog člana, koja su se odnosila isključivo na policijske službenike.

Odredbom člana 50. menja se član 183. kojim je detaljnije uređeno podvrgavanje zaposlenog testiranju na prisustvo alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu, način upućivanja, kao i propisivanjem da je testiranje redovno i vanredno i da troškove testiranja snosi Ministarstvo.

Odredbom člana 51. menja se stav 2. člana 184. tako što se predviđa da se struktura plate, uvećana plata, koeficijenti plate, kriterijumi i način vrednovanja poslova zaposlenih utvrđuju posebnim aktom Vlade.

Odredbom člana 52. menja se stav 12. člana 185. tako što se na drugačiji način definiše korektivni koeficijent i to kao numerički ekvivalent specifičnosti posla koje se ostvaruje po osnovu stalnih uslova za obavljanje poslova ili drugih stalnih okolnosti, kao i po osnovu privremenih uslova rada ili drugih privremenih okolnosti koje se javljaju na poslovima odgovarajućeg radnog mesta a koje nisu uzete u obzir pri vrednovanju poslova tog radnog mesta, i to za vreme obavljanja tih poslova.

Odredbom člana 53. menja se član 187. u stavu 1. reči: "Policijski službenik" zamenjuje se rečju: "Zaposleni" čime se omogućava izjednačavanje u ostvarivanju prava na uvećanu platu, za rad noću, na dan praznika, prekovremeni rad i dr.

Odredbom člana 54. menja se član 189. kojim se predviđa da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada u visini troškova prevoza na relaciji mesto prebivališta - mesto gde zaposleni redovno obavlja svoje zadatke, odnosno ostvaruje svoju radnu aktivnost, kao i da način ostvarivanja prava na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, propisuje Vlada.

Odredbom člana 55. menja se član 190. koji predviđa se da policijskom službeniku, u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog profesionalne bolesti ili povrede na radu, kao i u slučaju teže bolesti van rada ili teže povrede van rada koja životno ugrožava zaposlenog, pripada naknada plate u visini 100% osnovne plate, uvećane za minuli rad a u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog bolesti ili povrede van rada, pripada naknada plate u visini 85% osnovne plate, uvećane za minuli rad.

Odredbom člana 56. menja se član 195. koji predviđa da se akt o raspoređivanju donosi prilikom zasnivanja radnog odnosa, nakon donošenja novog akta iz člana 9. stav 2. ali i iz člana 22. stav 6. ovog zakona, nakon preuzimanja od drugog poslodavca, odnosno iz drugog državnog organa, po osnovu pravnosnažne sudske presude, nakon položenog pripravničkog ispita, po isteku perioda mirovanja radnog odnosa, nakon privremenog udaljenja sa rada, nakon razrešenja kao i u postupku izvršenja disciplinske mere. Dalje, se predviđa da se konkurs ne sprovodi u slučaju raspoređivanja zaposlenih usled donošenja ili izmena akta iz člana 9. stav 2. i člana 22. stav 6. ovog zakona, kao i da žalba na rešenje o raspoređivanju ne odlaže izvršenje rešenja.

Odredbom člana 57. menja se član 196. koji uređuje pitanja premeštaja i na precizan način predviđa slučajeve u kojima se zaposleni može trajno premestiti na drugo radno mesto bez internog konkursa, ukoliko ima kompetencije za to radno mesto.

Odredbom člana 58. menja se član 198. koji predviđa da se privremeni premeštaj zaposlenog može vršiti bez njegove pisane saglasnosti u slučajevima predviđenim Zakonom. Dalje se predviđe da privremeni premeštaj zbog povećanog obima posla traje najduže šest meseci u kalendarskoj godini, dok privremeni premeštaj u slučaju privremenog ograničenja radne sposobnosti traje do konačne ocene radne sposobnosti referentne zdravstvene ustanove.

Odredbom člana 59. menja se član 200. i precizira se pojam upućivanja i prava zaposlenih prilikom upućivanja, na način da tokom upućivanja zaposleni ima pravo na naknadu u skladu sa propisima kojim je regulisano pravo naknade troškova privremenog ili trajnog premeštaja u drugo mesto rada državnih službenika, a umesto utvrđivanja prava i obaveza proisteklih iz upućivanja rešenjem o upućivanju, kako je predviđeno važećim propisom. Precizirano je, kroz zakonsko ovlašćenje za donošenje podzakonskog akta, da se upućivanje odnosi na sve zaposlene, a ne samo na policijske službenike.

Odredbom člana 60. menja se član 207. kojim se vrši terminološko upodobljavanje u tački 23) ovog člana, a neprijavljivanje imovine i promene imovnog stanja propisano je kao teška povreda službene dužnosti u skladu sa nadležnostima Sektora unutrašnje kontrole.

Odredbom člana 61. menja se član 211. tako što se postojeći st. 2. i 3. u navedenom članu brišu.

Odredbom člana 62. menja se član 215. kojim se utvrđuju duži rokovi zastarelosti za vođenje disciplinskog postupka.

Odredbom člana 63. menja se član 217. kojim se preciziraju slučajevi privremenog udaljenja sa rada zaposlenog u Ministarstvu.

Odredbama čl. 64. i 65. vrši se terminološko upodobljavanje u čl. 224. i 225. u skladu sa inoviranim konceptom postupanja Sektora unutrašnje kontrole.

Odredbom člana 66. menja se član 227. kojim se predviđa da se Sektor unutrašnje kontrole izuzima od postupanja u pritužbenom i skraćenom pritužbenom postupku, odnosno postupcima koji su predviđeni odredbama kojima se reguliše pritužbeni i skraćeni pritužbeni postupak ili odredbama drugih zakona.

Odredbom člana 67. menja se član 228, kojim je izvršeno terminološko usklađivanje u navedenoj odredbi.

Odredbom člana 68. menja se član 229, kojim se kontrola rada od strane Sektora unutrašnje kontrole proširuje na sve zaposlene u Ministarstvu, a ne samo policijske službenike.

Odredbom člana 69. menja se član 230, i predviđa da u cilju prevencije korupcije, Sektor unutrašnje kontrole sprovodi test integriteta, analizu rizika od korupcije, vodi evidenciju i vrši kontrolu prijave i promene imovnog stanja, a da se prikupljeni podaci i evidencije za sprovođenje navedenih aktivnosti vode u skladu sa propisom o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Odredbom člana 70. dodaju se novi čl. 230a-230v, kojima se precizira sprovođenje testa integriteta, analiza rizika od korupcije i provera prijave i promene imovnog stanja zaposlenog kao preventivnih aktivnosti koje sprovodi Sektor unutrašnje kontrole.

Odredbom člana 71. menja se član 231, tako što se vrši terminološko preciziranje i predviđa da je rukovodilac kontrolisane organizacione jedinice Ministarstva odgovoran za realizaciju naloženih i predloženih mera i za povratno informisanje načelnika Sektora unutrašnje kontrole.

Odredbom člana 72. menja se član 246. kojim je predviđeno da se pored propisanih troškova, i za troškove sprovođenja programa zaštite učesnika u krivičnom postupku određuju finansijska sredstva za posebne operativne potrebe.

Odredbom člana 73. menja se član 247. kojim su objedinjena sredstva koja su u budžetu Republike Srbije opredeljena za potrebe solidarne pomoći zaposlenima sa sredstvima Fonda za solidarnu pomoć, tako da će ubuduće, pored budžeta, sredstva moći da se obezbeđuju i od donacija i drugih izvora finansiranja. Sva sredstva za ovu namenu nalaziće se na jednom posebnom računu, tako da će biti moguće da se, u slučaju kada budžetska sredstva nisu dovoljna, sredstva obezbede na drugi način.

Odredbom člana 74. menja se član 248. kojim je predviđeno kome se mogu dodeljivati sredstva Fonda za solidarnu pomoć i u kojim slučajevima.

Odredbom člana 75. briše se član 256. Zakona, kojim je bilo predviđeno da prilikom sprovođenja konkursa zasnivanje radnog odnosa u Ministarstvu imaju prednost lica koja su završila studije u roku na visokoškolskoj ustanovi obrazovanoj za ostvarivanje studijskih potreba za potrebe policijskog obrazovanja.

Odredbama čl. 76-82. koje su samostalni članovi Zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, predviđena su prelazna rešenja, rokovi za donošenje podzakonskih akata, kao i usklađivanje propisa drugih organa sa ovim zakonom u roku od tri godine od dana njegovog stupanja na snagu, a, između ostalog, i vremenski period primene člana 43. (novi član173a).

Odredbom člana 83. predviđeno je da ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona sredstva za realizaciju u 2017. godini su obezbeđena Zakonom o budžetu za 2017. godinu ("Službeni glasnik RS", br. 99/16) na razdelu 15 Ministarstvo unutrašnjih poslova, Glava 15.0 na:

- Programu 1401 - Bezbedno društvo, Funkcija 310, Programska aktivnost 1401-0001 Materijalno tehnički kapaciteti, na ekonomskoj klasifikaciji 426 - Materijali u iznosu od 135.362.500,00 dinara, na ekonomskoj klasifikaciji 511 - Zgrade i građevinski objekti u iznosu od 21.946.417,00 dinara i 512 - Mašine i oprema u iznosu od 22.750.000,00 dinara;

- Programska aktivnost 1401-0002 Administracija i upravljanje, na klasi 41 - Rashodi za zaposlene u ukupnom iznosu 1.842.810.917,00 dinara a u čemu je na ekonomskoj klasifikaciji 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih u iznosu od 1.404.562.417,00 dinara i 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 339.915.167,00 dinara, klasi 42 - Korišćenje usluga i roba u iznosu od 207.903.417,00 dinara, klasi 46 - Donacije, dotacije i transferi u iznosu od 7.500.000,00 dinara i klasi 48 - Ostali rashodi u iznosu od 102.762.833,00 dinara.

- Programu 1402 - Bezbedni grad, Funkcija 310, Programska aktivnost 1401-0001 Organizovanje rada policijskih uprava na klasi 41 - Rashodi za zaposlene u ukupnom iznosu 2.653.154.333,00 dinara a u čemu je na ekonomskoj klasifikaciji 411 - Plate, dodaci i naknade zaposlenih u iznosu od 2.033.555.000,00 dinara, klasi 412 - Socijalni doprinosi na teret poslodavca u iznosu od 487.717.500,00 dinara, klasi 42 - Korišćenje usluga i roba u iznosu od 288.601.500,00 dinara i klasi 48 - Ostali rashodi u iznosu od 833.333,00 dinara.

Takođe, do kraja 2017. godine očekuje se priliv sredstava u budžet Republike Srbije u iznosu od 288.310.000,00 dinara.

Potrebna sredstva za 2018. i 2019. godinu planiraće se u okviru limita za razdeo 15 - Ministarstvo unutrašnjih poslova. Takođe, očekivani priliv sredstava u budžet Republike Srbije po ovom osnovu iznosio bi 3.459.720.000,00 dinara godišnje.

ANALIZA EFEKATA

1. Određivanje problema koje zakon treba da reši

Nakon donošenja Zakona o policiji ("Službeni glasnik RS", broj 6/16) u januaru 2016. godine, u Ministarstvu unutrašnjih poslova je intenzivirano sprovođenje reformskih procesa i primena modernih sistema upravljanja kakve je zakon propisao. Tokom 2016. godine, prilikom izrade podzakonskih akata uočeno je da je u pojedinim segmentima zakon predvideo čvrste okvire sa visokim standardima koji zahtevaju opsežne sistemske promene sa velikim posledicama po radno-pravni status zaposlenih, organizaciju rada, strukturu ministarstva, način rukovođenja, način planiranja koji je doveden u direktnu vezu sa obavljanjem poslova i posledično, sa merenjem rezultata rada.

Pre svega, segment planiranja je naglašen novim zakonom na način da se uspostavi jasna spona između nivoa strateškog planiranja koje se oslanja, pre svega, na stratešku procenu javne bezbednosti i koje, kao takvo, služi kao osnov za organizaciju rada i planiranje aktivnosti u organizacionim jedinicama. Vrednovanje i kategorizacija organizacionih jedinica vrši se spram poslova koje organizaciona jedinica u svom radu obavlja, a težina poslova nosi i težinu poslova određenih radnih mesta koja pripadaju toj organizacionoj jedinici. Konkretnije, u sklopu sistemskih rešenja uveden je i Policijsko obaveštajni model koji se odnosi na rad operativnog sastava policije, ali i drugi savremeni sistemi kao što je moderan koncept upravljanja ljudskim resursima koji podrazumeva karijerno napredovanje shodno strogim zakonskim pravilima. Paralelno sa tim u državnoj upravi doneti su novi zakoni čija sistemska rešenja se odnose na sve koji u njoj rade, pa i na Ministarstvo unutrašnjih poslova. Takođe, novine su i u delu finansijskog planiranja koji bi trebalo da je na nedvosmislen i jednoznačan način povezan sa već navedenim sistemima. Ukrštanje u primeni navedenih propisa bi dovelo do manjkavosti u primeni bilo u pogledu obavljanja policijskih i drugih unutrašnjih poslova, bilo u pogledu uređivanja radno-pravnog statusa zaposlenih. Neophodno je izvršiti izmene Zakona o policiji i obezbediti suptilnu adaptaciju na reformisanu strukturu Ministarstva, kako redovno obavljanje zadataka ni u kom trenutku ne bi bilo ugroženo.

U rad Ministarstva novim zakonom uvedeni su i novi mehanizmi usmereni na borbu protiv korupcije. Oni se ogledaju u ojačavanju uloge Sektora unutrašnje kontrole koji sada na raspolaganju ima nove, moderne instrumente koje primenjuje u svom radu. Uvođenjem instituta testa integriteta, analize rizika od korupcije i obaveze deponovanja imovinskog kartona otvorilo je pitanja vezana za prava i obaveze zaposlenih u pogledu ovih instituta, kao i pravne prirode rezultata koji su dobijeni primenom ovih instituta. Obzirom da smo ranije obavezani rokovima za donošenje podzakonskih akata koji uređuju ova pitanja u Akcionim planovima za Poglavlje 23 i 24, od izuzetnog je značaja pravilno normiranje ove oblasti kako se ne bi proizvela dodatna kašnjenja u ispunjavanju navedenih obaveza koja bi proistekla kasnijim izmenama manjkavih propisa. Iz navedenog razloga, izuzetno je važno i da se ta oblast u Zakonu o policiji koriguje.

Zakon o policiji nije sadržao kompletne odredbe vezane za zaštitu ličnih podataka, obzirom da je intencija bila da istovremeno bude donet i Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, međutim, kako taj zakon nije očekivano stupio na snagu, Ministarstvo je pretrpelo oštre kritike upućene od strane nezavisnih tela u pogledu načina obrade ličnih podataka građana i nedostatka preciznosti u postupku vršenja bezbednosne provere koja je jedna od okosnica policijskog rada u mnogim oblastima. Ovaj postupak je dodatno preciziran i zaokružen Predlogom zakona.

U takvim okolnostima koje su brižljivo analizirane, uočeno je da neka zakonska rešenja u ovom trenutku nije moguće primeniti, što iz razloga veličine i broja zaposlenih, razuđenosti i raznovrsnosti organizacionih jedinica i vrsta poslova, što iz razloga što se ni na nivou državne uprave tokom prošle godine nisu definisala i primenila u potpunosti nova pravila, posebno u oblasti sistema plata u javnom sektoru. Analizom se došlo do zaključka da je potrebno da bi se normativno-pravni okvir za rad ministarstva zaokružio na celovit način, a uz primenu obavezujućih propisa na nivou državne uprave, izvršiti manje korekcije zakonskih normi u pogledu radnopravnog statusa zaposlenih, plata, uslova za prijem i rad u ministarstvu, organizacije rada policije i slično.

Tokom protekle godine, takođe, ostalo je i otvoreno pitanje vezano za položaj i delokrug sadašnjeg Sektora za vanredne situacije, da li će i dalje biti u sastavu Ministarstva unutrašnjih poslova ili će organizaciono biti izdvojeno, tako da Zakon o policiji ne tretira na odgovarajući način radno-pravni status zaposlenih u vatrogasno-spasilačkim jedinicama, te se ukazala potreba da se na nekoliko odgovarajućih mesta on dopuni, kako bi se sada definitivno otklonili svi nedostaci.

2. Ciljevi koji se donošenjem zakona postižu

Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji postiže se preciznost u pogledu definisanja nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova (član 3. Predloga), uspostavlja se drugačiji status Jedinice za zaštitu, obezbeđuje se funkcionalno povezivanje operativnog dela sa strateškim planiranjem u Ministarstvu, redefinišu se policijski poslovi (član 8. Predloga), zaokružuje se Policijsko obaveštajni model i stvaraju uslovi za razmenu podataka i razvoj Kriminalističko-obaveštajnog sistema (član 9. Predloga), propisuju se nedostajuće odredbe koje se odnose na vatrogasno-spasilačke jedinice (član 11. Predloga), uspostavlja se mogućnost za korišćenje sistema za detekciju buke, narušavanja javnog reda i mira, registraciju prekršaja, krivičnih dela i ostalih delikata, sistema inteligentnog video-nadzora i drugih tehničkih sistema sa cilju rasvetljavanja krivičnih dela i prekršaja (član 15. Predloga), usavršavaju se odredbe o radno-pravnom statusu zaposlenih sa posebnim osvrtom na postupak bezbednosne provere (čl. 21-33. Predloga) i uspostavlja se normativni okvir za postepeno prilagođavanje na izmene u sistemu plata u javnom sektoru.

Osim navedenog, shodno sugestijama nezavisnih tela koje smo dobili nakon stupanja na snagu Zakona o policiji dodatno su razrađene odredbe o funkcionisanju u radu Sektora unutrašnje kontrole, naročito imajući u vidu nove instrumente koje koriste u svom radu.

3. Druge mogućnosti za rešenje problema

U reformskoj fazi u kojoj se trenutno nalazi Ministarstvo unutrašnjih poslova, ne postoji druga mogućnost za rešavanje navedenih problema.

4. Zašto je donošenje novog zakona najbolje rešenje problema

Donošenje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji je najbolje rešenje problema iz razloga koji su sadržani u tački 1. Analize efekata propisa. Naime, dosadašnja praksa u primeni, a naročito analize rađene prilikom izrade podzakonskih akata pokazale su daplanirani akti ne mogu biti doneti upravo iz razloga što se došlo do zaključka da Zakon o policiji sadrži određene manjkavosti koje onemogućavaju da instituti budu primenjeni u svom pravom značenju i pravnoj prirodi. Ova nedoslednost u normiranju je naročito uočljiva kod instituta vršenja bezbednosne provere jer u toj oblasti postoje drugi sistemski zakoni, u ovom slučaju Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, a u širem smislu i Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja koji onemogućavaju da se bez negativnih pravnih posledica institut primeni do kraja.

Postoji još takvih očitih primera, kao što je test integriteta koji, prema policijskim službenicima, sprovodi SUK. Postavilo se pitanje da li je pravna priroda testa integriteta takva da je to dokazna radnja u pretkrivičnom postupku ili je to daleko prostiji preventivni mehanizam za ispitivanje postojanja koruptivnog ambijenta među zaposlenima. Zašto je to važno? Zato što sama pravna priroda instituta opredeljuje procesni osnov za sprovođenje instituta, te bi u prvom slučaju to bila naredba tužioca, dok bi u drugom slučaju to mogla da bude inicijativa rukovodioca koji tokom redovnog nadzora nad radom organizacione jedinice uoči eventualno postojanje sklonosti u organizacionoj jedinici ka vršenju koruptivnih radnji. Na ovakvo ponašanje mogu da ukažu i građani putem obraćanja Ministarstvu. Dakle, redefinisanje pravne prirode u potpunosti menja celinu.

Ova pitanja ne mogu biti uređivana na neki drugi način. Upravo je reč o zakonom propisanim pravima i obavezama zaposlenih u odnosu na rad u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a takva materija, od početka do kraja, mora biti uređena zakonom bez ostavljanja prostora za šira tumačenja. Sa druge strane, mnogi instituti u Zakonu su potpuno novi, moderni čak i za zemlje koje su najprestižnije u postignutom nivou zaštite ljudskih prava, tako da ne postoji ni u uporedno-pravnoj praksi jedinstvo u normiranju ovih instituta. Evropske integracije nalažu brzo reagovanje i adaptaciju na savremene institute pri čemu ni sami nemaju zajedničke stavove i ujednačenu praksu jer u ovog oblasti ne postoje pravne tekovine EU već je, kao poslednja zaštita suverenosti država, ostavljeno članicama da u sistemu bezbednosti pravila ipak postavljaju svaka za sebe ponaosob. Ni tamo nisu pronađeni svi traženi odgovori.

5. Na koga i kako će uticati predložena rešenja

Rešenja predložena ovim zakonom uticaće pre svega na policijske službenike i njihova prava iz radnog odnosa. U jednom određenom delu odnosiće se i na građane Republike Srbije, u segmentu korišćenja podataka sa sistema tehničke zaštite koji su navedeni u tački 1. ove Analize (član 13. Predloga), jer se omogućava korišćenje audio-i video zapisa sa javnih mesta na kojima su postavljene kamere i slični uređaji za potrebe rasvetljavanja krivičnih dela. Dakle, norma omogućava policiji pristup zapisima sa kamera koje snimaju javna mesta, a koje nisu policijske kamere. Merenje uticaja ove norme na građane nas dovodi do merenja uticaja rasvetljenog krivičnog dela na građane i do merenja uticala vršenja krivičnih dela na građane i posledično do merenja javnog interesa, o čemu bi mogle da se napišu opsežne analize, međutim, one su rađene kada je novi zakon pripreman i donošen i kada su definisane policijske mere i radnje. U kojoj meri će ova dodatna mogućnost koju policija dobija uticati na građane ostaje da se naknadno ceni kada se utvrdi koliki broj izvršenja krivičnih dela će biti dokazan u sudskom postupku na osnovu ovako dobijenih materijala.

Od uticaja na građane bi svakako bila i norma koja predviđa da samo zaposleni Ministarstva unutrašnjih poslova mogu da nose plave uniforme i koriste naziv policija. Svedoci smo postojanja različitih "vrsta" policija u zemljama sa drugačijom tradicijom i pravnim nasleđem. Tako da se, prateći savremene trendove, i u Republici Srbiji osnovala komunalna policija, carinska policija i druge, smatrajući da će im opredeljivanje naziva policija doprineti definisanju ovlašćenja koja u radu mogu da primenjuju njihovi službenici sa težnjom da se ta ovlašćenja u velikoj meri poklapaju sa ovlašćenjem policijskog službenika. Očigledno se to nije dogodilo. Uslovi za primenu ovlašćenja, njihova vrsta i obim su restriktivno uređeni zakonom, tako da policijski službenici nemaju veći stepen diskrecije u odabiru ovlašćenja koja će da primene. Carinski, komunalni ili drugi policajci imaju još manje od toga i uvek će tako i biti, jer je i to tekovina zaštite ljudskih prava. Međutim, nastao je problem druge vrste, a to je dovođenje u zabludu građana u pogledu ovlašćenja koje tako uniformisani službenik ima. Zakonom o privatnom obezbeđenju je uspostavljen mehanizam koji bi mogao da zaštiti građane od zloupotrebe u primeni ovlašćenja od strane pripadnika privatnog obezbeđenja, tako što MUP daje saglasnost na izgled uniforme, dok je u ostalim institucijama potrebno promeniti sistemsko zakonsko rešenje. Primena ove norme je odložena i u tom smislu trenutno neće proizvoditi uticaj. Odloženom primenom zakonskog rešenja ostavljen je prostor da se sukcesivno vrši zamena uniforme ili delova uniforme dok se ne postigne jasno razlikovanje u izgledu. Takođe, već obezbeđena/data na korišćenje uniforma biće iskorišćena i svakako će biti potrebno zanavljanje iste. S tim u vezi, mišljenja smo da subjekti na koja se ovo zakonsko rešenje odnosi neće biti dodatno finansijski opterećeni, izuzev izmene podzakonskih propisa kojim je utvrđen izgled i boja uniforme, odnosno kasnije tenderske dokumentacije i specifikacije izgleda uniforme koja će biti nabavljana. Cilj da, drugačijom bojom uniforme u odnosu na policijsku uniformu, bude napravljena jasnija dinstinkcija policijskih službenika u odnosu na druga uniformisana lica iz sistema državne uprave/privatnog sektora prvenstveno je u korist građana Republike Srbije i svakako opravdava aktivnosti koje će biti preduzete u narednom periodu. Napominjemo i da je detaljnom analizom uočeno da je npr. u pogledu komunalne policije već prisutna izvesna šarolikost njihove uniforme, u zavisnosti od odluke lokalne samouprave u čijoj je nadležnosti to pitanje.

6. Kakve troškove će primena zakona stvoriti građanima i privredi (naročito malim i srednjim preduzećima)

Usvajanje ovog zakona za sada neće stvoriti nove troškove za građane i privredu Republike Srbije. Norme nisu od direktnog uticaja na povećanje budžeta, obzirom da novi Zakon o policiji nije ni primenjen u svim segmentima, tako da su na današnji dan svi zaposleni u Ministarstvu policijski službenici. Kada bude obezbeđena puna primena nakon izmena i dopuna Zakona, određen broj zaposlenih će postati državni službenici, tako da postoji velika izvesnost da budžet Ministarstva neće imati odstupanja od planiranog. Naravno, troškovi primene zakonskih odredbi biće prikazani u PFE obrascu nakon što se u Predlog zakon ugrade sva pristigla mišljenja. Do konačnog uobličavanja zakonskih rešenja precizni finansijski efekti se ne mogu izračunati. U pogledu neposrednih troškova za građane i privredu, može se uočiti da ne postoje.

7. Da li pozitivni efekti opravdavaju troškove

Mišljenja smo da će efekti usvajanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji biti višestruko pozitivni. Pre svega, omogućiće uživanje i zaštitu Ustavom zagarantovane sloboda i prava svih građana, kao i nesmetan rad Ministarstva na zaštiti bezbednosti ljudi i imovine.

8. Da li akt stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.

Ovim zakonom ne regulišu se oblasti koje bi imale uticaj na ekonomska kretanja u Republici Srbiji, te kao takav neće stimulisati pojavu novih tržišnih subjekata i uticati na tržišnu konkurenciju.

9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove

Tokom pripremanja Zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji nije sprovedena javna rasprava te se javnost nije izjašnjavala u pogledu sadržine članova Zakona koji su predmet izmene. Navedena pitanja se a priori tiču organizacije rada u ministarstvu i usaglašavanja sa sistemskim zakonima, te smatramo da u tom pogledu šira javnost ne raspolaže adekvatnim stručnim informacijama i aktuelnim tendencijama u ovoj oblasti kako bi mogla da da odgovarajući doprinos u unapređenju navedenih odredbi. Takođe, napominjemo da je prilikom izrade Nacrta zakona o policiji tokom 2015. godine sprovedena opsežna javna rasprava, kojom prilikom je ostvarena saradnja sa izuzetno širokim krugom lica, predstavnika stručne javnosti, udruženja, nevladinih organizacija i stručnih tela. Ove izmene ne menjaju koncept Zakona o policiji i njegova sistemska rešenja.

10. Koje će se mere prilikom primene zakona preduzeti da bi se ostvarilo ono što se donošenjem zakona namerava

Ministarstvo unutrašnjih poslova će intenzivirati rad na izradi preostalih podzakonskih akata koji treba da budu doneti na osnovu Zakona o policiji, a naročito na akte koji se tiču radnopravnog statusa zaposlenih i karijernog napredovanja, kao i kontrole rada policije, kako bi novouspostavljeni reformisani sistem rada u potpunosti oživeo.



Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print