ODLUKA O KLASIFIKACIJI BILANSNE AKTIVE I VANBILANSNIH STAVKI BANKE: Procena kreditne sposobnosti dužnika jedan je od kriterijuma na osnovu kojeg banka klasifikuje svoja potraživanja u jednu od pet kategorija (od A do D), od čega zavisi iznos koji je banka dužna da izdvoji kao rezervu za procenjene gubitke po osnovu tih potraživanja. Pored ovog kriterijuma, banke uzimaju u obzir i kriterijum blagovremenosti u izmirivanju obaveza, kao i kvalitet sredstava obezbeđenja. Procenjeni stepen rizičnosti određenog plasmana, na osnovu navedenih kriterijuma, može uticati na odluku banke o eventualnom odobravanju kredita klijentu

Ukoliko građanin redovno otplaćuje ratu za gotovinski kredit, a kasni po kreditnoj kartici, banka će morati da izdvaja dodatna sredstva samo za karticu, a ne i za keš pozajmicu, kako je bilo do sada

Narodna banka Srbije će od 1. oktobra 2016. godine omogućiti bankama da lakše i pod povoljnijim uslovima odobravaju kredite jedom delu klijenata koji do sada nisu mogli da se zaduže, ili su već zajmili po znatno većim kamatama od uobičajenih.

Bankari će samo za zajmove koji se ne otplaćuju redovno izdvajati poseban novac, odnosno rezervaciju za rizik, dok za ostale obaveze koje se regularno izmiruju neće biti ovog nameta. To omogućava bankama da se rasterete i da odobravaju kredite i klijentima koji su bili problematični.

Tako na primer, ukoliko građanin redovno otplaćuje ratu za gotovinski kredit, a kasni po kreditnoj kartici, banka će morati da izdvaja dodatna sredstva samo za karticu, a ne i za keš pozajmicu, kako je bilo do sada.

Praktično, klijent nije potpuno loš, odnosno pripada takozvanoj "D" kategoriji, ako jedan kredit otplaćuje redovno, a po drugome kasni.

Bankari su očekivali da će se potpuno ukinuti rezervacija, ali od toga, po svemu sudeći, nema ništa. Kako kažu ekonomisti, banke bi bile u tom slučaju u prilici da rasterete troškovnu stranu i plasiraju više sredstava, s jedne strane, ali bi im to donelo i povećane rizike na nešto duži rok, s druge.

- Jednoj grupi građana to bi donelo olakšanje s obzirom na to da bi brže došli do neophodnog novca za tekuće potrebe, dok bi drugoj, manje opreznoj, to stvorilo mogućnost novog zaduženja, a sutra šta bude - ističe Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, pa dodaje:

Uprkos činjenici da bi ovakav potez odgovarao stanovništvu i bankama, kao i da bi imao čak i blag stimulativni efekat na privredu putem podizanja tražnje, regulatorni organi će teško posegnuti za njim. Naime, odredbe Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke ("Sl. glasnik RS", br. 94/2011, 57/2012, 123/2012, 43/2013, 113/2013, 135/2014, 25/2015, 38/2015, 61/2016 i 69/2016), čija će primena početi 1. oktobra 2016. godine, odnose se na procenu na nivou pojedinačne kreditne izloženosti građana, gde se klasifikacija obavlja na nivou svakog pojedinačnog zajma od tog dužnika. Ako je jedno potraživanje problematično, ostala se ne klasifikuju, automatski, kao problematična.

Ukoliko građanin kasni po gotovinskom ili potrošačkom kreditu, a ne kasni po stambenom, ova izmena daje mogućnost da se svaki plasman klasifikuje zasebno, odnosno da stambeni koji je uredan ne ide u lošu kategoriju te da se u skladu s tim izdvaja i veća rezervacija.