Email Print

ZAKON O PREUZIMANJU AKCIONARSKIH DRUŠTAVA: Primena kada je većinski vlasnik a.d. u Srbiji strana kompanija


Mišljenje Komisije za hartije od vrednosti u vezi sa primenom Zakona o preuzimanju akcionarskih društava kada je većinski vlasnik a.d. u Srbiji strana kompanija

Broj:2/0-03-569/2-12
Beograd, 15.10.2012.

Komisiji za hartije od vrednosti upućen je zahtev za mišljenje u vezi sa primenom Zakona o preuzimanju akcionarskih društava ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 107/2009 i 99/2011 - prim. red.) i relevantnih podzakonskih propisa, kao i primene Zakona o tržištu kapitala ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 - prim. red.).

U dopisu se navodi da je strani klijent- kompanija koja je većinski akcionar javnog društva u Srbiji: vlasnik 78,75% običnih akcija sa pravom glasa i vlasnik 99,67% izdatih preferencijalnih akcija bez prava glasa, što ukupno iznosi 81,85% od ukupnog osnovnog kapitala društva. Obične akcije su stečene pre juna 2006. godine, odnosno, pre nego što je Zakon o preuzimanju akcionarskih društava stupio na snagu. Stoga, većinski akcionar nikada nije objavio ponudu za preuzimanje radi kupovine akcija.

Većinski akcionar sada namerava da sprovede restruktuiranje unutar grupe kompanija čiji je i sam član i, namerava kao prvi korak da prenese obične akcije i preferencijalne akcije koje ima u društvu na drugo postojeće društvo s ograničenom odgovornošću u Srbiji, koje je takođe, u potpunosti u vlasništvu strane kompanije. Planirano je da se prenos akcija izvrši povećanjem kapitala u navedenom d.o.o. Nakon ovakvog prenosa kompanija će nastaviti da bude 100% vlasnik d.o.o., a to društvo će postati vlasnik opisanih običnih i preferencijalnih akcija u a.d.

Kao drugi korak, kompanija namerava da prenese 100% udela u navedeno d.o.o. (d.o.o. će u tom trenutku biti vlasnik običnih i preferencijalnih akcija u a.d.) na drugo povezano društvo, drugu stranu kompaniju, pri čemu je prva strana kompanije akcionar druge strane kompanije. I to direktni vlasnik 68,41% akcijskog kapitala druge kompanije i indirektno (preko drugog stranog entiteta) kontroliše 11,46% druge kompanije.

Imajući u vidu navedeno, upućuje se zahtev Komisiji za mišljenje o sledećim pitanjima:

1.Da li bilo korak 1 ili korak 2 u gore navedenom scenariju stvaraju obavezu stranoj kompaniji ili bilo kog društva u okviru grupe, (uključujući ali ne ograničavajući se na drugu kompaniju) da objavi ponudu za preuzimanje ostalim akcionarima a.d.?

2.Ako je odgovor na prethodno pitanje negativan, s obzirom na činjenicu da se smatra da sva društva strane kompanije - d.o.o. i druga strana kompanija- deluju zajednički, u zahtevu se traži i obaveštenje koju dokumentaciju bi strana kompanija trebalo da pripremi u cilju dokazivanja ovakvog odnosa?

3.Da li je gore opisani prenos običnih i preferencijalnih akcija u d.o.o. generalno u skladu sa odredbama Zakona o preuzimanju akcionarskih društava i Zakona o tržištu kapitala?

Povodom navedenog zahteva Komisija za hartije od vrednosti je na 133. sednici od 25.10.2012. godine donela sledeće:

M I Š LJ E NJ E

"Zakon o preuzimanju akcionarskih društava je izmenama i dopunama iz februara 2012. godine ("Sl. glasnik RS", br. 46/2006, 107/2009 i 99/2011 - dalje: Zakon) uveo velike novine uz strože regulisanje obaveza lica u sprovođenju postupka preuzimanja.

Izmenama čl. 6. Zakona je propisano da je lice obavezno da objavi ponudu za preuzimanje kada neposredni ili posredno, samostalno ili zajednički delujući stekne akcije s pravom glasa ciljnog društva, tako da zajedno sa akcijama koje je već steklo, pređe prag od 25% akcija sa pravom glasa ciljnog društva.

Pri navedenom, ukazujemo da proširena definicija zajedničkog delovanja, iz čl. 4. Zakona propisuje da su, lica koja zajednički deluju, lica koja sarađuju međusobno ili sa ciljnim društvom, na osnovu sporazuma, izričitog ili prećutnog, usmenog ili pismenog, čiji je cilj sticanje akcija s pravom glasa, usklađeno ostvarivanje prava glasa ili sprečavanje drugog lica u sprovođenju postupka preuzimanja, a stavom 4 da fizička i pravna lica deluju zajednički kad jedno od njih, posredno ili neposredno, kontroliše drugo ili druga pravna lica.

Iz navedenog činjeničnog stanja se konstatuje da je reč o neposrednom sticanju akcija ciljnog društva od strane povezanih lica kapital učešćem, koja imaju nameru prvo, da akcijama ciljnog društva povećaju kapital svog zavisnog društva d.o.o. u Srbiji a zatim da te iste akcije ciljnog društva a.d. prenesu svom zavisnom društvu u inostranstvo.

I novi Zakon o privrednim društvima, odredbama čl. 45. propisuje, da ulog u društvo sa ograničenom odgovornošću može biti nenovčani, odnosno u pravima. Znači omogućeno je da ulog člana može biti u akcijama, odnosno da se akcijama javnog akcionarskog društva osniva i povećava kapital društva sa ograničenom odgovornošću.

U navedenoj situaciji, društvo sa ograničenom odgovornošću treba posmatrati kao svakog drugog sticaoca. Kada se akcije ciljnog društva unose u društvo sa ograničenom odgovornošću, na taj način to društvo postaje novi vlasnik akcija ciljnog društva pa ukoliko to društvo (lice koje stekne akcije ciljnog društva) pređe prag propisan odredbama čl. 6. Zakona, obavezno je da, kao svaki drugi sticalac, objavi ponudu za preuzimanje, pod uslovima i na način određen odredbama Zakona, s tim da u svakoj konkretnoj situaciji treba imati u vidu odrdbe nove, proširene definicije zajedničkog delovanja, koja obuhvata i ciljno društvo.

Naime, prenošenjem od strane strane kompanije 78,75% običnih akcija a.d. i 99,67% preferencijalnih akcija istog javnog društva na d.o.o., navedeno društvo će postati obaveznik ponude za preuzimanje ostalih običnih i preferencijalnih akcija a.d., u skladu sa čl. 2. st.1 tač. 2) i 2a) Zakona.

Što se tiče izuzetaka od obaveze objavljivanja ponude za preuzimanje, izmenama čl. 8. Zakona su propisani slučajevi kada sticalac nije u obavezi da objavi ponudu za preuzimanje, pri čemu je broj izuzetaka povećan u odnosu na prethodna rešenja u Zakonu.

Tako je odredbom čl. 8. st. 1. tač. 11) propisano da sticalac nije obavezan da objavi ponudu za preuzimanje ako nakon sprovedene ponude za preuzimanje stekne akcije ciljnog društva prenosom između lica koja su delovala zajednički u ponudi za preuzimanje.

Tumačenjem odredbe čl. 8. st. 1. tač. 11) Zakona, dolazi se do zaključka da se ovaj izuzetak ima primeniti samo u situaciji, kada lica koja zajednički deluju sprovedu ponudu za preuzimanje, pa ta ista lica, nakon sprovedene ponude za preuzimanje međusobno promeću akcije ciljnog društva koje su bile predmet tog preuzimanja. Smisao navedenog izuzetka je da se oslobode od obaveze preuzimanja lica koja su u ponudi delovala zajednički pa nakon toga međusobno stiču predmetne akcije ciljnog društva. To posledično znači da druga lica koja deluju zajednički ali nisu objavila ponudu za preuzimanje a koja međusobno stiču akcije, po slovu ovog izuzetka, imaju obavezu da upute ponudu za preuzimanje.

Iz navedenog proizilazi da je intencija zakonodavca bila da se sva lica koja deluju zajednički, ali nisu objavila ponudu za preuzimanje, a koja međusobno promeću akcije ciljnog društva, obavežu na davanje ponude za preuzimanje (kao što je navedeno - sticanje postoji, a posledično i obaveza preuzimanja), ukoliko se ne može primeniti predmetni izuzetak. Znači, zajedničko delovanje u ponudi za preuzimanje je ključni uslov za primenu navedenog izuzetka.

S druge strane, pošto je volja zakonodavca bila da postigne objavljivanje ponude za preuzimanje bar jednom kod sticanja kontrole u ciljnom društvu, onda je, licima koja su zaista objavila ponudu za preuzimanje dopušteno međusobno sticanje akcija ciljnog društva, bez objave ponude.

Naime, ovim izuzetkom se uvodi obaveza licima koja zajednički deluju a žele da međusobno promeću akcije ciljnog društva, da bar jednom upute ponudu za preuzimanje a nakon toga mogu sticati akcije međusobno, ali samo te akcije koje su bile predmet ponude za preuzimanje.

Iz izloženog proizilazi da d.o.o., kao sticalac akcija ciljnog društva a.d. ima obavezu da uputi ponudu za preuzimanje preostalih i običnih i preferencijalnih akcija svim preostalim akcionarima navedenog društva a to može učiniti bilo koje društvo koje deluje zajednički sa navedenim pravnim licima, pa nakon toga mogu vršiti međusobno sticanje akcija ciljnog društva."

Predsednik Komisije,
dr Zoran Ćirović 

Izvor: Vebsajt Komisije za hartije od vrednosti, 29.10.2012.