Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore


Email Print
04.10.2016.

NACRT ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE - Tekst propisa


NACRT ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet zakona

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se pravni položaj, nadležnost, organizacija i rad Agencije za borbu protiv korupcije, pravila o sprečavanju sukoba interesa pri obavljanju javnih funkcija, kumulacija javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda javnih funkcionera, postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i druga pitanja koja su značajna za sprečavanje i suzbijanje korupcije.

Cilj zakona

Član 2.

Cilj ovog zakona je zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od korupcije i jačanje integriteta i odgovornosti organa javne vlasti i javnih funkcionera.

Značenje pojedinih pojmova

Član 3.

Pojedini pojmovi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1) "korupcija" je odnos koji se zasniva zloupotrebom službenog ili društvenog položaja ili uticaja, u javnom ili privatnom sektoru, sa ciljem sticanja lične koristi ili koristi za drugoga;

2) "organ javne vlasti" je organ Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine, organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja, ustanova, javno preduzeće i drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština, privredno društvo u kome udeo ili akcije ima javno preduzeće ili drugo pravno lice čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave i gradska opština, subjekat privatizacije u vezi sa čijom privatizacijom je raskinut ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine, subjekat privatizacije u restrukturiranju, privredno društvo u kome udeo ili akcije ima subjekt privatizacije u vezi sa čijom privatizacijom je raskinut ugovor o prodaji kapitala, odnosno imovine ili subjekt privatizacije u restrukturiranju i postojeća društvena preduzeća i privredna društva koja posluju sa društvenim kapitalom;

3) "javni funkcioner" je svako izabrano, postavljeno ili imenovano lice u organ javne vlasti;

4) "javna funkcija" je funkcija koju na kojoj se javni funkcioner nalazi u organu javne vlasti;

5) "povezano lice" je supružnik ili vanbračni partner javnog funkcionera, krvni srodnik javnog funkcionera u pravoj liniji, odnosno u pobočnoj liniji zaključno sa drugim stepenom srodstva, usvojitelj ili usvojenik javnog funkcionera, tazbinski srodnik javnog funkcionera zaključno sa prvim stepenom srodstva, kao i svako drugo fizičko ili pravno lice koje se prema drugim osnovama i okolnostima može opravdano smatrati interesno povezanim sa javnim funkcionerom;

6) "član porodice" je supružnik ili vanbračni partner, roditelj ili usvojitelj, dete ili usvojenik javnog funkcionera;

7) "strateški dokumenti u oblasti borbe protiv korupcije" su Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije, Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Akcioni plan) i Akcioni plan za Poglavlje 23 – potpoglavlje "Borba protiv korupcije" (u daljem tekstu: Akcioni plan za Poglavlje 23).

II. AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Pravni položaj Agencije za borbu protiv korupcije

Član 4.

Agencija za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu: Agencija) je samostalan i nezavisan državni organ koji za poslove iz svoje nadležnosti odgovara Narodnoj skupštini.

Agencija ima svojstvo pravnog lica.

Sredstva za rad Agencije

Član 5.

Sredstva za rad Agencije obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije u posebnom budžetskom razdelu, i iz drugih izvora koji ne dovode pod sumnju nezavisnost i integritet Agencije.

Predlog godišnjeg finansijskog plana sredstava koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije usvaja Odbor Agencije i upućuje nadležnom odboru Narodne skupštine na saglasnost.

Po dobijenoj saglasnosti nadležnog odbora Narodne skupštine, Agencija upućuje predlog finansijskog plana ministarstvu nadležnom za poslove budžeta.

Godišnja sredstva za rad Agencije koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije treba da budu dovoljna da omoguće njen delotvoran rad.

Agencija samostalno raspolaže sredstvima za rad.

Sedište Agencije i organizacione jedinice izvan sedišta Agencije

Član 6.

Sedište Agencije je u Beogradu.

Agencija može da obrazuje organizacione jedinice izvan svog sedišta.

Organizacione jedinice izvan sedišta Agencije nemaju svojstvo pravnog lica.

Nadležnost Agencije

Član 7.

Agencija:

1) nadzire sprovođenje strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o njihovom sprovođenju sa preporukama za dalje postupanje, daje odgovornim subjektima preporuke kako da otklone propuste u sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije i predlaže izmene i dopune strateških dokumenata;

2) donosi propise (pravilnike i uputstva) kad je to određeno ovim zakonom i daje mišljenja i zauzima načelne stavove značajne za primenu ovog zakona;

3) vodi postupak u kome se odlučuje o postojanju povreda ovog zakona i izriču mere i vodi druge postupke;

4) podnosi krivične prijave, zahteve za pokretanje prekršajnog postupka i inicijative za pokretanje disciplinskog postupka;

5) vodi i objavljuje Registar javnih funkcionera;

6) vodi Registar imovine i prihoda javnih funkcionera i objavljuje ovim zakonom određene podatke iz njega;

7) proverava izveštaje o imovini i prihodima koje podnesu javni funkcioneri;

8) vodi evidencije određene ovim zakonom;

9) proverava obaveštenja o učešću pravnog lice u kome javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije preko 20% u postupku javne nabavke, privatizacije iliu drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti;

10) postupa po predstavkama fizičkih i pravnih lica, sa ciljem otkrivanja korupcije;

11) inicira donošenje ili izmenu propisa, daje mišljenja o proceni rizika od korupcije u nacrtima zakona iz oblasti posebno rizičnih za nastanak korupcije i mišljenja o nacrtima zakona koji uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije;

12) istražuje stanje korupcije, analizira rizike od korupcije i sačinjava preporuke radi otklanjanja rizika;

13) prati donošenje i sprovođenje planova integriteta;

14) uvodi i sprovodi programe obuke u oblasti borbe protiv korupcije.

Agencija obavlja i druge poslove određene ovim ili drugim zakonom.

Organi Agencije

Član 8.

Organi Agencije su odbor i direktor.

Nadležnost odbora

Član 9.

Odbor bira i razrešava direktora, odlučuje o žalbama na odluke direktora, podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o radu Agencije i izveštaj o sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije sa preporukama za dalje postupanje, zauzima načelne stavove za primenu ovog zakona, nadzire rad direktora, prati njegovo imovinsko stanje i predlaže budžetska sredstva za rad Agencije.

Odbor donosi poslovnik o radu.

Uslovi za izbor člana odbora

Član 10.

Za člana odbora može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen fakultet, najmanje devet godina radnog iskustva u struci i nije osuđivano za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Za člana odbora ne može da bude izabrano lice koje je član političke stranke.

Sastav odbora

Član 11.

Odbor ima devet članova.

Članove odbora bira Narodna skupština, na predlog:

1) odbora Narodne skupštine nadležnog za administrativna pitanja;

2) predsednika Republike;

3) Vlade;

4) Vrhovnog kasacionog suda;

5) Državne revizorske institucije;

6) Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, putem zajedničkog dogovora;

7) Socijalno-ekonomskog saveta;

8) Advokatske komore Srbije;

9) udruženja novinara u Republici Srbiji, putem zajedničkog dogovora.

Mandat člana odbora

Član 12.

Član odbora bira se na četiri godine.

Isto lice može da bude izabrano za člana odbora najviše dva puta.

Rad i odlučivanje odbora

Član 13.

Radom odbora rukovodi predsednik odbora, koga između sebe biraju članovi odbora.

Odbor radi i odlučuje na sednicama.

Odluka je doneta kada za nju glasa većina članova odbora.

Stručnu i tehničku podršku odboru pruža služba Agencije.

Naknada za rad člana odbora

Član 14.

Član odbora ima pravo na mesečnu naknadu u visini dve prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Prestanak funkcije člana odbora

Član 15.

Članu odbora prestaje funkcija istekom mandata.

Pre isteka mandata, članu odbora prestaje funkcija ako podnese ostavku, ako zbog bolesti, prema nalazu nadležne zdravstvene ustanove, postane trajno nesposoban da obavlja funkciju člana odbora ili ako bude razrešen.

Ostavka se podnosi Narodnoj skupštini i proizvodi dejstvo danom prijema u Narodnu skupštinu.

U ostalim slučajevima, odluku o prestanku funkcije člana odbora donosi Narodna skupština.

O podnetoj ostavci član odbora obaveštava odbor i direktora.

Razlozi za razrešenje člana odbora

Član 16.

Član odbora razrešava se ako nesavesno obavlja funkciju, ako postane član političke stranke, ako svojim postupanjem ili ponašanjem naruši nezavisnost i nepristrasnost Agencije, ako bude osuđen za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon.

Postupak odlučivanja o razrešenju člana odbora

Član 17.

O postojanju razloga za razrešenje člana odbora odlučuje Narodna skupština, na predlog odbora.

Postupak pred odborom u kome se odlučuje o tome da li će Narodnoj skupštini biti predloženo razrešenje člana odbora pokreću odbor ili predlagač člana odbora o kome se odlučuje.

Član odbora ima pravo da se izjasni u postupku pred odborom.

Odbor može da udalji s funkcije svog člana protiv koga je pokrenut postupak, do okončanja postupka, ali ne duže od šest meseci od pokretanja postupka.

Ako odluči da postoje razlozi da se predloži razrešenje člana odbora, odbor bez odlaganja predlaže Narodnoj skupštini da njega razreši.

Izbor novog člana odbora

Član 18.

Predlagač člana odbora dužan je da najkasnije 30 dana pre isteka mandata člana odbora koga je predložio, Narodnoj skupštini predloži izbor člana odbora.

Ako članu odbora prestane funkcija pre isteka mandata, njegov predlagač predlaže Narodnoj skupštini izbor člana odbora u roku od 30 dana od dana prestanka funkcije člana odbora.

Nadležnost direktora

Član 19.

Direktor predstavlja i zastupa Agenciju, rukovodi radom službe Agencije osim u delu u kome ona obavlja poslove za odbor, donosi odluke o povredi ovog zakona i izriče mere, daje mišljenja o primeni ovog zakona, sačinjava predlog izveštaja o radu Agencije i predlog izveštaja o sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije sa preporukama za dalje postupanje, priprema predlog budžetskih sredstava za rad Agencije, donosi propise (pravilnike i uputstva), pojedinačne akte koji nisu u nadležnosti odbora i odlučuje o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih u službi Agencije.

Direktor obavlja i druge poslove koji nisu u nadležnosti odbora.

Uslovi za izbor direktora

Član 20.

Za direktora može da bude izabrano lice koje ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima, ima završen pravni fakultet, najmanje deset godina radnog iskustva u struci i nije osuđivano za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.

Za direktora ne može da bude izabrano lice koje je član političke stranke.

Javni konkurs za izbor direktora

Član 21.

Direktor se bira posle javnog konkursa, koji raspisuje i vodi komisija za javni konkurs (u daljem tekstu: komisija).

Komisiju čine tri člana odbora koje imenuje odbor.

Komisija objavljuje oglas o javnom konkursu u "Službenom glasniku Republike Srbije" i najmanje jednom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu teritoriju Republike Srbije.

Izborni postupak pred komisijom

Član 22.

Komisija pregleda prispele prijave i priložene dokaze, sačinjava spisak kandidata koji ispunjavaju uslove za izbor i među njima vodi izborni postupak.

Komisija u izbornom postupku, primenom merila za izbor određenih opštim aktom odbora, ocenjuje stručnu osposobljenost, znanja i veštine svakog kandidata i utvrđuje rezultat izbornog postupka.

Ocenjuju se samo stručne osposobljenosti, znanja i veštine koje su navedene u oglasu o javnom konkursu i onako kako je to navedeno u oglasu.

Pre nego što počne izborni postupak, komisija omogućava kandidatima među kojima treba da vodi da se izborni postupak upoznaju sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje finansiranje političkih aktivnosti i drugim aktima koji se odnose na prava i dužnosti direktora.

Dostavljanje liste kandidata za izbor odboru

Član 23.

Kad okonča izborni postupak, komisija sačinjava listu kandidata za izbor i dostavlja je odboru.

Lista kandidata za izbor sadrži tri kandidata koji su postigli najbolje rezultate u izbornom postupku.

Ako nijedan kandidat, po merilima za izbor, nije postigao zadovoljavajući rezultat, javni konkurs se ponavlja, a kandidati se obaveštavaju da javni konkurs nije uspeo.

Izbor direktora

Član 24.

Odbor bira direktora sa liste kandidata za izbor.

Odluka o izboru direktora sadrži podrobne podatke o kandidatu i razlozima zbog kojih je izabran.

Odluka o izboru direktora dostavlja se svim kandidatima koji su se prijavili na javni konkurs.

Mandat direktora

Član 25.

Mandat direktora traje pet godina.

Isto lice može da bude izabrano za direktora najviše dva puta.

Prestanak funkcije direktora

Član 26.

Funkcija direktora prestaje istekom mandata, ostavkom, ako zbog bolesti, na osnovu nalaza nadležne zdravstvene ustanove, postane trajno nesposoban za obavljanje funkcije i ako bude razrešen.

Odbor je dužan da tri meseca pre isteka mandata direktora raspiše javni konkurs za izbor direktora, a ako direktoru prestane funkcija pre isteka mandata – u roku od 15 dana od dana prestanka funkcije.

Direktor Agencije ostaje na funkciji i posle isteka mandata, dok na funkciju ne stupi novi direktor.

Ako direktoru prestane funkcija pre isteka mandata, prava i dužnosti direktora obavlja zamenik direktora dok na funkciju ne stupi novi direktor.

Razrešenje direktora

Član 27.

Direktor se razrešava ako nestručno ili nesavesno obavlja funkciju, ako postane član političke stranke, ako svojim postupanjem ili ponašanjem naruši nezavisnost i nepristrasnost Agencije, ako bude osuđen za krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili ako se utvrdi da je povredio ovaj zakon.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju razloga za razrešenje direktora pokreće i vodi odbor, na predlog najmanje jednog člana odbora.

Direktor ima pravo da se izjasni u postupku pred odborom.

Odbor može da udalji sa funkcije direktora protiv koga je pokrenut postupak do okončanja postupka, ali ne duže od šest meseci od pokretanja postupka.

Odluka odbora o razrešenju direktora je konačna u upravnom postupku.

Zamenik direktora

Član 28.

Direktor ima zamenika direktora koji obavlja poslove u okviru ovlašćenja koja mu poveri direktor i zamenjuje direktora kad je odsutan ili sprečen da obavlja funkciju.

Zamenik direktora bira se posle javnog konkursa koji raspisuje direktor u roku od 15 dana od kada je stupio na funkciju, a vodi komisija od tri člana odbora koje imenuje odbor.

Zamenika direktora bira direktor na pet godina, sa liste kandidata za izbor koju sačinjava odbor.

Funkcija zamenika direktora, pored ostalog, prestaje stupanjem na funkciju novog direktora.

O postojanju razloga za razrešenje i o drugim razlozima za prestanak funkcije zamenika direktora odlučuje direktor.

Na uslove za izbor zamenika direktora i postupak u kome se on bira, razloge za prestanak funkcije, posebno razrešenje, zamenika direktora i postupak u kome se odlučuje o postojanju razloga za razrešenje na zamenika direktora shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o direktoru.

Plata direktora i zamenika direktora

Član 29.

Direktor ima pravo na osnovnu platu jednaku osnovnoj plati predsednika Vrhovnog kasacionog suda, a zamenik direktora – osnovnoj plati sudije Vrhovnog kasacionog suda.

Direktoru i zameniku direktora pripada naknada plate tri meseca od prestanka funkcije, u visini plate na dan prestanka funkcije.

Pravo na naknadu plate prestaje pre isteka tri meseca ako oni zasnuju radni odnos ili steknu pravo na penziju.

Služba Agencije

Član 30.

Agencija ima službu Agencije.

Unutrašnje uređenje i sistematizacija radnih mesta u službi Agencije propisuju se pravilnikom koji donosi direktor, po pribavljenom mišljenju odbora i uz saglasnost odbora Narodne skupštine nadležnog za upravu.

Položaj zaposlenih u službi Agencije

Član 31.

Na zaposlene u službi Agencije primenjuju se propisi o državnim službenicima i nameštenicima, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Državni službenici u službi Agencije podležu istim zabranama i obavezama kojima prema ovom zakonu podležu javni funkcioneri, izuzev ograničenjima po prestanku javne funkcije (član 55.).

Državnom službeniku u službi Agencije koji povredi ovaj zakon izriče se disciplinska kazna koja, prema zakonu kojim se uređuju državni službenici, može da se izrekne za teže povrede dužnosti iz radnog odnosa.

Primanja

Član 32.

Na primanja državnih službenika u službi Agencije primenjuju se propisi kojima se uređuju plate, naknade i druga primanja državnih službenika.

Saradnja Agencije sa organima javne vlasti i drugim pravnim licima i međunarodna saradnja

Član 33.

Agencija sarađuje sa organima javne vlasti i drugim pravnim licima u vršenju svoje nadležnosti i koordinira aktivnosti državnih organa usmerene na predstavljanje i izveštavanje o ispunjenosti obaveza proisteklih iz pravnih tekovina Evropske unije u oblasti sprečavanja korupcije.

Agencija sarađuje i sa međunarodnim institucijama, organizacijama i inicijativama u svrhu razvijanja i snaženja standarda i dobre prakse u oblasti borbe protiv korupcije.

Obaveze organa javne vlasti, pravnih lica i preduzetnika

Član 34.

Organi javne vlasti, Narodna banka, banke, finansijske institucije, druga pravna lica i preduzetnici dužni su da Agenciji, na obrazložen zahtev, i nezavisno od drugih zakona i obima podataka, besplatno dostave podatke i dokumente potrebne za vršenje nadležnosti Agencije, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Zahtev Agencije mora da sadrži pravni osnov i svrhu pribavljanja podataka i dokumenata, uz preuzimanje obaveze da će se koristiti samo radi vršenja nadležnosti Agencije.

Neposredan uvid u dokumenta i evidencije

Član 35.

Organi javne vlasti (Uprava za trezor, Agencija za privredne registre i sl.), pravna lica i preduzetnici dužni su da Agenciji, radi vršenja njene nadležnosti, omoguće neposredan i nesmetan pristup dokumentaciji i službenoj evidenciji i daju joj na korišćenje podatke kojima raspolažu.

Dužni su da predaju izvod ili kopiju iz službene evidencije i dokumentacije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva Agencije.

Pravo na pristup službenoj evidenciji i dokumentaciji organa javne vlasti, pravnih lica i preduzetnika imaju zaposleni u Agenciji koje ovlasti direktor.

Dužnost odazivanja na poziv Agencije

Član 36.

Javni funkcioneri, zaposleni i drugi radno angažovani u organu javne vlasti dužni su da se odazovu na poziv Agencije i odgovore na pitanja u prostorijama Agencije, radi utvrđivanja činjenica u postupku pred Agencijom.

Ta dužnost traje i dve godine od prestanka javne funkcije, radnog odnosa ili drugog radnog angažmana u organu javne vlasti.

Podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini

Član 37.

Agencija podnosi godišnji izveštaj o svom radu Narodnoj skupštini, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu, a vanredne izveštaje o radu na zahtev Narodne skupštine ili na sopstvenu inicijativu.

Agencija može, na zahtev Narodne skupštine ili na sopstvenu inicijativu, da podnese Narodnoj skupštini izveštaje o stanju korupcije i o rizicima od korupcije u organima javne vlasti.

III. OSNOVNA PRAVILA O OBAVLJANJU JAVNE FUNKCIJE

Član 38.

Javni funkcioner dužan je da javni interes ne podredi privatnom i stvara i održava poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije.

On ne sme biti zavisan od lica koja bi mogla da utiču na njegovu nepristrasnost, niti da koristi javnu funkciju zarad sticanja bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice.

Javnom funkcioneru je zabranjeno da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.

IV. SUKOB INTERESA

Pojam

Član 39.

Sukob interesa je situacija u kojoj javni funkcioner ima privatni interes koji utiče ili može da utiče na obavljanje javne funkcije.

Privatni interes je bilo kakva korist ili pogodnost za javnog funkcionera ili povezano lice.

Obaveštavanje Agencije

Član 40.

Javni funkcioner koji uoči postojanje sukoba interesa ili mogućnost da do njega dođe, odmah o tome pismeno obaveštava Agenciju. Pri tome, smesta prestaje da radi u stvari u kojoj postoji mogući sukob interesa, osim ako bi odlaganje izazvalo opasnost po javni interes.

Agencija daje mišljenje o tome da li postoji sukob interesa u roku od 15 dana od prijema potpunog i urednog obaveštenja javnog funkcionera.

Ako javni funkcioner traži mišljenje, a postupa u javnim nabavkama, Agencija daje mišljenje u roku od osam dana.

Postupak odlučivanja o postojanju sukoba interesa

Član 41.

Agencija pokreće po službenoj dužnosti postupak u kome odlučuje o postojanju sukoba interesa, u roku od pet godina od postupanja ili nepostupanja javnog funkcionera koje je izazvalo sumnju u sukob interesa.

Pri tome, Agencija može da po službenoj dužnosti pokrene postupak i kada javni funkcioner nije tražio mišljenje o tome da li postoji sukob interesa ili nije postupio po mišljenju Agencije da sukob interesa postoji.

Izuzeci od primene ovog zakona

Član 42.

Odredbe ovog zakona o sukobu interesa ne primenjuju se u postupcima u kojima je izuzeće službenog lica uređeno zakonom.

Izuzetno, Agencija može u jednostranačkim upravnim stvarima tražiti ponavljanje postupka ako utvrdi da je javni funkcioner bio u sukobu interesa kada je doneo upravni akt ili učestvovao u tome.

Posebne odredbe o obaveštenju koje daje direktor ili član odbora o nastalom ili mogućem sukobu interesa

Član 43.

Ako direktor ili član odbora uoči postojanje sukoba interesa ili mogućnost da do njega dođe, o tome odmah pismeno obaveštava odbor.

Odbor daje mišljenje o tome da li postoji sukob interesa.

V. NESPOJIVOST

Obavljanje drugog posla

Član 44.

Javni funkcioner ne sme da obavlja drugi posao ako između javne funkcije i drugog posla postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije ili ako je zakonom ili drugim propisom zabranjeno da javni funkcioner obavlja određeni drugi posao.

Drugi posao obuhvata i funkciju koja nije javna funkcija u smislu ovog zakona, kao i delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisom, koja se ne smatra preduzetnikom u smislu zakona kojim se uređuje položaj preduzetnika.

Savetovanje

Član 45.

Javni funkcioner ne sme da savetuje pravna i fizička lica o pitanjima u vezi sa javnom funkcijom na kojoj se nalazi, osim ako je na to obavezan.

Pravna lica sa učešćem privatnog kapitala

Član 46.

Javni funkcioner ne može biti zastupnik ili član organa pravnog lica u privatnoj svojini, niti vršiti upravljačka prava u njemu.

Članstvo u organima udruženja

Član 47.

Javni funkcioner ne sme da bude član organa udruženja ako između javne funkcije i članstva u organu udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi njegovu nepristrasnost ili ugled javne funkcije ili ako je zakonom ili drugim propisom zabranjeno da javni funkcioner bude član organa određenog udruženja.

Članstvo i funkcija u političkom subjektu

Član 48.

Javni funkcioner može da bude član političkog subjekta i da obavlja funkciju u njemu, ako zakonom to nije zabranjeno.

Javni funkcioner ne sme da koristi javnu funkciju i javne resurse u korist ili na štetu promocije političkog subjekta, niti da učestvuje u aktivnostima političkog subjekta kao javni funkcioner, ali može da učestvuje u promotivnim aktivnostima političkog subjekta kao njegov član, kandidat ili zastupnik.

Izuzetno, on može da koristi javne resurse radi zaštite lične bezbednosti ako je tako propisano ili o tome postoji odluka službi koje se staraju o njegovoj bezbednosti.

Javni funkcioner koji nije narodni poslanik, poslanik ili odbornik, dužan je da sagovornicima i javnosti nedvosmisleno predoči da li iznosi stav organa javne vlasti u kome je javni funkcioner ili političkog subjekta.

Politički subjekt je politička stranka, koalicija i grupa građana u smislu zakona kojim se uređuje finansiranje političkih aktivnosti.

Prenošenje upravljačkih prava

Član 49.

Javni funkcioner koji u vreme izbora, postavljenja ili imenovanja na javnu funkciju ima ili koji u toku javne funkcije stekne udeo ili akcije u privrednom društvu dužan je da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, odnosno sticanja udela ili akcija prenese svoja upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko lice koje nije povezano lice, da ih ono, u svoje ime, a za račun javnog funkcionera, vrši do prestanka javne funkcije.

Javni funkcioner je dužan da privrednom društvu i Agenciji dostavi podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava i dokaze o tome, u roku od pet dana od dana prenosa.

Lice na koje su preneta upravljačka prava postaje povezano lice.

Javni funkcioner ne sme da njemu daje uputstva ili naloge, niti da na bilo koji drugi način preko njega utiče na vršenje prava i obaveza u privrednom društvu.

Izuzetak od prenošenja upravljačkih prava

Član 50.

Javni funkcioner koji ima ili stekne udeo ili akcije u privrednom društvu do 3%, nije dužan da prenese upravljačka prava u njemu.

Preduzetnik

Član 51.

Javni funkcioner koji u vreme izbora, postavljenja ili imenovanja na javnu funkciju jeste ili koji u toku javne funkcije postane preduzetnik dužan je da u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, odnosno registracije preduzetnika odredi poslovođu, prema zakonu kojim se uređuje položaj preduzetnika.

Poslovođa postaje povezano lice.

Obaveštavanje Agencije o učešću u postupku javne nabavke, privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti

Član 52.

Pravno lice u kome javni funkcioner ili član porodice, za vreme javne funkcije i dve godine od njenog prestanka, ima udeo ili akcije preko 20% i koje učestvuje u postupku javne nabavke ili privatizacije ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti, drugim korisnikom budžeta ili drugim pravnim licem u kome je više od 20% kapitala u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine, dužno je da Agenciji dostavi u roku od 15 dana od dana okončanja postupka, obaveštenje koje sadrži podatke o:

1) podnosiocu obaveštenja (naziv pravnog lica, matični broj, sedište i ime i prezime odgovornog lica);

2) imenu i prezimenu javnog funkcionera i člana porodice;

3) nazivu organa javne vlasti koji je naručilac posla;

4) vrsti i predmetu postupka;

5) datumu okončanja postupka;

6) odluci u postupku javne nabavke, privatizacije ili drugom postupku i broju i vrednosti ugovora o javnoj nabavci, postupku privatizacije ili drugom postupku;

7) potpis odgovornog lica.

Obaveštenje se podnosi u elektronskom obliku, na obrascu i onako kako propiše Agencija.

Agencija proverava blagovremenost i potpunost podataka iz obaveštenja.

Obaveštavanje Agencije o nedozvoljenom uticaju na javnog funkcionera

Član 53.

Javni funkcioner dužan je da o nedozvoljenom uticaju kome je izložen odmah pismeno obavesti Agenciju.

Nedozvoljeni uticaj je fizički napad, pretnja, ucena, pritisak i svako drugo nedozvoljeno uplitanje u rad javnog funkcionera kojim se utiče ili može da utiče na njegovo postupanje i odlučivanje.

Odmah po prijemu obaveštenja, Agencija podnosi nadležnom organu krivičnu prijavu, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.

Nadležni organ dužan je da, u roku od 90 dana od dana podnošenja krivične prijave, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijative za pokretanje disciplinskog postupka obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo.

Nedozvoljen uticaj na javnog funkcionera u Agenciji

Član 54.

O nedozvoljenom uticaju član odbora obaveštava odbor i direktora, direktor odbor, a zamenik direktora – direktora.

Onda se primenjuju odredbe koje važe kada javni funkcioner obavesti Agenciju o nedozvoljenom uticaju na njega (član 53. st. 3. i 4.).

Ograničenja po prestanku javne funkcije

Član 55.

Lice kome je prestala javna funkcije ne sme da u roku od dve godine od tada:

1) stupi u odnos sa organom javne vlasti u kome je bio javni funkcioner, kao predstavnik poslovnog subjekta koji sa organom javne vlasti ima ili tek uspostavlja poslovne kontakte;

2) zasnuje radni odnos ili uspostavi poslovnu saradnju sa pravnim licem, preduzetnikom ili međunarodnom organizacijom koji ostvaruju korist od odluka čije donošenje je bilo i u njegovoj nadležnosti;

3) zastupa pravno ili fizičko lice ili obavlja poslove veštaka ili stručnog savetnika, u smislu zakonika kojim se uređuje krivični postupak, u sudskom ili drugom postupku u kome se razmatra i odluka u čijem donošenju je učestvovao;

4) obavlja poslove upravljanja ili revizije u pravnom licu koje je nadzirao kao javni funkcioner, ako je nadzor vršen poslednje godine javne funkcije;

5) upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti sebi ili drugom ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe na javnoj funkciji, ako nisu dostupne javnosti.

VI. KUMULACIJA JAVNIH FUNKCIJA

Zabrana kumulacije javnih funkcija

Član 56.

Javni funkcioner sme da bude na jednoj javnoj funkciji, ako Ustavom ili zakonom nije obavezan da istovremeno bude na dve ili više njih.

Javni funkcioner može istovremeno da bude na dve javne funkcije ili više njih na koje se bira neposredno od građana, osim kada je nespojivost utvrđena Ustavom.

Razrešenje javnog funkcionera

Član 57.

Povredu zabrane kumulacije javnih funkcija utvrđuje Agencija, tako što donosi meru javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.

Javni funkcioner razrešava se sa druge po redu javne funkcije, u roku koji odredi Agencija i koji ne može da bude kraći od osam dana od prijema odluke Agencije.

Javnom funkcioneru kome je posle povrede zabrane kumulacije prestala neka od javnih funkcija tako da je i povreda prestala i licu kome su prestale sve javne funkcije kojima je povređivao zabranu kumulacije izriče se mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.

U tim slučajevima povreda zabrane kumulacije javnih funkcija zastareva u roku od dve godine od izbora, postavljenja ili imenovanja na drugu po redu javnu funkciju.

VII. POKLONI

Pojam poklona

Član 58.

Poklon jeste stvar, pravo i usluga data ili učinjena bez odgovarajuće naknade i korist ili pogodnost učinjene javnom funkcioneru ili članu porodice u vezi sa javnom funkcijom na kojoj se on nalazi.

Zabrana prijema poklona

Član 59.

Javni funkcioner i član porodice ne smeju da prime poklon, izuzev protokolarnog i prigodnog poklona.

Predaja primljenog protokolarnog i prigodnog poklona organu javne vlasti

Član 60.

Protokolarni poklon je poklon koji javni funkcioner ili član porodice prima od predstavnika strane države, međunarodne organizacije ili stranog fizičkog ili pravnog lica prilikom službene posete ili u drugim sličnim prilikama.

Prigodni poklon je poklon koji se prima u prilikama kada se tradicionalno razmenjuju pokloni.

Primljeni prigodni i protokolarni pokloni postaju javna svojina.

Javni funkcioner dužan je da u roku od osam dana od dana prijema prigodnog ili protokolarnog poklona, odnosno od povratka u zemlju preda poklon organu javne vlasti u kome je na javnoj funkciji, a organ javne vlasti da poklon dalje preda organu nadležnom za postupanje sa stvarima u javnoj svojini.

Zadržavanje u svojinu protokolarnih i prigodnih poklona

Član 61.

Izuzetno, javni funkcioner i član porodice imaju pravo da zadrže u svojinu protokolarni ili prigodni poklon čija vrednost ne prelazi 10% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, ali tako da ukupna vrednost u svojinu zadržanih poklona ne pređe u kalendarskoj godini iznos jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.

Poklon koji je zadržao u svojinu član porodice računa se javnom funkcioneru u ukupnu vrednost poklona koje je zadržao u svojini u kalendarskoj godini i obratno.

Vrednost poklona

Član 62.

Vrednost poklona čini tržišna cena poklona na dan kada je ponuđen ili primljen.

Tržišna cena poklona je prosečna cena predmeta ili usluge koji su predmet poklona na tržištu, odnosno prosečna cena predmeta ili usluge slične vrste i vrednosti u slobodnoj prodaji na tržištu.

Po potrebi, vrednost poklona određuje Agencija.

Obaveza odbijanja prijema novca, finansijskih instrumenata i hartija od vrednosti

Član 63.

Javni funkcioner i član porodice dužan je da odbije prijem poklona koji se sastoji od novca, finansijskih instrumenata ili hartija od vrednosti i da odmah saopšti poklonodavcu da ne sme da ga primi.

Javni funkcioner je dužan da odmah, a najkasnije u roku od osam dana od dana odbijanja prijema poklona, odnosno od dana povratka u zemlju, o tome pismeno obavesti organ javne vlasti u kome je na javnoj funkciji i Agenciji.

Obaveštenje o primljenom poklonu

Član 64.

Javni funkcioner je dužan da o svakom primljenom poklonu pismeno obavesti organ javne vlasti u kome je na javnoj funkciji, u roku od 10 dana od dana prijema poklona, odnosno od povratka u zemlju.

Obaveštenje o primljenom poklonu sadrži:

1) ime i prezime javnog funkcionera i javnu funkciju;

2) naziv organa javne vlasti u kome je na javnoj funkciji;

3) ime, prezime i adresu poklonodavca ili naziv i sedište pravnog lica ili organa ako je poklon dat u njihovo ime;

4) datum prijema poklona;

5) povod za davanje poklona;

6) opis poklona;

7) vrednost poklona ili podataka da je procena vrednosti u toku;

8) podatak da li je reč o protokolarnom ili prigodnom poklonu;

9) podatak o tome da li je protokolaran ili prigodan poklon postao svojina javnog funkcionera ili javna svojina.

Obaveštenje sadrži i datum njegovog sačinjavanja i potpis javnog funkcionera.

Javni funkcioner predaje obaveštenje i kada je poklon primio član porodice.

Bližu sadržinu i obrazac obaveštenja o primljenom poklonu propisuje Agencija.

Evidencija poklona

Član 65.

Organ javne vlasti vodi evidenciju o poklonima koji su primili javni funkcioneri u njemu i članovi porodice.

Evidencija sadrži mesto i datuma popunjavanja evidencije, potpis odgovornog lica organa javne vlasti i podatke koje sadrži obaveštenje javnog funkcionera o primljenom poklonu (član 64. stav 2).

Bližu sadržinu i obrazac evidencije poklona propisuje Agencija.

Obaveza predaje evidencije poklona Agenciji

Član 66.

Organ javne vlasti predaje kopiju evidenciju poklona Agenciji u elektronskom obliku do 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu, inače se smatra da evidenciju nije predao.

Podaci iz evidencije poklona koja je predata Agenciji jesu javni.

Provera evidencije poklona

Član 67.

Agencija proverava da li je evidencija poklona blagovremeno predata i da li sadrži potpune podatke.

Agencija pri tome procenjuje da li je javni funkcioner ili član porodice primio ili primio i zadržao poklon na koji prema ovom zakonu nema pravo ili zadržao poklon na koji prema ovom zakonu ima pravo ali koji je uticao ili mogao uticati na nepristrasnost javnog funkcionera i ako jeste – pokreće postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona.

Katalog poklona

Član 68.

Koristeći podatke iz evidencije poklona, Agencija objavljuje Katalog poklona na svojoj internet prezentaciji.

Katalog poklona objavljuje se do 1. juna tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu.

VIII. PRIJAVLJIVANJE IMOVINE I PRIHODA

Registar javnih funkcionera

Član 69.

Organ javne vlasti koji je izabrao, postavio ili imenovao javnog funkcionera obaveštava Agenciju o tome, i o prestanku javne funkcije, u roku od 15 dana.

Izuzetno, obaveštenje o izboru neposredno od građana Agenciji podnosi organ u koji je javni funkcioner izabran.

Obaveštenje sadrži sledeće podatke o javnom funkcioneru:

1) ime i prezime;

2) jedinstven matični broj građana;

3) prebivalište i boravište;

4) broj službenog telefona i službenu adresu elektronske pošte;

5) školsku spremu i zvanje;

6) zanimanje, posao ili delatnost u vreme izbora, postavljenja ili imenovanja;

7) naziv javne funkcije i organa javne vlasti u koji je izabran, postavljen ili imenovan;

8) naziv organa koji ga je izabrao, postavio ili imenovao;

9) datum izbora, postavljenja ili imenovanja;

10) datum prestanka javne funkcije.

Obaveštenje sadrži i potpis odgovornog lica u organu javne vlasti.

Obaveštenje se predaje u elektronskom obliku, na obrascu i onako kako propiše Agencija, inače se smatra da nije predato.

Koristeći podatke iz obaveštenja, Agencija sačinjava i vodi Registar funkcionera, koji objavljuje na svojoj internet prezentaciji.

Agencija proverava blagovremenost i potpunost podataka iz Registra funkcionera.

Redovno prijavljivanje imovine i prihoda

Član 70.

Javni funkcioner podnosi, u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, Agenciji izveštaj o imovini i prihodima svojim i članova porodice (u daljem tekstu: Izveštaj), prema stanju na dan izbora, postavljenja ili imenovanja.

Javni funkcioner koji je po prestanku javne funkcije odmah ponovo izabran, imenovan ili postavljen, ne podnosi ponovo Izveštaj ako nema promene podataka iz prethodnog Izveštaja, ali je dužan da o tome obavesti Agenciju u roku od 30 dana od dana ponovnog izbora, postavljenja ili imenovanja.

Izveštaj podnosi i lice kome je prestala javna funkcija, u roku od 30 dana, prema stanju na dan prestanka javne funkcije.

Vanredno prijavljivanje imovine i prihoda

Član 71.

Ako se imovina ili prihodi javnog funkcionera ili člana porodice bitno promene u prethodnoj godini, javni funkcioner podnesi Agenciji Izveštaj prema stanju na dan 31. decembra prethodne godine, a najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana.

Bitna promena postoji kad su uvećani ili umanjeni imovina ili prihodi koji, prema prethodnom Izveštaju, prelaze prosečnu godišnju zaradu bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji ili kad je promenjena struktura te imovine.

Ako su bitno promenjeni imovina ili prihodi koji prema prethodnom Izveštaju prelaze deset prosečnih godišnjih zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji, javni funkcioner dužan je da Agenciji podnese Izveštaj u roku od 30 dana od dana nastanka promene.

Lice kome je prestala javna funkcija dužno je da dve godine posle toga podnosi Izveštaj prema stanju na dan 31. decembra prethodne godine, najkasnije do isteka roka za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana, ali pod uslovom da su imovina i prihodi bitno promenjeni u odnosu na prethodnu godinu (st. 2. i 3. ovog člana).

Javni funkcioneri koji podnose Izveštaj na zahtev Agencije

Član 72.

Redovno i vanredno prijavljivanje imovine i prihoda (čl. 70. i 71.) ne primenjuje se na odbornike, članove opštinskog i gradskog veća, članove opštinskih i gradskih izbornih komisija i članove organa javnih preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač ili član opština, grad ili gradska opština.

Redovno i vanredno prijavljivanje imovine i prihoda ne primenjuje se ni na članove organa javnih preduzeća, privrednih društava, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač ili član Republika Srbija ili autonomna pokrajina, ako zakonom, drugim propisom ili aktom nije predviđeno da javni funkcioner ima pravo na naknadu po osnovu članstva.

Agencija može da zatraži Izveštaj i od javnih funkcionera iz st. 1. i 2. ovog člana, u roku koji ona odredi.

Sadržina Izveštaja

Član 73.

Izveštaj sadrži sledeće podatke o imovini i prihodima javnog funkcionera i članova porodice:

1) ime i prezime;

2) javnu funkciju;

3) jedinstveni matični broj građana;

4) prebivalište i boravište;

5) broj telefona i adresu elektronske pošte;

6) drugi posao, delatnost i članstvo u organima udruženja;

7) izvor i visinu neto prihoda javnog funkcionera koje prima zato što je na javnoj funkciji i izvor i visinu ostalih neto prihoda koje prima iz budžeta i drugih javnih izvora;

8) izvor i visinu neto prihoda od drugog posla ili delatnosti;

9) neto prihode od naučno-istraživačke, nastavne, kulturno-umetničke, humanitarne ili sportske delatnosti;

10) prihode od autorskih, patentnih i sličnih prava intelektualne svojine;

11) izvor i visinu ostalih neto prihoda;

12) pravo korišćenja stana za službene potrebe;

13) pravo svojine ili pravo zakupa na nepokretnostima;

14) pravo svojine ili pravo zakupa na pokretnim stvarima koje podležu registraciji;

15) pravo svojine na pokretnim stvarima veće vrednosti (dragocenosti, zbirke, umetnički predmeti i sl.);

16) depozite u bankama i drugim finansijskim ustanovama sa nazivom banke ili finansijske ustanove, vrstom i brojem računa i iznosom sredstava na računima;

17) zakupu sefova u bankama;

18) gotovom novcu;

19) potraživanjima i dugovima (glavnica, kamata i rok otplate i dospeća);

20) akcijama i udelima u pravnom licu;

21) pravnom licu u kome pravno lice iz iz tačke 20. ovog stava ima preko 3% udela ili akcija;

22) finansijske instrumente;

23) delatnost preduzetnika;

24) druge podatke koje javni funkcioner smatra bitnim za primenu ovog zakona.

Izveštaj sadrži i datum i mesto njegovog sačinjavanja i potpis javnog funkcionera koji ga podnosi.

U Izveštaju se navode imovina i prihodi i u zemlji i u inostranstvu.

Oblik podnošenja Izveštaja

Član 74.

Bližu sadržinu Izveštaja propisuje Agencija.

Izveštaj se podnosi u elektronskom obliku, na obrascu i na način koji propiše Agencija, inače se smatra da nije podnet.

Registar imovine i prihoda javnih funkcionera

Član 75.

Koristeći izveštaje, Agencija sačinjava i vodi Registar imovine i prihoda javnih funkcionera.

U registru se evidentiraju podaci iz Izveštaja.

Javni funkcioneri, zaposleni i radno angažovani u Agenciji, i drugi koji zbog prirode posla imaju pristup podacima iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera koji nisu dostupni javnosti, ne smeju da saopštavaju trećim licima podatke, niti da im omoguće pristup njima.

Javnost podataka iz Registra imovine i prihoda javnih funkcionera

Član 76.

U Registru imovine i prihoda javnih funkcionera javnosti su dostupni podaci o imenu i prezimenu javnog funkcionera, njegovoj javnoj funkciji, izvoru i visini neto prihoda javnog funkcionera koje prima zato što je na javnoj funkciji i izvoru i visini drugih neto prihoda koje prima iz budžeta i drugih javnih izvora, o pravu svojine javnog funkcionera na nepokretnosti ili pravu zakupa na njoj, izuzev adrese prostiranja nepokretnosti, pravu svojine ili pravu zakupa javnog funkcionera na pokretnim stvarima koje podležu registraciji, izuzev njihovog registarskog broja, depozitima u bankama i drugim finansijskim ustanovama bez naziva baneke ili druge finansijske ustavove i bez navođenja, vrste i broja računa i iznosa sredstava na računima, akcijama i udelima u pravnom licu i o pravu korišćenja stana za službene potrebe.

Izuzetno, podaci iz Izveštaja javnih funkcionera u državnim organima određenim zakonima kojima se uređuje organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije nisu dostupni javnosti dok ne isteknu dve godine od prestanka javne funkcije.

Javnosti nisu dostupni podaci o imovini i prihodima članova porodice.

Javni funkcioner i član porodice mogu dati saglasnost da se objave podaci iz Izveštaja koji se tiču njihove imovine i prihoda koji nisu dostupni javnosti.

Korišćenje podataka iz Izveštaja

Član 77.

Podaci iz Izveštaja koji nisu dostupni javnosti koriste se samo kod provere Izveštaja i u postupku u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona.

Podatke koji nisu dostupni javnosti Agencija saopštava sudu, javnom tužilaštvu, ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove, Upravi za sprečavanje pranja novca i Poreskoj upravi, u skladu sa zakonom.

Provera Izveštaja

Član 78.

Agencija proverava blagovremenost podnošenja Izveštaja i tačnost i potpunost podataka u njemu, prema godišnjem planu provere koji donosi direktor, uz saglasnost odbora.

Godišnji plan provere objavljuje se na internet prezentaciji Agencije.

Agencija vanredno proverava tačnosti i potpunosti podataka iz Izveštaja ako posumnja da u Izveštaju nisu prijavljeni tačni i potpuni podaci.

Obaveze banaka i drugih finansijskih institucija

Član 79.

Banka i druge finansijske institucije dužne su da u roku od 15 dana od prijema zahteva Agencije, ovoj proslede podatke o svim računima javnih funkcionera, povezanih lica i članova porodice (vrsta i broj računa, stanje i promet na računu, podatke o licima ovlašćenim za raspolaganje sredstvima na računu i dokumentaciju koja je bila osnov za otvaranje računa) i svim drugim poslovnim odnosima javnog funkcionera, povezanih lica i članova porodice, s jedne strane i banke ili druge finansijske institucije, s druge strane.

Na obavezu banaka i drugih finansijskih institucija da proslede podatke koje zahteva Agencija ne primenjuju se zabrane i ograničenja koje su određene drugim propisima.

Agencija može da primljene podatke koristi isključivo za proveru Izveštaja.

Praćenje imovinskog stanja

Član 80.

Pri proveri Izveštaja Agencija ocenjuje da li postoji nesaglasnost između podataka iz Izveštaja i stvarnog stanja ili nesaglasnost između uvećane vrednosti imovine i prihoda i zakonitih i prijavljenih prihoda.

Postoji li nesaglasnost, Agencija poziva javnog funkcionera i/ili člana porodice da se, u roku od 15 dana, izjasni o razlozima nesaglasnosti.

Ako pri proveri Izveštaja posumnja da javni funkcioner prikriva stvarnu vrednost svoje imovine ili prihoda, Agencija može zahtevati da joj članovi porodice i povezana lica neposredno podnesu podatke o svojoj imovini i prihodima, u roku od 30 dana od dana prijema zahteva.

Do okončanja provere Izveštaja, javni funkcioner ne može da razgleda spise predmeta i obaveštava o toku postupka.

IX. POSTUPAK U KOME SE ODLUČUJE O POSTOJANJU POVREDE OVOG ZAKONA

Osnovna odredba

Član 81.

O tome da li postoji povreda ovog zakona odlučuje Agencija.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona vodi se u slučaju sumnje u povredu osnovnih pravila o obavljanju javne funkcije (član 38), postojanje sukoba interesa (čl. 40-43), postojanje nespojivosti (čl. 44 – 52. i član 55.), kumulaciju javnih funkcija (član 57), prijema poklona (čl. 59-64. i član 67.) i prijavljivanja imovine i prihoda (član 69, čl. 70-74. i član 80.).

Pokretanje postupka

Član 82.

Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona pokreće se zahtevom organa javne vlasti koji je javnog funkcionera izabrao, postavio ili imenovao ili u kome je on na javnoj funkciji.

Agencija može da pokrene postupak po službenoj dužnosti, ili po prijavi fizičkog ili pravnog lica.

Prijava mora da bude u pismenom obliku i da sadrži:

1) naziv i sedište, odnosno ime i prezime i adresu podnosioca prijave;

2) ime i prezime javnog funkcionera, javnu funkciju na kojoj je i organ javne vlasti u kome je javni funkcioner;

3) činjenice iz kojih proizlazi sumnja da postoji povreda ovog zakona;

4) potpis podnosioca prijave, ako prijavu podnosi fizičko lice, odnosno potpis zastupnika i pečat pravnog lica, ako prijavu podnosi pravno lice.

Agencija može da pokrene postupak i na osnovu anonimne prijave, ako tvrdnje iz prijave i priloženi dokazi sami, ili u sadejstvu sa drugim podacima kojima Agencija raspolaže, izazivaju sumnju da postoji povreda ovog zakona.

Odlučivanje o pokretanju postupka

Član 83.

Posle prijema prijave Agencija odlučuje o postojanju razloga za pokretanje postupka.

Agencija obaveštava podnosioca prijave o tome da li je pokrenula postupak po prijavi.

Obaveze podnosioca zahteva i prijave

Član 84.

Podnosilac zahteva ili prijave dužan je da, na zahtev Agencije i u roku od 15 dana od dana prijema njenog zahteva, dostavi dokumenta i informacije kojima raspolaže, a koji su značajni za ocenu o tome da li postoji povreda ovog zakona.

Podnosilac prijave dužan je da u istom roku dostavi Agenciji dokumenta i informacije značajne za odlučivanje o postojanju razloga za pokretanje postupka.

Nalog

Član 85.

Ako je postupak pokrenut zbog otklonjive povrede ovog zakona, Agencija može da naloži javnom funkcioneru da se, u roku od 30 dana i onako kako odredi Agencija, povinuje ovom zakonu.

Ako javni funkcioner u svemu ispuni nalog Agencija može, uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, naročito težinu i posledice povrede, da obustavi postupak ili nastavi postupak i ispunjenje naloga uzme u obzir pri odlučivanju.

Protiv odluke kojom je javnom funkcioneru naloženo povinovanje ovom zakonu nije dozvoljena žalba, niti upravni spor.

Izjašnjenje javnog funkcionera

Član 86.

Agencija obaveštava javnog funkcionera da je protiv njega pokrenut postupak i poziva ga da se u roku od 15 dana pismeno izjasni na tvrdnje iz obaveštenja.

Obaveštenje sadrži način na koji je postupak pokrenut, povredu ovog zakona zbog koje je pokrenut i činjenice iz kojih proizlazi da je javni funkcioner povredio ovaj zakon.

Neizjašnjenje javnog funkcionera ne zaustavlja tok postupka.

Javni funkcioner zadržava pravo da se, sve do donošenja odluke, izjasni o činjenicama i dokazima koji ga terete i da iznese činjenice i dokaze koji mu idu u korist.

Zaštita identiteta podnosioca prijave

Član 87.

Agencija štiti identitet podnosioca prijave.

Identitet podnosioca prijave može biti otkriven samo uz njegovu saglasnost.

Odluke i pravna sredstva

Član 88.

Po okončanom postupku, direktor donosi odluku kojom se utvrđuje povreda ovog zakona i izriče mera ili obustavlja postupak.

Postupak se obustavlja kada se utvrdi da ne postoji povreda ovog zakona.

Postupak može da se obustavi i ako postoji povreda ovog zakona, ali je javni funkcioner u svemu ispunio nalog Agencije (član 85.).

Protiv odluke direktora može da se izjavi žalba odboru, u roku od 15 dana od dana prijema odluke.

Podnosilac prijave nema pravo na žalbu.

Odluka odbora je konačna i protiv nje može da se pokrene upravni spor.

Javnost u postupku

Član 89.

Javnosti je dostupan samo podatak o tome da li je protiv javnog funkcionera pokrenut postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona i ishod postupka.

Odluka kojom se utvrđuje povreda ovog zakona i izriče mera objavljuje se na internet prezentaciji Agencije.

Ako postupak bude obustavljen, podaci iz spisa predmeta, izuzev o ishodu postupka i podataka koji su dostupni javnosti prema drugim propisima, ne mogu postati dostupni javnosti bez saglasnosti javnog funkcionera.

Vrste mera

Član 90.

Javnom funkcioneru koga je izabrao organ koji je neposredno izabran od građana i javnom funkcioneru koji je postavljen ili imenovan može se izreći mera opomene ili mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije.

Javnom funkcioneru koji je izabran neposredno od građana i licu kome je prestala javna funkcija, povezanom licu i članu porodice, može da se izrekne mera opomene ili mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona.

Pri izricanju mere uzimaju se u obzir sve okolnosti slučaja, naročito težina i posledica povrede ovog zakona i otklonjivost povrede.

Uslovi za izricanje mera

Član 91.

Mera opomene izriče se ako je javni funkcioner lakše povredio ovaj zakon.

Mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona izriču se zbog teže povredi ovog zakona ili kad je posle posle izrečene mere opomene ponovo povređen ovaj zakon.

Ako je javni funkcioner kumulirao javne funkcije, pa je na jednoj od njih teže povredio ovaj zakon, mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje s javne funkcije odnosi se na sve kumulirane javne funkcije.

Postupanje posle konačnosti preporuke za razrešenje s javne funkcije

Član 92.

Posle konačnosti mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije, Agencija dostavlja odluku organu javne vlasti nadležnom za razrešenje.

On je dužan da saopšti Agenciji kako je postupio po preporuci, u roku od 60 dana od njenog prijema.

Vraćanje imovinske koristi kod povrede zabrane kumulacije javnih funkcija

Član 93.

U odluci kojom je izrečena mera zbog toga što povređena zabrana kumulacije javnih funkcija (član 57), lice kome je mera izrečena obavezuje se da imovinsku korist stečenu na drugoj po redu javnoj funkciji uplati na račun budžeta Republike Srbije, odnosno teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, i da dokaz o tome dostavi Agenciji u roku od osam dana od dana uplate.

Imovinska korist sastoji se od neto plate, naknade i drugih primanja koje je lice ostvarilo na drugoj po redu javnoj funkciji.

Posebna odluka direktora

Član 94.

Posle konačnosti odluke kojom je izrečena mera zbog toga što povređena zabrana kumulacije javnih funkcija, direktor donosi posebnu odluku, koja je konačna, u kojoj utvrđuje tačan iznos imovinske koristi koju lice kome je mera izrečena mora da vrati i određuje mu rok od 30 dana za to.

Organ javne vlasti u kome je lice kome je mera izrečena bilo na drugoj po redu javnoj funkciji dužan je da, na zahtev Agencije, u roku od osam dana od dana prijema zahteva, dostavi podatke o neto iznosu plata, naknada i drugih primanja koja je ono ostvarilo na javnoj funkciji.

Ako lice kome je mera izrečena u roku koji je određen u posebnoj odluci direktora ne vrati imovinsku korist, Agencija o tome odmah obaveštava nadležno pravobranilaštvo radi naplate potraživanja.

Javno objavljivanje odluka

Član 95.

Izreka i sažeto obrazloženje konačne odluke kojom je javnom funkcioneru izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje s javne funkcije i mera javnog objavljivanja odluke o povredi ovog zakona objavljuje se na internet prezentaciji Agencije i u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Dostavljanje pismena

Član 96.

Kad se javni funkcioner kome se dostavlja pismeno ne zatekne na adresi koju je naveo u Izveštaju ili kad Izveštaja nema, smatra se da je dostavljanje izvršeno kada se pismeno preda licu određenom za primanje pismena u organu javne vlasti u kome je na javnoj funkciji.

Ako dostavljač u radno vremene ne nađe to lice, pismeno može da preda svakom licu koje je zaposleno u organu javne vlasti i koje se zatekne u njegovim prostorijama.

Shodna primena zakona kojim se uređuje opšti upravni postupak

Član 97.

U postupku odlučivanja o postojanju povrede ovog zakona shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Prijavljivanje povreda ovog zakona nadležnim organima

Član 98.

Kada u toku postupka nađe da postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti ili prekršaj ili povreda dužnosti iz radnog odnosa, Agencija podnosi nadležnom organu krivičnu prijavu, zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijativu za pokretanje disciplinskog postupka.

Nadležni organ je dužan da, u roku od 90 dana od prijema krivične prijave, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka ili inicijative za pokretanje disciplinskog postupka, obavesti Agenciju o tome što je preduzeo.

Odluke Agencije ne utiču na krivičnu i materijalnu odgovornost javnog funkcionera.

X. POSTUPANJE PO PREDSTAVKAMA

Pojam predstavke

Član 99.

Predstavka je pismeno obraćanje fizičkog ili pravnog lica Agenciji u kome se iznose činjenice koje izazivaju sumnju u korupciju u organu javne vlasti.

Ako Agencija nije nadležna da postupa po predstavci, prosleđuje predstavku nadležnom organu i o tome obaveštava podnosioca predstavke, što čini i ako ne može da utvrdi ko je nadležan.

Agencija štiti identitet podnosioca predstavke, na njegov zahtev, u skladu sa zakonom.

Urednost predstavke

Član 100.

Predstavka mora da bude potpisana, razumljiva i da sadrži sve što je potrebno da bi po njoj moglo da se postupa, a naročito naziv organa javne vlasti protiv koga se podnosi i vreme, mesto i opis koruptivne radnje ili koruptivnog nečinjenja.

Predstavka je neuredna ako ima nedostatke koji Agenciju sprečavaju da postupa po njoj, ako nije razumljiva ili potpuna. U tom slučaju Agencija u roku od osam dana od prijema predstavke obaveštava podnosioca kako da uredi predstavku u roku koji ne može biti kraći od osam dana, uz upozorenje na pravne posledice propuštanja.

Ako predstavka ne bude uređena u roku, smatra se da je podnosilac odustao od predstavke.

Agencija može da zatraži od podnosioca predstavke da, u roku koji ne može biti kraći od 15 ni duži od 30 dana, dostavi dodatna objašnjenja, dokumenta i informacije, radi ispitivanja tvrdnji iz predstavke.

Bližu sadržinu predstavke, obrazac predstavke i način na koji se ona podnosi, propisuje Agencija, a u svemu ostalom u postupku po predstavci shodno se primenjuje zakon kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Predlog za nadzor

Član 101.

Agencija može da, pri postupanju po predstavci, podnese obrazloženi predlog za nadzor organu koji nadzire rad organa javne vlasti protiv koga je predstavka podneta.

Ako odbije predlog Agencije, on je dužan da, najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema predloga, Agenciji pismeno obrazloži razloge za odbijanje.

Ishod postupanja po predstavci

Član 102.

Ako Agencija oceni da u radu organa javne vlasti postoje okolnosti koje mogu da dovedu ili su već dovele do korupcije, ona daje mišljenje u kome izlaže stanje, preporučuje šta treba da se preduzme da se ono popravi i određuje rok za to, i mišljenje dostavlja organu javne vlasti.

Ako organ javne vlasti roku u roku od 30 dana od prijema mišljenja, pismeno ne izvesti Agenciju o tome šta je preduzeo povodom mišljenja ili ako pismeno ospori mišljenje Agencije, ona prosleđuje mišljenje i osporavanje organu koji nadzire rad organa javne vlasti protiv koga je predstavka podneta.

Kada u postupku po predstavci posumnja da je učinjeno krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, Agencija bez odlaganja šalje predstavku i prikupljenu dokumentaciju nadležnom javnom tužilaštvu.

Agencija je dužna da o ishodu postupanja po predstavci obavesti podnosioca predstavke.

Postupanje po anonimnim predstavkama

Član 103.

Agencija postupa po anonimnim predstavkama ako tvrdnje iz predstavke i priloženi dokazi izazivaju sumnju u korupciju.

Postupanje Agencije po službenoj dužnosti

Član 104.

Agencija može po službenoj dužnosti pokrenuti postupak u kome se ispituje postojanje korupcije u organu javne vlasti ako raspolaže saznanjima koja izazivaju sumnju u korupciju.

XI. SPREČAVANJE KORUPCIJE

Davanje mišljenja

Član 105.

Agencija daje mišljenja o primeni ovog zakona.

Agencija daje mišljenja na sopstvenu inicijativu ili na zahtev fizičkih ili pravnih lica.

Pojam integriteta i plan integriteta

Član 106.

Integritet je skup vrednosti i postupanja organa javne vlasti, drugih organizacija i pravnih lica koji omogućavaju da javni funkcioneri, zaposleni i radno angažovani poštuju zakone, kodekse ponašanja i etički deluju s ciljem izbegavanja korupcije i poboljšanja rada.

Plan integriteta nastaje posle procene sopstvenog integriteta i donosi se i sprovodi radi poboljšanja procenjenog integriteta.

Sadržina plana integriteta

Član 107.

Plan integriteta obavezno sadrži:

1) oblasti i procese koji su naročito rizični za nastanak korupcije i procenu ozbiljnosti rizika od korupcije u njima;

2) pravne i praktične mere kojima se sprečavaju i otklanjaju rizici od korupcije i rokove za njihovo preduzimanje;

3) podatke o licima odgovornim za sprovođenje mera iz plana integriteta.

Uz plan integriteta obavezno se prilažu odluka o imenovanju radne grupe za izradu plana integriteta, program radne grupe, zapisnici o sastancima radne grupe i o tome šta je preduzeto, zaključni izveštaj o radu radne grupe i odluka o usvajanju plana integriteta.

Izveštaj o sprovođenju plana integriteta

Član 108.

Izveštaj o sprovođenju plana integriteta sadrži:

1) podatke o tome da li su mere iz plana integriteta sprovedene u roku ili posle njegovog isteka i da li su delimično sprovedene ili nisu sprovedene;

2) razloge zbog kojih mere nisu sprovedene.

Uz izveštaj o sprovođenju plana integriteta obavezno se prilaže odluka o usvajanju izveštaja.

Obaveza donošenja i sprovođenja plana integriteta

Član 109.

Plan integriteta donose i sprovode organi Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave, gradske opštine, organizacije kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja, ustanove i javna preduzeća i druga pravna lica čiji je osnivač ili član Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave ili gradska opština (u daljem tekstu: obveznik donošenja plana integriteta).

Plan integriteta se donosi i sprovodi saglasno Uputstvu za izradu i sprovođenje planova integriteta.

Uputstvu za izradu i sprovođenje planova integriteta donosi Agencija i ono sadrži opis faza izrade plana integriteta i sprovođenje plana integriteta, rokove za donošenje, sprovođenje i dostavljanje izveštaja o sprovođenju plana integriteta Agenciji i nadzor nad donošenjem i sprovođenjem plana integriteta.

Nadzor od Agencije

Član 110.

Obveznik donošenja plana integriteta dužan je da Agenciji dostavi plan integriteta i izveštaj o njegovom sprovođenju, sa prilozima (član 107. stav 2. i 108. stav 2.), u roku i na način koji su propisani Uputstvom za izradu i sprovođenje planova integriteta.

Donošenje i sprovođenje planova integriteta nadzire Agencija.

Odgovornost za donošenje, sprovođenje i izveštavanje o sprovođenju plana integriteta

Član 111.

Za donošenje, sprovođenje i izveštavanje o sprovođenju plana integriteta odgovoran je rukovodilac obveznika donošenja plana integriteta.

On je dužan da odredi lica koja usklađuju donošenje, sprovođenje i izveštavanje o sprovođenju plana integriteta.

Agencija se stara o njihovoj obuci.

Donošenje plana integriteta od drugih organizacija i pravnih lica

Član 112.

Plan integriteta mogu doneti i pravna lica i organizacije koja nisu obveznici donošenja plana integriteta, prema Uputstvu za izradu i sprovođenje plana integriteta.

Na njihov predlog i o njihovom trošku, Agencija može da odredi oblasti i procese naročito rizične za nastanak korupcije i da proceni ozbiljnost rizika od korupcije u njima.

Visinu troškova propisuje Agencija.

Izveštavanje o sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije

Član 113.

Subjekti odgovorni za sprovođenje mera i aktivnosti koje su sadržane u strateškim dokumentima u oblasti borbe protiv korupcije (u daljem tekstu: odgovorni subjekti) dužni su da kvartalno i pismeno izveštavaju Agenciju o njihovom sprovođenju, počev od kvartala u kome dospevaju njihove obaveze za sprovođenje mera i aktivnosti, u roku od 15 dana od dana isteka kvartala.

Obaveza izveštavanja prestaje kada Agencija obavesti odgovorni subjekat da su sve njegove obaveze u pogledu sprovođenja mera i aktivnosti iz strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije ispunjene.

Preporuke o sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije

Član 114.

Ako nije izvesno kako odgovorni subjekat sprovodi strateške dokumente iz oblasti borbe protiv korupcije, predstavnici Agencije i odgovornog subjekta održavaju sastanak i pokušavaju da na njemu usaglase stavove.

Posle toga, Agencija može dati odgovornom subjektu preporuke kako da otkloni uočene propuste.

Preporuke se dostavljaju i organu javne vlasti koji je izabrao, postavio ili imenovao rukovodioca odgovornog subjekta, a objavljuju se i na internet prezentaciji Agencije.

Odgovorni subjekt dužan je da, u roku od 60 dana od dana prijema preporuka, obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo da bi otklonio uočene propuste.

Podnošenje izveštaja Narodnoj skupštini o sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije

Član 115.

Agencija podnosi Narodnoj skupštini izveštaj o sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije sa preporukama za dalje postupanje, najkasnije do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Podnošenje inicijativa za izmenu i donošenje propisa

Član 116.

Agencija ima pravo da inicira donošenje ili izmenu propisa, radi otklanjanja rizika od korupcije ili usklađivanja propisa sa potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije.

Metodologija za procenu rizika od korupcije u propisima

Član 117.

Agencija propisuje metodologiju za procenu rizika od korupcije u propisima i donosi uputstvo za njenu primenu.

Metodologiju primenjuju svi predlagači propisa.

Dužni su da u obrazloženju predloga propisa navedu kako su primenili metodologiju i izbegli rizike od korupcije u predlogu propisa.

Pribavljanje mišljenja od Agencije na nacrte zakona

Član 118.

Organ državne uprave dužan je da dostavi Agenciji nacrt zakona iz oblasti posebno rizične za nastanak korupcije i zakona kojima se uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije, radi davanja mišljenja o proceni rizika od korupcije u njima.

Vlada dostavlja mišljenje Agencije uz predlog zakona Narodnoj skupštini, i u obrazloženju predloga zakona navodi da li su razmatrane preporuke Agencije i u slučaju da neka preporuka nije usvojena razloge za to.

Izuzetno, Agencija daje organu državne uprave mišljenje o proceni rizika od korupcije i u nacrtu zakona koji ne potiče iz oblasti posebno rizične za nastanak korupcije, ako on sadrži rizike od korupcije.

Zakon iz oblasti posebno rizične za nastanak korupcije je svaki zakon iz oblasti predviđenih strateškim dokumentima u oblasti borbe protiv korupcije.

Analiza rizika od korupcije u radu organa javne vlasti i istraživanje o stanju korupcije

Član 119.

Agencija analizira rizike od korupcije u radu organa javne vlasti i sačinjava preporuke za otklanjanje rizika, na sopstvenu inicijativu ili na zahtev organa javne vlasti.

Agencija upućuje preporuke organu javne vlasti na koje se odnose i organu javne vlasti koji nadzire njegov rad.

Organ javne vlasti dužan je da, u roku od šest meseci od prijema preporuka, obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo radi otklanjanja rizika od korupcije.

Agencija istražuje stanje korupcije u organima javne vlasti.

Saradnja u sprečavanju korupcije

Član 120.

Agencija sarađuje sa naučnim insitucijama i organizacijama civilnog društva.

Saradnja se sastoji od zajedničkih delovanja u sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije, sprovođenja programa obuke, istraživanja stanja korupcije i od drugih poslova značajnih za sprečavanje korupcije.

Obuka u oblasti borbe protiv korupcije i jačanja integriteta

Član 121.

Agencija donosi i objavljuje program obuke u oblasti borbe protiv korupcije i jačanja integriteta i uputstvo za obuku, koje sadrži i rokove za njeno sprovođenje.

Ona stručno osposobljava lica koja će sprovoditi obuku.

Organi javne vlasti dužni su da sprovode obuku zaposlenih i rukovodilaca, u skladu sa programom obuke i uputstvom za obuku, za šta je odgovoran rukovodilac organa javne vlasti.

Agencija prati sprovođenje obuke u organima javne vlasti koji su dužni su da je, na njen zahtev, pismeno izveste o sprovođenju obuke u roku od 15 dana od dana prijema zahteva.

Agencija može da sprovodi obuke zaposlenima u subjektima iz privatnog sektora i organizacijama civilnog društva, u skladu sa godišnjim programom obuke.

XII. EVIDENCIJE

Evidencije

Član 122.

Agencija vodi sledeće evidencije:

1) Registar javnih funkcionera;

2) Registar imovine i prihoda javnih funkcionera;

3) evidenciju pravnih lica u kojima javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije preko 20%;

4) evidenciju postupaka javnih nabavki, privatizacije ili drugog postupka u kome učestvuje pravno lice u kome javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije preko 20%, a čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti korisnikom budžeta ili drugim pravnim licem u kome je više od 20% kapitala u svojini Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i gradske opštine;

5) Katalog poklona.

Podaci iz evidencija, izuzev iz Kataloga poklona, prestaju da se objavljuju na internet prezentaciji Agencije kada isteknu tri godine od prestanka javne funkcije.

Način vođenja i čuvanja evidencija propisuje Agencija.

Agencija može da vodi i druge evidencije, u skladu sa zakonom.

XIII. KAZNENE ODREDBE

Nepodnošenje Izveštaja ili davanje lažnih podataka o imovini i prihodima

Član 123.

Ko suprotno odredbama ovog zakona, ne podnese Izveštaj ili u Izveštaju saopšti lažne podatke o imovini i prihodima, u nameri da prikrije podatke o imovini i prihodima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

Pravne posledice osude

Član 124.

Osudom na kaznu zatvora za krivično delo iz člana 123. ovog zakona, danom pravnosnažnosti presude, nastupaju sledeće pravne posledice:

1) prestanak javne funkcije, odnosno prestanak radnog odnosa;

2) zabrana sticanja javne funkcije u trajanju od deset godina od dana pravnosnažnosti presude.

Prekršajni nalog

Član 125.

Za prekršaje kojima je ovim zakonom predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu do 50.000 dinara, izdaje se prekršajni nalog, čime se učinilac oslobađa od plaćanja druge polovine izrečene kazne.

Ovlašćeno lice u Agenciji izdaje javnom funkcioneru ili odgovornom licu u organu javne vlasti prekršajni nalog za plaćanje novčane kazne i obaveštenje da će se u ako kazna ne bude plaćena u roku od osam dana od dana prijema prekršajnog naloga ili ne podnese zahtev za sudsko odlučivanje o izdatom prekršajnom nalogu, smatrati da je prihvatio odgovornost propuštanjem, a prekršajni nalog postaje konačan i izvršan.

Na uslove i način izdavanja, sadržinu i dostavljanje prekršajnog naloga primenjuje se zakon kojim se uređuju prekršaji.

Prekršaji

Član 126.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara kazniće se za prekršaj javni funkcioner ako:

1) prenese svoja upravljačka prava u privrednom društvu na pravno ili fizičko lice koje nije povezano lice do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 49. stav 1;

2) Agenciji dostavi podatke o licu na koje je preneo upravljačka prava i dokaze o tom prenosu do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 49. stav 2;

3) odredi poslovođu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj preduzetnika, do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 51.

4) preda poklon organu u kome je na javnoj funkciji do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 60. stav 4.;

5) pismeno obavesti organ javne vlasti u kome je na javnoj funkciji i Agenciju o događaju iz člana 63. stav 1. do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 63. stav 2.;

6) o primljenom poklonu pismeno obavesti organ javne vlasti u kome je na javnoj funkciji do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 64. stav 1.;

7) podnese Izveštaj ili obaveštenje Agenciji do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 70. st. 1. i 2. i članu 71. st. 1. i 3.

Član 127.

Novčanom kaznom od 300.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice – organ javne vlasti ako:

1) dostavi sve podatke i dokumente koji su Agenciji potrebni za vršenje njene nadležnosti do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 34. stav 1.;

2) preda izvod ili kopiju iz službene evidencije i dokumentacije do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 35. stav 2.;

3) preda kopiju evidencije poklona za prethodnu kalendarsku godinu do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 66. stav 1.

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj iz stava 1. tačka 1. ovog člana i drugo pravno lice.

Za prekršaj iz stava 1. tačka 1. i 2. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 50.000 dinara i odgovorno lice u drugom pravnom licu.

Za prekršaj iz stava 1. tačka 1. i 2. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 150.000 dinara i preduzetnik.

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj pravno lice u kome javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije preko 20% ako obavesti Agenciju o učešću u postupku javne nabavke, odnosno drugom postupku do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 52. stav 1.

Član 128.

Novčanom kaznom u iznosu od 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti ako:

1) dostavi sve podatke i dokumente koji su Agenciji potrebni za vršenje njene nadležnosti do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 34. stav 1.;

2) preda izvod ili kopiju iz službene evidencije i dokumentacije do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 35. stav 2.;

3) preda kopiju evidencije poklona za prethodnu kalendarsku godinu do 120 dana nakon isteka roka predviđenog u članu 66. stav 1.;

4) obavesti Agenciju o izboru, postavljenju ili imenovanju javnog funkcionera ili o prestanku javne funkcije do 120 dana posle isteka roka predviđenog u članu 69. stav 1.;

5) ne dostavi plan integriteta i odluku o njegovom usvajanju, u roku propisanom Uputstvom za izradu i sprovođenje planova integriteta (član 110. stav 1.);

6) ne dostavi izveštaj o sprovođenju plana integriteta, u roku propisanom Uputstvom za izradu i sprovođenje planova integriteta (član 110. stav 1.);

7) ne dostavi izveštaj o sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije, u predviđenom roku (član 113. stav 1.);

8) pismeno ne izvesti Agenciju, na zahtev Agencije, o sprovođenju obuka, u predviđenom roku (član 121. stav 4.).

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu u kome javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije preko 20% koje obavesti Agenciju o učešću u postupku javne nabavke, odnosno drugom postupku do 120 dana nakon isteka roka predviđenog u članu 52. stav 1.

Član 129.

Novčanom kaznom od 100.000 dinara do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj javni funkcioner:

1) ako postupi suprotno odredbama člana 38.;

2) ako obavlja drugi posao, a između javne funkcije i drugog posla postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi nepristrasnost javnog funkcinera ili ugled javne funkcije, ili ako obavlja drugi određeni posao iako je zakonom ili drugim propisom zabranjeno da javni funkcioner obavlja taj posao (član 44. stav 1.);

3) savetuje pravna i fizička lica u vezi s javnom funkcijom na kojoj se nalazi (član 45.);

4) ako je zastupnik ili član organa pravnog lica u privatnoj svojini ili vrši upravljačka prava u njemu (član 46.);

5) ako je član organa udruženja, a između javne funkcije i članstva u organu udruženja postoji odnos zavisnosti ili drugi odnos koji ugrožava ili bi mogao da ugrozi nepristrasnost javnog funkcionera ili ugled javne funkcije ili je član organa određenog udruženja iako je zakonom ili drugim propisom zabranjeno da javni funkcioner bude član organa tog udruženja (član 47.);

6) ako je suprotno zakonu član ili obavlja funkciju u političkom subjektu ili ako koristi javnu funkciju i javne resurse u korist ili na štetu promocije političkog subjekata, ili ako učestvuje u aktivnostima političkog subjekta u svojstvu javnog funkcionera ili ako nedvosmisleno ne predoči sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa javne vlasti u kome je javni funkcioner ili stav političkog subjekta (član 48. st. 1, 2. i 4.);

7) ako ne odredi poslovođu, prema zakonu kojim se uređuje pravni položaj preduzetnika, u roku od 30 dana od dana izbora, postavljenja ili imenovanja na javnu funkciju, odnosno registracije preduzetnika (član 51.);

8) ako o nedozvoljenom uticaju kome je izložen odmah pismeno ne obavesti Agenciju (član 53. stav 1.);

9) ako je suprotno zakonu na dve ili više javnih funkcija (član 56. stav 1.);

10) ako primi poklon suprotno članu 59.;

11) ako odmah, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema prigodnog ili protokolarnog poklona, odnosno od dana povratka u zemlju poklon ne preda organu javne vlasti u kome je na javnoj funkciji (član 60. stav 4.);

12) ako zadrži u svojini prigodni ili protokolarni poklon čija vrednost prelazi iznos 10% prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji ili prigodne ili protokolarne poklone čija ukupna vrednost u toku kalendarske godine prelazi iznos jedne prosečne mesečne zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji (član 61. stav 1.);

13) ako odmah, a najkasnije u roku od osam dana od dana odbijanja prijema poklona, odnosno od dana povratka u zemlju iz inostranstva, pismeno ne obavesti organ javne vlasti u kome je na javnoj funkciji i Agenciju o događaju iz člana 63. stav 1. (član 63. stav 2.);

14) ako odmah, a najkasnije u roku od 10 dana od dana prijema poklona, odnosno od dana povratka u zemlju, o primljenom poklonu pismeno ne obavesti organ javne vlasti u kome je na javnoj funkciji (član 64. stav 1.);

15) ako podnese Agenciji Izveštaj posle isteka predviđenog roka (član 70. stav 1. i član 71. st. 1. i 3.);

16) ako posle isteka predviđenog roka obavesti Agenciju o tome da nije došlo do promena u odnosu na prethodno podneti Izveštaj (član 70. stav 2.);

17) ako ne ispuni obavezu vraćanja imovinske koristi, u predviđenom roku (član 94. stav 1.).

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj javni funkcioner koji podnosi Izveštaj na zahtev Agencije, ako Agenciji ne podnese Izveštaj u roku koji je ona odredila (član 72. stav 3.).

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj lice kome je prestala javna funkcija:

1) ako podnese Agenciji Izveštaj posle isteka predviđenog roka (član 70. stav 3. i član 71. stav 4.);

2) ako postupi suprotno odredbama člana 55.;

3) ako ne ispuni obavezu vraćanja imovinske koristi, u predviđenom roku (član 94. stav 1.).

Član 130.

Novčanom kaznom od 500.000 dinara do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice – organ javne vlasti:

1) ako ne dostavi sve podatke i dokumente koji su Agenciji potrebni za vršenje njene nadležnosti (član 34. stav 1.);

2) ako Agenciji ne omogući neposredan i neometan pristup službenoj evidenciji i dokumentaciji ili ne da na korišćenje sve podatke kojima raspolaže ili ako ne preda izvod ili kopiju iz službene evidencije i dokumentacije, u predviđenom roku (član 35. st. 1. i 2.);

3) ako ne preda kopiju evidencije poklona u elektronskom obliku u predviđenom roku (član 66. stav 1.);

4) ako ne saopšti Agenciji kako je postupio po preporuci, u predviđenom roku (član 92. stav 2.).

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj iz stava 1. tačka 1. i 2. ovog člana i drugo pravno lice.

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj pravno lice u kome javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije preko 20% ako ne obavesti Agenciju o učešću u postupku javne nabavke, odnosno drugom postupku u skladu sa odredbom člana 52. stav 1.

Član 131.

Novčanom kaznom od 200.000 dinara do 500.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice – organ javne vlasti:

1) ako ne obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo (član 53. stav 4, član 98. stav 2. član 114. stav 4. i član 119. stav 3.);

2) ako ne dostavi izveštaj o sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije, u predviđenom roku (član 113. stav 1);

3) ako pismeno ne izvesti Agenciju, na zahtev Agencije, o sprovođenju obuke, u predviđenom roku (član 121. stav 4.).

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se pravno lice – organ javne vlasti iz člana 109. stav 1. ako ne dostavi plan integriteta i odluku o njegovom usvajanju, u roku propisanom Uputstvom za izradu i sprovođenje planova integriteta (član 110. stav 1.).

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj pravno lice – organ javne vlasti iz člana 109. stav 2. ako ne dostavi izveštaj o sprovođenju plana integriteta i odluku o usvajanju izveštaja, u roku propisanom Uputstvom za izradu i sprovođenje planova integriteta (član 110. stav 1.).

Član 132.

Novčanom kaznom od 100.000 dinara do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u organu javne vlasti koje:

1) ne dostavi sve podatke i dokumente koji su Agenciji potrebni za vršenje njene nadležnosti (član 34. stav 1.);

2) ako Agenciji ne omogući neposredn i neometan pristup službenoj evidenciji i dokumentaciji ili ne da na korišćenje sve podatke kojima raspolaže ili ako ne preda izvod ili kopiju iz službene evidencije i dokumentacije, u predviđenom roku (član 35. st. 1. i 2.);

3) ne preda kopiju evidencije poklona u elektronskom obliku, u predviđenom roku (član 66. stav 1.);

4) ne obavesti Agenciju o izboru, postavljenju ili imenovanju javnog funkcionera ili o prestanku javne funkcije (član 69. stav 1.);

5) ne saopšti Agenciji kako je postupio po preporuci, u predviđenom roku (član 92. stav 2.).

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj iz stava 1. tačka 1. i 2. ovog člana odgovorno lice u drugom pravnom licu.

Novčanom kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu u kome javni funkcioner ili član porodice ima udeo ili akcije preko 20% koje ne obavesti Agenciju o učešću u postupku javne nabavke, odnosno drugom postupku u skladu sa odredbom člana 52. stav 1.

Član 133.

Novčanom kaznom od 20.000 dinara do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj odgovorno lice u pravnom licu – organu javne vlasti koji ne obavesti Agenciju o tome šta je preduzeo (član 53. stav 4, član 98. stav 2, član 114. stav 4. i član 119. stav 3.).

Član 134.

Novčanom kaznom od 20.000 dinara do 50.000 dinara kazniće se za prekršaj član porodice i fizičko lice koje je povezano lice, ali nije i član porodice:

1) ako primi poklon suprotno članu 59.;

2) ako ne dostavi na način koji odredi Agencija i u predviđenom roku podatke o svojoj imovini i prihodima (član 80. stav 3.).

Za prekršaj iz stava 1. tačke 2. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 100.000 dinara do 150.000 dinara odgovorno lice u pravnom licu koje je povezano lice.

Za prekršaj iz stava 1. tačke 2. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 500.000 dinara do 2.000.000 dinara pravno lice koje je povezano lice.

Član 135.

Novčanom kaznom od 1.000.000 dinara do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj banka i druga finansijska institucija ako, na zahtev Agencije i u predviđenom roku, ne dostavi sve tražene podatke (član 79. stav 1.).

Za prekršaj iz stava 1. ovog člana kazniće se novčanom kaznom od 100.000 dinara do 150.000 dinara odgovorno lice u banci i drugoj finansijskoj instituciji.

XIV. PRELAZNE ODREDBE

Pokrenuti postupci

Član 136.

Postupak koji je pokrenut zbog povrede Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 – odluka US), u kome nije doneta odluka direktora do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončava se po odredbama ovog zakona.

Postupak po žalbi protiv odluke direktora kojom je javnom funkcioneru izrečena mera, u kome nije doneta odluka odbora do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončava se po odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 – odluka US).

Ako u postupku iz stava 2. ovog člana odluka direktora bude poništena, u ponovnom postupku primenjuju se odredbe ovog zakona.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog člana, postupak koji je pokrenut zbog povrede zabrane osnivanja privrednog društva ili javne službe za vreme vršenja javne funkcije, u kome nije doneta odluka direktora do dana stupanja na snagu ovog zakona, obustavlja se.

Izuzetno od odredbe stava 2. ovog člana, ako u postupku po žalbi protiv odluke direktora kojom je javnom funkcioneru izrečena mera zbog povrede zabrane osnivanja privrednog društva ili javne službe za vreme vršenja javne funkcije nije doneta odluka odbora do dana stupanja na snagu ovog zakona, odbor donosi odluku kojom se odluka direktora stavlja van snage.

Ako bude odbijena žalba protiv odluke direktora kojom je javnom funkcioneru izrečena mera upozorenja kojom mu je naložena određena obaveza, a javni funkcioner ne postupi po izrečenoj meri upozorenja u roku koji mu je odlukom direktora određen, postupak se nastavlja po odredbama ovog zakona, a izrečena mera upozorenja smatra se nalogom iz člana 85.

Mera upozorenja kojom je javnom funkcioneru naloženo da se ubuduće pridržava zakona, izrečena konačnom odlukom direktora, smatra se, za potrebe ovog zakona, merom opomene.

Postupci po zahtevima za davanje saglasnosti za istovremeno obavljanje dve ili više javnih funkcija

Član 137.

Postupak po zahtevu za davanje saglasnosti za istovremeno obavljanje dve ili više javnih funkcija, u kome nije doneta odluka direktora do dana stupanja na snagu ovog zakona, obustavlja se i javnom funkcioneru određuje rok od 30 dana od dana dostavljanja odluke u kome je dužan da odredi koju će javnu funkciju nastaviti i da o tome obavesti Agenciju.

Odluka direktora kojom je javnom funkcioneru data saglasnost za istovremeno obavljanje dve ili više javnih funkcija, koja nije postala konačna do dana stupanja na snagu ovog zakona, stavlja se van snage, a javnom funkcioneru određuje rok od 30 dana od dana dostavljanja odluke u kome je dužan da odredi koju će javnu funkciju nastaviti i da o tome obavesti Agenciju.

Odredbe st. 1 i 2. ovog člana ne odnose se na javnog funkcionera koji je zakonom obavezan da istovremeno bude na dve ili više javnih funkcija i javnog funkcionera koji je istovremeno na dve ili više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim ako je nespojivost utvrđena Ustavom (član 56.).

Odluka direktora iz st.1. i 2. ovog člana je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Postupak po žalbi protiv odluke direktora kojom je odbačen zahtev za davanje saglasnosti za istovremeno obavljanje dve ili više javnih funkcija, u kome nije doneta odluka odbora do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončava se po odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 – odluka US).

Ako u postupku po žalbi protiv odluke direktora kojom je odbijen zahtev za davanje saglasnosti za istovremeno obavljanje dve ili više javnih funkcija nije doneta odluka odbora do dana stupanja na snagu ovog zakona, odbor donosi odluku kojom se odluka direktora stavlja van snage i javnom funkcioneru određuje rok od 30 dana od dana dostavljanja odluke u kome je dužan da odluči koju će javnu funkciju nastaviti i da o tome obavesti Agenciju.

Odluka odbora iz stava 6. ovog člana je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Ako u postupku iz st. 5. i 6. ovog člana odluka direktora bude poništena, u ponovnom postupku primenjuju se odredbe ovog zakona.

Ako odbor u postupku iz st. 5. i 6. ovog člana utvrdi da je istovremeno obavljanje javnih funkcija dozvoljeno prema odredbama člana 56., odbor će to konstatovati odlukom kojom će poništiti odluku direktora.

Ako je odlukom direktora, koja je postala konačna do dana stupanja na snagu ovog zakona, konstatovano da javnom funkcioneru kasnija javna funkcija prestaje po sili zakona, a javnom funkcioneru do dana stupanja na snagu ovog zakona kasnija javna funkcija nije prestala, niti je prestao da obavlja raniju javnu funkciju, tako da na dan stupanja na snagu ovog zakona i dalje istovremeno obavlja dve ili više javnih funkcija, Agencija, u skladu sa odredbama člana 92, bez odlaganja dostavlja preporuku za razrešenje sa javne funkcije organu javne vlasti koji nadležan za to.

Postupak po žalbi protiv odluke direktora kojom je konstatovano da funkcioneru kasnija javna funkcija prestaje po sili zakona, u kome nije doneta odluka odbora do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončava se po odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 – odluka US).

Ako žalba protiv odluke direktora kojom je konstatovano da javnom funkcioneru kasnija javna funkcija prestaje po sili zakona bude odbijena, Agencija dostavlja konačnu odluku direktora organu javne vlasti koji je javnog funkcionera izabrao, postavio ili imenovao na drugu javnu funkciju kako bi taj organ postupio u skladu sa odredbama člana 57. ovog zakona.

Ako u postupku iz stava11. ovog člana odluka direktora kojom je konstatovano da javnom funkcioneru kasnija javna funkcija prestaje po sili zakona bude poništena, u ponovnom postupku primenjuju se odredbe ovog zakona.

Izuzetno od odredbe stava 13. ovog člana, ako odbor u postupku iz stava 11. ovog člana utvrdi da je istovremeno obavljanje javnih funkcija dozvoljeno prema odredbama člana 56. ovog zakona, odbor će to konstatovati odlukom kojom će poništiti odluku direktora.

Postupci po zahtevima za davanje saglasnosti za obavljanje drugog posla ili delatnosti

Član 138.

Zahtevi za davanje saglasnosti za obavljanje drugog posla ili delatnosti, izuzev delatnosti koja se smatra preduzetnikom u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj preduzetnika, o kojima nije doneta odluka direktora do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatraće se zahtevima za davanje mišljenja.

Postupak po žalbi protiv odluke direktora kojom je odbijen ili odbačen zahtev za davanje saglasnosti iz stava 1. ovog člana, u kome nije doneta odluka odbora do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončava se po odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 – odluka US).

Ako u postupku iz stava 2. ovog člana odluka direktora bude poništena, u ponovnom postupku primenjuju se odredbe ovog zakona.

Javni funkcioner kome je odlukom direktora, koja je postala konačna do dana stupanja na snagu ovog zakona, data saglasnost za obavljanje druge delatnosti koja se smatra preduzetnikom u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj preduzetnika, a koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nije poverio poslovođenje drugom fizičkom licu, dužan je da to učini u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, i da o tome obavesti Agenciju.

Postupak po zahtevu za davanje saglasnosti za obavljanje druge delatnosti koja se smatra preduzetnikom u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj preduzetnika, u kome nije doneta odluka direktora do dana stupanja na snagu ovog zakona, obustavlja se i funkcioneru određuje rok od 90 dana od dana dostavljanja odluke u kome je dužan da poveri poslovođenje drugom fizičkom licu, i da o tome obavesti Agenciju.

Odluka direktora iz stava 5. ovog člana je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Postupak po žalbi protiv odluke direktora kojom je odbijen ili odbačen zahtev javnog funkcionera za davanje saglasnosti za obavljanje druge delatnosti koja se smatra preduzetnikom u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj preduzetnika, u kome nije doneta odluka odbora do dana stupanja na snagu ovog zakona, obustavlja se i javnom funkcioneru određuje rok od 90 dana od dana dostavljanja odluke u kome je dužan da poveri poslovođenje drugom fizičkom licu, i da o tome obavesti Agenciju.

Odluka odbora iz stava 7. ovog člana je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Postupci po obaveštenjima o obavljanju drugog posla ili delatnosti u trenutku stupanja na javnu funkciju

Član 139.

Obaveštenja o obavljanju drugog posla ili delatnosti, izuzev delatnosti koja se smatra preduzetnikom u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj preduzetnika, o kojima nije doneta odluka direktora do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatraće se zahtevima za davanje mišljenja.

U postupku koji je pokrenut zbog nepodnošenja tog obaveštenja, u kome nije doneta odluka direktora do dana stupanja na snagu ovog zakona, zakonitost postupanja javnog funkcionera ceni se po odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 – odluka US).

Ako u postupku iz stava 2. ovog člana odlukom direktora bude utvrđena povreda Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 – odluka US), javnom funkcioneru se izriče mera propisana ovim zakonom.

Postupak po žalbi protiv odluke direktora kojom je utvrđeno da se obavljanjem drugog posla ili delatnosti koja se ne smatra preduzetnikom ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno predstavlja sukob interesa, ili kojom je obaveštenje odbačeno, a u kome nije doneta odluka odbora do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončava se po odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 - dr. zakon 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 – odluka US).

Ako u postupku iz stava 4. ovog člana odluka direktora bude poništena, u ponovnom postupku primenjuju se odredbe ovog zakona.

Javni funkcioner kome je odlukom direktora, koja je postala konačna do dana stupanja na snagu ovog zakona, data saglasnost za obavljanje druge delatnosti koja se smatra preduzetnikom u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj preduzetnika, a koji do dana stupanja na snagu ovog zakona nije poverio poslovođenje drugom fizičkom licu, dužan je da to učini u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona, i da o tome obavesti Agenciju.

Postupak po obaveštenju o obavljanju druge delatnosti koja se smatra preduzetnikom u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj preduzetnika, u kome nije doneta odluka direktora do dana stupanja na snagu ovog zakona, obustavlja se i javnom funkcioneru određuje rok od 90 dana od dana dostavljanja odluke u kome je dužan da poveri poslovođenje drugom fizičkom licu, i da o tome obavesti Agenciju.

Odluka direktora iz stava 7. ovog člana je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Postupak po žalbi protiv odluke direktora kojom je utvrđeno da se obavljanjem druge delatnosti koja se smatra preduzetnikom ugrožava nepristrasno vršenje javne funkcije, odnosno da to predstavlja sukob interesa, ili kojom je obaveštenje odbačeno, a u kome nije doneta odluka odbora do dana stupanja na snagu ovog zakona, obustavlja se i javnom funkcioneru određuje rok od 90 dana od dana dostavljanja odluke u kome je dužan da poveri poslovođenje drugom fizičkom licu, u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj preduzetnika, i da o tome obavesti Agenciju.

Odluka odbora iz stava 9. ovog člana je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor.

Postupci po obaveštenjima o sumnji u postojanje sukoba interesa

Član 140.

Postupak po obaveštenju o sumnji u postojanje sukoba interesa, u kojem nije doneta odluka direktora do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončava se po odredbama ovog zakona.

U postupku koji je pokrenut zbog nepodnošenja tog obaveštenja, u kome nije doneta odluka direktora do dana stupanja na snagu ovog zakona, zakonitost postupanja javnog funkcionera ceni se po odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 – odluka US).

Ako u postupku iz stava 2. ovog člana odlukom direktora bude utvrđena povreda Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 – odluka US), javnom funkcioneru se izriče mera propisana ovim zakonom.

Postupak po žalbi protiv odluke direktora kojom je povodom obaveštenja iz stava 1. ovog člana utvrđeno da postoji sukob interesa i predložene mere za otklanjanje sukoba interesa, a u kome nije doneta odluka odbora do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončava se po odredbama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 – odluka US).

Ako u postupku iz stava 4. ovog člana odluka direktora bude poništena, u ponovnom postupku primenjuju se odredbe ovog zakona.

Donošenje propisa

Član 141.

Direktor Agencije je dužan da u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona donese propise predviđene ovim zakonom.

Do donošenja propisa predviđenih ovim zakonom primenjuju se odredbe podzakonskih opštih akata donetih na osnovu Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 – odluka US), izuzev odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

XV. ZAVRŠNE ODREDBE

Član 142.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 - dr. zakon, 112/13 - autentično tumačenje i 8/15 – odluka US).

Član 143.

Članovi odbora, direktor i zamenik direktora koji su izabrani prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije ("Službeni glasnik RS", br. 97/08, 53/10, 66/11 - odluka US, 67/13 - odluka US, 108/13 – dr. zakon, 112/13 – autentično tumačenje i 8/15 – odluka US) nastavljaju da obavljaju funkciju do isteka mandata na koji su izabrani ili do prestanka funkcije pre isteka mandata.

Član 144.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", izuzev odredaba člana 52. stav 2, člana 66. stav 1, člana 69. stav 5. i člana 74. stav 2. u delu koji se odnosi na podnošenje obaveštenja, kopija evidencija i izveštaja u elektronskom obliku, koje stupaju na snagu u roku od godinu dana od dana početka primene ovog zakona, kao i odredbe člana 113. u pogledu izveštaja o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23, koja stupa na snagu 1. aprila 2017. godine.

IZ OBRAZLOŽENJA

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije donet je 2008. godine, a primenjuje se od 1. januara 2010. godine, uz izmene i dopune izvršene 2010. godine.

Tokom primene važećeg zakona uočena je potreba da se veći broj odredaba pojasni i precizira i da se na drugačiji način urede određena bitna pitanja vezana, pre svega, za sukob interesa, kumulaciju javnih funkcija, prijavljivanje imovine i prihoda funkcionera i ovlašćenja Agencije. Imajući u vidu obim potrebnih izmena i dopuna, pristupilo se izradi nacrta novog zakona.

Prvi razlog za donošenje novog, kvalitativno drugačijeg zakona, jeste uvođenje jasnijih i strožih pravila o odgovornosti funkcionera, poboljšanje efikasnosti rada Agencije i jačanje njene nezavisnosti.

Drugi razlog je usklađivanje sa važećim strateškim dokumentima u oblasti borbe protiv korupcije - Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine (u daljem tekstu: Strategija), Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine (u daljem tekstu: Akcioni plan) i Akcionim planom za Poglavlje 23 – potpoglavlje "Borba protiv korupcije" (u daljem tekstu: Akcioni plan za Poglavlje 23).

Cilj donošenja novog zakona je zaštita javnog interesa, smanjenje rizika od korupcije i jačanje integriteta i odgovornosti organa javne vlasti i javnih funkcionera.

S druge strane, predložena zakonska rešenja uzimaju u obzir i postojeće stanje, odnosno vode računa o tome da novi zakon bude zaista primenljiv u sadašnjim uslovima.

III. OBJAŠNJENJE POJEDINAČNIH REŠENJA

Materija novog zakona sistematizovana je u petnaest glava, i to: I. Osnovne odredbe; II. Agencija za borbu protiv korupcije; III. Osnovna pravila o obavljanju javne funkcije; IV. Sukob interesa; V. Nespojivost; VI. Kumulacija javnih funkcija; VII. Pokloni; VIII. Prijavljivanje imovine i prihoda; IX. Postupak u kome se odlučuje o postojanju povrede ovog zakona; X. Postupanje po predstavkama; XI. Sprečavanje korupcije; XII. Evidencije; XIII. Kaznene odredbe; XIV. Prelazne odredbe i XV. Završne odredbe.

I. OSNOVNE ODREDBE

Osnovne odredbe odnose se na predmet zakona, cilj zakona i značenje pojedinih pojmova.

Bitne novine sadržane su u članu 3. koji određuje značenje pojedinih pojmova.

Pre svega, novi zakon uvodi pojam "organ javne vlasti" koji, u cilju pojačane zaštite javnog interesa, obuhvata širi krug organa i drugih pravnih lica u odnosu na važeće zakonsko rešenje, dok se značenje pojmova "javni funkcioner" i "javna funkcija" u potpunosti vezuje za značenje pojma "organ javne vlasti". Važeći zakon je u tom pogledu nekonzistentan, što dovodi do problema u njegovoj primeni.

II. AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

Odredbama ove glave uređuju se pravni položaj, nadležnost, organizacija i način rada Agencije.

Kao jedna od garancija nezavisnosti Agencije novim zakonom uvodi se pravilo da godišnja sredstva za rad i funkcionisanje Agencije koja se obezbeđuju u budžetu Republike Srbije treba da budu dovoljna da omoguće njen delotvoran rad.

Novine u odnosu na važeći zakon sadržane su i u odredbi kojom se propisuje nadležnost Agencije, a koja obuhvata sve poslove koji spadaju u delokrug njenog rada.

Nadležnost Agencije se novim zakonom proširuje na zauzimanje načelnih stavova značajnih za primenu ovog zakona. S obzirom na to da je predloženo i proširenje nadležnosti Odbora na zauzimanje načelnih stavova za primenu ovog zakona, sprovođenje zakona neće zavisiti samo od uputstava (kao vrte propisa) i mišljenja koje donosi i daje direktor, već i od načelnih stavova Odbora.

Nadležnost Agencije proširuje se i na podnošenje krivičnih prijava, zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i inicijativa za pokretanje disciplinskog postupka. Takođe, Agenciji se daje pravo da međunarodnu saradnju ne samo prati, već i ostvaruje, i to ne samo u saradnji sa drugim državnim organima, već i samostalno.

Pored toga, prema odredbama člana 107. Ustava, pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opštih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skupština autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 birača, a samo Zaštitnik građana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadležnosti. Novim zakonom osnažuje se uloga Agencije u zakonodavnom procesu tako što se, osim podnošenje inicijativa za donošenje ili izmenu propisa, nadležnost Agencije proširuje i na davanje mišljenja o nacrtima zakona iz oblasti posebno rizičnih za nastanak korupcije i nacrtima zakona koji uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije.

Bitnu novinu u odnosu na važeći zakon predstavlja i proširenje nadležnosti Agencije na sprovođenje analiza rizika od korupcije u radu organa javne vlasti i sačinjavanje izveštaja sa preporukama za otklanjanje tih rizika, čime se obezbeđuje novi mehanizam za uspostavljanje i unapređenje institucionalnog integriteta, odnosno sistema nacionalnog integriteta.

U odnosu na važeće zakonsko rešenje u pogledu nadležnosti Odbora novina u Nacrtu zakona je to da će Odbor odlučivati ne samo o žalbama na odluke direktora kojima se izriču mere, već i o žalbama na ostale odluke direktora u skladu sa zakonom, kao i proširivanje njegove nadležnosti na zauzimanje načelnih stavova za primenu zakona.

Novim zakonom detaljnije se uređuje postupak odlučivanja o razrešenju člana Odbora; postupak izbora direktora, kao i postupak odlučivanja o razrešenju direktora. Pored toga, uvodi se mogućnost udaljenja sa funkcije direktora kada protiv njega bude pokrenut postupak za razrešenje do okončanja postupka, ali ne duže od šest meseci od pokretanja postupka.

Novim zakonom, takođe, jasnije se uređuje postupak za izbor zamenika direktora. Važno je napomenuti da važeći zakon ne propisuje uslove za izbor, niti razloge za razrešenje zamenika direktora. Odsustvo ovih pravila može da dovede do situacije u kojoj bi za zamenika direktora bilo izabrano lice koje ne ispunjava uslove koji se traže za izbor direktora, ili da zamenik direktora bude razrešen iako funkciju obavlja stručno i savesno, a ne postoje drugi razlozi za njegovo razrešenje. Funkcija zamenika direktora prestaje stupanjem na funkciju novog direktora. Treba posebno imati u vidu da zamenik direktora ostvaruje prava i dužnosti direktora, ukoliko direktoru prestane funkcija pre isteka mandata, dok na funkciju ne stupi novi direktor.

Nacrtom zakona predviđeno je da radi ostvarivanja proklamovanih ciljeva - zaštite javnog interesa, smanjenja rizika od korupcije i jačanja integriteta i odgovornosti organa javne vlasti i javnih funkcionera, Agencija ostvaruje neposredan pristup podacima iz registra koji vodi Uprava za trezor, registara koji vodi Agencija za privredne registre i podacima iz drugih evidencija koje se vode kod drugih organa javne vlasti, u skladu sa posebnim zakonima. Ova novina doprineće povećanju efikasnosti Agencije prilikom obavljanja poslova iz svoje nadležnosti. Iz razloga operativnosti, posebno u vezi sa novim ovlašćenjima propisanim članom 35. Nacrta zakona, predviđeno je da zaposleni u Agenciji koje ovlasti direktor imaju pravo na pristup službenoj evidenciji i dokumentaciji organa javne vlasti, pravnih lica i preduzetnika. Istim članom obaveza dostavljanja Agenciji dokumenata i podataka koje su joj potrebne za obavljanje poslova iz njene nadležnosti proširuje se i na pravna lica izvan kruga organa javne vlasti, a Agencija dobija i novo značajno ovlašćenje: pravo neposrednog i neometanog pristupa službenoj evidenciji i dokumentaciji organa javne vlasti, pravnih lica i preduzetnika, a koji su od značaja za postupak koji ona vodi. Na taj način se izbegava nepotrebno administriranje, kako bi se olakšalo i ubrzalo vođenje postupaka pred Agencijom.

Podnošenje izveštaja o radu Narodnoj skupštini element je, s jedne strane, odgovornosti Agencije za obavljanje poslova iz njene nadležnosti, a, s druge strane, javnosti rada Agencije. Novi zakon Agenciji daje pravo da po sopstvenoj inicijativi podnosi posebne izveštaje Narodnoj skupštini o stanju korupcije ili o rizicima korupcije u cilju ostvarenja njene preventivne funkcije.

III. OSNOVNA PRAVILA O OBAVLJANJU JAVNE FUNKCIJE

Članom 38. novog zakona određuju se osnovna pravila o obavljanju javne funkcije, koja se, u odnosu na važeće zakonsko rešenje, razlikuju po tome što se uvodi nova zabrana za funkcionere. Naime, propisuje se da javni funkcioner ne sme da upotrebi, radi sticanja koristi ili pogodnosti za sebe ili drugog ili nanošenja štete drugom, informacije do kojih dođe u obavljanju javne funkcije, ako te informacije nisu dostupne javnosti.

IV. SUKOB INTERESA

Novi zakon razgraničava pojmove sukoba interesa i kumulacije javnih funkcija, tako što kumulaciju javnih funkcija uređuje u posebnoj glavi, što je, inače, predviđeno i Akcionim planom. Najbitnije novine u odnosu na važeći zakon tiču se upravo oblasti sukoba interesa, nespojivosti i kumulacije javnih funkcija.

Novi zakon iz definicije sukoba interesa izostavlja privatni interes koji "izgleda kao da utiče" na postupanje funkcionera u obavljanju javne funkcije, čime se otklanja mogućnost širokog tumačenja zakona.

Bitne novine sadržane su u odredbi kojom se uređuje obaveza obaveštavanja o postojanju privatnog interesa. Važeći zakon, u članu 32, propisuje rok od osam dana za obaveštavanje Agencije "o sumnji u postojanje sukoba interesa ili o sukobu interesa koji funkcioner ili sa njim povezano lice ima", pri čemu nije jasno propisano od kada taj rok počinje da teče. Zbog toga su u praksi česte situacije da su, u trenutku prijema obaveštenja od strane Agencije, posledice sukoba interesa u kojem se funkcioner našao već nastupile, tako da propisano predlaganje mera za otklanjanje sukoba interesa postaje bespredmetno. U cilju sprečavanja sukoba interesa, predloženim zakonskim rešenjem ova obaveza se jasno i precizno uređuje, a posebnim odredbama se uređuje postupanje i odlučivanje po obaveštenju direktora, odnosno člana Odbora Agencije o postojanju privatnog interesa.

Dodatno, bitna novina je da je propisan rok (pet godina) u kojem Agencija pokreće po službenoj dužnosti postupak u kome odlučuje o postojanju sukoba interesa. Ovaj rok se računa od momenta postupanja ili nepostupanja javnog funkcionera koje je izazvalo sumnju u postojanje sukoba interesa. Međutim, odredbe o sukobu interesa ne primenjuju se u postupcima u kojima je izuzeće službenog lica uređeno zakonom. Izuzetak su jednostranački upravni postupci.

V. NESPOJIVOST

Kada je reč o obavljanju drugog posla ili delatnosti, važeći zakon ovo pitanje uređuje na neadekvatan način. Pre svega, ne određuje šta se podrazumeva pod pojmom "drugi posao" i ne pravi razliku između delatnosti preduzetnika i delatnosti slobodne profesije, uređenu posebnim propisom, koja se ne smatra preduzetnikom. Pored toga, nejasne su odredbe važećeg zakona kojima se propisuje da se zabrana obavljanja drugog posla ili delatnosti odnosi samo na javne funkcije koje zahtevaju rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad, a zatim propisuje mogućnost obavljanja drugog posla ili delatnosti na osnovu saglasnosti Agencije, dok se u posebnim odredbama uređuje situacija kada funkcioner u trenutku stupanja na javnu funkciju obavlja drugi posao ili delatnost, pri čemu se propisuju različiti kriterijumi za utvrđivanje nespojivosti njihovog obavljanja uz javnu funkciju. Navedeni nedostaci se u novom zakonu otklanjaju jasnim propisivanjem situacija u kojima funkcioner ne sme da obavlja drugi posao, bez mogućnosti traženja saglasnosti od Agencije. Predloženim zakonskim rešenjem se odgovornost za poštovanje zakona u potpunosti prebacuje na funkcionera. Takođe, određuje se šta se podrazumeva pod pojmom "drugi posao", dok se delatnost preduzetnika za vreme obavljanja javne funkcije uređuje posebnom odredbom.

Novim zakonom propisuje se zabrana vršenja poslova savetovanja, čime se otklanja postojeća pravna praznina. Pored toga, jasno se propisuje zabrana obavljanja funkcija u pravnim licima sa učešćem privatnog kapitala.

Važeći zakon, u članu 33. stav 1, zabranjuje funkcioneru čija javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad da osnuje privredno društvo ili da započne sa obavljanjem delatnosti preduzetnika za vreme obavljanja javne funkcije. Na taj način se dovode u povoljniji položaj funkcioneri koji su u trenutku stupanja na javnu funkciju već osnivači ili članovi privrednog društva. Pri tom je nejasno zbog čega se propisana zabrana odnosi samo na funkcionere čija javna funkcija zahteva rad sa punim radnim vremenom ili stalni rad. Takođe, važeći zakon unosi dodatnu zabunu propisivanjem u istoj odredbi zabrane vršenja funkcije upravljanja, nadzora ili zastupanja privatnog kapitala u privrednom društvu, privatnoj ustanovi ili drugom privatnom pravnom licu, ne praveći jasnu razliku između upravljačkih prava i upravljačkih i drugih funkcija u pravnom licu.

Nema zakonskog opravdanja da se funkcionerima ograničava sloboda ulaganja, čime se ne dira u obavezu prenošenja upravljačkih prava, odnosno obavezu poveravanja poslovođenja. Novim zakonom svi navedeni nedostaci se otklanjaju.

Posebno nejasne su odredbe važećeg zakona o članstvu u udruženju i organima udruženja. Naime, članom 34. važećeg zakona propisano je da funkcioner može da vrši funkciju u organu strukovnog udruženja i da bude član organa drugih udruženja ukoliko Agencija ne utvrdi da postoji sukob interesa, a da funkcioner koji je član udruženja ne može da prima naknadu ili poklone po osnovu članstva u udruženju, izuzev naknade putnih i drugih troškova. Zakon o udruženjima, u članu 22. stav 1. i 2, propisuje da je skupština najviši organ udruženja i da skupštinu čine svi članovi udruženja. Iz navedenih zakonskih odredaba jasno proizlazi da je član udruženja istovremeno i član skupštine kao najvišeg organa udruženja. Stoga je nejasno zbog čega važeći zakon samo za članove udruženja propisuje zabranu primanja naknade i poklona. Pri tom, Zakon o udruženjima i ne propisuje da članovi udruženja imaju pravo na primanje bilo kakve naknade ili poklona po osnovu članstva u udruženju, pa je ova zakonska zabrana praktično bespredmetna. Navedene nejasnoće novim zakonom se otklanjaju na taj način što se jasno propisuje u kojim situacijama funkcioner ne sme da bude član organa udruženja.

Pitanje članstva i obavljanja funkcija u političkom subjektu novim zakonom je rešeno na isti način kao i važećim zakonom, s tim što predsednik Republike nije obuhvaćen odredbom koja za pojedine kategorije funkcionera propisuje izuzetak od obaveze da uvek nedvosmisleno predoče sagovornicima i javnosti da li iznose stav organa javne vlasti u kome obavljaju javnu funkciju ili stav političkog subjekta.

Kada je reč o prenosu upravljačkih prava za vreme obavljanja javne funkcije, novim zakonom se otklanja postojeća pravna praznina u odnosu na lica koja u toku obavljanja javne funkcije steknu udeo u privrednom društvu ili akcije privrednog društva, na taj način što se propisuje da rok od 30 dana za prenošenje upravljačkih prava počinje da teče od dana izbora, postavljenja ili imenovanja, odnosno sticanja udela ili akcija. U svemu ostalom, pitanje prenosa upravljačkih prava rešeno je na isti način kao i važećim zakonom.

Kad je reč o obavezi obaveštavanja Agencije o učešću u postupku javne nabavke, privatizacije, ili drugom postupku čiji je ishod zaključivanje ugovora sa organom javne vlasti, novim zakonom produžuje se rok za ispunjenje ove zakonske obaveze sa tri na 15 dana, jer praksa pokazuje da je rok od tri dana isuviše kratak. Dodatno, novim zakonom predviđeno je da će ova obaveza važiti dve godine po prestanku vršenja javne funkcije, kao i da će pored javnih funkcionera obuhvatiti i članove njihovih porodica. S obzirom na to da Agencija ima obavezu da na osnovu podnetih obaveštenja vodi evidencije pravnih lica u kojima funkcioner poseduje udeo ili akcije preko 20% i postupaka javnih nabavki, u cilju ispunjenja ove obaveze Agencije, a posebno imajući u vidu značaj tih evidencija za sprečavanje korupcije i time neophodnost da podaci sadržani u njima budu potpuni, prema novom zakonskom rešenju obaveštenje koje nije podneto u skladu sa opštim aktom Agencije smatra se da nije podneto.

Novim zakonom definiše se nedozvoljeni uticaj na javnog funkcionera. Takođe, na precizniji način uređuje se postupanje Agencije u slučaju prijema obaveštenja o nedozvoljenom uticaju na funkcionera. Na kraju, novi zakon sadrži i posebne odredbe o nedozvoljenom uticaju na funkcionera Agencije.

Zabrana zasnivanja radnog odnosa ili poslovne saradnje po prestanku javne funkcije novim zakonom je obuhvaćena zajedničkim nazivom "ograničenja po prestanku javne funkcije". Bitna novina u odnosu na važeće zakonsko rešenje je uvođenje zabrane stupanja u poslovni odnos sa organom javne vlasti u kome je javni funkcioner obavljao javnu funkciju, a zabrana zasnivanja radnog odnosa ili poslovne saradnje je adekvatnije i potpunije uređena, bez mogućnosti traženja saglasnosti od Agencije, čime se odgovornost za poštovanje zakona u potpunosti prebacuje na funkcionera.

VI. KUMULACIJA JAVNIH FUNKCIJA

Novim zakonom kumulacija javnih funkcija se uređuje na suštinski drugačiji način. Od pravila da funkcioner sme da obavlja samo jednu javnu funkciju postoje samo dva izuzetka. Prvi izuzetak su situacije kada je funkcioner Ustavom ili zakonom obavezan da istovremeno obavlja dve ili više javnih funkcija (recimo predsednik Vrhovnog kasacionog suda istovremeno je i predsednik Visokog saveta sudstva). Drugi izuzetak su funkcioneri koji obavljaju dve ili više javnih funkcija na koje se bira neposredno od građana, osim u slučajevima nespojivosti utvrđenih Ustavom.

Važeći zakon zabranu vršenja druge javne funkcije uređuje u glavi "Sukob interesa", što je koncepcijski pogrešno. Sukob interesa podrazumeva postojanje privatnog interesa, a u situaciji nedozvoljene kumulacije javnih funkcija sukobljavaju se dva ili više javnih interesa. Pored toga, važeći zakon daje mogućnost istovremenog vršenja dve ili više javnih funkcija na osnovu saglasnosti Agencije, propisujući pri tom da Agencija neće dati saglasnost za vršenje druge javne funkcije ukoliko je vršenje te javne funkcije u sukobu sa javnom funkcijom koju funkcioner već vrši (što je prilično široko postavljen kriterijum), odnosno ukoliko utvrdi postojanje sukoba interesa (što je praktično neprimenljiv kriterijum). Na taj način se pravilo da funkcioner može da vrši samo jednu javnu funkciju u praksi pretvorilo u izuzetak. Predloženo zakonsko rešenje ima za cilj da rešavanje ovog bitnog pitanja ne bude prepušteno diskrecionoj oceni donosioca odluke, već predmet jasnog i preciznog zakonskog uređivanja.

Kada dođe do povrede zabrane kumulacije javnih funkcija, rok zastarelosti je dve godine od izbora, postavljenja ili imenovanja na drugu po redu javnu funkciju.

VII. POKLONI

Predloženim zakonskim odredbama otklanjaju se postojeće nejasnoće u regulisanju zabrana i obaveza funkcionera u vezi sa poklonima. Zabrana prijema poklona propisuje se posebnom odredbom, a zatim se propisuju obaveze funkcionera u vezi sa protokolarnim i prigodnim poklonima i poklonima u vezi s obavljanjem javne funkcije koje ne sme da primi.

S obzirom na to da Agencija ima obavezu da na osnovu dostavljenih evidencija poklona sačini katalog poklona za prethodnu kalendarsku godinu i objavi ga na svojoj internet prezentaciji, najkasnije do 1. juna tekuće godine, u cilju blagovremenog ispunjenja ove obaveze, prema novom zakonskom rešenju evidencija poklona koja nije dostavljena u elektronskom obliku do 1. marta tekuće godine za prethodnu kalendarsku godinu smatra se da nije dostavljena.

VIII. PRIJAVLJIVANJE IMOVINE I PRIHODA

Kada je reč o prijavljivanju imovine i prihoda, jedna od najbitnijih novina ogleda se u proširenju kruga povezanih lica čiju imovinu i prihode je javni funkcioner dužan da prijavi Agenciji, što je, inače, predviđeno i Akcionim planom. Obaveza podnošenja izveštaja o imovini i prihodima (u daljem tekstu: Izveštaj) proširuje se na roditelje, odnosno usvojitelje i decu, odnosno usvojenike javnog funkcionera, nezavisno od toga da li žive sa njim u istom porodičnom domaćinstvu ili ne. Iskustvo Agencije pokazuje da važeće zakonsko rešenje ostavlja veliki prostor za zloupotrebe i prikrivanje stvarne vrednosti imovine i prihoda javnih funkcionera.

Novi zakon posebno uređuje situacije koje su česte u praksi, a odnose se na javne funkcionere koji su ponovo izabrani, imenovani ili postavljeni na istu javnu funkciju, a kod kojih nije došlo ni do kakvih promena u odnosu na podatke iz prethodno podnetog Izveštaja. Tokom primene važećeg zakona uočena je potreba da se takve situacije jasno i precizno urede, jer u praksi dolazi do različitih tumačenja ove zakonske obaveze, zbog čega je pokrenut veliki broj postupaka pred Agencijom. Predloženo zakonsko rešenje predviđa da takav javni funkcioner nije dužan da ponovo podnese Agenciji Izveštaj, ali je dužan da o tome u pisanoj formi obavesti Agenciju u roku od 30 dana od dana ponovnog izbora, postavljenja ili imenovanja.

Za razliku od važećeg zakona, novi zakon ne propisuje obavezu Agencije da o nepodnošenju Izveštaja obavesti organ u kome javni funkcioner vrši javnu funkciju, jer se radi o nepotrebnom administriranju, a Agencija protiv takvog javnog funkcionera inače pokreće postupak za odlučivanje o postojanju povrede zakona.

Kada je reč o vanrednom prijavljivanju imovine i prihoda, kao i podnošenju Izveštaja po prestanku javne funkcije, novi zakon drugačije određuje rok u kome je funkcioner dužan da podnese Agenciji Izveštaj. Naime, da bi Izveštaj bio tačan i potpun potrebno je da funkcioner prijavi podatke o svim svojim primanjima. Budući da izveštaji o tome, po pravilu, ne stižu do kraja januara, jer se davalac primanja oslanja na rok za podnošenje godišnje poreske prijave za utvrđivanje poreza na dohodak građana, postoji razlog da se sa ovim rokom izjednači i rok za podnošenje Izveštaja.

Pored toga, tokom primene važećeg zakona uočena je potreba da se, vezano za definiciju "bitne promene", jasno i precizno odredi šta podrazumeva "promena podataka iz Izveštaja". Naime, iskustvo Agencije pokazuje da funkcioneri pod ovim pojmom najčešće podrazumevaju samo uvećanje imovine i prihoda, što je pogrešno tumačenje, jer je funkcioner dužan da prijavi svaku promenu podataka iz Izveštaja - ne samo uvećanje, već i umanjenje imovine i prihoda, kao i promenu u strukturi imovine čija vrednost prelazi propisani iznos. Zakonskim određenjem ovog pojma izbegavaju se različita tumačenja do kojih u praksi dolazi i pokretanje postupaka pred Agencijom.

U cilju praćenja značajnih promena u imovinskom stanju funkcionera u toku jedne kalendarske godine (preko iznosa deset prosečnih godišnjih zarada bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji), novim zakonom propisuje se obaveza njihovog prijavljivanja u roku od 30 dana od dana nastanka promene.

Kada su u pitanju funkcioneri koji nisu dužni da podnose Izveštaj (član 45. važećeg zakona), ili, kako ih novi zakon tačnije naziva, funkcioneri koji podnose Izveštaj na zahtev Agencije, drugačijim, jasnim i preciznim propisivanjem da se pod "neprimanjem naknade" po osnovu članstva podrazumeva da zakonom, drugim propisom ili drugim aktom nije predviđeno pravo na naknadu po osnovu članstva (član 72. stav 2. novog zakona), otklanja se mogućnost da javni funkcioner odricanjem od naknade koja može biti zanemarljiva izbegne obavezu prijavljivanja imovine i prihoda.

Novim zakonskim odredbama o sadržini Izveštaja precizira se da se podaci iz Izveštaja odnose na imovinu i prihode u zemlji i inostranstvu. Pored toga, u cilju pojačane zaštite javnog interesa, uvodi se obaveza funkcionera da u Izveštaju prijavi i podatke o udelu i akcijama pravnog lica u kome pravno lice u kojem funkcioner poseduje udeo ili akcije, ima preko 3% udela ili akcija. Transparentnošću podataka o svim licima koja su interesno povezana sa funkcionerom omogućava se kontrola rada funkcionera i ujedno jača poverenje građana u savesno i odgovorno obavljanje javne funkcije. Takođe, budući da je u praksi veliki broj Izveštaja formalno-tehnički neispravan, što znatno otežava i usporava njihovu obradu i verifikaciju, a time i proveru tačnosti i potpunosti podataka iz Izveštaja, prema novom zakonskom rešenju Izveštaj koji nije podnet u elektronskom obliku, u skladu sa opštim aktom Agencije smatra se da nije podnet. Analogno zakonsko rešenje predlaže se i za obaveštenje o stupanju javnog funkcionera na javnu funkciju, odnosno prestanku javne funkcije, koje Agenciji dostavlja organ javne vlasti u kome javni funkcioner obavlja javnu funkciju, a na osnovu kojih Agencija vodi registar javnih funkcionera. Na taj način se pooštrava odgovornost za blagovremeno podnošenje, odnosno dostavljanje urednih Izveštaja i obaveštenja, što je od izuzetnog značaja za efikasno ostvarivanje kontrolne funkcije Agencije.

Kada je reč o javnosti podataka o imovini i prihodima funkcionera, novi zakon propisuje izuzetak koji se odnosi na podatke iz Izveštaja funkcionera u državnim organima iz zakona kojim se uređuje organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije nisu javni do isteka roka od dve godine po prestanku javne funkcije. Na taj način vrši se usklađivanje sa članom 16. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela.

U skladu sa Akcionim planom, novim zakonom Agenciji se daje izričito ovlašćenje da obavlja vanrednu proveru tačnosti i potpunosti podataka iz Izveštaja u slučaju sumnje da funkcioner u Izveštaju nije prijavio tačne i potpune podatke.

Pored toga, novim zakonom se, u cilju omogućavanja provere Izveštaja, propisuje obaveza banke da Agenciji dostavi podatke o svim računima funkcionera, kao i svim drugim poslovnim odnosima funkcionera i sa njim povezanih lica i banke. Takođe se izričito propisuje da se u pogledu obaveze dostave ovih podataka ne primenjuju zabrane i ograničenja utvrđena drugim propisima. Ova obaveza se, prema novom zakonskom rešenju, odnosi i na druge finansijske institucije, kao i na Narodnu banku Srbije. U praksi, pojedine banke odbijaju da Agenciji dostave podatke koji su od značaja za proveru Izveštaja, pozivajući se na obavezu čuvanja bankarske tajne. Međutim, kako i sam Zakon o bankama propisuje izuzetke od ove obaveze, nema osnovanog razloga da njima ne bude obuhvaćena i Agencija, kao državni organ u čijoj je nadležnosti da proverava tačnost i potpunost podataka iz Izveštaja funkcionera i prati njihovo imovinsko stanje.

Novina u odredbama o praćenju imovinskog stanja funkcionera ogleda se, pre svega, u tome što se izričito propisuje da Agencija prati imovinsko stanje ne samo funkcionera, već i povezanih lica čiju je imovinu i prihode funkcioner dužan da prijavi Agenciji, kao i u preciznijem uređenju postupka za utvrđivanje razloga nesaglasnosti. Agencija dobija novo ovlašćenje u postupku provere Izveštaja: pravo da zahteva da pored članova porodice i povezana lice neposredno dostave podatke o svojoj imovini i prihodima u roku od 30 dana, ukoliko postoji sumnja da javni funkcioner prikriva stvarnu vrednost svoje imovine i prihoda. S obzirom na to da osnovana sumnja predstavlja veći stepen sumnje zasnovan na prikupljenim dokazima, za razliku od važećeg zakonskog rešenja, izostavlja se reč "osnovana", jer u suprotnom ne bi ni bilo potrebe da Agencija zahteva od funkcionera dostavljanje podataka. Novina u odnosu na važeći zakon je i odredba kojom se propisuje da do okončanja provere izveštaja javni funkcioner ne može da razgleda spise predmeta i da se obaveštava o toku postupka, jer dosadašnje iskustvo Agencije pokazuje da to ometa postupak dokazivanja.

IX. POSTUPAK ZA ODLUČIVANJE O POSTOJANJU POVREDE ZAKONA

Odredbama ove glave precizno se uređuje postupak u kome se odlučuje o tome da li postoji povreda zakona.

Kada je reč o pokretanju postupka, novinu predstavljaju zakonske odredbe kojima se uređuje način podnošenja i sadržina prijave. Takođe, propisuje se ovlašćenje Agencije da postupa po anonimnim prijavama, što je, inače, predviđeno i Akcionim planom.

Pored toga, novim zakonom propisuje se da, ako je postupak pokrenut zbog povrede zakona koja se može otkloniti, Agencija može tokom postupka posebnom odlukom naložiti funkcioneru da se u određenom roku povinuje zakonu, i da, ako funkcioner ispuni nalog, uzimajući u obzir sve okolnosti slučaja, a naročito težinu i posledice povrede, obustavi postupak ili da ga nastavi i izrekne adekvatnu sankciju.

Novi zakon na taj način omogućava punu primenu principa individualizacije sankcije, uzimajući u obzir da su u praksi moguće veoma različite životne situacije.

Predloženim zakonskim rešenjima se na jasniji i precizniji način propisuju prava funkcionera i prava i obaveze, kao i zaštita podnosioca prijave u postupku.

U cilju obezbeđivanja javnosti rada Agencije, propisuje se da su podatak o tome da li je protiv funkcionera pokrenut postupak za odlučivanje o postojanju povrede zakona, kao i podatak o ishodu postupka, dostupni javnosti. Takođe se propisuje obaveza Agencije da odluku kojom se utvrđuje povreda zakona i izriče sankcija u skladu sa zakonom objavi na svojoj internet stranici. S druge strane, štite se interesi funkcionera za koga, nakon sprovedenog postupka, Agencija utvrdi da nije povredio zakon, na taj način što se propisuje da podaci sadržani u spisima predmeta, izuzev podatka o ishodu postupka i podataka koji su javni u skladu sa drugim propisima, ne mogu da se učine dostupnim javnosti bez saglasnosti funkcionera na koga se odnose.

Kada je reč o sankcijama, novim zakonskim odredbama se, umesto mere upozorenja propisane važećim zakonom, propisuje opomena, i precizno se utvrđuju uslovi pod kojima se sankcije izriču. Na taj način se otklanjaju nejasnoće u važećim zakonskim rešenjima koje se odnose na gradaciju mera i njihove reperkusije.

Odredbama o obavezi povraćaja imovinske koristi stečene po osnovu nezakonitog obavljanja druge javne funkcije definiše se pojam imovinske koristi i precizno se uređuje način utvrđivanja iznosa i postupak donošenja odluke o obavezi povraćaja imovinske koristi, kao i postupak u slučaju neispunjenja ove obaveze, budući da je važeći zakon u odredbi koja propisuje ovu obavezu, zbog velike nepreciznosti, praktično neprimenljiv.

Kada je u pitanju javno objavljivanje odluka, novi zakon propisuje da se izreka i sažeto obrazloženje konačne odluke kojom je funkcioneru izrečena mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje sa javne funkcije, odnosno odluke o povredi zakona, objavljuje se samo na internet prezentaciji Agencije i u "Službenom glasniku Republike Srbije", a ne i u drugom sredstvu javnog informisanja. Takođe se ne propisuje da troškove objavljivanja odluke snosi funkcioner kome je mera izrečena. Razlog za novo zakonsko rešenje je u tome što u praksi ova odredba važećeg zakona, zbog velike nepreciznosti, dovodi do problema. Nejasno je, pre svega, značenje reči "snosi", odnosno nejasno je da li ta reč podrazumeva da funkcioner plaća ili refundira troškove objavljivanja odluke, pri čemu nije propisan ni rok u kome je dužan da to učini. Takvo zakonsko rešenje u praksi dovodi do nemogućnosti objavljivanja odluka, jer, s jedne strane, Agencija ne može po tom osnovu da potražuje sredstva iz budžeta Republike Srbije, a, s druge strane, ne može da sankcioniše funkcionera koji ne plati troškove objavljivanja odluke. Navedeni problem posebno dolazi do izražaja kada se ima u vidu da se, prema važećem zakonskom rešenju, obaveza nadležnog organa da obavesti Agenciju o merama preduzetim povodom izrečene mere javnog objavljivanja preporuke za razrešenje u pogledu roka vezuje za objavljivanje mere. Predloženo zakonsko rešenje je bolje, jer se, prema Zakonu o objavljivanju zakona i drugih propisa i akata, u "Službenom glasniku Republike Srbije" obavezno, bez naknade, objavljuju svi akti za koje je to određeno zakonom.

U dosadašnjoj praksi Agencije uočeni su problemi vezani za dostavljanje odluka i drugih pismena Agencije funkcionerima, koji usporavaju rad Agencije. U cilju ubrzanja postupka, neophodno je propisivanje drugačijeg rešenja od rešenja sadržanog u Zakonu o opštem upravnom postupku.

U pogledu shodne primene odredaba Zakona o opštem upravnom postupku ne predviđaju se nikakve izmene u odnosu na važeće zakonsko rešenje.

Novim Zakonom se, zatim, propisuje da Agencija nadležnim organima prijavljuje povrede zakona. Na taj način se preciznije uređuje postupanje Agencije kada, obavljajući poslove iz svoje nadležnosti, utvrdi povredu zakona.

Inače, opšte pravilo sadržano u predloženim zakonskim odredbama je da svaka odluka Agencije može biti podvrgnuta sudskoj kontroli, podnošenjem tužbe kojom se pokreće upravni spor. Izuzetak od ovog pravila jeste odluka Agencije kojom se javnom funkcioneru nalaže da se povinuje ovom zakonu.

X. POSTUPANJE PO PREDSTAVKAMA

Novi zakon definiše pojam, uređuje postupanje po predstavkama i propisuje ovlašćenje Agencije da postupa po anonimnim predstavkama ako tvrdnje iz predstavke i priloženi dokazi izazivaju sumnju u korupciju. Predloženo zakonsko rešenje je u skladu sa članom 13. tačka 2. Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije, kao i Akcionim planom.

U cilju efikasnijeg postupanja po predstavkama, predlaže se zakonsko rešenje prema kome bližu sadržinu predstavke, obrazac i način na koji se podnosi propisuje Agencija. Ukoliko predstavka nije podneta na propisan način, Agencija podnosioca predstavke poziva da, u roku koji ne može biti kraći od osam dana uredi predstavku. Ako podnosilac predstavke ne uredi predstavku u propisanom roku, smatraće se da je odustao od predstavke. Takođe, Agencija može od podnosioca predstavke da zatraži da dostavi dodatna objašnjenja, dokumenta i informacije, radi ispitivanja tvrdnji iz predstavke.

Značajna novina predstavlja to što ishod postupanja po predstavci može biti i mišljenje o stanju koje Agencija sačinjava kada oceni da u radu organa javne vlasti postoje okolnosti koje mogu da dovedu, ili su već dovele do korupcije. Mišljenje sadrži preporuke i dostavlja se organu javne vlasti.

Još jedna važna novina koju donosi Nacrt zakona jeste odredba koja Agenciji pruža mogućnost da po službenoj dužnosti pokrene postupak u kome ispituje postojanje korupcije u organu javne vlasti ako raspolaže saznanjima koja izazivaju sumnju u korupciju.

XI. SPREČAVANJE KORUPCIJE

Odredbama ove glave uređuju se pitanja u vezi sa preventivnim nadležnostima Agencije, i to: davanjem mišljenja, planovima integriteta, nadzorom nad sprovođenjem strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije, metodologijom za procenu rizika od korupcije u propisima i davanjem mišljenja o nacrtima zakona, sprovođenjem analiza rizika od korupcije u radu organa javne vlasti, saradnjom u sprečavanju korupcije i obukama u oblasti borbe protiv korupcije i jačanja integriteta.

U delu koji se odnosi na planove integriteta, najpre su određeni pojmovi integriteta i plana integriteta. Značajne novine predstavljaju propisivanje obaveze sprovođenja plana integriteta, pored već postojeće obaveze donošenja, kao i vezivanje odgovornosti za donošenje i sprovođenje plana integriteta za rukovodioca organa javne vlasti. Naime, važeće zakonske odredbe koje se odnose na odgovorno lice za izradu i sprovođenje plana integriteta u praksi stvaraju zabunu, jer se odgovornost prebacuje na lice koje rukovodilac odredi, iako ono ne može biti odgovorno za donošenje odluke o izradi, odnosno sprovođenju plana integriteta.

Odredbama o nadzoru nad sprovođenjem strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije vrši se usklađivanje sa ovim dokumentima i preciznije se uređuju pitanja vezana za obaveze odgovornih subjekata i davanje mišljenja o sprovođenju ovih dokumenata. Naime, za razliku od važećeg zakonskog rešenja, Nacrtom je predviđeno da će nadzor koji vrši Agencija, pored Strategije i Akcionog plana, obuhvatiti i Akcioni plan za Poglavlje 23. Pored toga, predviđeno je da su odgovorni subjekti dužni da se odazovu pozivu na sastanak koji Agencija organizuje u cilju razjašnjavanja nedoumica koje Agencija ima u pogledu ocene ispunjenosti pojedinih obaveza. Ovo mišljenje Agencija objavljuje na svojoj internet prezentaciji. Takođe, predviđeno je da je podnošenje izveštaja o sprovođenju strateških dokumenata u oblasti borbe protiv korupcije Narodnoj skupštini odvojeno od podnošenja izveštaja o radu.

Novim zakonom, u skladu sa strateškim dokumentima, propisuje se i novo značajno ovlašćenje Agencije - da propiše metodologiju za procenu rizika od korupcije u propisima, dok se, s druge strane, uvodi obaveza svih predlagača propisa da, prilikom izrade propisa, primene tu metodologiju i da u obrazloženju navedu na koji način su izbegli rizike od korupcije u predlogu propisa. Pored toga, predviđeno je uvođenje obaveze za organe državne uprave da Agenciji dostavljaju nacrte zakona iz oblasti predviđenih strateškim dokumentima u oblasti borbe protiv korupcije i nacrte zakona kojima se uređuju pitanja obuhvaćena potvrđenim međunarodnim ugovorima u oblasti borbe protiv korupcije, radi davanja mišljenja. Vlada će imati obavezu da dostavlja ta mišljenja uz predloge zakona Narodnoj skupštini, te da u obrazloženju predloga zakona navede da li su i na koji način razmatrane preporuke Agencije i, u slučaju da neka od preporuka nije usvojena, razloge za takvu odluku.

Novim zakonom Agencija dobija i ovlašćenje da sprovodi analize rizika od korupcije i sačinjava izveštaje sa preporukama za otklanjanje tih rizika, na sopstvenu inicijativu, ili na zahtev organa javne vlasti u vezi sa funkcionisanjem tog organa. S druge strane, organi javne vlasti na koje se preporuke odnose obavezuju da, u roku od šest meseci od dostavljanja preporuka, obaveste Agenciju o preduzetim merama radi otklanjanja rizika od korupcije. Cilj predloženog zakonskog rešenja je da se ispitivanjem metoda rada, procedura i akata organa javne vlasti, kao i delovanja subjekata u privatnom i civilnom sektoru, otkriju eventualni rizici od korupcije i daju preporuke za njihovo otklanjanje.

Kao i važeći zakon, i novi zakon propisuje da, u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, Agencija sarađuje i sa naučnim institucijama i organizacijama civilnog društva.

U skladu sa strateškim dokumentima, novi Zakon propisuje i obavezu Agencije da donese i objavi program obuke i uputstvo za sprovođenje obuka u oblasti borbe protiv korupcije i jačanja integriteta. S druge strane, izričito je predviđeno da su organi javne vlasti dužni da sprovode obuke za zaposlene i rukovodioce, u skladu sa navedenim programom obuke i uputstvom za sprovođenje. Na kraju, Agenciji se daje ovlašćenje da prati sprovođenje obuka, dok organi javne vlasti imaju obavezu da, na zahtev Agencije, dostave izveštaj o njihovom sprovođenju.

1. EVIDENCIJE

Odredbama o evidencijama precizno se uređuje koje evidencije Agencija vodi.

Važeći zakon je u tom pogledu i sadržinski i terminološki nekonzistentan, pa se novim zakonom te manjkavosti otklanjaju.

XIII. KAZNENE ODREDBE

Krivično delo

U odnosu na krivično delo iz člana 72. važećeg zakona, u elemente krivičnog dela – nepodnošenje Izveštaja ili davanje lažnih podataka o imovini i prihodima neprijavljivanje imovine i prihoda, iz člana 123. novog zakona, uneta je jedna značajna novina. Naime, objekat radnje proširen je tako da pored imovine obuhvata i prihode.

Prekršaji

Novim zakonom otklanja se postojeća pravna praznina u pogledu sankcionisanja povreda važnih zakonskih odredaba. Pored toga, propisano je da za određene prekršaje, za koje je ovim zakonom predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu do 50.000 dinara, ovlašćeno lice u Agenciji izdaje javnom funkcioneru ili odgovornom licu prekršajni nalog, čime se učinilac oslobađa od plaćanja druge polovine izrečene kazne.

Za sve propisane prekršaje predviđena je ista prekršajna sankcija - novčana kazna.

Predloženi rasponi (minimumi i maksimumi) novčane kazne primereni su težini prekršaja.

XIV. PRELAZNE ODREDBE

Prelaznim odredbama se, u skladu sa Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, uspostavlja odnos između zakona koji prestaje da važi i novog zakona u pogledu njihovog dejstva na slučajeve, situacije i odnose koji su nastali za vreme važenja ranijeg zakona.

Prelazne odredbe imaju poseban značaj kada se ima u vidu da je Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije skup materijalnih i procesnih normi, što čini složenijim prelazak sa ranijeg na novi pravni režim. Stoga su prelazne odredbe obimne i složene u meri koja je neophodna da se njima obuhvate sva pitanja od kojih zavisi nesmetan prelazak sa pravnog režima koji je bio uspostavljen ranijim zakonom na pravni režim koji se uspostavlja novim zakonom.

Prelaznim odredbama se, pre svega, uređuje po kom zakonu će se okončati postupci koji su pokrenuti prema odredbama ranijeg zakona, a nisu okončani do dana stupanja na snagu novog zakona.

Prelaznim odredbama se utvrđuju i rokovi za donošenje podzakonskih opštih akata.

XV. ZAVRŠNE ODREDBE

Završnim odredbama utvrđuje se dan stupanja na snagu novog zakona i prestanak važenja ranijeg zakona i propisuje se da novi zakon stupa na snagu osmog dana od dana njegovog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" (što je u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava), s tim što se primena odredaba novog zakona koje uređuju sastav Odbora Agencije odlaže do prestanka funkcije članova Odbora koji su izabrani po odredbama ranijeg zakona.


Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print