Email Print

ZAKON O SPREČAVANJU PRANJA NOVCA I FINANSIRANJA TERORIZMA: PREPORUKE ZA PRIJAVLJIVANJE SUMNJIVIH TRANSAKCIJA, POZNAVANJA I PRAĆENJA STRANKE I ZABRANE DOJAVLJIVANJA


Uprava za sprečavanje pranja novca je izradila i donela nove preporuke za prijavljivanje sumnjivih transakcija, poznavanja i praćenja stranke i zabrane dojavljivanja. Pored predstavnika Uprave, projektnu grupu koja je imala za cilj da sačini nacrt preporuka za prepoznavanje sumnjivih transakcija i indikatora za prepoznavanje transakcija i lica činili su i predstavnicu Narodne banke Srbije i bankarskog sektora.

 

PREPORUKE ZA PRIJAVLJIVANJE SUMNJIVIH TRANSAKCIJA, POZNAVANJA I PRAĆENJA STRANKE I ZABRANE DOJAVLJIVANJA

 

I PRAVNI OSNOV I RAZLOZI ZA DONOŠENJE

Pravni osnov za donošenje Preporuka za prijavljivanje sumnjivih transakcija, poznavanja i praćenja stranke i zabrane dojavljivanja (dalje: Preporuke) su čl. 65. i 87. Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ("Službeni glasnik RS", br. 20/09, 72/09 i 91/10 - u daljem tekstu: Zakon), kojima se propisuje da Uprava za sprečavanje pranja novca (u daljem tekstu: Uprava) priprema i daje preporuke u cilju jedinstvene primene Zakona i mogućnost nadzornih organa da samostalno, ili u saradnji sa drugim organima donose preporuke, odnosno smernice za primenu Zakona.

Direktor Uprave je formirao projektnu grupu sastavljenu od predstavnika banaka, Narodne banke Srbije i Uprave, koja je imala za cilj da sačini nacrt preporuka za prepoznavanje sumnjivih transakcija i indikatora za prepoznavanje transakcija i lica.

II PREPORUKE ZA PRIJAVLJIVANJE SUMNJIVIH TRANSAKCIJA I LICA

II.1. OPIS STANJA

II.1.1. UPRAVA ZA SPREČAVANJE PRANJA NOVCA

Kao i prethodnih godina, i u 2013. godini najznačajnije sumnjive transakcije su prijavljene od strane banaka.

Samo u 2013. godini, od ukupno 123 informacije koje je Uprava prosledila tužilaštvima, 65 je prosleđeno na osnovu prijave sumnjive transakcije iz bankarskog sektora.

Najveći broj sumnjivih aktivnosti prijavljene su po osnovu nelogičnih gotovinskih polaganja, prenosa i podizanja sredstava koji nemaju za cilj neku redovnu poslovnu aktivnost, već posredno ukazuju na sumnju u različite vidove poreske utaje. Ovakve vrste transakcija opisane su u 25 % sumnjivih aktivnosti.

Navedeno ukazuje na zaključak da su na prvom mestu banke dobro prepoznale situacije u kojima se sumnja u poslovanje u tzv. sivoj, odnosno crnoj zoni, jer su i poreska krivična dela u nacionalnoj proceni rizika procenjena kao jedna od najrizičnijih. Ipak, u narednom periodu treba obratiti pažnju i na neke druge pojavne oblike potencijalnog pranja novca i finansiranja terorizma koje su banke dužne da prijavljuju.

Treba obratiti pažnju i na transakcije prodaje robe i usluga, koje nemaju za cilj izbegavanje plaćanja poreza, već imaju za cilj polaganje i intergisanje novca iz drugih nelegalnih aktivnosti u finansijski sistem. Gotovinska polaganja, bez poznatih izvora sredstava, sigurno nose viši rizik.

U prethodnoj godini zbog sumnje u gotovinska polaganja sredstava i izvore gotovine/poreklo novca prijavljeno je 9 % slučajeva, od ukupnog broja prijava.

Takođe treba posvetiti više pažnje transakcijama sa zemljama sa preferencijalnim poreskim sistemima, naročito ako su takve transakcije nelogične i u visokom iznosu. Ukupno 33 informacije je Uprava razmenila sa stranim FOS, u toku analize sumnjivih aktivnosti, a na osnovu prijava iz bankarskog sistema, što ukazuje na značaj analiza transfera sa inostranstvom.

Nakon transakcija sumnjivih gotovinskih polaganja, veliki udeo imaju i transakcije koje ukazuju na sumnju u svrhu poslovnih odnosa sa licima iz inostranstva - skoro 11% slučajeva, sumnju u različite vrste prevara - 9 % i sumnju u ekonomsku opravdanost i način izvršenja transakcija - 8%.

Osim visokih iznosa, transakcije po osnovu kredita, zajmova, kupovine udela ili preuzimanje vlasništva u stranim kompanijama, a naročito ako su registrovane u of šor zemljama, su aktivnosti koje je potrebno dodatno proanalizirati.

II.1.2. OBVEZNICI

U dosadašnjem radu bilo je mnogo zamerki na primenu indikatora u bankarskom sektoru, na prvom mestu zbog nemogućnosti implementiranja indikatora u informacione sisteme banaka. Većina indikatora je imala subjektivni karakter, zbog čega je bilo teško u internim i eksternim kontrolama "braniti" primenu ovih indikatora.

Ideja je da novi indikatori, počevši od bankarskog sektora, budu objektivizirani u meri u kojoj je to moguće, tako da se mogu implementirati u IT sistem kao nedvosmislen pokazatelj da jednu transakciju treba dodatno analizirati jer ima "sumnjivi potencijal". S druge strane, sadašnje indikatore treba iskoristiti za izradu novih preporuka, koje će razrađivati scenarija o mogućim metodama, šemama i radnjama koje preduzimaju lica koja žele da operu novac preko banaka i usluga i proizvoda koje im banke pružaju.

Iako se mnoga scenarija mogu prepoznati u bankarskom sektoru, opisani modeli ponašanja sigurno će predstavljati i značajnu pomoć i drugim grupama obveznika u proceni i analizi rizika klijenata sa kojim zaključuju poslovni odnos, tako i u prepoznavanju određenih vidova njihovih aktivnosti i načina ponašanja.

II.2 PREPORUKE

Sumnjivu transakciju je veoma teško definisati. U skladu sa Zakonom, to je transakcija za koju postoji osnov sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma ili transakciji koju obavlja lice za koje postoji osnov sumnje da se bavi pranjem novca ili finansiranjem terorizma. Prijavljena sumnjiva transakcija predstavlja informaciju od obveznika da se po računima nekih njihovih klijenata dešavaju aktivnosti koje su procenjene kao sumnjive na osnovu raspoloživih indikatora za prepoznavanje sumnje da se radi o pranju novca, smernica za procenu rizika od pranja novca donete od strane nadzornog organa, i u velikom broju slučajeva na osnovu samog iskustva lica koje radi na tim poslovima, a koje je neprocenjivo u ovom poslu.

U postupku utvrđivanja postojanja elemenata za kvalifikaciju određene transakcije ili lica sumnjivim treba uvek imati na umu indikatore za prepoznavanje osnova sumnje. Međutim, ako neka transakcija ispunjava jedan od indikatora, ne mora da znači da se radi o sumnjivoj transakciji i da je podatke o njoj odmah potrebno dostaviti Upravi. Treba sagledati širi okvir, u skladu sa principom da obveznik najbolje poznaje svog klijenta i proceniti da li određena transakcija izlazi iz okvira uobičajenog, odnosno očekivanog poslovanja stranke.

Prilikom analize transakcija potrebno je da obveznici pokušaju da odgovore na pitanja : KO, ŠTA, KAD, KAKO, GDE, ZAŠTO. Odgovori na pitanja opredeliće i rizik same transakcije, klijenta, poslovnog odnosa i dr, kao i način danje analize. Odgovori na pitanja treba da pomognu u lakšem prepoznavanju sumnjivih, nelogičnih aktivnosti.

KO? Ko je lice koje izvršava transakciju, npr. u bankarskom sektoru da li se radi o vlasniku računa ili ovlašćenom licu? Ko je vlasnik računa, čime se bavi ili za šta je registrovan i sl. Ili na primer ko je pošiljalac sredstava iz inostranstva? Da li klijent poseduje i namenske račune za trgovanje hartijama od vrednosti?

ŠTA? Šta je svrha transakcije, koji je motiv, da li se svrha transakcije može dovesti u vezu sa onim čime se lice bavi, da li se može povezati sa npr. njegovom poslovnom aktivnošću? Da li je transakcija neobično visoka imajući na umu tipičnog klijenta i aktivnosti koje su do sada evidentirane u bankarskom sistemu? Da li je transakcija neobično visoka imajući u vidu prosečne isplate preko sistema agenata za prenos novca? Da li se na osnovu dosadašnjeg iskustva revizora ili računovođe, ova transakcija može prepoznati kao uobičajena za klijenta?

KAD? Kad lice obavlja transakciju, na primer - da li je vreme izvršenja određene transakcije ili tempo izvršenja, različiti od uobičajenih aktivnosti klijenta, da li lice iznenada traži da se određeni transferi izvrše odmah i u kraćem roku, bez obzira na procedure i slično? Da li klijent obavlja istu ili sličnu transakciju češće nego što bi to bilo uobičajeno, u odnosu na poslovnu ili neku drugu vrstu aktivnosti kojom se klijent bavi? Da li klijent često koristi usluge agenta za prenos novca? Da li šalje/prima novac sukcesivno, koristeći usluge agenata iz dana u dan, u manjim iznosima? Da li lice iznenada počinje da trguje hartijama od vrednosti i u roku od samo par dana izvrši i kupovinu i prodaju "likvidnih" hartija, bez obzira na savete posrednika? Da li lice izbegava kontakt sa računovodstvenom agencijom i "komunicira" isključivo preko ovlašćenog lica?

KAKO? Kako, na koji način klijent izvršava transakcije, u gotovini ili ne, da li su gotovinske uplate deo redovnog poslovanja klijenta ili ne? Da li klijent koristi usluge agenata za prenos novca, iako je poznato da poseduje račun kod poslovne banke? Da li je tip transakcije neuobičajen imajući u vidu profil ili neki bliži opis klijenta, da li je zaposlen?

GDE? Gde je klijent registrovan, gde učestalo šalje novac, sa kojim regionima klijent posluje, da li se sa regionima, zemljama sa kojima posluje može povezati poslovna aktivnost klijenta, da li su to regioni koji nose viši rizik, da li su po računima fizičkih lica uočeni česti transferi sa inostranstvom, da li lice ima dvojno državljanstvo, da li ima česte transfere sa of šor zonama i mnoga druga pitanja. Ili na primer - gde se novac prenosi, da li uvek ista lica učestalo koriste usluge agenata za prenos novca ili šalju novac u zemlje poznate po trgovini drogom, kao na primer Kolubija, Meksiko?

ZAŠTO? Odgovor na ovo pitanje jeste sveobuhvatni odgovor na sva prethodna pitanja. Pokušaj da se otkrije zašto klijent obavlja neku poslovnu aktivnost, zašto koristi usluge agenata u slično. Ukoliko obveznik ne može da proceni razloge, ukoliko na većinu pitanja nema odgovor ili je odgovor nedovoljno jasan, transakcija/klijent/poslovni odnos zaslužuje veću pažnju i nosi povećan rizik i treba da bude predmet dalje analize.

Ukoliko se kroz dalju analizu proceni da za transakcije/klijenta/poslovni odnos postoji mnoštvo nedoumica i nepoznanica, takvu aktivnost je potrebno prijaviti Upravi, zajedno sa obrazloženjem sumnje i svim drugim podacima koji su dostupni obvezniku. Ne treba zaboraviti da i sama nemogućnost da se daju odgovori na neka pitanja ukazuje da transakcija, klijent, aktivnost nosi viši rizik.

Ne treba se rukovoditi samo indikatorima, jer transakcija može biti sumnjiva a da ne ispunjava ni jedan od indikatora. Preporuke za prijavljivanje sumnjivih transakcija imaju za cilj da olakšaju identifikovanje, obradu i prijavu onih transakcija za koje postoji indicija da su u vezi sa pranjem novca ili finansiranjem terorizma. Prilikom formiranja sumnje, takođe treba uzeti u obzir/imati na umu moguća scenarija, odnosno stvarne situacije koje su bile prijavljivane Upravi u prethodnom periodu.

Sumnjive transakcije i neuobičajene transakcije - kako ih razlikovati?

Član 37. Zakona obavezuje banku da Upravi dostavi propisane podatke uvek kada u vezi sa transakcijom ili strankom postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, i to pre izvršenja transakcije, odnosno, odmah po saznanju za osnove sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma. Član 29b Zakona propisuje da je obveznik dužan da obrati naročitu pažnju na transakcije koje karakterišu složenost i neuobičajeno visoki iznos, neuobičajeni način izvršenja, vrednost ili povezanost transakcija koje nemaju ekonomski ili pravno osnovanu namenu, odnosno nisu usaglašene ili su u nesrazmeri sa uobičajenim, odnosno očekivanim poslovanjem stranke, kao i druge okolnosti koje su povezane sa statusom ili drugim karakteristikama stranke. Obveznik je dužan da utvrdi osnov i svrhu transakcija i o tome sačini službenu belešku u pismenoj formi. Službenu belešku obveznik čuva u skladu sa zakonom.

Prvi član navodi obaveze koje se odnose na prijavljivanje sumnjive transakcije, a drugi govori o tzv. "neuobičajenim" transakcijama. Veoma je tanka linija razgraničenja između ova dva termina, jer transakcija koju karakteriše složenost i neoubičajeno visoki iznos i način izvršenja često ima i elemenata koji bi ukazali na sumnju na pranje novca.

Komleksne kao i transakcije neobično visokih iznosa se često sastoje od nekoliko različitih vrsta transakcija ili promena u lancu vlasništva nad sredstvima, gde se pojavljuju nova lica kao vlasnici ili korisnici tih sredstava. Ove transakcije često nemaju očiglednu ekonomsku svrhu, to jest nisu ekonomski opravdane. Nije svaka neobična "situacija" automatski sumnjiva. Neretko za takvo ponašanje postoji opravdanje - npr. stranka iz razloga da ne bi njena transakcija bila prijavljena kao gotovinska, uplaćuje iznose niži od 15.000 na svoj račun, ili to čini iz razloga neopravdanog straha da će morati da dokazuje poreklo sredstava koja su zarađena radom "na crno" ili dobijanjem nekih sredstava od roditelja koji su štedeli gotovinu dugi niz godina i sada su je poklonili/dali njima. Samim tim, sume novca, bilo ispod limita za prijavljivanje, bilo u veoma visokim iznosima, same po sebi ne moraju da znače da se radi o pokušaju pranja novca, već predstavlja element koji uz ispunjavanje još nekih indikatora i scenarija, može činiti osnov sumnje da se radi o pranju novca.

Jedan indikator ne mora dati razlog za sumnju, ali nekoliko indidatora u svakom slučaju zahtevaju dalju analizu, koja opet, ne mora dovesti do prijave sumnjive transakcije, stranke ili aktivnosti. Slično, neke od aktivnosti koje su sasvim uobičajene u nekim poslovima, u drugim one mogu biti indikator neoubičajenog ponašanja.

Od obveznika se ne očekuje da svim transakcijama koje u sebi imaju neki element neoubičajenosti pristupaju sa punom posvećenošću i da u njima traže elemente pranja novca. Ideja je da se obrati pažnja na to da li postoje još neki elementi, odnosno indikatori koji bi tu transakciju, odnosno lice koje je vrši, mogli svrstati u povišen nivo rizika od pranja novca, i na osnovu toga posvetiti adekvatan nivo radnji i mera iz Zakona. Ponašanje koje možda ima elemenata za sumnju na pranje novca može imati sasvim drugi cilj, npr. česte uplate i prilivi sredstava na račun, podizanje novčanih sredstava sa računa po raznim osnovima (zarade zaposlenih, putni troškovi, troškovi prezentacije i slično) mogu za cilj imati stvaranje lažne slike o sredstvima pravnog lica kao i utaju poreza.

Ukoliko se sumnja ili neuobičajeno ponašanje pojavi u aktivnostima jedne stranke, koja je do tada imala uobičajen i ekonomski opravdan obim poslovanja, to ne treba ignorisati. Dešava se da oni koji žele da operu novac, to pokušavaju da učine preko stranaka banke koje imaju zavidan i godinama građen kredibilitet i poverenje, očekujući da bankarski službenici neće posvetiti veliku pažnju tim neuobičajenostima u poslovanju svojih redovnih i proverenih stranaka. Ista je situacija i kod drugih grupa obveznika. Ovo je jedan od primera da ni izvršena analiza rizika za stranku i njeno svrstavanje u nizak rizik ne znači da radnje i mere praćenja takve stranke ne treba pojačati ukoliko se desi ovakva ili slična situacija.

Metode pranja novca se osmišljavaju stalno, neke su proste, a neke sofisticirane. U brojnim slučajevima iznosi su relativno mali, dok drugi podrazumevaju velike količine novca.

Offshore destinacije, tzv. poreski rajevi, odnosno države sa liberalnim poreskim zakonima i sa niskim poreskim stopama i poreskim povlasticama, naročito za nerezidente koji polažu velike sume novca na račune u tim zemljama, ili vode svoje poslove sa sedištem u njima, su zanimljiva tema. Razlog sa otvaranje računa na ovim destinacijama i poslovanje sa licima koja su registrovana na ovakvim mestima može biti i potencijalno pranje novca, ali i prosta računica lica koja ostvaruju velike zarade da plate manji porez nego što bi ga platili u svojim matičnim zemljama, odnosno u državama u kojima su imali račune ili sedište svojih firmi pre njihovog prebacivanja u ove destinacije. Mogući razlog ovakvih njihovih poteza mogu biti i manje birokratske prepreke i procedure za otvaranje računa, dobijanja raznih dozvola i papirologije neohodne za poslovne i druge aktivnosti. Iz ovog proizilazi da poslovanje sa licima sa ovih destinacija, kao prijem i slanje sredstava, nose potencijalnu opasnost od pranja novca, ali da je ovo samo početna tačka za analizu o tome da li se radi o pranju novca ili o spekulativnim radnjama u vezi sa poreskim i registracionim olakšicama.

Uplate iz inostranstva mogu biti indicija da se novac koji je zarađen na nelegalan način u inostranstvu želi plasirati u Srbiji i time izbeći eventualne kontrole i provere nadležnih organa u državama gde je stečen u slučaju da je pokušano njegovo ubacivanje u finansijski sistem. Druga mogućnost je da su sredstva koja su nekada iz Srbije prebačena u inostranstvo da bi im se zavarao trag, pa se posle faza raslojavanja i proteka vremena vraćaju u Srbiju licima koja su ih transferisanjem u inostranstvo već "oprali" i sada ih kao legalna sredstva prebacuju na svoje račune u Srbiji. S druge strane, treba imati u vidu da veliki broj ljudi sa ovih prostora živi i radi u inostranstvu, i da je sa Srbijom vezano rodbinskim, prijateljskim i poslovnim vezama. Deo njih je radom i vođenjem poslova u inostranstvu stekao značajna sredstva i sada želi da ih plasira u Srbiju, da proširi svoje poslovanje ovde ili da pokrene neki posao koji bi za njega vodili bliski rođaci ili prijatelji. Ovo je jedan od scenarija prilikom koga se može javiti veća uplata iz inostranstva osobi koja do sada nije imala većih novčanih sredstava na računu, ili koja je tek otvorila račun i prva uplata je iznos od više desetina hiljada evra. Ovo je samo jedna od situacija koja može imati i neke indikatore za prepoznavanje sumnjive transakcije (velika količina sredstava iz inostranstva, lice koje nije zaposleno i nema značajnih sredstava na računu, odnosno uplaćena suma novca u velikoj meri prevazilazi njegove dosadašnje prilive i slično), ali ovo nije dovoljno da bi se sa sigurnošću moglo znati da se radi o pranju novca.

Pored svih IT alata i procedura koje ima obveznik, za dobru analizu je neophodno iskustvo i znanje zaposlenog u obvezniku. Naime, samo ukoliko zaposleni poznaje svog klijenta, zna u kom obimu i na koji način on posluje, odnosno kakvo je njegovo redovno poslovanje ili aktivnosti po računu, da bi mogao da primeti kada poslovanje i aktivnosti počnu da odstupaju od uobičajenog i da tome posveti pažnju i izvrši analizu zbog čega je do toga došlo. Neke od pitanja na koje zaposleni treba da odgovori su: Da li je transakcija neobično visoka za ovog klijenta? Da li klijent obavlja istu ili sličnu transakciju češće nego što bi to bilo uobičajeno? Da li je tip transakcije neuobičajen imajući u vidu tog klijenta? Na osnovu datih odgovora zaposleni će moći da stekne predstavu o tome da li je ovo pojedinačan slučaj odstupanja u aktivnostima vezanim za stranku ili postoji tendencija inteziviranja aktivnosti koje odstupaju od uobičajenih, i na osnovu toga doći do zaključka da li ima elemenata pranje novca.

Zaposleni u finansijskom sektoru, a naročito u bankama, najbolje poznaju načine i modele finansijskog poslovanja u Srbiji, nove trendove i nove proizvode koje banke uvode u svoje poslovanje, i uz svoje iskustvo i znanje su najkompetetniji da primete anomalije u redovnim metodama poslovanja i transakcije uopšte, a tako i u vezi sa pojedinačnim slučajevima.

Ideja preporuka i uopšte svih zakonskih i podzakonskih akata u vezi sa pranjem novca nije da zaposlene u obvezniku, koji su na bilo koji način uključeni u sprečavanje pranja novca, obavezuje da sami "izgrade" jedan slučaj pranja novca, ili da prijave sumljivu transakciju za koju će sa sigurnošću moći da tvrde da se radi o pranju novca.

Na kraju, ovo je posao Uprave i nadležnih državnih organa. Cilj je da se Upravi prijavi sumnjiva transakcija, lice ili aktivnost, koja će biti obrazložena u dovoljnoj meri i koja će sadržati dovoljno podataka na osnovu kojih će Uprava otvoriti novi predmet ili dopuniti neki već postojeći. Samo kvalitetne informacije i analizirane i obrazložene činjenice sadržane u prijavi sumnjive transakcije mogu dovesti do kvalitetne obrade predmeta od strane Uprave, koji će u perspektivi policijskim i pravosudnim organima dati dovoljno dokaza za pokretanje istražnih i sudskih radnji.

Sve ovo na kraju treba da dovede do pravnosnažnih presuda za pranje novca i oduzimanje tako stečenih sredstava, što predstavlja i krajnji cilj celog sistema za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Da rezimiramo: prijava sumnjive transakcije koja je kvalitetno analizirana i obrazložena predstavlja dobar osnov za analizu sumnjivog ponašanja i formiranje osnovanog slučaja pranja novca od strane Uprave. Dobra analiza sama po sebi doprinosi smanjenju broja prijava sumnjivih transakcija, što znači manje obaveza za zaposlene u obvezniku i Upravi, koji sada svoje vreme troše na obradu slučajeva, čiji kvalitet informacija daje veće šanse za formiranje kvalitetnih predmeta pranja novca. Ovako obrađeni predmeti daju veću šansu policiji i tužilaštvu da sprovedu istragu koristeći podatke koje oni imaju, i da ih tako uparene iskoriste za podizanje optužnice sa dovoljno dokaza za pravnosnažnu presudu.

Primena indikatora

Sumnjive transakcije se prepoznaju na osnovu liste indikatora za prepoznavanje lica i transakcija za koje postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma (u daljem tekstu: lista indikatora). Ukoliko se kod neke transakcije prepoznaju određeni indikatori, to samo po sebi nije dokaz da je transakcija sumnjiva, ali ta činjenica upućuje na potrebu dodatne analize date transakcije. Svrha postojanja liste indikatora je da se pažnja usmeri na relevantne slučajeve i na taj način poveća efikasnost upotrebe raspoloživih resursa. Ovo znači da postoje transakcije visokog rizika kojima je potrebno posvetiti pažnju i dodeliti resurse odmah, istovremeno sa izvršenjem transakcije. S druge strane, postoje transakcije umerenog rizika koje ne moraju biti analizirane neposredno prilikom vršenja transakcije već naknadno, u periodičnim vremenskim intervalima.

Analiza transakcije

Analiza transakcije ili stranke sa stanovišta sumnje, zavisno od grupe obveznika, može između ostalog da obuhvati i podatke koji se odnose na:

- promet po računima klijenta,

- saglasna knjiženja,

- dokumentacija koja prati određene poslovne aktivnosti,

- učestalost transakcija po računima,

- povezanost analizirane transakcije sa ostalim transakcijama,

- delatnost klijenta,

- promene delatnosti klijenta,

- svrhu osnova pod kojom se obavlja transakcija,

- prepoznavanje i kombinaciju više indikatora za prepoznavanje sumnjivih transakcija,

- informacije iz sredstava javnog informisanja (tv, radio, internet i dr)

- informacije dobijene iz javno dostupnih baza podataka (Agencija za privredne registre, Agencija za privatizaciju, Centralni registar depo i kliring hartija od vrednosti, Poreska uprava, Beogradska berza i dr),

- učestalost transakcija kod kojih se kao nalogodavac javlja određeno pravno/fizičko lice,

- zemlje iz kojih se učestalo prenosi novac,

- zemlje u koje se učestalo prenosi novac,

- ovlašćenja po računima drugih fizičkih lica,

- poreklo sredstava na računu klijenta i način korišćenja tih sredstava.

Ukoliko se na osnovu analize proceni da postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma potrebno je podatke o takvoj transakciji ili licu dostaviti Upravi. Prijava o sumnji treba da sadrži sve podatke do kojih se došlo prilikom analize.

Indikatori su prvi signal za prepoznavanje određenih "sumnjivih" situacija. Kroz aktivnosti klijenata može se prepoznati i više od jednog indikatora, ali takođe, transakcija može biti sumnjiva iako se kroz aktivnosti klijenta nije prepoznao nijedan indikator. Kod ovih slučajeva i prepoznavanju nelogičnih aktivnosti nesumnjivo je značajno iskustvo lica koje radi na ovim poslovima.

U dosadašnjem radu Uprave određene situacije, ponašanja, načini izvršenja transakcija prepoznati su kao tipološki za predmete pranja novca ili finansiranja terorizma. Navedena scenarija prepoznata su u bankarskom sistemu, ali su nesumnjivo od značaja i za sve druge grupe obveznika.

Transakcije u kojima se prepoznaju sledeće situacije treba dodatno pronalazirati i posvetiti im više pažnje:

1) Sredstva visokog iznosa se tranferišu sa računa offshore firme i dalje raslojavaju na veliki broj domaćih pravnih lica ili preduzetnika, pri čemu isto fizičko lice sredstva podiže u gotovini.

2) Transakcije sa of šor destinacija, naročito slučajevi kada se novac prenosi po osnovu zajmova, kredita, uplata kapitala. Prateći transakcije po računima domaćih pravnih lica nisu uočene transakcije povraćaja kredita, plaćanje rata ili vraćanje zajma. Novac se nakon prenosa sa of šor dalje raslojava preko računa povezanih pravnih lica, koja ne ulažu dalje sredstva u razvoj poslovnih aktivnosti, već se sredstva podižu u gotovini. Ne može se utvrditi veza sa kompanijama sa of šor, nema uvida u stvarnu vlasničku strukturu, a sumnja se da se novac iz nelegalnih aktivnosti na ovaj način lako unosi u Srbiju.

3) Klijenti koji obavljaju novčane transakcije za koje se sumnja da očigledno nisu u njihovom interesu ili nemaju ekonomsku-poslovnu svrhu.

4) Kupovina ili prodaja stanova znatno iznad tržišne vrednosti. Sumnja se da lice kroz uvećanu tržišnu cenu nekretnine, pokušava da novac "ubaci" u finansijski sistem, a da kasnije daljom prodajom nekretnine, ponovo dođe do sredstava, kako bi ista sredstva ulagao u poslovne aktivnosti ili za osnivanje novih preduzeća.

5) Kupovina poslovnih prostora ili nekih drugih nekretnina, gde je vrednost ugovora znatno iznad prosečne tržišne vrednosti. Korišćenjem poslovnog prostora i registracijom poslovnih aktivnosti kriminalci počinju sa nekom legitimnog delatnošću, a višak novca, "preplaćen" pri kupovini nekretnine, kasnije izvlače sa računa, u manjim iznosima.

6) Fizička lica polažu značajne iznose novca na lične račune kod banaka, uz objašnjenje da su novac zaradili u inostranstvu. Međutim, nema prijava o prenosu novca preko državne granice, niti podataka o tome da je lice ostvarilo zaradu u stranim zemljama, a naročito kada imamo situaciju da se radi o desetinama hiljada evra i licima mlađe starosne dobi. Lica se koriste kao paravan lica osoba iz kriminalne sredine i najčešće sve transakcije obavljaju po nalogu kriminalaca. Novac dalje ulažu u nekretnine i građevinsku delatnost.

7) Gotovinska polaganja u visokim iznosima u roku od samo par dana, najčešće tri do pet dana po računima klijenata i odmah nakon toga, često istog dana, prenos novca na treća lica - ne može se utvrditi veza klijenta i lica kojima se novac prenosi. Novac se zatim dalje prenosi kroz više transakcija, izvršenih veoma često u istom danu, na račune lica iz inostranstva (uglavnom zemlje sa strogom bankarskom tajnom ili of šor destinacija).

8) Transakcije bez jasnog ekonomskog osnova koje vrši lice za koje postoje saznanja da je umešano u kriminalne aktivnosti.

U analizi transakcija treba koristiti i sve dodatne resurse - javno dostupne podatke i druge izore informacija, medije, novinske članke i slično. Na ovaj način se indirektno može doći do informacija o eventualnoj povezanosti klijenta sa licima sumnjive reputacije ili licima iz kriminalne sredine. Određene informacije o povezanosti lica mogu se dobiti i na osnovu povratnih informacija koje obveznik dobija od Uprave, za lica koja su već bila predmet prijave.

Naročito su značajne ove informacije, u transakcijama gde su po računima uočena značajna gotovinska polaganja sredstava, kao na primer kada se sumnja u poreklo novca koji se polaže na račune fizičkih i pravnih lica i kada se ne može utvrditi iz kojih aktivnosti novac potiče - na primer: nema prethodne prodaje nekretnina, lice je nezaposleno, nema informacija o prethodnom podizanju dobiti sa računa pravnog lica, novac nije iz neraspoređene dobiti i dr. Sumnja se da je polaganju novca prethodila neka nelegalna trgovina ili da su lica povezana sa licima iz kriminalnog miljea, na osnovu informacija iz medija.

9) Polaganje novca na lične račune fizičkog lica kada je lice investitor ili je povezano sa građevinskom industrijom. Lice se prema sredstvima javnog informisanja, dovodi u vezu sa kriminalcima. Sumnja se u regularnost prometa nekretnina i u poreklo novca kojim se obavlja investiciona.

10) Transakcije po osnovu trgovine udelima kada postoji sumnja u opravdanost posla, naročito u situaciji kad postoji više aneksa ugovora, kad se trguje daleko ispod ili iznad tržišne cene, kad se promene vrše u kratkom vremenskom periodu i često menjaju ugovorne strane, a takođe, ako postoji saznanje da se trgovina udelima obavlja za račun trećeg lica.

Trgovina udelima se pokazala u dosadašnjim slučajevima kao pravni posao koji je veoma često korišćen instrument za prikrivanje stvarnog vlasnika preduzeća. Prepoznate su situacije u kojima se kao osnivački kapital u preduzeće unose osim kapitala i određena prava, najčešće su to hartije do vrednosti. Nakon izvesnog perioda, lice prenosi udeo u pravima na stvarnog vlasnika, obično na advokata koji obavlja poslove za lica sumnjive reputacije.

11) Veoma je često i da se iza transakcija izvršenih po osnovu zajmova krije kupovina udela u određenim preduzećima. U ovim slučajevima uočeno je da se prvo odvija učestao promet - tačnije, kruženje sredstava između više pravnih lica, nalogodavca i više drugih lica, i da se novac na kraju integriše na račun jedne kompanije i da se koristi za kupovinu udela u kompanijama. Postavlja se pitanje ko je stvarni vlasnik kompanija - organizator ovih aktivnosti, kao i poreklo novca koji se integriše po osnovu zajmova. Sumnja se da lica iz kriminalne sredine, na ovaj način pokušavaju da preuzmu komapnije i uključe se u legalne poslovne aktivnosti.

12) Trgovanje hartijama od vrednosti i polaganje novac na račune fizičkih lica po ovom osnovu u značajnoj meri. Za lica ne postoji saznanje da je zaposleno, aktivno učestvuje na tržištu kapitala i postavlja se pitanje u čije ime i za koga trguje. Sumnju dodatno pojačava situacija kada se ubrzo nakon polaganja na račune i kupovine likvidnih hartija (hartija za kojima postoji konstantna ponuda i tražnja) iste odmah prodaju, iako im cena raste.

13) Polaganje, podizanje i prenos novca za koji ne postoji ekonomsko ili neko drugo logično objašnjenje.

Najveći broj analiziranih sumnjivih aktivnosti indirektno ukazuje na različite vrste poreske utaje. Pravna lica koja su tek registrovana ili su imala manji promet, odjednom se aktiviraju i evidentiraju značajnu, uslovno rečeno, poslovnu aktivnost.

Tipičan primer jesu učestale gotovinske uplate na račun pravnog lica i nakon toga brzi prenos sredstava na račune "poslovnih partnera", po osnovu prometa robe i usluga. Broj poslovnih partnera se ne povećava značajno sa vremenom, već se novac prenosi kontinuirano, na račune uglavnom istih lica. Stvarna svrha transakcija nije plaćanje za robu ili neke druge vrste usluga, već da se novac, nakon transfera podigne u gotovini. Sumnja se da lica izvlače sredstva sa računa koristeći fiktivnu dokumentaciju, a zatim deo novca koriste za lične potrebe, a deo novca ulažu u nove poslovne aktivnosti, najčešće osnivanjem novih pravnih lica.

Slično je i sa klijentima po čijim računima je evidentirano učestalo podizanje sredstava. Podizanje sredstava se obavlja od strane više fizičkih lica sa računa jednog pravnog lica - sumnja se u osnov podizanja novca i da dolazi do situacija "izvlačenja keša" sa računa. Na ovaj način lica, koristeći fiktivnu dokumentaciju, nerealno iskazuju stanje u poslovnim knjigama. Deo novca koriste za kupovinu i dalju preprodaju nekretnina, a deo novca ulažu, u velikom broju slučajeva i u osnivanje kompanija koje se bave građevinskom delatnošću.

Kod fizičkih lica veoma često se zloupotrebljava šifra osnova - pomoć porodici za prenos novca, a da rodbinskih veza nema. Navedene transakcije ukazale su da je moguće da lica ovaj vid prenosa koriste za plaćanje nelegalno uvezene robe, ali i kada se radi o krivičnim delima trgovine drogom ili ljudima. Jedan deo novca lica se ulaže zatim u razvoj poslovnih aktivnosti, dok se drugi deo novca koristi, ponovo, u nelegalne svrhe, sa namerom da kasnije bude integrisan u finansijski sistem.

14) Klijent vrši polaganje novca u cilju obavljanja transakcija koje imaju investicioni karakter (npr. kupovina nekretnina, kupovina udela u preduzeću, kupovina hartija od vrednosti, kupovina preduzeća u procesu privatizacije, polaganje depozita za dobijanje svih vrsta kredita i ostala investiranja) za koja ne postoji ekonomsko ili neko drugo logično objašnjenje.

15) Po računima klijenata uočena su učestala polaganja novca u gotovinskim iznosima. Sredstva se nakon toga transferišu po osnovu ulaganja u različite vidove poslovne aktivnosti - kupovina preduzeća, garancija za kredit. Obveznik nema podatke o poslovnoj aktivnosti klijenta, klijent pre toga nije imao značajniji promet, nema podataka da li je bio vlasnik ili suvlasnik nekog pravnog lica. Sumnja se u poreklo sredstava koja se polažu na račune, da li je lice samo "paravan" za poslovne aktivnosti (kupovina preduzeća, dobijanje kredita...) ili sticanje vlasništva (kupovina poslovnih prostora, stanova i dr. nekretnina) obavlja za nekog drugog - kriminalca.

16) Situacije u kojima dolazi do značajnih gotovinskih uplata na račune pravnih lica, neposredno pre objavljivanja ponude za preuzimanje preduzeća i u kojima se sumnja da dolazi do manipulacija na tržištu kapitala i da dolazi do preuzimanja preduzeća od strane povezanih lica. Ponudi za preuzimanje prethode velike gotovinske uplate po računima ponuđača - sumnja se u povezano delovanje fizičkih lica i da lice koje objavljuje ponudu i preuzima preduzeće nije lice koje će biti stvarni vlasnik i koje će upravljati kompanijom. Poreklo novca koji uplaćuju fizička lica je nepoznato. Sumnja se da novac vodi poreklo iz kriminalnih aktivnosti.

17) Transakcije po osnovu datih, primljenih i vraćenih avansa koji nisu u skladu sa redovnim poslovanjem klijenata.

18) Određene transakcije spoljnotrgovinskog poslovanja pravnih lica mogu ukazati na sumnju u svrhu transfera. Dešavalo se da se sa računa pravnih lica novac prenese po osnovu avansnog plaćanja za robu, a da roba nikad nije uvezena. Ili da se novac prenese iz zemlje ili u zemlju po osnovu vraćenih avansa za nerealizovane kupoprodajne ugovore, pri čemu ne postoji saznanje o ugovoru, vrednostima iz ugovora, obavezama i sl. Novac se zatim dalje prenosi na lične račune vlasnika preduzeća. Primećeno je kod ovih aktivnosti da vlasnik preduzeća osim ličnih računa koje poseduje u zemlji, poseduje i račune i u drugim zemljama.

19) Transakcije koje uključuju neprofitne organizacije za koje se sumnja da nisu ekonomski opravdane ili koje nemaju vezu sa poslovnom aktivnošću za koju je registrovana ta organizacija.

20) Transakcije prenosa sredstava sa računa udruženja, odmah nakon gotovinskih uplata, na pravna lica i subjekte, za koja se sumnja da su povezana sa neprofitnim organizacijama i da se sredstva umesto za donaciju, koriste za dalje, uslovno rečeno poslovne aktivnosti, tj. da se preko povezanih lica podižu i nenamenski troše.

21) Kada je reč o udruženjima, ne treba zanemariti transakcije po računima sportskih udruženja i transfere po osnovu različitih vrsta ugovora. Vrednosti ugovora su značajne (milionske), dešava se da su zaključeni po osnovu arhitektonskih, inženjerskih i raznih drugih vrsta usluga, a da usluge nikad nisu isporučene sportskom udruženju, a ovlašćenom licu ugovorena sredstva uplaćena su na račune u inostranstvu.

Određena ponašanja takođe su ukazala na viši rizik:

- Transakcije povezane sa tenderima - lica iz javnih kompanija povezuje se sa licima iz privatnog sektora i "pomažu" licima da pripreme konkursnu dokumentaciju i pobede u postupku za tender. Iznosi za ovako pružene usluge su izuzetno visoki. Uglavnom se po računima zaposlenih lica u javnim kompanijama, mogu uočiti gotovinske uplate u visokim iznosima, pri čemu se vidi da izvor novca nisu zarade ili neka druga primanja (članstvo u odborima i sl).

- Korišćenje posrednika, kurira ili ovlašćenog lica (engleski termin "money mules") za obavljanje transakcija po računu ili za obavljanje poslova prenosa novca. Lica se koriste samo radi otvaranja računa, preko računa prolazi izuzetno značajan visok sredstava u kratkom vremenskom periodu, najduže godinu dana, ali obično je to mnogo kraći vremenski period (mesec do dva). Sredstva se prenose iz inostranstva sa računa velikog broja različitih lica i odmah podižu. Kod određenih slučajeva prepoznate su i internet prevare ili krađa identiteta, novac se sa računa iz inostranstva ("hakovanih") prenosi u Srbiju i odmah podiže od strane kurira - ovlašćenog lica, koji ovaj posao obavljaju za stvarne korisnike sredstava uz određenu nadoknadu. Kuriri mogu biti i novi članovi kriminalnih grupa, koji još uvek nemaju dosije, ne prolaze kroz kaznene evidencije, nema operativnih podataka o njima, nema javnih informacija i sl.

- Osim transakcija prenosa novca sa of šor zona, gore opisanih, treba obratiti pažnju i na određene tranasakcije, transfera novca iz zemlje na of šor. To su transakcije po osnovu zajmova, avansnog plaćanja za robu, plaćanja za robu, sve vrste usluga i slično.

- Jedna od situacija višeg rizika jeste i indirektno plaćanje preko of šora za uvoz robe. Tačnije, dolazi do uvoza robe iz zemalja iz okruženja, dok se plaćanje vrši prema of šor zonama. Sumnja se da pravna lica na ovaj način pokušavaju da iznesu preko spoljnotrgovinskog posla deo novca iz zemlje. Sumnja se u stvarne vlasnike lica sa of šor destinacija.

- Transferi sredstava po osnovu konsultantskih usluga, marketinških usluga, usluga istraživanja i razvoja, naročito ako su sukcesivne i u značajnim iznosima. Novac se po osnovu usluga lako iznosi iz zemlje, teško je odrediti stvarnu vrednost posla i izvršene usluge. Na sumnju dodatno ukazuje ukoliko je kompanija registrovana za proizvodnu delatnost, a učestalo ili najvećim delom ostvaruje promet samo po osnovu usluga u visokim iznosima, ili ako se sredstva po osnovu usluga prenose na of šor kompanije. Dodatnu pažnju treba posvetiti aktivnostima u kojima su po računima klijenata neposredno pre transfera, uočene gotovinske uplate u visokim iznosima.

- Viši rizik nose i transakcije prenosa novca na of šor destinacije po osnovu kupovine ili preuzimanja preduzeća u inostranstvu. Milionski iznosi se transferišu iz zemlje po osnovu sticanja vlasništva ili udela u stranim kompanijama, dok je zapravo stvarna vrednost kompanije izuzetno niska, često 1 evro po akciji.

- Transakcije pravnih lica, u kojima su direktori/vlasnici - lica koja upravljaju kapitalom, prepoznati u prošlosti kao lica povezana sa fiktivnim kompanijama, kompanije koje su se brzo otvarale i gasile, gde je već postojala sumnja da su kompanije bile deo lanca poreskih prevara, "fantom firme" i slično.

- Sumnja u osnov podizanja sredstava sa računa. Transakcije podizanja sredstava sa računa, najčešće pravnih lica, po osnovu ugovora (npr. ugovor o kupovini mašine, ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ugovor o pružanju usluga i sl.). Po osnovu istog ugovora podižu se sredstva sa računa, u određenim vremenskim razmacima. Sredstva se podižu u daleko većem iznosu nego što je vrednost navedena u ugovoru.

- Korišćenje usluga agenata za prenos novca učestalo i u kratkom vremenskom periodu, naročito u slučajevima gde je ukupna vrednost prenetog novca značajna i iznosi više hiljada evra. Potrebno je dodatno analizirati transakcije prenosa, gde ukupna vrednost prenosa novca na mesečnom nivou prelazi iznos od 7.000 evra. Ove transakcije treba da budu predmet pojačane analize i praćenja, naročito ako postoji saznanje da klijent poseduje i otvoren račun kod poslovnih banaka.

- Transakcije prenosa novca iz zemalja poznatih po trgovini i proizvodnji narkotika (na primer Avganistan, Meksiko, Kolumbija). Dosadašnji rad je pokazao da lica povezana sa drogom često zloupotrebljavaju usluge agenata radi lakšeg plaćanja ili naplate za nelegalnu robu.

- Usluge agenata često se koriste za plaćanje licima povezanim sa terorističkim delovanjem ili za finansiranje terorizma. Srbija u tom smislu ne mora biti direktni korisnik sredstava, već samo karika u lancu za prenos novca dalje, u zemlje u kojima će doći do izvršenja terorističkog akta. Iznosi transakcija su obično mali (kreću se od 50 do 500 eura) i sporadični. Sve transakcije sa zemljama treba dodatno proanalizirati (na primer Pakistan, Avganistan, Sirija, Eritreja).

- Transakcije prenosa novca i podizanje sredstava u regionima, u kojima je visoka stopa trgovine ljudima ili krijumčarenja ljudi. Veoma često se dešava da je pojedinačni iznos transakcije u malom iznosu (oko 50 eura), ali da se novac šalje kontinuirano.

- Povezane transakcije prenosa novca, tj. učestao prenos novca od strane istog lica iz inostranstva u korist različitih lica u zemlji ili obrnuto, kada više lica iz inostranstva šalje jednom licu u zemlji.

- transakcije koje nisu u skladu sa istorijom klijenta, kao na primer situacije u kojoj klijent preko sistema brzog transfera novca učestalo prima sredstva, po osnovu na primer, inostrane penzije, a zatim su evidentirane učestali prenosi po nalogu drugih lica; ovakvav vid promene aktivnosti potrebno je pojačano pratiti.

- kada klijent prima novac iz inostranstva, ali sredstva podiže kod različitih institucija. Ovaj vid eventualne sumnjive aktivnosti mogu prepoznati agenti za prenos novca i potrebno je da dodatno proanaliziraju, ukoliko primete ovakav način aktivnosti klijenata.

Kada je reč o prepoznavanju sumnjivih transakcija za prepoznavanje sumnjivih aktivnosti u vezi sa pružanjem usluga agenata za prenos novca potrebno je razdvojiti transakcije koje mogu prepoznati agenti i transakcije koje mogu biti prepoznate, od na primer banaka. Lista indikatora je namenjena svima koji se nalaze u ovom sistemu i u domenu svojih mgoućnosti odrđene transakcije mogu biti prepoznate od strane jedne ili druge grupe institucija.               

Nezavisno od prepoznatih indikatora, scenarija ponašanja, aktivnosti klijenta. treba obratiti dodatnu pažnju na transakcije izvršene po veoma široko definisanim šiframa osnova u bankarskom sistemu - kao što su npr. šifre osnova 190, 290, 189, 289. Dešavalo se da su se upravo transakcije po osnovu ugovora o zajmu, kupovine udela u preduzećima i sl. "krile" ispod navedenih šifara osnova. Dodatna analiza svrhe osnova ukazala je da se prenosi po osnovu nekih spornih ugovora o zajmu ili na primer po osnovu kupovine udela u kompanijama, između lica najčešće izvršeni pod šifrom osnova 290.

Izvor: Vebsajt Uprave za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma, 29.7.2014.

Ako Vam je ova vest privukla pažnju - podelite je:

Email Print