Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print
09.06.2017.

NACRT PRAVILNIKA O TEHNIČKIM NORMATIVIMA INSTALACIJE HIDRANTSKE MREŽE ZA GAŠENJE POŽARA - Tekst propisa


I. Opšte odredbe

Član 1.

Pravilnikom se propisuju tehnički normativi za projektovanje kao i obavezni elementi proračuna, izvođenje, upotreba, kontrolisanje i održavanje instalacija hidrantske mreže za gašenje požara, i utvrđuju zahtevi za izvore, kapacitet, količinu vode, ukupnu količinu vode i pritisak vode u instalaciji hidrantske mreže za gašenje požara naseljenih mesta kao i zahtevi za izvore, kapacitet, količinu vode, ukupnu količinu vode i pritisak vode u instalaciji hidrantske mreže za gašenje požara za objekte.

Predmet ovog pravilnika je i instalacija hidrantske mreže za gašenje požara koja je opremljena i izvedena tako da se korišćenjem vodene magle ili koncentrata za penu požar može gasiti vodnom maglom ili penom.

Kada su za instalaciju hidrantske mreže kojom se štite objekti, posebnim propisima određeni strožiji zahtevi, za potrebe ovog propisa primenjivaće se ti strožiji zahtevi.

Odredbe ovog pravilnika ne primenjuju se na automatske uređaje za gašenje požara vodom.

Član 2.

Navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledeća značenja:

1) instalacija hidrantske mreže za gašenje požara je vodovodna mreža koja se sastoji od objekata, cevovoda, opreme i uređaja kojima se voda za gašenje na siguran način dovodi od pouzdanog izvora vode do objekata i prostora štićenih instalacijom hidrantske mreže a na koju se ugrađuju hidrantski priključci za gašenje požara;
2) cevovod hidrantske instalacije (u daljem tekstu cevovod) je stabilno položeni cevovod sa cevnim zatvaračima za priključak vatrogasnih creva za neposredno gašenje požara;
3) hidrantski priključak za gašenje požara za spoljnu ugradnju (u daljem tekstu spoljnji hidrant) je posebna vrsta cevnog zatvarača u skladu sa standardima SRPS EN 14384 i SRPS EN 14339 sa priključcima za potisna vatrogasna creva, koji se koristi za neposredno gašenje požara ili se na njega priključuju vatrogasna vozila sa ugrađenim pumpama kao i prenosne vatrogasne pumpe;
4) hidrantski priključak za gašenje požara za unutrašnju ugradnju (u daljem tekstu unutrašnji hidrant) je posebna vrsta cevnog zatvarača u skladu sa standardima SRPS EN 671-1 i SRPS EN EN 671-2 sa priključcima za potisna vatrogasna creva i odgovarajućom opremom, koji se koristi za neposredno gašenje požara;
5) javna vodovodna mreža je vodovodna mreža naseljenog mesta u nadležnosti javnog preduzeća koja obuhvata objekte izvorišta vode, prerade vode, akumulacione bazene, magistralne cevovode i distributivnu mrežu sa spoljnjim hidrantima i sve druge cevovode sa spoljnjim hidrantima do priključnih šahtova sa vodomerima uz objekte potrošača;
6) interna vodovodna mreža je vodovodna mreža kompleksa u vlasništvu privrednog subjekta ili drugog pravnog ili fizičkog lica koja ima sopstvene izvore vode (bunare ili vodozahvate iz reke, jezera, kanala i slično, akumulacione bazene), pumpnu stanicu, interni cevovod sa spoljnjim hidrantima sa koga se napaja instalacija spoljnje i unutrašnje hidrantske mreže svih objekata u kompleksu u skladu sa Pravilnikom;
7) računski broj požara je broj požara koji mogu nastati u toku tri uzastopna časa na području naseljenog mesta za koje se dimenzioniše instalacija hidrantske mreže kao sastavni deo javne vodovodne mreže;

8) stanica za zahvatanje vode (u daljem tekstu stanica) je namenski izgrađen objekat pored reke ili akumulacije vode (jezero, kanal, bazen, bunar i dr.) za trajan smeštaj opreme i uređaja za stalno napajanje instalacije hidrantske mreže vodom;
9) privremena stanica za zahvatanje vode (u daljem tekstu privremena stanica) je uređeno mesto pored reke ili akumulacije vode (jezero, kanal, bazen, bunar i dr.) namenjeno za privremeno postavljanje opreme i uređaja za napajanje instalacije hidrantske mreže vodom ili za privremeno postavljanje vatrogasnih vozila sa ugrađenom pumpom za zahvatanje vode kao i druge opreme i uređaja za napajanje instalacije hidrantske mreže vodom;
10) instalacija spoljne hidrantske mreže (u daljem tekstu spoljnja hidrantska mreža) je deo instalacija hidrantske mreže za gašenje požara i predstavlja skup građevinskih objekata opreme i uređaja kojima se voda od izvora za snabdevanje vodom doprema cevovodima do spoljnjih hidranata za gašenje požara, koji se koriste za neposredno gašenje požara ili se na njih priključuju vatrogasna vozila s ugrađenim pumpama ili prenosne vatrogasne pumpe i vatrogasna oprema;
11) instalacija unutrašnje hidrantske mreže (u daljem tekstu unutrašnja hidrantska mreža) je deo instalacija hidrantske mreže za gašenje požara i predstavlja skup opreme i uređaja u objektu kojima se voda cevovodim doprema do unutrašnjih hidranata koji se koriste za neposredno gašenje požara;
12) neposredno gašenje požara je gašenje požara upotrebom spoljnjeg ili unutrašnjeg hidranata, vatrogasnog creva i mlaznice bez upotrebe prenosne, prevozne ili pumpe na vatrogasnom vozilu;
13) rezervni izvor za snabdevanje električnom energijom instalacije hidrantske mreže je uređaj koji automatski stupa u rad ili se uključuje ručno u slučaju kada nestane električne ener- gije u primarnom izvoru sa koga se napajuju oprema i uređaji instalacije hidrantske mreže.

14) visina objekta je visinska razlika najviše kote krova odnosno tavanice (za zgrade bez krova) u odnosu na kotu terena predviđenog za postavljanje odgovarajućeg vatrogasnog vozila u radni položaj pri gašenju požara i spašavanju;
15) suvi vod instalacije hidrantske mreže je cevovod koji u normalnim uslovima nije ispunjen vodom (zbog opasnosti od zamrzavanja i dr.) a koji se u slučaju požara posle daljinskog otvaranja odgovarajućeg zapornog organa ispunjava vodom;
16) pouzdan izvor instalacije hidrantske mreže (u daljem tekstu pouzdan izvor) je izvor koji može u skladu sa Pravilnikom da obezbedi potrebnu količinu i pritsak vode takvog kvaliteta da se može upotrebiti za gašenje požara;
17) količina vode za gašenje požara (u daljem tekstu količina vode) je količina vode u jedinici vremena potrebna da se gasi požar upotrebom hidrantske instalacije za gašenje požara;
18) ukupna količina vode za gašenje požara je količina vode koja je potrebna da se ugase požari u predviđenom vremenu gašenja upotrebom instalacije hidrantske mreže za gašenje požara;
19) naseljeno mesto jeste izgrađeni, funkcionalno objedinjeni prostor na kome su obezbeđeni uslovi za život i rad ljudi i zadovoljavanje zajedničkih potreba stanovnika;
20) uređaj za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži je automatski uređaj koji se sastoji od uređaja za upravljanje, pumpi i izvršnih elemenata a koji je namenjen da podiže pritisak vode u hidrantskoj mreži;
21) specifično požarno opterećenje je požarno otrećenje koje se određuje u skladu sa SRPS U. J1. 030 i može biti nisko , srednje i visoko požarno opterećenje.

Član 3.

Unutrašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara moraju se štititi:

1) objekti i prostori za koje se to zahteva posebnim propisima,
2) objekti i prostori za koje je se to zahteva lokacijskim uslovima koji se pribavljaju u postupku izgradnje objekata ili kada je to zahtevano kroz planske dokumente,
3) objekti koji su razvrstani u kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara K1 do K5 i K1E prema članu 11 stav 2.
4) Stalna mesta za zavarivanje i rezanje koja su definisana posebnim propisom a nalaze se u objektu.

Izuzetno od stava 1 tačka 3) unutrašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara ne moraju se štititi:

1) stambena zgrada, lamela, u kojoj stanuje manje od 20 ljudi koja ima visinu ≤ 18 m,
2) poslovni ili javni objekat čija je konstrukcija najmanje srednjeg stepena otpornosti prema SRPS U.J1. 240:1995, površina ≤150 m2 i specifično požarno opterećenje ≤100 MJ/m2, ako posebnim propisom nije drugačije određeno.
3) proizvodni i skladišni objekat koji se može klasifikovati prema članu 11 u kategorije K1 do K5 i K1E a koji ima najmanje srednji stepen otpornosti prema požaru prema SRPS U.J1.240:1995 i površinu ≤100 m2 ako posebnim propisom nije drugačije određeno.
4) garaže regulisane posebnim propisom čija je površina ≤100 m2.

Spoljašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara moraju se štititi:

1) objekti i prostori za koje se to zahteva posebnim propisima,
2) objekti i prostori za koje je se to zahteva lokacijskim uslovima koji se pribavaju u postupku izgradnje objekata ili kada je to zahtevano kroz planske dokumente,
3) objekti koji su razvrstani u kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara K1 do K5 i K1E prema članu 11 stav 2.
4) Naseljena mesta u kojima postoji javna vodovodna mreža.

Unutrašnjom i spoljašnjom hidrantskom mrežom za gašenje požara ne moraju se štititi objekti koji se ne mogu razvrstati u kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara K1 do K5 i K1E prema članu 11 stav 2 ako to posebnim propisom nije drugačije rešeno.

II Pouzdani izvori za snabdevanje instalacije hidrantske mreže vodom i potrebna količina vode za gašenje požara

Član 4.

Za snabdevanje instalacije hidranstke mreže vodom može se koristiti samo ona javna ili interna vodovodna mreža koja ima pouzdane izvore.

Parametri pouzdanih izvora javne vodovodne mreže iz stava 1 ovog člana dokummentuju se:

1) uslovima za projektovanje koje izdaje imalac javnih ovlašćenja sa podacima o minimalnom pritisku, količini vode i prečniku cevovoda na mestu priključka ili,
2) potvrdom koju izdaje imalac javnih ovlašćenja ili druga ustanova kompetentna za poslove hidrotehničkih merenja, sa podacima o minimalnom pritisku, količini vode i prečniku cevovoda na mestu priključka.

Parametri pouzdanih izvora interne vodovodne mreže iz stava 1 ovog člana izražavaju se potvrdom sa podacima o minimalnom pritisku, količini vode i prečniku cevovoda na mestu priključka i podacima o vodosnabdevanju interne vodovodne mreže iz pouzdanog izvora ( jezero, reka, kanal, bunar i sl.), izdatom od strane ustanove kompetentne za poslove hidrotehničkih merenja koja se smatra uslovima za projektovanje.

Član 5.

Kada je pouzdan izvor za snabdevanje instalacije hidrantske mreže vodom upotrebljena i podzemna voda iz kopanih ili bušenih bunara, priliv vode u bunar mora se dokazati probnim crpljenjem vode u najnepovoljnije vreme (posle sušnog perioda koji je trajao najmanje 60 dana).

Ako se potrebna količina i dotok vode ne može obezbediti iz jednog ili više bunara iz stava 1, tada je potrebna izgradnja akumulacionog bazena, ukopanog rezervoara i sl.

Kada se za crpljenje vode (iz bunara ili bazena, ukopanog rezervoara i sl.) koristi pumpa, ona se ugrađuje prema uputsvu proizvođača pumpe, tako da se ne ugroze vrednosti date od stane proizvođača a a od kojih zavisi rad pumpe.

Član 6.

Prilazni putevi stanici i privremenoj stanici, platoi u sastavu stanice i privremene stanice koji su namenjeni za vatrogasna vozila i vatrogasne pumpe, moraju imati potrebnu nosivost i moraju biti izvedeni tako da je uvek moguće zahvatanje vode, bez obzira na nivo vode, meteorološke uslove i dr.

Stanica i privremena stanica za zahvatanje vode moraju imati najmanje dve pumpe od kojih je jedna radna jedna rezervna.

Privremena stanica sa vatrogasnim vozilom za usisavanje i potiskivanje vode može se koristiti isključivo za privremene radove a najviše 10 dana.

Član 7.

Stanica se izrađuje na osnovu hidroloških podataka uzetih za period od najmanje 15 godina. Svaka stanica javne vodovodne mreže naseljenog mesta sa više od 2000 stanovnika mora imati rezervni izvor za snabdevanje električnom energijom.

Član 8.

Ako se naseljeno mesto nalazi na zemljištu sa razlikama u nadmorskoj visini delova naselja, javna vodovodna mreža se izvodi sa više akumulacionih rezervoara pri čemu se jedna visinska zona predviđa za visinski opseg od najviše 50 m.

Ako se za napajanje instalacije hidrantske mreže koristi javna vodovodna mreža sa akumulacionim rezervoarima tako da je dotok vode od rezervoara do cevovoda spoljne hidrantske mreže gravitacioni, visina rezervoara mora biti takva da je pritisak na hidrantima javne vodovodne mreže najmanje 0,3 MPa.

Izuzetno od stava 2 ovog člana kada se pritisak na hidrantima javne vodovodne mreže od najmanje 0,3 MPa ne može postići gravitacionim putem tada se mora ugraditi uređaj za podizanje

pritiska vode u hidrantskoj mreži.

Član 9.

Instalacija spoljne hidrantske mreže sa spoljanjim hidrantima mora biti izvedena tako da se onemogući zamrzavanje vode što se postiže ukopavanjm dovoljno duboko u zemlju ili na drugi adekvatan način.

Član 10.

Ukoliko se izvodi priključak za potiskivanje nepitke ili neispitane vode iz vatrogasnog vozila, prenosne pumpe i sl., u spoljašnju ili unutrašnju hidrantsku mrežu, tada mora biti sprečen prodor ove vode u instalaciju vodovoda za snabdevanje pitkom vodom.

Član 11.

Javna vodovodna mreža naseljenog mesta se mora predvideti i za gašenje požara, a potrebna količina vode za gašenja požara određuje se prema broju stanovnika u zavisnosti od računskog broja istovremenih požara, u naseljenom mestu (N) i u visinskoj zoni (n), i potrebnoj količini vode (q) po jednom požaru u bilo kojoj visinskoj zoni iz tabele 1.

Tabela 1

Broj stanovnika u naselju u hiljadama Računski broj istovremenih požara u naseljenom mestu N (i u visinskoj zoni n) Količina vode q, [l/s] po jednom požaru u bilo kojoj visinskoj zoni
5 do 10 1(1) 15
10 do 25 2 (1) 20
25 do 50 2 (1) 25
50 do 100 2 (2) 35
100 do 200 3 (2) 40
200 do 400 3 (2) 50
400 do 700 3 (2) 60
700 do 1200 3 (2) 70
1200 do 2000 4 (2) 80

Javna vodovodna mreža dimenzioniše se prema Tabeli 1 tako da ukupan protok vode na ulasku u javnu vododvodnu mrežu bude najmanje pet puta veći u odnosu na vrednosti proizvoda N · q i da protok vode na ulasku u bilo koju visinsku zonu kada postoje mora biti najmanje pet puta veći od vrednosti proizvoda n · q.

Količina vode iz stava 1 ovog člana potrebana za gašenje požara, odnosi se na naseljeno mesto sa celinama koje se sastoje od stambenih, poslovnih, javnih i drugih objekata kategorije tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara K1 do K5.

Količina vode iz stava 1 ovog člana potrebana za gašenje požara, odnosi se i na javnu vodovodnu mrežu naseljenog mesta sa celinama koje se sastoje od industrijskih, skladišnih i sličnih objektata razvrstanih u kategorije tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara od K1 do K5 površine pojedinačnog objekta ≥1000m2 čije je specifično požarno opterećenje pojedinačnog objekta ≥1GJ i objekata K1E uz uslov da je najmanji protok vode N · q≥150 l/s i da je količina vode q po jednom požaru ≥ 50 l/s.

Kapacitet javne vodovodne mreže iz stava 1 mora biti takav da sadržati ukupnu količinu vode za gašenje požara u vremenu ne manjem od 90 minuta.

Član 12.

Količina vode instalacija spoljne i unutrašnje hidrantske mreže za gašenje požara jednog objekta koji se štiti zavisi od:

1) stepena otpornosti konstrukcije objekta prema požaru
2) kategorije tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara u koju se svrstava taj objekat (K1 do K5 i K1E), i
3) zapremine objekta ili zapremine požarnog segmenta (stambene lamele, poslovnog bloka, industrijskog pogona, skladišta i sličnog požarno izdvojenog dela zgrade koji čini celinu otpornu prema požaru u skladu sa SRPS U.J1. 240:1995)

Simboli za kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara dati u tabeli 2 imaju sledeća značenja:

K1 - pogoni za proizvodnju ili preradu zapaljivih gasova, zapaljivih tečnosti kategorije 1 i kategorije 2 i gorivih praškastih materija, proizvodni pogoni u kojima postoji prisustvo trajnih ili primarnih izvora opasnosti, proizvodni pogoni u kojima eksplozivna smeša u normalnom radu može preći vrednost od 10% DGE, proizvodni pogoni eksplozivnih materija, proizvodni pogoni za preradu i obradu materija u kojima se razvijaju zapaljivi gasovi, zapaljive tečnosti, fine prašine (puderi) sa temeperaturom tinjanja do 350 oS ili temperaturom paljenja do 450 oS, pogoni za proizvodnju viskoznih vlakana, ekstrakciju benzinom, hidriranje, rekuperaciju i rektifikaciju organskih rastvarača i skladišta zapljivih i gorivih tečnosti i zapaljivih gasova, ugljen- disulfida, etra, acetona i sl. Pogoni u kojima se koriste jaki oksidansi, neorganski i organski peroksidi, hlorati, perhlorati, jodati, perjodati, bromati, perbromati, hromati, bihromati i sl. kao i skladišta ovih materija sa količinama takvim da bi požar bez vatrogasne intervencije trajao više od 30 minuta.

K1E- pogoni u kojima se koriste jaki oksidansi, neorganski i organski peroksidi, hlorati, perhlorati, jodati, perjodati, bromati, perbromati, hromati, bihromati i sl. kao i skladišta ovih materija sa velikim količinama kada preti opasnost od eksplozije i požara takvim da bi požar bez vatrogasne intervencije trajao više od 90 minuta.

K2 – pogoni u kojima se koriste, proizvode ili prerađuju zapaljive tečnosti kategorije 3, pogoni u kojima se preradom stvaraju eksplozivne prašine sa temeperaturom tinjanja preko 350 oS ili temperaturom paljenja preko 450 oS, pumpna postrojenja za tečne materije čija je tačka paljenja između 60oC i 100oC, pogoni u kojima se stvaraju ugljena prašina, drvene strugotine, brašno, šećer u prahu, sintetički kaučuk u prahu i sl., velika skladišta, srednja skladišta proizvoda od gume, visoki objekti visine preko 40 m, objekti u kojima boravi više od 500 osoba i sl.

K3 – pogoni u kojima se koriste, proizvode ili prerađuju tečnosti sa tačkom paljenja od 100oC do 300oC, gorive čvrste materije temperature paljenja do 300oC, pogoni za mehaničku preradu drveta i proizvodnju hartije, pogoni za proizvodnju tekstila, pogoni za regeneraciju ulja za podmazivanje, skladišta maziva, sredstva za transport uglja, zatvorena skladišta uglja, pumpna postrojenja za tečne materije čija je tačka paljenja 100oC do 300oC, garaže za automobile, srednja skladišta, visoki objekti visine do 40 m, objekti u kojima boravi 200 do 500 osoba.

K4 – pogoni u kojima se koriste, proizvode ili prerađuju negorive materije, pogoni u kojima se radi sa tečnostima čija je tačka paljenja iznad 300oC, čvrstim materijama čija je tačka paljenja iznad 300oC i materijama koje se prerađuju u zagrejanom, razmekšanom ili rastopljenom stanju, pri čemu se oslobađa toplota praćena iskrama i plamenom, pogoni za topljenje, livenje i preradu metala, gasno- generatorska postrojenja, odeljenja za ispitivanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem, kotlarnice, komandne zgrade u elektrenergetskim postrojenjima, pogoni u kojima sagoreva čvrsto, tečno i gasovito gorivo objekti u kojima boravi do 100 do 200 osoba, objekti u kojima borave deca, stara lica, nepokretni bolesnici, i sl.

K5 - predstavlja kategoriju tehnološkog procesa ugroženosti prema požaru u koju spadaju pogoni u kojima se radi sa negorivim materijalima i hladnim mokrim materijalom, na primer: pogoni za mehaničku obradu metala, kompresorske stanice, pogoni za proizvodnju negorivih gasova, mokra odeljenja industrije tekstila i hartije, pogoni za dobijanje i hladnu obradu minerala, azbesta i soli, objekti za preradu ribe, mesa i mlečnih proizvoda, vodne stanice i objekti koji mogu da prime do 100 osoba.

Član 13.

Količina vode spoljne i unutrašnje hidrantske mreže za gašenje požara za jedan objekat qh l/s u zavisnosti od stepena otpornosti objekta prema požaru, kategorije tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara i zapremine objekta, odnosno požarnog segmenta data je u tabeli 2.

Tabela 2.

Stepen otpornosti konstrukcije objekta na požar

Kategorija tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara

Zapremina objekta ili požarnog segmenta koji se štiti m3

do
2000
2000 do
5000
5000 do
20000
20000 do
50000
50000 do
200000
200000 do
400000
više od
400000
Količina vode instalacija spoljne i unutrašnje hidrantske mreže za gašenje požara potrebna za jedan objekat qh l/s

V K1,K1E 10 15 20 25 30 35 -
IV K1,K1E 15 20 25 30 35 - -
V, IV K2 10 10 15 20 25 30 -
III K2 10 15 20 25 30 - -
IV K3 10 10 15 20 25 30 -
III K3 10 15 20 25 30 - -
I, II K3 15 20 25 30 - - -
V, IV K4,K5 5 7.5 10 15 20 25 30
III K4,K5 7.5 10 15 20 25 30 -
I, II K4,K5 10 15 20 25 - - -

NAPOMENA: Oznaka "-" ne znači da za objekte koji odgovaraju ovim poljima nije potrebna voda za gašenje požara, već znači da se u takvim objektima ne izvodi kategorija tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara naznačena za te objekte u tabeli 2 .

Za gašenje požara objekata svrstanih u kategorije tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara (K1 do K5 i K1E) mora se obezbediti ukupna količina vode za gašenje požara i to:

1) za objekata kategorije K1 do K5 u vremenu od najmanje 90 minuta iz javne vodovodne mreže,
2) za objekte iz člana 10 stav 4 kategorije K1 do K5 najmanje 120 minuta kombinovanim korišćenjem javne vodovodne mreže i sopstvenih izvora vode za snabdevanje i to iz javne vodovodne mreže u vremenu ne manjem od 90 minuta u skladu sa članom 10 stav 5 i iz sopstvenih izvora vode (bunari ili vodozahvati iz reke, jezera, kanala i slično, akumulacioni bazeni) u količini do ukupno potrebne količine vode,
3) za objekte K1E najmanje 180 minuta kombinovanim korišćenjej javne vodovodne mreže i sopstvenih izvora vode za snabdevanje i to iz javne vodovodn mreže u vremenu ne manjem od 90 minuta u skladu sa članom 10 stav 5 i iz sopstvenih izvora vode (bunari ili vodozahvati iz reke, jezera, kanala i slično, akumulacioni bazeni) u količini do ukupno potrebne količine vode.

Izuzetno od stava 2 ovog člana, ako javna vodovodna mreža ne raspolaže propisanom količinom vode može se povećati udeo količine vode iz sopstvenih izvora i obnuto, to jest ako sospstveni izvori ne raspolažu propisanom koičinom vode može se povećati udeo iz javne vodovodne mreže, uz saglasnost nadležnog organa za zaštitu od požara, ali se uvek mora obezbediti propisana ukupna količin vode za gašenje požara.

Član 14.

Za objekte kod kojih se za određivanje količina vode spoljne i unutrašnje hidrantske mreže primenjuje kriterijum zapremine požarnog segment koji se štiti iz tabele 1, deo količine vode za gašenje požara koristi se za hlađenje da se požar ne bi preneo na drugi požarni segment istog objekta ili susedni objekat pa se zato mora izvršiti proračun na osnovu sledećeg izraza

qz = 4.75 C A l/s

gde je:

qz l/s -količina vode za gašenje zajedno sa vodom koja se koristi za hlađenje,

C - konstanta iz tabele 3 koja zavisi od vrste materijala koji se gasi,

A m2 - proračunska očekivana površina žarišta do početka intenzivnog gašenja - delovanja vatrogasne jedinice sa odgovarajućom profesionalnom opremom i sredstvima za gašenje.

Tabela 3.

vrsta materijala koji se gasi guma i drugi materijali koji se vrlo teško gase gorive tečnosti sa karakteristikom izbacivanja zapaljive i druge gorive tečnosti, sintetične mase drvo i druge celulozne materije
C ≥ 1.5 1.2 -1.5 0.8 - 1.2 0.6 - 0.8

Napomena 1: Za materije koje imaju veću brzinu fronta plamena (gorive tečnosti, penaste sintetičke materije i dr.) treba usvojiti da se požar proširio na celu površinu osnove na primer nadzemnog rezervoara, prihvatne kade za isteklu tečnost, površinu poda koju pokriva skladišna jedinica dovoljno udaljena od ostalih, površinu gorive mase u velikoj radnoj mašini i sl.

Napomena 2: Za paletno i sl. odlaganje gorive robe u lako zapaljavoj ambalaži (pogoni sa priručnim količinama gorive robe pored mašina za proizvodnju tekstilne konfekcije, obuće, prehrambenih proizvoda, papirnih proizvoda, penastih sunđerastih materijala i sl.) proračunska vrednost A ne može biti manja od 50 m2 a u slučaju kada su izvedene instalacije za automatsko gašenje u skladu sa posebnim propisom, proračunska vrednost A ne može biti manja od 20 m2

Kada se za qh iz tabele 1 i qz dobijeno proračunom prema članu 13 stav 2 dobiju različite vrednosti, usvaja se ona vrednost koja je veća.

Kod proračuna parametara hidrantske mreže potrebno je izvršiti proračun pada pritiska i proračun potrebnih nominalnih dimenzija cevi.

III Spoljna hidrantska mreža

Član 15.

Spoljna hidrantska mreža se izvodi kao javna vodovodna mreža naseljenog mesta u nadležnosti javnog preduzeća na javnom zemljištu (pešačke zone, parkovi, trotoari dr.) ili kao interna vodovodna mreža kompleksa u vlasništvu privrednog subjekta ili drugog pravnog ili fizičkog lica.

Vodovodna mreža na kojoj su postavljeni spoljni hidranti, izvodi se sa prstenastim cevovodima koji moraju biti od negorivog materijala ukoliko nisu ukopani u zemlju i koji imaju prečnik utvrđen proračunom ali on ne sme biti manji od 100 mm.

Prstenasti cevovod iz stava 2 oprema se cevnim zatvaračima tako da se u slučaju kvara na jednoj grani prstena može ostvariti zatvarnje samo te grane a da se ne utiče na protok u ostalim granama prstena.

Član 16.

Rastojanje između spoljnjih hidranata na vodovodnoj mreži ne može biti veće od 80 m.

Izuzetno od stav 1 u naseljenim mestima, u celinama u kojima je planskim dokumentima predviđeni pretežno slobodno stojeći stambeni, poslovni i slični objekti za porodično stanovanje i privređivanje sa najviše dva 2 sprata, rastojanje između spoljnjih hidranata na vodovodnoj mreži može biti najviše 150 m.

Član 17.

Rastojanje spoljneg hidranta namenjenog za neposredno gašenje od zida objekta koji se štiti je najmanje 5 m a najviše 25 m.

Izuzetno od stava 1 ako se očekuje jača eksplozija ili intenzivno toplotno zračenje (rezervoari sa zapaljivim i gorivim tečnostima i zapaljivim gasovima, kiseonikom i sl.) rastojanje se može povećati na 80 m, ako to odobri nadležni organ za zaštitu od požara.

Član 18.

Na vodovodnu mrežu (cevovode spoljnje hidrantske mreže) postavljaju se nadzemni hidranti.

Izuzetno od stava 1 spoljnji hidranti mogu biti podzemni ako nadzemni hidranti ometaju saobraćaj i ako to odobri ndležni organ za zaštitu od požara.

Nadzemni hidranti moraju biti postavljeni tako da je omogućeno sigurno i efikasno rukovanje i njihova upotreba.

Hidranti moraju biti postavljeni ili se moraju zaštititi tako da se ne smeju zamrznuti ili oštetiti.

Spoljnja hidrantska mreže za gašenje požara mora biti izvedena tako da kod primene ispitnog pritiska na mestu priključenja, od 1,6 Mpa u trajanju od 10 min., ne sme doći do propuštanja vode, a kod primene ispitnog pritiska od 2,4 Mpa u trajanju od 2 min. ne sme doći do oštećenja cevovoda, opreme i uređaja koji pripadaju instalaciji spoljnje hidrantske mreže. Ovo ispitivanje mora da se obavi prilikom prvog puštanja u rad pre zatrpavanja cevovoda ili periodično na svakih 25 godina.

Smatra se da su uslovi iz stava 3 ovoga člana ispunjeni ako su nadzemni hidranti proizvedeni prema SRPS EN 14384 a podzemni prema SRPS EN 14339 što se potvrđuje odgovarajućom ispravom o usaglašenosti i ako su izabrani i postavljeni u skladu sa Pravilnikom.

Član 19.

Statički pritisak u spoljnjoj hidrantskoj mreži iz člana 15 ne sme biti veći od 1,2 MPa.

Najmanji pritisak na priključku bilo kog nadzemnog ili podzemnog hidranta spoljnje hidrantske mreže za gašenje požara kod propisanog protoka vode, ne sme biti manji od 0,25 MPa.

Izuzetno od stava 2 ovoga člana kada je posebnim propisima predviđeno da spoljnja hidrantska mreža služi za neposredno gašenje požara na objektu, požar na objektu mora se gasiti sa najmanje dva spoljna hidranta, pritisak koji je za to potreban određuje se proračunom u funkciji visine objekta i drugih faktora, ali i u tom slučaju pri propisanom protoku vode pritisak ne sme biti manji od 0,25 MPa.

Delovi objekta koji mogu biti zahvaćeni požarom a udaljeni su više od 50 m od spoljnjih hidranata javne vodovodne mreže naseljenog mesta štite se hidrantima koji se izvode na ograncima te mreže ili na prstenastom vodu kao na slici 1.



Slika 1

Izuzetno od člana 15 stav 2 u slučaju kada nije potrebna količina vode >10 l/s, ogranci (slepi delovi vodovodne mreže) mogu biti izvedeni cevovodima prečnika ne manjeg od 80 mm pri čemu njihova dužina mora biti ≤ 80m.

U odnosu na mesto postavljanja spoljnjeg hidranta iz stava 3 ovog člana, na udaljenosti ne većoj od 10 m od svakog spoljnjeg hidranta mora se nalaziti orman sa vatrogasnim crevima potrebne dužine, mlaznicama i ostalim vatrogasnim armaturama (reduciri, razdelnice i sl.) potrebnim za neposredno gašenje požara.

Član 20.

Mesto postavljanja podzemnog hidranta iz člana 18 stav 2 mora se označiti na uočljiv način.

Smatra se da je zahtev iz stav 1 ovog člana ispunjen ako se označavanje izvrši prema zahtevima standarda SRPS EN 14339.

IV. Unutrašnja hidrantska mreža

Član 21.

Kada se objekat snabdeva vodom iz javne vodovodne mreže, na mestu iza vodomera u oknu u kome je glavni ventil i vodomer, unutrašnja hidrantska mreža se razdvaja od mreže vode za piće a ukoliko to nije moguće, onda se mora unutar objekta izvesti posebni cevovod za unutrašnju

hidrantsku mrežu.

Ukoliko se za potrebe unutrašnje hidrantske mreže industrijskih pogona koristi interna vodovodna mreža sa sopstvenim izvorima vode, tada se može koristiti i voda namenjena za tehnološki proces, voda iz akumulacionog bazena ili rezervoara i slično.

Unutrašnja hidrantska mreža se ne sme postaviti u proizvodnim pogonima i skladištima u kojima korišćenje vode može stvoriti zapaljiv gas i izazvati eksploziju, požar i širenje požara.

Član 22.

Cevovod unutrašnje hidrantske mreže od mesta priključenja pa do bilo kog zapornog organa unutrašnjeg hidranta mora biti pod pritiskom i stalno ispunjen vodom.

Izuzetno od stava 1 ovog člana hidrantska mreža za gašenje požara ili njeni pojedini delovi mogu biti izgrađeni kao suvi vod ako to odobri nadležni organ za zaštitu od požara.

U slučaju primene stava 2. ovoga člana otvaranjem zapornog organa bilo kog unutrašnjeg hidranta suve hidrantske mreže za gašenje požara, mora biti omogućeno automatsko otvaranje zapornog organa na početku cevovoda unutrašnje suve hidrantske mreže, pri čemu se ova mreža odmah ispunjava vodom.

Na najnepovoljnijem mestu svakog požarnog sektora objekta, unutrašnja hidrantska mreža mora imati količinu vode u skladu sa tabelom 4.

Tabela 4

Visina objekta
m
Količina
vode
l/s
do 22 5
23 do 40 7,5
41 do 75 10
iznad 75 12,5

Najniži pritisak na mlaznici za gašenje požara, prilikom protoka propisane koločine vode, na najnepovoljnijem mestu ne sme biti manji od 0,25 Mpa.

Maksimalni statički pritisak na bilo kom unutrašnjem hidrantu ne sme biti veći od 0,7 Mpa.

Član 23.

U objektu koji se štiti, na cevovodima unutrašnje hidrantske mreže, moraju se postaviti unutrašnji hidranti.

Unutrašnja hidrantska mreža mora biti izvedeni tako da je omogućeno sigurno i efikasno rukovanje unutrašnjim hidrantima kao i njihova upotreba za neposredno gašenje požara.

Smatra se da su u pogledu unutrašnjih hidranata uslovi stava 2 ovog člana ispunjeni, ukoliko unutrašnji hidranti i pripadajuća oprema odgovaraju standardima SRPS EN 671-2 što se dokazuje ispravom o usaglašenosti u skladu sa posebnim propisima koji uređuju ovu oblast i ako su izabrani i postavljeni u skladu sa odredbama ovog Pravilnika.

Izuzetno od stava 3 ovog člana, u stambenim i poslovnim zgradama kategorije K3 koje imaju manje od 5 nadzemnih etaža, za unutrašnju hidrantsku mrežu mogu se koristiti unutrašnji hidranti u skladu sa standardom SRPS EN 671-1, prilikom čega se mora izvesti još jedan slobodan standardni priključak prečnika 52 mm.

Za unutrašnju hidrantsku mrežu moraju se koristiti pocinkovane čelične cevi najmanjeg nazivnog prečnika 52mm.

Unutrašnji hidranti izvedeni prema standardu SRPS EN 671-1 i SRPS EN 671-2 zajedno s pripadajućom opremom moraju biti smešteni u hidrantske ormariće.

Član 24.

Cevovodi unutrašnje hidrantske mreže koji su izloženi udaru (na primer usked kretanja motornih vozila ugaražama, skladištima i sl.) zamrzavanju vode i sličnim uticajima, moraju biti zaštićeni od štetnog dejstva tih uticaja.

Cevovod unutrašnje hidrantske mreže ne postavlja se kroz prostorije ugrožene eksplozijom, sem onog dela cevovoda koji se odnosi neposredno na tu prostoriju.

Član 25.

Unutrašnja hidrantska mreža izvodi se tako da se neposrednim gašenjem mora obuhvatiti svaka prostorija objekta.

Međusobno rastojanje zidnih hidranata određuje se tako da se svaka tačka tavanice bilo koje prostorije može prilikom neposrednog gašenja požara pokriti mlazom vode sa unutrašnjeg hidranta uračunavajući dužinu vatrogasnog creva od 15 ili 20 m i dužinu kompaktnog mlaza od 5 m, pri čemu se sa mlaznicom mora ući u prostoriju koja se gasi.

Prostorija sa visokim požarnim opterećenjem i površinom većom od 500 m2 mora imati onoliko zidnih hidranata koliko je potrebno da se jednovremeno svaka tačka tavanice može dohvatiti mlazom iz najmanje dva hidranta, pri čemu se može koristiti i obližnji hidrant iz hodnika.

Smatra se da je u prostorijama sa visinom većom od 12 m (bine pozorišta, sportske hale i dr,) ispunjen zahtev iz stava 2 ovog člana, ako je svaka tačka poda ove prostorije prilikom neposrednog gašenja požara pokrivena mlazom vode sa unutrašnjeg hidranta uračunavajući dužinu vatrogasnog creva od 15 ili 20 m i dužinu kompaktnog mlaza od 5 m, pri čemu se sa mlaznicom mora ući u prostoriju koja se gasi, a unutrašnji hidranti su raspoređeni na obimnim zidovima prostorije na nivou poda, galerije, balkona i sl..

Izuzetno od stava 4 ovog člana kada na obimnim zidovima prostorije nema galerija, balkona i sl. unutrašnji hidranti se mogu postaviti samo na nivou poda prostorije koja se gasi.

Član 26.

Hidrantski ormarići se postavljaju u hodnike objekta, zatim u prolaze, stepenišne prostore i evakuaciione puteve, u neposrednoj blizini ulaznih vrata prostorija koje mogu biti ugrožene požarom, i to na lako uočljivom mestu tako da ne ometaju evakuaciju, a ako se radi o velikim prostorijama hidrantski ormarići se postavljaju na zid sa unutrašnje strane prostorije u blizini ulaznih vrata.

Hidrantski ormarić se postavlja tako da zaporni organ unutrašnjeg hidranta mora biti na visini 1.5 m od poda.

Član 27.

U objektima koji su razvrstani u kategoriju tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara K1 i K2 u skladu sa članom 12 stav 2, na zidu objekta orjentisanom prema strani sa koje vatrogasno vozilo pristupa objektu, izvodi se orman sa priključkom za vatrogasno vozilo radi potiskivanja vode iz vozila u unutrašnju hidrantsku mrežu.

Član 28.

U poslovnim, javnim, industrijskim i skladišnim objektima u kojima je tehnološki proces takav da je za gašenje požara povoljnije koristiti vodenu maglu, tada se mogu koristiti i posebni unutrašnji hidranti sa odgovarajućim cevovodom i crevima na vitlu dužine do 20 m i specijalnim mlaznicama za stavarnje vodene magle pri čemu se računa da je tada domet mlaza do 3 m.

U slučaju kada se primenjuje unutrašnji hidrant iz staav 1 ovog člana količina vode mora odgovarati članu 22 stav 4 tabela 4, a najniži pritisak na mlaznici za gašenje požara vodenom maglom, prilikom protoka propisane koločine vode, ne može biti manji od 4 Mpa.

U industrijskim i skladišnim objektima, gde je tehnološki proces takav da je povoljnije gašenje požara penom u odnosu na vodu, unutrašnja hidrantska mreža se izvodi tako da se mora ugraditi posuda odgovarajućeg kapaciteta se koncentratom za penu i uređaj za usisavanje i mešanje koncentrata pene sa vodom, a u hidrantske ormariće se moraju postaviti odgovarajuće mlaznice i rasipači pene.

Član 29.

Unutrašnja hidrantska mreža se pre puštanja u rad, ili periodično na svakih 25 godina ispituje na zaptivenost vodom, 10 min. pri nominalnom pritisku a potom 2 min. sa 1,5 puta većim nominalnim pritiskom prilikom čega ne sme da dođe do pojave curenja i pada pritiska. Ova ispitivanja se vrše pre eventualnog pokrivanja cevovoda.

V. Uređaj za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži

Član 30.

Ukoliko u hidrantskoj mreži za gašenje požara pri propisanoj količini vode, na unutrašnjem hidrantu nije moguće postići minimalni propisani pritisak, tada se mora ugraditi odgovarajući uređaj za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži.

Uređaj za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži iz stava 1 ovog člana može da služi za podizanje pritiska vode u unutrašnjoj hidrantskoj mreži samo za jednu zgradu ili za kompleks zgrada, kao i za podizanje pritiska vode istovremeno u spoljnjoj i unutrašnjoj hidrantskoj mreži jedne zgrade kao i komplesa zgrada.

Uređaj za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži kao i posuda sa koncentratom za penu za gašenje požara, moraju biti smešteni u posebnu prostoriju, koja je požarno izdvojena od ostalih delova zgrade, sa zidovima i vratima otpornim prema požaru ne manjim od vremena potrebnog za gašenje požara prema čl. 13 stav 2.

Član 31.

Kada se u objektima kategorije tehnološkog procesa ugroženosti od požara K1 (i K1E) i K2 postavlja uređaj za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži koji se napaja električnom enrgijom, tada taj uređaj mora imati rezervni izvor za snabdevanje električnom energijom. Uređaj za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži može funkcionisati i na bazi tehničkih rešenja za koje se ne zahteva električna energija ali i takav uređaj mora funkcionisti u uslovima požara.

Izuzetno od stav 1 ovog člana, u objektima kategorije tehnološkog procesa ugroženosti od požara K3 i K4, uređaj za povećanje pritiska može da se snabdeva električnom energijom preko posebnog kabla iz posebne kućne priključne kutije koja se nalazi na fasadi zgrade kod ulaza i označena je crvenom dijagonalnom crtom.

Ako su elementi električnog razvoda za napajanje električnih komponenti uređaja za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži izloženi uslovima požara, oni moraju imati takve karateristike da mogu funkcionisati u uslovima požara u vremenu koje je predviđeno prema članu 12 stav 2 i moraju imati ispravu o usaglašenosti prema propisu koji uređuju oblast isprava.

Član 32.

Uređaj za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži mora na kontrolnom mestu u objektu imati mogućnost svakodnevne automatske kontrole svih pumpi, automatskog uključenja rezervne/alternativne pumpe i signalizaciju kvara.

Uređaj za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži mora imati obilazni vod kao i mogućnost ručnog aktivranja koje je postavljeno u prostoriji samog uređaja.

Ukoliko je pritisak u instalaciji hidrantske mreže iznad dodzvoljenog pritiska potrebno je ugraditi uređaje koji će ovaj pritisak umanjiti.

VI. Suvi vod unutrašnje hidrantske mreže i priključak za vatrogasna vozila

Član 33.

Suvi vod unutrašnje hidrantske mreže može da se izvede u prostoru velikog skladišta odnosno velikog industrijskog objekta, čija je površina ≥ 3000 m2 , na mestima gde može doći do zamrzavanja vode i pored toga što su cevovodi termički izolovani ili uzidani.

Zaporni organ na početku cevovoda u suvi vod mora biti na lako vidnom i pristupačnom mestu gde ne može doći do zamrzavanja vode i pored njega mora da se postavi tabla sa lako čitljivim upozorenjem “Ventil za puštanje vode u suvi vod unutrašnje hidrantske mreže“.

Ispunjavanje cevovoda vodom do najvišeg unutrašnjeg hidranta ne može biti duže od 60 sekundi, pri čemu se mora omogućiti automatsko nesmetano ispuštanje vazduha kao i lako pražnjenje vode posle korišćenja ili kontrole suvog voda.

Član 34.

Na suvi vod unutrašnje hidrantske mreže, mora se postaviti priključak za vatrogasna vozila u skladu sa standardom za potisna creva vatrogasnih vozila, koji se nalazi u lako uočljivom ormanu na fasadi zgrade bliže glavnom ulazu u objekt, na visini od 60 cm do 120 cm od terena a otvara se ključem namenjenim za korišćenje spoljnjeg hidranta.

Priključak iz stava 1 ovog člana, mora biti takav da je moguće priključenje potisnih creva vatrogasnih vozila na suvi vod ili na vod ispunjen vodom, pri čemu se mora sprečiti da se voda koja se potiskuje iz vozila može pomešati sa pitkom vodom.

Objekti visine ≥ 18 sa visokim specifičnim požarnim opterećenjem, koji imaju dva ili više požarnih sektora, moraju imati najmanje dva priključka iz stava 1 ovog člana.

Na ormanu iz stava 1 ovog člana ispisuje se sledeći lako pregledan tekst: „Priključak vatrogasnog vozila na suvi vod - koristi samo vatrogasna jedinica“.

VII. Tehnička dokumentacija, kontrolisanje i održavanje

Član 35.

Tehnička dokumentacija prema kojoj se izvodi hidrantska mreža mora da sadrži:

1) Parametre pouzdanih izvora javne vodovodne mreže iz člana 4 ili parametre pouzdanih izvora interne vodovodne mreže iz člana 4,
2) prikazane požarne segmente i požarne sektore,
3) podatke o kategoriji tehnološkog procesa prema ugroženosti od požara,
4) podatke o stepenu otpornosti prema požaru zgrade, odnosno tog požarnog segmenta, zapremini zgrade, odnosno zapremini merodavnog požarnog segmenta ,
5) podatke o tome da li je potrebno izvođenje spoljašnjih hidranata ili se mogu koristiti spoljnji hidranti javne vodovodne mreže,
6) podatake o propisanoj količini vode za gašenje požara,
7) podatke o stvarno raspoloživoj količini vode za gašenje požara i njenoj usklađenosti sa propisanom,
8) podatke o potrebnoj i raspoloživoj ukupnoj količini vode za gašenje požara i njenoj usklađenosti sa propisanom,
9) podatke o potrebi ugradnje uređaja za podizanje pritiska vode u hidrantskoj mreži;
10) podatke i proračune u vezi parametara spoljnje i unutrašnje hidrantske instalacije kao i spoljnjih i unutrašnjih hidranata,
11) podatke o potrebi postavljanja priključaka za vatrogasna vozila kao i o mestu na koje će se postavljati ta vozila u slučaju vatrogasne intervenicije uz korišćenje ovih priključaka,
12) hidraulički proračun spoljnje i unutrašnje hidrantske mreže za gašenje požara (u slučaju interne vodovodne mreža sa analizama punjenja i pražnjenja bunara, rezervoara, bazena i sl.),
13) grafički prikaz na aksonometrijskom crtežu i drugim potrebnim crtežima svih elemenata instalacije i parametara instalacije, prečnika cevovoda, propisane i stvarne količine vode, propisane i stvarne ukupne količine vode, prpisanog i stvarnog pritiska do svih hidranata i slično,
14) plan održavanja i podacima potrebnim za merenje parametara hidrantske mreže sa crtežom koji pokazuje na kojim hidrantima se ispušta voda da bi se simuliralo gašenje požara a u skladu sa zahtevima pravilnika koji se odnose na potrebnu količinu vode, ukupno potrebnu količinu vode i pritiske na spoljnjim i unutrašnjim hidrantima gašenje požara,
15) radni dijagram uređaja za podizanje pritiska vode u hidrantskoj instalaciji sa detaljnim opisom, uslovima za podešavanje za konkretne uslove primene i režimom održavanja.

Član 36.

Pritisak vode u instalaciji hidrantske mreže se meri na kontrolnoj mlaznici, na najudaljenijem spoljašnjem hidrantu u odnosu na priključni šaht ili pumpnu stanice, odnosno na unutrašnjem hidrantu na najvišem spratu. Pritisak vode u hidrantskoj mreži se meri pri istovremenom radu svih spoljnih i unutrašnjih hidranata koji daju potrebanu količinu vode za gašenje požara na tom objektu. Na spoljne hidrante postavljaju se mlaznice sa usnikom prečnika 16 mm, a na unutrašnje hidrante postavljaju se mlaznice sa usnikom prečnika 12 mm. Pritisak se meri pri isticanju vode u punom mlazu iz svih hidranata, i to posle 2 min. isticanja, a u izveštaju o merenju pritiska navode se datum i vreme merenja.

Merenje količine vode i pritiska se vrši u vreme veće potrošnje vode u javnoj ili internoj mreži i to između 8 i 18 časova tokom radnih dana.

Održavanje instalacije hidrantske mreže i spoljnjih i unutrašnjih hidranata vrši se u skladu sa odredbama ovog pravilnika, standardom SRPS EN 671-3 i uputsvima proizvođača.

Potrebni radovi na popravci moraju da se obave odmah posle kontrolisanja na osnovu nedostataka utvrđenih prilikom kontrolisanja, ali se mora voditi računa da hidrantska instalacija u toku ovih radova može da se koristi za neposredno gašenje požara.

Član 37.

Svaki hidrant mora bio stalno dostupan a prostor oko hidranta koji je namenjen za upotrebu hidranta mora biti slobodan i obeležen.

Član 38.

Suvi vod hidrantske mreže za gašenje požara ispunjava se vodom i kontroliše isto kao hidrantska mreža koja je stalno ispunjena vodom.

Član 39.

Suvi vod hidrantske mreže za gašenje požara kontrolišu se i na ispitni pritisak i to vazdušnim pritiskom do 0,15 MPa najmanje jednom godišnje, a u stambenim zgradama jednom u 2 godine.

Član 40.

Creva u hidrantskim ormarićima jedanput godišnje moraju se ispitati pritiskom vode od 0,7 MPa.

Član 41.

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da važi Pravilnik o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara (Sl. list SFRJ br. 30/91).

Član 42.

Kontrolisanje ispitivanje i održavanje postojeće instalacija hidrantske mreže za gašenje požara vršiće se u skladu sa propisima koji su važili za tu instalaciju pre stupanja na snagu ovog pravilnika.

Član 43.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivnja u Službenom glasniku Republike Srbije.

OBRAZLOŽENjE NEKIH VAŽNIJIH IZMENA I DOPUNA

1. U čl. 1. uvedeno je da se Pravilnik odnosi i na hidrantsku mrežu koja se može izvesti za gašenje požara penom kao i vodenom maglom.
2. Uveden je član 2 - definicije svih važnih termina koji su korišćeni u Pravilniku (šta je instalacija hidrantske mreže a šta unutrašnji i spoljnji hidranti, javna vodovodna mreža, privremena stanica i dr.)
3. U smislu ovog pravilnika na nov način je definisana visina objekta s obzirom da se požari često događaju na krovu, u krovu, odnosno tavanici pošto definicije visine zgrade i sl., koje postoje nisu prigodne za ovu potrebu pa je uvedena nova definicija kroz čl. 2.
4. U čl. 3 uveden je spisak objekata za koje je potrebna instalacija hidrantske mreža kao i objekti za koje ova instalacija nije potrebna, pre svega zato što u maloj prostoriji nema razloga da se smesti hidrant jer bi bilo nebezbedno za vatrogasca da iz neposredne blizine gasi vatru i da možda bude „zarobljen“ vatrom i dimom i kad se obično požar uspešno gasi spoljnim hidrantom.
5. U čl. 4 uvodi se mogućnost da se pored uslova vodovoda koji daje obično podatke o hidrostatičkom pritisku (koji za ove svrhe ne mora da bude dovoljno dobar, često je dobijen na bazi zastarelih merenja i to neodgovarajućom metodom) može doći do realnijih podataka merenjem pritiska i količine vode na mestu priključka čime je obuhvaćena i interna vododvodna mreža.
6. Uvedeno je da stanica za zahvatanje vode i snabdevanje vodom naselja sa više od 2000 stanovnika mora imati i rezervni izvor napajanja električnom energijom svojih pumpi. (čl. 7.)
7. U članu 8 i 11 traži se da se na nivou naselja postigne kvalitetnija mreža vodosnabdevanja a ne da se mnoštvo zgrada neracionalno oprema akumulacijama za vodu i uređajima za povećanje pritiska i uvek koriste pumpe vatrogasnih vozila za gašenje i požara na nivou prizemlja.
8. Racionalizovana postojeća tabela za potrebnu količinu vode i data nova tabela 1 u kojoj je uveden realniji zahtev, a to je da se na nivou visinske zone ostvari potreban dotok vode za gašenje požara. Na primerima mnogih gradova, gde se u fabrici vode u celokupnu mrežu potiskuje znatna količibna vode – npr. preko 500 l/s a pri tome na nivou viših zona u odre- đenim područjima visinskih zona nije bilo ni dovoljno vode za sanitarne potrebe, jasno je da je potrebno da se zahtevi ispostave tako da ima dovoljno vode bliže mestu realne potrošnje (požara) i da komunalno preduzeće o tome vodi računa pri planiranju i projektovanju mreže i davanja realnih uslova za priključenje.
9. Takođe se daju zahtevi za snabdevanje vodom iz javne mreže industrijskih i skladišnih zona.
10. Kapacitet javne vodovodne mreže je predviđen za gašenje požara koji traje ne manje od 90 mi- nuta, ali je za većinu objekata ostalo vreme gašenja 120 minuta, a za retke, naročito ugrožene, je povećano na 180 minuta.
11. U čl. 13 uvedeno je jasno da veliki potrošači vode za gašenje treba da izvode svoje akumula- cije, interne mreže i instalacije za gašenje i hlađenje, a ne da uvek čekaju da to reši grad i da vatrogasci dovlače vodu pri većoj intervenciji.
12. U čl. 23. uvodi se i mogućnost primene hidranata sa gumenim vitlom. Ova izmena je u vezi iskustava i propisa u Evropi gde su se takve (inače stare instalacije) dobro pokazale s obzirom da su praktičnije za građane a često dovoljno dobre za vatrogasce.
13. U čl. 28. uvodi se nova mogućnost gašenja požara vodenom maglom i penom iz specijalnih zidnih hidranta. Ovo rešenje je već primenjeno u boljim hotelima (posebno u Nemačkoj, Švedskoj, Austriji...), zatim industriji i svuda gde se traži vrlo brzo gašenje požara i malo kvašenje enterijera.



Slike koje ilustruju izmene u pravilniku kao hidrantska rešenja i opremu

14. U čl. 35. ukazuje se da je potrebno na odgovarajući način projektovati hidrantsku instalaciju za gašenje požara da bi ona mogla da ima svoju upotrebljivost. Dosadašnja iskustva su vrlo loša i ukazuju na pogrešno tretiranje gašenja požara jer se u projektima tretiralo kao svaka druga potrošnja vode (samo sa znatno većom potrošnjom od sanitarne) bez uvažavanja karakteristika razvoja požara, odnosno bez razmatranja požarne ugroženosti koja nastaje od tehnološke opreme, stepena otpornosti zgrade i eventualno njene podele u požarne segmente itd. Suština je u tome da su se projektovanjem bavili oni koji su imali izvesna znanja o projektovanju sanitarnih instalacija a praktično nikakva o zaštiti od požara.

Uvažavajući prethodne stavove Pravilnikom su dati obavezni elementi tehničke dokumentacije hidrantske mreže i sledeći uprošćen primer:

U krugu firme koja radi papirnu konfekciju je zgrada, stepena otpornosti IV, koja ima jedan deo za administraciju (požarni segment A spratnosti P + 2) za oko 50 osoba (požarne ugroženosti – van kategorije, korisne površine oko 600 m2 a zapremine oko 2000 m3 i drugi segment je proizvodni i skladišni, prizemni (B) korisne površine 1200 m2 a visine 8 m požarne ugroženosti K2 i specifičnog požarnog opterećenja od 3.5 GJ/m2. U proizvodnom pogonu je predviđena jedna vodena zavesa kod vrata koja dele skladište od proizvodnog dela a jedna mašina ima potrebu za lokalnim gašenjem uz potrošnju oko 5 l/s. Na uličnom vodovodu, 150 mm, je jedan nadzemni hidrant na kome je minimalni pritisak 0,32 MPa. Od tog hidranta do dvorišne strane objekata A i B ima više od 50 m pa je potrebna interna spoljna hidrantska mreža; predviđa se prstenasta sa 3 nadzemna spoqwa hidranta udaljena međusobno manje od 80 m.



Slika koja ilustruje hidrantsku mrežu sa hidrantima

Za deo B, pogon sa priručnim skladištima papira uz mašine, s obzirom na visoko specifično požarno opterećenje je ukupna potrebna količinu vode pri gašenju požara površine od 50 m2

qu = 4.75 0.8 √50 = 26.87 l/s

Potreban dotok vode za gašenje požara segmenta B, iz javne hidrantske mreže za zapreminu od 14400 m3, prema tabeli 2 je qh = 15 l/s; postojeći ulični cevovod od 150 mm pri pritisku od 0,32 MPa može da obezbedi na priključnom cevovodu od 100 mm oko 12 l/s – za internu vodovodnu mrežu. Uz korišćenje uličnog hidranta dobilo bi se pri gašenju nešto više od 15 l/s. Dakle potrebno je da se formira akumulacija koja će dati oko 12 l/s.

Pošto je potrebna akumulacija za gašenje od 2 sata tj. 7200 s bazen treba da sadrži 12 • 7200 = 86.480 litara vode. Za ovu svrhu se može koristiti ukopana cisterna kapaciteta 100 m3 .

Uz akumulacioni rezervoar se izgrađuje pumpna stanica za povećanje pritiska na 5 bar za unutrašnju hidrantsku mrežu, vodenu zavesu (oko 3 l/s) i lokalno gašenje jedne mašine.

Tako se procenjuje da je za vodenu zavesu i lokalno gašenje mašine potrebno 8 l/s, za dva zidna hidranta sa radnim pritiskom od oko 4 bar nešto više od 6 l/s tako da iz hidranata spoljne mreže treba da se dobije preostalih oko 13 l/s što se može dobiti sa 3 nadzemna hidranta interne mreže pri pritisku oko 0,3 MPa, međutim pogodnije je da se potiskuje voda i u internoj mreži spoljnih hidranata da se postigne domet mlaza za dohvatanje tavanice pri neposrednom gašenju.

U tom slučaju nije potrebno priključenje vatrogasnih vozila i uopšte njihovo korišćenje pri gašenju. Na pumnpoj stanici se predviđa priključak za punjenje rezervoara iz mreže ali i iz vatro- gasnog vozila. U pumpnoj stanici je uređaj za potiskivanje vode sa četiri pumpe od kojih tri rade a jedna je u pripravnom stanju i čeka svoj red.



Na osnovu ovog predhodnog proračuna se pravi proračun, izrađuju šeme i crteži, pravi predračun a zatim plan ispitivanja cele instalacije.

Napomena: ovo je prikaz za jedan relativno mali proizvodno-skladišni objekat ali visoko požarno opterećen, koji ima nekoliko obučenih radnika za korišćenje hidranata i štićen tako da ne zavisi mnogo od vatrogasne jedinice, što bi trebalo da bude pravilno rešenje.

15. Mnogo detaljnije se govori o ispitivanju i kontroli hidrantske mreže u nekoliko članova. Dosadašnje ispitivanje hidranata svodilo se na vrlo kratkotrajno ispitivanje pritisak samo na jednom hidrantu i to često merenjem samo hidrostatičkog pritiska (da se ne bi trošila voda, zato što nema uslova za izbacivanje veće količine vode i sličnih razloga). Takva merenja su bila formalna i potpuno nekorisna. Potreba je da se utvrdi realna spremnost hidtranske mreže za gašenje požara, otklone slabosti i mreža održava u ispravnom stanju.



Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print