Arhiva vesti
<<< Nazad na ostale vesti
31.05.2012

ZAKON O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU:PRIVATNI IZVRŠITELJI POČINJU SA RADOM


 U Republici Srbiji počinju sa radom privatni, vansudski izvršitelji, uvedeni prošle godine novim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.

Komora izvršitelja je osnovana 14. maja ove godine. Do sada su imenovana 64 izvršitelja, a prvi će zakletvu položiti danasu Palati pravde, posle čega će početi da rade.

PREDVIĐENA SU UKUPNO 334 VANSUDSKA IZVRŠITELJA, PO JEDAN NA 25.000 STANOVNIKA.

Oni će imati status službenog lica, izvršenja će sprovoditi na plati dužnika, na njegovoj pokretnoj i nepokretnoj imovini.

U zavisnosti od konkretne situacije, moći će da dužnike iseljavaju iz stanova, kuća, lokala, prikupljaju podatke o imovinskom stanju dužnika, popisuju, procenjuju, ali i plene i prodaju pokretnu imovinu, kao i nepokretnosti. Koja će se imovina prodavati zavisi od visine duga i vrednosti imovine.

S obzirom da se mora voditi računa o srazmeri duga i imovine, za mali dug ne može se prodavati stan, izuzev ako nema druge imovine na kojoj bi se moglo sprovesti izvršenje.

Ukoliko dužnik nema imovinu, izvršni postupak se obustavlja.

U odnosu na raniji zakon, izvršitelji mogu da sprovode izvršenja svakog dana od 7 do 22 sata, a ne samo radnim danima, a mogu to izuzetno da rade i noću, ako postoji izbegavanje obaveze ili opasnost od odlaganja - za šta se više ne traži izričito odobrenje suda.

Njihovo uvođenje prolazi u znaku insistiranja Ministarstva pravde i Komore izvršilaca da će se sudske presude od sada izvršavati mnogo brže i da će posledica biti veća finansijska disciplina u izvršavanju obaveza.

Sudeći po brojnim komentarima na veb portalima za vesti, građani koji imaju velika dugovanja za komunalije i duguju za kredite, vrlo negativno su, pa i neprijateljski nastrojeni prema izvršiocima.

Kao razlog navode gomilanje dugova usled gubitka posla, malih zarada, kašnjenja plata, pada vrednosti dinara, te poskupljenja rata za kredite.

Takođe, žale se na netransparentan obračun cena tih usluga i najavljena poskupljenja koja će ih staviti u još gori položaj.

Rakić Vodinelić je rekla da je novi zakon o izvršenju i obezbeđenju ideološki obojen kao i stari zakon, "s tim što je nekada loš momak bio poverilac, a sada je to dužnik".

Po njenim rečima, dužnik po novom zakonu nema dovoljno pravnih sredstava da se brani kada je pretenzija poverioca neosnovana.

"Na osnovu dosadašnjeg ponašanja države, izgleda da će građani kao dužnici biti stavljeni u znatno lošiji položaj u odnosu na državu", rekla je ona i ocenila da Ministarstvo pravde "nije učinilo ništa da objasni građanima koje su sve nadležnosti izvršilaca".

Rakić Vodinelić je takođe rekla da bi izvršioci "morali izvršenja da sprovode danju, a ne noću, i to samo radnim danom, i da poštuju dostojanstvo dužnika, koji bi morao da ima na raspolaganju delotvorne pravne lekove" što, po njenim rečima, "proizlazi iz prakse Evropskog suda pravde".

Privatnim izvršiteljima je glavni zadatak da ubrzaju postupak izvršenja i vrate poverenje investitora i poverilaca u pravosudni sistem.

Privatni izvršitelji su, prema rečima pomoćnika ministra pravde Vojkana Simića samostalni profesionalci, od kojih se očekuje posvećenost poslu i veći kvalitet rada, s obzirom na njihovo znanje i iskustvo, a među njima ima bivših sudija, advokata, bankara, preduzetnika i drugih visoko obrazovanih kadrova.

"Oni će biti posebno motivisani mogućnošću pristojne zarade, a visina nagrade izvršitelja određena je Pravilnikom o tarifi, koji je doneo ministar pravde", rekao je Simić Tanjugu.

Izvršitelj ima pravo na nagradu prema visini glavnog duga - što je jedan deo nagrade, a drugi deo se odnosi na nagradu za uspešno izvršenje, koja se određuje prema vrednosti onog što je naplaćeno, ukazao je pomoćnik ministra.

"Ukupno na dinarsku protivvrednost od 5.000 evra, izvršitelj bi mogao da zaradi 430 evra u dinarskoj protivvrednosti", naveo je on kao primer.

Original se prepoznaje po grbu Republike Srbije u gornjem desnom uglu i potpisu ministarke pravde Snežane Malović.

Privatni izvršitelj ima ista prava i ovlašćenja kao i sudski izvršitelj, naveo je Simić i napomenuo da i građani imaju ista prava i obaveze pred privatnim, kao i pred sudskim izvršiteljem, jer njihov položaj, shodno zakonu, ne sme da se razlikuje u vezi sa ostvarivanjem prava.

Izvršitelj nema pravo da predmete uzima u rad preko reda, a u obavljanju posla će mu pomagati zamenici, koji su takođe dužni da polože izvršiteljski ispit, kao i pomoćnici za druge poslove.

Iskustva zemalja članica EU, poput Bugarske, Holandije, Makedonije i drugih govore da su profesionalni izvršitelji pouzdaniji i efikasniji od sudskih, koji su deo glomaznog državnog aparata i imaju niži nivo obrazovanja.

"Oni nemaju pravo da primenjuju bilo kakvu prisilu, jer to ostaje isključivo pravo Ministarstva unutrašnjih poslova, što znači da kada je to neophodno, pomoć za izvršenje neke radnje moraju da traže od policije", rekao je Homen Tanjugu.

Prema njegovim rečima, vrlo je vazno da prilikom sprovođenja izvršenja ni privatni ni sudski izvršitelji ne prave razliku između privatne svojine i državne imovine.

"Često je do sada bio slučaj da se favorizuje država i da se daleko teže izvršavaju odluke koje se odnose na obaveze države", napomenuo je Homen.

On je naglasio da izvršitelji i sudski i profesionalni imaju obavezu da podjednako postupaju prema dužnicima, bilo da su u pitanju državni organi ili privatna pravna i fizička lica.

Državni sekretar smatra da će zakonska obaveza jednakog tretmana i stoga kontrola postupanja privatnih izvršitelja otkloniti dugogodišnju neravnopravnost koja je postojala, jer je, kako je naveo, čest slučaj bio da se lakše uzima novac privatnim licima, dok je država bila na neki način zaštićena.

"Izvršitelji imaju obavezu i zakonsku i svaku drugu da na podjednak način tretiraju bilo kog izvršnog dužnika", istakao je Homen.

On je podsetio da će građani, odnosno svi drugi izvršni poverioci, sami moći da biraju da li žele da angažuju sudskog ili privatnog izvršitelja da sprovede postupak izvršenja, osim u slučajevima porodičnih i radnih sporova za koje će biti nadležni samo izvršitelji zaposleni u sudovima.

Shodno zakonu, sud je taj koji određuje na kojoj će se imovini dužnika sprovesti izvršenje, odnosno naplatiti neki dug, a to čini na osnovu predloga koji mu je dostavio poverilac.

Izvršitelj sprovodi izvršenje na onim sredstvima i predmetima izvršenja koji su navedeni u rešenju o izvršenju, koje je doneo sud, a kad oni nisu navedeni, izvršitelj postupa na osnovu sopstvenog zaključka "na sredstvima i predmetima izvršenja kojim se najpovoljnije ostvaruje namirenje izvršnog poverioca", navodi se pored ostalog u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju.

Homen je podsetio da je jedan od najvećih problema u radu srpskog pravosuđa bilo upravo izvršavanje sudskih odluka, i da smo se nalazili u situaciju da se na izvršenje sudske presude čekalo po 200 i više dana.

Ozbiljan korak u reformi pravosuđa u tom smeru je, smatra on, bilo donošenje novih procesnih zakona koji već daju rezultate, a pre svega Zakon o izvršenju i obezbeđenju.

"U ovom trenutku ne postoji mogućnost da se izvršenje odlaže duže od 30 dana, jer je preduzeto niz konkretnih poteza. Jedan od njih je da se više ne ulaže žalba višem sudu, što je bilo ključni kamen spoticanja u postupku izvršenja, već to radi isti sud na osnovu prigovora", ukazao je Homen.

Takođe jedna od važnih mera je uvođenje privatnih izvršitelja čime se povećao broj lica koja su zadužena za sprovođenje izvršenja na teritoriji Srbije, što će takođe povećati efikasnost izvršnog postupka.

Izvor: Tanjug, RTV, Beta

<<< Nazad na ostale vesti