USTAV RS: Izmenama Ustava, u delu koji se odnosi na pravosuđe, Ministarstvo pravde želi da ostvari pravo građana na suđenje po zakonu i u razumnom roku, te na ujednačenu sudsku praksu

Na petom okruglom stolu o izmenama Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav) u delu koji se odnosi na pravosuđe, u Novom Sadu je razgovarano o izjednačenoj sudskoj praksi kao jednom od ključnih principa sa kojima se pregovarački tim Srbije za članstvo u Evropskoj uniji suočavao tokom izrade akcionih planova.

Šefica pregovaračkog tima Srbije Tanja Miščević istakla je da izjednačena sudska praksa nešto što može da naruši jednakost u pravilima koje imaju građani, a debatu sa predstavnicima civilnog društva i stručne javnosti ocenila je kao vrlo produktivnu, dodavši da postoje određeni pomaci i zastoji, ali da je najvažnije da se ta debata odvija.

"Dok ne dođemo do konačnog razgovora o samom tekstu amandmana, ne možemo ni ocenjivati rezultate debate. Naš zadatak i cilj iz akcionih planova 23 i 24 je upravo bio da otvorimo debatu i da idemo ka izmeni ustava, a zadovoljstvo treba da bude svih građana u onome što novi ustav donosi", ukazala je Miščevićeva.

Prema akcionom planu za Poglavlje 23, do kraja godine je planirana izmena Ustava, a prema rečima Tanje Miščević, očigledno je da do same izmene teksta ustava neće doći, ali će doći do opšte rasprave o tekstu amandmana.

Ako smo se oko nečega složili sa predstavnicima civilnog društva, to je da je važniji sadržaj od samih rokova, a podsećam da mi naredne godine ulazimo u izmenu akcionih planova 23 i 24 i posebnog akcionog plana za nacionalne manjine gde ćemo ponovo malo porazmisliti o rokovima, istakla je šefica pregovaračkog tima Srbije za članstvo u EU.

Pomoćnik ministra pravde zadužen za evropske integracije i međunarodne projekte Čedomir Backović, istakao je da je veoma zadovoljan razgovorima na dosadašnjim okruglim stolovima, dodajući da oni oslikavaju suštinu demokratije.

"Nadam se da ćemo do kraja godine imati iskristalisane promene u oblasti pravosuđa u Ustavu, odnosno bar ciljeve koji treba da se tim promenama postignu. Ministarstvo pravde je jasno u ciljevima koje želi da ostvari novim Ustavom, a ti ciljevi su: pravo građana na suđenje po osnovu zakona, na suđenje svima isto u istim situacijama i suđenje koje je u razumnom roku i efikasno", napomenuo je Backović.

Prema Backovićevim rečima, nužno je da nosioci pravosudnih funkcija imaju tri osobine, a to su stručnost, nepristrasnost i marljivost.

V. d. direktora Kancelarije Vlade Republike Srbije za saradnju sa civilnim društvom Žarko Stepanović rekao je da ta kancelarija u saradnji sa Ministarstvom pravde aktivno učestvuje u procesu konsultacija sa organizacijama civilnog društva i strukovnim udruženjima i zainteresovanom stručnom javnošću u pogledu izmena Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe.

"Imamo dobar odziv stručne javnosti jer smo napravili jednu vrstu poziva kada se 16 referentnih organizacija civilnog društva javilo sa svojim ekspertskim stavovima o promeni Ustava koji se odnosi na pravosuđe i to su bili pisani dokumenti koje smo mi razmotrili i na čijoj bazi se i odvijaju ove konsultacije sa civilnim društvom i zainteresovanom stručnom javnošću", rekao je Stepanović.

Još jedan okrugli sto u organizaciji Ministarstva pravde i vladine Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom o izmenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe održaće se 15. novembra 2017. godine u Beogradu na temu Mandat sudija - izbor, odgovornost i stručnost. Time će biti završena prva faza sakupljanja mišljenja civilnog sektora, a zatim će uslediti drugi procesi koje će voditi Ministarstvo pravde.