Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora



Email Print

SAVET STRANIH INVESTITORA U SRBIJI NEDAVNO JE PREDSTAVIO SVOJU DESETU "BELU KNJIGU”


U njoj su, po običaju, ocene bilansa i uslova poslovanja privrede u godini na izmaku, sa preporukama mera Vladi Srbije koje bi trebalo da preduzme kako bi se unapredila investiciona i poslovna klima.

I u ovogodišnjem izdanju su ponovljene neke od preporuka iz prethodnih "belih knjiga”.

"Iz prostog razloga što te preporuke nisu uvažene ili su prihvaćene u meri koja nije dovoljna da ozbiljnije promeni stanje u tim oblastima u proteklih nekoliko godina.”

Dr Mihajlo Crnobrnja je uredio poslednja četiri izdanja ovog dragocenog registratora sprovođenja ekonomskih reformi u našoj zemlji od 2002.

Crnobrnja ukazuje da su neophodne promene do sada polovično sprovedene. Napredak u njihovom sprovođenju jednak je učinku srpske tranzicije – upola je, takođe, manji od potreba i očekivanja.

Srbija odavno nema vremena da odlaže ono što se u ekonomiji već moralo preduzeti. Sudeći po do sada iskazanoj volji, on je sklon da poveruje da ono što se mora uraditi danas, Dačićev kabinet neće ostavljati za sutra, nekoj novoj vladi. Takva su očekivanja i oko 130 stranih investitora u našoj zemlji.

"Neophodne promene, koliko god bile neprijatne, od ove vlade očekujem u prvoj i drugoj godini njenog mandata", kaže Crnobrnja.


"Svoje pravo da se nadam zasnivam na do sada ispoljenoj spremnosti da se suzbije visoka korupcija, na koju godinama ukazuju i strani investitori. Ali, nije dobro što tu bitku vodi jedan čovek, umesto nadležnih državnih institucija. Verujem, takođe, da postoji volja da se unapređuju uslovi poslovanja. O tome govori činjenica da je konačno ukinuto 140 parafiskalnih dažbina. Stekao se utisak da su se tri ključne stranke u vladi zaista dogovorile da krenu hrabro i odlučno. Ipak, ostaje da se vidi da li će učinjeno biti dovoljno da se ostvari neophodan ekonomski rast".

Rangirajući oblasti po stepenu učinjenog napretka, Crnobrnja na prvo mesto stavlja bankarski sektor, kao najviše reformisan, zatim podsticanje investitora u industrijskim i bescarinskim zonama, kao što su Inđija, Svilajnac i Vršac. Bilo je rezultata i u pojednostavljenju započinjanja poslovanja, modernizaciji poreskog sistema, sprovođenju „giljotine propisa”, zaštiti intelektualne svojine i unapređenju elektronske trgovine. Najmanje je učinjenu na smanjivanju broja administrativnih procedura i u oblasti radnog zakonodavstva

 


Glavni uzrok sporog unapređivanja pojedinih oblasti vidi u nedostatku političke volje „jer su naše dosadašnje vlade bile heterogene koalicije, sa različitim interesima. A trebalo je samo preuzeti i primeniti postojeće propise i institucionalna rešenja potvrđena u mnogim zemljama u tranziciji”.

Da nije učinjeno dovoljno potvrđuje i „Izveštaju o uslovima poslovanja za 2012. godinu” Svetske banke. Među 183 rangirane zemlje, Srbija je zauzela 92. mesto, što predstavlja pad u odnosu na 88. mesto iz izveštaja za prethodnu godinu. Makedonija je na 22, Slovenija – 37, Crna Gora – 56, Bugarska – 59, Rumunija – 72, Hrvatska – 80, Albanija – 82. i Bosna i Hercegovina – 125. mestu. po odlivu mozgova zauzimamo 136. mesto od 139 zemalja sveta. U rangu smo sa Svazilendom, Lesotom i Kirgizijom.

Spor napredak u podizanju konkurentnosti uslova poslovanja u prvoj deceniji ovog veka Srbija je skupo platila. Pre svega gubitkom oko milion radnih mesta i stopom nezaposlenosti koja premašuje 25 odsto.

Izvor: Politika