Email Print

ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Osiguranici koji ispunjavaju uslove za ostvarivanje prava na starosnu penziju u 2016. godini moraju da zaključe radni odnos i podnesu zahtev za ostvarivanje prava najkasnije 30. decembra, kako bi im se o tom pravu odlučivalo po odredbama Zakona koje važe za 2016. godinu


Svi zaposleni koji ispunjavaju uslove za penzionisanje moraju krenuti da prikupljaju dokumentaciju jer zahtev za penziju filijali Fonda PIO moraju predati do 30. decembra 2016. godine. Oni najkasnije do tog datuma moraju raskinuti radni odnos jer, ako zahtev podnesu 1. januara 2017. godine, za njih važe pravila penzionisanja koja se primenjuju naredne godine, a donose najmanje pola godine duži rad.

Za punu starosnu penziju ženama treba 65 godina života i 40 staža, koliko i muškarcima. Do penzije mogu doći muškarci i žene sa 65 godina i najmanje 15 radnog staža. No, postoji mogućnost i prevremenog penzionisanja, ali se za svaku nedostajuću godinu života penzija umanjuje za 0,34 odsto. Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014 i 142/2014 - dalje: Zakon), koji se primenjuje od 1. januara 2015, uslov za starosnu penziju za žene sukcesivno podiže svake kalendarske godine šest meseci. Na kraju ove godine, da bi otišle u penziju, žene moraju da imaju 61 godinu života i najmanje 15 penzijskog staža, a muškarci 65 života i bar 15 radnog staža.

Uslov za prevremenu starosnu penziju za žene u ovoj godini je 55 godina života i 37 staža, a za muškarce 55,8 godina i 40 godina radnog staža. Uslov za prevremenu starosnu penziju podiže se do 2024, kad će žene i muškarci biti izjednačeni jer će i jedni i drugi morati imati 65 godina života i 40 godina radnog staža.

Od 2017. godine menjaju se uslovi za penzionisanje, ali samo za žene. Tako će one naredne godine moći da idu u penziju samo ako imaju 61 godinu i šest meseci života i najmanje 15 godina staža, a za prevremenu starosnu penziju trebaće im 55 godina i osam meseci života i 37 i po godina staža. Za muškarce koji bi naredne godine u penziju i dalje ostaje sadašnji uslov, odnosno 65 godina života i 15 godina radnog staža, a uslov za prevremenu starosnu penziju je 56 godine i četiri meseca starosti i 40 godina osiguranja.

Ako zaposleni ima Zakonom propisane uslove za penzionisanje, on može, ali i ne mora u penziju. Naime, sa poslodavcem se može dogovoriti da ne ide u prevremenu penziju već da čeka "punu", pod uslovom da poslodavac na to pristane. Ukoliko ne pristane, radniku ne preostaje ništa drugo nego da u zakonskom roku podnese zahtev za penzionisanje.

Zahtev za starosnu penziju, uz dokumentaciju, podnosi se filijali Fonda PIO. Kao i svi državni organi i ustanove, Fond ima obavezu da po službenoj dužnosti utvrde staž osiguranika. Kad on podnosi zahtev za penzionisanje, više ne mora da dostavlja dokaze potrebne za ostvarivanje prava o kojima se vode službene evidencije. No, podnosilac zahteva mora da obezbedi dokaze koji se odnose na radni staž (eventualno i inostrani), školsku potvrdu ili medicinsku dokumentaciju. Zato je i važno da zaposleni čuvaju radne knjižice da bi se eventualno utvrdilo gde je "nestao" neki radni staž ili gde je zapravo ostvaren.

Važno je zato na vreme proveriti da li je iza onoga što piše u radnoj knjižici uplaćeni penzijski staž. Jer radni i penzijski staž nisu isto. Može se dogoditi da, po radnoj knjižici, radnik ispunjava uslove za penzionisanje i ima pun radni staž, a kad podnese zahtev za penziju, utvrdi se da penzijski staž nije plaćen za sve te godine pa je u problemu. Još je veći ako firma u kojoj je radio više ne postoji, ali u Fondu postoji način da se to premosti i podnosilac zahteva ipak dođe do penzije, ali će biti manja nego što bi imao da je penzijski staž u godinama rada plaćen. Isto je i sa zaposlenima kojima je država povezivala staž – a činila je to više puta – jer je to činjeno na minimalnu zaradu, pa je konačna penzija dosta manja nego što bi radnik imao da je staž uplaćivan redovno jer su mnogi imali znatno veću platu od minimalca.

Promene od 2017. godine postoje i kod porodične penzije. Predviđeno je da udovice ostvaruju pravo na porodičnu penziju s 53 godine života, a udovci s 58, s tim što udova u trenutku smrti supružnika ima najmanje 45 godina. Deca imaju pravo na porodičnu penziju najkasnije do 26. godine života, pod uslov da redovno studiraju. Udovice koje su se više puta udavale i svaki put imale pravo na porodičnu penziju, mogu da biraju od kog će muža da naslede porodičnu penziju, ali imaju pravo samo na jednu utvrđenu penziju.

U slučaju posebnih kategorija osiguranika, kao što su pripadnici MUP-a, MIP-a, BIA, VBA, Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, Poreske policije, VS-a, za ostvarivanje prava na starosnu penziju u 2017. granica se podiže na 54 godine i osam meseci života i 22 godine i šest meseci staža, kao i 12 i po godina provedenih na radnim mestima na kojima se staž računa sa uvećanim trajanjem. Uslovi za starosnu penziju za ostale policijske službenike podižu se na 58 godina starosti, 25 godina staža i 15 godina na radnim mestima gde se staž računa s uvećanim trajanjem.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Ljubinka Malešević, 29.11.2016.
Naslov: Redakcija