ZAKON O REHABILITACIJI: Rok za podnošenje zahteva za rehabilitaciju ističe 15. decembra 2016. godine. Ukoliko sud donese pozitivnu odluku, rehabilitovana osoba ili njeni najbliži srodnici u roku od mesec i po dana od pravosnažnosti presude mogu da podnesu i zahtev za rehabilitacionu odštetu nadležnoj komisiji Ministarstva pravde

Svi oni koji žele da rehabilituju svoje najmilije stradale posle Drugog svetskog rata kao žrtve političkog terora imaju još vrlo malo vremena za to, jer 15. decembra 2016. godine ističe zakonski rok od pet godina za podnošenje zahteva za rehabilitaciju. Ukoliko sud donese pozitivnu odluku, rehabilitovana osoba ili njeni najbliži srodnici u roku od mesec i po dana od pravosnažnosti presude mogu da podnesu i zahtev za rehabilitacionu odštetu nadležnoj komisiji Ministarstva pravde.

Od početka 2016. godine, zaključno sa septembrom, isplaćeno je ukupno 46.221.100 dinara odštete za 235 podnosilaca zahteva. Od 2014. godine, od kada se vodi evidencija, na ime rehabilitacionog obeštećenja isplaćeno je 140.478.376 dinara za 663 ljudi. Najveći pojedinačni isplaćen iznos je 2.263.500 dinara na ime naknade nematerijalne štete.

Do sada su najveće odštete dobijali golootočani, od 1,7 miliona dinara pa naviše. Tako je na samom početku isplate, pre više od četiri godine, jedan profesor dobio oko dva miliona dinara za 2.500 dana, odnosno skoro sedam godina provedenih na paklenom jadranskom ostrvu. Njegova supruga, koja je bila tamo četiri godine, dobila je znatno manje novca.

Politički zatvorenik sa najdužim stažom je u zatvoru boravio punih 18 godina i među poslednjima napustio Goli otok i famoznu Petrovu rupu, predviđenu za "nepopravljive slučajeve". Reč je o Milinku Stefanoviću, koji, kako kaže Miroslav Manić, sekretar Udruženja "Goli otok" iz Srbije, do kraja života nije želeo da traži rehabilitaciju, pa je to ispoštovala i njegova porodica. On je, osim na Otoku, robijao i na obližnjem ostrvu Sveti Grgur, kao i u sremskomitrovačkoj kaznionici. Sa još 200 ljudi ostao je na kamenom ostrvu i posle formalnog zatvaranja logora 1956. godine, i to sve do 1962. godine, kada je to već bio samo običan zatvor.

U Srbiji, inače, ima oko 300 živih golootočana, od čega najviše u Vojvodini - njih 170. U Ministarstvu pravde ukazuju na to da među obeštećenjima ima različitih kategorija, uključujući i ravnogorce, a ne samo golootočane.

Mnogi od njih, međutim, nisu bili zadovoljni predloženim obeštećenjima, jer se zatvorski dan za rehabilitovane osobe godinama unazad plaća 700 dinara, pa je na stotine njih tužilo državu.

Zakon o rehabilitaciji ("Sl. glasnik RS", br. 92/2011) predviđa i druge naknade za nekadašnje političke zatočenike koji su živi. Recimo, primanje pola prosečne plate u Srbiji do kraja života i uvećanje penzije, što se, u principu, ne poštuje.