Email Print
05.01.2017.

NACRT UREDBE O METODOLOGIJI UPRAVLjANjA JAVNIM POLITIKAMA, ANALIZI EFEKATA JAVNIH POLITIKA I PROPISA I SADRŽAJU POJEDINAČNIH DOKUMENATA JAVNIH POLITIKA - Tekst propisa


I UVODNE ODREDBE

Predmet i obim primene

Član 1.

Ovom uredbom bliže se uređuje metodologija upravljanja javnim politikama kroz planiranje, koordinaciju, izradu, donošenje, sprovođenje, praćenje sprovođenja, analizu, procenu i vrednovanje efekata mera sadržanih u dokumentima javnih politika i propisima, koje, u skladu sa svojim nadležnostima, kao ovlašćeni predlagači, predlažu i/ili donose učesnici u planskom sistemu (u daljem tekstu: predlagači), kao i obim, proces i kontrola kvaliteta analize efekata sprovedene prilikom izrade dokumenata javnih politika i propisa, sadržaj i obavezni elementi analize efekata koja treba da bude sadržana u dokumentima javnih politika i da prati propise kojim se sprovode javne politike (u daljem tekstu: propisi), vrste mera javnih politika i sadržina i forma dokumenata javnih politika.

II ANALIZA EFEKATA

 

Pojam analize efekata

Član 2.

Analiza efekata jeste analitički proces koji se sprovodi tokom procesa planiranja, formulisanja i usvajanja javnih politika i propisa, u cilju boljeg sagledavanja promene koju treba postići, njenih elemenata i uzročno-posledičnih veza između njih, te izbora najboljih opcija, odnosno optimalnih mera za postizanje željenih promena i ciljeva koji se utvrđuju dokumentima javnih politika i propisima (ex-ante analiza efekata), kao i tokom sprovođenja, praćenja sprovođenja i vrednovanja učinaka mera već usvojenih javnih politika i propisa, u cilju njihovog preispitivanja i unapređenja (ex-post analiza efekata).

Analiza efekata ne predstavlja zamenu za proces donošenja društveno odgovorne odluke kojom se usvaja ili menja javna politika, odnosno propis, već služi tome da donosioci odluka imaju sve potrebne informacije za donošenje te odluke, omogućavajući izbor najbolje opcije, odnosno optimalnih mera za sprovođenje javne politike, odnosno propisa.

 

 

Svrha sprovođenja analize efekata

Član 3.

Analiza efekata sprovodi se u cilju pojednostavljenja zakonodavnog okvira, povećanja transparentnosti izrade dokumenata javnih politika i propisa, povećanja efikasnosti rada učesnika u planskom sistemu i uspostavljanja jasne veze između sprovođenja javnih politika i propisa i sredstava za njihovo sprovođenje.

Analiza efekata sprovodi se u cilju:

  • boljeg sagledavanja, razumevanja i procene potencijalnih efekata (troškova, koristi i distribucionih efekata) mera sadržanih u dokumentima javnih politika, odnosno propisima, što uključuje i blagovremeno otkrivanje sporednih i nenamernih efekata;
  • boljeg sagledavanja, razumevanja i procene stvarnih efekata koje su mere sadržane u usvojenim dokumentima javnih politika, odnosno propisima proizvele tokom sprovođenja;
  • pojednostavljenja zakonodavnog okvira, bolje međusobne usaglašenosti dokumenata javnih politika, propisa i njihove usaglašenosti sa dokumentima javnih politika, odnosno unapređenja koordinacije zakonodavnih aktivnosti i aktivnosti vezanih za upravljanje sistemom javnih politika;
  • povećanja transparentnosti postupka izrade dokumenata javnih politika i propisa, kroz omogućavanje učešća svih zainteresovanih strana i ciljnih grupa u konsultacijama i javnoj raspravi;
  • poboljšanja rada učesnika u planskom sistemu, povećanje njihove efikasnosti i odgovornosti, te pružanja boljih usluga fizičkim i pravnim licima;
  • uspostavljanja jasne veze između sprovođenja javnih politika i propisa i sredstava za njihovo sprovođenje, te obezbeđenja dovoljnih sredstava za ove namene i precizno utvrđivanje izvora finansiranja.

 

Analiza efekata kao kontinuiran proces

Član 4.

Proces analize efekata je sastavni deo procesa upravljanja javnim politikama i obavezno se sprovodi tokom planiranja, formulisanja i usvajanja javnih politika kao i tokom sprovođenja, praćenja sprovođenja i vrednovanja učinaka javnih politika.

Proces analize efekata započinje pre donošenja odluke o izradi dokumenta javne politike, odnosno propisa shodno zakonu kojim se uređuje planski sistem Republike Srbije, kako bi se sagledale druge mogućnosti za postizanje željene promene i utvrdilo da li je donošenje dokumenta javne politike, odnosno propisa najbolja opcija za postizanje tih promena.

Ako se propis usvaja ili menja u cilju propisivanja mera utvrđenih dokumentom javne politike, analiza efekata ovog propisa vrši se uzimajući u obzir rezultate analize efekata sprovedene u postupku donošenja tog dokumenta javne politike.

Ex-ante i ex-post analiza efekata

Član 5.

Ex-ante analiza efekata jeste proces koji se sprovodi od najranije faze planiranja i osmišljavanja javne politike, odnosno izrade i usvajanja dokumenta javne politike i propisa shodno zakonu kojim se uređuje planski sistem Republike Srbije, a sastoji se od niza koraka koji imaju za cilj usvajanje optimalne javne politike, odnosno donošenje efikasnog propisa, te identifikovanje željene promene, njenih elemenata i njihovih uzročno–posledičnih veza, otklanjanje uzroka postojećih problema u konkretnim oblastima planiranja i sprovođenja javnih politka, kao i postizanje ciljeva koji se utvrđuju dokumentima javnih politika i propisima.

Ex-ante analiza efekata omogućava blagovremeno identifikovanje potencijalnih pozitivnih i negativnih, direktnih i indirektnih efekata koji mogu da proizvedu mere sadržane u dokumentu javne politike, odnosno propisu, kako bi dokument javne politike, odnosno propis bio formulisan na takav način da se potencijalni negativni efekti svedu na najmanju moguću meru, a željena promena sprovede.

Ex-post analiza efekata jeste proces vrednovanja postignutih učinaka, efektivnosti i efikasnosti mera sadržanih u već usvojenom dokumentu javne politike, odnosno propisu tokom odnosno posle njihovog sprovođenja, u cilju njihovog preispitivanja i unapređenja.

Ex-post analiza efekata omogućava sagledavanje stvarnih pozitivnih i negativnih, direktnih i indirektnih efekata koje mere sadržane u dokumentu javne politike, odnosno propisu proizvode tokom primene, kako bi se utvrdilo da li je neophodno preduzeti dodatne i/ili korektivne mere u cilju smanjenja negativnih efekata na najmanju moguću meru, otklanjanja uzroka problema nastalih u toku sprovođenja javne politike, te postizanja zacrtanih ciljeva.

 

Dokumenta javnih politika i propisi za koje sprovođenje analize efekata nije obavezno

Član 6.

Analiza efekata se ne mora sprovoditi prilikom izrade dokumenata javnih politika koji nemaju visok uticaj na društvo i/ili ne predstavljaju obavezu Vlade visokog prioriteta, kao ni prilikom izrade propisa koji ne utiču neposredno na bliži način ostvarivanja prava, obaveza i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

Analiza efekata ne mora da se sprovodi ni u slučaju izrade:

  • Zakona o budžetu Republike Srbije;
  • dokumenata javnih politika i propisa kojima se ublažavaju ili otklanjaju posledice elementarnih nepogoda i vanrednih okolnosti;
  • dokumenata javnih politika i propisa, na republičkom nivou, koji su od značaja za odbranu zemlje, i
  • propisa u delu u kome se vrši njihovousaglašavanje sa već usvojenim zakonom, u kom slučaju se prilikom izrade propisa koristi izveštaj o sprovedenoj analizi efekata za taj zakon.

Ko odlučuje o potrebi sprovođenja analize efekata dokumenata javnih politika i propisa

Član 7.

Stav o potrebi sprovođenja ex-ante analize efekata dokumenata javnih politika, predlagač zauzima pre otpočinjanja izrade tog dokumenta, na osnovu rezultata testa nivoa uticaja i prioriteta, koji predlagač sprovodi u skladu sa prilogom 1., koji predstavlja sastavni deo ove uredbe i koji je zasnovan na principima proporcionalnosti i predostrožnosti u skladu sa zakonom koji uređuje planski sistem Republike Srbije.

Prilog 1. - Test uticaja

Test nivoa uticaja javne politike

Test nivoa prioriteta javne politike

Visok uticaj

Vrlo složena, politički osetljiva ili skupa

Visok prioritet

Mere Vlade odnosno jedinice lokalne samouprave visokog političkog prioriteta, sa značajnim političkim, fiskalnim ili pravnim posledicama

Srednji uticaj

Donekle složena, politički osetljiva ili skupa

Srednji prioritet

Mere Vlade odnosno jedinice lokalne samouprave sa manjim političkim, fiskalnim ili pravnim posledicama

Nizak uticaj

Vrlo jasna, više administrativnog nego političkog karaktera, sprovodi se uz

minimalan trošak

Nizak prioritet

Mere ministarstva ili drugih organa državne uprave, odnosno jedinica lokalne samouprave sa minimalnim posledicama ako se ne realizuju

Utvrđivanje potrebe za sprovođenje AE

 

Visok prioritet

Srednji prioritet

Nizak prioritet

Visok uticaj

AE potrebna

AE potrebna

AE potrebna

Srednji uticaj

AE potrebna

AE potrebna

AE potrebna

Nizak uticaj

AE preporučena

AE preporučena

AE nije potrebna

Stav o potrebi sprovođenja ex-ante analize efekata propisa u skladu sa zakonom kojim se uređuje planski sistem Republike Srbije, predlagač zauzima na osnovu procene da li je u pitanju sistemski zakon, odnosno zakon ili podzakonski akt koji neposredno ili posredno utiče na pravna i fizička lica time što bliže uređuje način ostvarivanja prava, obaveѕa i pravnih interesa fizičkih i pravnih lica.

Stav o potrebi sprovođenja ex-ante analize efekata dokumenata javnih politika, odnosno propisa iz člana 6. ove uredbe, predlagač zauzima na osnovu procene da li taj dokument, odnosno propis potpada pod izuzetke predviđene tim članom.

Ako predlagač oceni da ne treba da sprovodi ex-ante analizu efekata, dužan je da to posebno obrazloži u okviru svoje obrazložene ocena da uz nacrt zakona ne treba da se priloži analiza efekata zakona.

 

Obim sprovođenja ex-anteanalize efekata (osnovna i detaljna analiza efekata)

Član 8.

Obim sprovođenja ex-anteanalize efekata zavisi od nivoa uticaja i prioriteta javne politike odnosno propisa koji se usvaja, odnosno sprovodi, kao i od složenosti i opsega mera sadržanih u dokumentu javne politike, odnosno propisu, u skladu sa prilogom 1., koji predstavlja sastavni deo ove uredbe.

Predlagač procenjuje da li je potrebno sprovoditi ex-ante analizu efekata i zauzima stav da li će sprovoditi osnovnu ili detaljnu ex-ante analizu efekata, uz poštovanje principa proporcionalnosti i predostrožnosti u skladu sa zakonom koji uređuje planski sistem Republike Srbije.

Ako proceni da će mere predviđene dokumentom javne politike, odnosno propisom izazvati značajne efekte na fizička lica (uključujući i osetljive kategorije stanovništva), i/ili na pravna lica, i/ili na budžet Republike Srbije, i/ili na životnu sredinu i/ili organe javne vlasti, predlagač sprovodi ex-ante detaljnu analizu efekata mera sadržanih u dokumentu javne politike, odnosno propisu.

Pod značajnim efektima iz stava 4. ovog člana, na republičkom nivou, podrazumeva se:

  • trošak veći od 1.000.000.000 dinara (0,1% budžeta Republike Srbije za predhodnu godinu) koji će sprovođenje dokumenta javne politike, odnosno propisa izazvati ciljnim grupama i drugim zainteresovanim stranama (npr. zbog usaglašavanja svog ponašanja i/ili rada sa zahtevima sadržanim u dokumentu javne politike, odnosno propisu);
  • promena u prihodima i rashodima, kao i primanjima i izdacima u budžetu predlagača, a time i budžetu Republike Srbije, koja je na godišnjem nivou veća od ___________ dinara, tokom tekuće i naredne dve fiskalne godine (10% budžeta kojim je raspolagao predlagač u predhodnoj fiskalnoj godini);
  • uticaj na više od 200.000 građana;
  • uticaj na više od 1.000 pravnih lica (na više od 5% preduzetnika ili drugih pravnih lica određene kategorije razvrstavanja, po kriterijumima utvrđenim zakonom koji uređuje računovodstvo, odnosno na više od 20% tih lica u određenoj delatnosti, ako mere dominantno utiču na poslovanje u toj delatnost, odnosno na lica koja ostvaruju više od 5% od ukupnih poslovnih prihoda u Srbiji, odnosno više od 20% od ukupnih poslovnih prihoda u toj delatnosti);
  • uticaj na tržište i tržišnu konkurenciju (npr. uvođenje barijera ulasku i/ili izlasku sa tržišta; ograničavanje tržišne konkrencije; stvaranje preduslova za povlašćeni položaj određene grupe privrednih subjekata ili drugih pravnih lica; uticaj na produktivnost ili inovacije; kontrola cena ili nivoa proizvodnje; uticaj na kvalitet, nivo ili raspoloživost određenih dobara i usluga i sl.);
  • uvođenje značajnih reformskih, odnosno sistemskih promena u oblastima planiranja i sprovođenja javnih politika koje utiču na veliki broj fizičkih lica, naročito u oblastima obrazovanja, zapošljavanja, socijalne, zdravstvene i penzione zaštite;
  • neproporcionalno veliki uticaj na određene oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika ili teritorijalne jedinice u odnosu na druge;
  • transferi populaciji, kao što su podrška osetljivim kategorijama stanovništva (uključujući osobe sa invaliditetom, pripadnike manjinskih grupa, ljude koji žive ispod granice siromaštva, nezaposlena lica i dr.);
  • sprovođenje javnih investicija, naročito kapitalnih projekata u skladu sa propisom koji uređuje sadržinu, način pripreme i ocene, kao i praćenje sprovođenja i izveštavanje o realizaciji kapitalnih projekata.

Prilikom sprovođenja detaljne ex-ante analize efekata, predlagač koristi tehnike analize predstavljene u delu III ove uredbe, a ako proceni da će mere predviđene dokumentom javne politike, odnosno propisom imati zanemarljive efekte na fizička i pravna lica ili ograničene finansijske efekte u skladu sa stavom 5. ovog člana, ex-ante analizu efekata ograničava na davanje preciznih odgovora na pitanja iz kontrolne liste pitanja iz priloga 3-10., koji su sastavni deo ove uredbe.

Republički sekretarijat za javne politike, kao organ državne uprave nadležan za kontrolu kvaliteta sprovedenih analiza efekata dokumenata javnih politika i propisa, zauzima stav u vezi procene predlagača iz stava 2. ovog člana i svoj stav obrazlaže u mišljenju na dostavljeni materijal, usmeravajući predlagača na koji način i do kog nivoa detaljnosti treba da sprovede ex-ante analizu efekata i predstavi nalaze iste.

 

 

III SPROVOĐENjE ANALIZE EFEKATA PRE I TOKOM IZRADE DOKUMENATA JAVNIH POLITIKA, ODNOSNO PROPISA

 

Koraci u sprovođenju ex-anteanalize efekata

Član 9.

Predlagač dokumenta javne politike, odnosno propisa pre i tokom izrade tog akta sprovodi ex-ante analizu efekata u sledećim koracima:

1) identifikuje promenu koju treba da se postigne sprovođenjem mera javne politike, uslova za sprovođenje te promene i uzročno-posledičnih veza između tih uslova;

2) utvrđuje opšte i posebne ciljeve javne politike, kao i pokazatelje učinaka na osnovu kojih će se meriti ostvarenje ciljeva;

3) identifikuje opcije - moguće mere za postizanje ciljeva;

analiza efekata tih opcija – mogućih mera i rizika za sprovođenje svake od opcija;

4) vrši izbor optimalne opcije ili optimalne kombinacije razmatranih opcija;

5) identifikuje resurse za sprovođenje javne politike, praćenje sprovođenja i vrednovanje efekata javne politike, a prema potrebi i rizika u sprovođenju javne politike.

Redosled koraka navedenih u stavu 1. ovog člana je pravilo, ali se tokom ex-ante analize efekata može ukazati potreba za vraćanjem unazad, pri čemu se ponavljaju postupci iz prethodnih faza analize efekata.

Tokom celog procesa sprovođenja ex-ante analize efekata, neophodno je sprovoditi konsultacije sa ciljnim grupama i drugim zainteresovanim stranama, te prikupljati i analizirati podatke kako bi se sprovela što objektivnija ex-ante analiza efekata.

 

 

1) Identifikovanje promene koju treba postići sprovođenjem mera javne politike

 

Identifikovanje promene

Član 10.

U početnoj fazi analize efekata, tj. na početku procesa utvrđivanja javne politike ili propisa, odnosno izrade dokumenta javne politike ili propisa, predlagač, na osnovu analize trenutne situacije i projekcije željenog stanja, identifikuje promenu koju treba ostvariti, uslove za ostvarenje te promene i uzročno-posledične veze između tih uslova, kao i moguće rizike.

Prilikom analize trenutne situacije bitno je pravilno identikifikovati probleme, ako je njihovo rešavanje cilj promene.

Prilikom utvrđivanja uslova za ostvarenje promene potrebno je utvrditi potrebne i dovoljne uslove , njihovu međusobnu uzročno-posledičnu povezanost, kao i dinamiku/trendove tokom odgovarajućeg perioda.

Logičku matricu (šemu) promene, njenih elemenata i njihovih međusobnih uzročno-posledičnih veza treba koristiti i naknadno kao listu za proveru (kontrolnu listu) kako bi se utvrdilo da li su dokumentom javne politike, odnosno propisom obuhvaćene mere za ostvarivanje promene i postizanje ciljeva javne politike.

 

Identifikovanje ciljnih grupa i druge zainteresovanih strana

Član 11.

U ovoj fazi se identifikuju ciljne grupe i druge zainteresovane strane na koje promena i njeni elementi najviše utiču, kao i distribucija negativnih efekata.

 

Identifikovanje važećih javnih politika i propisa u konkretnoj oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika

Član 12.

U ovoj fazi analize efekata ispituje se da li već postoje usvojene javne politike, odnosno propisi kojima se sprovode javne politike u ovoj oblasti.

Ako postoje, neophodno je analizirati i oceniti delotvornost tih javnih politika, odnosno propisa, te detaljno obrazložiti zašto se uočeni problemi ne rešavaju, odnosno željene promene ne mogu sprovesti na bazi postojećeg strateškog i/ili pravnog okvira, uz predstavljanje podataka, dokaza i činjenica o tome.

Ako se utvrdi da u toj oblasti nisu usvojene javne politike, odnosno propisi kojima se te javne politike sprovode, neophodno je utvrditi i detaljno obrazložiti da li je postojeće stanje uzrokovano odsustvom važećih javnih politika, odnosno propisa.

U ovoj fazi analize se analiziraju i društveni i ekonomski trendovi, kao i uticaj preuzetih međunarodnih obaveza u relevantnim oblastima javne politike.

Analiza i pravilno definisanje promene

Član 13.

Analiza ključnih elemenata promene i povezanih rizika zasniva se na statističkim i drugim podacima, činjenicama i informacijama prikupljenim iz postojećih studija, analiza, izveštaja organa državne uprave i lokalne samouprave, izveštaja međunarodnih organizacija, informacija do kojih se došlo tokom konsultacija sa organizacijama civilnog društva koje deluju u konkretnoj oblasti, naučno-istraživačkim i drugim relevantnim organizacijama i zainteresovanim stranama, kao i iz drugih izvora kojima se dokumentuju parametri postojećeg stanja i eventualna potreba za intervencijom.

Prilikom analize ključnih elemenata promene, neophodno je razmotriti i opciju nepreduzmanja dodatnih mera za promenu postojećeg stanja (status quo opcija ili opcija „ne raditi ništa“), i to projektovanjem postojećeg stanja u budućnosti kako bi se došlo do procene da li je moguće ostvariti promenu bez dodatne intervencije, pri čemu se u obzir uzimaju uočeni trendovi, kao i niz faktora koji mogu uticati na razmatrano stanje u budućnosti (uključujući i uticaj drugih javnih politika i propisa, uticaj procesa pridruživanja Evropskoj uniji, Svetskoj trgovinskoj organizaciji i drugim međunarodnim organizacijama, razvoj relevantnih tržišta, moguće promene trendova i sl .).

Za analizu i definisanje promene mogu se koristiti različite tehnike analize, u skladu sa uputstvom koje donosi republičku organ nadležan za koordinaciju javnih politika, a kojim će se bliže urediti tehnike analize: kao što su drvo promene, SWOT analiza, PESTLE analiza, uporedno-pravna analiza, konsultacije sa ciljnim grupama i zainteresovanim stranama i druge tehnike.

Promena se pravilno definiše odgovorom na pitanja iz priloga 2., koji je sastavni deo ove uredbe.

 

Prilog 2. - Ključna pitanja za pravilno definisanje promene

  • Da li je promena zaista neophodna, do koje mere i u kom vidu?
  • Da li je promena slučajno pomešana/zamenjena sa efektom koji proizvodi?
  • Koji su uzroci, a koje posledice postojećeg stanja?
  • Šta je trend ovog stanja i da li je on rastući?
  • Na koga postojeće stanje i moguća promena posredno i neposredno utiču?
  • Da li su na raspolaganju numerički pokazatelji kojima se potvrđuju efekti promene?
  • Da li postoji važeća javna politika kojom bi se mogla ostvariti promena, koja je to politika, kojim dokumentom je usvojena i da li daje zadovoljavajuće rezultate?
  • Da li se na promenu utiče važećim propisima i kakvi su efekti tih propisa?
  • Da li postoji potreba za intervencijom ili je scenario „bez promene politike”, odnosno status quo najbolja opcija?
  • Kakvo je iskustvo u ostvarivanju ovakvih promena u poređenju sa iskustvom drugih država, odnosno JLS?

 

 

 

 

2) Utvrđivanje opštih i posebnih ciljeva javne politike

 

Utvrđivanje ciljeva

Član 14.

U ovoj fazi analize efekata utvrđuju se ciljevi koji se žele postići promenom, koja treba da se ostvari implementacijom dokumenta javne politike, odnosno propisa.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ako se dokument javne politike, odnosno propis donosi u postupku sprovođenja dokumenta javne politike višeg nivoa opštosti, preuzimaju se ciljevi iz tog dokumenta.

Prilikom utvrđivanja ciljeva javne politike, uvek se utvrđuju opšti i posebni ciljevi.

 

Opšti i posebni ciljevi

Član 15.

Opšti ciljevi utvrđuju se kao projekcija željenog stanja na nivou društva u određenoj oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika. Formulacija opšteg cilja vrši se odgovorom na pitanje: Zašto se to mora postići?

Posebni ciljevi utvrđuju se tako da budu precizni (ne mogu se tumačiti na različite načine), merljivi (opisuju buduće stanje tako da je njihovo ispunjenje moguće meriti i potvrditi), prihvatljivi (uspostavljeni u transparentnom postupku konsultacija), realni (ostvarljivi u postojećim društvenim i ekonomskim uslovima i sa raspoloživim resursima) i vremenski određeni.

Posebni ciljevi postižu se sprovođenjem grupe mera sadržanih u dokumentu javne politike, odnosno propisu, pri čemu se svaka grupa mera obavezno poziva na poseban cilj. Isti poseban cilj se može ostvarivati i sa više različitih grupa mera. Formulacija posebih ciljeva vrši se odgovorom na pitanje: Šta se želi postići?

Na nivou konkretne mere predlagač može definisati operativne ciljeve, koji se baziraju na željenom stanju koje treba postići sprovođenjem te mere javne politike, kroz različite aktivnosti. Formulacija operativnih ciljeva vrši se odgovorom na pitanje: Kako će se to postići?

 

Ograničen broj ciljeva

Član 16.

Prilikom utvrđivanja ciljeva, neophodno je ograničiti njihov broj, vodeći računa da se zasnivaju na već utvrđenim prioritetima u konkretnoj oblasti planiranja i sprovođenja javnih politika.

Kao najobuhvatniji dokumet javne politike, strategija po pravilu ima jedan opšti cilj i do pet posebnih ciljeva koji doprinose ostvarenju tog opšteg cilja.

Ostali dokumenti javnih politika i propisi, po pravilu, preuzimaju neki od opštih ciljeva iz dokumenata više opštosti kao što su dokumenta razvojnog planiranja ili strategija, dok se posebni ciljevi mogu preuzimati iz tih dokumenata ili posebno utvrđivati.

Utvrđivanje ciljeva u odnosu na željene promene

Član 17.

Ciljevi se utvrđuju na bazi željenih promena, ali i rezultata analize efekata vršene tokom procesa utvrđivanja željene promene, njenih elemenata i njihovih uzročno-posledičnih veza, posebno imajući u vidu ključne probleme, njihove uzroke i posledice.

 

Pravilno definisanje ciljeva

Član 18.

Ciljevi se definišu tako da mogu da služe kao osnov za praćenje efikasnosti i efektivnosti sprovođenja mera definisanih u dokumentu javne politike, odnosno propisu kojim se javna politika sprovodi.

Za identifikaciju, analizu i definisanje ciljeva mogu se koristiti različite tehnike analize kao što su drvo promena, uporedno-pravna analiza, konsultacije sa zainteresovanim stranama i druge tehnike.

Ciljevi se pravilno utvrđuju odgovorom na pitanja datim u prilogu 3., koji je sastavni deo ove uredbe.

 

Prilog 3. - Ključna pitanja za utvrđivanje ciljeva

  • Koji su ciljevi javne politike, odnosno kakve efekte želimo da postignemo njenim sprovođenjem?
  • Da li su ciljevi usklađeni sa važećim dokumentima javnih politika i postojećim pravnim okvirom, a pre svega sa prioritetima Vlade?
  • Koje će bi mere mogle dovesti do postizanja utvrđenih ciljeva?
  • Na osnovu kojih pokazatelja učinka će biti moguće da se utvrdi da li su ciljevi postignuti ili ne?

 

Pokazatelji učinka

Član 19.

Prilikom definisanja ciljeva javne politike obavezno se definišu i pokazatelji učinka na osnovu kojih se meri efikasnost i efektivnost sprovođenja javnih politika, odnosno prati ostvarenje utvrđenih ciljeva, a nadalje, tokom izrade dokumenata javnih politika i propisa definišu se i pokazatelji učinka za konkretne mere javne politike.

Pokazatelji učinka mogu biti:

1) pokazatelji efekata (na nivou opšteg cilja javne politike);

2) pokazatelji ishoda (na nivou posebnog cilja javne politike); i

3) pokazatelji rezultata (na nivou mera javnih politika).

Ostvarena promena između početnog stanja i stanja nakon sprovođenja mera javne politike u vidu efekata, ishoda i rezultata opisuje se pokazateljima učinka.

U zavisnosti od prirode javne politike, takođe mogu biti definisani i pokazatelji učinka na nivou aktivnosti.

Pokazatelje učinka je neophodno definisati tokom izrade dokumenta javne politike, odnosno propisa, kako bi se blagovremeno planirao proces obezbeđenja podataka neophodnih za praćenje ostvarenja utvrđenih ciljeva.

Pokazatelji učinka treba da budu precizni, merljivi, prihvatljivi, realni i vremenski određeni.

Pokazatelji učinka treba da budu kvantitativno i/ili kvalitativno izraženi. Kada nije moguće formulisati kvantitativne pokazatelje učinka, moraju se formulisati bar kvalitativni pokazatelji učinka.

Prilikom definisanja pokazatelja učinka, kad god je to moguće, poželjno je voditi računa o rodnoj ravnopravnosti, upotrebom rodno osetljivih pokazatelja, kao i o drugim vrednostima zaštićenim zakonom, u skladu sa uputstvom koje donosi republičku organ nadležan za koordinaciju javnih politika.

Za svaki od identifikovanih i definisanih pokazatelja učinka, neophodno je definisati i izvor provere odnosno podataka na osnovu kojih će se meriti efikasnost i efektivnost sprovođenja javnih politika, odnosno pratiti ostvarenje utvrđenih ciljeva.

Za primenu pokazatelja učinka potrebno je utvrditi: baznu (postojeću vrednost), ciljne vrednosti za tri godine, kao i izvor provere ostvarenih vrednosti. Ciljne vrednosti se određuju na osnovu postojećeg stanja (bazne vrednosti) i realne procene onoga što se može ostvariti u određenom periodu imajući u vidu raspoložive resurse.

 

 

3) Identifikovanje opcija - mogućih mera za postizanje ciljeva

 

Identifikovanje opcija - mogućih mera za postizanje ciljeva

Član 20.

U ovoj fazi analize efekata se na nivou mera javne politike utvrđuju alternativni načini, odnosno moguće opcije za postizanje ciljeva javne politike i sačinjava lista tih opcija. Iako raznolikost mogućih opcija zavisi od složenosti promene koju treba ostvariti, utvrđenih ciljeva i raspoloživosti resursa za njihovo sprovođenje, potrebno je identifikovati što veći broj opcija za ostvarivanje željene promene, odnosno postizanje ciljeva.

Opcije se pravilno identifikuju odgovorom na pitanja datim u prilogu 4., koji je sastavni deo ove uredbe.

 

Obaveza razmatranja „status quo“ opcije

Član 21.

Prilikom razmatranja sprovodivih opcija, obavezno se uzima u razmatranje i „status quo“ opcija (opcija „ne raditi ništa“), koja služi kao bazni scenario sa kojim se porede sve druge razmatrane opcije. Ovo se naročito odnosi na situacije kada u oblasti ne postoje usvojeni dokumenti javnih politika ili je oblast neregulisana, zbog čega je neophodno uraditi detaljnu analizu efekata kako bi se došlo do procene da li se u okviru postojećih javnih politika i uočenih trendova može postići željena promena, bez dodatne intervencije.

 

Regulatorna mera kao opcija

Član 22.

Prilikom razmatranja regulatornih mera kao opcije za postizanje željene promene, treba voditi računa o mogućim načinima za pojednostavljenje postojećeg pravnog okvira kroz ukidanje propisa koji su nepotrebni, neefikasni ili štetni, kao i ukidanje i/ili pojednostavljenje administrativnih procedura koje onemogućavaju efikasno funkcionisanje fizičkih i pravnih lica.

Imajući u vidu da uvek postoji više od jednog načina da se ostvari željena promena i postignu zacrtani ciljevi, a samim tim i više različitih mera javnih politika koje mogu da se primene, regulatorne mere ne treba automatski birati kao najpodesniju meru javne politike, naročito ako nije urađena detaljna analiza efekata te opcije.

U slučaju razmatranja regulatornih mera, treba imati u vidu da je opcija unapređenja primene postojećih propisa, u većini slučajeva, bolja opcija od usvajanja novih propisa.

Kada je odluka o donošenju propisa kojim se javna politika sprovodi već doneta, analiza efekata propisa zasniva se na analizi efekata mogućih rešenja unutar propisa.

 

Minimalan broj razmatranih opcija

Član 23.

U slučaju ograničenih resursa, potrebno je identifikovati minimalno dve izvodljive opcije, ne uključujući „status quo“ opciju.

Kada se kao jedna od opcija razmatra regulatorna mera, u okviru različitih opcija koje će se razmatrati moraju se identifikovati i druge vrste mera.

 

Prilog 4. - Ključna pitanja za identifikovanje opcija javnih politika

  • Da li su sve moguće opcije uzete u razmatranje, uključujući i opciju „status quo”?
  • Da li su, pored regulatornih mera, identifikovane i druge opcije za postizanje željene promene i analizirani njihovi potencijalni efekti?
  • Koja je najbolja opcija za postizanje promene?
  • Da li su, pored restriktivnih opcija, ispitane i podsticajne opcije?
  • Da li ciljne grupe i druge zainteresovane strane iz civilnog i privatnog sektora mogu da budu uključene u proces sprovođenja javne politike, odnosno propisa ili se problem može rešiti isključivo intervencijom javnog sektora?

 

 

 

 

 

 

4) Analiza efekata opcija javnih politika

Analiza i procena efekata opcija javnih politika

Član 24.

Analize efekata javnih politika sprovodi se kako bi se utvrdile prednosti i slabosti razmatranih opcija javnih politika uporednom analizom sledećih vrsta efekata:

  • analiza finansijskih efekata;
  • analiza ekonomskih efekata;
  • analiza društvenih efekata;
  • analiza efekata na životnu sredinu;
  • analiza upravljačkih efekata.

Analiza razmatranih opcija treba naročito da uključi analizu javnih rashoda i procenu očekivanih troškova, koristi i drugih efekata koje će razmatrane opcije prouzrokovati fizičkim i pravnim licima.

Analiza efekata vrši se prilikom donošenja bilo koje vrste dokumenta javnih politika ili propisa koji utiču na fizička i pravna lica, pri čemu opseg i dubina AE zavisi od principa proporcionalnosti i predostrožnosti.

Ako predlagač proceni da mere sadržane u dokumentu javne politike odnosno propisu kojim se sprovodi javna politika tokom primene neće proizvesti određene vrste efekata iz priloga 2-9. koji su sastavni delovi ove uredbe, dužan je da to navede i posebno obrazloži u izveštaju o sprovedenoj AE.

S obzirom na to da svaka razmatrana opcija podrazumeva nejednaku distribuciju troškova i koristi društvu, neophodno je analizirati i efekte ove nejednake distribucije troškova i koristi u odnosu na određene kategorije fizičkih, odnosno pravna lica, kao i u odnosu na različite regione i/ili oblasti planiranja koji su pod uticajem mera koje se analiziraju.

Analiza efekata opcija se vrši odgovorom na pitanja datim u prilogu 5., koji je sastavni deo ove uredbe.

 

Prilog 5. - Ključna pitanja za analizu opcija javnih politika

  • Šta bi se postiglo sprovođenjem svake od razmatranih opcija, odnosno koji je njihov finansijski, ekonomski, društveni, upravljački i efekat na životnu sredinu (pozitivan i negativan)?
  • Koji je obim efekata tih opcija, imajući u vidu dugoročne i kratkoročne efekte?
  • Da li će realizacijom mera konkretne opcije nastupiti efekti koji imaju disproporcionalni efekat na neku specifičnu grupu populacije i da li će to negativno uticati na uspešno sprovođenje te opcije, kao i koje mere treba preduzeti da bi se ovi rizici sveli na minimum?
  • Koje su indirektne posledice (pozitivne ili negativne) svake od opcija?
  • Koji su troškovi i koristi (materijalni i nematerijalni) svake od opcija?
  • Da li finansijski resursi za sprovođenje konkretne opcije treba da se obezbede u budžetu ili iz dodatnih izvora?
  • Da li organi koji sprovode mere javne politike obuhvaćene tom opcijom raspolažu odgovarajućim kapacitetima i koje će dodatne mere biti preduzete?

 

 

Analiza finansijskih efekata

Član 25.

Analiza finansijskih efekata podrazumeva procenu finansijskih sredstava, potrebnih za realizaciju svake od mera javnih politika, odnosno propisa i izvora iz kojeg se ta sredstva obezbeđuju, uz obavezno navođenje punog iznosa sredstava koji treba da se obezbedi u budžetu.

Analizom finansijskih efekata sagledava se uticaj razmatranih opcija javnih politika na budžet i srednjoročni okvir rashoda.

Bez obzira na vrstu dokumenta javne politike ili propisa, ovo je vrsta efekata čija je analiza obavezna, pa prihodi i rashodi, primanja i izdaci budžeta koje opcije generišu moraju biti procenjeni, u skladu sa propisom koji uređuje način iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa, ili drugog akta na budžet (koji uređuje naćin iskazivanja procene finansijskih efekata propisa na budžet).

Analiza finansijskih efekata se vrši odgovorom na pitanja datim u prilogu 6., koji je sastavni deo ove uredbe.

 

Prilog 6. - Ključna pitanja za analizu finansijskih efekata

  • Kakve će efekte predložena opcija imati na budžet države?
  • Kakve će efekte sprovođenje predložene opcije imati na međunarodne finansijske obaveze države?
  • Koji će biti troškovi uvođenja promena koje proističu iz sprovođenja opcije (osnivanje novih institucija, restrukturiranje postojećih institucija i obuka državnih službenika) iskazani u kategorijama kapitalnih troškova, tekućih troškova i zarada?
  • Da li će biti potrebna dodatna sredstva i ako budu, iz kojih izvora će se obezbediti, za potrebe uvođenja promena koje se očekuju kao rezultat sprovođenja predložene opcije javne politike?
  • Da li je moguće finansirati rashode ove opcije kroz redistribuciju postojećih sredstava?
  • Kakvi će biti efekti sprovođenja opcije javne politike na rashode drugih institucija?

 

Analiza ekonomskih efekata

Član 26.

Analizom ekonomskih efekata sagledavaju se efekti razmatranih opcija javne politike na ekonomiju uopšte, a naročito na pojedine grane privrede i privredne subjekte, uključujući i efekte na industrijski rast, poljoprivrednu proizvodnju, sektor usluga, potrošnju i konkurentnost, radnu snagu i produktivnost, tehnološki i infrastrukturni razvoj, kao i na raspodelu društvenog bogatstva.

Prilikom analize efekata opcija javnih politika posebno se mora sprovesti test njihovog uticaja na mikro, mala i srednja pravna lica, u skladu sa prilogom 7., koji je sastavni deo ove uredbe.

Analiza ekonomskih uticaja se vrši odgovorom na pitanja datim u prilogu 8., koji je sastavni deo ove uredbe.

 

Prilog 8. - Ključna pitanja za analizu ekonomskih efekata

  • Da li razmatrane opcije utiču na privredu i pojedine njene grane?
  • Da li razmatrane opcije utiče na konkurentnost privrednih subjekata na domaćem i stranom tržištu (uključujući efekte na konkurentnost cena, )?
  • Kakve će efekte predložena opcija imati na zapošljavanje (kreiranje novih i/ili gubitak postojećih radnih mesta, na određene profesije, zapošljivost radne snage, samozaposlenost i funkcionisanje tržišta rada)?
  • Kakve će efekte predložena opcija imati na kvalitet i status radne snage (prava, obaveze i odgovornosti), kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca?
  • Da li razmatrana opcija utiče na transfer tehnologije i/ili primenu tehničko-tehnoloških, organizacionih i poslovnih inovacija?
  • Da li razmatrana opcija utiče na kapacitete za tehnološki i infrastrukturni razvoj?
  • Da li razmatrana opcija utiče na društveno bogatstvo i njegovu raspodelu?

 

Analiza društvenih efekata

Član 27.

Analizom efekata na društvo sagledavaju se značajni pozitivni i negativni direktni i indirektni efekti opcija javne politike na različite kategorije stanovništva, a naročito na osetljive kategorije pojedinaca ili grupa pojedinaca čija se situacija može pogoršati usled sprovođenja mera javne politike, kao i na ostvarivanje principa rodne ravnopravnosti.

Razmatranje efekata na društo posebno je značajno prilikom usvajanja javnih politika u oblastima ljudskih resursa i društvenog razvoja, a pre svega u oblastima socijalne politike, obrazovanja, zdravstva, stanovanja i zapošljavanja, kao i u svim drugim oblastima u kojima se ostvaruje direktan ili indirektan uticaj na stanovištvo. Sagledavanjem efekata na rodnu ravnopravnost treba da se proceni postojanje unapređenja ili narušavanja rodne ravnopravnosti, sa posebnim osvrtom na pol koji je manje zastupljen.

Analiza efekata na društvo se vrši odgovorom na pitanja datim u prilogu 9., koji je sastavni deo ove uredbe.

 

Prilog broj 9. - Ključna pitanja za analizu pozitivnih i negativnih efekata na društvo

  • Na koje društvene grupe, a posebno na koje osetljive društvene grupe, utiču mere sadržane u analiziranoj opciji (pre svega na siromašne i socijalno isključene pojedince i grupe, kao što su osobe sa invaliditetom, deca, mladi, žene, stariji preko 65 godina, pripadnici romske nacionalne manjine, neobrazovani, nezaposleni, izbegla i interno raseljena lica i stanovništvo ruralnih sredina i druge osetljive društvene grupe)?
  • Da li se i na koji način opcijom javne politike utiče na tržište rada i zapošljavanje, kao i na uslove za rad (npr. promene u stopama zaposlenosti, otpuštanje tehnoloških viškova, izgubljena ili novostvorena radna mesta, postojeća prava i obaveze radnika, potrebe za prekvalifikacijama ili dodatnim obukama koje nameće tržište rada, podstiču rodnu neravnopravnost, ranjive oblike zapošljavanja i sl.)?
  • Da li se i na koji način opcijom javne politike omogućava ravnopravan tretman ili dovodi do direktne ili posredne diskriminacije različitih kategorija lica (npr. na osnovu nacionalne pripadnosti, etničkog porekla, jezika, pola, rodnog identiteta, invaliditeta, starosne dobi, seksualne orijentacije, bračnog statusa ili drugih ličnih svojstava) ?
  • Da li se i na koji način opcijom javne politike unapređuje ili narušava rodna ravnopravnost, odnosno položaj manje zastupljenog pola kao krajnjih korisnika javne politika
  • Kako će predložena opcija javne politike doprineti unapređenju dijaloga između socijalnih partnera?
  • Da li se i na koji način opcijom javne politike utiče na cene i životni standard stanovništva i u kom obimu?
  • Kakvi će i u kom obimu biti efekti implementacije opcije javne politike na nivo siromaštva i nejednakosti? Koje grupe stanovništva mogu biti posebno pogođene i na koji način?
  • Da li će se realizacijom opcije javne politike uticati na promenu socijalne situacije u nekom određenom regionu ili okrugu i na koji način?
  • Da li se se opcijom javne politike utiče na visinu i obuhvat socijalnih davanja i u kom obimu?
  • Da li se i na koji način opcijom javne politike utiče na promene u finansiranju, kvalitetu ili dostupnosti sistema socijalne zaštite, zdravstvenog sistema ili sistema obrazovanja, posebno u smislu jednakog pristupa uslugama i pravima za osetljive grupe?

 

Analiza efekata na životnu sredinu

Član 28.

Analizom efekata na životnu sredinu sagledavaju se efekti razmatranih opcija javne politike na sve aspekte životne sredine, uključujući efekte na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, kvalitet hrane, urbanu ekologiju i upravljanje otpadom, sirovine, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije, integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu.

Analiza efekata na životnu sredinu naročito je značajna ako se razmatraju opcije mera u oblastima kao što su industrija, poljoprivreda, energetika i saobraćaj, radi obezbeđenja zaštite životne sredine i unapređivanja održivog razvoja integrisanjem osnovnih načela zaštite životne sredine u postupak pripreme dokumenata javnih politika koja uređuju navedena pitanja.

Analiza efekata na životnu sredinu mera predviđenih dokumentima javnih politika, kakvi su planovi i programi u smislu zakona koji uređuje stratešku procenu uticaja na životnu sredinu, je strateške prirode i detaljno se izrađuje u skladu sa tim zakonom.

Prilikom analize i procene efekata na životnu sredinu, neophodno je poštovati princip predostrožnosti i raditi detaljnu analizu i procenu efekata na životnu sredinu kad god se razmatraju opcije za utvrđivanje mera javnih politika povezanih sa zdravljem građana. Prilikom utvrđivanja mera tih javnih politika, potrebno je predvideti dopunske/korektivne mere u cilju smanjenja rizika po zdravlje građana.

Analiza uticaja na životnu sredinu se vrši odgovorom na pitanja datim u prilogu 10, koji je sastavni deo ove uredbe.

 

Prilog 10. - Ključna pitanja za analizu efekata na životnu sredinu

  • Da li mere sadržane u analiziranoj opciji utiču i u kom obimu na životnu sredinu, uključujući efekte na kvalitet vode, vazduha i zemljišta, kvalitet hrane, urbanu ekologiju i upravljanje otpadom, sirovine, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije)?
  • Da li razmatrane opcije utiču na kvalitet i strukturu ekostitema, uključujući i integritet i biodiverzitet ekosistema, kao i floru i faunu?
  • Da li te mere utiču na ljude i njihovo zdravlje?
  • Da li te mere uzrokuju rizike za životnu sredinu i zdravlje ljudi i da li se dopunskim merama može uticati na smanjenje tih rizika?
  • Da li te mere utiču na zaštitu i korišćenje zemljišta u skladu sa propisima koji uređuju zaštitu i korišćenje zemljišta?

 

Analiza upravljačkih efekata

Član 29.

Analizom upravljačkih efekata sagledavaju se pravni, organizacioni, upravljački i institucionalni aspekti efekata razmatranih opcija javne politike. Ova vrsta analize efekata je ključna za planiranje raspoloživih resursa neophodnih za sprovođenje mera sadržanih u tim opcijama.

Analiza upravljačkih efekata vrši se odgovorom na pitanja datim u prilogu 11, koji je sastavni deo ove uredbe.

 

Prilog 11. - Ključna pitanja za analizu upravljačkih efekata

  • Da li se razmatranim opcijama uvode organizacione, upravljačke ili institucionalne promene?
  • Da li postojeći organi državne uprave imaju kapaciteta za sprovođenje svake od opcija javne politike (uključujući i kvalitet i kvantitet raspoloživih kapaciteta, da li je potrebno preduzeti određene mere za njihovo poboljšanje)?
  • Da li potrebno izvršiti restrukturiranje postojećeg državnog organa, odnosno drugog subjekta javnog sektora (npr. proširenje, restrukturiranje, ukidanje, promene funkcija/hijerarhije, unapređenje tehničkih i personalnih kapaciteta i sl.), i koji su vremenski rokovi za sprovođenje ovog restrukturiranja?
  • Da li je opcija u saglasnosti sa važećim propisima, međunarodnim sporazumima i usvojenim javnim politikama?
  • Da li razmatrane opcije utiču na vladavinu prava i bezbednost?
  • Da li razmatrane opcije utiču na demokratiju i socijalni dijalog?
  • Da li razmatrane opcije utiču na odgovornost i transparentnost?
  • Koje dodatne mere treba sprovesti i koliko vremena će biti potrebno da se sprovede svaka od razmatranih opcija i obezbedi njeno kasnije dosledno sprovođenje?

 

Analiza rizika i neizvesnosti

Član 30.

S obzirom na to da se efekati razmatranih opcija javnih politika ne mogu uvek predvideti sa sigurnošću, a naročito ako se javne politike utvrđuju za duži vremenski period, prilikom sprovođenja AE vodi se računa o:

1) rizicima sprovođenja javnih politika, kada je moguće utvrditi verovatnoću ostvarivanja nekog događaja;

2) neizvesnostima sprovođenja javnih politika, kada nije moguće utvrditi verovatnoću ostvarivanja nekog događaja.

Što je kraći rok na koji se razmatrana opcija javne politike odnosi, analiza rizika i neizvesnosti treba da bude detaljnija. Ova analiza treba da bude što detaljnija i u slučaju izrade dokumenata javnih politika koje imaju uži opseg (kao što su koncepti politika).

S obzirom na to da su dugoročne i sveobuhvatne javne politike ključne za planiranje, neophodno je da nalazi analize efekata mera sadržanih u predloženoj opciji budu pouzdani, objektivni i zasnovani na činjenicama i podacima, pri čemu je poželjno razmotriti „optimističan” i “pesimističan” scenario efekata te opcije, kako bi nadležni donosilac mogao da sagleda ceo raspon mogućih efekata.

 

5) Poređenje opcija javnih politika i odabir najbolje opcije

 

Poređenje opcija javnih politika

Član 31.

Poslednji korak u AE je poređenje opcija i odabir najbolje opcije, koja se kroz predlog dokumenta javne politike, odnosno propisa podnosi nadležnom donosiocu na usvajanje.

U ovoj fazi se porede sve prednosti i nedostaci svake od analiziranih opcije, da bi se utvrdilo koja je najefikasnija za postizanje utvrđenih posebnih ciljeva, odnosno koja ima najmanje nedostatke.

Prilikom poređenja opcija predlagači mogu koristiti kvantitativne tehnike, dok u situacijama u kojima je teško kvantifikovati i/ili novčano izraziti efekte razmatranih opcija, predlagači mogu koristiti kvalitativne tehnike.

Ova faza AE se sprovodi sledećim redosledom:

1) utvrđuju se kriterijumi za poređenje opcija analiziranih u prethodnoj fazi postupka, a to su svi pozitivni i negativni, direktni i indirektni efekti svake od tih opcija, uključujući i rizike i neizvesnosti njihovog sprovođenja;

2) vrši se poređenje opcija po svakom od utvrđenih kriterijuma;

3) utvrđuju se argumenti za i protiv svake od opcija;

4) rezimiraju (izdvajaju) se ključni argumenti za svaku od opcija.

Ova faza AE svodi se na poređenje relevantnosti, efikasnosti, efektivnosti i održivosti razmatranih opcija razrađenih u prethodnim fazama AE.

Detaljno sprovođenje ove faze AE, a naročito koraka iz stava 4. ovog člana, posebno je značajno prilikom pripremanja koncepta politike, jer se u tom dokumentu javne politike po pravilu analiziraju različite opcije za sprovođenje javne politike i postizanje utvrđenih ciljeva i predlaže optimalna opcija.

 

Utvrđivanje optimalne opcije

Član 32.

Na osnovu rezultata sprovedene AE prvo se vrši izbor poželjnih opcija, a nakon toga se među poželjnim bira optimalna opcija, kao najbolji način za postizanje željene promene i ostvarenje utvrđenih ciljeva.

Ako lista poželjnih opcija sadrži tri ili četiri opcije, pri čemu ni jednu nije moguće eliminisati, ove opcije podležu detaljnijoj analizi, na osnovu koje se može utvrditi optimalna opcija.

Optimalnu opciju donosiocu dokumenta javnih politika, odnosno propisa predlaže predlagač, ali konačnu odluku u vezi sa optimalnom opcijom donosi donosilac tog dokumenta, odnosno propisa, jer se može opredeliti i za izbor neke druge opcije u odnosu na preporučenu.

 

 

6) Identifikovanje resursa za sprovođenje javne politike, praćenje sprovođenja i vrednovanje efekata javne politike.

 

Identifikovanje resursa za sprovođenje javne politike, praćenje sprovođenja i vrednovanje efekata javne politike

Član 33.

U ovoj fazi, predlagač identifikuje resurse neophodne za sprovođenje optimalne opcije, uključujući potrebna finansijska sredstva i druge materijalne resurse (ljudske, organizacione, upravljačke, institucionalne i sl.) i određuje rokove za sprovođenje te opcije.

 

 

IV PREDSTAVLjANjE REZULTATA SPROVEDENE AE

 

Predstavljanje rezultata sprovedene AE

Član 34.

Odgovore na pitanja koja su formulisana u skladu sa ovom uredbom, a u slučaju detaljnih analiza efekata i podatke o rezultatima te analize sprovedene tokom izrade dokumenta javnih politika, odnosno propisa, predlagač obrazlaže u okviru izveštaja o sprovedenoj AE.

Predlagač dokumenta javne politike predstavlja sažetak sprovedene analize efekata u okviru samog dokumenta javne politike, u skladu sa odredbama ove uredbe koje uređuju obavezne elemente dokumenata javnih politika.

Ako je sprovedena samo osnovna analiza efekata, dovoljno je da predlagač u okviru izveštaja o sprovedenoj analizi efekata da precizne odgovore na pitanja koja su formulisana u skladu sa prilozima 2-10. ove uredbe.

U okviru izveštaja o sprovedenoj analizi efekata predlagač je dužan da predstavi i rezultate ex post analize efekata već usvojenih dokumenata javnih politika, odnosno propisa u oblasti koju uređuje.

Predlagači dokumenata javne politike objavljjuju na svojoj internet stranici odnosno portalu e-Uprava nalaze sprovedene analize efekata i to zajedno sa predlogom dokumenta javne politike najkasnije na dan otpočinjanja javne rasprave.

 

 

V KONSULTACIJE I JAVNA RASPRAVA

 

Obaveza sprovođenja konsultacija

Član 35.

Predlagači dokumenata javnih politika, odnosno obrađivači zakona dužni su da tokom izrade tog dokumenta, odnosno zakona sprovedu konsultacije sa predstavnicima svih zainteresovanih strana, odnosno ciljnih grupa, koristeći primerenu tehniku konsultacija.

 

Sprovođenje konsultacija u organima državne uprave

Član 36.

Tokom procesa formulisanja javne politike, odnosno izrade propisa, a u zavisnosti od prirode, opsega i potencijalnih efekata, predlagač u proces konsultacija uključuje predstavnike relevantnih organizacija civilnog društva, strukovnih udruženja i naučno – istraživačkih organizacija, kao i predstavnike javne uprave, uključujući i relevantne organe državne uprave.

Rokovi konsultacija se utvrđuju tako da omoguće učesnicima da sprovedu interne konsultacije i utvrde argumente za davanje preporuka za unapređenje javnih politika, odnosno propisa. Ako se radi o dokumentima javnih politika koji se donose u vezi sa procesom pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, konsultacije se sprovode u skladu sa pravnim okvirom o vođenju pregovora o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji.

Republički sekretarijat za javne politike može da predloži državnom organu, koji je predlagač dokumenta javne politike, odnosno propisa da u radnu grupu za izradu dokumenta javne politike, odnosno propisa uključi određene zainteresovane strane i ciljne grupe, odnosno da primeni određen metod konsultacija sa istima, ako oceni da nije obezbeđena reprezentativnost učesnika konsultacija. Inicijativu za podnošenje takvog predloga Republičkom sekretarijatu za javne politike može podneti svaka zainteresovana strana, a Republički sekretarijat za javne politike je dužan da preko svoje internet stranice obezbedi javnu dostupnost tih inicijativa i informacija o postupanju u skladu sa istim.

Predlagači dokumenata javne politike, odnosno propisa razmatraju sugestije koje tokom konsultacija iznose zainteresovane strane i ciljne grupe.

Predlagači dokumenata javne politike, odnosno propisa objavljuju podatke o sprovedenim konsultacijama na svojim internet stranicama najkasnije sedmog radnog dana od dana završetka konsultacija.

 

Metodi konsultacija

Član 37.

Metod (tehnika) konsultacija se bira u zavisnosti od problema koji se rešava, raspoloživog vremena i sredstava, kao i dostupnosti potencijalnih učesnika konsultacija.

Najčešće korišćene tehnike konsultacija jesu:

1) fokus grupa;

2) okrugli sto;

3) polustrukturirani intervju;

4) panel;

5) anketa; i

6) prikupljanje pisanih komentara.

 

Fokus grupa

Član 38.

Fokus grupe se formiraju od ispitanika koji pripadaju istoj interesnoj, odnosno ciljnoj grupi, a u slučaju AE propisa od regulisanih subjekata ili onih koji propis primenjuju.

Cilj ove vrste konsultacija je da se ispitanici podstaknu da kroz razgovor iznesu svoje stavove o problemima i mogućim merama za njihovo rešavanje.

Fokus grupa po pravilu ima 6-8 učesnika i moderatora koji usmerava tok rasprave da bi učesnici izneli podatke kojima raspolažu i izneli svoje stavove.

Rezultat fokus grupe je izveštaj o rezultatima rasprave, odnosno zaključci u vezi sa razmatranim problemima i mogućim merama za njihovo rešavanje.

Ovaj metod konsultacija obezbeđuje detaljan pristup problemu i lako i brzo se sprovodi, ali ne može da uključi veliki broj ispitanika.

Kroz ovaj metod konsultacija omogućava se regulisanim subjektima da učestvuju u ranoj fazi AE.

 

Okrugli sto

Član 39.

Okrugli sto je metod konsultacija kojim se u konsultacije uključuje stručna javnost, kako bi se zauzeo stav u pogledu ključnih pitanja javne politike, odnosno propisa.

Ovaj metod konsultacija je naročito pogodan za početnu fazu izrade dokumenta javnih politika ili sistemske reforme, u cilju zauzimanja stavova o principima i ključnim pitanjima reforme.

 

Polustrukturirani intervju

Član 40.

Polustrukturirani intervju je metod konsultacija koji omogućava individualan pristup ispitanicima i razgovor o poverljivim i osetljivim temama, bitnim za prikupljanje podataka i iznošenje stavova koji se nerado iznose u javnosti.

Pre početka intervjua okvirno se definiše tema, a tokom intervjua se formulišu specifična pitanja, koja najčešće nisu unapred pripremljena, već proističu iz samog intervjua.

 

Panel

Član 41.

Panel je metod konsultacija koja podrazumeva obrazovanje grupa subjekata sa kojima se periodično obavljaju konsultacije korišćenjem upitnika.

Upitnici mogu biti polustrukturirani, ako sadrže deo sa zatvorenim pitanjima i deo sa otvorenim pitanjima ili mogu biti zatvorenog tipa, ako imaju nepromenljiv broj pitanja i mogućih odgovora.

Paneli su pogodni za praćenje efekata mera javne politike, a naročito regulatornih mera tokom vremena.

 

Anketa

Član 42.

Anketa je metod konsultacija zasnovan na strukturiranim zatvorenim upitnicima, kojima se intervjuiše reprezentativni uzorak ispitanika.

Anketa se sprovodi da bi se što pouzdanije snimilo činjenično stanje i prikupili stavovi što većeg broja ispitanika, kako bi se prikupili kvantitativni podaci potrebni za analizu određene mere.

Obzirom da ne omogućavaju dvosmernu komunikaciju, niti neposredan kontakt, ankete nisu metod konsultacija kojim se mogu prikupiti pouzdane informacije o komplikovanim i delikatnim pitanjima.

Anketa se može sprovesti putem interneta, telefonski, poštom ili direktnim razgovorom.

 

Prikupljanje komentara

Član 43.

Prikupljanje komentara je metod konsultacija koji se često primenjuje u odnosu na subjekte koji će najverovatnije biti pogođeni merama javne politike, odnosno propisa.

Ovaj metod podrazumeva, objavu, odnosno distribuciju nacrta dokumenta javne politike, odnosno propisa ili materijala u vezi sa istim kako bi se u ostavljenim rokovima prikupili pismeni komentari.

Ovaj metod je jeftin i omogućava pribavljanje detaljnih mišljenja. Osnovni nedostatak ovog metoda je što nije reprezentativan, jer kapacitete za izradu mišljenja imaju uglavnom velika pravna lica i udruženja.Takođe, ovaj metod podrazumeva dosta vremena za analizu prikupljenih komentara.

 

Sprovođenje javne rasprave

Član 44.

...

 

Učešće zainteresovanih strana u radnoj grupi za izradu dokumenta javne politike, odnosno propisa

Član 45.

Organ državne uprave u radnu grupu za izradu dokumenta javne politike, odnosno propisa po pravilu imenuje predstavnike relevantnih zainteresovanih strana, koje su učestvovale u procesu konsultacija, u cilju uvažavanja rezultata konsultacija u postupku izrade tog dokumenta, odnosno propisa.

Ako se radi na međusektorskim dokumentima javnih politika, odnosno međusektorskim propisima sa značajnim efektima, organ državne uprave koji je predlagač, po pravilu u radnu grupu imenuju se i predstavnici državnih organa koji su nadležni za te resore.

 

VI KONTROLA SPROVOĐENjA AE UNUTAR VLADE

 

Obaveza pribaljanja mišljenja Republičkog sekretarijata za javne politike

Član 46.

Pre podnošenja predloga dokumenta javnih politika, odnosno predloga tj. nacrta propisa Vladi na usvajanje, predlagač dostavlja isti sa izveštajem o sprovedenoj analizi efekata Republičkom sekretarijatu za javne politike na mišljenje.

Ako predlagač oceni da nije potrebno sprovoditi AE, dužan je da svoju ocenu posebno obrazloži i istu dostavi na MIŠLjENjE prethodnu saglasnost Republičkom sekretarijatu za javne politike.

 

Obim kontrole koju vrši Republički sekretarijat za javne politike

Član 47.

Po prijemu predloga dokumenta javne politike, odnosno predloga tj. nacrta propisa sa izveštajem o sprovedenoj AE na mišljenje, Republički sekretarijat za javne politike ocenjuje potpunost sadržaja priloženog izveštaja o sprovedenoj analizi efekata i usaglašenost tog dokumenta, odnosno propisa sa već usvojenim dokumentima javnih politika i propisima, i ako oceni da je to neophodno, daje predlagaču predloge za unapređenje tog dokumenta, odnosno propisa i sprovođenje detaljne AE, u skladu sa ovom uredbom.

Ako predlagač nije sprovodio AE, odnosno detaljnu AE zbog svoje procene da na to nije bio obavezan po zakonu koji uređuje planski sistem i ovoj uredbi, a Republički sekretarijat za javne politike oceni da je bilo potrebno sprovesti istu, ovaj organ je dužan da odmah obavesti predlagača o potrebi izrade i dostavljanja AE, odnosno detaljne AE.

 

Mišljenje RSJP

Član 48.

Mišljenje Republičkog sekretarijata za javne politike na predlog dokumenta javnih politika, odnosno predlog tj. nacrt propisa može biti:

1) pozitivno, ako oceni da je AE sprovedena na zadovoljavajućem nivou, a to je slučaj ako je predlagač dao detaljne odgovore na sva pitanja iz kontrolne liste pitanja iz priloga 3-12. koji su sastavni deo ove uredbe na osnovu kojih se mogu jasno sagledati efekti predloženih mera, odnosno ako je u slučaju potrebe sprovođenja detaljne AE detaljno predstavio značaj problema, kvantitativne i kvalitativne procene ključnih potencijalnih efekata (pozitivnih i negativnih, direktnih i indirektnih), koje sprovođenje dokumenta javne politike, odnosno primena propisa može da izazove fizičkim i pravnim licima u praksi, kao i ako je svoje procene potencijalnih efekata potkrepio relevantnim kvantitativnim i kvalitativnim podacima i odgovarajućim analizama tih podataka, na osnovu kojih se mogu sagledali efekti predloženih mera i koji omogućavaju praćenje sprovođenja tih mera i ocenu njihovih efekata;

2) uslovno pozitivno, ako oceni da je AE delimično sprovedena, a to je slučaj ako je predlagač dao nepotpune odgovore na pitanja iz kontrolne liste pitanja iz priloga 3-12. koji su sastavni deo ove uredbe ali dovoljne da se mogu sagledati efekti predloženih mera, odnosno ako je u slučaju potrebe sprovođenja detaljne AE dao delimičan uvid u prirodu i značaj problema koje treba rešiti donošenjem dokumenta javne politike, odnosno propisa, kao i kvantitativne i kvalitativne podatke koji su nepotpuni, ali na osnovu kojih se mogu sagledali efekti predloženih mera i koji omogućavaju praćenje sprovođenja tih mera i ocenu njihovih efekata;

3) negativno, ako oceni da sadržina AE nije na zadovoljavajućem nivou, a to je slučaj ako predlagač nije odgovorio, odnosno dao zadovoljavajuće odgovore na većinu pitanja iz kontrolne liste pitanja iz priloga 3-12. koji su sastavni deo ove uredbe, odnosno ako u slučaju potrebe sprovođenja detaljne AE nije dao ni delimičan uvid u prirodu i značaj problema koje treba rešiti, odnosno kvantitativne i kvalitativne podatke i odgovarajuće analize tih podataka, na osnovu kojih bi se mogli sagledati efekti predloženih mera i pratiti sprovođenja tih mera i vršiti ocena njihovih efekata;

4) da ne treba vršiti analizu efekata, ako oceni da su priroda i značaj dokumenta javnih politika ili propisa takvi da nemaju uticaj na fizička i pravna lica, odnosno da su ti efekti zanemarljivi, odnosno ako se saglasi sa ovakvom ocenom predlagača.

Republički sekretarijat za javne politike dužan je da svoje mišljenje iz stava 1. ovog člana dostavi predlagaču u roku od 10 dana, osim u slučaju sistemskog („krovnog“) zakona, kada je taj rok 20 dana, osim ako je drugačije propisano zakonom.

 

Obaveza postupanja u skladu sa mišljenjem

Član 49.

Predlagač je dužan da uskladi predlog dokumenta javne politike, odnosno predlog tj. nacrt propisa i i sprovede AE u skladu sa preporukama sadržanim u mišljenju Republičkog sekretarijata za javne politike, pre nego što isti uputi Vladi na usvajanje, kao i da svoje postupanje obrazloži u odnosu na svaku preporuku.

 

 

 

Obaveza ponovnog pribavljanja mišljenja

Član 50.

Ako naknadno dokument javne politike ili propis izmeni drukčije ili više nego što to nalaže usklađivanje s primedbama iz mišljenja Republičkog sekretarijata za javne politike, predlagač je dužan da pribavi novo mišljenje Republičkog sekretarijata za javne politike.

 

Prethodno mišljenje o potrebi i obimu sprovođenja AEP

Član 51.

Ako je predlagaču potrebna stručna pomoć prilikom ocene potrebe sprovođenja analize efekata, odnosno da li će sprovoditi osnovnu ili detaljnu analizu efekata, pre početka rada na tom dokumenta, odnosno propisu, može se obratiti Republičkom sekretarijatu za javne politike za stav o potrebi i obimu sprovođenja te analize.

Konsultacije u skladu sa stavom 1. ovog člana predlagač pokreće u što ranijoj fazi izrade dokumenta javnih politika, odnosno propisa, u cilju efikasnije koordinacije i komunikacije po pitanju obaveznosti i načina sprovođenja AE, kao i po pitanju usaglašenosti istog sa već usvojenim javnim politikama i propisima.

Predlagač može tražiti od Republičkog sekretarijata za javne politike da mu da prethodno mišljenje o potrebi i obimu sprovođenja AE, u kom slučaju tom organu podnosi zahtev za davanje tog mišljenja, sa obrazloženjem u koji unosi odgovore na pitanja iz kontrolne liste pitanja iz priloga 3-12. koji su sastavni deo ove uredbe.

Republički sekretarijat za javne politike u prethodnom mišljenju daje predlagaču instrukcije u vezi sa obimom sprovođenja AE i preporuke o metodama AE čije sprovođenje predlaže.

 

VII MERE JAVNIH POLITIKA

 

Vrste mera javnih politika

Član 52.

Mere za postizanja ciljeva javnih politika, tj. sprovođenje željenih promena po svojoj prirodi mogu biti:

  • Regulatorne,a to su pravne norme kojima se uspostavljaju standardi i pravila kojima se uređuju društveni odnosi, a koje su primenjive u slučajevima:
    • potrebe ujednačenog, odnosno standardizovanog pristupa od strane svih zainteresovanih strana, a koji se može obezbediti isključivo propisom ili drugim opštim aktom, odnosno sankcijom za nepostupanje u skladu sa propisanom normom;
    • promena sa visokim stepenom rizika i/ili znatnim efektima na zdravlje i bezbednost ljudi;
    • ranije neuspešne prakse i neefikasnosti drugih instrumenata javnih politike.
  • Finansijske, u koje spadaju investicije, fiskalni instrumenti (subvencije, direktna finansijska davanja, porezi) i drugi finansijski instrumenti, a koje su primenjive u slučajevima kada se na sprovođenje željene promene može uticati promenom cena i/ili fiskalnih opterećenja;
  • Informativno-edukativne, u koje spadaju informativne kampanje, distribucija publikacija, obrazovni programi i sl. aktivnosti u cilju podizanja nivoa svesti o željenoj promeni i načinu njenog sprovođenja, promene ponašanja određene ciljne grupe u odnosu na koju se sprovodi javna politika ili propis, omogućavanja zainteresovanim stranama i ciljnim grupama da svoje odluke donose na osnovu bolje informisanosti (naročito u oblastima kao što su zdravstvo, zaštita životne sredine, saobraćaj i sl.).
  • Intitucionalno upravljačko organizacione, u koje spada formiranje posebnih institucija ili obezbeđenje novih, odnosno preraspodela već raspoloživih resursa u postojećim, kako bi se osiguralo sprovođenje mera predviđenih u dokumentima javnih politika.
  • Obezbeđenje dobara i pružanje usluga od strane učesnika u planskom sistemu, uključujući i javne investicije (kapitalni i infrastrukturni projekti, investicije i dr.).

U cilju postizanja zacrtanih ciljeva određene javne politike, u dokumentima javnih politika moguće je kombinovati različite vrste mera javnih politika.

Prilikom identifikacije mogućih mera javnih politika, potencijalnih efekata koje će te mere prouzrokovati u praksi primene i izbora optimalnog rešenja, potrebno je konsultovati zainteresovane strane, kao i vršiti uporedne analize rešenja sličnih problema u drugim zemljama.

Kada se sprovođenje konkretne mere iz stava 1. tač. 2) do 5) ovog člana obezbeđuje usvajanjem propisa, takva mera ne spada u regulatorne mere po podeli iz stava 1. ovog člana, niti je zbog toga treba smatrati kombinacijom različitih mera.

 

VIII SADRŽINA I FORMA DOKUMENATA JAVNIH POLITIKA

 

Obavezni elementi strategije

Član 53.

Strategija obavezno sadrži:

1) Uvod, koji sadrži:

  • pravni osnov koji propisuje nadležnost za donošenje (pozivanje na odredbu Ustava, odnosno zakona);
  • razloge za donošenje, koji uključuju odgovore na pitanja:

(1) Zašto se pristupilo izradi tog dokumenta, odnosno koje su indikacije da postoji potreba za javnom intervencijom?

(2) Na čiju inicijativu se pristupilo izradi dokumenta? (Posebno se vrši referisanje na inicijative fizičkih i pravnih lica, ukoliko ih ima.)

(3) Da li se dokument javne politike u toj oblasti donosi prvi put ili se donosi zbog isteka važećeg dokumenta?

(4) Ako se donosi zbog isteka važećeg dokumenta, daje se kratka informacija o rezultatima sprovođenja mera predviđenih tim dokumentom;

  • kratku informaciju o institucijama uključenim u razvoj te strategije;

2) Podatke o dokumentima javnih politika i pravnom okviru relevantnim za tu strategiju, tj. objašnjenje veze sa dokumentom javne politike u skladu sa kojim se donosi, ako takav dokument postoji kao i o odnosu tog dokumenta sa drugim relevantnim važećim dokumentima javnih politika i pravnim okvirom, i spisak opštih načela u skladu sa kojima će se sprovoditi konkretne mere;

3) Opis faktičkog stanja (situacionu analizu) u oblasti za koju se, koji uključuje i ex-post analizu prethodnih javnih politika u toj oblasti, pozivanje na postojeće studije i analize kojima se dokumentuje problem i potreba za intervencijom;

4) Definisanje željene promene, koje sadrži:

  • viziju, odnosno željeno stanje čijem dostizanju doprinosi postizanje opšteg i posebnih ciljeva
  • identifikovanje željene promene, uključujući i njene elemente i njihove uzročno–posledične veze:
  • identifikovanje zainteresovanih strana odnosno pojedinca, grupa, pravnih lica ili organizacija koje imaju interes u ili su pod uticajem mera kojima se sprovode javne politike;

5) Definisanje ciljeva javne politike, koje sadrži:

  • označenje opšteg cilja te politike utvrđenog tom strategijom ili drugim dokumentom javne politike (koncept politike ili strategija šireg opsega) ili dokumentom razvojnog planiranja u skladu sa kojima se ista usvaja;
  • identifikovanje pokazatelja učinka na nivou opšteg cilja (pokazatelj efekata javne politike), što uključuje utvrđivanje početne vrednosti, ciljane vrednosti i izvora verifikacije;
  • označenje do pet posebnih ciljeva te politike (po pravilu), utvrđenih tom strategijom ili drugim dokumentom javne politike u skladu sa kojom se usvaja (koncept politike ili strategija šireg opsega) ili dokumentom razvojnog planiranja, u odnosu na koje se naknadno razrađuju konkretne mere za njihovo postizanje;
  • identifikacija pokazatelja učinka na nivou posebnih ciljeva (pokazatelji krajnjeg ishoda), što uključuje utvrđivanje početne vrednosti, ciljane vrednosti i izvora verifikacije;

6) Identifikovanje mera javne politike, za postizanje posebnog cilja, odnosno ciljeva, uz naznačenje koje su mere predviđene alternativno, ako je to slučaj (ako postoje različite opcije za postizanje cilja), što uključuje i identifikaciju i formulaciju pokazatelja izlaznih rezultata na nivou mera, kao i pregled, odnosno kratak opis projekata kojima će se mere javne politike sprovoditi;

7) Analizu efekata mera na fizička i pravna lica, odnosno analiza društvenih i ekonomskih efekata, za svaku od razmatranih opcija ukoliko one postoje, uključujući i analizu efekata na životnu sredinu, kao i upravljačkih efekata tih mera, ako ih imaju, sa posebnim osvrtom efekata mera na:

  • siromaštvo;
  • rodnu ravdnopravnost (test rodne ravnopravnosti);
  • mala i srednja preduzeća (test uticaja na mala i srednja preduzeća)...;

8) Identifikovanje mehanizama za sprovođenje mera, uz navođenje:

  • institucije nadležne za sprovođenje konkretne mere, odnosno institucije koja ima pretežnu nadležnost u realizaciji te mera ili je određena za koordinatora za realizaciju te mere, ako je sprovođenje mere u nadležnosti više instutucija;
  • procene potrebnih finansijskih sredstava i ostalih materijalnih resursa neophodnih za sprovođenje mera;
  • informacije o načinu obezbeđenja, odnosno izvorima sredstava za sprovođenje mera;
  • rokova za sprovođenje mera;

9) Određenje načina ocene postignutih rezultata, odnosno efikasnosti sprovođenja dokumenta javne politike, koje uključuje identifikaciju pokazatelja izlaznih rezultata za konkretne mere i način verifikacije tih rezultata (izvor informacije);

10) Određenje načina izveštavanja o rezultatima, uz navođenje ko je dužan koga da obaveštava o sprovođenju dokumenta javne politike, u kom obimu i u kojim rokovima.;

11) Informacije o rezultatima sprovedenih konsultacija, uz navođenje stavova koje su konsultovane grupe iznosile u odnosu na razmatarne alternativne mere, kao i razloga iz kojih su usvojeni, odnosno odbačeni njihovi stavovi;

12) Analizu efekata mera na budžet, izvršenu u skladu sa propisom koji uređuje način iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa, ili drugog akta na budžet (Pravilnik o načinu iskazivanja i izveštavanja o procenjenim finansijskim efektima zakona, drugog propisa ili drugog akta na budžet, odnosno finansijske planove organizacija za obavezno socijalno osiguranje - "Sl. glasnik RS", br. 32/2015).

13) Informaciju o propisima koje bi trebalo doneti, odnosno izmeniti kako bi se realizovale mere javne politike;

14) Akcioni plan , sastavljen u formi propisanoj članom 55 . ove uredbe.

Akcioni plan se po pravilu donosi za ceo period važenja strategije koju razrađuje, a izuzetno, može biti donet i za kraći rok, ako u momentu njenog donošenja ne može biti sagledana kompletna dinamika aktivnosti. U tom slučaju će se doneti akcioni plan kraćeg trajanja, a naknadno će se doneti dodatni akcioni plan, odnosno planovi koji će pokriti preostali period važenja strategije.

U slučaju da akcioni plan nije sastavni deo strategije, strategija obavezno sadrži rok za usvajanje akcionog plana, koji ne može biti duži od 90 dana od dana usvajanja tog planskog dokumenta.

Obavezni elementi programa

Član 54.

Program obavezno sadrži:

1) Uvod, u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 1) ove uredbe;

2) Podatke o dokumentima javnih politika i pravnom okviru relevantnim za taj program, tj. objašnjenje veze tog programa sa dokumentom javne politike u skladu sa kojim se donosi, kao i o odnosu sa drugim relevantnim važećim dokumentima javnih politika i pravnim okvirom.

3) Opis faktičkog stanja (situacionu analizu), u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 3) ove uredbe;

4) Definisanje željene promene, u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 4) ove uredbe;

5) Definisanje ciljeva javne politike, koje podrazumeva:

- preuzimanje opšteg cilja iz strategije ili koncepta politike, ako se programom razrađuju ti dokumeti i definisanje posebnih ciljeva, po pravilu do tri posebna cilja;

- preuzimanje pokazatelje učinka na nivou opštih ciljeva (pokazatelji efekata) , ako se programom razrađuju ti dokumeti i definisanje pokazatelja rezultata na nivou do tri posebna cilja (pokazatelji krajnjih ishoda);

6) Identifikovanje mera javne politike, za postizanje posebnog cilja/posebnih ciljeva, koje definiše ili preuzima iz strategije ili koncepta politike u skladu sa kojim se usvaja, izuzev u slučajevima kada se programom razrađuju mere za postizanje ciljeva koji bi trebalo da dovedu do hitnog rešavanja problema, što uključuje i identifikaciju i formulaciju pokazatelja izlaznih rezultata. Takođe, programom se mogu razrađivati i mere za postizanje ciljeva usled poremećaja u društvu ili privredi koji mogu izazvati negativne posledice većih razmera ako se rešavanju ne pristupi u kratkom roku;

7) Analizu efekata mera na fizička i pravna lica, u skladu sa kriterijumima definisanim članom 53. stav 1. tačka 7) ove uredbe;

8) Identifikovanje mehanizama za sprovođenje mera, u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 8) ove uredbe;

9) Određenje načina ocene postignutih rezultata, u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 9) ove uredbe;

10) Određenje načina izveštavanje o rezultatima, u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 10) ove uredbe;

11) Informacije o rezultatima sprovedenih konsultacija, u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 11) ove uredbe;

12) Analiza efekata mera na budžet, u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 12) ove uredbe;

13) Informaciju o propisima koje bi trebalo doneti, odnosno izmeniti kako bi se realizovale mere javne politike;

14) Akcioni plan , sastavljen u formi propisanoj članom 56. ove uredbe.

Akcioni plan se donosi za ceo period važenja programa koji razrađuje.

U slučaju da Akcioni plan nije sastavni deo programa, program obavezno sadrži rok za usvajanje Akcionog plana , koji ne može biti duži od 90 dana od dana usvajanja tog dokumenta. Imajući u vidu da se programom razrađuje strategija ili koncept dokument ili se taj dokument javne politike donosi u cilju rešenja konkretnog problema, u programu moraju biti detaljno razrađene sve mere za postizanje posebnih ciljeva, uključujući i aktivnosti kroz koje se realizuju te mere, pa je od posebnog značaja detaljno obrazložiti analizu efekata iz stava 1. tačka 7) ovog člana.

 

Obavezni elementi koncepta politike

Član 55.

Koncept politike obavezno sadrži:

1) Uvod, u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 1) ove uredbe;

2) Podatke o dokumentima javnih politika i pravnom okviru relevantnim za taj koncept politike, tj. objašnjenje veze sa dokumentom javne politike u skladu sa kojim se donosi, ako takav dokument postoji, kao i o odnosu tog dokumenta sa drugim relevantnim važećim dokumentima javnih politika i pravnim okvirom. Ovaj deo koncepta politike sadrži i spisak opštih načela u skladu sa kojima će se sprovoditi konkretne mere;

3) Opis faktičkog stanja (situacionu analizu), u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 3) ove uredbe;

4) Opis razloga za usvajanje koncepta politike, uz analizu razmatranih opcija i izlaganje razloga za izbor opcije čije se usvajanje predlaže, ako je prilikom njegovog donošenja razmatrano više opcija;

5) Definisanje željene promene, u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 4) ove uredbe, uključujući i njene elemente i njihove uzročno–posledične veze;

6) Definisanje cilja javne politike, koje sadrži označenje opšteg i posebnih ciljeva javne politike, koji su konkretni, realani, vremenski određen i merljivi;

7) Identifikovanje mera javne politike za postizanje posebnih ciljeva, koje se mogu postaviti i alternativno (različite opcije za postizanje posebnih ciljeva), što uključuje i identifikaciju i formulaciju pokazatelja izlaznih rezultata na nivou mera. Takođe, na osnovu međusobno isključivih opcija za sprovođenje posebnih ciljeva sprovode se konsultacije i dodatna analiza efekata tih mera, od kojih se jedan koncept mogućih mera predlaže kao najsvrsishodniji način za sprovođenje željene promene;

8) Analizu efekata mera na fizička i pravna lica, u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 7) ove uredbe;

9) Određenje načina izveštavanje o rezultatima, u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 10) ove uredbe;

10) Informacije o rezultatima sprovedenih konsultacija, u skladu sa članom 52. stav 1. tačka 11) ove uredbe;

11) Analizu efekata mera na budžet, u skladu sa članom 53. stav 1. tačka 12) ove uredbe;

12) Okvirni predlog plana narednih koraka sa okvirnim rokovima i nadležnostima, pri čemu predlagač može izraditi i kompletan plan aktivnosti, u skladu sa specifičnim potrebama planiranja.

Obavezni elementi Akcionog plana

Član 56.

Akcioni plan obavezno sadrži:

1) Informaciju o dokumentu javne politike u skladu sa kojim se donosi, odnosno čiji je deo (strategija ili program);

2) Opšti cilj preuzet iz strategije, odnosno programa, koji se želi postići javnom politikom i pokazatelji efekata na nivou opšteg cilja(pokazatelj efekata javne politike), uz navođenje početne vrednosti, ciljane vrednosti i izvora verifikacije;

3) Posebne ciljeve preuzete iz strategije, odnosno programa koji se žele postići javnom politikom i pokazatelje na nivou posebnih ciljeva (pokazatelji krajnjeg ishoda), uz navođenje početnih vrednosti, ciljanih vrednosti i izvora verifikacije;

4) Mere javne politike preuzete iz strategije, odnosno programa za postizanje posebnog cilja, odnosno ciljeva, uz navođenje:

- vrste mera javne politike (da li je regulatorna, podsticajne, informativno-edukativna, organizaciono-upravljačko-institucionalna, ili mere obezbeđenje dobara i pružanje usluga od strane učesnika u planskom sistemu);

- uzročno-posledične veze između opštih i posebnih ciljeva i mera koje doprinose ostvarenju tih ciljeva;

- istitucije odgovorne za realizaciju svake od mera;

- procene finansijskih sredstava, potrebnih za realizaciju svake od mera i izvora iz koga se ta sredstva obezbeđuju, uz obavezno navođenje punog iznosa sredstava koja treba da se obezbede u budžetu;

- roka za realizaciju svake od mera;

- pokazatelje izlaznih rezulatata za svaku od mera;

- po potrebi pokazatelje izlaznih rezultata na nivou aktivnosti, ako je realizacija te aktivnosti kritična za realizaciju te ili neke druge mere iz akcionog plana;

- načina verifikacije tih rezultata, odnosno izvora informacije na osnovu koga se vrši verifikacija;

5) Spisak operativnih aktivnosti i projekata, referisanih u odnosu na konkretnu meru javne politike uz navođenje:

  • roka za realizaciju svake od aktivnosti, odnosno projekta;
  • istitucije odgovorne za realizaciju svake od aktivnosti, odnosno projekta, uključujući i partnere u realizaciji, ako ih ima;
  • institucije odgovorne za praćenje sprovođenja te aktivnosti, odnosno projekta;
  • potrebnih sredstva za sprovođenje aktivnosti, odnosno projekta i analizu efekata na fizička i pravna lica i budžet;
  • poglavlja u pregovorima u procesu pristupanja EU, ako je aktivnost deo tog procesa.

Ako je za sprovođenje konkretne mere javne politike neophodna izmena propisa, u akcionom planu se navodi o kom propisu je reč.

Akcioni plan se podnosi Vladi na usvajanje na obrascu koji propisuje direktor Republičkog sekretarijata za javne politike.

 

IX ZAVRŠNE ODREDBE

 

Stupanje na snagu

Član 57.

Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivnja u „Službenom glasniku Republike Srbije”.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print