Email Print

NAJAVLJENO DONOŠENJE ZAKONA O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI U SEPTEMBRU: Biće definisani postupci u kojima se može ostvariti ova pomoć, oblike pružanja besplatne pravne pomoći, kriterijumi za određivanje korisnika budućeg sistema besplatne pravne pomoći, pružaoci besplatne pravne pomoći, procedura, kontrola kvaliteta i finansiranje


Usled nepostojanja propisa koji na celovit način reguliše i uspostavlja sistem besplatne pravne pomoći, Ministartvo pravde i državne uprve formiralo je radnu grupu zaduženu za pisanje Nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (dalje: Nacrt Zakona), kaže 29. maja za Paragraf član Radne grupe Ivana Krstić.

Prema navodima iz Ministartva Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći (dalje: Zakon) će biti prvi zakon koji će imati zadatak da uspostavi celovit, funkcionalan i efikasan sistem pružanja besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji. To znači, pojašnjava Krstić, da će, prema Strategiji razvoja sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji iz 2010. godine, Zakon definisati postupke u kojima se može ostvariti ova pomoć, oblike pružanja besplatne pravne pomoći, kriterijume za određivanje korisnika budućeg sistema besplatne pravne pomoći, pružaoce besplatne pravne pomoći, proceduru, kontrolu kvaliteta i finansiranje.

Inače, trenutno je besplatna pravna pomoć predviđena fragmentarno, u pojedinim zakonima, kao što su Zakon o azilu ("Sl. glasnik RS", br. 109/2007), Zakon o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US), Zakonik o krivičnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013 i 45/2013), Zakon o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011), Zakonu o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007) i sl. ali se njima ne uspostavlja sistem besplatne pravne pomoći, niti se bliže određuje način ostvarivanja ovog prava, kontrola kvaliteta i drugi propisi.

Drugim rečima, nastavlja Krstić, Zakon će urediti sledeća pitanja:

1) ko i pod kojim uslovima ima pravo na besplatnu pravnu pomoć;

2) ko i pod kojim uslovima pruža besplatnu pravnu pomoć;

3) kako se ostvaruje pravo na besplatnu pravnu pomoć;

4) ko i kako upravlja sistemom besplatne pravne pomoći;

5) kako se kontroliše i obezbeđuje kvalitet besplatne pravne pomoći;

6) kako se sistem finansira.

Cilj Zakona je da budući sistem besplatne pravne pomoći bude zasnovan na sledećim principima:

- dostupnost usluga besplatne pravne pomoći;

- usmerenost ka potrebama korisnika usluga besplatne pravne pomoći;

- ravnopravnost u korišćenju besplatne pravne pomoći i zabrana diskriminacije korisnika usluga besplatne pravne pomoći;

- podsticanje opšteg pravnog informisanja i savetovanja od strane organa za pružanje besplatne pravne pomoći;

- podsticanje mirnog rešavanja sporova;

- efikasnost i održivost sistema besplatne pravne pomoći;

- očuvanje i unapređivanje postojećih resursa u oblasti pružanja besplatne pravne pomoći;

- podsticanje partnerstva i koordinacije rada pružalaca usluga besplatne pravne pomoći;

- stvaranje uslova za specijalizaciju pružalaca usluga besplatne pravne pomoći za određenu pravnu oblast;

- javnost svih oblika rada u upravljanju, rukovođenju i odlučivanju u sistemu besplatne pravne pomoći;

- efikasno praćenje, kontrola i unapređivanje kvaliteta usluga besplatne pravne pomoći.

S obzirom da se korisnici besplatne pravne pomoći najčešće žale na birokratizovanost, sporost i nesenzibilnost davalaca besplatne pravne pomoći, Zakon će propisati osnovne kriterijume za pružaoce besplatne pravne pomoći, pa će tačno naglasiti za koji oblik pravne pomoći je potrebna koja kvalifikacija (npr. diploma pravnog fakulteta, položen pravosudni ispit, advokatura). Kako postojanje neophodnog znanja ne znači i kvalitetnu pravnu uslugu, neophodno je da se redovno održavaju obuke za pružaoce besplatne pravne pomoći, koje će sadržati i psihološke radionice i insistiranje na upoznanju sa tehnikama intervjuisanja klijenata, pravnoj etici i ljudskim pravima, pojašnjavaju u Ministartsvu pravde i državne uprave.

Veoma je važno, naglašava članica Radne grupe, da se uočavaju i ispravljaju sistemski nedostaci koji mogu uzrokovati potrebu za većim brojem korisnika besplatne pravne pomoći, posebno iz oblasti bračnih i porodičnih odnosa, imovinskih odnosa i radnih odnosa, gde se i javlja veliki broj korisnika besplatne pravne pomoći, kao i potreba za donošenjem jednostavnijih i koherentnijih zakona koji su međusobno usklađeni i jasni velikom broju građana.

Istraživanje Jukoma je pokazalo i da korisnici besplatne pravne pomoći pred sudom duže čekaju na rešenje spora od građana koji sami finansiraju svoje pravne zastupnike, a Krstić naglašava da je jedini način da se stane na put takvoj praksi uspostavljanje efikasnog sistema kontrole besplatne pravne pomoći koji će imati na raspolaganju različite mehanizme kontrole, a trebalo bi primeniti i praksu nekih zemalja (npr. Holandije) gde ukoliko klijentu treba zastupanje na sudu u određenoj oblasti, npr. u porodičnom sporu, zastupnik može ostvariti pravo na naknadu prema unapred predviđenoj šemi gde se svaki spor boduje prema unapred pretpostavljenom broju sati. Tako se zastupniku ne može isplatiti veća naknada za duže trajanje postupka, koja ponekad može biti motiv za odugovlačenje, zaključuje Krstić.

Ona navodi da, kada je reč o kontroli kvaliteta sistema besplatne pravne pomoći, trenutno Advokatska komora ima mogućnosti izricanja disciplinskih mera protiv advokata koji nesavesno obavljaju svoj posao, dok nevladine organizacije moraju da pravdaju utrošena sredstva i donatori obično sprovode eksternu evaluaciju, a oni svojim klijentima obavezno daju da popunjavaju evaluacione listiće gde ocenjuju primljenu uslugu. Takođe, u opštinama, službe pravne pomoći sastavljaju godišnji izveštaj i o svojim aktivnostima obaveštavaju skupštinu. Pravne klinike na fakultetima pitaju klijente da li su zadovoljni pruženom uslugom, a o svojim aktivnostima izveštavaju Nastavno-naučno veće. Međutim, ističe članica Radne grupe, prave kontrole kvaliteta za sada nema i očekuje se da budući zakon uredi ovu oblast i uvede niz mehanizama te kontrole.

Ona dodaje da je, prema sadašnjem tekstu Nacrta Zakona, predviđeno osnivanje Komisije za kontrolu kvaliteta koja bi vršila redovnu kontrolu kvaliteta pružene pravne pomoći, zauzimala stavove i izdavala obavezne instrukcije za postupanje pružalaca u cilju jedinstvenog postupanja i većeg kvaliteta besplatne pravne pomoći. Takođe, komisija bi razmatrala godišnje izveštaje o radu svih pružalaca i pokretala postupak za utvrđivanje odgovornosti pružaoca u slučaju nesavesnog, odnosno nestručnog pružanja pomoći. Nakon spovedenog postupka Komisija bi mogla da izrekne meru opomene, a kao krajnju meru mogla bi izreći brisanje iz registra pružalaca besplatne pravne pomoći.

Krstić navodi i druge načine kontrole kvaliteta koji će biti utvrđeni Zakonom:

- neposredna kontrola na mestu pružanja besplatne pravne pomoći,

- uvod u evidenciju o uslugama besplatne pravne pomoći,

- upitnik o zadovoljstvu korisnika, suda ili organa pred kojim se vodi postupak,

- pritužba korisnika i

- interna kontrola.

Krstić dodaje da je prema istraživanju koje je 2008. i 2009. godine sproveo Fond za pravnu pomoć, a koji je osnovan tokom trajanja projekta "Stvaranje delotvornog i održivog sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji" (koju su sprovodili Ministarstvo pravde i UNDP), najveći korisnici besplatne pravne pomoći su socijalno ugrožene kategorije stanovnika, izbeglice i raseljena lica i pripadnici manjina. Oko 40% njih nema završenu osnovnu školu ili ima samo osnovno obrazovanje. U pitanju su osobe koje su socijalno i ekonomski ugrožene i obično imaju više pravnih problema i bar jedan postupak koji traje nekoliko godina. Dosadašnja istraživanja pokazuju i da najveći broj klijenata traži samo pravnu informaciju ili pravni savet, tako da je gotovo ¾ dosadašnjih klijenata tražila tzv. primarnu, a ne sekundarnu pravnu pomoć, odnosno zastupanje na sudu. Takođe, korisnici besplatne pravne pomoći su i žrtve trgovine ljudima, žrtve diskriminacije i tražioci azila.

Takođe, najnovije istraživanje Jukoma iz januara 2013. godine potvrđuje da su najčešći korisnici besplatne pravne pomoći osobe sa izrazito niskim prihodima, malim kulturnim i socijalnim kapitalom, gde je čak 59% njih istaklo da im visina sudskih troškova predstavlja veliku prepreku u ostvarivanju pravde. Međutim, ovo istraživanje pokazuje da je korišćenje besplatne pravne pomoći direktno uslovljeno stepenom obrazovanja, pa obrazovanije stanovništvo češće koristi i usluge besplatne pravne pomoći. Takođe, usluge u najvećoj meri koriste nezaposleni, a potom zaposleni u javnom sektoru. Od marginalizovanih grupa, kao korisnici besplatne pravne pomoći posebno se izdvajaju etničke i seksualne manjine, Romi, samohrane majke i žrtve porodičnog nasilja, zaključuje članica Radne grupe za izradu teksta Nacrta Zakona.

Krstić zaključuje da je plan Ministarstva da se tekst Zakona završi do sredine septembra, da se onda organizuje javna rasprava i da se odmah nakon rasprave tekst usvoji u formi Nacrta i uđe u skupštinsku proceduru.

Izvor: Redakcija, 30.5.2013.