ZAKON O OZAKONJENJU OBJEKATA: Građevinski inspektori imaju rok od šest meseci da popišu nelegalne objekte. Za objekte za koje nikada nije podnet zahtev za legalizaciju, po završetku popisa građevinska inspekcija će doneti rešenje o rušenju, koje se neće izvršavati do pravosnažnog okončanja postupka ozakonjenja. Objekti za koje ne bude izdato rešenje o ozakonjenju biće srušeni

27. novembra 2015. godine stupio je na snagu Zakon o ozakonjenju objekata ("Sl. glasnik RS", br. 96/2015 - dalje: Zakon) koji će omogućiti brzu i jeftinu legalizaciju za oko 1,5 milion takvih objekata u Srbiji.

Zakon predviđa i do 100 puta manje takse. Tako, primera radi, taksa za legalizaciju stambenog objekta do 100 kvadratnih metara košta 5.000 dinara, do 200 kvadrata 15.000, do 300 kvadrata 20.000, a za više od 300 taksa je 50.000 dinara.

Taj zakonski akt treba da omogući da milion objekata bude legalizovano do kraja 2016. godine. Predmet ozakonjenja biće svi objekti koji su vidljivi na satelitskom snimku pa će on biti jedan od osnovnih kriterijuma za donošenje odluke o tome da li se objekat može ozakoniti ili ne. Oni koji su izgrađeni nakon što je satelitski snimak urađen ne mogu biti prijavljeni za ozakonjenje. Kada je spratnost objekta u pitanju, propisana je odredba da, ako postoji važeći planski dokument - maksimalna spratnost koja se može ozakoniti iznad dozvoljenog jeste dva sprata.

Sve građevinske inspekcije imaju rok od šest meseci da završe popis nelegalnih objekata u zemlji, po cenama i zonama. Zakon propisuje da je 23 dana minimalno vreme za izdavanje rešenja o ozakonjenju, kao i da je 143 dana maksimalno potrebno za dobijanje rešenja.

Namet za legalizovanje stanova u zgradi, koji su kupljeni od investitora, po Zakonu treba da plati investitor, ukoliko je dostupan i poznat. Ako nije, trošak legalizacije plaćaju vlasnici stana, svako za svoj posed. Oni koji su podneli zahtev za legalizaciju do 1. februara 2014. godine ulaze u proceduru ozakonjenja danom stupanja na snagu Zakona. Građani koji nisu podneli zahtev do februara prošle godine, a Građevinski inspektorat je doneo rešenje o rušenju, ulaze u proceduru ozakonjenja danom dostavljanja tog rešenja nadležnom organu.

Najbolje će proći oni koji su već podneli zahtev za legalizaciju zaključno sa februarom 2014. godine jer će im samo ostati da plate taksu. Samohrani roditelji koji imaju stan ili kuću do 100 kvadrata neće morati da je plate. S druge strane, građani koji nisu uspeli da sakupe svu papirologiju koja je pre bila potrebna za legalizaciju, moraće na taj trošak da dodaju i taksu za izveštaj o zatečenom stanju objekta, koji se vadi u projektnom birou sa izveštajem geometra.

Najskuplje ozakonjenje je legalizacija lokala. Za lokal od 1.000 kvadrata taksa je 500.000 dinara. Oni koji imaju lokal do 1.500 kvadrata, a već su predali zahtev, treba da plate taksu od 1.000.000 dinara. Ukoliko vlasnici žele da uvedu u legalne tokove posed koji ima više od 1.500 kvadrata, moraće da izdvoje tri miliona dinara.

Predmet ozakonjenja može biti i objekat za koji vlasnik dostavi dokaz o odgovarajućem pravu na građevinskom zemljištu ili objektu. To može biti pravosnažna sudska presuda, ugovor o prenosu prava korišćenja, odnosno kupovini zemljišta, o kupovini objekta, o suinvestiranju izgradnje zdanja, pravosnažno rešenje o nasleđivanju. Oni koji nemaju dokaz o vlasništu, a godinama žive u objektima, moći će da ih ozakone ukoliko prilože dokaz da su savesni korisnici. To će im omogućiti plaćeni računi za struju, komunalije, porez i potpisana obavezujuća izjava da žive u tim objektima.

Zakon ne dozvoljava ozakonjenje vikendica, kao ni objekata koji su građeni na klizištima, u nacionalnim parkovima i u priobalju vodotoka i jezera. Tako neće moći da se legalizuju objekti izgrađeni na klizištima, na javnim površinama, u priobalju, u nacionalnim parkovima ili zaštićenim prirodnim zonama, kao ni oni čija je legalizacija već odbijena. U prvoj zonu, gde su upravo navedena područja, nijedan objekat neće moći da se legalizuje, ali će se u drugoj zoni zaštite prirodnog dobra moći ozakoniti samo vikendice i kuće za odmor. To će biti jedino moguće ako nisu u zaštitnom pojasu puta, železnice, dalekovoda, vodotoka, poletno-sletne staze.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 28.11.2015.
Naslov: Redakcija