Email Print

NACRT ZAKONA O OGLAŠAVANJU


Pravna baza Paragraf Lex

NACRT ZAKONA O OGLAŠAVANJU

I UVODNE ODREDBE

Predmet

Član 1.

Ovim zakonom uređuju se opšta pravila oglašavanja, posebna pravila i ograničenja, direktno oglašavanje, sponzorstvo, nacionalni savet i pravna zaštita.

Pojmovi

Član 2.

Pojedini izrazi u smislu ovog zakona imaju sledeće značenje:

1) oglašavanje je predstavljanje u bilo kom obliku u vezi sa trgovinom, odnosno profesionalnom ili poslovnom delatnošću, radi podsticanja prodaje robe i usluga, nepokretnosti, prava i obaveza;

2) oglasna poruka je obaveštenje koje čini sadržaj oglašavanja, bez obzira na oblik, način ili sredstvo putem kojeg se prenosi;

3) oglašivač je lice koje se oglašava, a koje ima svojstvo trgovca u skladu sa propisima koji uređuju trgovinu, odnosno koje obavlja profesionalnu ili poslovnu delatnost prodaje robe i usluga, nepokretnosti, prava i obaveza, u skladu sa posebnim propisima;

4) prenosilac oglasne poruke je lice koje prenosi oglasnu poruku, preko sredstava čiji je vlasnik, medija čiji je izdavač ili domena čiji je registrant, odnosno nosilac prava na korišćenje, prava na izdavanje medija, ili drugog prava koje ga ovlašćuje da obavi tu radnju, kao i organizatori javnih manifestacija i događaja na kojima se prenose oglasne poruke;

Primena

Član 3.

Odredbe ovog zakona primenjuju se na oglašavanje bez obzira na način i sredstvo kojim se vrši.

Na pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje trgovina.

Odredbe ovog zakona se ne primenjuju na aktivnosti koje nemaju svojstvo oglašavanja u smislu člana 2. stav 1. tač. 1) ovog zakona, kao što su:

1) objavljivanje poruka lične prirode, odnosno drugi oglasi fizičkih lica koji nisu vezani za njihovu poslovnu niti profesionalnu delatnost;

2) javno obaveštavanje koje vrše državni organi, odnosno drugi nosioci javnih vlasti, u sklopu ostvarivanja poslova iz svog delokruga (npr. javni pozivi, obaveštenja, javne kampanje i sl.);

3) izborne kampanje i druge promotivne aktivnosti političkih organizacija;

4) javno obaveštavanje koje vrše udruženja, sindikati, i druga pravna lica, u sklopu delatnosti koja se ne odnosi na prodaju robe i usluga, nepokretnosti, prava i obaveza.

5) informisanje javnosti o aktivnostima društveno odgovornog poslovanja, osim ako se u toj aktivnosti stiču elementi sponzorstva u smislu ovog zakona.

II OPŠTA PRAVILA OGLAŠAVANJA

Sloboda oglašavanja

Član 4.

Oglašavanje je slobodno, uz ista prava i obaveze domaćih i stranih pravnih i fizičkih lica.

Niko ne sme sprečiti objavljivanje oglasne poruke zbog ideja ili mišljenja o javnim stvarima koja su u oglasnoj poruci sadržane.

Oglašavanje se obavlja u skladu sa zakonom, drugim propisima, dobrim poslovnim običajima, profesionalnom etikom i drugim vidovima samoregulative.

Samoregulativa

Član 5.

Samoregulativa podrazumeva skup pravila kojima se definišu postupci u komercijalnoj komunikaciji koja obuhvata oglašavanje u vezi sa jednim ili više poslovnih postupaka ili poslovnih grana, odnosno pravila struke, za čije formulisanje, prihvatanje, primenu, praćenje primene i reviziju su odgovorni svi učesnici u oglašavanju, odnosno profesionalna udruženja oglašivača, proizvođača i prenosilaca oglasnih poruka, a koja su utvrđena u skladu sa odredbama ovog zakona i posebnim propisima.

Profesionalna etika, u smislu ovog zakona, je standard posebne veštine i pažnje koja se razumno može očekivati od oglašivača, proizvođača ili prenosilaca oglasnih poruka, u odnosu prema primaocima oglasnih poruka i izjednačena je sa poštenom poslovnom (tržišnom) praksom i opštim principima dobre vere u profesionalno obavljanje delatnosti svih učesnika u oglašavanju.

Predmet samoregulative mogu da budu pojedine oblasti, odnosno poslovne grane, kao i načini postupanja u oblasti specijalizovanih usluga oglašavanja.

Društvena odgovornost

Član 6.

Oglašavanje mora biti zasnovano na principu korišćenja dozvoljenih sredstava za postizanje cilja i drugim principima društvene odgovornosti.

Oglasnom porukom se ne sme izazivati mržnja ili netolerancija, zloupotrebljavati poverenje, odnos zavisnosti ili privrženosti, lakovernost, nedostatak iskustva ili znanja i sujeverje primalaca oglasne poruke.

Oglasna poruka ne sme da sadrži izjave ili vizuelno predstavljanje koje se može smatrati nepristojnim ili uvredljivim, odnosno neusaglašenim sa vrednosnim sistemom i opšteprihvaćnim pravilima pristojnosti.

Pod opšteprihvaćnim pravilima pristojnosti u smislu stava 2. ovog člana podrazumeva se društveno prihvaćene norme ponašanja, kao i sporazum ili skup pravila prihvaćenih kodeksom ponašanja koji definiše pravila pristojnosti ili predstavljaju pravila profesionalne etike i drugih vidova profesionalne pažnje.

Zabrana oglašavanja pravno nedozvoljenog

Član 7.

Zabranjeno je oglašavanje kojim se preporučuje oglašivač, aktivnost ili proizvodnja i promet robe i pružanje usluga koji su zabranjeni zakonom ili pojedinačnim aktom nadležnog organa.

Ako je za delatnost u okviru koje je predmet oglašavanja zakonom propisano da se može obavljati samo na osnovu registracije privrednog subjekta, saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, oglašavanje se može obavljati ako je ta registracija izvršena, odnosno ako je izdata ta saglasnost, dozvola ili drugi akt nadležnog organa.

Nedopušteno je oglašavanje kojim se poziva na nedopuštene radnje prema drugome ili nedopušteno bojkotovanje drugoga, odnosno prekidanje ili neuspostavljanje odnosa sa njim.

Zabrana podsticanja diskriminacije

Član 8.

Zabranjeno je da oglasna poruka, neposredno ili posredno, podstiče diskriminaciju po bilo kom osnovu, a posebno po osnovu nacionalne, etničke, verske ili rasne pripadnosti, pola, političkog ili drugog opredeljenja, društvenog porekla, imovinskog stanja, kulture, jezika, starosti ili psihičkog, intelektualnog ili fizičkog invaliditeta.

Zabrana diskriminacije oglašivača

Član 9.

Zabranjeno je neopravdano odbiti objavljivanje, odnosno emitovanje oglasne poruke, ili na drugi način neopravdano praviti razliku ili nejednako postupati, isključivati, ograničavati ili davati prvenstvo, različitim oglašivačima, u istim ili sličnim situacijama.

Zabrana podsticanja na štetno ponašanje

Član 10.

Zabranjeno je da se oglasnom porukom podstiče ponašanje koje ugrožava zdravlje ili bezbednost primaoca oglasne poruke, odnosno drugo štetno ponašanje, a naročito:

1) scene nasilja i destrukcija objekata i prirode, osim u cilju suzbijanja takvog ponašanja;

2) prikazi koji mogu da izazovu strah i agresivnost, kao i neprimereno moralno i socijalno ponašanje pojedinaca, a naročito dece i maloletnika;

3) seksualno uznemiravanje, prikazano kao prihvatljivo, poželjno ili uobičajeno društveno ponašanje;

4) prikazivanje dečaka i devojčica mlađih od 16 godina u vezi sa seksualnošću, kao i muškaraca i žena kao dečaka ili devojčica sa seksualnim odlikama odraslih;

5) podsticanje ili odobravanje postupaka koji su zabranjeni propisima o zaštiti životne sredine, kao i neistinite tvrdnje da roba ili usluga imaju pozitivan ili neškodljiv uticaj na zaštitu zdravlja ili životne sredine, naročito isticanjem reči "ekološki siguran", "ekološki neškodljiv", "eko hrana", "zdrava hrana", "organski proizvod" i sličnih reči ili simbola koji imaju isto značenje.

Obmanjujuće oglašavanje

Član 11.

Nije dozvoljeno obmanjujuće oglašavanje.

Obmanjujuće oglašavanje jeste svako oglašavanje koje na bilo koji način, uključujući njegovo predstavljanje, obmanjuje ili je verovatno da će obmanuti primaoce oglasne poruke, i koje, zbog svoje obmanjujuće prirode verovatno može da utiče na njihovo ekonomsko ponašenje ili koje, zbog navedenih razloga, škodi ili je verovatno da će naškoditi konkurentu.

Naročito nije dopušteno:

1) oglašavanje kojim se neistinito označava identitet oglašivača, njegova aktivnost, roba, usluga, cena, način prodaje, isporuke i isplate cene, poreklo, kvalitet, količina, upotrebljivost, uslovi garancije, servisne mogućnosti, zvanična priznanja ili drugo relevantno svojstvo;

2) ako se prećutkivanjem važnih podataka, upotrebom neodređenih i višeznačnih izraza, zastarelih ili neažurnih navoda ili drugih podataka izaziva zabuna o identitetu oglašivača, njegovoj aktivnosti, robi ili usluzi (vrsti, svojstvima, kvalitetu, poreklu ili drugim podacima o robi ili usluzi) i drugim preporukama upućenim primaocu oglasne poruke;

3) prikrivanje bitnih nedostaka, opasnih ili štetnih svojstava robe, usluga i drugih sadržaja koji se preporučuju primaocu oglasne poruke;

4) označavanje nazivom koji robi ili usluzi ne pripada po njenom poreklu, sastavu, kvalitetu, količini, upotrebljivosti ili drugom relevantnom svojstvu.

U oglasnoj poruci se mora učiniti razumljivim da je za upotrebu robe potreban dodatak ili dodatna intervencija, dodatna povezana usluga, ili da se roba ne može kupiti ili upotrebiti odvojeno od celine čiji deo predstavlja, ako se to posebno nabavlja.

Prikriveno oglašavanje

Član 12.

Prikriveno oglašavanje jeste predstavljanje robe, usluge, poslovnog imena, žiga ili druge oznake, odnosno aktivnosti fizičkog ili pravnog lica koje se bavi proizvodnjom roba ili pružanjem usluga, sa namerom da to predstavljanje ima svrhu oglašavanja i da može da dovede javnost u zabludu u pogledu njegove stvarne prirode, s tim da se smatra da namera naročito postoji, ako se obavlja uz novčanu ili drugu naknadu.

Prikriveno oglašavanje je zabranjeno.

Oznaka prepoznatljivosti

Član 13.

Ako se oglasna poruka pojavljuje zajedno sa drugim informacijama koje nemaju oglasnu prirodu, oglasna poruka može biti jasno označena oznakom prepoznatljivosti.

Oznaka prepoznatljivosti jeste grafička, vizuelna, odnosno audio oznaka koja u zavisnosti od načina oglašavanja označava svojstvo određene poruke kao oglasne poruke (npr. "plaćen prostor", "oglasna poruka", i sl.).

Primenom oznake prepoznatljivosti se isključuje prikriveno oglašavanje u konkretnoj situaciji.

Uporedno oglašavanje

Član 14.

Uporedno oglašavanje jeste oglašavanje kojim se, posredno ili neposredno, identifikuje konkurent, odnosno njegova roba ili usluga.

Uporedno oglašavanje, u pogledu samog poređenja, dozvoljeno je ako:

1) nije obmanjujuće u smislu člana 11. ovog zakona i čl. 19 i 20. zakona kojim se uređuje zaštita potrošača;

2) poredi robu ili usluge namenjenih zadovoljavanju istih potreba ili iste svrhe;

3) vrši poređenje jednog ili više materijalnih, relevantnih i proverljivih i reprezentativnih svojstava tih roba ili usluga, što može da uključuje i cenu;

4) ne diskredituje niti unižava žigove, trgovački naziv, oznake geografskog porekla ili druge oznake po kojima se konkurent prepoznaje ili izdvaja, njegovu robu ili usluge, aktivnosti ili okolnosti;

5) za proizvode sa oznakom porekla ako se odnosi u svakom slučaju na proizvode sa istim poreklom;

6) ne zloupotrebljava ugled konkurenta, njegovog žiga, trgovačkog naziva, oznake geografskog porekla ili druge oznake po kojoj se konkurent prepoznaje ili izdvaja, ili oznake porekla konkurentskog proizvoda;

7) ne predstavlja robu ili usluge kao imitacije ili replike robe ili usluga koje nose zaštićeni žig, trgovački naziv ili oznaku geografskog porekla;

8) ne stvara zabunu među trgovcima, između oglašivača i konkurenta, kao i između žiga, trgovačkog naziva, oznake geografskog porekla ili druge oznake po kojoj se prepoznaju ili izdvajaju oglašivač, odnosno njegov konkurent.

Upotreba ličnog dobra u oglašavanju

Član 15.

Ako oglasna poruka sadrži lično dobro na osnovu kojeg se može utvrditi ili prepoznati identitet lica, oglasna poruka se ne može objaviti bez prethodnog pristanka lica na koje se lično dobro odnosi.

Pod ličnim dobrom smatra se lično ime, lični podatak, lični zapis, zapis lika (fotografski, crtani, filmski, video i digitalni zapis), zvučni zapis glasa i izgovorene reči određenog fizičkog lica.

Ako je lice na koje se lično dobro odnosi umrlo, pristanak u smislu stava 1. ovog člana daju zajednički svi njegovi naslednici, odnosno, ukoliko ostavinski postupak nije okončan, privremeni staralac zaostavštine, određeni u skladu sa zakonom koji uređuje nasleđivanje.

Za fizičko lice nesposobno da se stara o svojim interesima, pristanak u smislu stava 1. ovog člana daje njegov zakonski zastupnik.

Pristanak lica na koje se lično dobro odnosi dat za korišćenje ličnog dobra po drugom osnovu, sa naknadom ili bez naknade, a ne po osnovu oglašavanja, ne smatra se istovremeno i pristankom za njegovo korišćenje u oglasnoj poruci.

Pristanak dat za korišćenje ličnog dobra u jednoj oglasnoj poruci ili za određeni period oglašavanja, određeni način, odnosno za oglašavanje radi određenog cilja, ne smatra se pristankom i za ponovljeno ili produženo oglašavanje, za oglašavanje na drugi način, odnosno za oglašavanje za druge ciljeve.

Ako je lice na koje se lično dobro odnosi zadržalo pravo da opozove pristanak za korišćenje ličnog dobra u oglasnoj poruci, oglasna poruka ne može da sadrži lično dobro od prijema opoziva.

Lice na koje se lično dobro odnosi ima pravo na opoziv i kada nije zadržalo to pravo prilikom prethodnog pristanka na upotrebu ličnog dobra, ako bi prema okolnostima slučaja takvo oglašavanje prouzrokovalo štetu njegovim interesima koju on nije mogao da predvidi.

Ako je pristanak za korišćenje ličnog dobra opozvan u skladu sa stavom 2. ovog člana, oglašivač ima pravo na naknadu štete prouzrokovane opozivom pristanka na upotrebu ličnog dobra.

Ako lice čije je lično dobro upotrebljeno u oglasnoj poruci, naknadno pristane na to korišćenje, ima pravo da zahteva odgovarajuću naknadu za korišćenje njegovog ličnog dobra.

Oglašavanje prodajnih podsticaja

Član 16.

Nedopušteno je oglašavanje kojim se primalac oglasne poruke dovodi u zabludu u pogledu cene robe, oglašavanjem navodne rasprodaje ili prividnog sniženja cene robe ili usluge, navodnog obima sniženja i slično.

Ako se oglašava predstojeća ili već započeta rasprodaja mora se tačno označiti vreme njenog trajanja, vreme okončanja, kao i na koju vrstu robe se rasprodaja odnosi.

Ako se oglašavaju roba ili usluga po cenama povlašćenim za određene kategorije lica, za određeno područje i određeni period vremena, mora se tačno označiti kategorija lica, područje i period za koje cena važi.

Obećanja oglašivačkog poklona korišćenjem reči "besplatno", "plati jedan, uzmi dva", "dva za jedan" i sl., dopušteno je samo ako se roba ili usluga nudi po redovnoj (tekućoj) ceni ponudioca i ako se poklon nudi uz robu ili uslugu bez naknade.

Oglasna poruka ne sme primaoca oglasne poruke dovoditi u zabludu o stvarnoj vrednosti robe ili usluge obećanjem oglašivačkog poklona.

Nedopušteno je oglašavanje kojim se nastoje pridobiti primaoci oglasne poruke obećanjem imovinske koristi ili pogodnosti čija vrednost znatnije prevazilazi uobičajene oglašivačke poklone, osim oglašavanja igara na sreću.

U oglasnoj poruci nije dozvoljeno upoređivanje ranije cene i važeće (tekuće) cene za istu robu ili uslugu istog oglašivača, ako je ranija cena prividna ili na drugi način neistinito prikazana, odnosno ako nije postojala stvarna mogućnost nabavke po ranijoj ceni ili ne postoji po važećoj.

Ako se u oglasnoj poruci porede cene robe ili usluga različitog kvaliteta, odnosno cene robe sa nedostatkom i bez njega, mora se navesti da je niža cena uslovljena nižim kvalitetom, odnosno nedostatkom.

Oglašivač je dužan da prilikom oglašavanja robe ili usluge oglasi cenu te robe ili usluge.

Skrivena tarifa

Član 17.

Oglasna poruka koja upućuje na telefonski broj, odnosno drugi korisnički servis za koji važi posebna tarifa, mora uočljivo, jasno i čitljivo sadržati iznos te tarife, odnosno ukupne cene te usluge (uspostavljanje poziva i tarifiranje u minutu, i sl.).

Upotreba simbola

Član 18.

Upotreba zastave, himne i grba u oglašavanju mora biti u skladu sa zakonom kojim se uređuje upotreba tih državnih simbola.

Oglasna poruka ne može da sadrži simbole čija je upotreba protivna propisima, poslovnim običajima ili moralu.

Oglasna deklaracija

Član 19.

Oglašivač je dužan da prenosiocu oglasne poruke, uz oglasnu poruku dostavi i popunjenu oglasnu deklaraciju.

Oglasna deklaracija sadrži podatke o:

1) oglašivaču;

2) oglasnoj poruci;

3) proizvođaču oglasne poruke;

4) vremenu, načinu i mestu oglašavanja.

Oglasna deklaracija sa podacima iz stava 2. ovog člana se čuva ne kraće tri meseca od dana prestanka oglašavanja.

Ako prenosilac ne poseduje oglasnu deklaraciju sa podacima iz stava 2. ovog člana, stupa na mesto oglašivača u pogledu obaveza i odgovornosti propisanih ovim zakonom, osim ako se iz oglasne poruke mogu pouzdano utvditi ti podaci.

Ministar bliže propisuje sadržinu i način čuvanja oglasne deklaracije.

Odgovornost prenosioca oglasne poruke

Član 20.

Prenosilac oglasne poruke odgovoran je solidarno sa oglašivačem, za štetu koja nastane objavljivanjem ili prenošenjem na drugi način oglasne poruke, ako je znao ili je na osnovu redovne provere okolnosti konkretnog slučaja (npr. uvid u sadržaj oglasne poruke) morao znati da je njen sadržaj protivan navedenim propisima, a nije na to upozorio oglašivača, niti je pribavio uredno popunjenu oglasnu deklaraciju.

Prenosilac oglasne poruke može ugovorom sa oglašivačem preuzeti isključivu odgovornost za obaveze i odgovornosti oglašivača propisane ovim zakonom.

Prava i obaveze prenosilaca oglasnih poruka u oglašavanju na javnom prostoru, imaju vlasnici, nosioci prava raspolaganja, odnosno korišćenja, ili drugog prava na stvari, prostoru ili sredstvu, koje sadrži njihovo ovlašćenje da samostalno odlučuju u pogledu isticanja ili izlaganja oglasne poruke, uključujući ovlašćenje naplate novčane naknade za oglašavanje.

III POSEBNA PRAVILA I OGRANIČENJA

1.Posebna pravila o zaštiti dece i maloletnika Oglasna poruka namenjena deci

Član 21.

Oglasna poruka namenjena deci, u smislu ovog zakona, jeste oglasna poruka koja je, posredno ili neposredno, upućena deci.

Deca u smislu ovog zakona su lica uzrasta do 12 godina.

Zloupotreba neiskustva, neznanja i lakovernosti dece

Član 22.

Oglasna poruka namenjena deci ne sme da zloupotrebljava nedostatak njihovog iskustva ili znanja, ili njihovu lakovernost, naročito putem onemogućavanja ili otežavanja razlikovanja između stvarnosti i mašte.

Oglasna poruka namenjena deci ne sme da sadrži neistinite podatke o oglašavanoj robi ili usluzi, naročito u pogledu stvarne veličine, vrednosti, prirode, trajnosti, svojstava, brzine, boje i slično.

Ako se u oglasnoj poruci prikazuje rezultat crtanja, izrade, sklapanja, modelovanja i slično, sposobnost za ostvarenje ovog rezultata mora da odgovara prosečnoj sposobnosti dece kojoj je oglasna poruka namenjena.

U slučaju iz stava 3. ovog člana mora se navesti uzrast dece kojima je oglasna poruka namenjena.

Oglasna poruka namenjena deci ne sme, uz podatak o ceni, sadržati još i vrednosni sud o ceni, a naročito reči "samo", "sitnica", "povoljno" i sl.

Oglasna poruka namenjena deci ne sme zajedno sa robom ili uslugom koja je njima namenjena, preporučivati robu ili uslugu koja nije njima namenjena.

Oglasna poruka namenjena deci ne sme da neposredno poziva decu na kupovinu ili da ih poziva da to zahtevaju od svojih roditelja.

Oglasna poruka kojom se zloupotrebljava neiskustvo, neznanje i lakovernost dece iz ovog člana smatra se nasrtljivom poslovnom praksom u smislu zakona kojim se uređuje zaštita potrošača.

Zaštita zdravlja, razvoja i integriteta dece

Član 23.

Zabranjeno je oglašavanje mleka za novorođenčad, druge hrane i pića za novorođenčad, kao i pribora za njihovo korišćenje.

Zabranjena je oglašavanje koje podstiče ili navodi na ponašanje kojim se ugrožava zdravlje, fizički, psihički i moralni razvoj dece, odnosno maloletnih lica.

Zabrana prikaza dece u opasnoj situaciji

Član 24.

Oglasna poruka namenjena deci ne sme da sadrži prikaz dece u opasnoj situaciji, kao što je penjanje na neobezbeđene objekte, ulazak u nepoznate prostorije, razgovor sa nepoznatim ljudima i slično, ili deteta koje je bez nadzora roditelja u posedu ili u blizini opasnih materija ili opreme, kao što su šibice, upaljači, benzin, lekovi, električni uređaji u domaćinstvu i slično, osim ako se oglasnom porukom neposredno promoviše sigurnost dece i zaštita njihovog integriteta.

Zaštita autoriteta porodice i škole

Član 25.

Oglasna poruka namenjena deci ne sme da sadrži prikaz nasilja, uključujući i scene nasilja između animiranih likova, lutaka i slično.

Oglasna poruka namenjena deci, odnosno maloletnim licima, ne sme da zloupotrebljava niti narušava njihovo poverenje u određena lica, odnosno da narušava njihov autoritet, odgovornost, stav, a naročito prema roditeljima, rođacima, nastavnicima, lekarima i slično.

Oglasna poruka namenjena deci, odnosno maloletnim licima ne sme da sugeriše da će korišćenjem robe ili usluge steći fizičke, intelektualne ili druge društvene prednosti nad ostalom decom, odnosno da će njegovo nekorišćenje robe ili usluge imati suprotno dejstvo.

Oglašavanje u obrazovnim i vaspitnim ustanovama

Član 26.

Oglašavanje u školi, obdaništu ili drugoj ustanovi namenjenoj maloletnicima nije dozvoljeno, osim ako služi zaštiti opšteg interesa i interesa maloletnika, a naročito vaspitnoj, obrazovnoj i sprotskoj delatnosti.

2. Posebna pravila u pogledu načina oglašavanja

a) Oglašavanje u elektronskim medijima

Član 27.

Na oglašavanje u elektronskim medijima primenjuju se pravila ovog zakona, kao i posebna pravila u skladu sa zakonom koji uređuje elektronske medije.

Oglašavanje u elektronskim medijima se, po pravilu, vrši putem audio- vizuelne komercijalne komunikacije (npr. televizijsko oglašavanje, sponzorstvo, televizijska prodaja i plasiranje proizvoda).

b) Oglašavanje u štampi

Član 28.

Štampa su, u smislu ovog zakona, novine, periodična izdanja i druga štampana sredstva javnog informisanja, uključujući stručne publikacije.

Na oglašavanje u štampi primenjuju se pravila ovog zakona, kao i posebna pravila koja se utvrđuju putem samoregulative.

Samoregulativa koja se odnosi na štampu (kodeksi, etika, standardi, ugovori i drugi elementi samoregulacije u primeni profesionalne etike) primenjuju se i na oglašavanje putem štampe, ako se ta samoregulativa zasniva na načelu poštovanja zakona i drugih propisa i ako nije u suprotnosti sa odredbama ovog zakona koje se odnose na oglašavanje u tim medijima, načela u oglašavanju, opšta pravila oglašavanja i propisana ograničenja, uslove i načine oglašavanja.

v) Oglašavanje na javnom prostoru

Pojam

Član 29.

Oglašavanje na javnom prostoru jeste vid oglašavanja putem sredstva podesnog za upućivanje oglasne poruke javnosti, na javnoj površini ili drugoj površini izvan zatvorenog prostora, koja je dostupna javnosti, odnosno neodređenom broju primalaca.

Sredstva za oglašavanje na javnom prostoru, po pravilu su oglasni pano (bilbord), plakat, displej, svetleće oznake i sl.

Zaštita sigurnosti lica i drugog javnog interesa

Član 30.

Oglašavanjem na javnom prostoru ne sme se povrediti interes zaštite sigurnosti pešaka, motornih vozila i drugih učesnika u saobraćaju ili interes očuvanja i unapređenja izgleda grada, zaštite kulturno-istorijskih spomenika ili drugi javni interes, odnosno uslov sigurnosti lica.

Postavljanje oglasnih panoa na javnim površinama

Član 31.

Na javnim površinama oglasni pano se može postaviti uz odobrenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.

Nadležni organ iz stava 1. ovog člana, donosi plan postavljanja oglasnih panoa na javnim površinama i na osnovu tog plana raspisati konkurs za izbor korisnika mesta za postavljanje panoa na tim površinama.

Bliži uslovi i kriterijumi za sprovođenje konkursa iz stava 2. ovog člana, uključujući način određivanja naknade za za postavljanje panoa, odnosno drugih oglasnih sredstava na javnim površinama, utvrđuju se aktom nadležnog organa iz stava 1. ovog člana.

Ako su ispunjeni propisani uslovi, nadležni organ iz stava 1. ovog člana može da odbije odobrenje iz stava 1. ovog člana ako utvrdi da je to neophodno iz razloga zaštite sigurnosti pešaka, motornih vozila i drugih učesnika u saobraćaju ili drugi javni interes, odnosno uslov sigurnosti lica i stvari.

Postavljanje plakata na javnim površinama

Član 32.

Oglašavanje na plakatu koji se postavlja na javnoj površini je dozvoljeno ako je:

1) javna površina za postavljanje plakata odlukom opštine, grada ili organizacije ovlašćene za upravljanje javnom površinom, određena za te namene;

2) za postavljanje plakata na javnoj površini potrebna dozvola opštine, grada ili organizacije ovlašćene za upravljanje javnom površinom, po pribavljanju te dozvole.

Postavljanje plakata i drugih sredstava za oglašavanje na ostalim površinama

Član 33.

Na površinama koje nisu javne, postavljanje plakata i drugih oglasnih sredstava dozvoljeno je samo uz saglasnost vlasnika, odnosno lica koje raspolaže odgovarajućim pravom ili ovlašćenjem.

Postavljanje ostalih sredstava za oglašavanje na javnom prostoru

Član 34.

Postavljanje ostalih oglasnih sredstava na javnom prostoru, odnosno na javnim povrašinama, kao što su stubovi, baloni, stajališta javnog prevoza, ekrani, elektronski displeji, svetleća slova i slično, vrši se u skladu sa pravilima koja važe za postavljanje oglasnih panoa iz člana 31. ovog zakona.

g) Internet oglašavanje

Član 35.

Internet oglašavanje je oglašavanje na internet prezentaciji, društvenoj mreži, aplikaciji, odnosno putem drugog vida komunikacije putem interneta, kada iz sadržaja oglasne poruke nesumnjivo proizilazi da je usmerena na primaoce oglasne poruke iz Srbije, ako:

1) oglasna poruka upućuje na adresu poslovnica gde se može nabaviti roba/usluga koja se oglašava (ako su u Srbiji);

2) oglasna poruka koristi srpski jezik ili domaću valutu, ili

3) oglasna poruka koristi strani jezik ili stranu valutu ali omogućava i srpskim državljanima nabavku robe ili usluge koja se oglašava).

Internet oglašavanje se, po pravilu, vrši putem banera, kontekstualnih poruka i menija (npr. pop-up poruke, oglasni grafički korisnički interfejsi, i sl.), specijalizovanih onlajn magazina i sl.

Na internet oglašavanje shodno se primenjuju pravila oglašavanja u skladu sa ovim zakonom.

3. Posebna pravila s obzirom na predmet oglašavanja

a) Advokatura i pravosudne profesije

Primena posebnih pravila

Član 36.

Oglašavanje advokature i pravosudnih profesija vrši se pod uslovima i na način predviđen ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje posebnim kodeksom koji uređuje profesionalnu etiku advokata.

Ne smatra se oglašavanjem u smislu stava 1. ovog člana prezentacija na sopstvenom internet domenu (internet stranici).

b) Alkoholna pića

Ograničenja oglašavanja alkoholnih pića

Član 37.

Oglašavanje alkoholnih pića, uključujući svako isticanje žiga ili druge oznake alkoholnog pića, nije dozvoljeno.

Dozvoljeno je isticanje alkoholnih pića, odnosno žiga ili druge oznake alkoholnog pića na prodajnom mestu, objavljivanje obaveštenja o kvalitetu i drugim svojstvima alkoholnog pića na prodajnom mestu, sajamskom štandu, u stručnim knjigama, časopisima i drugim stručnim publikacijama koje su namenjene isključivo proizvođačima ili prodavcima tih proizvoda, kao i korišćenje žiga ili druge oznake alkoholnog pića i proizvođača alkoholnog pića na sredstvima poslovne komunikacije i poslovne reprezentacije.

Izuzetno od zabrane oglašavanja iz stava 1. ovog člana, dozvoljeno je oglašavanje alkoholnih pića sa sadržajem alkohola manjim od 20%:

1) na javnom prostoru, osim na mestu koje je udaljeno najmanje 100 metara od predškolske, školske, zdravstvene ili ustanove namenjene maloletnicima;

2) na prevoznim sredstvima, osim sredstvima javnog prevoza (autobus, tramvaj, taksi i sl.);

3) putem medija, odnosno medijskih sadržaja, u bioskopima, pozorištima ili drugim prostorima gde se vrši prikazivanje odnosno izvođenje predstava, u terminu od 18,00 do 06,00 časova, osim ako su tematski ili ciljno namenjeni maloletnicima;

4) u vezi sa sportom i sportskim događajima;

5) putem internet oglašavanja.

Zabranjeni načini oglašavanja alkoholnih pića

Član 38.

Zabranjeno je u oglašavanju prikazivati upotrebu ili oponašanje upotrebe alkoholnih pića.

Oglašavanje alkoholnih pića ne sme da:

1) navodi na prekomernu upotrebu alkoholnih pića, niti da prikazuje lica koje su pod dejstvom alkohola;

2) navodi na to da je alkoholisano stanje prihvatljivo, niti da prikazuje uzdržavanje od pića ili umerenost u negativnom svetlu;

3) posredno ili neposredno bude usmereno na maloletna lica, niti da prikazuje maloletna lica u kontekstu upotrebe alkoholnih pića;

4) povezuje upotrebu alkoholnih pića sa poboljšanom fizičkom kondicijom niti vožnjom;

5) navodi niti da asocira na nasilno, agresivno, nezakonito, opasno ili bilo kakvo drugo protivdruštveno ponašanje.

6) upotrebu alkohola povezuje sa hrabrošću, niti da stvara utisak da upotreba alkoholnih pića doprinosi društvenom ili seksualnom uspehu;

7) prikazuje trudnice, niti da povezuje trudnoću ili materinstvo sa upotrebom alkohola;

8) povezuje njihovu upotrebu sa zdravim načinom života;

9) ističe visok procenat alkohola kao pozitivno svojstvo alkoholnog pića;

10) da sadrži tvrdnju da alkoholno piće ima terapeutsko dejstvo ili da je stimulans, sedativ ili sredstvo za rešavanje konfliktnih sutuacija.

Oglašavanje prestanka, odvikavanja i borbe protiv alkoholizma

Član 39.

Odredbe ovog zakona o oglašavanju alkoholnih pića ne odnose se na oglasnu poruku kojom se preporučuje prestanak konzumacije alkoholnih pića, odvikavanje od zavisnosti upotrebe alkoholnih pića i borba protiv alkoholizma.

U oglasnoj poruci iz stava 1. ovog člana zabranjeno je koristiti žig ili drugu oznaku alkoholnih pića ili proizvođača tih pića.

Upozoravajuća poruka

Član 40.

Oglasna poruka kojom se promoviše alkoholno piće mora da sadrži i upozoravajuću poruku kojom se upućuje na zabranu prodaje alkoholnih pića maloletnim licima.

Oglasna poruka kojom se promoviše alkoholno piće mora da sadrži podsećanje na odgovornu upotrebu alkoholnih pića.

Smatraće se da oglasna poruka sadrži upozorenje iz stava 1. ovog člana i da podseća na odgovornu upotrebu alkoholnih pića u smislu stava 2. ovog člana ako sadrži propisani znak zabrane i služenja alkoholnih pića maloletnim licima i propisani znak štetnosti prekomerne upotrebe alkoholnih pića.

Ministar propisuje oblik i sadržinu oznaka iz stava 3. ovog člana.

v) Duvanski proizvodi

Zabrana oglašavanja duvanskih proizvoda

Član 41.

Zabranjeno je oglašavanje duvana i duvanskih proizvoda, uključujući svako isticanje žiga ili druge oznake proizvođača tih proizvoda, u štampi, na radiju i televiziji, odnosno putem druge audiovizuelne komercijalne komunikacije, preko bioskopskih dijapozitiva, filmova, panoa, tabli, nalepnica, sredstava za oglašavanje na ulicama, javnim mestima, na javnim objektima i sredstvima saobraćaja, preko knjiga, časopisa i odevnih predmeta i preko nalepnica, plakata i letaka ako su te nalepnice, plakati i leci odvojeni od ambalaže proizvoda duvana i duvanskih proizvoda.

Zabranjena je besplatna distribucija, odnosno bilo koji prodajni podsticaj za duvanske proizvode za potrošače.

Zabranjeno je isticanje žiga ili druge oznake proizvođača duvana i duvanskog proizvoda na način iz stava 1. ovog člana i u oglasnoj poruci kojom se ne preporučuje proizvođač duvana i duvanskog proizvoda, uključujući i oglasnu poruku kojom se preporučuje sponzorisana aktivnost, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Ne smatra se zabranjenim oglašavanjem iz stava 1. ovog člana izlaganje duvanskih proizvoda na prodajnom mestu za koji je izdata dozvola nadležnog organa za trgovinu na malo duvanskim proizvodima, u skladu sa propisima o prometu duvanskih proizvoda, kao ni isticanje, odnosno objavljivanje obaveštenja o kvalitetu i drugim svojstvima duvana, odnosno duvanskih proizvoda na tom prodajnom mestu, u stručnim knjigama, časopisima i drugim stručnim publikacijama koje su namenjene isključivo proizvođačima ili prodavcima tih proizvoda, dostavljanje pojedinačno određenim licima koja su prethodno dala saglasnost za to, kao ni korišćenje robne marke ili druge oznake proizvođača duvanskih proizvoda na sredstvima poslovne komunikacije i poslovne reprezentacije tog proizvođača.

Oprema za izlaganje duvanskih proizvoda na prodajnom mestu ne sme da sadrži zvučne ili pokretne efekte, kojima se naročito skreće pažnja maloletnika.

Obaveštenje iz stava 4. ovog člana, naročito sadrži obaveštenje o sastavu, filteru, pakovanju, ukusu, poreklu, odnosno druge relevantne podatke o kvalitetu i svojstvima duvanskih proizvoda, a obavezno sadrži zdravstveno upozorenje zakonom propisane sadržine, na najmanje 10% površine prikaza tog obaveštenja.

Obaveštenje iz stava 4. ovog člana ne sme da sadrži likove ili atraktivan sadržaj koji bi bio prijemčiv za maloletnike, a sam duvanski proizvod može biti prikazan kao zatvorena paklica cigareta, odnosno kao jedna cigareta, i može sadržati važeću maloprodajnu cenu duvanskog proizvoda, određenu i objavljenu u skladu sa zakonom.

Ako je prodajno mesto iz stava 4. ovog člana, prostor u kome se obavlja i ugostiteljska delatnost, ne smatra se zabranjenim oglašavanjem iz stava 1. ovog člana izlaganje duvanskih proizvoda u neposrednoj blizini kase, kao ni isticanje robne marke duvanskih proizvoda na cenovniku ili priboru za pušenje (npr. pepeljare, upaljači, šibice i sl.) u delu prostora koji je izuzet od zabrane pušenja.

Zabrana prikazivanja pušenja

Član 42.

Zabranjeno je prikazivati pušenje ili oponašanje pušenja, odnosno upotrebu duvanskih proizvoda, kao i duvanskog dima, osim ako se ne odnosi na umetničko izražavanje, odnosno u naučne svrhe.

Oglašavanje borbe protiv pušenja

Član 43.

Zabrane i ograničenja propisane ovim zakonom za oglašavanje duvanskih proizvoda, ne odnose se na oglašavanje koje ima za cilj prevenciju upotrebe duvana, odnosno duvanskih proizvoda ili prevenciju izloženosti duvanskom dimu, uključujući sredstva za odvikavanje od pušenja.

U oglašavanju iz stava 1. ovog člana nije dozvoljeno koristiti žig ili drugu oznaku proizvođača duvanskih proizvoda.

Elektronske cigarete

Član 44.

Na oglašavanje elektronskih cigareta i drugih proizvoda koji po svojoj funkciji podražavaju ili zamenjuju cigarete i druge duvanske proizvode, shodno se primenjuju pravila o oglašavanju duvanskih proizvoda.

g) Igre na sreću

Ograničenja oglašavanja igara na sreću

Član 45.

Oglašavanje igara na sreću na javnom prostoru nije dozvoljeno na mestu koje je udaljeno najmanje 100 metara od predškolske, školske, zdravstvene ili druge ustanove namenjene maloletnicima.

Oglašavanje igara na sreću putem medija, odnosno medijskih sadržaja, u bioskopima, pozorištima ili drugim prostorima gde se vrši prikazivanje odnosno izvođenje predstava, dozvoljeno je u terminu od 18,00 do 06,00 časova, osim ako su tematski ili ciljno namenjeni maloletnicima.

Član 46.

Zabranjeno je oglašavati posebne igre na sreću (igre koje se priređuju u igračnicama-kazinima, na automatima i klađenje na sportske rezultate) u radio i televizijskim emisijama koje su namenjene maloletnicima, kao i u štampanim materijalima koji su namenjeni tim licima.

Član 47.

Nije dozvoljeno oglašavati nagradnu igru, ako priređivač nije dobio saglasnost nadležnog organa za priređivanje nagradne igre.

Zabranjeno je oglašavanje srećki i tiketa (listića), koji ne mogu biti predmet prodaje, ustupanja, izdavanja i svakog drugog predstavljanja na teritoriji Republike Srbije u skladu sa zakonom koji uređuje igre na sreću.

d) Zdravstvene ustanove i privatna praksa

Oglašavanje zdravstvenih ustanova i privatnih praksi

Član 48.

Oglašavanje zdravstvenih ustanova i privatnih praksi vrši se pod uslovima i na način predviđen ovim zakonom i zakonom kojim se uređuje zdravstvena zaštita.

Zdravstvene izjave

Član 49.

Oglašavanje koje sadrži tvrdnje o zdravstvenom, lekovitom ili nutritivnom svojstvu robe ili usluge koja se oglašava, mora da se zasniva na odgovarajućim naučnim ili stručnim nalazima, odnosno da je takvo svojstvo potvrđeno u skladu sa posebnim propisima.

Oglašavanje u prostorijama zdravstvene ustanove i privatne prakse

Član 50.

U zdravstvenoj ustanovi i privatnoj praksi dozvoljeno je oglašavati samo onih lekova i medicinskih sredstava kako je to uređeno propisima kojima se uređuju lekovi i medicinska sredstva, kao i dijetetske suplemente, pelene, hranu za bebe i slične proizvode, kao i programe promocije zdravih stilova života i humanitarne akcije.

Lekovi i medicinska sredstva

Član 51.

Oglašavanje lekova i medicinskih sredstava vrši se pod uslovima i na način predviđen ovim zakonom i zakonom koji uređuje lekove i medicinska sredstva.

Opojne droge i druge psihoaktivne kontrolisane supstance

Član 52.

Zabranjeno je oglašavanje opojnih droga.

Oglašavanje drugih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci vrši se pod uslovima i na način predviđen ovim zakonom i zakonom koji uređuje psihoaktivne kontrolisane supstance.

đ) Pornografija

Ograničenja oglašavanja pornografije

Član 53.

Zabranjeno je oglašavanje čiji je sadržaj pornografski, osim u pornografskim javnim glasilima.

Oglasna poruka čiji sadržaj nije pornografski, a koja upućuje na pornografiju (hot-lajn, oglasna poruka za pornografsku štampu, filmove i slično) zabranjena je, osim na programima televizije i radija u vremenu od 00 do 05 časova, i u pornografskim javnim glasilima.

Zabranjeno je oglašavanje iz stava 2. ovog člana koje upućuje na pornografiju u specijalizovanim televizijskim i radio programima za maloletnike, kao i u televizijskim i radio programima u kojima se, u vremenskom periodu iz stava 2. ovog člana, emituju emisije namenjene maloletnicima ili čiju publiku u značajnom delu čine maloletnici.

Pornografska štampa na naslovnoj i poslednjoj strani ne sme da sadrži pornografske oglasne poruke.

e) Oružje

Ograničenje oglašavanja oružja

Član 54.

Zabranjeno je oglašavanje oružja, delova za oružje i municije. Izuzetno, oružje, delovi za oružje i municija može se oglašavati samo stručnoj javnosti, koju čine ovlašćeni proizvođači i ovlašćeni trgovci oružjem i država i njene oružane snage kao ovlašćeni kupci, putem specijalizovanih časopisa ili direktnog oglašavanja.

Oglašavanje sportskog i lovačkog oružja, delova tog oružja i municije za to oružje, dozvoljeno je.

IV DIREKTNO OGLAŠAVANJE

Pojam

Član 55.

Direktno oglašavanje je upućivanje oglasne poruke imenovanom ili na drugi način pojedinačno određenom licu.

Direktno oglašavanje se vrši:

1) na daljinu, putem dostave pismena ili drugih adresiranih pošiljki, ubacivanjem pošiljki u kućni sandučić za poštu ili na drugi način ostavljanje u određenom stambenom ili poslovnom prostoru, elektronskom poštom ili drugim vidom neposredne elektronske komunikacije;

2) neposrednim obraćanjem, uručivanjem materijala koji sadrži oglasnu poruku ili na drugi način putem lične komunikacije (prezentacija, promocija, putem telefona i sl.).

Prethodna saglasnost

Član 56.

Za direktno oglašavanje prema fizičkim licima je potrebna njihova prethodna saglasnost.

Saglasnost koja je data u smislu stava 1. ovog člana, može se opozvati u svakom momentu, a oglašivač, odnosno prenosilac oglasne poruke, moraju to da omoguće.

Direktno oglašavanje prema fizičkim licima se vrši u skladu sa pravilima o oglašavanju putem sredstava komunikacije na daljinu u skladu sa propisom koji uređuje zaštitu potrošača.

Ograničenje iz stava 1. ovog člana se ne odnosi na oglašavanje prema licima koja obavljaju profesionalnu ili poslovnu delatnosti, u vezi sa tom delatnošću (poslovna komunikacija).

V SPONZORSTVO

Pojam i primena pravila o oglašavanju

Član 57.

Sponzorstvo je ugovoreno pružanje finansijske ili druge podrške pravnom ili fizičkom licu ili njegovim aktivnostima koje nisu u vezi sa delatnošću sponzora, radi oglašavanja sponzora.

Na sponzorstvo se shodno primenjuju opšta pravila o oglašavanju.

Zabrana dovođenja u zabludu

Član 58.

Sponzorstvo mora biti jasno označeno i ne sme imitacijom drugog sponzora, njegove aktivnosti ili na drugi način dovoditi u zabludu primaoca oglasne poruke u pogledu identiteta sponzora, sponzorisanog lica ili aktivnosti, delatnosti sponzora, svojstava njihovih proizvoda, njihovog uticaja i potencijalnih opasnosti po zdravlje.

Zaštita integriteta

Član 59.

Sponzor ne može ograničavati kreativnu slobodu sponzorisanog lica, njegova prava na samostalno upravljanje, određivanje cilja i sadržaja sponzorisane aktivosti.

Ugovor zaključen protivno stavu 1. ovog člana, ništav je.

Sponzor ne može sponzorisanjem ugroziti integritet umetničkog, sportskog ili kulturnog sadržaja sponzorisane aktivnosti i ne može da naškodi ugledu sponzorisanog lica.

Sponzorisano lice sponzorisanom aktivnošću ne može menjati naziv, odnosno ime sponzora, njegov robni ili uslužni žig, niti može na drugi način da ugrozi ugled ili imidž sponzora.

Sponzorstvo proizvođača alkoholnih pića

Član 60.

Oglašivač alkoholnih pića, ne može sponzorisati medije, sportiste, sportske klubove, sportska takmičenja, uključujući i sponzorisanje pojedinaca, odnosno učesnika tih manifestacija.

Oglašivač alkoholnih pića, ne može da sponzoriše maloletna lica, njihove aktivnosti, kao ni lica ili aktivnosti čiju publiku pretežno čine maloletnici.

Zabrana iz stava 1. ovog člana se ne odnosi na alkoholna pića sa sadržajem alkohola manjim od 20%.

Za oglašavanje sponzorisanih događaja čiji je sponzor oglašivač alkoholnih pića važe sve odredbe ovog zakona u vezi sa oglašavanjem alkoholnih pića.

Svako sponzorstvo proizvođača alkoholnih pića mora da bude propraćeno aktivnošću koja podstiče na odgovorno konzumiranje alkohola ili upozoravajuću poruku iz člana 41. ovog zakona.

Zabrana sponzorstva proizvođača duvanskih proizvoda

Član 61.

Oglašivač duvanskih proizvoda ne može sponzorisati medije, sportiste, sportske klubove, sportska takmičenja, uključujući i sponzorisanje pojedinaca, odnosno učesnika tih manifestacija.

Oglašivač duvanskih proizvoda ne može da sponzoriše maloletna lica, njihove aktivnosti, kao ni lica ili aktivnosti čiju publiku pretežno čine maloletna lica.

U slučajevima sponzorstva koje nije zabranjeno u smislu stava 1. ovog člana, dozvoljeno je korišćenje poslovnog imena i žiga proizvođača duvanskih proizvoda u prostorima namenjenim učesnicima sponzorisanih skupova i publici u vezi sa sponzorisanim događajem.

Korišćenje poslovnog imena i žiga proizvođača duvanskih proizvoda nije dozvoljeno na sceni i u scenografiji kulturnog događaja, odnosno na drugi upadljiv način kojim bi se obezbedila njihova vidljivost tokom eventualnog TV prenosa ili snimka događaja.

Korišćenje imena i žiga proizvođača duvanskih proizvoda nije dozvoljeno u oglasnim porukama kojima se oglašava sponzorisani događaj

VI NACIONALNI SAVET

Član 62.

Radi unapređenja stanja u oblasti oglašavanja obrazuje se Nacionalni savet za oglašavanje (u daljem tekstu: Nacionalni savet), koji naročito obavlja sledeće poslove:

1) razmatra pitanja u vezi primene propisanih pravila oglašavanja u praksi nadležnih organa i predloge za unapređenje pravnog okvira;

2) predlaže mere i aktivnosti radi unapređenja stanja u oblasti oglašavanja;

3) preduzima aktivnosti na afirmaciji samoregulative;

4) obezbeđuje saradnju i koordinaciju strukovnih i profesionalnih asocijacija, relevantnih državnih organa i privrednih komora;

5) obaveštava javnost o svom radu i relevantnim pitanjima od značaja za stanje u oblasti oglašavanja.

Sastav Nacionalnog saveta čini podjednak broj predstavnika državnih organa iz člana 67. ovog zakona, i predstavnika stručne i poslovne zajednice iz oblasti relevantnih za njegovu primenu.

Nacionalni savet obrazuje Vlada, na predlog ministra nadležnog za poslove oglašavanja.

Stručne i administrativne poslove za potrebe Nacionalnog saveta obavlja ministarstvo nadležno za poslove oglašavanja.

VII PRAVNA ZAŠTITA

Čuvanje oglasne poruke i podataka o oglasnoj poruci

Član 63.

Oglašivač je dužan da čuva oglasnu poruku trideset dana od dana poslednjeg objavljivanja, u obliku koji dozvoljava mogućnost uvida u oglasnu poruku, podatke o mestu, vremenu i učestalosti oglašavanja.

Oglašivač je dužan da na zahtev zainteresovanog lica najkasnije u roku od tri dana od dana prijema zahteva omogući uvid u oglasnu poruku, odnosno podatke iz stava 1. ovog člana.

Zainteresovano lice iz stava 2. ovog člana je lice čije je pravo ili interes ugroženo ili povređeno oglasnom porukom.

Oglašivač je dužan da na zahtev nadležnog organa iz čl. 67. i 68. ovog zakona, najkasnije narednog radnog dana od dana prijema usmenog ili pismenog zahteva omogući uvid u oglasnu poruku, odnosno podatke iz stava 1. ovog člana.

Građanskopravna zaštita

Član 64.

Lice čije je pravo ili interes ugroženo ili povređeno oglašavanjem, može zahtevati pred nadležnim sudom, naročito:

1) zabranu izvršenja radnje od koje preti povreda, zabranu daljeg vršenja radnje povrede, odnosno zabranu ponavljanja radnje povrede;

2) izvršenje radnje radi uklanjanja stanja povrede, ili obavezu objavljivanja odgovora;

3) naknadu štete, uključujući izmaklu dobit na ime dobiti ostvarene oglašavanjem, srazmerno tome koliko je povreda njegovog prava ili interesa doprinela ostvarenju dobiti;

4) objavljivanje presude, donete po zahtevu iz tačaka 1) do 3) ovog stava. Za štetu pričinjenu oglašavanjem odgovara oglašivač.

Prenosilac oglasne poruke odgovara solidarno za štetu pričinjenu oglasnom porukom, pod uslovima iz člana 20. stav 1. ovog zakona.

Po zahtevu iz stava 1. tačke 1) i 2) se ne dokazuje pretrpljena šteta niti krivica za radnju povrede.

Na postupak po zahtevu iz stava 1. ovog člana, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Privremena mera

Član 65.

Lice čije bi pravo ili interes moglo biti povređeno oglašavanjem može zahtevati da sud privremenom merom zabrani oglašavanje do pravosnažnog okončanja postupka.

Predlagač mora učiniti verovatnim da postoji opasnost nastupanja povrede oglašavanjem, da bi oglasna poruka bila nedopuštena, kao i da bi bez izricanja privremene mere nastupila znatnija materijalna ili nematerijalna šteta.

Zahtevi drugih lica

Član 66.

Pokretanje postupka za zaštitu prava na način iz člana 64. st. 1. tač. 1), 2) i 4) ovog zakona imaju i evidentirana udruženja za zaštitu potrošača, udruženja čiji se ciljevi odnose na zaštitu i unapređenje određene struke ili profesije, kao i komore.

VIII NADZOR

Nadzor koji vrše ministarstva, drugi državni organi i lokalna samouprava

Član 67.

Nadzor nad primenom ovog zakona, ako drugačije nije određeno, vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine.

Nadzor nad primenom ovog zakona u pogledu oglašavanja u elektronskim medijima, vrši regulatorno telo za elektronske medije.

Nadzor nad primenom odredbi kojima se uređuje oglašavanje lekova i medicinskih sredstava, lekara i lekarskih usluga vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja.

Nadzor nad primenom odredbi ovog zakona o oglašavanju na javnom prostoru vrše jedinice lokalne samouprave, kao povereno ovlašćenje.

Nadzor nad primenom odredbi ovog zakona koje se odnose na oglašavanje igara na sreću vrši državni organ nadležan prema zakonu koji uređuje igre na sreću.

Nadzor nad primenom ovog zakona vrši i drugi organ, organizacija ili nosilac javnog ovlašćenja čija je nadležnost utvrđena posebnim propisom, ako određena pitanja utvrđena ovim zakonom predstavljaju delokrug tog organa ili organizacije.

Inspekcijski nadzor

Član 68.

Inspekcijski nadzor iz člana 67. stav 1. ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove trgovine, preko tržišnih inspektora.

Inspekcijski nadzor iz člana 67. ovog zakona koji se odnosi na oglašavanje usluga u oblasti turizma i ugostiteljstva, vrši ministarstvo nadležno za poslove turizma, preko turističkih inspektora.

Inspekcijski nadzor iz člana 67. stav 2. ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko zdravstvenih i sanitarnih inspektora u skladu sa ovim zakonom, zakonom kojim se uređuje promet lekova i zdravstvena zaštita i drugim zakonom kojim se uređuje nadležnost tih inspektora.

Inspekcijski nadzor iz člana 67. stav 4. vrše jedinice lokalne samouprave, preko komunalnih inspektora.

Prava, dužnosti i ovlašćenja u inspekcijskom nadzoru

Član 69.

U vršenju nadzora, odnosno inspekcijskog nadzora nad primenom odredbi ovog zakona inspektor, odnosno ovlašćeno lice, ima sva prava, dužnosti i ovlašćenja koja su utvrđena ovim zakonom i zakonom koji uređuje postupak inspekcijskog nadzora nadležnog inspekcijskog organa, odnosno postupanje ovlašćenog lica u nadzoru

Posebna mera

Član 70.

U vršenju nadzora, nadležni organ, odnosno nadležni inspektor će rešenjem zabraniti oglašavanje ili vršenje drugih aktivnosti, kada su započete ili se obavljaju pod uslovima ili na način zabranjen, nedopušten ili na drugi način protivan odredbama ovog zakona.

Rešenjem iz stava 1. ovog člana utvrđuje se rok i način otklanjanja nepravilnosti, ako se iste mogu otkloniti, odnosno rok i način za otklanjanje štetnih posledica koje su nastale izvršenjem aktivnosti koja se rešenjem zabranjuje, kao i uklanjanje javnog sredstva sa javne površine ili sredstva javnog saobraćaja ako se njime reklamiraju ti proizvodi.

Rok iz stava 2.ovog člana ne može biti duži od 15 dana od dana uručenja rešenja.

Zabrana izrečena u smislu st. 1. do 3. ovog člana traje dok se ne otkone utvrđene nepravilnosti, odnosno dok se ne otklone štetne posledice, a najduže 30 dana.

Rešenje iz stava 1. ovog člana donosi se u roku od 48 sati od dana okončanja postupka inspekcijskog nadzora i protiv istog može se izjaviti žalba u roku od tri dana od dana uručenja, nadležnom drugostepenom organu.

Žalba iz stava 5. ovog člana ne zadržava izvršenje rešenja.

IX KAZNENE ODREDBE

Prekršaj

Član 71.

Novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 2.000.000 dinara, kazniće se za prekršaj pravno lice ako:

1) postupi suprotno čl. 7, 8, 9. i 10. ovog zakona;

2) vrši prikriveno oglašavanje, čl. 12;

3) oglašava prodajne podsticaje suprotno članu 16. ovog zakona;

4) ne istakne telefonsku tarifu u skladu sa članom 17.ovog zakona;

5) oglašava mleko za novorođenčad, drugu hranu i piće za novorođenčad, kao i pribora za njihovo korišćenje suprotno članu 23. ovog zakona;

6) u oglasnoj poruci prikaže decu u opasnoj situaciji suprotno članu 24.ovog zakona;

7) oglasnom proukom narušava autoriteta porodice i škole suprotno članu 24. ovog zakona;

8) vrši oglašavanje u obrazovnim i vaspitnim ustanovama suprotno članu 26. ovog zakona;

9) postavi oglasni pano na javnim površinama suprotno članu 31. ovog zakona;

10) postavlja plakate na javnim i drugim površinama suprotno čl. 32. i 33.ovog zakona;

11) oglašava alkoholona pića suprotno čl. 37. i 38. ovog zakona;

12) oglasna poruka ne sadrži upozoravajuću poruku u skladu sa članom 40. ovog zakona;

13) oglašava duvan i duvanske proizvode suprotno čl. 41 i 42. ovog zakona;

14) oglašava igre na sreću suprotno čl. 45, 46. i 47. ovog zakona;

15)ako oglašava robu ili uslugu za koje iznosi tvrdnje o zdravstvenim, lekovitim ili nutritivnim svojstvima suprotno članu 49. ovog zakona;

16) oglašava opojne droge i druge psihoaktivne supstance, suprotno članu 52. ovog zakona;

17) oglašava pornografiju, suprotno članu 53. ovog zakona;

18) oglašava oružje suprotno članu 54. ovog zakona;

19) vrši direktno oglašavanje suprotno članu 56. ovog zakona;

20) sponzoriše medije, sportiste, sportske klubove, sportska takmičenja, uključujući i sponzorisanje pojedinaca, odnosno učesnika tih manifestacija i maloletnike suprotno članu 60. ovog zakona;

21) sponzoriše medije, sportiste, sportske klubove, sportska takmičenja, uključujući i sponzorisanje pojedinaca, odnosno učesnika tih manifestacija i maloletnike suprotno članu 61. ovog zakona;

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se fizičko lice ili odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom od 50.000,00 do 150.000,00 dinara.

Za radnje iz stava 1. ovog člana kazniće se preduzetnik novčanom kaznom od 50.000,00 do 500.000,00 dinara.

Zaštitna mera

Član 72.

Uz prekršajnu kaznu iz člana 71. stav 1. ovog zakona, pravnom licu se može izreći i zaštitna mera zabrane da vrši određene delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana, kao i zaštitna mera javnog objavljivanja presude.

Uz prekršajnu kaznu iz člana 71. stav 2. odgovornom licu u pravnom licu može se izreći zaštitna mera zabrane da vrši određene poslove u trajanju od tri meseca do jedne godine.

Uz prekršajnu kaznu iz člana 71. stav 3. za radnje iz člana 71. stav 1. preduzetniku se može izreći i zaštitna mera zabrane vršenja određenih delatnosti u trajanju od šest meseci do godinu dana.

X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 73.

Počekom primene ovog zakona prestaju da važe odredbe:

1) Zakona o oglašavanju ("Službeni glasnik RS" br. 79/05 i 83/14 - dr.zakon), osim čl. 86. i 87.;

2) člana 11. Zakona o zaštiti potrošača ("Službeni glasnik RS" br. 62/14).

Do donošenja podzakonskih akata na osnovu ovlašćenja iz ovog zakona primenjivaće se podzakonski akti doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona, osim odredaba koje su u suprotnosti sa ovim zakonom.

Član 74.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

Ustavni osnov za donošenje Zakona o oglašavanju sadržan je u članu 97. tačka 6. Ustava Republike Srbije kojim se utvrđuje da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje, između ostalog, jedinstveno tržište, pravni položaj privrednih subjekata i sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Oglašavanje predstavlja promovisanje privrednih subjekata u cilju poboljšanja njihovog ekonomskog polažaja na tržištu. Kao legitimno sredstvo kojim se pravi razlika između konkurenata potrebno je propisati određena pravila kojima će se omogućiti objektivno isticanje razlika, a koje neće dovesti do narušavanja tržišne utakmice.

Oglašavanje utiče na potrošače, njihovu mogućnost izbora i ekonomske odluke koje se donose u vezi sa kupovinom robe ili usluge. Zakon o oglašavanju treba postaviti minimalna, transparentna i objektivna merila za sve učesnike u ovom procesu. Cilj regulisanja oblasti oglašavanja čini podsticanje tržišne utakmice privrednih subjekata, obezbeđenje pravne sigurnosti i daljeg poboljšanja položaja potrošača. Oglašavanje predstavlja važnu ekonomsku delatnost, kreativnu industriju, neizostavni deo troškova poslovanja svih lica u lancu - proizvođača i prenosilaca oglasnih poruka, samog oglašivača, njegovog distributera, te i prihoda države, sa krajnjim efektom koji se očitava na primaoca.

Novi Zakon o oglašavanju predstavlja korak dalje i u harmonizaciji sa propisima Evropske unije, u skladu sa sporazumom o Stabilizaciji i pridruživanju - konkretno, implementacijom rešenja direktiva 2006/114/EZ o obmanjujućem i uporednom oglašavanju, direktive 2010/13/EZ o uslugama audio- vizuelnih medija, te direktive 98/43/EZ o harmonizaciji zakona, propisa i administrativnih akata država članica vezanih za oglašavanje i sponzorstvo duvanskih proizvoda. Određene druge međunarodne obaveze, poput donošenja akata u skladu sa ugovorima ratifikovanim pri Savetu Evrope, takođe su implementirane ovim zakonom.

Dosadašnji Zakon o oglašavanju ("Službeni glasnik RS" br. 79/05 i 83/14 - dr.zakon) je predstavljao prvi korak u celovitom uređivanju ove oblasti. Ipak, nakon gotovo deset godina njegove primene, javlja se potreba da se odgovori zahtevima prakse, kao i dužnost pravne harmonizacije sa akutelnom relevantnom regulativom Evropske unije iz ove oblasti.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINIH REŠENJA

Prvi deo - OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Određuje predmet zakona i propisuje opštu primenu odredaba, posebna pravila, ograničenja i pravnu zaštitu.

Član 2.

Propisuje se određivanje osnovnih pojmova upotrebljenih u zakonu. Oglasna poruka predstavlja samo obaveštenje, dakle samu preporuku (bilo da je posredna ili neposredna) koja se upućuje primaocu. Oglašavanje predstavlja širi skup svih aktivnosti čiji je krajnji cilj prenos oglasne poruke, koju je namenjena prihvatanju od strane primaoca. Oglašivač sa druge strane, jeste lice u čijem je interesu usvajanje oglasne poruke. Važno je napomenuti da se, u skladu sa definicijom oglašavanja, preporučuju roba, usluga, nepokretnost, prava i obaveze oglašivača i da se oglašavanje uvek u vezi sa komercijalnom delatnošću oglašivača. Prema navedenom, oglašavanje se odnosi isključivo na delatnosti komeracijanog karaktera.

Definicija oglašivača takođe određuje prirodu ovog procesa, jer upućuje da je to lice koje ima svostvo trgovca u skladu sa zakonom kojim se uređuje trgovine ili obavlja profesionalnu ili poslovnu delatnost čiji je cilj prodaja robe, usluga, nepokretnosti, prava i obaveza. Prenosilac je određen u odnosu sa sredstvom kojim se oglasna poruka prenosi do primaoca oglasne poruke i direktno omogućuje njena dostupnost, čime ostvaruje ekonomsku korist od njenog objavljivanja, te stoga snosi i značajan deo odgovornosti.

Član 3.

Propisuje se opšta primena ovog zakona, shodna primena Zakona o trgovini pre svega radi pojmovnog usklađivanja i ujednačene primene. Istom odredbom je precizirano na koje oblasti javnog promovisanja i javnog obaveštavanja o aktivnostima nekomercijalnog karaktera se zakon ne primenjuje.

Drugi deo - OPŠTA PRAVILA OGLAŠAVANjA

Član 4.

U skladu sa ustavnim načelom slobode govora, Zakon o oglašavanju predviđa da je oglašavanje slobodno i ravnopravno za domaća i strana lica, da je zabranjena cenzura oglasnih poruka zbog mišljenja o javnim stvarima, te podložnost oglašavanja propisima, javnom poretku i samoregulativi.

Član 5.

Standardi samoregulative i profesionalne etike u oblasti u kojoj su sloboda govora, potreba očuvanja kreativnosti, moralnih i etičkih načela određenog društva, te zaštite autorskih prava i intelektualne svojine, ali i opravdane kritike i nužnosti objektivnog informisanja predstavljaju pojmove od posebne važnosti, i zaslužuje posebnu podršku i razvoj.

Član 6.

Zasnovanost oglašavanja sa pozitivnim društvenim principima - društvene odgovornosti, odsustva zloupotrebe primalaca, potpunost i činjenična zasnovanost, kao i usklađenost sa opštim pravilima pristojnosti, predstavljaju značajan načelni aspekt ove materije.

Član 7.

Zabrana oglašavanja pravnog nedozvoljenog i podsticanja diskriminacije predstavlja logičnu posledicu celovitosti regulative povodom određenih ponašanja ili stvari. Zabrana se ostvaruje i ceni prema konkretnom slučaju i propisima za određenu oblast.

Član 8.

Konkretizovan vid podsticanja pravno zabranjenog ponašanja, kojim se sprčava diskriminacija po bilo kom osnovu, među kojim oblicima su posebno navedeni nacionalna, etnička, radna pripadnost, pol, politička ili druga opredeljenja, društveno poreklo, imovinsko stanje, kultura, jezik, odnosno druga svojstva ličnosti.

Član 9.

Zabrana kojom se sankcioniše neopravdana diskriminacija oglašivača, koje ne uključuje legitimnu poslovnu politiku.

Član 10.

Blanketna zabrana podsticanja štetnog ponašanja, tj. onog kojim se ugrožava zdravlje ili bezbednost primaoca oglasne poruke, s tim da lista slučajeva nije zatvorena, ali predviđa karakteristične situacije.

Član 11.

Zabrana obmanjujućeg oglašavanja (Misleading advertising) je preuzeta iz relevantnog prava EU, i usaglašena je sa odgovarajućom terminologijom krovnog Zakona o zaštiti potrošača, ali je nužno primetiti da ovaj pojam brani i interese savesnih konkurenata. Specifično su naglašena ponašanja koja se u svakom slučaju smatraju obmanjujućim oglašavanjem, tj. neistinito označavanje, prećutkivanje, neadekvatni i zastareli navodi, kao i obaveza navođenja zahteva za određenim neophodnim dodatkom za proizvod.

Član 12.

Prikriveno, odnosno oglašavanje koje može javnost dovesti u zabludu u pogledu njegove stvarne prirode (npr. "informativni članci" u novinama koji imaju svrhu promovisanja jedne kompanije) koji narušavaju medijsku nepristrasnost i nezavisnost, takođe nije dozvoljeno. Naročito se smatra da postoji ukoliko se obavlja uz novčanu ili drugu naknadu.

Član 13.

Oznaka prepoznatljivosti predstavlja dopunsko sredstvo identifikacije oglasnog sadržaja, odnosno njegovog razdvajanja od drugih vidova obaveštanja i prenošenja informacija. Dejstvo isticanja oznake prepoznatljivosti jeste pravna sigurnost kod oglašavanja i sprečavanja primene odredbi o prikrivenom oglašavanju na konkretnu situaciju u kojoj se javlja ova oznaka.

Član 14.

Uporedno oglašavanje (Comparative advertising) je predviđen odredbama Direktive 2006/114/EZ zbog povećanja atraktivnosti i potencijala evropskog medijskog prostora. Sa jedne strane, neverovatno se širi prostor za kreativnost i komercijalni potencijal, a sa druge strane otvara moguć prostor za zloupotrebu - zbog čega su predviđene restriktivne odredbe i uslovi, koje i Zakon transponuje, kako ovakvo postupanje ne bi u isto vreme bilo obmanjujuće za krajnje primaoce, konkurenciju i zaštitu potrošača. S tim u vezi, postavlja se pitanje zaštite autorskih prava pri uporednom oglašavanju. EU generalno u ovom pogledu previđa izuzetak, sadržan i u preambuli Direktive, koji bi se mogao tumačiti i u skladu sa tzv. fair use doktrinom, kojim je upotreba žiga ili znaka konkurenta (jer je bez toga teško zamisliti uporedno oglašavanje) - dozvoljena.

Član 15.

Navedena odredba tretira upotrebu ličnog dobra u oglašavanju. Lično dobro predstavlja određeni personalni element identiteta lica - uključujući zapise ili lične podatke - na osnovu kojih se može utvrditi ili prepoznati identitet lica. Najvažniji zahtev na koji se koncentriše upotreba ličnog dobra - jeste pristanak lica čija se identifikacija tim putem vrši. U praksi će biti neophodno više elemenata da bi se izvršila navedena identifikacija, a javlja se i pitanje upotrebe snimaka masovnih događaja pri oglašavanju - koji neće potpasti pod ove odredbe, osim u izuzetnim slučajevima.

Pristanak lica da se lično dobro koristi na neki drugi način, bez obzira na komercijalnu prirodu, neće se smatrati istovremenim pristankom i za korišćenje u oglasnoj poruci. Takođe, jednom dat pristanak - za određeni period ili poruku - ne podrazumeva i pristanak za ponovljeno, produženo, ili drugačije oglašavanje. Takođe, postoji i pravo naknadnog opoziva pristanka, uz obavezu naknade štete u skladu sa opštim pravilima građanskog prava. Pandan opozivu je i naknadni pristanak - koji povlači i pravo na odgovarajuću naknadu za vreme korišćenja ličnog dobra.

Član 16.

Odredba zakona koja uređuje oglašavanje prodajnih podsticaja predstavlja dopunu u odnosu na važeća pravila o prodajnim podsticajima koja su sadržana u propisima iz oblasti trgovine, a konkretizovani su uslovi, oblici i dejstvo pojedinih vidova oglašavanja akcija, rasprodaja, sniženja i sl.

Član 17.

Posebna odredba kojom se uređuje specifičan vid oglašavanja koji se odnosi na upućivanje na telefonske brojeve ili druge servise koji podrazumevaju naplatu posebne tarife, i obavezu da takva tarifa bude vidno istaknuta u toj oglasnoj poruci.

Član 18.

Posvećen je upotrebi državnih znamenja u oglašavanju, upućujući na matični zakon. Simboli čija je upotreba protivna propisima, poslovnim običajima ili moralu - zabranjeni su.

Član 19.

Oglasna deklaracija, kao obaveza dostavljanja popunjenog obrasca sa najvažnijim podacima o oglasnoj poruci prenosiocu od strane oglašivača, preuzeta je iz ranijeg Zakona. Njena namena je u rasterećivanju prenosilaca odgovornosti, olakšanom dokazivanju i zaštiti autorskih prava proizvođača i drugih nosilaca. Dejstvo neposedovanja oglasne deklaracije se sastoji u stupanju prenosioca na mesto oglašivača, u pogledu odgovornosti u smislu ovog zakona.

Član 20.

Precizira način odgovornosti prenosilaca i mogućnost oslobađanja - prenosilac će biti solidarno odgovoran ako je znao ili, na osnovnu redovne provere okolnosti, morao znati da je sadržaj oglasne poruke suprotan propisima, a nije na to upozorio oglašivača, odnosno emitovao ju je bez prethodno pribavljene deklaracije. Identifikuju se lica na kojima leže prava i obaveze prenosilaca pri oglašavanju na otvorenom prostoru, upotrebom ekonomskog kriterijuma.

Treći deo - POSEBNA PRAVILA I OGRANIČENJA

1. Posebna pravila o zaštiti dece i maloletnika

Član 21. do 26.

U oblasti oglašavanja, obzirom da reklame utiču na lica bez dovoljnog stepena zrelosti, koja mogu biti povodljiva i podložna negativnim uticajima, zaštita dece je od posebne važnosti. Ne samo što se nastavlja kontinuitet tradicije posebne regulative prethodnog zakona, što evropske direktive posvećuju posvećuju pažnju ovom pitanju, već to predstavlja i posebnu dužnost čitavog društva. Maloletnici se štite posebnim restrikcijama sadržaja, načina i sredstava oglašavanja.

Poseban pravni režim oglasne poruke namenjene maloletnim licima, podrazumeva i izdvojenu definiciju - teleološki opisana, preko upućivanja, a pogotovo preporučivanja robe ili usluga pretežno namenjenih ovoj kategoriji.

Zabranjena je zloupotreba nedostatka iskustva dece, onemogućavanjem ili otežavanjem razlikovanja stvarnosti i mašte, kao ni obmanjujuće oglašavanje ili vrednosni sudovi o ceni (obzirom da većina dece nisu upoznati sa ekonomskim principima). Rezultat umetničkih ili modelarskih aktivnosti, koji se prikazuje u oglasnoj poruci, mora odgovarati prosečnom detetu određenog, istaknutog uzrasta.

Pored toga, predviđeni su i zabrana u pogledu oglašavanja mleka i druge hrane i praća za novorođenčad, zatim prikaza dece u opasnoj situaciji, kao i posebni uslovi u pogledu zaštite autoriteta porodice i škole.

U pogledu oglašavanja u obrazovnim i vaspitnim ustanovama, posebna pažnja je posvećena školama, obdaništima i sličnim obrazovno-vaspitnim ustanovama, u kojima oglašavanje nije dozvoljeno, osim radi zaštite opšteg interesa i interesa maloletnika.

2. Posebna pravila u pogledu načina oglašavanja

Čl. 27. do 35.

Posebna pravila u pogledu načina oglašavanja obuhvataju odredbe o oglašavanju u elektronskim medijima, štampi, na javnom prostoru i internet oglašavanje.

Posebna pravila u pogledu oglašavanja u elektronskim medijima, propisana su Zakonom o elektronskim medijima, i ova odredba upućuje na njihovu primenu. Pored tih posebnih pravila, na oglašavanje u elektronskim medijima, primenjuju se sva opšta, kao i posebna pravila s obzirom na predmet oglašavanja, na osnovu ovog zakona.

Oglašavanje putem štampe je jedan od načina oglašavanja, u kojem se poseban značaj pridaje samoregulaciji.

Posebno se i detaljno uređuje oglašavanje na javnom prostoru, imajući u vidu da isto nije predmet posebnih propisa. Kao oblici oglašavanja na javnom prostoru (outdoor), javljaju se svi vidovi isticanja sredstava za oglašavanje (npr. oglasnih panoa, plakata, displeja i sl.), na javnoj površini, odnosno površini koja je u pravnom režimu javne svojine, kao i na ostalim površinama. Predviđena je nadležnost jedinice lokalne samouprave u pogledu uređenja postavljanja oglasnih panoa (putem javnog konkursa), kao i plakata. Za sve oblike oglašavanja na površinama koje nisu u javnoj svojini, potrebna je saglasnost vlasnika, odnosno lica koje raspolaže odgovarajućim pravom ili ovlašćenjem za davanje takve saglasnosti.

Pojam internet oglašavanja je preciziran kao oglašavanje na internet prezentaciji, društvenoj mreži, aplikaciji, odnosno putem drugog vida komunikacije putem interneta, kada iz sadržaja oglasne poruke nesumnjivo proizilazi da je usmerena na primaoce oglasne poruke iz Srbije, pod uslovom da se oglasna poruka upućuje na adresu poslovnica gde se može nabaviti roba/usluga koja se oglašava (ako su u Srbiji), da oglasna poruka koristi srpski jezik ili domaću valutu, ili da oglasna poruka koristi strani jezik ili stranu valutu ali omogućava i srpskim državljanima nabavku robe ili usluge koja se oglašava). Citirani uslovi su postavljeni alternativno. Kao karakteristični oblici internet oglašavanja, navedeni su baneri, kontekstualne poruke i meniji (npr. pop-up poruke, grafički korisnički interfejsi, i sl.), specijalizovani onlajn magazini i sl. Sva opšta i posebna pravila o oglašavanja, propisana ovim zakonom, shodno se primenjuju na internet oglašavanje. Naime, definisanje po kategorijama sajtova (na primer, po nacionalnom domenu) nije ni efikasno, ni sveobuhvatno i može dovesti do nejednakog postupanja u suštinski istim stvarima, a lako bi se mogli izbeći prostom migracijom na neki nenacionalni domen, poput.com,.net i sl. Odgovor se opet mora potražiti u sadržini same poruke, bez obzira na platformu za distribuciju i bez obzira na domen.

3. Posebna pravila s obzirom na predmet oglašavanja

Član 36.

U pogledu advokature i drugih pravosudnih profesija, predviđena je primena posebnih pravila u skladu sa relevantnim posebnim zakonodavstvom. Precizirano je da sopstvena internet prezentacija nosioca pravosudne profesije, ne predstavlja oglašavanje.

Član 37. do 40.

Oglašavanje alkoholnih pića, zbog štetnosti za zdravlje, društvo i bezbednost u saobraćaju, podleže strogoj zakonskoj regulativi. Polazeći od takvog značaja ovog predmeta oglašavanja, propisana je opšta zabrana, uz određene precizno navedene izuzetke. U tom smislu, lokacijski je dozvoljeno isticanje žiga ili druge oznake alkoholnog pića na prodajnom mestu, objavljivanje obaveštenja o kvalitetu i drugim svojstvima alkoholnog pića na prodajnom mestu, sajamskom štandu, kao i pogledu određenih publikacija i na sredstvima poslovne komunikacije i poslovne reprezentacije (B2B komunikacija).

Kao izuzetak od zabrane oglašavanja predviđen je poseban režim za alkoholna pića sa sadržajem alkohola manjim od 20% (na prvom mestu pivo i vino), uz precizirane dozvoljene načine i oblike oglašavanje. Naime, vremenski je determinisano oglašavanje ovih alkoholnih pića, zatim na vozilima osim sredstava javnog saobraćaja, a lokacijski na javnom prostoru je ograničeno oglašavanje u krugu od 100 metara od predškolskih, školskih, zdravstvenih ili ustanova namenjenih maloletnicima. Pored toga, dozvoljeno je oglašavanje ovih alkoholnih pića u vezi sa sportom i sportskim događajima, pre svega u vezi sa potrebama sponzorisanja takvih događaja ili sportskih klubova, kao i putem internet oglašavanja.

Važno je istaći da je kriterijum razgraničenja alkoholnih pića u svetlu napred opisanih zabrana i ograničenja, definisan u apsolutnom iznosu sadržine alkohola (20%), polazeći od nedostataka dosadašnjeg zakonskog rešenja koje je predviđalo posebna pravila u pogledu piva i vina, ali i nedoumice u određenim konkretnim situacijama (bezalkoholno pivo, sajder i druga pića sa niskom sadržinom alkohola, i sl.), odnosno potrebe da se utvrdi precizna i egzaktna vrednost koja odgovara klasifikaciji alkoholnih pića i uporednim zakonskim rešenjima.

Pored supstancijalnih odredbi kojima se uređuje zabrana, odnosno ograničenje oglašavanja alkoholnih pića, razrađuje se način oglašavanja i to putem zabrane prikazivanja upotrebe, odnosno oponašanja upotrebe, radi sprečavanja neposrednog ohrabrivanja njihove konzumacije. Osim navedenog, način oglašavanja alkoholnih pića detaljno je uređen, zabranom navođenja, odobravanja, ohrabrivanja ili pozitivističkog asociranja vezanog za prekomernu upotrebu, usmerenost na maloletnike, vozače ili trudnice, te povezivanje sa sportom. Nije odobreno ni stavljanje u kontekst lica koja nisu dovoljno zrela za odgovornu odluku o konzumiranju alkohola. Izuzetak koji potvrđuje pravilo, naravno, predstavlja oglašavanje prestanka, odvikavanja i borbe protiv alkoholizma.

Izuzetak predstavlja oglašavanje prestanka, odvikavanja i borbe protiv alkoholizma.

Propisuje se upozoravajuća poruka, kojom se upućuje na zabranu prodaje maloletnicima i podseća na odgovorno konzumiranje, čiji će oblik i sadržinu propisati ministar. Kao oblik upozoravajuće poruke, moguće je predvideti i poseban grafički znak, na koji način se istovremeno ostvaruje njena funkcija, ali i ekonomičnost upotrebe prostora etikete ili ambalaže alkoholnih pića.

Čl. 41. do 44.

Propisana je zabrana oglašavanja duvanskih proizvoda, koja je u saglasnosti sa obavezama preduzetim odgovarajućom konvencijom Saveta Evrope i Direktivom 98/43/EZ. Osim potpune zabrane oglašavanja, zabranjena je distribucija i isticanje žiga ili druge oznake. Jedini predviđeni izuzetak je izlaganje na prodajnom mestu (uključujući ugostiteljski prostor), u stručnim časopisima i sredstvima poslovne komunikacije i reprezentacije.

Slično kao kod alkoholnih pića, predviđena je zabrana prikazivanja pušenja ili oponašanja istog, sponzorstva van pozitivnih propisa, i izuzetka za oglašavanje borbe protiv pušenja.

Novinu predstavlja uređivanje tzv. elektronskih cigareta, odnosno drugih proizvoda koji po svojoj funkciji podražavaju ili zamenjuju cigarete i druge duvanske proizvode, na koje se shodno primenjuju pravila o oglašavanju duvanskih proizvoda.

Član 45. do 47.

U pogledu ograničenja oglašavanja igara na sreću, predviđena su istovetna lokacijska i terminska ograničenja koja su propisana u pogledu alkoholnih pića sa alkoholom do 20%, kao i u medijskim sadržajima koji su tematski namenjeni maloletnicima.

Pored toga, kao uslov za oglašavanje nagradne igre, predviđena je saglasnost nadležnog organa (Poreska uprava) za priređivanje takve igre.

Čl. 48. do 52.

Navedene odredbe predviđaju posebna pravila u vezi oglašavanja zdravstvenih ustanova i pravatne prakse, kao i lekova i medicinskih sredstava.

Zaštita zdravlja populacije, odgovorno i obzirno obaveštavanje, važna su načela kojih se dotiče i oglašavanje lekarskih usluga. Posebna pravila vezana za ovu oblast pokrivena su setom zakona iz oblasti zdravstva (Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenim ustanovama i privatnim praksama, Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, Zakon o lekovima itd), na koje zakon referiše, ali uz važenje opštih odredaba oglašavanja.

Stavovi lekara, kao osoba od autoriteta i sa znanjem zdravstvene struke, koje se prenose putem medija imaju izuzetan uticaj na formiranje mišljenja i ponašanje primalaca oglasnih poruka i u skladu sa tim i Hipokratovom zakletvom, smatra se da na njima leži posebna odgovornost i dostojanstvo. Prema tome, stručni stavovi lekara, stručna mišljenja i predavanja dozvoljeni su, pod uslovom prepoznatljivosti, poštovanja pravila lekarske struke i odredbi ovog zakona.

Oglašavanje opojnih droga, kao zabranjenih supstanci, je zabranjeno, dok je režim ostalih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci potpuno ostavljen posebnom propisu.

Član 53.

Pornografija, uključujući i pozivanje na pornografske sadržaje (npr. linkovi ili hotline) ograničena je na specijalizovane pornografske časopise ili programe.

Član 54.

Oglašavanje oružja je takođe ograničeno na stručnu javnost, osim namenjenog sportu ili lovu.

Četvrti deo - DIREKTNO OGLAŠAVANJE

Čl. 55. i 56.

Uređivanje direktnog, odnosno neposrednog oglašavanja, predstavlja element šireg sistema zaštite potrošača. Zakon predviđa da je dopušteno uputiti oglasnu poruku pojedinačno određenom licu samo ukoliko ono nije jasno izrazilo svoje protivljenje (takozvana opt-out klauzula) - u praktičnom smislu, to znači da će odgovarajuća oznaka na poštanskom sandučetu, biti dovoljna za odgovornost oglašivača i prenosioca.

Slanje nenaručene robe i direktno obraćanje na ulici, osim ukoliko je lice jasno izrazilo volju za takvim obraćanjem, nije dozvoljeno. Tumačenje pristanka vršiće se u skladu sa uobičajenim pravilima ponašanja.

Prednje ograničenje se ne odnosi na poslovnu komunikaciju (V2V).

Peti deo - SPONZORSTVO

Čl. 57. do 61.

Na sponzorstvo, kao poseban vid oglašavanja, shodno se primenjuju opšta pravila o oglašavanju. Istovremeno, predviđeno je da sponzorstvo mora biti jasno označeno i ne sme da dovodi u zabludu primaoca oglasne poruke u pogledu identiteta sponzora, sponzorisanog lica ili aktivnosti, delatnosti sponzora, svojstava njihovih proizvoda, njihovog uticaja i potencijalnih opasnosti po zdravlje.

Radi zaštite integriteta sponzorisanog lica, nije dozvoljeno da sponzor ograničava kreativnu slobodu sponzorisanog lica, odnosno da utiće na sadržaj sponzorisane aktivosti. umetničkog, sportskog ili kulturnog sadržaja sponzorisane aktivnosti. S druge strane, predviđena je zaštita poslovnog ugleda, imena, robnog žiga sponzora, od povreda koje može da učini sponzorisano lice.

Propisana su i posebna pravila za sponzorisanje od strane proizvođača alkoholnih pića i duvanskih proizvoda, usklađena sa odgovarajućim posebnim pravilima o oglašavanju navedenih proizvoda.

Šesti deo - NACIONALNI SAVET

Čl. 62.

U dosadašnjem pravnom okviru, nedostajalo je odgovarajuće institucionalno rešenje koje bi pružalo platformu za dijalog ključnih nosilaca obaveza i odgovornosti u oblasti oglašavanja. Radi ostvarivanja ove funkcije, predviđeno je formiranje Nacionalnog saveta, koji obezbeđuje ravnopravno učešće predstavnika državnih organa koji su nosioci politike uređenja ove oblasti ili ovlašćenja za njegovu primenu, s jedne strane, i predstavnika učesnika u lancu oglašivačke delatnosti, od privrednih subjekata, preko proizvođača oglasnih poruka, do prenosilaca, predstavnika medija i štampe, kao i akademske zajednice.

Sedmi deo - PRAVNA ZAŠTITA

Čl. 63. do 66.

Radi stvaranja uslova za efikasnu pravnu zaštitu, propisana je obaveza čuvanja oglasne poruke i podataka o oglasnoj poruci, u roku od trideset dana od dana poslednjeg njenog objavljivanja, kao i u odgovarajućem obliku. Pored toga, predviđeno je ovlašćenje zainteresovanog lica da izvrši uvid u oglasnu poruku, i obaveza oglašivača da to u roku od tri dana i omogući. Svojstvo zainteresovanog lica ima lice čije je pravo ili interes ugroženo ili povređeno oglasnom porukom.

Predviđen je poseban oblik građanskopravne zaštite, u vidu konretizacije zahteva koje zainteresovano lice može putem tužbe da zahteva u sudskom postupku, i to zabranu izvršenja radnje, zatim izvršenje radnje radi uklanjanja stanja povrede, naknadu štete, uključujući izmaklu dobit na ime dobiti ostvarene oglašavanjem, kao i objavljivanje presude, donete po navedenim zahtevima. Konkretizacija sadržine tužbenog zahteva u građanskopravnoj zaštiti u stvarima oglašavanja, navedena je exempli causa, a u funkciji olakšavanja zaštite prava u parničnom postupku. Pored toga, specificirana je i posebna privremena mera koja se u tim postupcima određuje po zahtevu stranke.

Pored zainteresovanog lica, aktivnu legitimaciju u građanskopravnoj zaštiti u stvarima oglašavanja, imaju i udruženja za zaštitu potrošača, koja su evidentirana u skladu sa Zakonom o zaštiti potrošača.

Osmi deo - NADZOR

Čl. 67. do 70.

Odredbama o nadzoru je uređena nadležnost državnih organa za njegovu primenu, i to ministarstva nadležnog za poslove trgovine, kao i ministarstava nadležnog za zdravlje (oglašavanje lekova, medicinskih sredstava, lekara i lekarskih usluga), Poreske uprave (igre na sreću) i Regulatornog tela za elektronske medija (oglašavanje u elektronskim medijima). Nadležnost za primenu zakona u pogledu oglašavanja na javnom prostoru ima jedinica lokalne samouprave, kao povereno ovlašćenje. Na isti način je uređena i nadležnost u pogledu inspekcijskog nadzora, odnosno nadležnost tržišne i turističke inspekcije, zatim zdravstvene i sanitarne inspekcije, kao i komunalne inspekcije lokalne samouprave. Kod vršenja inspekcijskog nadzora, navedene inspekcije imaju ovlašćenja propisana ovim zakonom, kao i zakonom kojim je uređen njihov rad.

Pored toga, propisana je i posebna upravna mera koja se odnosi na zabranu oglašavanja ili vršenje druge aktivnosti, kada je započeta ili se obavlja pod uslovima ili na način zabranjen, nedopušten ili na drugi način protivan odredbama ovog zakona. Primena ove mere ne isključuje ovlašćenje za izricanje drugih upravnih mera koje su propisane posebnim zakonom koji uređuje rad postupajuće inspekcije, a u sklopu sprovođenja inspekcijskog nadzora u skladu sa ovim zakonom.

IV. FINANSIJSKA SREDSTVA POTREBNA ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. ANALIZA EFEKATA

Analiza efekata u ovoj fazi nije izrađena, imajući u vidu da je nacrt zakona pripremljen za potrebe javne rasprave.

Izvor: Vebsajt Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, 30.12.2014.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print