NACRT ZAKONA O IZVRŠENJU I OBEZBEĐENJU: Predviđen je prenos dela ovlašćenja u postupku izvršenja sa sudova u nadležnost javnih izvršitelja. U nadležnosti suda će ostati izvršenja u slučajevima porodičnih odnosa i vraćanja zaposlenog na posao. Poverioci koji potražuju izvršenje naplate usluga, u određenom zakonskom roku mogu da ponove prijavu svojih potraživanja i izjasne se da li žele da se ta potraživanja namire preko javnih izvršitelja ili preko suda. Uvodi se žalba i prigovor, odnosno dvostepeni i trostepeni postupak

Srbija prednjači u Evropi po broju nerešenih izvršnih predmeta - ima ih oko dva miliona. Uskoro će sve njih preuzeti izvršitelji.

U pitanju su odavno presuđeni sporovi za koje je doneto rešenje o izvršenju, ali već godinama građani i firme ne mogu da naplate potraživanja. Prosečni izvršni postupak traje 650 dana, odnosno više od dve godine.

U novembru 2015. godine će se najpre pred Vladom Republike Srbije, a zatim i pred poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije, naći Nacrt zakona o izvršenju i obezbeđenju, nakon čega će postupci, tvrdi ministar pravde, Nikola Selaković, biti četiri do pet puta brži.

- Novim Zakonom biće omogućeno da stari izvršni predmeti, od kojih je 80 odsto komunalnih, budu dodeljenji u rad izvršiteljima. Tačnije, poverioci će moći da se izjasne da li žele da sud završi postupak ili da se predmet ustupi izvršitelju. Izvršitelji su u prethodne tri godine pokazali da mogu efikasno i u znatno kraćem roku da reše te predmete, a i komunalna preduzeća su pokazala zainteresovanost za ovakvo rešenje - kaže Nela Kuburović, pomoćnik ministra pravde.

"Krivac" za ovako veliki broj neizvršenih predmeta je dugogodišnja neažurnost suda, koji sa postojećim kapacitetima i tehničkom opremljenošću nije mogao da savlada veliki broj predmeta. Kako objašnjava Svetlana Manić, portparol Komore izvršitelja, izvršitelji, koji će se ubuduće zvati javni, su kvalifikovaniji i opremljeniji. Oni funkcionišu kao preduzetnici - mogu da zaposle onoliko ljudi koliko im je potrebno da bi savladali pristigle predmete, imaju dovoljno kompjutera, štampača, automobila za teren, dostavnu službu - sve bez čega ne bi bili operativni. Sud za to nema novca.

- Jedna od najvećih primedaba na važeći Zakon o izvršenju i obezbeđenju ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011, 99/2011 - dr. zakon, 109/2013 - odluka US, 55/2014 i 139/2014) je nedovoljna zaštita dužnika. Nacrtom zakona uvodi se žalba i prigovor, odnosno dvostepeni i trostepeni postupak - kaže Manić.

Nacrtom zakona je predviđeno i da izvršitelji ubuduće budu nadležni za sprovođenje svih izvršenja, izuzev onih u porodičnim sporovima i vraćanju zaposlenog na rad, koje ostaje u nadležnosti suda. Sudovi će odlučivati samo o predlogu za izvršenje, kao i o pravnim lekovima.

- Osnovni i privredni sudovi biće znatno rasterećeni, s obzirom na to da sprovođenje izvršenja podrazumeva veće angažovanje suda i traje znatno duže nego samo odlučivanje o predlogu za izvršenje - kaže Kuburović.

Dakle, u novim predmetima koje poverioci budu podnosili sudu posle donošenja novog ZIO, poverilac će rešenje o izvršenju dobijati od suda, a sprovodiće ga javni izvršitelj.

- Što se tiče starih predmeta, poverilac ima rok od 60 dana da se izjasni da li postupak sprovodi sud ili izvršitelj. Ako se ne izjasni, sud obustavlja postupak - kaže Manić.

Kod komunalnih predmeta poverilac će se takođe izjašnjavati da li želi da ih izvrši sud ili izvršitelj, ali neće moći sam da bira javnog izvršitelja, već će se obraćati Komori koja će ravnomerno raspoređivati predmete.

Do sada se čulo mnogo primedaba na visoke troškove, pa će se zato menjati i Zakon o sudskim taksama ("Sl. glasnik RS", br. 28/94, 53/95, 16/97, 34/2001 - dr. zakon, 9/2002, 29/2004, 61/2005, 116/2008 - dr. zakon, 31/2009, 101/2011, 93/2012 i 93/2014), kojim će sudske takse za izvršenje biti smanjene za 30 odsto, a takođe će biti umanjene i naknade i troškovi za profesionalne izvršitelje.