Paragraf besplatno • Besplatni propisi • Besplatni obrasci • Aktuelni statistički podaci • Paragraf sertifikat
• Kalendar poreskih obaveza • Državni i ostali praznici - neradni dani • Registar službenih glasila • 100 pitanja 100 odgovora


Email Print

SKUPŠTINA RS: GRAĐANI BI ŽELELI VIŠE DA SLUŠAJU O EKONOMSKIM PROBLEMIMA, POLOŽAJU MLADIH I SOCIJALNOJ POLITICI


Poverenje građana u Skupštinu Srbije u porastu je u odnosu na prethodne godine, ali građani nisu zadovoljni temama koje su zastupljene u skupštinskoj sali, a samo 13 odsto zna da navede ime poslanika koji dolazi iz njihovog grada.

Tako je prošle godine poverenje građana u Skupštinu Srbije bilo 23 odsto, a ove 34 odsto, dok 27 odsto njih kaže da nema poverenja u tu instituciju, rezultati su istraživanja koje je uradio CeSID u okviru projekta "Jačanje nadzorne uloge i transparentnosti u radu skupštine", u periodu od 15. do 23. maja ove godine, na uzorku od 1.108 građana. Istraživanje, koje je predstavljeno u Domu Narodne skupštine, pokazalo je da skoro trećina građana želi da ima veći uticaj na rad srpskog parlamenta i to kroz direktan izbor poslanika.

Istovremeno, četvrtina stanovništva zna da u skupštini sedi poslanik koji živi u njihovom gradu ili opštini, ali samo 13 odsto zna i da navede ime poslanika iz svog grada.

Broj onih koji imaju pozitivnu percepciju parlamenta je tri puta manji od onih koji imaju negativnu, a izvršni direktor CeSIDA Đorđe Vuković upozorava da građani ne prepoznaju jasno ulogu parlamenta u političkom životu.

Kada je reč o tome kako građani ocenjuju promene u radu parlamenta istraživanje je pokazalo da polovina ispitanih smatra da se rad parlamenta poboljšao, a njih 39 odsto kaže da je ostao isti, dok četiri odsto da se taj rad pogoršao.

Istraživanje je pokazalo i da građani prepoznaju predsednika Skupštine Srbije i da ga pozitivno ocenjuju. Predsednik srpskog parlamenta prepoznatljiv je za oko 39 odsto građana, a od onih koji znaju ko je na čelu Skupštine Srbije, njih 21 odsto kaže da radi odlično, vrlo dobru ocenu dalo mu je 25 odsto ispitanika, a dobru 32 odsto, dok mu je pet odsto ispitanika dalo nedovoljnu ocenu.

O radu parlamenta građani se najviše informišu putem televizije, njih 63 odsto, kazao je Bojan Klačar iz CeSIDA.

Oko 70 odsto ispitanih navelo je da prate skupštinska zasedanja, a od toga, najveći broj (32 odsto) prati ona na kojima se raspravlja o temama koje ih zanimaju, nešto manji broj prati zasedanja koja su od izuzetne važnosti za državu, a devet odsto je "pasioniranih" pratilaca skupštinskih sednica, pa prate sva njena zasedanja, a među njima su uglavnom poljoprivrednici i domaćice, naveo je Klačar.

Kada je reč o temama o kojima se debatuje u skupštinskoj sali, u očima građana najdominantnije su one o evrointegracijama, o Kosovu i Metohiji, pa potom o borbi protiv kriminala i korupcije, ali građani bi, barem prema rezultatima tog istraživanja, želeli više da slušaju o ekonomskim problemima, položaju mladih i socijalnoj politici.

Inače te tri teme su, prema njihovom mišljenju, slabo zastupljene. Takođe, 36 odsto građana smatra da poslanici nisu otvoreni prema javnosti, dok 23 odsto smatra da je ta komunikacija zadovoljavajuća.

 

Poslanik Vladimir Ilić smatra da je problem percepcije parlamenta u očima građana to što je najviše zakonodavno telo još u "dubokoj senci" izvršne vlasti, potčinjen i inferioran.

Parlament je, kako ocenjuje, "devastiran" načinom izbora poslanika, a neke stranke u skupštini delegiraju ljude iz drugog ili trećeg ešalona, što, kako smatra, pokazuje da ga ne posmatraju kao prvorazrednu instituciju.

"Mislim da je rešenje direktan izbor poslanika", kazao je Ilić.

Da izborni sistem treba menjati slaže se i poslanik Vladimir Marinković, ali, pre svega, zbog toga što u Srbiji postoje 104 opštine koje nemaju svoje predstavnike u parlamentu i dok se to ne promeni, ni slika koju građani imaju, smatra on, neće biti drugačija.

Marinković se, međutim, nije složio sa stavom da stranke u parlament šalju drugi ili treći ešalon.

Poslanik Zoran Babić se slaže da parlament nema atraktivnost izvršne vlasti, ali i ukazao da su neka prethodna istraživanja bila mnogo više poražavajuća, jer su u njima građani poslanike percipirali kao korumpirane.

Babić priznaje da je zadatak vladajuće većine da obezbedi kvorum od 84 poslanika na početku svakog radnog dana, kao i prilikom glasanja najmanje 126 poslanika, ali ukazuju da bi radni kvorum trebalo da bude zadatak svih poslanika kako skupštinska sala ne bi bila prazna.

"Radni kvorum trebalo bi da bude posao svih. Zar je problem da svaka poslanička grupa obezbedi da barem trećina njenih poslanika sedi u sali? U stvaranju ugleda parlamenta trebalo bi da učestvuju zajedno i pozicija i opozicija", zaključuje Babić.

Istraživanje se bavilo i prepoznatljivošću nezavisnih institucija, prema kome najveću prepoznatljivost ima Agencija za borbu protiv korupcije, pa Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja.

Izvor: Tanjug

<<< Nazad na ostale vesti