ZAKON O RADU: Minimalna zarada u Srbiji spada među najniže u regionu, sindikati traže 70% potrošačke korpe

Minimalna zarada u Srbiji nije povećana već dve godine i spada u najniže u regionu, a procene su da minimalac u Srbiji prima trećina zaposlenog stanovništva.

U sklopu izmena radnog zakonodavstva razgovara se i o minimalnoj ceni rada koja trenutno iznosi 115 dinara po satu, a na mesečnom nivou 20.010 dinara.

Sindikati upozoravaju da se ona nije menjala već dve i po godine i predlažu da se u okviru izmena Zakona o radu uvede odredba po kojoj bi bilo predviđeno da se minimalac može isplaćivati najduže šest meseci i to u slučajevima kada poslodavac, odnosno firma ima probleme u radu.

Sindikati takođe traže da se ona utvrđuje jednom godišnje i to u oktobru i da iznosi najmanje 70 odsto od minimalne potrošacke korpe, koja sada iznosi oko 65.000 dinara. Sindikati su pre nekoliko meseci zatražili da se minimalna cena rada poveća na 130 dinara po satu, sa čime se nisu složili poslodavci koji ističu da se za to nisu stvorili uslovi u privredi.

Na sednici Socijalno ekonomskog saveta u februaru doneta je odluka da se cena rada ne menja do juna.

Potpredsednik Saveza samostalnog sindikata Srbije, Zoran Mihajlović, rekao je za Tanjug da zabrinjava činjenica da minimalac u Srbiji ne može da zadovolji ni egzistencijalni minimum potreba stanovništva. Prema njegovim rečima, procene sindikata pokazuju da trećina zaposlenog stanovništva u Srbiji živi od minimalca.

To praktično znači da oko 500.000 građana prima minimalnu mesečnu zaradu.

Minimalac u Srbiji je poslednji put korigovan u aprilu 2012. godine, i tada je cena rada po satu sa 102 dinara povecana na 115 dinara. Radnik u Srbiji je sa minimalnom platom od 175 evra i tada bio jedan od najmanje plaćenih u okruženju.

Pored Slovenije i Hrvatske, Srbija kaska i za Makedonijom i BiH.

Kada je reč o zemljama članicama EU, Bugarska je sa 3,7 evra po satu imala najnižu cenu rada u Evropskoj uniji u 2013. godini, ali je istovremeno imala i najveće povećanje te cene od 44,1 odsto od 2008. do 2013. godine.

Najskuplje je plaćen rad u Švedskoj, gde se za jedan sata rada dobija 40,1 evra, pokazuju podaci Evrostata. Prosečna cena rada u EU u 2013. godini iznosila je 23,7 evra, a u evrozoni 28,4 evra.

Podaci Evropskog zavoda za statistiku Evrostata pokazali su i da su u Evropskoj uniji u januaru minimalne plate značajno varirale, od svega 174 evra u Bugarskoj do 1.921 evra u Luksemburgu,

Kada se uzmu u obzir cenovne razlike među zemljama, disparitet između članica EU iznosi 1:11 (izraženo u evrima) odnosno 1:5 prema standardu kupovne moći. Evrostat je rangirao zemlje EU u tri grupe prema nivou minimalne plate.

Prvu grupu čine zemlje sa minimalnom platom ispod 500 evra i u njoj se nalaze: Bugarska, Rumunija, Letonija, Litvanija, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Slovačka, Poljska i Hrvatska.

U drugoj grupi, sa minimalnom platom od 500 do 1.000 evra nalaze se: Portugalija, Grčka, Malta, Španija i Slovenija, dok treću grupu, sa minimalnim platama iznad 1.000 evra, čine: Britanija, Francuska, Irska, Holandija, Belgija i Luksemburg.

Treba uzeti u obzir da su plate u zemljama EU koje nisu članice evrozone (Bugarska, Češka, Hrvatska, Letonija, Litvanija, Mađarska, Poljska, Rumunija i Britanija) izražene u evrima podložne promenama deviznog kursa, navodi Evrostat.

Danska, Nemačka, Italija, Kipar, Austrija, Finska i Švedska nisu uključene u obračun, budući da nemaju nacionalne propise o minimalnoj plati, ili oni variraju u zavisnosti od sektora ili profesija.