Email Print

INICIJATIVA ZA UVOĐENJE CENTRALIZOVANE DOSTAVNE SLUŽBE NA NIVOU PRAVOSUĐA: Poboljšanje dostave pismena smanjiće troškove i zastare


Broj uručenih poziva i odluka prekršajnih sudova okrivljenima kreće se godišnje između 20 i 25 odsto na nacionalnom nivou, a cena poštanskih usluga državu košta oko 125 miliona dinara godišnje, tako da se oko 100 miliona dinara "baci u nepovrat".

Pored toga, podsećanja radi, veliki broj građana u Srbiji ima fiktivnu adresu stanovanja, odnosno ne živi na adresi koja im je upisana u ličnoj karti.

Zbog toga su prekršajni sudovi podržali inicijativu ministra pravde za uvođenje centralizovane dostavne službe na nivou pravosuđa.

"Ideja da se na nacionalnom nivou osnuje jedinstvena služba za dostavu je izuzetno dobra, jer bi na taj način mogao da se koordinira rad te službe. To bi pomoglo ne samo prekršajnim sudovima nego svim sudovima u Republici Srbiji", rekao je predsednik Prekršajnog apelacionog suda, Zoran Pašalić.

"Ne mogu da kažem u kojoj bi meri to smanjilo broj zastarelih predmeta, ali sam gotovo siguran da bi se broj uručenih pisama povećao najmanje za 50 odsto", naveo je Pašalić.

Portparol Prekršajnog apelacionog suda, Aleksandar Ilić, ukazao je da troškovi dostave koštaju prekršajne sudove između 120 i 128 miliona dinara godišnje.

"Ako je uredno uručenje između 20 i 25 odsto možemo grubo reći da se 100 miliona dinara svake godine baci u nepovrat", rekao je Ilić i naveo primer da je adaptacija sudske zgrade za potrebe Prekršajnog suda u Beogradu u Ustaničkoj ulici koštala 200 miliona dinara.

Upravo zbog toga, proistekla je i ideja da se poštanske usluge plaćaju isključivo po uručenom pozivu.

Tako bismo, kako je naveo, uštedeli novac i na svake dve godine mogli da sagradimo novi sud veličine Prekršajnog suda u Beogradu ili svake godine da adaptiramo dva suda.

Govoreći o zastarevanju predmeta zbog neuručenih poziva i odluka, Ilić je naveo se sama zastara gonjenja ne dešava u sudu, već u najčešće na putu između suda, pošte i okrivljenog.

"Da bi svaka presuda ili odluka postala pravosnažna i da bi po njoj moglo da se sprovede izvršenje, ona mora da bude uručena okrivljenom", naveo je Ilić.

On je ukazao da je nakon početka primene Zakona o prekršajima ("Sl. glasnik RS", br. 65/2013) 1. marta 2014. godine, krajem decembra 2015. godine formirana radna grupa Ministarstva pravde sa zadatkom da izvrši izmene i dopune tog Zakona i upodobljavanje procesnih zakona koji bi doveli do toga da se dostava poboljša na nacionalnom nivou. Pomenute ideje za poboljšanje dostave iznete su pred radnu grupu.

I pored teškoća sa dostavom, prekršajni sudovi hvale se da su smanjili broj zastarelih predmeta.

Od ukupnog broja premeta u radu zastara gonjenja prekršitelja 2014. godine iznosila 14 odsto, dok je u 2015 godini taj procenat smanjen na 11 odsto, ali je i ukupan broj rešenih predmeta povećan, pa je tako rešeno 449.815 predmeta od 813.145 predmeta u radu.

Prekršajni sudovi u Republici Srbiji postupaju u više od 1.400.000 predmeta, a svake godine deo građana u Srbije počini 400 do 450 hiljada novih prekršaja.

To, prema podacima suda, znači da svaki sudija prekršajnog suda u Srbiji ima prosečno 2.500 predmeta godišnje i da svakoga dana mora da obradi oko 10 predmeta i da svakom predmetu posveti odgovarajuću pažnju i primeni neki od 276 zakona i preko 800 podzakonskih akata koji se primenjuju u prekršajnom pravosuđu.

U Prekršajnom apelacionom sudu ukazuju da nije ista kompleksnost prekršaja iz oblasti javnog reda i mira gde "neko viče na ulici" i teškog privrednog ili carinskog prekršaja.

Inače u samoj strukturi broja prekršaja, izdvajaju se prekršaji iz oblasti bezbednosti saobraćaja i oni čine oko 55 do 60 odsto svih prekršaja.

Ostale slučajeve mahom čine prekršaji iz oblasti javnog reda i mira, carinski, privredni i budžetski.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 29.05.2016.
Naslov: Redakcija