   |
 |
 |
 |
 |
Paragraf Lex d.o.o. je kompanija sa 15 godina iskustva u pravnom izdavaštvu kao i preko 10 godina u softverskom izdavaštvu.
Potreban nam je:
Java Software Developer (programer)
Sa sledećim potrebnim/poželjnim iskustvom:
• Univerzitetska diploma iz Elekrotehnike/Kompjuterskog inženjerstva ili Kompjuterskih nauka
• Minimum 3 godine iskustva i aktivnog programiranja u Javi
• Neophodno iskustvo u Swing, JDBC, Hibernate, Rational Databases
• Poznavanje Java Pattern-a i aktivno korišćenje razvojnih alata kao sto su: Eclipse, NetBeans, CVS, Subversion, Bugzilla ...
• Znanje iz SQL, XML, HTML i JavaScript,
• Znanje iz J2EE, JavaBeans, JSP, JSF je poželjno,
• Radno iskustvo sa client-server i web arhitekturama;
• Poznavanje engleskog jezika;
• Iskustvo u komunikaciji i organizaciji
• Nezavisna, samoinicijativna i osoba od poverenja koja je spremna da radi u timu ali i sa mogućnošću samostalnog rada.
• Sposobnost da se ispoštuju rokovi kada je to potrebno.
Nudimo:
• Regularno punočasovno angažovanje
• Rad u dinamičnom okruženju
• Lični I profesionalni napredak.
• Razvijanje sposobnosti za inovativnost
• Neprekidan dodir sa najnovijim tehnologijama
Mesto:
Belgrade, Takovska 42, Srbija
CV slati na igor.galic@paragraf.rs
Ukoliko ste energični, vredni, posedujete pozitivan životni stav i želite da se priključite uspešnom timu sa 15-godišnjom tradicijom i izgrađenim renomeom na tržištu, kompanija Paragraf Vas poziva da se prijavite za radno mesto:
SARADNIK U SEKTORU KOMERCIJALE I STRUČNE PROMOCIJE
Beograd
Zadaci radnog mesta:
- Uspostavljanje inicijalnog kontakta s potencijalnim klijentima telefonskim putem
- Neposredna prezentacija i zaključivanje pretplata na proizvode kompanije Paragraf (više informacija o časopisima možete naći na http://paragraf.rs/proizvodi.html)
Uslovi za kandidate:
- VII/1 stepen stručne spreme (diplomirani pravnik ili diplomirani ekonomista)
- Poznavanje rada na računaru (MS Office paket)
- Vozačka dozvola B kategorije
- Odlične sposobnosti komunikacije i prezentovanja
- Energičnost, posvećenost i produktivnost u radu
- Spremnost za dalje učenje i razvoj
- Poželjno radno iskustvo na sličnim poslovima
- Izražen timski duh
Zaposlenima nudimo:
- Obuku, stručno usavršavanje i mogućnost profesionalnog razvoja
- Profesionalne izazove u podsticajnom radnom okruženju
- Dinamičan, kreativan i odgovoran posao
- Mogućnost da se dokažete u jednoj od najperspektivnijih delatnosti
Ukoliko ispunjavate navedene uslove i spremni ste za prodajne izazove, pozivamo Vas da se pridružite našem uspešnom timu. Kandidati podležu proveri radnih sposobnosti. Pre stupanja na rad izabrani kandidati će proći pripremnu obuku.
CV sa slikom poslati na e-mail:
posao.bg@paragraf.rs
Privredno društvo za pravno informatičku i izdavačku delatnost Paragraf Co d.o.o.
Takovska 42, 11000 Beograd
Rok za konkurisanje: 30.01.2012.
Paragraf Lex je elektronska pravna baza koja se instalira na Vaš računar. Omogućava Vam da na brz, transparentan i efikasan način budete upoznati sa celovitom pravnom regulativom i drugim pravno-ekonomskim informacijama koje su u vezi sa primenom propisa, a koje su neophodne u Vašem svakodnevnom radu i poslovanju.
Paragraf je kompanija koja stalno prati trendove, ulaže sredstva u nove projekte, prati novine na tržištu i shodno njima obogaćuje i unapređuje pravnu bazu, kako bi ona ostala ono što je i do sad bila – pouzdan oslonac i neophodno sredstvo za rad.
Paragraf Lex sadrži velik broj tipova dokumenata, kao i programskih paketa. Programske pakete čine časopisi Poresko računovodstveni instruktor, Budžetski instruktor, Carinski instruktor, Pravni instruktor. Svi paketi su sastavni deo Paragraf Lex-a i trenutno se ne mogu kupiti pojedinačno. Dakle, imamo jedan sveobuhvatan proizvod koji Vam daje sve na jednom mestu, a ujedno nama omogućava da se fokusiramo na kreiranje vrhunskog, kvalitetnog i unikatnog proizvoda.
Glomazne i nepotpune arhive, bezuspešno traganje za bitnim odgovorima i potrebnim informacijama, pravno neznanje i nesigurnost stvar su prošlosti – sa samo par klikova mišem, sudije, advokati, pravnici, ekonomisti - jednom rečju svi oni čiji je rad u vezi sa poznavanjem i praćenjem propisa, stižu do traženih informacija. Sveobuhvatnost elektronske baze Paragraf Lex, koja pokriva različite segmente poslovanja i štedi Vaše vreme, čini je veoma korisnim "alatom" svakog profesionalca.
Da biste se upoznali sa kompletnim sadržajem pravne baze Paragraf Lex kliknite ovde.
Pogledajte video prezentaciju Paragraf Lex-a – kliknite ovde (sadrži audio)
 |
Časopis je namenjen svima onima koji se bave finansijama, računovodstvom, revizijom, poreskim i finansijskim savetovanjem, privrednim pravom, menadžmentom kao i onima kojima je za donošenje bilo kakve poslovne odluke (na koji način proknjižiti određenu promenu, na koji način sprovesti određenu poslovnu transakciju, da li uložiti sredstva u određeni poslovni projekat itd.) neophodno da sagledaju poreski i računovodstveni tretman. |
 |
Časopis BUDŽETSKI INSTRUKTOR je namenjen svima onima čije se poslovanje finansira iz sredstava budžeta RS, autonomne pokrajine i lokalne vlasti, kao i iz sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje. |
 |
CARINSKI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za carine, devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje, propise i objašnjenja Uprave carina, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, sadrži instruktivne stručne komentare renomiranih stručnjaka, kao i aktuelna pitanja i odgovore. Koncipiran je na način da korisnici dobijaju informacije o svim važećim propisima kojima se uređuje ova oblast poslovanja, kao i njihovim izmenama i dopunama. |
 |
PRAVNI INSTRUKTOR - elektronski dnevni časopis za pravnu teoriju i praksu, čiji se brojevi formatiraju na petnaest dana, namenjen je advokatima, sudijama, pravnicima u privredi i vanprivredi. Kroz komentare propisa, javne rasprave, pitanja i odgovore, uporedno zakonodavstvo i teorijske i praktične stručne priloge, Redakcija Pravnog instruktora će pokušati da odgovori savremenim izazovima pravne struke. |
SLUŽBENI GLASNIK RS, BROJ 07 OD 31.01.2012/ODABRANI DOKUMENTI
UREDBA O POSEBNIM USLOVIMA PROMETA ODREĐENE ROBE - "Sl. glasnik RS", br. 102/2011 : Posebni uslovi prometa se ne primenjuju na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine
Vlada Republike Srbije donela je Uredbu o posebnim uslovima prometa određene robe ("Sl. glasnik RS", br. 102/2011 - dalje: Uredba) koja je stupila na snagu 1. januara 2012. godine i važi šest meseci od dana stupanja na snagu, odnosno zaključno sa 30. junom 2012. godine.
U cilju pravilne primene Uredbe i otklanjanja nedoumica koje su javile u praksi Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede je objavilo na svom vebsajtu 5. januara 2012. godine Informaciju o primeni Uredbe o posebnim uslovima prometa određene robe, kojom su data dodatna pojašnjenja koja se odnose na katalog proizvoda, način obračunavanja i iskazivanja ukupne stope visine marže kao i u vezi sa robom na zalihama.
Članom 2. Uredbe određen je KATALOG PROIZVODA na koje se Uredba odnosi, a u Informaciji Ministarstva ovi proizvodi su detaljnije opisani na sledeći način:
1) Pšenično brašno, tip "400" i tip "500"; pod pšeničnim brašnom se podrazumeva proizvod dobijen mlevenjem očišćene i pripremljene pšenice;
2) Jestivo ulje, suncokretovo; odnosi se na sve oblike jestivog ulja proizvedenog od semena suncokreta;
3) kravlje mleko, termički obrađeno (pasterizovano, sterilizovano) i jogurt:
a) svi oblici pasterizovanog i sterilizovanog (UHT) mleka; odnosi se na punomasno, delimično obrano i obrano mleko, kao i na termički obrađeno mleko sa smanjenim sadržajem laktoze konverzijom u glukozu i galaktozu. Kondenzovano mleko, mleko u prahu, mlečni napici i mlečni dezerti, nisu termički obrađeno mleko, odnosno nisu predmet Uredbe.
b) jogurt podrazumeva proizvod fermentacije mleka koji ispunjava sledeće zahteve: da je bele do belo-žućkaste boje; da ima svojstven miris i prijatno kiseo ukus; da je čvrste, gusto-tečne homogene konzistencije; da pH vrednost nije manja od 3,8. Fermentisani mlečni napici koji su proizvod na bazi fermentacije mleka uz dodatak šećera, kakaoa, kafe, voća, voćnog soka i dr., nisu predmet Uredbe.
4) šećer, beli kristalni; podrazumeva šećer (beli šećer) i ekstra beli šećer, kao prečišćenu i kristalizovanu saharozu sa jasno definisanim kvalitetom. Oblikovani (kocka ili drugi oblici), šećer u prahu (mleveni šećer) i šećer u tečnom obliku, nisu predmet Uredbe.
5) sveže meso, svinjsko, goveđe i kokošje, i slatkovodna riba:
a) svinjsko meso, koje se stavlja u promet kao prasetina (meso prasadi) i svinjetina (meso svinja).
b) goveđe meso jeste meso goveda koje se stavlja u promet kao teleće meso (teletina), juneće meso (junetina) i goveđe meso (u užem smislu; govedina).
v) kokošje meso jeste meso kokoši koje se stavlja u promet kao pileće meso i kokošije meso (u užem smislu)
g) sveža slatkovodna riba jeste riba koja se stavlja u promet kao slatkovodna riba iz ribnjaka i slatkovodna riba iz otvorenih voda.
Meso obuhvata i usitnjeno meso, i to mleveno meso, usitnjeno meso pripremljeno za oblikovanje i usitnjeno oblikovano meso.
Sveže meso, odnosno sveža riba, podrazumeva da nije zamrzavano ni u jednoj fazi prometa, odnosno da je isporučeno kao sveže. Prema tome, Uredba se odnosi i na meso koje je smrznuto nakon nabavke u veleprodaji, odnosno u fazi maloprodajnog objekta.
U članu 2. Uredbi navedeno je da se UKUPNA STOPA MARŽE U VISINI OD 10 % obračunava kao zbir pojedinačnih stopa marži u svim fazama prometa, a u odnosu na proizvođačku cenu robe, odnosno cenu po kojoj se roba prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu, i uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.) iskazane na fakturi ili putem knjižnog odobrenja, a u članu 3. stav 2. Uredbe da faktura mora da sadrži posebno iskazanu visinu stope pojedinačne marže, kao i podatak o iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže.
U Informaciji Ministarstva ovo ograničenje objašnjeno je na sledeći način:
Iznos u odnosu na koju se obračunava najviša ukupna stopa marže u smislu čl. 2 Uredbe, jeste VP cena po kojoj proizvođač (odnosno drugi privredni subjekt), stavlja predmetnu robu u promet, odnosno fakturiše drugom privrednom subjektu, radi njene dalje prodaje (u veleprodaji ili maloprodaji). S obzirom da se ova cena obračunava tako da uključuje sve troškove i pogodnosti (rabate, kasas konto i sl.), u pitanju je neto fakturna cena po kojoj se vrši plaćanje.
U pogledu robe iz uvoza, početni iznos u odnosu na koji se obračunava najviša ukupna stopa marže, na način kako je to opisano u prethodnom stavu, jeste VP cena po kojoj uvoznik prodaje tu robu na tržištu Republike Srbije.
Poseban uslov u pogledu iskazivanja visine pojedinačne marže i podatka i iskorišćenom delu najviše ukupne stope marže iz član. 2. Uredbe (član 3. stav 2. Uredbe), konkretno se odnosi na trgovce na veliko, odnosno posrednike u prometu predmetne robe.
Uredbom je UREĐENO I PRAVO NA POVRAĆAJ (REMITENDA) navedene robe koje ne može biti veći od 2% vrednosti isporučene robe na mesečnom nivou, koje je u Informaciji Ministarstva detaljnije je objašnjeno kao:
Jedina pogodnost koja se priznaje u pogledu navedene robe, nakon njene isporuke i fakturisanja, jeste povraćaj (remitenda), u skladu sa odredbom čl. 3. st. 2. Uredbe. Povraćaj može biti naturalni (iste robe) ili kao finansijska pogodnost.
Najčešće postavljano pitanje koje se javilo u vezi sa primenom Uredbe je: DA LI SE UREDBA ODNOSI NA ROBU NABAVLJENU PRE 1. JANUARA 2012. GODINE. U Informaciji Ministarstva dat je odgovor i na ovo pitanje, a koji je Redakciji pravne baze Paragraf Lex dodatno potvrđen i preciziran od strane Ministarstva: Imajući u vidu da su predmet Uredbe posebni uslovi prometa određene robe u svim fazama prometa, prvenstveno ograničenje ukupne stope marže, ovi posebni uslovi se primenjuju na robu koja se prvi put stavlja u promet na unutrašnjem tržištu počev od dana njenog stupanja na snagu. Konkretno, to podrazumeva predmetnu robu koja je isporučena i fakturisana nakon citiranog vremenskog momenta, a ne i na robu koja je nabavljena pre stupanja na snagu Uredbe i koja je popisana sa stanjem na dan 31.12.2011. godine. |
U pogledu ROKA PLAĆANJA proizvođaču, odnosno dobavljaču robe određene ovom Uredbe, propisano je da ne može biti duži od 60 dana od dana prijema računa za isporučenu robu. Navedeno rešenje u skladu je sa Nacrtom Zakona o ograničenju rokova plaćanja čije se usvajanje uskoro očekuje i kojim se predviđa da se rokovi plaćanja u Srbiji ograniče na:
- 30 dana - za isplate Javnog sektora i javnih preduzeća ka privredi;
- 60 dana - za isplate između privatnih kompanija.
Uredbom su propisane i KAZNENE MERE u slučaju postupanju suprotnom čl. 2. i 3. i to:
• Novčane kazna za:
- pravno lice u iznosu od 200.000 do 2.000.000 dinara,
- odgovorno lice u pravnom licu od od 50.000 do 150.000 dinara,
- preduzetnika u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara.
• Zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do jedne godine.
Na kraju treba napomenuti da posebni uslovi za promet određene vrste roba i usluga spadaju u jednu od privremenih mera zaštite tržišta koju Vlada može odrediti radi sprečavanja poremećaja na tržištu ili otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja robom i uslugama od vitalnog značaja za život i zdravlje ljudi i za rad privrednih subjekata, ustanova i drugih organizacija od opšteg interesa, u skladu sa članom 46. Zakona o trgovini ("Sl. glasnik RS", br. 53/2010).
Pored navedenog, Vlada može odrediti i privremene mere koje se odnose i na:
• određenu kategoriju trgovaca ili potrošača,
• potrebu sprovođenja obaveza preuzetih međunarodnim ugovorom,
• cene, kao i na,
• druge uslove za obavljanje trgovine, osim mera koje se odnose na uvoz i izvoz robe.
ČASOPIS PRAVNI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:
PRAVNI INSTRUKTOR:
|
ČASOPIS PARAGRAF E-PRESS / Prilozi objavljeni na današnji dan:
PARAGRAF E-PRESS:
ČASOPIS BUDŽETSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:
BUDŽETSKI INSTRUKTOR:
OBJAŠNJENJA (PRILOZI) ZA UTVRĐIVANJE REZULTATA POSLOVANJA KORISNIKA BUDŽETSKIH SREDSTAVA
ČASOPIS PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:
PORESKO-RAČUNOVODSTVENI INSTRUKTOR:
|
|
|
|
|
|
|
ČASOPIS CARINSKI INSTRUKTOR / Prilozi objavljeni na današnji dan:
CARINSKI INSTRUKTOR:
MOGUĆNOST UVOZA PROIZVODA ZA ZAMENU PRE NEGO ŠTO SE NEISPRAVNI PROIZVOD POŠALJE U INOSTRANSTVO
SEDNICA VLADE RS ODRŽANA 2. FEBRUARA 2012. GODINE: Vlada usvojila izmene Zakona o krivičnom postupku i Predlog izmena Zakona o autorskim i srodnim pravima. Razgovori sa MMF 6. Februara 2012.
Direktor Kancelarije za saradnju s medijima Vlade Republike Srbije Milivoje Mihajlović najavio je danas da će razgovori predstavnika Vlade Srbije i predstavnika Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koji su doputovali u Beograd, početi u ponedeljak, 6. februara.
Mihajlović je na konferenciji za novinare, održanoj nakon sednice Vlade, izrazio očekivanje da će na sastanku, kojem će prisustvovati i predstavnici Narodne banke Srbije (NBS), biti pronađeno zadovoljavajuće rešenje za obe strane.
On je saopštio da je Vlada na današnjoj sednici usvojila Predlog izmena Zakona o autorskim i srodnim pravima, koje imaju za cilj uvođenje zaštitne mere za utvrđivanje naknada u ovoj oblasti.
Prema njegovim rečima, Vlada je dala saglasnost i da se vrate plaćene obaveze preduzetnicama koje koriste porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta i radi posebne nege deteta, a delatnost nastavljaju da obavljaju preko ovlašćenog poslovođe.
Mihajlović je rekao da je Vlada saglasna da te obaveze preuzme na sebe, uz podsećanje na to da ova grupa preduzetnica nije bila obuhvaćena dosadašnjim propisima i da je reč o periodu od 1. jula 2011. godine do 7. januara ove godine.
Vlada je danas donela i odluku o osnivanju Saveta za pitanje ratnih veterana, koji će razmatrati pitanje zaštita prava boraca, kao i vojnih i civilnih invalida rata, saopštio je direktor Kancelarije za saradnju s medijima.
Taj savet će, kako je objasnio, predlagati Vladi mere za unapređenje položaja pomenutih kategorija, raditi na utvrđivanju važećih propisa koji uređuju njihovu zaštitu i pripremati mere za njihovo osposobljavanje.
Mihajlović je rekao da je na sednici usvojen i Program obeležavanja nacionalnog praznika Sretenje - Dana državnosti Srbije 15. februara, koji obuhvata više reprezentativnih izložbi, promenadne koncerte orkestra Vojske Srbije, odavanje počasti utemeljivačima srpske državnosti i niz drugih prigodnih manifestacija.
Takođe, na sednici je usvojen i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Japana u vezi sa projektom za izgradnju postrojenja za odsumporavanje na termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu, naveo je on.
Mihajlović je saopštio i da Vlada na današnjoj sednici nije izabrala novo rukovodstvo Železare Smederevo.
Državni sekretar Ministarstva pravde i koordinator Vlade Republike Srbije za odnose sa javnošću Slobodan Homen naveo je da je Vlada usvojila izmene Zakona o krivičnom postupku koje podrazumevaju uvođenje novih koruptivnih krivičnih dela i da ih je uputila Skupštini Srbije u proceduru.
Homen je istakao da su definisana nova koruptivna krivična dela koja će u budućnosti zameniti krivično delo zloupotreba službenog položaja, i dodao da su te izmene donete u saradnji sa Savetom Evrope.
On je ukazao na to da se uvode krivična dela subvencijska prevara, prevara u privrednom poslovanju i prevara u postupku javnih nabavki.
Homen je objasnio da je krivično delo zloupotreba službenog položaja i dalje na snazi dok ne budu okončani postojeći krivični postupci kojih trenutno ima 1.400, i istakao da bi puko brisanje tog člana zakona dovelo do oslobađanja svih onih osumnjičenih za korupciju.
Nove izmene predviđaju izbacivanje krivičnog dela uvrede i klevete, ukazao je on i naveo da se za klevetu više neće voditi sudski postupci, već će ostati samo pitanje nadoknade štete.
Homen je saopštio i da se u delu izmena odredbi Zakona o krivičnom postupku koje se odnose na terorizam uvode nova krivična dela koja su potpuno usaglašena sa međunarodnim konvencijama.
Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 2.2.2012.
VLADA RS UPUTILA SKUPŠTINI SRBIJE IZMENE ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU, KOJE TREBA DA BUDU USVOJENE PO HITNOM POSTUPKU: Kleveta i uvreda se brišu kao krivična dela, a uvodi se pet novih korporativnih krivičnih delaTanjug
Izmene u Krivičnom zakoniku se odnose na sledeće:
PET NOVIH KRIVIČNIH DELA
postupci u borbi protiv korupcije biće vođeni po pet novih krivičnih dela, zloupotreba ovlašćenja u privredi, prevara u privrednom poslovanju, oštećenje poverilaca, subvencijska prevara i zloupotreba u postupku javne nabavke.
"Zbog sigurnosti pravnog sistema nova krivična dela odnosiće se samo na buduće izvršioce, dok će svi započeti postupci biti okončani kao i do sada" izjavio je Državni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen
KLEVETA I UVREDA SE BRIŠU KAO KRIVČNA DELA
Iz Krivičnog zakonika obrisane su kleveta i uvreda i više neće biti krivična dela, što će, prema rečima Homena, biti veliko olakšanje za novinare, ali i za sva druga lica koja javno govore.
"To ne znači da će iko biti zaštićen. Oni koji se budu osećali oklevetano i uvređeno i da zbog toga trpe štetu, to će i moći da dokazuju u parničnom postupku odštetnim zahtevima", objasnio je državni sekretar.
Predlog Ministarstva pravde, koji je usvojila Vlada RS da se iz Krivičnog zakona Srbije izbriše krivično delo uvrede i klevete, je veliko olakšanje za novinare i sve druge koji javno govore, kaže za Danas Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde. Prema njegovim rečima, očekuje se da će ove izmene biti razmatrane po hitnom postupku i usvojene tokom narednog zasedanja Skupštine Srbije.
Kako se navodi u izmenama ovog zakona, predložena dekriminalizacija ovih dela protiv časti i ugleda „ide za tim da se u potpunosti ukine takozvani verbalni delikt, a da se odgovornost za ova dela u potpunosti utvrđuje u građanskom postupku“. Time su, dodaje se, u potpunosti usvojeni zahtevi velikog broja nevladinih organizacija i novinarskih udruženja.
- To ne znači da će iko biti zaštićen. Oni koji se budu osećali oklevetano i uvređeno i zbog toga trpe štetu, to će moći i da dokazuju u parničnom postupku odštetnim zahtevima - objašnjava Homen.
Advokat u oblasti medijskog prava Kruna Savović ističe za Danas da „pozdravlja dekriminalizaciju klevete i uvrede“, ali smatra da bi to morala pratiti i korenita izmena pravnog okvira, odnosno drugih zakona, koja bi išla u tom smeru da se obezbedi što snažnija podrška slobodi izražavanja. Međutim, prema njenim rečima, indicije su takve da se može postaviti pitanje koji je zapravo motiv dekriminalizacije klevete, imajući u vidu i da „pojedine stvari ukazuju da je reč možda i o političkoj odluci“.
Ona napominje da pre treba skrenuti pažnju na to da novinari u Srbiji imaju više uspeha u krivičnim nego u parničnim postupcima.
- Važno je napomenuti i to da, iako se podnosi veliki broj tužbi za klevetu, osuđujuće presude retko postaju pravosnažne, a čak i kada postanu, kazne su, po pravilu, niže od naknada štete koje se za iste tekstove ili emisije izriču u parničnim postupcima. Iz ovih razloga novinari više zaziru od tužbi za naknadu štete i parničnih postupaka nego od krivičnih postupaka - objašnjava Savovićeva.
Homen je ukazao da je za jedinstveno delo terorizma zaprećena kazna od pet do 15 godina zatvora, dok za pretnju terorističkim aktom, koja je takođe uvedena kao krivično delo, preti kazna zatvora od jedne do deset godina.
Terorizam obuhvata situacije kada se izvršava napad na život ili telo, otmice, uzimanje talaca, uništavanje državnih ili javnih objekata, upotrebu oružja, izazivanje požara i eksplozija i slične situacije, koje za cilj imaju zastrašivanje stanovništva, uništavanje najvažnijih državnih institucija ili prisiljavanje države ili međunarodne organizacije da nešto učine ili ne učine.
To krivično delo obuhvata i otmicu aviona, broda ili drugih sredstava javnog prevoza ili prevoza robe, proizvodnju, posedovanje, pribavljanje, prevoz, nabavku ili upotrebu oružja, eksploziva, nuklearnog, biološkog ili hemijskog oružja, kao i istraživanje i razvoj nuklearnog, biološkog ili hemijskog oružja.
DVA NOVA KRIVIČNA DELA:"JAVNO PODSTICANJE NA TERORIZAM", "VRBOVANJE I OBUKA ZA TERORIZAM".
Od jedne do deset godina zatvora ubuduće preti onome ko izvrši krivično delo "javno podsticanje na terorizam" odnosno javno iznosi ili pronosi ideja o izvršenju terorizma, kao i onima koji izvrše krivično delo "vrbovanje i obuka za terorizam".
KRIVIČNO DELO FINANSIRANJA TERORIZMA
Bitna izmena Krivičnog zakonika u ovoj oblasti odnosi se i na krivično delo finansiranja terorizma koja će podrazumevati i davanje ili obezbeđivanje sredstava, na primer plaćanje troškova stanovanja i ishrane teroriste ili terorističke grupe bez obzira na to da li je terorističko delo izvršeno ili nije.
IZBEGAVANJE PLAĆANJA PROPISANIH DAŽBINA
ZLOUPOTREBA OVLAŠĆENJA U PRIVREDI
Zatvor od tri meseca do osam godina propisan je i za zloupotrebu ovlašćenja u privredi, koja podrazumeva i namerno "guranje" preduzeća u stečaj, kada odgovorna lica u preduzeću ili drugom privrednom subjektu koja izazovu prezaduženost ili nesposobnost za plaćanje.
PREVARE U PRIVREDNOM POSLOVANJU
Za prevare u privrednom poslovanju, kao što su oštećenje poverilaca, subvencijska prevara i zloupotreba u postupku javne nabavke, prete kazne od šest meseci do 12 godina zatvora. Za oštećenje poverilaca preti kazna od šest meseci do 10 godina i novčana kazna.
SUBVENCIJSKA PREVARA, KAO NOVO KRIVIČNO DELO
Subvencijska prevara, kao novo krivično delo reguliše situaciju kada odgovorno lice u preduzeću ili drugom privrednom subjektu, odnosno preduzetnik koji lažnim prikazivanjem činjenica ili njihovim prikrivanjem dobije za sebe ili drugog subvenciju ili drugu pogodnost iako za to ne ispunjava propisane uslove.
Za osnovni oblik dela učinilac se će kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine, a ako subvencija ili druga pogodnost prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina i novčanom kaznom.
ZLOUPOTREBA U POSTUPKU JAVNE NABAVKE
Zbog krivičnog dela zloupotreba u postupku javne nabavke odgovaraće odgovorno lice ili preduzetnik koji u postupku javne nabavke stave ponudu zasnovanu na zabranjenom dogovoru između subjekata privrednog poslovanja, koja ima za cilj da naručilac prihvati određenu ponudu.
Preti im kazna zatvora od šest meseci do deset godina, a ukoliko pak učinilac dobrovoljno spreči da naručilac prihvati ponudu, može se osloboditi od kazne, navodi se u predlogu KZS-a.
AKTI ORGANIZATORA LAŽNIH AZILANATA
Zakon uvodi i krivična dela kojima se kažnjavaju akti organizatora lažnih azilanata.
Svako ko u nameri pribavljanja koristi vrši ili organizuje transport, prebacivanje, prihvat, smeštaj, skrivanje ili na drugi način omogućava da državljanin Srbije lažnim prikazivanjem ugroženosti njegovih ljudskih prava i sloboda, u stranoj državi zatraži sticanje političkih, socijalnih, ekonomskih ili drugih prava, kazniće se zatvorom od tri do 10 godina.
OMOGUĆAVANJE ZLOUPOTREBE OSTVARIVANJA PRAVA U STRANOJ DRŽAVI
Uvodi se novo krivično delo, omogućavanje zloupotrebe ostvarivanja prava u stranoj državi, kako bi se sprečilo pribavljanje imovinske koristi organizovanjem putovanja građana Srbije u inostranstvo, radi traženja azila.
Izmenama Krivičnog zakonika precizirano je izvršenje zatvorske kazne u prostorijama u kojima osuđeni stanuje, odnosno takozvani kućni zatvor.
DOPUNE ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALA
U parlament su stigle i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela kojima se utrđuju nadležnosti specijalizovanih državnih organa i za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi, radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za krivično delo zloupotreba ovlašćenja u privredi.
To se odnosi na slučajeve kada pribavljena imovinska korist prelazi iznos od 200 miliona dinara.
DOPUNE ZAKONA O ODUZIMANJU IMOVINE PROISTEKLE IZ KRIVIČNOG DELA
Predloženom dopunom Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela preciziraju se pojam imovine, koji se odnosi na imovinu pribavljenu izvršenjem krivičnog dela u Republici Srbiji i inostranstvu, kao i pojam svedoka saradnika, koji se odnosi i na okrivljenog saradnika i osuđenog saradnika, koji su predviđeni novim Zakonikom o krivičnom postupku.
DOPUNA ZAKONA O PROGRAMU ZAŠTITE UČESNIKA U KRIVIČNOM POSTUPKU
Predložena je i dopuna Zakona o Programu zaštite učesnika u krivičnom postupku kojom bi se proširio krug krivičnih dela za koje se može primeniti Program zaštite.
DOPUNE ZAKONA O VANPARNIČNOM POSTUPKU
Usvojene su i izmene i dopune zakona o vanparničnom postupku, koji će omogućiti da uz jasno definisanu proceduri svi mogu da budu upisani u matične knjige.
Dopune Zakona o vanparničnom postupku trebalo bi da omoguće upis u matičnu knjigu rođenih onima koji nemaju lična dokumenta, odnosno nisu u stanju da dostave dokaze na osnovu kojih se može utvrditi njihov identitet.
Kako je navela Vlada, u Srbiji ima oko 6.500 "pravno nevidljivih lica". Oni nemaju lična dokumenta, niti mogu da ostvaruju svoja osnovna ljudska prava i slobode, a njihovi zahtevi za naknadni upis u matičnu knjigu rođenih često se odbijaju ili se postupak prekida, a podnosioci zahteva upućuju na pokretanje parničnog postupka.
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O USTAVNOM SUDU: Najvažnija izmena sastoji se u uvođenju Velikog i Malog veća, čime je otklonjen propust iz osnovnog teksta zakona, kojim je ustavna norma o obavezi Ustavnog suda da donosi odluke većinom glasova svih sudija, protumačena u svom bukvalnom jezičkom značenju • Najradikalnija izmena je da Ustavni Sud ne može više da poništava odluke redovnih sudova, čak ni kada odlukom utvrdi postojanje određene povrede Ustavom zajamčenih osnovnih ljudskih i manjinskih prava •Pred Ustavnim sudom je više od 7.000 predmeta, od toga 1.040 iz oblasti normativne kontrole i oko 6.000 ustavnih žalbi, što najbolje pokazuje koliko su važne izmene i dopune zakona kojim su uvedene promene u načinu rada Suda, izjavio je danas predsednik Ustavnog suda Srbije dr Dragiša Slijepčević.
Ustavni sud je i sada "zatrpan" predmetima, uprkos tome što je u prošloj godini rešio ukupno 515 predmeta iz normativne kontrole i 2.798 ustavnih žalbi, naveo je Slijepčević u intervjuu Tanjugu.
On je rekao da je od samog broja rešenih predmeta važnija činjenica da je Sud meritorno odlučio u 823 predmeta, što je povećanje od 50 odsto u odnosu na prethodnu 2010. godinu.
Istakavši da je generalno zadovoljan izmenama i dopunama Zakona o Ustavnom sudu, Slijepčević je objasnio da je najvažnija izmena norme prema kojoj je Sud ranije bio u obavezi da sve svoje akte - odluke, rešenja i zaključke - donosi na sednici od 15 sudija, većinom glasova.
"Ustavni sud odlukama ocenjuje ustavnost i zakonitost i utvrđuje povrede Ustavom zajamčenih ljudskih i manjinskih prava, odnosno rešava spor i samo taj akt mora doneti većinom glasova svih sudija.
U svim drugim slučajevima, kada ne odlučuje o suštini spora, već utvrđuje postojanje procesnih pretpostavki za pokretanje postupka, Sud donosi rešenje ili zaključak", objasnio je Slijepčević.
Prema njegovim rečima, zakonodavac je dobro postupio kada je omogućio da Ustavni sud tada radi i odlučuje u užim telima - velikom i malom veću.
"Na taj način je otklonjen propust iz osnovnog teksta zakona, kojim je ustavna norma o obavezi Ustavnog suda da donosi odluke većinom glasova svih sudija, protumačena u svom bukvalnom jezičkom značenju, tako što su se pojmom "odluka" označavali svi akti Ustavnog suda, bez obzira na njihovu suštinsku razliku i pravne posledice koje pojedinačno proizvode", objasnio je Slijepčević.
Izmenama Zakona, kako je kazao, otklonjen je ovaj apsurd i utvrđeno je pravo značenje navedene ustavne norme - jezičkim, ciljnim i logičkim tumačenjem.
"Time je stvorena zakonska mogućnost da Sud, postupajući u veću od troje sudija, može vrlo brzo da odvoji, kako narod kaže, 'žito od kukolja', da u kratkom roku odbaci zahteve koji nisu iz njegove nadležnosti i da više pažnje i vremena posveti onim predmetima u kojima presuđuje i donosi konačnu odluku", dodao je Slijepčević.
U prilog tome je naveo da je, od konstituisanja u sadašnjem sastavu, Ustavni sud imao u proceduri 7.535 ustavnih žalbi, od kojih dve trećine nisu isunjavale uslove da o njima Sud odlučuje.
"To je bitno naglasiti da bi građani razumeli da se Ustavni sud ne može pretvoriti u sud četvrtog stepena i odlučivati o onome što je predmet i nadležnost redovnih sudova.
Ustavni sud nije nadležan i ne može odlučivati o ustavnim žalbama kojima se traži da se preispita utvrđeno činjenično stanje i primenjeno materijalno pravo pred redovnim sudom i da se iz tog razloga doneta odluka redovnog suda ukine ili vrati u redovni postupak, kao što se u ogromnoj većini ustavnih žalbi traži od Ustavnog suda", naveo je Slijepčević.
Prema njegovim rečima, odlučivanje u užim telima nije nikakva novina, ni izum Republike Srbije, već pravilo ponašanja koje važi za sve ustavne sudove u Evropi.
Slijepčević je naglasio da su izmene zakona veoma korisne, pre svega za građane koji mu se obraćaju, jer su sada stvorene zakonske pretpostavke da im Sud za dva do tri meseca odgovori da li može postupati po njihovim ustavnim žalbama.
Time se, kako je naglasio, stvaraju uslovi za brže i efikasnije postupanje Suda i pružanje delotvorne ustavno sudske zastite onim građanima koji osnovano traže zaštitu ustavnom zajemčenih prava, koja su im povređena aktima državnih organa.
On je, međutim, izrazio zabrinutost u vezi sa izmenama zakona kojima je propisano da Ustavni Sud ne može više da poništava odluke redovnih sudova, čak ni kada odlukom utvrdi postojanje određene povrede Ustavom zajamčenih osnovnih ljudskih i manjinskih prava.
"To je najradikalnija izmena u odnosu na postupak po ustavnoj žalbi, koja ima dalekosežne posledice", rekao je predsednik Ustavnog suda, istakavši da se novim zakonskim rešenjem dovodi u pitanje ostvarenje već dostignutih prava u postupku po ustavnoj žalbi i delotvornost tog pravnog sredstva.
"Postupak zaštite po ustavnoj žalbi nije sam sebi cilj. Nije cilj da se utvrdi da postoji povreda, već da se učinjena povreda otkloni", objasnio je on i podsetio da je Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu ranije, kada je Ustavni sud Srbije mogao da poništava takve odluke, ocenio da je to delotvorno pravno sredstvo.
"Ako sada Ustavni sud može samo da utvrdi da postoji povreda ili eventualno dosudi naknadu materijalne ili nematerijalne štete, postaviće se pitanje šta je pravni osnov opstanka neustavnog akta koji je tu povredu prouzrokovao?, kazao je Slijepčević.
"Zbog činjenice da se, po novom Zakonu, taj akt ne može eliminisati iz pravnog poretka, očekujemo da će se Sud u Strazburu odrediti da li se takvo presuđenje pred Ustavnim sudom Srbije može i dalje smatrati delotvornom ustavno sudskom zaštitom, koja se očekuje od ustavnog suda svake zemlje", upozorio je Slijepčević.
"Kakvo će to određenje biti, ostaje da se vidi, kao što ostaje da se vidi kako će se Ustavni sud odrediti u odnosu na tu izmenu zakona, jer ovaj sud mora u svakom slučaju težiti ka iznalaženju delotvornog rešenja za otklanjanje svih štetnih posledica akta kojim je povređeno neko od, Ustavom zajemčenih, ljudskih i manjinskih prava", zaključio je Slijepčević.
Izvor: Tanjug, 2.2.2012.
KOMENTAR NAJNOVIJE IZMENE ODLUKE O UTVRĐIVANJU PROGRAMA ZA REŠAVANJE VIŠKA ZAPOSLENIH U PROCESU RACIONALIZACIJE, RESTRUKTURIRANJA I PRIPREME ZA PRIVATIZACIJU - "Sl. glasnik RS", br. 6/2012Odlukom o izmeni Odluke o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju ("Sl. glasnik RS", br. 6/2012, stupa na snagu 4.2.2012. godine) izmenjen je Program za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju ("Sl. glasnik RS", br. 64/2005, 89/2006, 85/2008, 90/2008 - ispr., 15/2009, 21/2010, 46/2010 i 9/2011 - dalje: Program).
Donete izmene predstavljaju isključivo usaglašavanje nadležnosti sa delokrugom poslova pojedinih ministarstava i, sa aspekta primene u praksi, neće prouzrokovati nikakve razlike u dosadašnjem načinu obezbeđivanja sredstava za rešavanje viška zaposlenih. Naime, prilikom donošenja osnovnog teksta pomenute odluke, kao nadležno ministarstvo utvrđeno je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike koje je tada - 2005. godine, obavljalo poslove zapošljavanja i rešavanja viška zaposlenih, a kao nadležan ministar utvrđen je ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike. Međutim, od 2007. godine poslovi zapošljavanja prelaze u nadležnost Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, a time i nadležnost za sprovođenje Programa.
Sa druge strane, izmenama su usaglašeni i iznosi sredstava koja višak zaposlenih može da ostvari u pojedinim slučajevima ostvarivanja prava utvrđenih odlukom. Tako je, u slučaju ostvarivanja prava na novčanu naknadu čija je visina bila utvrđena u iznosu od 10 prosečnih zarada u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike i u slučaju ostvarivanja prava na posebnu novčanu naknadu čija je visina takođe bila utvrđena u odnosu na prosečnu zaradu u privredi, izvršena izmena koja se odnosi isključivo na mogućnost ostvarivanja istih prava čiji se iznos na dalje opredeljuje u odnosu na prosečnu zaradu u Republici. Izmena se, dakle, odnosi na obračun visine naknade u odnosu na prosečnu zaradu u Republici, umesto u odnosu na prosečnu zaradu u privredi Republike, s obzirom da Republički zavod za statistiku od januara 2011. godine više ne publikuje ovaj podatak.
U praksi to znači da će se licima koja ostvaruju navedena prava, kao osnovica za izračunavanje ukupnog iznosa sredstava koja ostvaruju uzimati prosečna zarada u Republici, koja trenutno, po podacima iz decembra 2011. godine, iznosi 61.116 dinara, umesto dosadašnjih 51.165 dinara (što je iznos prosečne zarade u privredi Republike prema poslednjem objavljenom podatku iz decembra 2010. godine).
UPRAVNI SUD SVOJIM ODLUKAMA NIJE POTVRDIO VIŠESTRUKO POSKUPLJENJE TARIFA ZA KORIŠĆENJE AUTORSKIH PRAVAUpravni sud saopštio je danas da svojim odlukama nije potvrdio višestruko poskupljenje tarifa za korišćenje autorskih prava.
"Upravni sud je u svojim odlukama ocenio da mišljenje Komisije za autorska i srodna prava nema karakter upravnog akta zbog čega to mišljenje ne uživa pravnu zaštitu u upravnom sporu", naveo je Upravni sud u saopštenju izdatom kao reagovanje na saopštenje Udruženja novinara Srbije (UNS).
Samim tim neosnovan je zaključak UNS-a da je Upravni sud na kraju potvrdio mišljenje Komisije i višestruko poskupljenje tarifa i UNS za takav stav nema uporište u obrazloženju donetih odluka, objasnio je Upravni sud.
Taj sud je podsetio da je kao nedozvoljene odbacio tužbe Udruženja informatičke delatnosti Privredne komore Srbije i Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), kojima je zatraženo poništavanje mišljenja Komisije na osnovu kojeg je uvedena nova tarifa SOKOJ-a za autorska prava.
ANEM, UNS i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) protestovali su zbog te odluke Upravnog suda i istakli da bi nova, višestruko veća tarifa SOKOJ-a, uvedena na osnovu mišljenja Komisije, mogla da ugrozi opstanak lokalnih elektronskih medija.
Izvor: RTV, 2.2.2012.
ZAŠTITNIK GRAĐANA UTVRDIO KRŠENJE PRAVILA U UPRAVNOM POSTUPKU RF PIO FILIJALE BORZaštitnik građana je utvrdio da je Republički fond PIO Filijala Bor grubo prekršio pravila upravnog postupka i time ugrozio pravo građanke, pritužilje, na dobru upravu, efikasno postupanje organa, na odluku zasnovanu na zakonu i pravno sredstvo.
Propust RF PIO Filijale Bor, zaključio je Zaštitnik građana, ogleda se u nedostavljanju neophodnog nalaza, ocene i mišljenja lekara, veštaka, Centru za socijalni rad u Negotinu, kao nadležnom organu za odlučivanje, po osnovu podnetog zahteva za priznavanje prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica. Umesto toga, Filijala je uputila obaveštenje građanki, pritužilji, da ne ispunjava uslove za priznavanje prava na uvećani dodatak za pomoć i negu drugog lica, čime je, između ostalih, uskratila i pravo na pravno sredstvo.
Zaštitnik građana je naložio Filijali Bor da u konkretnom slučaju, bez odlaganja, dostavi neophodni nalaz, ocenu i mišljenje Centru za socijalni rad u Negotinu, a građanki, pritužilji, izvinjenje u pisanoj formi. Rukovodstvu Filijale je preporučeno da preduzme sve organizacione i druge mere kako bi se ubuduće postupalo pravilno i zakonito u najboljem interesu korisnika usluga, kao i da sve zaposlene, koji sprovode upravni postupak, upozna sa Preporukom Zaštitnika građana.
Filijala Bor je u obavezi da obavesti Zaštitnika građana u roku od 30 dana o postupanju, uz dokaz da je mišljenje organa veštačenja dostavljeno Centru za socijalni rad u Negotinu, a izvinjenje pritužilji.
Izvor: Vebsajt Zaštitnika građana, 2.2.2012.
ZAKON O ZAŠTITI VAZDUHA: Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja obaveštavaju ovlašćena pravna lica za merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije da su do 20. februara 2012. godine dužna da Ministarstvu podnesu zahtev za dobijanje dozvole za merenje kvaliteta vazduha i/ili emisijeObaveštavaju se ovlašćena pravna lica za merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije da su do 20.02.2012. godine dužna da Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja podnesu zahtev za dobijanje dozvole za merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije na obrascu Prijava za podnošenje zahteva koji možete preuzeti na http://www.ekoplan.gov.rs/srl/Dobijanje-dozvole-za-merenje-kvaliteta-vazduha-i-emisije--1585-c34-content.htm (ONLINE). Stručna organizacija koja je ovlašćena i za merenje kvaliteta vazduha i za merenje emisije podnosi 2 zahteva - zahtev dobijanje dozvole za merenje kvaliteta vazduha, odnosno zahtev za dobijanje dozvole za merenje emisije.
Članom 86. Zakona o zaštiti vazduha ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009 - prim. red) propisano je da su pravna lica ovlašćena za merenje kvaliteta vazduha i/ili emisije dužna da u roku od trideset dana od dana stupanja na snagu Pravilnika o uslovima za izdavanje dozvole za merenje kvaliteta vazduha i dozvole za merenje emisije iz stacionarnih izvora zagađivanja ("Sl. glasnik RS", br. 1/2012 - prim. red) podnesu zahtev za dobijanje dozvole za obavljanje ovih poslova, kao i da u slučaju da se takav zahtev ne podnese, postojeća ovlašćenja prestaju da važe.
U ovom roku potrebno je dostaviti samo popunjen obrazac, dok će se dodatna dokumentacija dostavljati naknadno, u skladu sa obaveštenjem i na zahtev Ministarstva.
Izvor: Vebsajt Ministarstva životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, 2.2.2012.
PREDLOG ZAKONA O SREDNJOJ ŠKOLI: Za učenika koji bude polagao popravni ispit, škola će biti obavezna da organizuje pripremni rad i to najmanje 10 odsto časova, od ukupnog godišnjeg fonda časova iz tog predmetaZa učenika koji bude polagao popravni ispit, škola će biti obavezna da organizuje pripremni rad i to najmanje 10 odsto časova, od ukupnog godišnjeg fonda časova iz tog predmeta, predviđeno je novim Vladinim predlogom zakona o srednjem obrazovanju.
Iako su pojedini mediji pisali da će novim propisima srednje obrazovanje postati obavezno, pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić, kazao je agenciji Beta da to u ovom trenutku nije moguće, pošto Ustav Srbije to ne predviđa. Novim zakonskim predlogom uvodi se i priprema za maturske ispite. Škola treba da organizuje pripremu u obimu najmanje pet odsto od ukupnog broja časova iz predmeta iz koga se polaze opšta, stručna i umetnička matura, odnosno završni ispit. Programi maturskih ispita treba da budu doneti do kraja školske 2013/2014. godine.
Kostić je naveo da će u novom Zakonu o srednjoj školi biti zadržana sva rešenja iz važećeg zakona koja su se u praksi pokazala kao dobra. "Zadržana su rešenja koja definišu broj i dužinu trajanja časa - u gimnaziji do 31 čas nastave sedmično, u stručnoj i umetničkoj školi do 33, osim u školi koja ostvaruje programe baletskog obrazovanja, gde učenik može da ima do 41 čas. I dalje će čas teorijske nastave i vežbi trajati 45 minuta, a praktične nastave 60 minuta", objasnio je Kostić.
Zadržano je i rešenje da u odeljenju može biti do 30 učenika, što je u skladu sa programom racionalizacije, ali i predstojećim prelaskom na sistem finansiranja ustanova po glavi učenika, koji prema odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 52/2011 - prim. red) počinje od školske 2014/2015. godine. Pomoćnik ministra naveo je da će pomenuti broj đaka biti smanjen, ukoliko se u odeljenju nalaze učenici sa smetnjama u razvoju.
U Nacrtu zakona o srednjoj školi nisu menjana ni postojeća rešenja kada je reč o upisu učenika u prvi razred srednje škole. Novina je da će srednje škole, preko školskih uprava, do 31. decembra predlagati Ministarstvu broj učenika za upis. Ministarstvo treba da donese odluku o broju učenika za upis u srednje škole do 31. marta, a da do 1. maja raspiše zajednički konkurs za sve škole čiji je osnivač Republika, Autonomna pokrajina Vojvodina i jedinica lokalne samouprave.
Izvor: Danas
Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 2.2.2012.
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O UDŽBENICIMA: Vraćena definicija udžbenika iz važećeg zakona • Vlada odlukom utvrđuje koje će udžbenike i druga nastavna sredstva nabaviti, a nastavnici će kao i do sada birati udžbenike •Nakon kritika izdavača i članova Nacionalnog prosvetnog saveta, Ministarstvo prosvete odustalo je od definicije udžbenika kao knjige u koju se ne piše, odnosno koja ne sadrži radni deo. U Predlogu izmena Zakona o udžbenicima, međutim, ostalo je rešenje da je "udžbenik knjiga iz koje učenik uči, namenjena višegodišnjoj upotrebi", a vraćena je i definicija iz važećeg zakona po kojoj je udžbenik - "...nastavno sredstvo u bilo kom obliku i mediju, koje se koristi za sticanje kvalitetnih znanja, veština, formiranje vrednosnih stavova i razvoj intelektualnih sposobnosti učenika...".
- Ako je udžbenik namenjen višegodišnjoj upotrebi pretpostavka je da mora biti toliko kvalitetan da traje nekoliko godina. Ne insistiramo da tome da li je interaktivan ili ne, to će biti odluka vlade, kada je reč o projektu besplatnih udžbenika. U predlog izmena Zakona o udžbenicima je dodat član 31a, koji se odnosi na finansiranje udžbenika sredstvima republičkog budžeta. U tom članu je precizirano da Vlada Srbije u skladu sa raspoloživim sredstvima republičkog budžeta za svaku školsku godinu donosi odluku o finansiranju, odnosno sufinansiranju nabavke udžbenika i drugih nastavnih sredstava za učenike osnovnih škola. Vlada svojom odlukom utvrđuje koje će udžbenike i druga nastavna sredstva nabaviti, a nastavnici će kao i do sada birati udžbenike - objašnjava Vesna Fila, pomoćnica ministra prosvete. Gordana Knežević Orlić, direktorka izdavačke kuće Klet, kaže da pomenuto rešenje definicije udžbenika nije pomak napred, već je samo "došminkavanje" prethodnog predloga.
- Ako vlada bude odlučivala da li će da kupuje radne ili neradne udžbenike, to će biti skandalozno. Nastavnici imaju pravo da biraju udžbenike iz Kataloga odobrenih udžbenika, dakle sve udžbenike koji su odobreni, bez obzira na to da li su interaktivni ili ne. Svaka druga odluka bi bila kršenje Zakona o zaštiti konkurencije - poručuje Knežević Orlić.
Izvor: Danas
Izvor: Vebsajt Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, 2.2.2012.
UPS UPOZORAVA DA JE NEOPHODNA HITNA IZMENA PORESKIH PROPISA KOJIMA SE REGULIŠU SANKCIJE ZA PREKRŠAJENeophodna je hitna izmena poreskih propisa kojima se regulišu sankcije za prekršaje, kako bi se kontrola pooštrila, a istovremeno poslovanje ne bi bilo ugroženo.
1. Potrebno je uvesti instancu "prvog prekršaja" u slučajevima kada se pronađe minimalni manjak ili višak u kasi prvi put, a ta kazna bi trebala da bude simbolična, kao opomena.
2. Potrebno je odustati od prakse "privremene zabrane rada", jer se time pravi šteta i preduzeću i dobavljačima i zaposlenima i državi. Umesto toga dovoljno je da kazna bude visoka, a da odgovorno lice odgovara za učinjeni prekršaj.
3. Potrebno je izmeniti ovlašćenja inspekcijskih organa prilikom inspekcijskih kontrola, a ne da se satima i danima blokiraju kase u marketima ili da inspekcijske kontrole u pojedinim proizvodnim preduzećima i kod uslužne delatnosti traju po 30, 40, pa čak i do 120 dana.
4. Potrebno je uvesti visoke kazne i krivičnu odgovornost inspektora za koje se utvrdi da na bilo koji način traže mito od preduzetnika i koriste svoja ovlašćenja kako bi neosnovano vršili pritisak na privredne subjekte. U okviru propisa za kontrolu rada inspekcija na terenu treba hitno uvesti otvorene telefone i zakonom zaštititi sve dostavljače informacija o ovakvim pojavama kako bi se one iskorenile.
Izvršna vlast žuri da uvede sve evropske standarde i regulativu koja često značajno opterećuje domaća preduzeća, ali kada treba uvesti propise za zaštitu privatne svojine i onemogućavanje samovolje državnih činovnika nailazi na zid ćutanja i izbegavanja.
Reforma inspekcijskih propisa omogućila bi strogo definisane odnose na relaciji preduzetnik-inspekcijski organi i smanjila štetu koju primena aktuelnih propisa čini i privredi i društvu.
Izvor: Vebsajt Unije poslodavaca Srbije, 2.2.2012.
ZAKON O MOBINGU: Obuka za posrednike i lica za podršku, biće održana 8. I 9. Februara 2012. godine • Rok za prijavljivanje je 6. februar 2012. godine •Ova radionica namenjena je svima koji su u svojim organizacijama imenovani za posrednike i lica za podršku u slučaju zlostavljanja na radu, po Zakonu o sprečavanju zlostavljanja na radu ("Sl. glasnik RS", br. 36/2010 - prim. red), koji je počeo da se primenjuje od 4. septembra 2010. godine. Obuka je zamišljena interaktivno u svim delovima, a učesnici tokom rada neposredno koriste tekst Zakona i pravilnika. Održava se u sredu i cetvrtak, 08. i 09. februara 2012. godine. Učesnici radionice dobijaju komentar zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu, koji je priredio Socio-ekonomski savet.
U postupku primene Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu zakon je predvideo lice za podršku i posrednika. Lice za podršku je filter koji u prvoj instanci procenjuje da li ima osnova za zlostavljanje na radu ili ne. Ukoliko ima, lice se dalje upućuje na posrednika. Lista posrednika mora biti određena a kompanije kao i državne institucije mogu birati posrednike interno ili pak eksterno. Ukoliko ste se opredelili za internu listu posrednike dođite da podučimo vaše posrednike toj veštini!
AGENDA
I dan - sreda, 08. februar
10.00 - 11.15
Praktična primena Zakona
- o Zakonu i ciljevima
- prednosti procesuiranja po posebnom Zakonu VS postojeci pravni okvir interni, vansudski VS sudski postupak,
- pokretanje, tok i okončanje postupka
11.15 - 11.30
Kafe pauza
11.30 - 12.15
Postupak kod poslodavca
Uslov uspešnog posredovanja: poznavanje pravnog okvira i veština komunikacije u radu sa žrtvama
- pravni okvir
- pravne predpostavke procesuiranja
- razlikovanje zlostavljanja od kršenja drugih prava i diskriminacije
- utvrđivanje i sankcionisanje zloupotrebe prava na zaštitu
- veština posredovanja u zakonskom okviru, fleksibilnost postupka
- emocionalni VS pravni VS interesni konflikt i kako rešiti spor koji sadrži sve to
12.15 - 13.00
- Psiholoski profil žrtve i psiholoski profil mobera
- Prepoznavanje mentalnog sklopa žrtve i mobera
- Specifičnosti rada sa žrtvama mobinga
13.00 - 13.45
Pauza za ručak
13.45 - 14.45
Kako uspešno okončati postupak?
- predočiti prednosti sporazuma kod poslodavca VS presuda
- kako postići zadovoljavajući sporazum
- elementi sporazuma i naknada štete
- utvrđivanje disciplinske odgovornosti kod poslodavca
14.45 -15.00
Kafe pauza
15.00 - 16.00
- Praktičan rad - simulacija posredovanja
- Pitanja i odgovori
- Evaluacije
Svi učesnici radionice na kraju prvog dana obuke dobijaju domaće zadatke, svako po 3, kako bi praktično primenili znanje koje su stekli a sa druge strane uvežbali pisanje sporazuma.
II dan - cetvrtak, 09.februar
17.00 - 18.30
Prezentacija urađenih sporazuma u konkretnim zadatim slučajevima i diskusija
Učesnici radionice, koji su iz nekog razloga sprečeni da prisustvuju drugog dana radionice, mogu svoje sporazume poslati na mail gospodinu Plavkiću, koji će im dati komentare na iste.
Tumačenje i analiza sporazuma od strane Predraga Plavkića, dipl. pravnika, Agencija za mirno rešavanje radnih sporova
PREDAVAČ
Predavač je Olga Kićanović, diplomirani pravnik, savetnica u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, trener trenera i posrednika u postupku sprečavanja zlostavljanja na radu, licencirana od EU i pisac komentara zakona o sprecavanju zlostavljanja na radu, izdanje za 2012. godinu.
PRIJAVLJIVANJE I UPLATE
Kotizacija za učešće na radionici je 16.000,00 RSD (sa PDV-om) i uključuje učešće u radionici, ručak i PowerPoint prezentacije sa radionice. Prijave primamo na e-adresu office@leonardocentre.com ili na broj telefona 011 3629 734 do ponedeljka, 06. februara.
VREME I MESTO:
Radionica je zakazana za sredu i cetvrtak, 08. i 09. februara u sali Mona Liza na prvom spratu Centra Leonardo, u ulici Kraljice Natalije 21 u Beogradu.
Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 2.2.2012.
NA INTERNET STRANICI NBS OD 2. FEBRUARA 2012. OMOGUĆENO PRETRAŽIVANJE REGISTRA MENICA I OVLAŠĆENJANa sajtu Narodne banke Srbije od danas je omogućen uvid u Registar menica i ovlašćenja.
Detaljnije možete pogledati na http://www.nbs.rs/internet/cirilica/67/rmo.html (ONLINE)
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 2.2.2012.
POVEĆANA SOCIJALNA POMOĆ ZA PORODICE SA 12.000 DINARA NA IZNOS DO 25.000 DINARA: U ministarstvu rada i socijalne politike održan skup u okviru projekta "Uloga medija i primena etičkih standarda u izveštavanju o reformi sistema socijalne zaštite i korisnicima socijalnih usluga" Državni sekretar Ministarstva rada i socijalne politike Vlade Republike Srbije Zoran Martinović najavio je danas da će to ministarstvo ove godine odvojiti 76,4 milijarde dinara za novčanu socijalnu pomoć ugroženim kategorijama stanovništva.
Martinović je na skupu, koji je održan u okviru projekta "Uloga medija i primena etičkih standarda u izveštavanju o reformi sistema socijalne zaštite i korisnicima socijalnih usluga", naveo da budžet resornog ministarstva za 2012. godinu iznosi 111,6 milijardi dinara.
To je približno12 odsto državnog budžeta i za oko pet odsto je više u odnosu na budžet resornog ministarstva za 2011. godinu, istakao je državni sekretar.
On je saopštio i da je, u skladu sa novim zakonom, povećana socijalna pomoć za porodice sa 12.000 dinara na iznos do 25.000 dinara.
Prema njegovim rečima, novčana socijalna pomoć u novembru 2011. godine isplaćena je za približno 72.000 porodica, odnosno 180.000 pojedinaca, dok je u januaru ove godine taj broj povećan na oko 86.000 porodica, tačnije 214.000 pojedinaca.
Broj korisnika socijalne pomoći je povećan zbog ekonomske krize, ali i zbog boljih rešenja u novom zakonu, naglasio je Martinović i napomenuo da su mediji doprineli boljem informisanju ugroženih kategorija stanovništva o njihovim pravima.
Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 2.2.2012.
POTPISAN SPORAZUM O ZAJMU IZMEĐU SRBIJE I AZERBEJDŽANA ZA IZGRADNJU DEONICE KORIDORA 11 U VREDNOSTI OD 300 MILIONA EVRAMinistar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić i ministar za ekonomski razvoj Azerbejdžana Šahin Mustafajev potpisali su danas u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu, Sporazum o zajmu te zemlje za izgradnju deonice Koridora 11, od Ljiga do Preljine u vrednosti od 300 miliona evra.
Jeremić je, posle potpisivanja sporazuma, istakao da je učinjen značajan korak u pravcu čvršćeg ekonomskog povezivanja Srbije i Azerbejdžana.
"Pre nekoliko meseci počeli smo razgovore o izgradnji autoputa, i danas je potpisan ugovor", rekao je šef srpske diplomatije koji je zajedno sa Mustafajevom kopredsednik Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana.
Jeremić je u izjavi Tanjugu precizirao da je azerbejdžanska vlada odvojila značajna sredstva iz svojih državnih fondova pod uslovima koji su, kako je naglasio, daleko bolji od tržišnih.
"Gradićemo zajedno autoput od Ljiga do Preljine. Radovi praktično mogu da počnu odmah, sva sredstva su obezbeđena i kada taj autoput bude izgrađen, od Ljiga do Preljine moći će da se dođe za manje od pola sata", naveo je on.
Prema rečima Jeremića, radi se o velikom projektu, koji podrazumeva izgradnju 60 mostova, pet tunela i predstavlja značajno ulaganje u infrastrukturu Srbije.
"Mnogi su u prethodnim mesecima sa jednom vrstom potcenjivanja gledali na ekonomsko povezivanje Srbije i Azerbejdžana, međutim, danas imamo konkretan projekat i njegovo otpočinjanje je, praktično, odmah", naglasio je Jeremić.
On je ukazao da je tokom posete bilo reči i o seriji drugih važnih projekata, a Azerbejdžan je izuzetno zainteresovan za ulaganje u poljoprivredu, saradnju u oblasti farmaceutske industrije, i mnogim drugim zajedničkim projektima od obostranog interesa.
Azerbejdžanska vlada obezbedila je kredit za izgradnju deonice od Ljiga do Preljine po fiksnoj kamatnoj stopi od četiri odsto, na 15 godina, sa grejs periodom od tri godine, a na izgradnji autoputa biće zajednički angažovane srpske i azerbejdžanske firme.
Ministar Mustafajev istakao je da će od današnjeg sporazuma koristi imati obe zemlje, a projekat izgradnje autoputa imaćepozitivan uticaj na ekonomiju Srbije. On je, tokom razgovora sa Jeremićem, podsetio da je Azerbejdžan započeo ekonomske aktivnosti na prostoru Balkana gde će mu glavni partner biti Srbija i dodao da postoji politička volja rukovodstva dve zemlje, kao i svi ostali preduslovi za jačanje ekonomske saradnje.
Dve zemlje imaju veliki potencijal u ekonomskoj saradnji, ne samo na međuvladinim projektima, već i među biznismenima, rekao je Mustafajev i podsetio na reči azerbejdžanskog predsednika Ilhama Alijeva da javne i privatne kompanije iz te zemlje treba da investiraju u prijateljske zemlje.
Azerbejdžan već ima značajne investicije u Gruziji iTurskoj, naveo je on i izrazio nadu da će u budućnosti sličan nivo ulaganja imati i u Srbiji. Mustafajev je ukazao da je Azerbejdžan zemlja koja ima značajnu ulogu u obezbeđivanju energetske sigurnosti, kako u regionu, tako i u Evropi, ističući da je glavni cilj zemlje diversifikacija ekonomskih aktivnosti.
Sporazum o kreditu je okvirno dogovoren na zasedanju Mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana u Beogradu u novembru prošle godine. Koridor 11 treba dapoveze Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju (Temišvar - Beograd - Bar -Bari). Trenutno se izvode radovi od Uba do Lajkovca, koji se finansiraju izbudžeta.
Bliža saradnja Srbije i Azerbejdžana počela je političkim približavanjem jer je obema zemljama ugrožena teritorijalna celovitost, Srbiji na području Kosova i Metohije, a Azerbejdžanu u Nagorno Karabahu. Pružajući međusobnu političku podršku po tim pitanjima u međunarodnim organizacijama, dve zemlje stvorile su odnos poverenja koji sada rezultira saradnjom i u drugim oblastima.
Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev boravio je u poseti Srbiji u junu prošle godine i tom prilikom potpisano je 12 sporazuma o saradnji dve zemlje u različitim oblastima - vanrednim situacijama, podsticanju investicija, kulturi, sportu, poljoprivredi. Predsednik Srbije Boris Tadić prethodno je u maju 2010. godine boravio u poseti Azerbejdžanu.
Izvor: Tanjug, 2.2.2012.
PROMOCIJA PRVOG SRPSKOG INTERNET KATALOGA ZA NASTAVNIKE BIĆE ODRŽANA 4. FEBRUARA U REGISTRU NACIONALNOG INTERNET DOMENA SRBIJEPromocija veb sajtova klikdoznanja.edu.rs i vebciklopedija.weebly.com, osmišljenih sa ciljem da osavremene obrazovno-vaspitni proces u školama i budu mesto okupljanja svih ljubitelja informacionih tehnologija, biće održana u subotu, 4. februara u Registru nacionalnog internet domena Srbije.
Tridesetak inovativnih i vrednih nastavnika iz cele Srbije napravilo je prvi srpski Internet-katalog, sačinjen od ova dva sajta, namenjen pre svega nastavnicima, ali i svima kojima je obrazovanje važno.
U znak sećanja na Gorana Stojkovića, nastavnika iz Niša koji je nesebično delio svoje znanje i pomogao srpskim nastavnicima, grupa nastavnika je napravila veb-mesto na kome nastavnik, budući nastavnik ili saradnik u nastavi može pronaći sve što ga interesuje.
Izvor: Tanjug, 2.2.2012.
E-ZAKAZIVANJE NAJČEŠĆE POSTAVLJANO PITANJE NA PORTALU eUPRAVAStranica na portalu eUprava - "Najčešće postavljana pitanja" pokazuje da elektronsko (e) zakazivanje izaziva najveće interesovanje građana.
Među najčešće postavljanim pitanjima su: zašto ne mogu da zakažem termin, kako da budem siguran da sam zakazao termin, u kojim policijskim stanicama mogu da zakažem termin, kada se pojavljuje novi dan sa slobodnim terminom.
Na portalu se daje objašnjenje da su interesovanja građana neuporedivo veća od trenutnih mogućnosti nadležnih organa i da su na sva pitanja dati detaljni odgovori, što doprinosi daljem još uspešnijem funkcionisanju portala eUprava.
Na portalu se nalazi i anketa "Šta bi u ovom trenutku trebao da bude prioritet portala?". Najveći broj anketiranih, njih 56 odsto, izjavio je da očekuje povećanje broja elektronskih usluga.
Ovaj odgovor potvrđuje da građani razumeju i podržavaju ulogu i funkcije portala eUprava.
Izvor: Tanjug, 2.2.2012.
ZAKON O VISOKOM OBRAZOVANJU: U 2012. godini počinje novi petogodišnji ciklus akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa • Pojedinačne prijave novih studijskih programa mogu se predati Komisiji od 15. do 30. juna 2012. godine •U skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 76/2005, 100/2007 - autentično tumačenje, 97/2008 i 44/2010 - prim. red), u 2012. godini počinje novi petogodišnji ciklus akreditacije visokoškolskih ustanova i studijskih programa. Obaveštavaju se visokoškolske ustanove da će se u 2012. godini prijave za akreditaciju novih studijskih programa primati samo zajedno sa prijavom za ponovnu redovnu akreditaciju ustanove.
Pojedinačne prijave novih studijskih programa biće razmatrane samo u izuzetnim slučajevima, sa obrazloženjem, i mogu se predati Komisiji od 15. do 30. juna 2012. godine.
Izvor: Vebsajt Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta, 1.2.2012.
ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU: U pravnoj bazi Paragraf Lex objavljeni MODELI AKATA USKLADJENI SA NOVIM ZAKONOM O PARNIČNOM POSTUPKU koji je stupio na snagu 1. Februara 2012. Godine
|
|
|
|
|
|
|
POČELA PRIMENA ZAKONA O POSTUPKU REGISTRACIJE U AGENCIJI ZA PRIVREDNE REGISTRE - "Sl. glasnik RS", br. 99/2011: Zakon počinje da se primenjuje 1. februara 2012. godine za Registar privrednih subjekata, Registar turizma, Registar javnih glasila, Registar stečajnih masa, Registar sudskih zabrana i Registar sportskih udruženja, društava i saveza u oblasti sporta. U pravnoj bazi Paragraf Lex objavljen Komentar u vezi primene Zakona…Postupci registracije započeti do dana početka primene ovog zakona, za odgovarajuće registre, okončaće se po propisima po kojima su započeti. Ako do početka primene ovog zakona, za odgovarajuće registre, pravnosnažnom odlukom suda bude utvrđena ništavost registracije ili odlukom ministra bude ukinuto rešenje registratora, postupak će se okončati po ovom zakonu.
Ovaj zakon počinje da se primenjuje 1. februara 2012. godine za Registar privrednih subjekata, Registar turizma, Registar javnih glasila, Registar stečajnih masa, Registar sudskih zabrana i Registar sportskih udruženja, društava i saveza u oblasti sporta, 1. januara 2013. godine za Registar komora, 1. maja 2013. godine za Registar založnog prava na pokretnim stvarima i pravima, Registar udruženja i Registar stranih udruženja, 1. septembra 2013. godine za Registar zadužbina i fondacija i Registar predstavništava stranih zadužbina i fondacija, 1. oktobra 2013. godine za Registar finansijskog lizinga i 1. januara 2014. godine za Registar finansijskih izveštaja i podataka o bonitetu pravnih lica i preduzetnika.
Danom početka primene ovog zakona u odnosu na odgovarajući registar, prestaju da važe odredbe čl. 30, 32, 69. i 70. Zakona o udruženjima ("Sl. glasnik RS", broj 51/2009), odredbe čl. 26, 27. i 28. i člana 31. stav 1. Zakona o zadužbinama i fondacijama ("Sl. glasnik RS", broj 88/2010), odredbe čl. 64, 65, 66. i 67. i člana 86. stav 3. Zakona o sportu ("Sl. glasnik RS", broj 24/2011), odredbe čl. 65a do 65đ Zakona o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Sl. glasnik RS", br. 57/2003, 61/2005 i 64/2006 – ispravka) i odredbe čl. 51a do 51đ Zakona o finansijskom lizingu ("Sl. glasnik RS", br. 55/2003, 61/2005 i 31/2011).
OSTALE TEME OBRADJENE U OVOM KOMENTARU, KOJE MOŽETE PROČITATI U PRAVNOJ BAZI PARAGRAF LEX, ODNOSE SE NA SLEDEĆE OBLASTI:
Načela |
Pokretanje postupka upisa u registre |
Tok postupka upisa u registar |
Žalbeni postupak |
Postupak upisa po službenoj dužnosti |
Ništavost registracije osnivanja privrednog društva i preduzetnika |
Objavljivanje podataka i izdavanje izvoda i kopija |
Rezervacija naziva |
Krivična odgovornost |
Podzakonski akti i prelazne odredbe |
NACRT ZAKONA O INFORMACIONIM TEHNOLOGIJAMA: Okrugli sto u vezi "Nacrta zakona o informacionim tehnologijama" biće održan 3. Februara 2012. Godine u Privrednoj komori BeogradaPrivredna komora Beograda, Udruženje informatičke delatnosti u saradnji sa Društvom za informatiku Srbije, organizuju Okrugli sto "Nacrt zakona o informacionoj bezbednosti" u petak, 3. februara 2012. sa početkom u 11.00 časova, u sali IVa Privredne komore Beograda, Kneza Miloša 12
Ministarsvo kulture, informisanja i informacionog društva organizuje od 25. januara do 6. februara 2012. godine javnu raspravu o Nacrtu zakona o informacionoj bezbednosti.
Zakon se donosi da bi se celovito uredila oblast informacione bezbednosti, a posebno u IKT sistemima za rad sa tajnim podacima, u sistemima u organima javne vlasti, radi koordinacije prevencije i zaštite od bezbednosnih rizika u svim IKT sistemima u Srbiji, kao i zbog uređivanja inspekcije za informacionu bezbednost.
Nacrt zakona možete preuzeti sa http://www.digitalnaagenda.gov.rs/wp-content/uploads/2012/01/Nacrt_zakona_o_informacionoj_bezbednosti.pdf (ONLINE)
Pozivamo Vas da učestvujete na okruglom stolu i iznesete Vaše mišljenje o Nacrtu zakona. Molimo Vas da svoje prisustvo potvrdite Vesni Muhić na telefon 011/2645-333 ili putem e-maila vmuhic@kombeg.org.rs.
Izvor: Vebsajt Privredne komore Beograda, 1.2.2012.
UREDBA O IZMENAMA I DOPUNAMA UREDBE O KOEFICIJENTIMA ZA OBRAČUN I ISPLATU PLATA ZAPOSLENIH LICA U DRŽAVNIM ORGANIMA: Fiskalni savet smatra da izmena i dopuna Uredbe nije u skladu sa posebnim fiskalnim pravilima o indeksaciji zaradaFiskalni savet smatra da su Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih lica u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 100/2011- dalje: Uredba - prim. red), koju je Vlada Republike Srbije donela na sednici od 30. decembra 2011. godine, narušena posebna fiskalna pravila o indeksaciji zarada.
Ocena Uredbe donosi se na osnovu člana 92e Zakona o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010 i 101/2011 - prim. red), koji nalaže da Fiskalni savet daje nezavisnu ocenu mera ekonomske politike koje predlaže Vlada radi ostvarivanja zacrtanih fiskalnih ciljeva.
Uredba predviđa povećanje koeficijenata za obračun plata zaposlenih lica u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Predviđeno je različito povećanje koeficijenata za zaposlene u: 1) organima teritorijalne autonomije i grada Beograda, 2) u organima gradova i 3) u organima opština. Najveće povećanje predviđeno je za zaposlene u organima teritorijalne autonomije i grada Beograda.
Uredbom predviđeno povećanje koeficijenata za plate narušena su posebna fiskalna pravila iz Zakona o budžetskom sistemu (član 27e), kojima je određeno usklađivanje plata na nivou opšte države, uključujući i teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Prema Zakonu o budžetskom sistemu, plate se usklađuju sa stopom rasta potrošačkih cena i polovinom rasta bruto domaćeg proizvoda. Usvojena Uredba omogućava veće povećanje plata u odnosu na porast predviđen Zakonom o budžetskom sistemu.
U odnosu na prethodnu Uredbu o koeficijentima za obračun i isplatu plata imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih u državnim organima ("Sl. glasnik RS", br. 44/2008 - prečišćen tekst - prim. red), izmenama koeficijenata omogućeno je, prema procenama Ministarstva finansija, prosečno povećanje pojedinačne plate u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave za 41%.
Prethodno važeća regulativa je međutim predviđala znatno niže plate zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u odnosu na uporedive plate službenika na nivou države (centralni nivo vlasti). U praksi je prethodno važeća regulativa bila narušavana, što je konstatovano i u izveštaju Državne revizorske institucije. Plate u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave su tako, mimo važećih propisa, uvećavane do nivoa koji je, u pojedinim slučajevima, i prevazišao odgovarajuće plate ostalih državnih službenika. Novom Uredbom dozvoljeno je da plate u gradu Beogradu budu za oko 17% veće u odnosu na iste poslove službenika na nivou države, u organima ostalih gradova za oko 6% veće, a na nivou opština za oko 7% niže u odnosu na državnu upravu. (Nakon što je Fiskalni savet dostavio svoju Ocenu skupštinskom Odboru za finansije i Vladi Republike Srbije, Ministarstvo finansija je ponovo procenilo efekte primene nove Uredbe na plate u lokalnoj samoupravi. Fiskalni savet uvažava ovu promenu zbog čega neznatno korigujemo naše saopštenje i ukazujemo da po novom tumačenju Ministarstva finansija navedene razlike u zaradama na različitim nivoima vlasti treba tumačiti kao maksimalno moguće.)
Usvajanje nove Uredbe, najvećim delom, zapravo priznaje postojeće stanje plata zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.
Fiskalni savet smatra da je potrebno sistemsko uređivanje odnosa plata na različitim nivoima države usvajanjem odgovarajućeg zakona. Korišćenje uredbi za promenu relativnih odnosa plata zaposlenih u javnoj upravi predstavlja lošu praksu upravljanja javnim finansijama. Posledice mogu biti povećanje neravnoteža u nivou plata na različitim nivoima vlasti uz njihov rast koji narušava Zakon o budžetskom sistemu.
Budući da su i pre donošenja nove Uredbe isplaćivane veće plate od dozvoljenih, stvarno povećanje tekućih izdvajanja za plate u lokalnoj samoupravi u 2012. godini će biti znatno manje od prethodno pomenutih 41% i iznosiće oko 2,9 mlrd dinara (procena Ministarstva finansija) ili oko 5% povećanja u odnosu na ukupnu masu zarada isplaćenu u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u 2011. godini. Predviđeno je da sredstva za ove namene budu obezbeđena iz povećanih prihoda lokalne samouprave od poreza na zarade (posledica izmena Zakona o finansiranju lokalnih samouprava iz 2011. godine).
Fiskalni savet je upozoravao na rizike da se, nakon fiskalne decentralizacije, povećaju tekući rashodi lokalne samouprave, naročito za plate, umesto da se dodatni prihodi iskoriste za isplatu nagomilanih docnji lokalne samouprave, kapitalne rashode, smanjenje deficita lokalne samouprave ili prenos određenih nadležnosti s republičkog na lokalni nivo. Uredbom se, suprotno principima odgovorne fiskalne politike, povećavaju tekući rashodi organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave. Pošto će plate zaposlenih u organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave biti veće od zaposlenih u državnim organima, Uredba bi mogla da dovede i do većih pritisaka da se povećaju plate zaposlenih na svim nivoima opšte države, čime bi se dodatno ugrozile javne finansije Srbije.
Izvor: Vebsajt Fiskalnog saveta Republike Srbije, 31.1 2012.
TRINAESTA ZIMSKA ŠKOLA EVROPSKOG PRAVA BIĆE ODRŽANA U PERIODU OD 20. DO 26. FEBRUARA 2012. GODINE NA ZLATIBORUPrivredna komora Srbije, u saradnji sa Udruženjem za evropsko pravo (Centar za pravo EU), poziva privrednike na 13. Zimsku školu evropskog prava, posvećenju prilagodjavanju javnih preduzeća pravu EU, koja će biti održana u periodu od 20. do 26. februara 2012. godine na Zlatiboru, sa početkom 20. februara 2012. godine, 09,00 sati, Zlatibor, vile Lovćen i Srbija
Donošenjem zakona iz oblasti javno privatnog partnerstva, javnih nabavki, državne pomoći i konkurencije, stvoreni su preduslovi za transformaciju javnog sektora i liberalizaciju poslovanja javnih preduzeća u Srbiji. Postojaće niz zahteva koja će javna preduzeća morati da ispune, u postupku usaglašavanja sa donetim zakonima i zahtevima EU. Učesnici Škole biće u mogućnosti da dobiju potrebne informacije i primere dobre prakse u ovoj oblasti, a nadležnim državnim organima uputiće se (pre)poruke o što uspešnijoj realizaciji transformacije javnog sektora.
Tema škole biće "Prilagodjavanje javnih preduzeća pravu EU", a predavači škole biće istaknuti stručnjaci iz zemlje i inostranstva.
Za detaljnije informacije, kontakt telefon je: 011/ 3300 928 (Nermina Ljubović i Mirjana Kovačević), a elektronska adresa: eu@pks.rs.
Poziv i Program za 13. školu evropskog prava možete preuzeti na http://www.pks.rs/Dogadjaji.aspx (ONLINE)
Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 1.2.2012.
ZAKON O STEČAJU: Objavljen spisak pravnih lica koja su obustavila plaćanja sa stanjem na dan 31. januar 2012. godineOdeljenje za prinudnu naplatu Narodne banke Srbije, na osnovu člana 208. Zakona o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009), objavilo je na vebsajtu www.nbs.rs
• Spisak pravnih lica koja su obustavila plaćanja sa stanjem na dan 31.1.2012. godine:
Obaveštenje o pravnim licima koja su obustavila sva plaćanja u neprekidnom trajanju od jedne godine sa stanjem na dan 31.1.2012.
http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/67/obustavili_placanja/pravna_lica_obustavljena_placanja_januar_2012.xls
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 1.2.2012.
OD 1. FEBRUARA 2012. GODINE POVEĆANA PORESKA OLAKŠICA ZA UPLATE U DOBROVOLJNE PENZIJSKE FONDOVE SA DOSADAŠNJIH 4.343 NA 4.647 DINARAOd 1. februara 2012. godine primenjuje se novi iznos poreske olakšice za uplate u dobrovoljne penzijske fondove, uvećan sa dosadašnjih 4.343 na 4.647 dinara. Tako se uplata penzijskog doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove iz sredstava poslodavca oslobađa plaćanja poreza na dohodak građana i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje do iznosa od 4.647 dinara po zaposlenom mesečno. Uplate u istom iznosu koje poslodavac vrši putem administrativne zabrane, obustavom i plaćanjem iz zarade zaposlenog, takođe su oslobođene plaćanja poreza.
U 2006. godini, kada su dobrovoljni penzijski fondovi započeli poslovanje, poreska olakšica je iznosila 3.000 dinara i od tada se, na osnovu odluka Vlade Republike Srbije, vrši usklađivanje tog iznosa sa visinom inflacije u prethodnoj godini. S tim u vezi, uobičajeno je da se članovi fondova prilikom opredeljivanja za visinu mesečnih uplata u penzijske fondove, rukovode utvrđenom visinom neoporezivog iznosa, te prosečni iznos mesečnog doprinosa po članu fonda kontinuirano raste od osnivanja dobrovoljnih penzijskih fondova.
Sektor za nadzor društava za upravljanje DPF
Izvor: Press služba Narodne banke Srbije, 1.2.2012.
NOVI SPISAK PORESKIH DUŽNIKA BIĆE OBJAVLJEN NAJKASNIJE DO POČETKA APRILANovi spisak poreskih dužnika biće objavljen krajem marta, a najkasnije do početka aprila, izjavio je danas direktor Poreske upave Dragutin Radosavljević.
Zakonska obaveza Poreske uprave je da te spiskove objavljuje kvartalno, rekao je on na konferenciji za novinare i najavio da će oni biti veći od prvog spiska iz januara, odnosno da će na njima biti po 500 privrednih subjekata, preduzetnika i fizičkih lica.
Naglašavajući da se spiskovi svakodnevno proveravaju i da će biti precizni, Radosavljević je ocenio da je objavljivanje prvog spiska 300 najvećih dužnika početkom godine urodilo plodom, jer je naplata javnih prihoda u januaru za 4,6 milijardi dinara veća od projekcija.
On je objasnio da je projekcija naplate javnih prihoda bila 47,8 milijardi dinara, a ostvarena naplata 52,47 milijardi dinara, i naveo da su to ubedljivo najbolji rezultati za januar, u poslednjih nekoliko godina, što može da se poveže sa objavom poreskih dužnika.
Radosavljević je naglasio da je plan za naplatu PDV-a prebačen za oko 1,5 milijardi dinara, dok je suma od akciza za tri milijarde dinara veća od projektovane.
Direktor se osvrnuo i na najavu sutrašnjeg štrajka dela zaposlenih u Poreskoj upravi, ističući da prema njegovim informacijama, koje je dobio od direktora filijala, ekspozitura i regionalnih centara Poreske uprave, štrajk neće uspeti.
Radosavljević je naglasio da ne postoje razlozi za protest, jer su obezbeđena sredstva za primanja zaposlenih, a ne postoji ni namera da se oni otpuste.
Zarade su redovne, a prosek je 46.420 dinara, što je za 3.900 dinara veće od proseka zarada u Srbiji. Tako zaposleni sa srednjom stručnom spremom imaju 29.886 dinara, sa višom 36.370 dinara i visokom 57.983 dinara, kazao je Radosavljević.
Izvor: Tanjug, 1.2.2012.
SEDNICA VLADE AP VOJVODINE ODRŽANA 1. FEBRUARA 2012. GODINEVlada Vojvodine usvojila je danas, na predlog Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj Predlog elemenata za primenu novih tehnologija u AP Vojvodini u 2012. godini. Radi se o nastavku konkretizacije strateškog opredeljenja Vlade AP Vojvodine o realizaciji dinamičnijeg privrednog razvoja AP Vojvodine i pokretanja novih proizvodnih kapaciteta na osnovu primene novih tehnologija.
Kao i tokom prethodnih godina, namera Pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnološki razvoj je da navedena sredstva realizuje putem Javnog konkursa o sufinansiranju pogona za primenu novih tehnologija u AP Vojvodini, a u skladu sa Odlukom i Pravilnikom o sufinansiranju pogona za primenu novih tehnologija u AP Vojvodini, koji su za ovu svrhu doneti. Javni konkurs za sufinansiranje otvaranja pogona pilot proizvodnje uz primenu novih tehnologija, do iznosa od 49 procenta od vrednosti investicije će biti otvoren do konačnog plasmana sredstava za ove namene. Na konkursu mogu učestvovati privredna društva registrovana na teritoriji Republike Srbije koja proizvodnju žele da pokrenu na teritoriji APV, a korisnici ovih sredstava biće dužni da iznos koji je participirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj vrate u roku od jedne do pet godina, putem donacija zdravstvenim ustanovama, ustanovama socijalne zaštite, školama i drugim ustanovama. Prednost pri sufinansiranju imaće, kao i tokom proteklog perioda, novi proizvodi koji bitno povećavaju konkurentnost privrede AP Vojvodine na inostranom tržištu, projekti koji značajnije povećavaju broj novozaposlenih radnika (najmanji broj novih radnika je 20), oni koji ulože veći procenat sopstvenih sredstava i oni koji će pogone pokrenuti u privredno nerazvijenim opštinama sa teritorije AP Vojvodine. Prednost prilikom odlučivanja imaće i projekti od posebnog značaja za unapređenje zaštite životne sredine kao i privredna društva koja su već učestvovala na Javnom konkursu za sufinansiranje pogona za primenu novih tehnologiju u prethodnoj godini i ostvarila značajne rezultate u zapošljavanju novih radnika realizacijom prve faze projekta. Uslov za dodelu sredstava je posedovanje odgovarajuće dokumentacije potrebne za realizaciju pilot proizvodnje, a evaluaciju i pregled relevantnih podataka o prispelim prijavama izvršiće Komisija za sufinansiranje pogona za primenu novih tehnologija u AP Vojvodini.
Na današnjoj sednici Vlada Vojvodine donela je i Rešenje o regresiranju dela troškova celodnevnog, odnosno poludnevnog boravka u predškolskoj ustanovi, odnosno osnovnoj školi na teritoriji APV, za decu trećeg i četvrtog reda rođenja, koja je deo strategije usmerene na promenu nepovoljne demografske situacije u našoj pokrajini.
Regresiranje boravka ove dece tokom 2012. godine, biće ostvareno na isti način kao i prethodnih godina, cena boravka iznosiće 50 procenata od ekonomske cene, a za realizaciju ove mere u pokrajinskom budžetu obezbeđeno je 195 miliona dinara, odnosno 16,25 miliona dinara na mesečnom nivou. Ukupan broj dece trećeg i četvrtog reda rođenja koja borave u predškolskim ustanovama na teritoriji Vojvodine u celodnevnom i poludnevnom boravku je 6431.
Vlada Vojvodine usvojila je danas, na predlog Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine odluke o donošenju prostornog plana za tri područja posebne namene, koje je obrazložila pokrajinska sekretarka Dušanka D. Sremački. U pitanju su prostorni planovi područja za infrastrukturni koridor za dvostruki dalekovod 400 kV TC Pančevo 2 - Rumunska granica, kao i specijalnih rezervata prirode "Koviljsko-petrovaradinski rit" i "Gornje podunavlje".
Donošenjem Prostornog plana utvrđuju se planska rešenja za infrastrukturni koridor dalekovoda 2x400kV TC Pančevo 2 - granica Rumunije utvrđuju se posebni režimi zaštite koridora i stvaraju uslovi za međusobno povezivanje elektroenergetskih sistema dve države i povećanje tokova snaga između Srbije i Rumunije i obima međusobnog komercijalnog elektroenergetskog prometa. Novi dalekovod će omogućiti smanjenje prenosnih gubitaka, smanjivanje količine neisporučene električne energije u slučaju nepredviđenih situacija i što je posebno značajno, novi dalekovod omogućiće da vetro-elektrane čija je izgradnja predviđena u ovoj oblasti budu povezane sa sistemom.
Kada se radi o Prostornom planu za područja posebne namene specijalnih rezervata prirode "Koviljsko - petrovaradinski rit" i "Gornje Podunavlje" njima se utvrđuju osnove organizacije, korišćenja, uređenja i zaštite ovih područja. Planovi uvažavaju sve preporuke EU u oblasti zaštite i upravljanja zaštićenih područja posebne namene, a kako se radi o izuzetno značajnim resursima i retko očuvanim područjima sa velikim ne samo prirodnim, ambijentalnim, kulturno-istorijskim, nego i turističkim vrednostima i potencijalom, prostorni planovi su od najvećeg značaja za njihovu budućnost.
Deo plavnog područja na levoj i desnoj obali Dunava, pored naselja Kovilj i Petrovaradin, proglašen je Specijalnim rezervatom prirode i stavljen je pod zaštitu kao područje I kategorije od izuzetnog značaja na kome se nalazi i manastirski kompleks, a "Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje" proglašen 2001. godine, je zaštićeno prirodno dobro I kategorije, na granici sa Republikom Hrvatskom. Rezervat predstavlja retko očuvan ritski kompleks (Monoštorski i Apatinski rit) sa specifičnim prirodnim, kulturno-istorijskim, turističkim, ambijentalnim i drugim vrednostima, koje uživa i međunarodnu zaštitu, kao stanište ptica (IBA područje) biljaka i dnevnih leptira (IPA, PBA) upisano u Ramsarsku listu kao značajno vlažno područje u skladu sa istoimenom konvencijom. Deo je EMERALD mreže i predstavlja potencijalni rezervat biosfere (UNESCO-MaB).
Izvor: Vebsajt Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine, 1.2.2012.
ZA USPEŠNU REGIONALIZACIJU I DECENTRALIZACIJU ZEMLJE POTREBNA PROMENA USTAVA I ADEKVATNA ZAKONSKA REGULATIVA
Tanjug
Prvog dana skupa "Nove regionalne politike i evropska iskustva" većina učesnika ocenila je danas da je za uspešnu regionalizaciju i decentralizaciju zemlje potrebna promena Ustava i adekvatna zakonska regulativa.
Učesnici su takođe izrazili uverenje da će uspešan evropski put Srbije ubrzati i proces decentralizacije zemlje.
Šef Delegacije EU u Srbiji Vensan Dežer izrazio nadu da će Srbija za nekoliko sedmica dobiti status kandidata za članstvo u EU, ocenivši istovremeno da Srbija ima dobar nacionalni plan za regionalni razvoj, ali treba da radi na pripremi za sledeću fazu nakon dobijanja statusa kandidata.
Tada će, dodaje on, Srbija biti u mogućnost da povuče sredstava za regionalni razvoj, poljoprivredu i socijalnu inkluziju, ali pod uslovima da uredi sistem revizije i upravljanja sredstvima i da se pripreme planovi za projekte kojima bi se konkurisalo.
Gost iz Austrije, predsednik radne grupe za zapadni Balkan Komiteta regiona EU Franc Šausberger ocenio je da je bila velika politička greška što Srbiji EU nije, u decembru, odobrila status kandidata, i da ne treba stalno postavljati nove uslove.
Bivši generalni sekretar Saveta Evrope Valter Švimer je istakao da Srbija zaslužuje status kandidata i da je ostvarila napredak na putu ka EU.
Otvarajući konferenciju, potpredsednica Skupštine Srbije Gordana Čomić je istakla da Srbija želi da bude uključena u dostupnost znanja EU u regionalnom razvoju kako bi se smanjile razlike u razvijenosti pojedinih delova zemlje, ocenjujući da je snaga dijaloga po tom pitanju u Srbiji mala, jer još uvek "ima onih koji vode monologe".
Ona je navela da je republički parlament još 2009. godine usvojio Zakon o regionalnom razvoju, a potom i njegove izmene, što je stvorilo prostor da se utvrde stepeni razvijenosti i kako da se pomogne najnerazvijenijim delovima.
Potpredsednica Vlade Srbije zadužena za privredu i regionalni razvoj Verica Kalanović izrazila je uverenje da će Srbija za nekoliko nedelja dobiti status kandidata za članstvo u EU i ukazala da je naša zemlje u protekloj deceniji napravila velike pomake u procesu približavanja Uniji.
Danas se oko dve trećine zakona i propisa u Srbiji odnosi na lokalni i regionalni nivo i cilj ove konferencije je da se istakne koliko su Srbiji neophodne suštinske promene kako bi se podstakao regionalni razvoj i priliv novih investicija, kao i razvoj lokalne privrede, rekla je ona.
Profesor Fakulteta političkih nauka Milan Jovanović je istakao da nema decentralizacije zemlje bez decentralizacije stranaka ističući da je neophodna promena izbornog sistema i da sve to zahteva i promenu ustavnog i zakonodavnog okvira.
Profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu Marijana Pajvančić ocenila je da aktuelni Ustav Srbije u pitanju regionalizacije "nije saveznik", ali da ne očekuje da će najviši pravni akt moći lako da se menja, posebno u izbornoj godini.
irektor foruma za etničke odnose Dušan Janjić smatra da je ustavna reforma, iako ne veruje da će ona biti moguća u ovoj godini zbog izbora koji slede, jedini način da bi regionalizacija bila moguća.
Nešto drugačije mišljenje je izneo gost iz Slovenije profesor Mitja Žagar, koji je rekao da se regionalizam može razvijati i bez ustavne promene ukoliko postoji uređen potreban zakonski okvir.
Skup, koji se održava u Skupštini Srbije nastavlja sutra rad, kada se očekuje i obraćanje direktorke vladine Kancelarije za evropske integracije Milice Delević.
VLADA RS JE USVOJILA PREDLOG IZMENA ZAKONA O AUTORSKIM PRAVIMA KOJIMA SE PLAĆANJE "MUZIČKOG DINARA" UKIDA ZA ZANATLIJE, UVOZNIKE I PROIZVODJAČE RAČUNARA I MULTIFUNKCIONALNIH UREDJAJA
Vlada RS je usvojila predlog izmena Zakona o autorskim pravima kojima se plaćanje "muzičkog dinara" ukida za zanatlije ( frizeri, obućari, automehaničari, kozmetički saloni i slično), kao i uvoznicima i proizvođačima računara i multifunkcionalnih uređaja jer se ti uređaji prvenstveno ne koriste za slušanje muzike
Ostalima će taj namet biti umanjen tri puta, saopštili su Ujedinjeni regioni Srbije (URS).
Ističe se da će te izmene, koje su su usvojene na predlog URS, domaćoj privredi uštedeti sedam miliona evra godišnje.
Usvajanjem tih izmena zakona, naknada za muzički dinar biće tri puta niža, odnosno maksimalan iznos tarife na mesečnom nivou za lokale površine do 50 kvadrata neće biti veći od jedne dvanaestine minimalne zarade u Srbiji (bez poreza i doprinosa), dok će za lokale preko 50 kvadrata maksimalni iznos biti jednu devetinu minimalne zarade.
Muzički dinar će se plaćati popunjavanjem samo jedne uplatnice, dok će naknadu međusobno deliti tri organizacije - Sokoj, koji predstavlja autore, Organizacija za ostvarivanje prava interpretatora i Organizacija proizvođača fonograma, odnosno nosača zvuka, a koje su do sada pojedinačno naplaćivale svoje naknade
Naknada koju plaćaju uvoznici i proizvođači muzičkih uređaja, diskova, video traka, USB fleš drajvova i DVD/blurej uređaja je smanjena sa tri na 0,3 odsto nabavne cene i taj iznos je maksimalna naknada za sve organizacije koje imaju prava na naplatu istog.
Dodaje se će visina muzičkog dinara biti utvrđena prema regionalnoj kategorizaciji i gradskim zonama u zavisnosti od nivoa razvijenosti određenog regiona ili grada, odnosno pozicije unutar grada, kao i stepena u kojem je muzika važna za delatnost određenog privrednika.
MIŠLJENJE KOMISIJE ZA AUTORSKA I SRODNA PRAVA NEMA KARAKTER UPRAVNOG AKTA ZBOG ČEGA TO MIŠLJENJE NE UŽIVA PRAVNU ZAŠTITU U UPRAVNOM SPORU
B92,Beta
Upravni sud saopštio je da svojim odlukama nije potvrdio višestruko poskupljenje tarifa za korišćenje autorskih prava.
"Upravni sud je u svojim odlukama ocenio da mišljenje Komisije za autorska i srodna prava nema karakter upravnog akta zbog čega to mišljenje ne uživa pravnu zaštitu u upravnom sporu", naveo je Upravni sud u saopštenju izdatom kao reagovanje na saopštenje Udruženja novinara Srbije (UNS).
Samim tim neosnovan je zaključak UNS-a da je Upravni sud na kraju potvrdio mišljenje Komisije i višestruko poskupljenje tarifa i UNS za takav stav nema uporište u obrazloženju donetih odluka, objasnio je Upravni sud.
Taj sud je podsetio da je kao nedozvoljene odbacio tužbe Udruženja informatičke delatnosti Privredne komore Srbije i Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), kojima je zatraženo poništavanje mišljenja Komisije na osnovu kojeg je uvedena nova tarifa SOKOJ-a za autorska prava.
ANEM, UNS i Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) protestovali su zbog te odluke Upravnog suda i istakli da bi nova, višestruko veća tarifa SOKOJ-a, uvedena na osnovu mišljenja Komisije, mogla da ugrozi opstanak lokalnih elektronskih medija.
DAN DRŽAVNOSTI OVE GODINE PO PRVI PUT ĆE SE SLAVITI UZ DVA NERADNA DANA, 15. I 16. FEBRUAR
Vlada Srbije usvojila je program obeležavanja Dana državnosti, koji se proslavlja 15. februara.
"Dan državnosti biće obeležen sa više reprezentativnih izložbi i koncerata, promenadnim defileima orkestara Vojske Srbije, odavanjem počasti utemeljivačima srpske državnosti i nizom drugih prigodnih manifestacija", naveo je na konferenciji za novinare šef Vladine kancelarije za odnose sa medijima Milivoje Mihajlović.
Dan Državnosti ove godine po prvi put će se slaviti uz dva neradna dana, 15. i 16. februar.
Vlada Srbije donela je i odluku o osnivanju Saveta za pitanja ratnih veterana, koji će se baviti zaštitom boraca, vojnih invalida i civilnih invalida rata.
"Ovaj Savet će predlagati Vladi mere za unapređenje njihovog položaja i radiće na usklađivanju važećih propisa koji obezbeđuju njihovu zaštitu i pripremati programe i mere za njihovo osposobljavanje", kazao je Mihajlović.
VLADA RS DALA SAGLASNOST DA SE VRATE PLAĆENE OBAVEZE PREDUZETNICA KOJE KORISTE PORODILJSKO ODSUSTVO, ODSUSTVO RADI NEGE DETETA I RADI POSEBNE NEGE DETETA
Tanjug
"Vlada je dala saglasnost da se vrate plaćene obaveze preduzetnica koje koriste porodiljsko odsustvo, odsustvo radi nege deteta i radi posebne nege deteta, a delatnost nastavljaju da obavljaju preko ovlašćenog poslovođe", kazao je direktor vladine Kancelarije za saradnju s medijima Milivoja Mihajlović.
Mihajlović je rekao da je Vlada Srbije saglasna da te obaveze preuzme na sebe i podsetio da dosadašnjim propisima ova grupa preduzetnica nije bila obuhvaćena, a radi se o periodu od 1. jula do 2011. do 7. januara ove godine.
Na sednici vlade usvojen je i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Japana i Vlade Republike Srbije u vezi sa projektom za izgradnju postrojenja za odsumporavanje na Termoelektrani Nikola Tesla u Obrenovcu.
SUNOKO" ĆE SE ŽALITI NA REŠENJE KOMISIJE ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE KOJIM MU JE ZABRANJENO SPAJANJE SA GRČKOM KOMPANIJOM
Tanjug
Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić izjavio je da će se preduzeće "Sunoko" u upravnom sporu žaliti na rešenja Komisije za zaštitu konkurencije kojim mu je zabranjeno spajanje sa kompanijom "Helenik šugar indastri."
Kostić je u emisiji tv B92 "Između dve vatre" kazao da njegovo preduzeće "Sunoko" u ovom momentu važi za apsolutnog lidera na tenderu za kupovinu 82,33 odsto akcija grčke državne kompanije.
"Malo je nelogično da u situaciji kada možemo da kupimo 100 odsto grčkog tržišta, ne možemo da dokupimo 28 odsto srpskog pod optužbom da bismo mogli zloupotrebiti monopolski položaj sa 78 odsto vlasništva, iako to Grčkoj nije problem", rekao je Kostić.
"Ovo su teška vremena, važno je da radnici primaju plate i da posao ide. Grci to izgleda bolje razumeju", kazao je on i dodao da ne zna na čemu Komisija temelji odluku kojom je "Sunoku" uskratila saglasnost.
Kostić je negirao tvrdnje da ima povoljnije uslove proizvodnje u Srbiji, kao i da bi monopolski položaj uticao na cenu šećera i objasnio da je kretanje cena više u korelaciji s cenom šećerne repe.
Taj odnos se manje-više nije menjao poslednjih 20 godina, bez obzira da li je MK vlasnik 100 odsto tržišta, objasnio je on i naveo da je, u okruženju, na primer, u Mađarskoj, Austriji, Grčkoj po jedna kompanija 100 odsto vlasnik tržišta šećera.
Kostić je kasao i da MK grupa, odnosno "Sunoko", "nikada nije prodavala šećer skuplje, u istom vremenskom periodu, više od 10 posto nego što ga je izvozila. Mi se čvrsto držimo tih pravila i ne vidim zašto to ne bi radili i ubuduće", rekao je Kostić.
Podsetivši da postoji kvota od 180 tona, tako da se oko 40 odsto proizvodnje šećera u Srbiji izvozi, Kostić je ukazao da je veoma jednostavno napraviti ograničenja koja bi sprečila zloupotrebu monopolskog položaja.
"Ne postoji opasnost od zloupotrebe monopolskog položaja ukoliko se uspostave pravila igre", naglasio je on i dodao da samo treba prepisati pravila iz EU koja smo u obavezi da poštujemo.
Vlasnik MK grupe smatra i da u krizi koja postoji svuda u svetu, kada svi imaju svojih problema, ne možemo očekivati investicije i rešenja spolja, već ih moramo tražiti u zemlji.
"Srbija nema velike biznismene u evropskim okvirima, iako bi mogla da ih ima", kazao je Kostić i dodao da, na primer, kompanije najvećeg hrvatskog biznismena Ivice Todorića imaju nekoliko puta veći promet od srpskog pandana.
"Da imamo velike domaće biznismene sa milijardama imali bi na koga da se oslonimo", zaključio je Kostić.
U JULU PROŠLE GODINE SJEDINJENE DRŽAVE, EVROPSKA UNIJA I MEKSIKO TUŽILE SU KINU SVETSKOJ TRGOVINSKOJ ORGANIZACIJI (STO)
Glas Rusije
One su tvrdile da izvozne kvote i carine na neke sirovine predstavljaju povredu međunarodnih trgovinskih propisa i nepoštovanje obaveza koje je Kina preuzela ulaskom u STO.
Žalbeno veće STO, u ponedeljak, presudilo je u njihovu korist.
I evropski komesar za trgovinu Karel De Guht, početkom novembra 2011. je upozorio da vođenje biznisa u Kini evropskim kompanijama ozbiljno otežava trgovinska politika lokalnih vlasti, zasnovana između ostalog na monopolskom pristupu sirovinama.
Slične primedbe na račun Kine stižu i iz Sjedinjenih Država. Istupajući pred Kongresom SAD predsednik Barak Obama pozvao je Kinu da odustane od dampinga i protekcionizma.
Po Obaminom mišljenju, kineska izvozna preduzeća dobijaju subvencije, a smanjeni kurs juana daje im dodatnu prednost na svetskom tržištu. On je pozvao da se ojačaju mere ograničavanja uvoza švercovane robe, piratskog softvera, da se formira specijalni kontrolni organ za suprotstavljanje nesavesnoj konkurenciji.
Novinari su izračunali da je predsednik Obama u svom izlaganju pet puta pomenuo Kinu u negativnom kontekstu.
Evropska komisija pipremiće do marta nacrt rezolucije EU o uvođenju protekcionističkih mera protiv Kine. Evropa, koja je veliki trgovinski partner Kine, ozbiljno rizikuje ako se zaoštravanje protivrečnosti između EU i Kine pretvori u trgovinski rat.
Uzimajući u obzir rastuće američko-kineske protivrečnosti, novi trgovački rat, sasvim moguće, može da stekne globalni karakter.
TUŽILAŠTVO ZA MEĐUDRŽAVNI SPORAZUM
B92, Beta
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije podržava inicijativu Ive Josipovića da se sklopi međudržavni sporazum koji bi olakšao procesuiranje ratnih zločina u regionu.
"Podržavamo inicijativu i smatramo da je svaki razgovor u tom pravcu dobrodošao", rekao je agenciji Beta zamenik srpskog tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić komentarišući inicijativu Josipovića o potpisivanju međudržavnog sporazuma čija bi jedna od osnovnih odredaba bila da se optuženima za ratne zločine sudi u njihovoj matičnoj državi.
KRIVIČNE PRIJAVE MUP-A UGLAVNOM NISU PROCESUIRANE DO KRAJA ILI SU NA NIVOU TUŽILAŠTVA ODBAČENE ILI PODIGNUTE OPTUŽNICE, A SUDSKI POSTUPCI TRAJU GODINAMA
B92
Zbog odluke Apelacionog suda da prepolovi kazne ubicama Brisa Tatona i poslednjih incidenata huligana u Novom Sadu, na B92 Insajder “Nemoć države”.
Odmah nakon emitovanja ovog serijala Insajdera 2009. godine, MUP Srbije dodelio je obezbeđenje autorki Insajdera Brankici Stanković, uz procenu da joj je bezbednost ugrožena, ali od tada nije urađeno ništa povodom svih saznanja koja su objavljena u emisiji "Nemoć države".
KOMISIJA ZA ZAŠTITU KONKURENCIJE ZABRANILA SPROVOĐENJE KONCENTRACIJE IZMEĐU PREDUZEĆA "SUNOKO" I GRČKE KOMPANIJE "HELENIK ŠUGAR INDUSTRI"
Tanjug
Komisija za zaštitu konkurencije objavila je rešenje, kojim zabranjuje sprovođenje koncentracije između preduzeća "Sunoko" iz Novog Sada i grčke kompanije "Helenik šugar industri" (Hellenic Sugar Industry).
Kompanija "Sunoko" sastavni je deo "MK grupe" u vlasništvu biznismena Miodraga Kostića i konkurisala je prošle godine na tenderu za kupovinu grčke kompanije za proizvodnju šećera "Helenik šugar industri" i sve do sada je čekala dozvolu Komisije za zaštitu konkurencije o koncentraciji.
Komisija je međutim, rešenjem koje je objavila na svom sajtu, odbila predlog strukturnih mera koje je predložio "Sunoko" i zabranila koncentraciju, što praktično onemogućava kupovinu grčke šećerane.
Postupak odobrenja koncentracije pred tom državnom institucijom podrazumevao je da podnosilac prijave za odobrenje koncentracije da neke predloge, što je na kraju "Sunoko" i učinio suštinski predlažući - da izjednači veleprodajnu cenu šećera na stranom i na domaćem tržištu i da proda jednu ili dve šećerane u svom vlasništvu u narednom periodu.
Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić istakao je da bi, prilikom utvrđivanja da li neka kompanija može da zloupotrebi monopolski položaj, trebalo razmotriti šta se smatra njenim relevantnim tržištem.
NA OSNOVU PREKRŠAJNIH I KRIVIČNIH PRIJAVA KOJE JE AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE PODNELA ZA POVREDU ZAKONA, DO SADA DONETA SAMO JEDNA PRESUDA
Tamara Spaić
Da tužilaštvo i sud postupaju po prijavama Agencije za borbu protiv korupcije, pojedini političari ne bi mogli da učestvuju na narednim izborima, jer je uslov da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak bez obzira na to da li bi na kraju dokazali svoju nevinost. Šokantno? Pre svega poučno, jer bi i posle samo jednog takvog primera političari razmislili da li se isplati rizikovati i izazivati sumnju neprijavljivanjem imovine Agenciji.
Ipak, od sedamnaest postupaka koje je Agencija pokrenula, samo je jedan rešen, i to opomenom.
- Od ne tako velikog broja ali ipak ozbiljnih prekršajnih i krivičnih prijava koje je Agencija podnela za povredu Zakona o Agenciji i ranijeg zakona o političkim strankama, mi zasad imamo samo jednu presudu.
Smatramo da oduglovačenje ovih postupaka nije dobro i ne može vratiti poverenje građana ni u rad pravosudnih organa niti mi možemo, svi zajedno, da pomognemo da se percepcija visoke korupcije u političkom životu smanji - rekla je juče za “Blic” Zorana Marković, direktorka Agencije za borbu protiv korupcije na molbu da oceni da li sud i tužilaštvo ažurno i nepristrasno postupaju po prijavama Agencije.
Zoranu Marković pitali smo da li je tačno da Agencija krije da su pred sudom ili tužilaštvom odbačene kao neosnovane njihove prijave.
- Zakonom o Agenciji propisano je da Agencija podnosi prekršajne i krivične prijave u slučajevima ozbiljne povrede zakona.
Mi smo svaku prijavu koju smo podneli potkrepili dokumentima kojima raspolažemo i dostavili nadležnim organima da dalje vode postupke, pa su oni u obavezi da dalje obaveštavaju kako nas, tako i o tome da vode postupak - kaže direktorka Marković.
- Tokom protekle godine podneli smo dve krivične prijave zbog nepravilnosti u imovinskom izveštaju, osam predloga za prekršajne postupke zbog neprenošenja upravljačkih prava i kašnjenja u dostavljanju izveštaja, šest predloga za pokretanje prekršajnog postupka protiv političkih partija po starom i jednog po novom Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti.
Od toga imamo samo jednu presudu zbog kašnjenja u podnošenju imovinskog izveštaja i jedan postupak protiv političke partije koji je zastareo - kaže Zorana Marković za “Blic”.
I Skupština Srbije se krajem prošle godine oglušila o odluke Agencije u vezi sa sukobom interesa.
S obzirom na odredbe zakona o VSS, mi ni u jednom trenutku nismo imali dilemu kako treba da postupimo, a sada ćemo sačekati obrazloženje Narodne skupštine o odbijanju naše preporuke - kaže Zorana Marković.
U SKLADU SA ZAKONOM O VOJNOJ, RADNOJ I MATERIJALNOJ OBAVEZI POČINJE UVOĐENJE U VOJNU EVIDENCIJU
RTV
Uvođenje u vojnu evidenciju mladića rođenih 1994. godine i starijih počinje sutra u Srbiji u skladu sa Zakonom o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi. Nakon uvođenja u evidenciju, regruti se mogu opredeliti za dobrovoljno služenje vojnog roka, a kasnije i za profesionalno angažovanje uz napomenu da je u Vojsci Srbije po tom osnovu trenutno angažovano 91 odsto kadrova.
Regruti se do 15. marta mogu prijaviti u centrima Ministarstva odbrane pri lokalnim samoupravama i trebalo bi da ponesu ličnu kartu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu i manju fotografiju.
U Ministarstvu odbrane naglašavaju da se u javnosti iznosi pogrešno mišljenje da je profesionalizacijom Vojske ukinuta vojna obaveza i dodaju da je Skupština Srbije na predlog Vlade donela Odluku o obustavi obaveze služenja vojnog roka.
Posle evidentiranja, kandidatima je omogućeno dobrovoljno služenje vojnog roka, a kasnije i napredovanje u profesionalnom sastavu Vojske Srbije. Time stiču brojne prednosti, među kojima je i zasnivanje stalnog radnog odnosa.
S druge strane profesionalni vojnici su bolje obučeni od vojnika na redovnom služenju vojnog roka i naglasak u radu je na kvalitetu, a ne na masovnosti kao ranije.
NA BEOGRADSKOJ BERZI JE OSTVAREN PROMET OD 5,6 MILIONA EVRA ZAHVALJUJUĆI BLOK TRGOVANJU AKCIJAMA SOJAPROTEINA ZA 535,3 MILIONA DINARA
Na taj način (kroz blok posao) prodato je 893.731 deonica pomenutog bečejskog preduzeća od emitovanih 14,89 miliona komada i po ceni od 599 dinara za akciju, dok je u kontinuiranoj trgovini promet tim hartijama [SJPT] bio 1,47 miliona uz pad vrednosti deonice od 3,2 odsto na 563 dinara.
Indeks akcija Belex15 je imao rast od pola procenta i zaključen je na 500 poena, a opšti Belexline je u zelenom 0,19 odsto i završio je na 970,03 poena.
U kontinuiranom segmentu najviše se trgovalo akcijama mlekare Imlek [IMLK], za 20,7 miliona, uz rast vrednosti od 0,46 odsto na 2.617 dinara. Tokom dana ta hartija prodavala se i za 2.700 dinara, što je najviša cena u poslednjih godinu dana.
Slede deonice NIS-a , AIK banke.Najviše su poskupele akcije kragujevačke Kredi banke.
Gubitnik dana je akcija Razvojne banke Vojvodine koja je pojeftinila oko 10 procenata na 643 dinara a cena je u padu celog ovog meseca.
PONOVO TREBA RAZMISLITI O NOVOM BEČKOM SPORAZUMU SA NAJVEĆIM BANKAMA U ZEMLJI DA NE SMANJUJU OBIM KREDITA
Tanjug
Bankarski sektor u Srbiji suočiće se sa brojnim izazovima ove godine, kaže predsednik Izvršnog odbora Erste banke u Srbiji Slavko Carić.
On je kao izazove naveo skup i teško dostupan kapital iz inostranstva, pa čak i mogućnost ulaska države kao većinskog vlasnika.
U narednih četiri do pet godina velika je verovatnoća da će se desiti konsolidacija i smanjenje broja banaka na domaćem tržištu zbog istih procesa u inostranstvu, nagovestio je on.
Predsednik Izvršnog odbora Erste banke je podsetio na spajanje grčkih Alfa i EFG banke koje su se ujedinile na evropskom nivou, nakon čega će to učiniti na lokalnim tržištima.
Carić je rekao da neće biti iznenađenje ako se u narednim godinama dogode akvizicije banka u Evropi, što će imati odjeka i na srpsko tržište, ocenivši da je bankarski sektor u zemlji preveliki za ovako malo tržište.
On se dotakao i nagoveštaja da bi država u Komercijalnoj banci trebalo da obavi dokapitalizaciju od oko 100 miliona evra, istakavši da ukoliko se za to nabave sredstva neće biti reči o privatizaciji u sledećih nekoliko godina, a da će u suprotnom privatizacija biti neminovna 2013.
Bivši guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić rekao je da bi ponovo trebalo razmisliti o novom Bečkom sporazumu sa najvećim bankama u zemlji da ne smanjuju obim kredita.
Jelašić, koji je u NBS proveo osam godina, upozorio je na opasnost i probleme koje u ovoj godini mogu da izazovu problematični krediti zbog smanjenja profitabilnost banaka.
SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA POTVRDILA SVOJU RANIJU PRESUDU DA KINESKO OGRANIČENJE IZVOZA SIROVINSKIH MATERIJALA NARUŠAVA TRGOVINSKE PROPISE
Tanjug
Kina mora da dovede svoje carine i mere o izvoznim kvotama za elemente, uključujući magnezijum i cink, u sklad sa svojim obavezama u STO.
Ta organizacija je u julu presudila u korist SAD, Evropske unije i Meksika posle njihovih žalbi da Kina nije ispunila obećanja koja je dala pri učlanjenju u STO.
Ta presuda se odnosila na boksit, ugalj za koksovanje, fluorid, magnezijum, silicijum metal, silicijum karbid, žuti fosfor i cink, od kojih su mnogi od ključnog značaja za hemijsku i metalsku industriju u proizvodnji različitih produkata, kao što su lekovi, frižideri i limenke za sokove. Peking je 31. avgusta uputio žalbu STO na tu presudu.
"Današnja presuda predstavlja ogromnu pobedu za SAD, naročito za njene proizvođače i radnike", izjavio je američki trgovinski predstavnik Ron Kirk.
On je dodao da "današnja odluka osigurava da prerađivačka industrija u ovoj zemlji može da dobije materijale koji su joj potrebni za proizvodnju i da konkuriše pod podjednakim uslovima".
Komesar EU za trgovinu Karel De Guht je ukazao da presuda STO predstavlja uspeh u naporima za osiguranje pravičnog pristupa "neophodnim" sirovinskim materijalima za industriju EU.
"Kina se sada mora povinovati tako što će te izvozne restrikcije brzo ukloniti i, uz to, očekujem da Kina dovede svoj ukupan režim izvoza, uključujući metale iz grupe retke zemlje, u sklad sa propisima STO", rekao je De Guht.
"GUGL", "MAJKROSOFT" I "JAHU" ZAJEDNIČKI U BORBI PROTIV SPAMOVANJA
Tanjug
Kompanije "Gugl", "Majkrosoft","Jahu", "AOL" i "Fejsbuk" ostavile su po strani rivalstvo radi borbe protiv zajedničkog neprijatelja, kao što je spamovanje, tačnije reklamiranje putem e-pošte i "pecanja"(phishing).
Internet giganti su saopštili da su se udružili sa "Bankom Amerike", "Pej Palom" i drugima u borbi protiv spamovanja i "pecanja", gde se obično šalje mejl u kome se od primaoca traži da otkrije svoju šifru ili neke druge informacije, prenela je agencija AFP.
Nakon godinu i po dana zajedničke saradnje, oni su objavili osnivanje tehničke radne grupe poznatije kao DMARC.org.
"Ta vrsta internet prevare, obmane na milione ljudi i kompanija godišnje, rezultirajući gubitkom potrošačkog poverenja u e-poštu, kao i u internet u celini", rekao je predsednik DMARC.org-a Bret MekDauel.
"Industrijska saradnja, u kombinaciji sa tehnologijom i edukacijom potrošača, od ključnog je značaja za borbu protiv 'pecanja'," rekao je MekDauel.
DRUŠTVENA MREŽA "TVITER" UVODI SISTEM ZA CENZURU SADRŽAJA PORUKA
Tanjug
Društvena mreža "Tviter", preko koje se šalju kratke poruke - "tvitovi", objavila je danas da će uvesti sistem za cenzuru njihovog sadržaja.
Cenzura se neće odnositi na sve poruke i u svim zemljama, već na zahteve (koje upute pojedinci, društva ili kompanije) i to na specifične sadržaje, preneli su francuski elektronski mediji.
Ova mreža, koja je ranije objavila da svaka četiri dana upravlja sa milijardu "tvitova", ističe da će takve zahteve razmotriti pre nego što ih ispuni.
"Tviter" navodi da sagledava stvari na pozitivan način i dodaje da će ta nova politika omogućiti da njega usluga bude prisutna u više zemalja gde sloboda izražavanja ima granice.
EVROPSKA CENTRALNA BANKA NAJAVILA OTKUP OBVEZNICA NA NEDELJU DANA
Tanjug
Evropska centralna banka (ECB) je saopštila da će otkupiti na nedelju dana državne obveznice u iznosu od 1,104 milijarde evra, prenosi AFP.
Ovaj iznos, iako je dvostruko veći u odnosu na prethodnu sedmicu, je i dalje skroman.
ECB je prošle nedelje najavila da će otkupiti na nedelju dana 462 miliona evra duga koje su emitovale zemlje zone evra, što je daleko ispod rekordnog iznosa od 22 milijarde evra ostvarenog početkom avgusta 2011.
Evropska finansijska institucija još od maja 2010. vrši otkup emitovanog duga zemalja zone evra pogođene dužničkom krizom na sekundarnim tržištima.
Ovaj program, koji je osporavan u samom svom sedištu, pre svega u Centralnoj banci Nemačke, odnosio se u prvom redu na Grčku, čiji je dug postao nepodnošljiv. On se zatim proširio na Irsku i Portugaliju a od letos i na Španiju i Italiju, žrtve dužničkih kriza.
Veliki broj ekonomista i političara, pre svega u Francuskoj, pozivali su poslednjih meseci ECB da poveća obim otkupa duga, smatrajući to jedinim rešenjem za zaustavljanje širenja dužničke krize, što je evropska finansijska institucija sa sedištem u Frankfurtu sve do sada odbijala.
Državni sekretar u nemačkom Ministarstvu za finansije Jerg Asmusen je ocenio da je takva vrsta otkupa obveznica opravdana kao i da je u skladu sa mandatom ECB, dodajući da bi on trebalo da bude ograničen kako u pogledu iznosa tako i roka.
On je ponovio da je ovakav potez ECB pre svega učinjen kako bi se pomoglo vladama da povrate poverenje tržišta.
ECB poseduje državne obveznice u ukupnom iznosu od 213 milijardi evra, koje će ove nedelje "zamrznuti" preuzimajući od banaka depozite u uobičajenom obimu.
SPORAZUM O BUDŽETSKOJ DISCIPLINI U EU TREBALO BI DA BUDE POTPISAN DO 1. MARTA 2012.GODINE
Tanjug
Sporazum o budžetskoj disciplini u Evropskoj uniji, koji bi obuhvatao sve njene članice osim Britanije, trebalo bi da bude potpisan do 1. marta, izjavio je danas francuski predsednik Nikola Sarkozi, nakon sastanka u Berlinu sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.
Merkelova je dodala da će do raspleta krize doći "korak po korak, a ne jednokratnim rešenjima".
"Kombinacijom stabilnih finansija i pokretača privrednog rasta želimo jasno da poručimo da smo odlučni ne samo da održimo i stabilizujemo evrozonu, već i da želimo jaku, savremenu i konkurentnu Evropu", ukazala je ona.
Lideri Francuske i Nemačke su saopštili da je podsticanje privrednog rasta u 17 zemalja evrozone njihov glavni prioritet, dok pokušavaju da zaustave dužničku krizu koja pokazuje znake širenja.
Po završetku sastanka, Merkel je apelovala na Grčku i njene privatne kreditore da se hitno dogovore o restrukturisanju državnog duga te zemlje, prenela su agencije.
U suprotnom, ukazala je ona, Grčka neće moći da primi sledeću tranšu novčane pomoći. Evrozona je u oktobru dogovorila drugi paket pomoći za Grčku, u okviru kog su privatni zajmodavci iz privatnog sektora pristali na otpis 50 odsto grčkog duga.
Kancelarka je naglasila da ona i predsednik Francuske žele da Grčka primi novac.
"Želimo da Grčka ostane u evrozoni", ukazala je Merkelova.
Njih dvoje su takođe pozvali zemlje da ubrzaju proces uplate novca u fond za spas evrozone, Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM), da bi se podstaklo tržišno poverenje. Lideri su naveli i da je važno brzo privesti kraju pregovore o novom ugovoru koji bi uveo fiskalnu disciplinu u zoni evra.
"Nemačka i Francuska su spremne da razmotre u kojoj meri možemo da ubrzamo uplate u fond i time još jednom jasno naglasimo našu veru i podršku evrozoni", obratila se Merkelova novinarima.
Nemačka je insistirala na merama štednje, za koje smatra da su neophodne kako bi se smanjili državni deficiti i povratilo poverenje investitora. Evropa se bori da kreira novi ugovor koji bi uveo stroža fiskalna pravila, a oko koga su se evropski lideri složili na samitu održanom početkom decembra.
Lideri Nemačke i Francuske su novinarima rekli i da bi Evropa trebalo da uporedi prakse na tržištima rada u pojedinačnim zemljama, kao i da uči od najboljih, a da bi evropski fondovi trebalo da budu upotrebljeni na način koji bi doveo do stvaranja novih radnih mesta.
Merkelova i Sarkozi su izgleda izgladili i nesuglasice oko kontroverznog poreza na finansijske transakcije. Kancelarka je ukazala da može da zamisli takav porez samo u okviru evrozone i pohvalila "dobar primer" koji je dao francuski predsednik, nakon njegove izjave da je spreman da sam uvede takav porez ukoliko ne bude ostvaren panevropski dogovor.
Premijer Italije Mario Monti u sredu dolazi u prvu posetu Berlinu, a Merkelova i Sarkozi će 20. januara, pre narednog evropskog samita, putovati u Italiju.
Italija se našla u središtu dužničke krize zbog svoje veličine, ogromnog duga i potrebe da se značajno zaduži u prvom ovogodišnjem kvartalu. Prinosi na italijanske desetogodišnje obveznice kreću se oko sedam odsto, što je nivo koji se smatra neodrživim.
Monti je sinoć iz Rima negirao da je evrozona u problemima, ali i upozorio da su "sistemsku krizu" u Evropi pokrenuli dugovi.
ODRŽANA MEĐUNARODNA KONFERENCIJA "NOVE REGIONALNE POLITIKE I EVROPSKA ISKUSTVA"
Potpredsednik Vlade Republike Srbije za privredni i regionalni razvoj Verica Kalanović izjavila je danas da bez regionalizacije nema suštinskog napretka Srbije i integracije u Evropsku uniju.
Kalanović je na međunarodnoj konferenciji "Nove regionalne politike i evropska iskustva" istakla da je Srbija čvrsto opredeljena za evropski put i želi da postane članica EU, pri čemu ispunjava svoje obaveze u tom procesu.
Danas se približno dve trećine zakona i propisa u Srbiji odnosi na lokalni i regionalni nivo, ukazala je ona i dodala da je cilj ovog skupa isticanje neophodnosti podsticanja regionalnog razvoja, lokalne privrede i priliva novih investicija u našoj zemlji.
Prema njenim rečima, to je moguće ukoliko se uspostave jake institucije na lokalnom i regionalnom nivou.
Naša zemlja bi, kako je ocenila, trebalo da gradi sopstveni put lokalnog i regionalnog razvoja koristeći iskustva drugih zemalja.
Kalanović je navela da iskustva iz EU pokazuju da se lokalni i regionalni razvoj mora intenzivirati, imajući u vidu sprovođenje različitih programskih planova investicija.
Dvodnevnu međunarodnu konferenciju organizuje Kabinet potpredsednika Vlade za privredni i regionalni razvoj u saradnji sa Ministarstvom ekonomije i regionalnog razvoja i Skupštinom Srbije.
Izvor: Press služba Vlade Republike Srbije, 2.2.2012.
NAUČNI SKUP: "Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja" biće održan u periodu od 15. do 17 marta 2012. godine na Zlatiboru
Asocijacija prostornih planera Srbije, organizuje po četvri put naučno-stručni skup sa međunarodnim učešćem "LOKALNA SAMOUPRAVA U PLANIRANJU I UREĐENJU PROSTORA I NASELJA, Zlatibor, 15. -17. mart 2012. godine.
Kao i prethodnih četiri puta, očekuje se učešće brojnih naučnika i stručnjaka iz Evrope i Srbije koji se bave planiranjem gradova i naselja, kao i eksperata za pitanje njihovog položaja, značaja i uloge u lokalnoj samoupravi, njihovog uticaja na bliže i dalje okruženje, te probleme sa kojima se suočavaju u unutargradskoj/opštinskoj organizaciji.
Namera organizatora je da pokuša da otvori, rasvetli i unapredi neka pitanja u domenu uloge i uticaja gradova i gradskih naselja na prostor lokalne zajednice u jugoistočnoj Evropi i Srbiji, kao i da na stručan način pomogne nosiocima vlasti na lokalnom nivou u rešavanju problema iz navedenih oblasti kroz brojne analize, zaključke i predloge u naučno stručnim radovima.
Iskustva koja će tom prilikom biti predstavljena mogu biti osnov za unapređenje i razvoj domaće prakse, kao i usmerenje ka upravljačkim strukturama na svim nivoima vlasti.
Više detalja pronaći ćete na: http://www.apps.org.rs/naucno_strucni_skupovi.php (ONLINE)
Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 2.2.2012.
ISTRAŽIVAČKI FORUM EVROPSKOG POKRETA U SRBIJI JE PREDSTAVIO NOVI PREDLOG ZA JAVNU PRAKTIČNU POLITIKU POD NAZIVOM "UNAPREĐENI KONCEPT PLANIRANJA POLITIKE REGIONALNOG RAZVOJA U REPUBLICI SRBIJI"
Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji je predstavio novi predlog za javnu praktičnu politiku pod nazivom "Unapređeni koncept planiranja politike regionalnog razvoja u Republici Srbiji", autora Ognjena Mirića i Valentine Ivanić, koji je napisan u okviru istraživačke jedinice "Pretpristupni fondovi EU i regionalni razvoj" i objavljen na internet stranici http://www.emins.org/ i možete ga preuzeti na http://www.emins.org/sr/onama/forum-if/Planiranje_politike_regionalnog_razvoja_Srbije.pdf (ONLINE).
Debati, održanoj 27. januara u prostorijama Evropskog pokreta u Srbiji, prisustvovali su, osim autora i predstavnici Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstva finansija,
Nacionalne agencije za regionalni razvoj, Kancelarije za evropske integracije, privrednih komora, regionalnih razvojnih agencija, organizacija građanskog društva, poslovnog sektora, donatorske i akademske zajednice i medija.
Izveštaj možete pročitati na http://www.emins.org/sr/onama/forum-if/120130-izvestaj_sa_promocije.pdf (ONLINE).
Ovim Istraživački forum nastavlja proces predstavljanja predloga za javnu praktičnu politiku i podsticanja javne rasprave o važnim temama u procesu evropske integracije Srbije.
Pozvani ste da ovaj rad prosledite svim vašim saradnicima i kolegama koji su zainteresovani za ovu oblast i ovakvu vrstu analize i na taj način aktivno se uključite u proces javnog zagovaranja i sprovođenja praktičnopolitičkih predloga Istraživačkog foruma.
Takođe, bilo bi nam izuzetno zadovoljstvo kada bismo od vas dobili usmene ili pisane komentare, sugestije i utiske o ovoj analizi. Ukoliko budete prihvatili naš poziv, komentare možete da pošaljete na mail: relja.bozic@emins.org.
Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 2.2.2012.
RADIONICA MEDIJA CENTRA ZA UNAPREĐENJE ODNOSA SA JAVNOŠĆU NAMENJENA PREDSTAVNICIMA NEVLADINIH ORGANIZACIJA BIĆE ODRŽANA 13. FEBRUARA 2012. GODINE
Radionica Medija centra za unapređenje odnosa sa javnošću namenjena predstavnicima nevladinih organizacija biće održana u ponedeljak 13. februara 2012, 10:00-17:00. Lokacija: Medija centar Beograd, Terazije 3/II.
Medija centar Beograd vas poziva na jednodnevni trening iz oblasti komunikacije sa javnošću i medijima putem internet prezentacije, društvenih mreža i mejling liste. Cena učešća na radionici iznosi 5.000* dinara, a prijave mogu biti grupne ili individualne. Radionica će biti odžana u prijatnom i modernom prostoru Medija centra u centru Beograda. U cenu treninga su uključena predavanja, vežbe, i osveženje tokom nekoliko predviđenih pauza. Svi polaznici dobiće potrebne materijale za predavanja i vežbe.
Radionicu vodi gospođica Vesna Opavsky, šef sajta Medija centra, a ekskluzivni predavač je gospodin Miloje Sekulić CMC, internet i poslovni konsultant.
Program obuke prilagođen je potrebama organizacija civilnog društva i namenjen poboljšanju komunikacije sa medijima i većoj vidljivosti same organizacije i njenih aktivnosti. Trening omogućava usavršavanje rada sa internetom koji je jedan od najznačajnijih PR alata. Pored novih ideja, radionica nudi konkretna uputstva i tehnička objašnjenja.
Neke od tema koje će biti zastupljene:
- Značaj i mogućnosti interneta u PR-u i analiza primera
- Zahtevi dobrog veb sajta i korišćenje prednosti interneta
- Analiza korisnika i definisanje ciljnih grupa
- Formatiranje tekstova za veb
- Dizajn, vizuelni identitet i jačanje brenda
- Prikupljanje, obrada i plasiranje sadržaja
- Internet promocija
- Struktura vebsajta, organizacija sadržaja i dinamika izmena početne stranice sajta
- Rad sa mejling listama. Kreiranje i slanje saopštenja za medije
- Plasiranje informacija na društvene mreže (Facebook, Twitter, Youtube...). Onlajn aktivnosti i građenje specijaliyovanih internet zajednica
- Praćenje statistika posete vebsajtu
- Plan izrade novog vebsajta
- Optimizacija za veb pretraživače (Google, Bing, Yahoo)
Svi polaznici dobiće sertifikat, kao potvrdu o učešću na radionici i fotografije sa treninga u digitalnom formatu.
Kontakt: Snežana Petrović spetrovic@mc.rs, telefon: 011/33 49 541, mobilni: 063/406 931
Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 2.2.2012.
PRODATO 466.416 DRŽAVNIH ZAPISA • Aukcija šestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije održana 2. februara 2012. godine •
Na aukciji šestomesečnih državnih zapisa Republike Srbije, održanoj 02. februara 2012. godine, prodato je 466.416 državnih zapisa, ukupne nominalne vrednosti 4.664.160.000,00 dinara. To predstavlja 77,74 odsto obima emisije.
Državni zapisi su prodati po diskontnoj stopi od 10.48 odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 02. avgusta 2012. godine.
Izvor: Vebsajt Ministarstva finansija, 2.2.2012.
RADIONICA "MEĐUNARODNI RAZVOJ U VEZI KLIMATSKIH PROMENA I IMPLEMENTACIJA ŠEME EU ZA TRGOVINU EMISIJAMA U SRBIJI I UTICAJ NA KLIMATSKI SEKTOR" BIĆE ODRŽANA 9. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE • Rok za prijavljivanje je 6. februar 2012. godine •
Privredna Komora Srbije, Projekat "Održivi razvoj u energetskom sektoru" i Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, u saradnji sa Ministarstvom infrastrukture i energetike, pozivaju privrednike na radionicu o međunarodnom razvoju u vezi klimatskih promena, koja će biti održana 09. februara 2012. godine, 10,00 sati, PKS, Terazije 23, velika sala, 2. sprat.
Cilj radionice je predstavljanje i diskusija o osnovama Šeme EU za trgovinu emisijama, njenoj implementaciji u Srbiji, kao i o potencijalnom uticaju na energetski sektor Srbije. Učesnicima radionice biće predstavljene najnovije informacije o meĐunarodnim, kao i o politici EU u vezi klimatskih promena, nakon konferencije koja je održana u Durbanu, i o njenim posledicama po Srbiju.
Projekat "Održivi razvoj u energetskom sektoru" treba da pruži pomoć Srbiji u održivom razvoju energetskog sektora povećanjem kapaciteta za implementaciju pravnih normi Evropske unije koje se tiču energije i klime.
Detaljnije informacije možete pronaći na zvaničnoj internet prezentaciji projekta: www.sudes.rs
Ukoliko ste zainteresovani za učešće, potvrdu prisustva do 6. februara pošaljite na elektronsku adresu: office@sudes.rs.
Kontakt telefon: 011/ 3232 186
Poziv možete preuzeti na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/pozivno%20pismo%20za%209.%20feb.pdf (ONLINE)
Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 1.2.2012.
SKUP NA TEMU "PRIORITETNE NACIONALNE AKCIJE POVEĆANJA ENERGETSKE EFIKASNOSTI U BORBI PROTIV KLIMATSKIH PROMENA" BIĆE ODRŽAN 6. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE
Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja, u saradnji sa Japanskom agencijom za medjunarodnu saradnju i Privrednom komorom Srbije, poziva privrednike na skup o prioritetnim nacionalnim akcijama povećanja energetske efikasnosti u borbi protiv klimatskih promena koji će biti održan 06. februara 2012. godine, 10,00 sati, PKS, Terazije 23, velika sala, 2. sprat
Cilj skupa je predstavljanje konkretnih aktivnosti povećanja energetske efikasnosti, definisanih kao prioritetnih u oblasti borbe protiv klimatskih promena na nacionalnom nivou. Pored samih aktivnosti, odnosno infrastrukturnih i projekata promene tehnologija, na skupu će biti predstavljeni i podaci o potrebnim finansijskim sredstvima, potencijalnim investitorima i smanjenjima emisija gasova sa efektom staklene bašte koji će nastati kao posledica sprovodjenja istih.
Prioritetne aktivnosti povećanja energetske efikasnosti na nacionalnom nivou identifikovane su u procesu realizacije projekta: "Projekat jačanja kapaciteta za pripremu nacionalno odgovarajućih akcija mitigacije (Nationally Appropriate Mitigation Actions - NAMAs)", koji Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja realizuje u saradnji sa Ministarstvom za infrastrukturu i energetiku i Agencijom za energetsku efikasnost.
Ukoliko ste zainteresovani za učešće, svoju potvrdu prisustva (sa kontakt podacima) možete poslati do 01.02.2012. godine na elektronske adrese : ana.repac@ekoplan.gov.rs ili verica.raznatovic@pks.rs.
Kontakt telefon: 011/ 3232 186
Poziv za 6. februar možete preuzeti na http://www.pks.rs/Documents/Slu%C5%BEba%20za%20marketing/Pozivno%20pismo%20za%2006.02.2012.g..pdf (ONLINE)
Izvor: Vebsajt Privredne komore Srbije, 1.2.2012.
GRAĐANSKE INICIJATIVE ZAJEDNO SA TIMOM ZA SOCIJALNO UKLJUČIVANJE I SMANJENJE SIROMAŠTVA I KANCELARIJOM ZA EVROPSKE INTEGRACIJE PRIPREMILE DEVETI VODIČ KROZ POTENCIJALNE DOMAĆE IZVORE FINANSIRANJA
Građanske inicijative su zajedno sa Timom za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva i Kancelarijom za evropske integracije Vlade Republike Srbije, pripremile deveto izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja, za projekte NVO, lokalnih samouprava, MSP i preduzetnika u Srbiji.
Ovaj Vodič doprinosi boljoj informisanosti svih partnera i pruža uvid u sredstva za realizaciju najrazličitijih programskih i projektnih aktivnosti, a koja su na raspolaganju organizacijama civilnog društva, opštinama, malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i pojedincima.
Vodič odgovara na veoma često pitanje koje čujemo u Srbiji - kome da pošaljemo svoj konkretan predlog projekta. U tom smislu Vodič olakšava posao svima koji već znaju šta im je potrebno, koju promenu žele da naprave i šta treba da urade da do nje dođu. Zbog toga jednom godišnje objavljujemo dopunjenu verziju Vodiča sa najnovim podacima i distribuiramo ga velikom broju zainteresovanih korisnika.
Trudili smo se da Vodič bude dovoljno informativan, ali i praktičan za upotrebu i tako bude koristan vodič za prikupljanje sredstava od domaćih i međunarodnih donatora, te državnih institucija.
Nadamo se da će i deveto izdanje Vodiča kroz potencijalne domaće i inostrane izvore finansiranja ispuniti svoju svrhu i biti dodatni podsticaj za uključivanje svih onih koji mogu da doprinesu većoj socijalnoj uključenosti u Srbiji i unapređenju kvaliteta života svih njenih građanki i građana.
Vodič je u elektronskoj verziji dostupan je na adresi: http://www.inkluzija.gov.rs/vodic/9-Vodic-kroz-finansijska-sredstva.html (ONLINE) a uskoro će biti i u štampanom izdanju.
Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva http://www.inkluzija.gov.rs/
Izvor: Vebsajt Građanske inicijative, 1.2.2012.
INFORMACIJA O IZDAVANJU UVERENJA O UČEŠĆU VOJNIH OBVEZNIKA U RATU RADI OSTVARIVANJA STAŽA U DVOSTRUKOM TRAJANJU KOJI SE VODI KOD REPUBLIČKOG FONDA ZA PENZIJSKO I INVALIDSKO OSIGURANJE ZAPOSLENIH
U postupku ostvarivanja staža u dvostrukom trajanju, koji se vodi kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih, vojni obveznici su dužni da, uz zahtev za priznavanje i upis ratnog staža, dostave i uverenje o učešću u ratu.
Pravni osnov za priznavanje učešća u ratu:
Osnov za priznavanje učešća u ratu (isključivo u periodu od 17.08.1990. do 19.05.1992. godine), licima koja su bila pripadnici jedinica JNA i VJ i jedinica TO koje su se nalazile pod komandom JNA i VJ, nalazi se u zakonskom propisu važećem u navedenom vremenskom periodu. (Zakon o službi u oružanim snagama).
Licima koji su bili pripadnici jedinica TO na teritoriji ostalih republika bivše SFRJ, izvan teritorije Republike Srbije, Centri Ministarstva odbrane za lokalnu samoupravu će zaključkom odbaciti zahteve, iz razloga mesne nenadležnosti (jer je država Srbija pravni sledbenik Državne zajednice SCG (SCG - SRJ, SRJ - SFRJ), a kako su jedinice TO bile organizovane na teritorijalnom principu kao republički organi, Republika Srbija ne može imati mesnu nadležnost na teritoriji ostalih bivših republika SFRJ).
Lice koje je imalo raspored po osnovu radne obaveze u državnom organu ili velikom tehničkom sistemu od interesa za odbranu zemlje, ne može se smatrati borcem, u skladu sa Zakonom, jer nije izvršavalo vojne i druge dužnosti u ratnoj jedinici, već radnu obavezu na radnom mestu.
Izvor: Vebsajt Ministarstva odbrane, 1.2.2012.
RADIONICA "MEĐUNARODNI RAZVOJ U VEZI KLIMATSKIH PROMENA I IMPLEMENTACIJA ŠEME EU ZA TRGOVINU EMISIJAMA U SRBIJI I UTICAJ NA KLIMATSKI SEKTOR" BIĆE ODRŽANA 9. FEBRUARA 2012. GODINE U PRIVREDNOJ KOMORI SRBIJE • Rok za prijavljivanje je 6. februar 2012. godine •
Aktuelna sužbena mišljenja
|
|
|
Aktuelna sudska praksa:
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Stečajevi:STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 31.1.2012. GODINE |
||||||
PRIVREDNI SUD U BEOGRADU |
||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
1. |
Preduzeće za staklorezačke i staklobrusačke poslove "Staklopan" a.d. |
7009097 |
27. St. broj 2154/2011 |
|
http://alsu.gov.rs/ |
|
Privredni sud u Beogradu je rešenjem 27. St. broj 2154/2011 od 16. januara 2012. godine otvorio stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Preduzeće za staklorezačke i staklobrusačke poslove "Staklopan" a.d., Beograd, Kumodraška 247a, matični broj 7009097, PIB 101822586. |
||||||
PRIVREDNI SUD U BEOGRADU |
||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
2. |
"Vujošević Graditelji" d.o.o. |
|
1. St. broj 2790/11 |
|
http://alsu.gov.rs/ |
|
Privredni sud u Beogradu, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Vujošević Graditelji" d.o.o. u stečaju iz Beograd - Ritopek, Smederevski put 1c, pod br. 1. St. 2790/2011 oglašava obaveštenje o održavanju prve sednice skupštine poverilaca. |
||||||
PRIVREDNI SUD U BEOGRADU |
||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
3. |
Društvo za inženjering "Investing" d.o.o. |
07091664 |
5. St. broj 3856/11 |
|
|
http://www.priv.rs/ |
I - Privredni sud u Beogradu, rešenjem 5. St. broj 3856/2011 od 27. decembra 2011. godine, otvorio je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom Društvo za inženjering "Investing" d.o.o. iz Beograda, Savska 9, matični broj 07091664, PIB 100057793, a na predlog likvidacionog upravnika Agencije za privatizaciju iz Beograda, Terazije 23, od 2. decembra 2011. godine. |
||||||
PRIVREDNI SUD U BEOGRADU |
||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
4. |
Mešovito preduzeće za proizvodnju, izgradnju i promet "LP Gas" d.o.o. |
|
15. St. broj 131/2010 |
|
|
|
Privredni sud u Beogradu, je rešenjem 15-St. broj 131/2010 od 12. januara 2012. godine obustavio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom: |
||||||
PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU |
||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
5. |
Preduzeće za puteve "VG-4" a.d. |
|
1. St. broj 16/10 |
|
http://alsu.gov.rs/ |
http://www.priv.rs/ |
Zaključuje se postupak stečaja nad stečajnim dužnikom Preduzeće za puteve "VG-4" a.d. Knjaževac. Privredni sud u Zaječaru je svojim rešenjem St-16/10 od 23. decembra 2011. godine, zaključio postupak stečaja prema stečajnom dužniku Preduzeće za puteve "VG-4" a.d. Knjaževac. |
||||||
PRIVREDNI SUD U KRAGUJEVCU |
||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
6. |
Zadružno poljoprivredno preduzeće "RASADNIK" sa p.p. |
07706146 |
3. St. broj 77/2010 |
|
http://alsu.gov.rs/ |
http://www.priv.rs/ |
Privredni sud u Kragujevcu, i to stečajni sudija Gorica Rašković, obaveštava da je rešenjem 3. St. broj 77/2010 od 16. januara 2012. godine, usvojen Završni izveštaj stečajnog upravnika Slobodana Kocića iz Kutlova, sa Završnim računom od 11. novembra 2011. godine. |
||||||
PRIVREDNI SUD U NIŠU |
||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
7. |
DOO "Motopromet" |
17021389 |
2. St. broj 373/2011 |
|
http://alsu.gov.rs/ |
|
Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, odlučujući o predlogu predlagača Eurobank EFG AD Beograd, za otvaranje stečajnog postupka prema dužniku DOO "Motopromet" iz Niša, doneo je 17. januara 2012. godine |
||||||
PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU |
||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
8. |
Radnički univerzitet "Slobodan Jović" |
|
3. St. 344/2011 |
|
http://alsu.gov.rs/ |
|
Privredni sud u Požarevcu, stečajni sudija Zvezdana Karaklajić u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom Radnički univerzitet "Slobodan Jović" u stečaju iz Kučeva doneo je |
||||||
PRIVREDNI SUD U POŽAREVCU |
||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
9. |
DOO "New Don" |
|
3. St. broj 256/2011 |
|
http://alsu.gov.rs/ |
|
Privredni sud u Požarevcu, stečajni sudija Zvezdana Karaklajić u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DOO "New Don" iz Goloboka doneo je |
||||||
PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI |
||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
10. |
"Steel-Promet" Privatno preduzeće za spoljnu i unutrašnju trgovinu sa p.o. |
8285209 |
3. St. broj 61/2010 |
|
http://alsu.gov.rs/ |
|
Privredni sud u Sremskoj Mitrovici, kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po sudiji ovoga suda Gini Tešanović, kao stečajnom sudiji, u stečajnom postupku nad stečajnim dužnikom "Steel-Promet" u stečaju iz Nove Pazove, 19. januara 2012. godine pod poslovnim brojem St-61/2010, doneo je |
||||||
PRIVREDNI SUD U UŽICU |
||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
11. |
RJ Kompani "Putevi Bajina Bašta" |
07216572 |
St. broj 210/11 |
|
http://alsu.gov.rs/ |
http://www.priv.rs/ |
Privredni sud u Užicu, objavljuje da je 13. januara 2012. godine doneo rešenje St. broj 210/11 sledeće sadržine: |
||||||
PRIVREDNI SUD U ČAČKU |
||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
12. |
d.o.o. "Elektroluks" |
|
Posl. broj 2. St 169/2011 |
|
http://alsu.gov.rs/ |
|
Privredni sud u Čačku, je odredio nastavak ispitnog ročišta koje je započeto u postupku stečaja koji se sprovodi nad d.o.o. "Elektroluks" - u stečaju Ivanjica, dana 11. januara 2012. godine, za dan 6. marta 2012. godine u 12,30 časova i isto će se održati u ovom sudu, Cara Dušana 6, sudnica broj 3. |
||||||
Izvor: Redakcija, 1.2.2012.
Likvidacije:Broj oglasa |
Naziv privrednog subjekta |
Opština |
Datum oglašavanja |
Trajanje oglasa |
181817 |
LICHTENBERG - U LIKVIDACIJI |
Subotica |
27.01.2012 |
60 |
181811 |
MITOS MM - U LIKVIDACIJI |
Požarevac |
27.01.2012 |
60 |
181799 |
VIDPROJEKT - U LIKVIDACIJI |
Trstenik |
27.01.2012 |
60 |
181793 |
ANONYMUS - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Novi Beograd |
27.01.2012 |
60 |
181789 |
NORGES - U LIKVIDACIJI |
Gornji Milanovac |
27.01.2012 |
60 |
181780 |
MILA ART - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Zvezdara |
27.01.2012 |
60 |
181774 |
VITUS - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Palilula |
27.01.2012 |
60 |
181768 |
LATERAL T - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Sopot |
27.01.2012 |
60 |
181763 |
DACOCAR - U LIKVIDACIJI |
Leskovac |
27.01.2012 |
60 |
181759 |
PVL - U LIKVIDACIJI |
Vrnjačka Banja |
27.01.2012 |
60 |
181744 |
MONTIM - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Vračar |
27.01.2012 |
60 |
181740 |
EMI - U LIKVIDACIJI |
Novi Pazar |
27.01.2012 |
60 |
181736 |
DOM OLGA - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Palilula |
27.01.2012 |
60 |
181728 |
INTERMEZZO 2010 - U LIKVIDACIJI |
Prijepolje |
27.01.2012 |
60 |
181724 |
DRAMA FONTANA - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Novi Beograd |
27.01.2012 |
60 |
181720 |
AB-NJEFT - U LIKVIDACIJI |
Beograd (grad) |
27.01.2012 |
60 |
181718 |
KARAVAN CO - U LIKVIDACIJI |
Pančevo |
27.01.2012 |
60 |
181712 |
TASIĆ-KOMERC - U LIKVIDACIJI |
Paraćin |
27.01.2012 |
60 |
181701 |
TEXPROM - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Savski Venac |
27.01.2012 |
60 |
181675 |
MAST - U LIKVIDACIJI |
Novi Sad - grad |
27.01.2012 |
90 |
181660 |
FISKULTURA - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Novi Beograd |
27.01.2012 |
60 |
181678 |
UNION - U LIKVIDACIJI |
Prijepolje |
27.01.2012 |
60 |
181662 |
DESIGN CENTAR NT - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Novi Beograd |
27.01.2012 |
60 |
181646 |
FLEXMATIC - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Stari Grad |
27.01.2012 |
60 |
181642 |
RETO CENTAR - U LIKVIDACIJI |
Beograd (grad) |
27.01.2012 |
60 |
181635 |
SGB INVEST - U LIKVIDACIJI |
Novi Sad - grad |
27.01.2012 |
60 |
181629 |
SOTER FARM - U LIKVIDACIJI |
Subotica |
27.01.2012 |
60 |
181625 |
GRADSKI DOK - U LIKVIDACIJI |
Novi Sad - grad |
27.01.2012 |
60 |
181621 |
ROBI INVEST - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Zemun |
27.01.2012 |
60 |
181613 |
BELINDA - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Novi Beograd |
27.01.2012 |
60 |
181586 |
ZIPE INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI |
Novi Pazar |
27.01.2012 |
60 |
181582 |
REVIDA - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Zvezdara |
27.01.2012 |
60 |
181571 |
AUTO ŠKOLA PUTNIK - U LIKVIDACIJI |
Pančevo |
27.01.2012 |
60 |
181565 |
RAILWAY CONSULTING GROUP - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Novi Beograd |
27.01.2012 |
60 |
181557 |
AUTO ŠKOLA RELJA - U LIKVIDACIJI |
Stara Pazova |
27.01.2012 |
60 |
181553 |
EKONOMIK TEHNIK - U LIKVIDACIJI |
Pančevo |
27.01.2012 |
60 |
181543 |
SIMPLY THERM - U LIKVIDACIJI |
Smederevska Palanka |
27.01.2012 |
60 |
181537 |
FIRST - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Palilula |
27.01.2012 |
60 |
181526 |
STUDIO DAG - U LIKVIDACIJI |
Novi Sad - grad |
26.01.2012 |
60 |
181511 |
LA UNA BEAUTY LINE - U LIKVIDACIJI |
Velika Plana |
26.01.2012 |
60 |
181507 |
STEVA TRANS - U LIKVIDACIJI |
Pećinci |
26.01.2012 |
90 |
181505 |
JEDINSTVO - U LIKVIDACIJI |
Bečej |
26.01.2012 |
60 |
181499 |
WANG TRADING 2010 - U LIKVIDACIJI |
Pančevo |
26.01.2012 |
60 |
181495 |
DMS EKO GROUP - U LIKVIDACIJI |
Vranje |
26.01.2012 |
60 |
181491 |
CATTADORI - U LIKVIDACIJI |
Novi Sad - grad |
26.01.2012 |
60 |
181487 |
ĐOKIĆ - INTERNATIONAL - U LIKVIDACIJI |
Ćićevac |
26.01.2012 |
60 |
181476 |
PANASOFT - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Čukarica |
26.01.2012 |
60 |
181472 |
SVETSKI ŠAMPIONAT KARATE-2010 - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Stari Grad |
26.01.2012 |
60 |
181468 |
MBM COMERC - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Novi Beograd |
26.01.2012 |
60 |
181444 |
ANONYMVS - U LIKVIDACIJI |
Subotica |
26.01.2012 |
60 |
181439 |
DANČULOVIĆ - U LIKVIDACIJI |
Kladovo |
26.01.2012 |
60 |
181428 |
MARIĆ - U LIKVIDACIJI |
Novi Sad - grad |
26.01.2012 |
60 |
181415 |
FUTURA IZGRADNJA - U LIKVIDACIJI |
Novi Sad - grad |
26.01.2012 |
60 |
181409 |
ŠLJUNKARA CAKO - U LIKVIDACIJI |
Novi Pazar |
26.01.2012 |
60 |
181403 |
CRYSTAL CODE - U LIKVIDACIJI |
Beograd (grad) |
26.01.2012 |
60 |
181392 |
DADEF - U LIKVIDACIJI |
Šabac |
26.01.2012 |
60 |
181388 |
ELVEZ - U LIKVIDACIJI |
Beočin |
26.01.2012 |
60 |
181384 |
DK-KO COMPANY - U LIKVIDACIJI |
Beograd (grad) |
26.01.2012 |
60 |
181382 |
SVADBENI DEKOR COMPANY - U LIKVIDACIJI |
Pančevo |
26.01.2012 |
60 |
181369 |
DELTA PLAST - U LIKVIDACIJI |
Novi Pazar |
25.01.2012 |
60 |
181348 |
BELLA VITA 2009 - U LIKVIDACIJI |
Pančevo |
25.01.2012 |
60 |
181340 |
GALVAMANIS ELECTRONICS - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Vračar |
25.01.2012 |
60 |
181334 |
RAMSET - U LIKVIDACIJI |
Beograd (grad) |
25.01.2012 |
60 |
181315 |
IGOR TEX - U LIKVIDACIJI |
Novi Kneževac |
25.01.2012 |
60 |
181311 |
TRUCK PARTNERS - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Zvezdara |
25.01.2012 |
60 |
181307 |
GVOZDENI PUK - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Zemun |
25.01.2012 |
60 |
181302 |
GIROS - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Stari Grad |
25.01.2012 |
60 |
181298 |
TAOMA 5-K - U LIKVIDACIJI |
Loznica |
25.01.2012 |
60 |
181272 |
MIVER PRIM - U LIKVIDACIJI |
Čačak |
25.01.2012 |
60 |
181258 |
IVANOVIĆ & MCHARDY INTERNATIONAL COMMERCE - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Zvezdara |
25.01.2012 |
60 |
181249 |
THE WASH - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Novi Beograd |
25.01.2012 |
90 |
181245 |
RUTEL ELEKTRIK - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Stari Grad |
25.01.2012 |
90 |
181608 |
EURIZON CAPITAL - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Stari Grad |
25.01.2012 |
90 |
181219 |
TODAX - U LIKVIDACIJI |
Kruševac |
24.01.2012 |
60 |
181215 |
AUTO CITY - U LIKVIDACIJI |
Kruševac |
24.01.2012 |
60 |
181211 |
MEL TRAVEL - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Stari Grad |
24.01.2012 |
60 |
181207 |
CONO GROUP - U LIKVIDACIJI |
Beograd (grad) |
24.01.2012 |
60 |
181203 |
ZLATNI POTOK - U LIKVIDACIJI |
Žagubica |
24.01.2012 |
60 |
181199 |
PHARMATHEKA CONSULT - U LIKVIDACIJI |
Novi Sad - grad |
24.01.2012 |
60 |
181195 |
MAKO - U LIKVIDACIJI |
Bela Crkva |
24.01.2012 |
60 |
181184 |
AKIFIX - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Zemun |
24.01.2012 |
60 |
181180 |
LIBRI SYSTEM - U LIKVIDACIJI |
Novi Sad - grad |
24.01.2012 |
60 |
181173 |
ZS STILMETAL - U LIKVIDACIJI |
Niš - Palilula |
24.01.2012 |
60 |
181162 |
OBSESSION - U LIKVIDACIJI |
Kovin |
24.01.2012 |
60 |
181154 |
KITKA UBAVA - U LIKVIDACIJI |
Bor |
24.01.2012 |
60 |
181147 |
GENIJALAC IN - U LIKVIDACIJI |
Stara Pazova |
24.01.2012 |
60 |
181137 |
SEMPER RECYCLING - U LIKVIDACIJI |
Novi Pazar |
24.01.2012 |
60 |
181130 |
DULELINE - U LIKVIDACIJI |
Vrbas |
24.01.2012 |
60 |
181115 |
WEB IDENTITET - U LIKVIDACIJI |
Arilje |
24.01.2012 |
60 |
181113 |
DIMAGO-S - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Novi Beograd |
24.01.2012 |
60 |
181103 |
WINNER IKS - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Palilula |
24.01.2012 |
60 |
181099 |
AIR - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Stari Grad |
24.01.2012 |
60 |
181095 |
BANAT - U LIKVIDACIJI |
Kikinda |
24.01.2012 |
60 |
181087 |
BERSI - U LIKVIDACIJI |
Pančevo |
24.01.2012 |
60 |
181083 |
SPIN CITY - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Savski Venac |
23.01.2012 |
60 |
181079 |
AQUA HEALTH GROUP - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Surčin |
23.01.2012 |
60 |
181075 |
EKO-TEHNIC-SCHMID - U LIKVIDACIJI |
Novi Sad - grad |
23.01.2012 |
60 |
181071 |
MG INVEST 2010 - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Voždovac |
23.01.2012 |
60 |
181064 |
FERUM - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Savski Venac |
23.01.2012 |
60 |
181062 |
MIMI DYNASTY - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Vračar |
23.01.2012 |
60 |
181044 |
OMNITRADE SOD - U LIKVIDACIJI |
Sombor |
23.01.2012 |
60 |
181042 |
BEO MONTAŽA - U LIKVIDACIJI |
Beograd (grad) |
23.01.2012 |
60 |
181032 |
MORAVA-PROMET - U LIKVIDACIJI |
Vrnjačka Banja |
23.01.2012 |
60 |
181038 |
NISTEK - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Čukarica |
23.01.2012 |
60 |
181023 |
N.T. - RIS PLUS - U LIKVIDACIJI |
Beograd (grad) |
23.01.2012 |
60 |
181013 |
PLAY - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Grocka |
23.01.2012 |
60 |
181008 |
BOMA-JOVANOVIĆ MARINA I DRUGI - U LIKVIDACIJI |
Požega |
23.01.2012 |
60 |
180986 |
LAKOP - U LIKVIDACIJI |
Beograd-Lazarevac |
23.01.2012 |
60 |
Izvor: Vebsajt Agencije za privredne registre, 30.1.2012.
Stečajevi:
STEČAJNI OGLASI OBJAVLJENI U ZVANIČNOM GLASILU ZAKLJUČNO SA 27.1.2012. GODINE |
|||||||
PRIVREDNI SUD U BEOGRADU |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
1. |
"Technostar" d.o.o. |
|
32. St. broj 1355/2011 |
http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx |
http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2040 |
|
|
U postupku stečaja u predmetu broj 32. St. broj 1355/2011 nad stečajnim dužnikom "Technostar" d.o.o. u stečaju, iz Beograda, Skadarska 15. |
|||||||
PRIVREDNI SUD U BEOGRADU |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
2. |
"Strong electronics" d.o.o. |
17452177 |
42. St. broj 2357/11 |
http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx |
http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2118 |
|
|
Privredni sud u Beogradu, stečajni sudija Ljiljana Mujagić, u postupku stečaja nad "Strong electronics" d.o.o., iz Beograda, Balkanska 29, MB 17452177, PIB 102528462, doneo je 12. januara 2012. godine |
|||||||
PRIVREDNI SUD U BEOGRADU |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
3. |
Preduzeće za trgovinu na veliko malo, uvoz, izvoz i usluge "Emkom" d.o.o. |
|
12. St. broj 3676/2010 |
http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx |
http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=1982 |
|
|
Privredni sud u Beogradu je rešenjem 12 St. 3676/2010 od 2. decembra 2011. godine zaključio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom: |
|||||||
PRIVREDNI SUD U VALJEVU |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
4. |
ZZ "Vragočanica" |
|
St. broj 717/11 |
|
http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2463 |
|
|
Privredni sud u Valjevu, stečajni sudija Borka Pantić u postupku stečaja nad ZZ "Vragočanica" iz Vragočanice, doneo je dana 16. januara 2012. godine |
|||||||
PRIVREDNI SUD U ZAJEČARU |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
5. |
PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. |
|
2. St. broj 448/10 |
|
|
|
|
Privredni sud u Zaječaru i to stečajni sudija Milena Stevanović, u postupku stečaja St. 448/2010, koji se vodi nad stečajnim dužnikom PD za klanje i preradu mesa Klanica "Polet" d.o.o. u stečaju iz Bora, a povodom razmatranja o glasanja o podnetom Planu reorganizacije, na osnovu člana 164. Zakona o stečaju, 23. januara 2012. godine, doneo je |
|||||||
PRIVREDNI SUD U KRALJEVU |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
6. |
Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. |
07408188 |
6. St. broj 53/11 |
http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx |
|
|
|
Privredni sud u Kraljevu, obaveštava poverioce da je u postupku stečaja koji se sprovodi nad stečajnim dužnikom Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. Metikoši u stečaju, Metikoši 117, rešenjem St. broj 53/11 od 17. januara 2012. godine, zaključen stečajni postupak nad Privredno društvo za proizvodnju, promet i usluge "Žico-komerc" d.o.o. u stečaju, Metikoši 117, mat. br. 07408188 PIB 101307738. |
|||||||
PRIVREDNI SUD U KRALJEVU |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
7. |
Zemljoradnička zadruga Roćevići |
|
5. St. broj 515/2010 |
|
http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2498 |
http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/ZZ+Rocevici.shtml/seo=/companyid=31266 |
|
Privredni sud u Kraljevu, i to sudija Danijela Dukić, u postupku stečaja St. broj 515/10 nad stečajnim dužnikom Zemljoradnička zadruga Roćevići Kraljevo, doneo dana 18. januara 2012. godine sledeće |
|||||||
PRIVREDNI SUD U NIŠU |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
8. |
Preduzeće za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. |
09142479 |
3. St. broj 629/2011 |
http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx |
http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2650 |
|
|
Privredni sud u Nišu, i to stečajni sudija Momir Tasić, postupajući po predlogu za otvaranje stečajnog postupka podnetog od strane predlagača Fonda za razvoj Republike Srbije nad Preduzećem za spoljnu, unutrašnju trgovinu i proizvodnju "Tara komerc" d.o.o. Leposavić, Slanište broj 7, doneo je 12. januara 2012. godine |
|||||||
PRIVREDNI SUD U NIŠU |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
9. |
DP "Autoremont" |
|
1. St. broj 55/2010 |
|
|
http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/AUTOREMONT.shtml/seo=/companyid=4345 |
|
Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Snežana Vukosavljević-Obradović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom DP "Autoremont" u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Agencija za privatizaciju preko poverenika Dragana Jovovića, doneo je 16. februara 2012. godine |
|||||||
PRIVREDNI SUD U NIŠU |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
10. |
"Saputnik" a.d. |
|
1. St. broj 1080/2010 |
|
|
http://www.priv.rs/Agencija+za+privatizaciju/90/PUTNIK+-+SAPUTNIK+AD.shtml/seo=/companyid=4753 |
|
Privredni sud u Nišu, stečajni sudija Ljiljana Pejić, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Saputnik" a.d. u stečaju iz Niša, koga zastupa stečajni upravnik Aca Nikolić, radi ispitivanja prijava potraživanja koje nisu bile ispitane na ispitnim ročištima od 10. maja 2011. godine i 22. decembra 2011. godine, doneo je 16. februara 2012. godine |
|||||||
PRIVREDNI SUD U NOVOM SADU |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
11. |
Marunex Company DOO |
20021004 |
1. St. 1157/2011 |
http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx |
http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=2620 |
|
|
Privredni sud u Novom Sadu, po sudiji Vladislavu Kurteku, u postupku utvrđivanja postojanja stečajnog razloga nad dužnikom Marunex Company DOO Novi Sad, Uspenska 18, MB 20021004, PIB 103785623, a po predlogu za sprovođenje stečaja Eurobank EFG AD Beograd, Vuka Karadžića 10, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat u Novom Sadu dana 16. januara 2012. godine donosi |
|||||||
PRIVREDNI SUD U SREMSKOJ MITROVICI |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
12. |
"Plavex" d.o.o. |
|
Posl. 2. St. broj 413/2011 |
|
|
|
|
Privredni sud u Sremskoj Mitrovici kao prvostepeni stečajni sud, postupajući po stečajnom sudiji Katici Popović, u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Plavex" d.o.o. u stečaju, Beška, donosi 10. januara 2012. godine, nakon održanog ispitnog ročišta, sledeći zaključak. |
|||||||
PRIVREDNI SUD U SUBOTICI |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
13. |
"Wow winery" d.o.o. |
20094486 |
Posl. broj 443/2011 |
http://pretraga.apr.gov.rs/pretragastecajdokumentacija/predmeti.aspx |
http://alsu.gov.rs/bap/code/navigate.jsp?Id=87&case_id=829 |
|
|
Privredni sud u Subotici je dana 16. 1. 2012. godine doneo rešenje St. 443/2011, kojim rešenjem je potvrđeno usvajanje plana reorganizacije od 1.8.2011. godine - prečišćeni tekst od 12. 1. 2012. godine, kog je sudu podneo predlagač Đorđević Živojin u postupku stečaja nad stečajnim dužnikom "Wow winery" d.o.o. Palić, J. Kolumba 33 - matični broj 20094486, PIB broj 104135871. Ovo rešenje ima pravno dejstvo prema svim učesnicima stečajnog postupka od dana pravosnažnosti ovog rešenja, uključujući i poverioce koji svoja potraživanja nisu prijavili u stečajnom postupku, kao i prema učesnicima koji su prigovorili u stečajnom postupku. |
|||||||
PRIVREDNI SUD U ČAČKU |
|||||||
Red. br. |
Naziv dužnika |
Matični broj |
Stečajni broj |
Status dužnika APR |
Status dužnika ALSU |
Status dužnika Agencija za privatizaciju |
|
14. |
"LM promet" |
6153763 |
2. St. broj 263/2011 |
|
|
|
|
Privredni sud u Čačku, je rešenjem St. 263/2011 od 17. januara 2012. godine, otvorio postupak stečaja nad stečajnim dužnikom "LM promet" od, Mirković Milomir i dr. Čačak, Vojvode Stepe 289a, Mb 6153763, PIB 101109453 i sa ovim danom su nastupile pravne posledice otvaranja stečajnog postupka, isticanjem rešenja na oglasnoj tabli suda. |
|||||||
Izvor: Redakcija, 30.1.2012.