Email Print

ODLUKA O ODREĐIVANJU POLJOPRIVREDNIH I PREHRAMBENIH PROIZVODA ZA KOJE SE PLAĆA POSEBNA DAŽBINA PRI UVOZU I UTVRĐIVANJU IZNOSA POSEBNE DAŽBINE: Odluka se primenjuje do 30. juna 2016. godine i podrazumeva zaštitne mere za uvoz mleka, sira, putera i svinjetine. Na insistiranje EU ovi mehanizmi od jula 2016. godine najverovatnije neće moći da se koriste


Da li će prelevmani, odnosno neka vrsta taksi za uvoz mleka, mlečnih proizvoda i svinjskog mesa u Srbiji biti ukinuti još nije zvanično odlučeno, ali posle 30. juna 2016. godine Vlada Republike Srbije najverovatnije neće produžavati ovu vrsta zaštite tržišta.

Predstavnici delegacije Evropske unije u Srbiji više puta su nas javno opomenuli da uvođenje prelevmana nije primereno i da je potrebno da se ta mera što pre ukine. Pritisak Brisela da Srbija ispoštuje dogovor koji ima sa EU, u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, bio je očigledno jak.

Odlukom o određivanju poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda za koje se plaća posebna dažbina pri uvozu i utvrđivanju iznosa posebne dažbine ("Sl. glasnik RS", br. 136/2014, 22/2015, 28/2015, 48/2015, 57/2015 i 113/2015) prelevmani su na snazi do 30. juna 2016. godine, ali na insistiranje Brisela najverovatnije više nećemo moći da koristimo te mehanizme. Srbija se tako stavlja u nezavidnu poziciju jer je recimo sir koji nam stiže iz inostranstva jeftiniji od sirovog mleka. To ukazuje na "dampingovanje" cena i domaći proizvođači neće sa tim moći da se izbore.

Da bi zaštitila domaće proizvođače Srbija je prošle godine uvela zaštitne mere za uvoz mleka, sira, putera i svinjetine. Evropska komisija je u Izveštaju o napretku Srbije za tu godinu ocenila da obrazloženje naše strane nije bilo dovoljno utemeljeno. Krajem prošle godine Vlada je ipak odlučila da zaštitne mere produži za još šest meseci i u nekim slučajevima čak povisila uvozne dažbine (kod uvoza svinja za klanje). Na takav korak odlučila se zbog evidentnog poremećaja na domaćem tržištu koji je nastao zbog embarga Rusije na uvoz iz EU i prošlogodišnjeg ukidanja kvota za mleko u Uniji.

Kako će ove mere uticati na potrošače i mogu li da očekuju niže cene uvoznih proizvoda?

Ocena stručnjaka je da će kupci to minimalno osetiti kroz pojeftinjenje pojedinih sireva, mlečnih proizvoda i mesa, a da će najveću korist imati trgovci, odnosno uvoznioci. Štetu će, objašnjavaju, svakako najviše osetiti proizvođači mleka.

Dosada preduzete mere delimično su ublažile negativne efekte prekomernog uvoza te robe iz zemalja EU ali da je po tržište opasno to što se nastavlja pad cena mleka i mlečnih proizvoda na svetskom nivou. Cena mleka je prošle godine pala za čak 28,5 odsto na svetskom tržištu, što je najveći zabeleženi pad u prehrambenom sektoru. Evropsko tržište je opterećeno zalihama jer ima zabranu izvoza u Rusiju i sve dosadašnje mere regulacije nisu dale značajnije efekte. Ukoliko zaštita bude ukinuta naročito će biti ugrožena mlečna industrija ali se očekuje da ćemo biti zatrpani i uvoznim svinjama za klanje.

Podaci Privredne komore Srbije pokazuju pozitivne rezultate uvođenja prelevmana. Prošle godine je (u odnosu na 2014) uvoz svinja za klanje, težine preko 50 kilograma, gotovo prepolovljen (sa 330.000 komada na 180.000). Smanjen je i uvoz polutvrdih sireva, dok je i pored zaštitnih mera uvezeno dve hiljade tona više svinjskog mesa nego 2014. godine.

Efekta je bilo i kod mleka i kod živih svinja ali ne i kod svinjskog mesa. Postoji snažan pritisak Evropske komisije da se prelevmani ne produže i to će se verovatno dogoditi – predviđa agrarni analitičar Vojislav Stanković. On ističe da postoji mogućnost zaštite tržišta i na drugi način i da treba da insistiramo na pregovorima jer ukoliko budemo previše popustljivi rizikujemo da potpuno uništimo govedarsku proizvodnju koju nećemo moći da obnovimo ni narednih deset godina.

Ostaje nam da kroz pregovore sa Evropskom komisijom predložimo uvođenje uvoznih carina na neke vrste mleka i polutvrdih sirova. Mi EU možemo da ponudimo neku vrstu kompenzacije u vidu skidanja carina. Te olakšice ne moraju da se odnose na poljoprivredno-prehrambeni sektor već na neki industrijski proizvod koji je manje značajan za privredu Srbije. Dobro je što takva praksa postoji i takvu odluku ne moraju da ratifikuju države članice – kaže Stanković. To je postojeća praksa koju su poslednjih godina imale zemlje kandidati za članstvo u EU.

Vlada Republike Srbije uvela je u junu 2015. godine prelevmane (uvozne takse) za mleko u iznosu od 10 do 20 dinara po litru kao i za kiselo-mlečne proizvode (od 10 do 30 dinara). Odlukom iz decembra 2015. zaštitne mere su produžene, taksama je tom prilikom obuhvaćeno i svinjsko meso, ali su zaštitne mere skinute sa određene vrste pavlake. Takođe, iznos na uvoz maslaca za maloprodaju smanjen je sa 125 dinara po kilogramu na 70 dinara, a povećan sa 130 na 150 dinara po kilogramu za sireve koji su se najviše uvozili u 2015. godini (recimo gauda). Taksa na uvoz svinja za klanje tada je povećana sa 10 na 15 dinara za kilogram, a uvedena je i zaštitna mera za svinjsko meso i klanične proizvode od tog mesa.

Izvor: Vebsajt Politika, Ivana Albunović, 30.03.2016.
Naslov: Redakcija