OCENA ZAKONITOSTI I USTAVNOSTI: Ustavni sud utvrdio da Zakon o dopuni Zakona o sudijama nije u saglasnosti sa Ustavom

Ustavni sud Srbije, na sednici održanoj 26. marta 2015. godine, doneo je odluku da Zakon o dopuni Zakona o sudijama ("Sl. glasnik RS", br. 121/2012) nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav).

Zakon o dopuni Zakona o sudijama iz 2012. godine nije u saglasnosti sa Ustavom i Ustavni sud je u svojoj odluci broj IUz-156/2014, koja je 17. jula 2015. godine objavljena u Službenom glasniku, konstatovao niz nepravilnosti u radu Visokog saveta sudstva počev od reizbora sudija 2009. godine, saopštilo je Društvo sudija Srbije.

Društvo sudija takođe podseća da je više puta od 2009. godine upozoravalo na drastične posledice po srpsko pravosuđe, vladavinu prava i pravnu državu zbog, kako navodi, nezakonitog i neetičkog postupanja članova VSS u prvom i drugom sazivu prilikom reizbora sudija, kao i u upravljanju sudskim sistemom i potrebu za utvrdivanjem njihove odgovornosti, naročito profesionalne.

Ovo strukovno udruženje napominje da posebno ima u vidu članove VSS iz reda sudija, od kojih je pet izbornih članova i dalje u sastavu VSS.

U saopštenju se ukazuje i da je Društvo sudija još početkom 2013. godine, zajedno sa Udruženjem javnih tužilaca, izašlo iz Radne grupe za pisanje Nacionalne strategije za reformu pravosuđa.

Tada su, kako se navodi, ukazivali na nelegitimnost izbora održanih 2011. godine članova VSS iz reda sudija, koji i dalje obavljaju ovu funkciju i pored grubih povreda postupka i prava koja su učinili prilikom revizije reizbora koja im je naložena od strane zakonodavca.

Zbog toga je Ustavni sud poništio sve njihove odluke, a njihov rad je i tada ocenjen od strane brojnih i uglednih stručnjaka i profesora, ombudsmana, međunarodnih, stranih i domaćih institucija, kao nelegalan i nelegitiman, navodi se u saopštenju.

Društvo sudija navodi i nekoliko konstatacija iz odluke Ustavnog suda, da se "VSS kao organ koji je garant nezavisnosti i samostalnosti sudova i sudija, sam lišio prava da samostalno i nezavisno odlučuje o izboru sudija koji su prvi put birani na sudijsku funkciju u decembru 2009. godine na trogodišnji mandat, nedonošenjem akta kojim bi bili utvrđeni kriterjumi, merila i postupak za ocenjivanje ovih sudija".

Time je kako se dalje ukazuje suštinski ugrozio sudsku vlast, lišio je nezavisnosti i doveo u situaciji da 839 sudija ne bi moglo da obavlja svoju funkciju posle 31. decembra 2012. godine.

"Navedeno nepostupanje VSS ne predstavlja ništa drugo do samovoljno nevršenje svojih ustavnih zadataka, čime je ovaj organ sam prekršio jedno od osnovnih ustavnih načela na kojima počiva pravna država - načelo vladavine prava, jer se nije povinovao Ustavu i zakonu i nije doneo akt kojim bi utvrdio kriterijume, merila i postupak ocenjivanja sudija", navodi se u saopštenju.

Ustavni sud je dalje konstatovao da VSS nema diskreciono pravo da obavlja izbor sudija, nego upravo izbor na stalnu sudijsku funkciju može da vrši na osnovu zakonom propisanih kriterijuma i u zakonom propisanoj i sprovedenoj proceduri, što znaci da VSS ima pravo da nekog izabere, odnosno ne izabere, primenjujući one kriterijume i onaj postupak koji je zakonom propisan.

Nedonošenjem neophodnog akta iz svoje nadležnosti za vrednovanje rada sudija koji su po prvi put izabrani na sudijsku funkciju do isteka njihovog mandata od tri godine, doveo u pitanje izbor ovih sudija, pa bi bez intervencije zakonodavca došlo do kolapsa posebno prekršajnih sudova, pa bi Republika Srbija ostala bez jedne grane sudske vlasti.

To, prema stavu Ustavnog suda, otvara pitanje odgovornosti onoga ko je do takve situacije doveo.

U saopštenju se dalje konstatuje da je načinjen prvi korak u institucionalnom utvrđivanju odgovornosti za reformu pravosuđa i napominje da konkretnije i jasnije utvrđivanje građanske, profesionalne, eventualno i krivične odgovornosti, jeste uslov bez koga se ne može na put uspešne reforme pravosuđa.

Izvor: Vebsajt Društva sudija Srbije, 30.07.2015.