ZAKON O DONACIJAMA I HUMANITARNOJ POMOĆI: Ministarstvo rada razmatra ukidanje poreza na donacije i humanitarnu pomoć u Srbiji. Prema važećim propisima uvoz dobara po ugovorima o humanitarnoj pomoći ili donaciji ne podleže plaćanju PDV-a, međutim, kada se radi o donaciji koja stiže iz domaćih izvora, on se i dalje obračunava, s tim što poreski obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza. Ova donacija tretira se po propisima kao davanje bez naknade

Srbija je jedna od retkih zemalja u kojima nema poreskih olakšica za donatore i one koji obezbeđuju humanitarnu pomoć, pa je najava da će država u prvoj polovini 2017. godine izmeniti zakonske propise kako bi ukinula plaćanje PDV obradovala one koji se bave humanitarnim radom.

Uz komplikovanu papirologiju i ekonomsku krizu, i naplata PDV-a je jedan od glavnih razloga što je humanitarne pomoći u Srbiji sve manje. Zato bi predlog koji je potekao od ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja trebalo da bitno popravi ovu sliku.

- Nije u redu da kompanije koje su obezbedile poklone i donacije za ugrožene kategorije stanovništva plaćaju porez i PDV kao da su ih prodale na tržištu. Težićemo tome da se u ovoj godini približimo drugim zemljama po zakonskim rešenjima. Ministarstvo rada radiće na tome da pomogne svim ljudima koji su u sistemu socijalne zaštite, a sa druge strane, uticaće na to da se pruže sve moguće olakšice onima koji žele da poboljšaju njihov kvalitet života - navodi ministar rada.

Direktor beogradskog Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici, Zoran Milačić, objašnjava da njegova ustanova mora da plati porez na poklon, što je apsurdno.

- Primetno je da su ljudi do 2008. godine mnogo više pomagali, a s početkom ekonomske krize sve je značajno smanjeno. Sada od humanitarnih organizacija stiže jedan-dva odsto pomoći u odnosu na naš ukupni budžet, što je veoma malo, s obzirom na to da su nekada iznosi išli i do 15 procenata. Kriza je, pa i uspešne firme vode računa o svakom dinaru. Pošto smo mi 100 odsto budžetska ustanova, od države dobijamo sve što je predviđeno normativima, a ovo je išlo na poboljšanje standarda i kvaliteta života štićenika. -

Ceo iznos donacije koji stiže u humanitarne organizacije je potpun samo kad novac dolazi iz, recimo, evropskih projekata za koje su konkurisali. Kada stiže iz naših izvora, uvek dobijaju za 20 odsto manje, koliko iznosi porez. Iako su formalno oslobođeni PDV-a, nije oslobođen onaj ko im daje pomoć, a krajnju štetu snose korisnici.

Poslednjih godina problemi se javljaju i sa donacijama medicinske opreme. Pošto nije oslobođena poreza, nabavka košta donatore za petinu više, pa su sve ređe spremni da pomognu. Naše bolnice imaju dotrajalu opremu zato je nejasno zašto se ne olakša onima koji žele da pomognu. Do 2012. preko donacija godišnje je u zemlju ulazilo 35-45 odsto aparata, a sada je to palo na tri-četiri odsto.

Prema uputstvu za primenu Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007, 93/2012, 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 68/2014 - dr. zakon, 142/2014, 5/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn. i 108/2016) iz 2005. godine, uvoz dobara po ugovorima o humanitarnoj pomoći ili donaciji ne podleže plaćanju PDV-a, međutim, kada se radi o donaciji koja stiže iz srpskih izvora, on se i dalje obračunava, s tim što poreski obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza. Ova donacija tretira se po propisima kao davanje bez naknade.

Pravo na poreske olakšice, odnosno oslobađanje od plaćanja PDV, u susednoj Hrvatskoj odnosi se na donacije date u kulturne, obrazovne, naučne, zdravstvene i humanitarne svrhe, a maksimalno do visine dva procenta oporezivih prihoda iz prethodne godine.

Kao primer pozitivne prakse najčešće se navode SAD, gde se u humanitarne svrhe doniraju značajne svote novca, a donatori su stimulisani time što znaju da za donirani novac neće morati da plate porez.