ZAKON O CENTRALNOM REGISTRU OBAVEZNOG SOCIJALNOG OSIGURANJA: NALED smatra da je saradnja među institucijama slaba, zbog čega se privrednicima dupliraju posao i troškovi

Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja ni dve godine od pokretanja ne radi punim kapacitetom, ocena je Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Institucije, poput Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje ili Poreske uprave, nerado sarađuju s Centralnim registrom, pa on postaje kontraproduktivan, umesto da privredi omogući manju papirologiju prilikom prijavljivanja radnika i uplate poreza i doprinosa.

Registar je, naime, zamišljen kao internet portal na kojem bi privrednici završavali sve poslove u vezi sa zaposlenima, ali, kako tvrde u NALED-u, institucije nisu pokazale spremnost da se do kraja umreže.

Predsednik Udruženja vlasnika računovodstvenih agencija, Jovan Beara, međutim podseća da je u skladu sa Zakonom o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja ("Sl. glasnik RS", br. 30/2010, 44/2014 - dr. zakon i 116/2014), umrežavanje u Registar obaveza za sve institucije.

"Ovako, osim što moraju da unesu podatke o radnicima u Centralni registar, privrednici moraju i da ih odštampaju i dostave institucijama obaveznog socijalnog osiguranja. Dupliran im je posao i povećani troškovi", kaže Beara.

Zato NALED ocenjuje da nema vidljivih rezultata, te se može smatrati da Centralni registar još nije postigao cilj zbog kojeg je osnovan, a to je uvođenje jednostavnijih procedura i smanjenje troškova za privredu.

Takse bi trebalo da odrazavaju realne troškove koje država ima za izdavanje dokumenata i pružanje drugih usluga, pa je neohodno što pre usvojiti Pravilnik sa jasnim kriterijumima za određivanje njihove visine, smatra član Upravnog odbora NALED-a, Dimitar Andonov.

Podseća da je Ministarstvo finansija pozvalo tu organizaciju u radnu grupu za izradu Zakona o naknadama za upotrebu javnih dobara, te da je prihvatilo predlog NALED-a da Srbija dobije javni registar neporeskih nameta kako bi sistem naplate naknada bio efikasniji i transparentniji.

NALED je izradio dva registra parafiskalnih nameta i poslednji podaci pokazuju da privreda u Srbiji plaća 384 neporeska nameta od čega se 247 smatra parafiskalim što znači da obveznici ne dobijaju nikakvu protivuslugu države ili ta usluga ne odgovara plaćenom iznosu.

A upravo to je najčešće tako, navodi se, jer nisu precizno utvrđeni kriterijumi na osnovu kojih se odreduje visina nameta.

Inače, građani i privreda su u 2014. godini najviše novca, kad je reč o parafiskalnim nametima, dali za republičku sudsku taksu, čak 8,58 milijardi dinara, navodi se u analizi Nacionalne alijanse za ekonomski razvoj.

Ukupno je prošle godine za parafiskalne namete uplaćeno više od 76,3 milijarde dinara, što je, navode u NALED-u neznatno smanjenje u odnosu na 2013, kada je 20 najvećih parafiskalnih nameta koštalo građane i privrednike 76,5 milijardi dinara.

Tome je, kako tvrde, pre svega doprinelo ukidanje naknade za korišćenje građevinskog zemljišta za koju je naplata pala sa 15,9 milijardi u 2013. na 3,4 milijarde dinara prošle godine, navodi NALED.

Kod ostalih 17 taksi i naknada, kako je navedeno, porasli su prihodi države i lokalnih samouprava i to zbog povećanja nameta, ali i bolje naplate, pa i inflacije.